Oblgacije Svi Testovi I Latinske Izreke

Koji su formalni izvori prava? Ovde ce vam dati neku konvenciju,zakone I neki izvor obligacija.
Poenta je da zaokruzite SAMO ZAKONE(Zakon o visini zatezne kamate,Zakon o lovu I divljaci..)

Ako vam da konvenciju iz Mastrihta ne zaokruzujte je! Treba da zaokruzite Becku konvenciju (Kao
I konvencije ratifikovane posle 78.) Izvore obligacija ne zaokruzujte!!!! (Ugovor,poslovodstvo bez
naloga,neosnovano bogacenje,naknada stete,jednostrana izjava volje)
1. Obaveze zakupca kod ugovora o zakopu? Ovo pitanje je lako imats izdvojeno u
posebnim ugovorima.
2. Raskid ugovora jednostranom izjavom volje? Ne znam sta se trazi. Lekcija je
svakako jasna u knjizi ili predavanju.Verovatno je pitanje kad je moguc jednostrani
raskid a odgovor je PROMENJENE OKOLNOSTI,USLED NEISPUNJENJA JEDNE
STRANE,DELIMICNA EVIKCIJA,MATERIJALNI NEDOSTACI.
3. Koji su uslovi za povecanje i smanjenje naknade? Ovo imate nabrojano u knjizi ili u
predavanju.
4. Kada vlasnik opasne stvari odgovara sa savesnim korisnikom? Odgovara solidarno
kada se ispostavi da stvar ima neki skriveni materijalni nedostatak.Ako ovaj
drugi(drzalac) isplati ostecenom,ovaj ce imati parvo da trazi od vlasnika citav iznos.
5. Kada lice koje je dalo kaparu ne izvrsi obavezu, sta moze druga strana da uradi?
Imate lepo u knjizi napisano pasus.
6. Kakav je ugovor razmena? Trebaju mi ponudjeni odgovori da bih odgovorila na ovo
pitanje.
7. Zaokruzi dvostrane jednostrane pravne poslove? Verovatno je bio poklon I to treba
I jemstvo.
1. Ex nudo pacto obligatio non nascitur?
-ne vazi u nasem pravu

-odrazava princip konsensualizma
-potice iz skole prirodnog prava iz nekog veka
-odrazava princip formalizma -Ovo je tacan odgovor.
2. Kad je ugovor zakljucen preko punomocnika? -Ovo pitanje ne znam da odgovorim

zato sto punomocstvo nisam detaljno ucila zbog manjka vremena.
-vlastodavac ne moze opozvati i suziti punomocje bez saglasnosti punomocnika

-ono opstaje nezavisno od osnova na cijoj je podlozi dato
-mora biti suzeno i opozvano u formi ugovora za cije je zakljucenje dato
-punomocje prestaje cim prestane pr subj vlastodavca i punomocnika
3. Zaokruzi rusljive?
-kada kod ugovora bez naknade postoji zabluda o pobudi -da
-kada kod ugovora bez naknade postoji nesporazum o predmetu-da
-kada kod ugovora bez naknade postoji zabluda o osnovu
-( jos jedan odgovor, ne secam se)
4. Laesio enormis se ne moze traziti kod?

-apstraktnih
-adhezionih
-aleatornih-da
-poravnanja-da
5. Odustanica?
-je stvarno sredstvo ob …. OBRATITE PAZNJU NA OVO ,ODUSTANICA JE LICNO
SREDSTVO OBEZBEDJENJA.
- se moze dati unapred kao kapara-da
- ako se da kao kapara deluje obostrano-da
- strana koja odustane mora dati odustanicu u roku od 8 dana
6. Kod kojih ugovora se stice pravo upotrebe i obaveza vracanja stvari?(Proverite da li

jos negde sem posluge)
- prodajni nalog
- uzajamni poklon
- namenski zajam
- posluga-DA
1. Alternativne obaveze- da se zaokruzi?

8. Jednostranoobavezujuc ugovor da se zaokruzi?
9. Forma ugovora o razmeni nepokretnosti da se zaokruzi?
10.Tumacenje ugovora da se zaokruzi?
11.Kada je moguc jednostrani raskid dvostranoobavezujuceg ugovora da se zaokruzi?
12.Pretpostavke krivice i uzrocnosti da se dopuni
13.Da se dopuni za nematerijalnu stetu?
14.Ugovorna kazna zbog neispunjena i da se zaokruzi?
15.Obaveze kod ugovora o razmeni da se dopuni?
16.Posluga pravne osobine da se zaokruzi?
1. Obligaciono pravo u subjektivnom smislu/potrazivanje, trazbina/ je po pravilu?

-relativno
-neprenosivo-da
- neimovinsko-da
- utuzivo-da
2. Kada se steta sastoji u prouzrokovanju smrti nekog lica, odgovorno lice je duzno da
naknadi_stete usled troskova sahrane_____? Ako smrt nije nastupjila trenutno,
odgovorno lice je duzno da naknadi__troskove lecenja_____ i____troskove zbog
izgubljene zarade_______?
Pored toga, odgovorno lice bice duzno da naknadi buducu stetu licima koje je
pomagao, izdrzavao ili po zakonu bio duzan da izdrzava ili redovno pomagao(ostatak
pitanja ne vidim)_________?
3. Umesto polaganja dugovane stvari u sudu, duznik je moze, kad su propisani uslovi,
prodati na javnoj prodaji. Izuzetno, duznik stvar moze prodati bez slobodne ruke/javne
prodaje:
1.__stvar ima trzisnu vrednost_______
2._ako su troskovi cuvanja nesrazmerni njenoj pravoj vrednosti_________
Duznik je duzan prodati stvar bez odlaganja na najpogodniji nacin:
1)_______________Ako je rec o stvari koja moze brzo propasti ili pokvariti se.___
4. Ugovor o zakupu zakljucen za odredjeno vreme( ne vidim ostatak

pitanja)___verovatno podzakup.___________?
Ugovor o zakupu cije trajanje nije odredjeno niti se moze odrediti.....mesnih obicaja
prestaje?
strana moze drugoj.....?
5. Predmet ugovora o ostavi u srpskom pravu ne moze biti?
- buduca stvar
- Bestelesna stvar-da
- Tudja stvar
- Nepokretna stvar-da
6. S obzirom na razlicite kriterijume na koje se moze podeliti obligacija, obligacija

imaoca opasne stvari da naknadi stetu ostecenom je?
1. Pozitivna-da
17.obligacija sredstva -nikako nego cilja.
18.Licna obligacija-da
19.Prirodna/naruralna obligacija-nikako
7. Ponistenje ugovora koji je zakljucio ograniceno poslovno sposobno lice....zakonskog

zastupnika ima pravo da zahteva?
-samo zakonski zastupnik
-samo to lice kad stekne potpunu poslovnu sposobnost?
- samo to lice uz odobrenje zakonskog zastupnika
- I zakonski zastupnik i to lice kad stekne potpunu poslovnu sposobnost-da
8. Zahtev zakona da ugovor bude zakljucen u odredjenoj formi vazi i za sve izmene ili
dopune ugovora. Ali su punovazne docnije usmene dopune o....tackama pod sledecim
uslovima?
1)..............Akoje tako odredjeno zakonom
2)............Ako nije u suprotnosti sa ciljem forme zbog koje je odredjena...
9. Neke od navedenih karakteristika se odnose na nistave/apsolutno

nistave.......rusljive/relativno nistave ugovore. Zaokruzite one koje se odnose na
nistave/apsolutno nistave ugovore?
- proizvode pravno dejstco do momenta ponistenja
- Sud za razloge za ponistenje pazi samo po prigovoru stranke
- Pravo na isticanje nevaznosti ugovora ima svako zainteresovano lice-da
- Sudska odluka ima deklarativno dejstco-da
1. Kod fakultitavnog potrazivanja, sta poverilac moze da zahteva u slucaju

nemogucnosti ispunjenja duznikovom krivicom?
20.Kako se mogu zameniti poverioci?( ustupanje potr, ustupanje ug, preuzimanje
duga, preuzimanje ispunjenja)-USTUPANJE POTRAZIVANJA,USTUPANJE UGOVORA.
21.Kakva je obaveza kupca iz kupoprodaje po uzorku-modelu?(pozitivna, nenovcana,
novcana, nedeljiva?)-POZITIVNA,NOVCANA,NEDELJIVA.
22.Kad se roditelji oslobadjaju odgovornosti za dete mladje od 7 godina?-VISA
SILA,AKO JE POVERENO NA NADZOR NEKOM DRUGOM,AKO JE ODGOVORNO TRECE
LICE.
23.Sta ako kupac ne izvrsi specifikaciju?-MOZE JE IZVRSITI SAM PRODAVAC,ILI RASKID
UGOVORA.
24.Kojim se ugocorima stice pravo upotrebe uz obavezu povraca po prestanku
ugovora?( podzakjp, skupna ostava, kupoprodaja sa zadrzavanjem, razmena
nepokretnosti)-PODZAKUP.
25.Razlozi za jednostrani raskid( mat nedostaci, prevara, prinuda, potpuno
neispunjenje)-MATERIJALNI NEDOSTACI,POTPUNO NEISPUNJENJE.OBRATITE PAZNJU
DA JE BILA PONUDJENA DELIMICNA EVIKCIJA I NEPREDVIDJENE
OKOLNOSTI,ZAOKRUZILI ISTE I TO.
26.Latinska izreka za cutanje-TACITA RECONDUCTIO-PRECUTNO PRODUZENUJE
UGOVORA.
27.U kom obliku se isplacuje steta usled gubitka izdrzavanja koje je davao usmrtljeni?-
NOVCANE RENTE.
28.Forma ugovora o razmeni nepokretnosti- pismena, zakonska, realna, javna
isprava?-PISMENA,ZAKONSKA,JAVNA ISPRAVA.
1. Prodaja sa obrocnim otplatama, kakav je ugovor?
-neformalan
-imenovan-Da
-moze se raskinuti cim zadocni sa prvom otplatom
-ne mogu se ugovoriti nepovoljniji uslovi od zakonskih-da
2. Exceptio non adimpleti contractus?

-ne vazi kod nas
-vazi samo za dvostrano obavezne-da
-vazi samo za ugovor o prodaji
-da bi bio uspesan, tuzeni nema obavezu da prvi ispuni ni po zakonu ni po ugovoru-
da
3. Kad se moze osloboditi od odgovornosti za opasnu stvar?

-slucaj
-visa sila-da
-stvar mu oduzeta protivpravno bez njegove krivice.-da
-postupao sa paznjom
4. Isplata sa subrogacijom/Personalna subrogacija ( nastupa kada obavezu ispuni trece

lice koje ima interes/ isplatic stupa na mesto poverioca/-DA. jos dva ponudjena kojih se
ne secam)
1. Formalni izvori obl pr kod nas su:

-obligacioni ugovor-NIKAKO!! OVO JE IZVOR OBLIGACIJA
-ugovor iz Mastrihta-NIKAKO
-Zakon o lovu i divljaci-DA
-Zakon o zateznoj kamati-DA
2. Otpustanje duga izvrseno sporazumno sa jednim solidarnim duznikom?

-oslobadja njega i ostali duguju umanjeno za taj deo-DA
-oslobadja njega, a ostali duguju nepromenjeno
-ne moze imati uticaj na ostale
-moze osloboditi i ostale-DA
3. Kad je propisana forma ad solemnitatem, onda se zahteva i za:

-ponudu-DA
-prihvatanje ponude-DA
-izmene i dopune-DA
-opoziv punomocja-DA
4. Obaveze poslenika-imate u posebnim ugovorima lepo izdvojeno.
5. Prodaja sa obrocnim otplatama-Ovo pitanje sam resila gore.
1. Formalni izvori prava su:

- ugovor iz Mastrihta-NIKAKO
- zakon o nekim divljacima -DA
- zakon o zateznoj kamati-DA
- obligacioni ugovor-NIKAKO
2. Odredve o ugovornoj kazni predvidjaju naknadu______ stete za stetnika, osim sko je

stetu nacinol namerno, onda predvijaju____ da naknadi? -PITANJE NIJE LEPO
FORMULISANO. OVO PITANJE JE YAPRAVO CLAN 266. NA PRVOJ CRTI IDE PREDVIDLJIVA
A NA DRUGOJ NEPREDVIDLJIVA STETA.
3. Kakva je obligacija sa obrocnom otplatom cene? ( obl cilja, pozitivna, novcana)-SVA

TRI.
4. Zatezna kamata se placa:

- zbog zadocnjenja u ispunjenju novcane obaveze-DA
- zbog zadocnjenja u ispunjenju novcane obaveze za koji je kriv duznik
- zbog zadocnjenja u ispunjenju novcane obaveze kada poverilac dokaze da je
duznik kriv
-?
-?
5. Definicija napisana i ostavljeno prazno mesto i treba da se napise sredstvo

obezbedjenja
6. Posledice rusljivih ugovora?

- povracaj u predjasnje stanje-DA
- odbijanje zahteva za povracaj
- odbijanje u korist mesno nadlezne opstine
- naknada stete-DA
7. Da se napise naknada kako se zove kod zajma, zakupa i ugovora o delu-ZAKUP-

ZAKUPNINA,UGOVOR O DELU-NAGRADA,ZAJAM-KAMATA
8. Kod kog ugovora koji se daje radi upotrebe postoji obaveza vracanja stvari nakon
isteka roka?
- prekarijum-da
- prodaja sa pravom otkupa
- razmena
- podzakup-da
9. Ko ima pravo na naknadu neimovinske stete usled teskog invaliditeta zbog

pretrpljenih dusevnih bolova?-Roditelji,deca,bracni drug. Braca I sestre ako su ziveli u
trajnoj zivotnoj zajednici kao I vanbracni partner ako su ziveli u trajnoj vanbracnoj
zajednici.
10. 3 osnova deliktne odgovornosti u gradjanskom pravu, pa tri crtice da se dopise?

Subjektivna odgovornost (KRIVICA),STVOREN I KONTROLISANI RIZIK,PRAVICNOST.
11. Forma kod ugovora sa obrocnim otplatama cene?

- bitna-DA
- dokazna
- forma jacne isprave
- pismena forma-DA
PROVERITE DA LI JE DOKAZNA.
1. Osobine kamate
29.Kaucija
30.Kako se zove naknada za ugovor o delu i nalog valjda-ZOVE SE NAGRADA.
31.Sankcije relativno nistavih ugovora?-RESTITUCIJA,NAKNADA STETE,ODBIJANJE
ZAHTEVA ZA ISPUNJENJE,DEPONOVANJE STARI U KORIST MESNO NADLEZNE
OPSTINE.
5. Iskljucenje odgovornosti, visa sila i slucaj
- visa sila iskljucuje i obj i subj-DA

- Slucaj iskljucuje oba
- Sluxaj iskljucuje obj a ne subj
Slucaj iskljucuje subj ali ne obj-DA
LATINSKE IZREKE KOJE SU JAKO BITNE.
1.Exceptiones sunt strictissimae interpretatis.-Iuzetke treba najduze tumaciti.

2.Dura lex,sed lex.-Zakon je krut,ali je zakon.
3.Lex specialis derogate non nasciturus.-Zakon kojim se uredjuje poseban predmet.
4.Res inter aliis neque nocere neque prodesse potest.-Stvar(Posao) medju ljudima,drugima ne
mozeniti skoditi niti koristiti.
5.Tacita reconductio-Precutno produzenje ugovora.
6.Ex nudo pactoobligatio non nascitur.-Iz posebnog sporazuma,ne radja se parvo na tuzbu.
7.Exceptio non adimpleti contractus-Prigovor neispunjenja ugovora.
1. Karakteristike zastarelosti u srpskom pozitivnom pravu:

a) protekom roka zastarelosti obligacija postaje prirodna
b) opsti rok zastarelosti je 10 godina
c) nakraci rok zastarelosti je 6 meseci
d) posle prekida zastarelosti rok nastavlja da teče
2. Personalna subrogacija:
a) nastaje samo na osnovu ugovora izmedju poverioca i trećeg lica

b) dužnik se oslobadja obaveze
c) poverilac nije načelno dužan da preda stvar koja mu je data u zalogu
d) poverilac ne odgovara za postojanje i naplativost potraživanja
3. Koja potraživanja nisu kompezabilna:
a) potraživanja koja nisu zaplenjiva

b) potraživanja koja su nastala namernim prouzrokovanjem štete
c) potrazivanja koja su nastala prouzrokovanjem krivičnog dela
d) potraživanja na osnovu zakonske obaveze izdržavanja
4. Ugovorna kazna zbog zadocnjenja:

(samo jedan tačan)
- Duguje se i ispunjenje ugovora i ugovorna kazna (kumulativna obligacija)
5. Kad dolazi do promene poverioca:
a) evikcija
b) novacija
c) cesija
d) ustupanje ugovora
6. Po našem pravu ugovor o prodaji je ništav/nema pravno dejstvo/ ako stvar koja je predmet
ugovora:
a) nije u prometu
b) potpuno propala pre zaključenja ugovora
c) nije još nastala u trenutku zaključenja ugovora/ buduća stvar
d) nije svojina prodavca u trenutku zaključenja ugovora/ tuđa stvar
7. Cessio vindicationis je:
a) posebna vrsta prodaje

b) posebna vrsta cesije
c) način izvršenja obaveze prodavca na predaju stvari
d) vrsta tužbe iz sticanja bez osnova
8. Imenovan ugovor koji predstavlja podoban osnov za prenos prava svojine:
a) zakup nepokretnosti
b) nužna ostava
c) namenski zajam
d) prodaja sa pravom otkupa
9. Navedi pet vrsta poklona
10. Navedi tri bitna elementa kod ugovora o zakupu:
1) Rok
2) Zakupnina
3) Predmet zakupa
11. Kad se prenosi pravo upotrebe na individualno odredjenoj stvari:
a) podzakup
b) prekarijum
c)
d)
12. Ugovorna kazna zbog neispunjenja:
(samo jedan tačan)
- Duguje se ili ispunjenje ugovora ili ugovorna kazna (fakultativno potraživanje)
13. Ugovor o delu:
a) dvostrano obavezan
b) imenovan
c) apstraktan
d) akcesoran
14. Navedi obaveze kod ugovora o razmeni:
1) odgovornost za pravne i materijalne nedostatke

2) obaveza preuzimanja stvari
3) obaveza predaje stvari
Test 2
1. Izvori obligacija u našem pozitivnom pravu:

a) Ustav
b) Ratifikovani medjunarodni ugovori
c) Obligacioni ugovor
d) Javno obećanje nagrade
e) Običaji
2. Obligacioni ugovor je:
a) Izjava volje koja proizvodi pravno dejstvo

b) Najznačajniji izvor obligacija
c) Formalni pravni posao
d) Apstraktni pravni posao
3. Predlog za zaključenje ugovora učinjen neodređenom broju lica, koji sadrži bitne sastojke
ugovora čijem je zaključenju namenjen naziva se opšta ponuda.
4. Po ZOO bitna zabluda je:
a) zabluda o bitnim svojstvima predmeta

b) zabluda o ličnosti kod ugovora intuitu persone
c) zabluda o pobudi kod ugovora bez naknade
d) još nešto netačno
5. Forma ugovora o kupoprodaji nepokretnosti:
a) zakonska
b) pismena
c) bitna
d) dokazna
6. Materijalan nedostak postoji ako stvar nema:
a) svojstva za redovnu upotrebu

b) svojstva za naročitu upotrebu za koju je kupac nabavlja, a koja je bila poznata prodavcu ili mu je
morala biti poznata
c) svojstva koja su izričito i prećutno ugovorena
d) svojstva i odlike koji su propisane
7. Prekomerno oštećenje – kod kojih ugovora se ne može tražiti poništenje:

a) aleatorni
b) adhezioni
c) javne prodaje
d) apstrakni pravni posao
8. Naknadno osnaženje nevažećeg ugovora naziva se konvalidacija

Kod koje vrste nevažećih ugovora se koristi ( tako nešto formulisano) kod rušljivih ugovora.
9. Apsolutno ništavi ugovori:
a) predmet ugovora nedopušten

b) pretnja
c) nesporazum ugovornih strana oko prirode ugovora
d) nema kauze/osnova ugovora
10. Sporazumni raskid ugovora:
a) je ugovor
b) moguć je samo dok ugovor u potpunosti nije izvršen
c) po pravilu deluje samo sa ubuduće ex nunc
d) po pravilu mora biti u istoj formi u kojoj je zaključen ugovor koji se raskida.
Test 3
1. Jednostrano obavezni dvostrani pravni posao je:
a) Javno obećanje nagrade

b) Neopoziva ponuda
c) Ugovor o zakupu
d) Ugovor o jemstvu
2. Dopuni:
a) konsezualni ugovor – realni ugovor

b) dobročini ugovor – teretni ugovor
c) predugovor – glavni ugovor (konačan ugovor)
d) kauzalni ugovor – apstrakni ugovor
3. Po našem pravu ponuda za zaključenje ugovora:
a) načelno obavezuje ponudioca

b) mora da sadrži animus contrahendi
c) mora da sadrži sve sastojke ugovora
d) mora uvek biti data u pismenom obliku da bi proizvodila pravno dejstvo
4. Forma ad solemnitatem je potrebna kod:
a) ponude
b) prihvata ponude
c) punomoćja
d) svih izmena i dopuna
5. Evikcija može da se sastoji:
a) u faktičkom uznemiravanju pribavioca

b) u uznemiravanju pribavioca isticanjem nekog prava kojim se potpuno isključuje pravo koje je
stekao
c) u uznemiravanju kojim se samo sadržinski ograničava pravo pribavioca
d) u uznemiravanju kojim se samo umanjuje po obimu pravo pribavioca
6. Exceptio non ritae adimpleti contractus:
a) postoji u materiji svih dvostrano teretnih ugovora

b) postoji u našem pravu
c) postoji samo kod prodaje
7. Apsolutno ništavi ugovori:
a) ne proizvode pravno dejstvo

b) može se pozvati svako zainteresovano lice
c) pazi se po službenoj dužnosti
d) gasi se protekom vremena
e) sudska odluka ima deklatoran karakter
8. Razlozi za jednostrani raskid ugovora:
a) zabluda o bitnim svojstvima predmeta

b) potpuna evikcija
c) prevara
d) neispunjenje obaveze
1. Obligacije, simulacija testa - uvod i vrste obligacija
1. Zaokružiti latinsku izreku koja je ekvivalent srpskoj izreci koja se nalazi u OIZ: "razgovor je
razgovor, ugovor je zakon za stranke" (zaokružiti tačan odgovor):
a) dura lex sed lex
b) lex specialis derogat legi generali
c) ex nudo pacto obligatio non nascitur
d) pacta sunt servanda
2. Obligaciono pravo u objektivnom smislu je (zaokružiti svaki tačan odgovor):

a) deo građanskog prava
b) pravo putem kojeg se vrši pravni promet
c) skup pravnih normi koje regulišu obligaciono pravne odnose
d) najrazvijenije u naturalnoj privredi (nije tačno jer je u robonovčanoj privredi)
3. Formalni izvori obligacionog prava u Srbiji (zaokruži svaki tačan odgovor):

a) Zakon o deviznom poslovanju
b) Zakon o zaštiti potrošača
c) Zakon o odgovornosti za štetu koju prouzrkuje domaća životinja (tako nekako je
formulisano, ali svakako nije tačan odgovor jer taj zakon ne postoji, a pravila
koja se odnose na ove situacije se nalaze u ZOO; postoje npr. Zakon o
stočarstvu i Zakon o divljači i lovstvu, e to su formalni izvori)
d) Zakon koji reguliše ugovor o poklonu (ne postoji ovaj zakon, na ug. o poklonu se
primenjuju pravila Srpskog građanskog zakona na osnovu Zakona o nevažnosti
pravnih propisa donetih pre 6. aprila 1941. koji je formalni izvor, dakle Srpski
građ. zak. nije formalni izvor, ali Zak. o nevažnosti jeste i on je pr. osnov za
primenu ovih pravila)
4. Obligaciono pravo u subjektivnom smislu po pravilu je (zaokruži svaki tačan odgovor):

a) utuživo
b) imovinskog karaktera
c) neprenosivo
d) sa dejstvom erga omnes
*kada u pitanju piše po pravilu to znači da postoje izuzeci, ali se traži da se zaokruži ono što je
pravilo. Npr. izuzeci su: neprenosivo obl. pravo - nadoknada nematerijalne štete. Obl. sa dejstvom
erga omnes - kod javnog obećenja nagrade. Neutuživo - one obaveze koje nastaju iz prirodnih
obligacija.
5. Nabrojati najmanje 5 načela iz glave I ZOO (znači samo ono što piše u ZOO!)
6. Postoje razni kriterijumi podela obligacija. Odredite na osnovu tih podela kakva je osnovna
obaveza zakupca iz ugovora o zakupu (zaokružiti svaki tačan odgovor):
a) generična
b) prirodna/naturalna
c) obligacija sredstva/načina
d) obligacija davanja
*osnovna obaveza zakupca jeste zakupnina - ona je generična, a ne individualna jer je u pitanju
novčana obligacija; ona je obligacija cilja, a ne sredstva; ona je civilna, a ne naturalna, jer je
utuživa (utuživost je osnovni kriterijum podele na civilne/naturalne); obligacija davanja, a ne
činjenja ili nečinjenja.
7. Zatezna kamata (zaokruži svaki tačan odgovor):
a) je novčana obaveza
b) duguje se zbog objektivne docnje
c) duguje se zbog neispunjenja novčane obaveze
d) duguje se kumulativno sa naknadom štete i zatezna kamata (pravilo je da
postoji pravo na zateznu kamatu, ali ako je pretrpljena šteta veća od zatezne
kamate, onda lice može imati pravo na razliku).
8. Alternativna obligacija ali je jedan od predmeta propao, ni poverilac ni dužnik nisu odgovorni za
propast stvari, a na poveriocu je da bira (zaokruži tačan odg):
a) poverilac se ograničava na preostali predmet
b) može da bira naknadu štete ili drugi predmet
c) prestaje obaveza
d) poverilac može da plati naknadu đtete, a dužnik mu duguje preostali predmet
*ne sećam se kako tačno glasi pitanje, ni ponuđeni odgovori, ali kod ovakvih pitanja treba voditi
računa ko je odgovoran za propast, ko ima pravo da bira predmet...
9. U solidarnoj dužničkoj obligaciji poverilac otpusti dug jednom dužniku (zaokruži svaki tačan
odgovor):
a) smanjuje se vrednost ukupnog duga, a ostali dužnici solidarno
odgovaraju
b) može osloboditi ostale
c) smanjuje se vrednost, a ostali dužnici odgovaraju za svoj deo
d) ne može osloboditi ostale
10. Sud će na zahtev poverioca zastarelog potraživanja (zaokruži tačan odgovor):

a) odbiti tužbeni zahtev
b) usvojiti tužbeni zahtev, osim ako poverilac ne iznese prigovor
zastarelosti
1. *sud na zastarelost ne pazi po službenoj dužnosti
Latinskoj izreci “pacta sunt servanda” odgovarajuca izreka u OIZ

je:
(zaokruzi tacan odgovor)
a) “sto se grbo rodi vrijeme ne ispravi”

b) “zakon je zakon, ma kakav opor bio”
c) “sto svak jednako razumije, tome tumaca ne treba”
d) “ razgovor je razgovor, a ugovor strankama zakon”
2. Obligaciono pravo u objektivnom smislu je:

(zaokruzi svaki tacan odgovor)
a) deo gradjansko g prava

b) pravo putem koga se vrsi pravni promet
c) skup pravnih normi koje regulisu obligacionopravne
odnose
d) najrazvijenije u naturalnim privredama
3. Sudska praksa u nasem pozitivnompravu:

(zaokruzi tacan odgovor)
a) predstavlja formalni izvor prava

b) samo presude Vrhovnih sudova predstavljaju formalan izvor
prava
c) formalni izvor su samo presude Vrhovnih sudova kojima se
odstupa od dotadasnje prakse i ustanovljava novo pravilo
d) nije formalni izvor prava
4. Formalni izvori obligacionog prava u nasoj drzavi su:

(zaokruziti svaki tacan odgovor)
a) Zakon o zastiti potrosaca
b) Zakon o deviznom poslovanju
c) Zakon o izmenama i dopunama Zakona o obligacionim
odnosima
d) Srpski gradjanskizakonik
5. Najvazniji formalni izvor obligacionog prava u nasoj drzavi je

Zakon o obligacionim odnosima.
On je podeljen na 4 dela, a norme materijalnog objektivnog
prava se nalaze u opstem i posebnom delu, koji doduse
obuhvataju najveci broj clanova od 1109 koliko ih ukupno ima.
Kao osnov za njegovo donosenje posluzio je rad prof. Mihajla
Konstantinovica iz 1969.godine pod naslovom Skica za zakonik
o obligacijama i ugovorima.
(dopuniti recenice)
6. Nabrojati najmanje 5 nacela obligacionog prava propisanih u

glavi I ZOO:
1) ________________________________________________________
2) ________________________________________________________
3) ________________________________________________________
4) ________________________________________________________
5) ________________________________________________________
7. Obligacija /obligacionopravni odnos/ je pravni odnos:

(zaokruzitisvakitacanodgovor)
a) koji deluje ergaonmes

b) koji je po pravilu imovinskog karaktera
c) izmedju odredjenihlica, koja imaju tacno odredjen
polozaj, polozaj duznika ilipoverioca
d) koji ima za predmet odredjenu stvar
8. Obligaciono pravo u subjektivnom smislu /potrazivanje, trazbina/
je po pravilu:
(zaokruziti svaki tacan odgovor)
a) imovinskog karaktera
b) utuzivo
c) neprenosivo
d) sa dejstvom erga omnes
9. Sud ce na zahtev poverioca zastarelog potrazivanja doneti

odluku:
(zaokruziti tacan odgovor)
a) kojom odbija tuzbeni zahtev

b) kojom usvaja tuzbeni zahtev
c) kojom usvaja tuzbeni zahtev, osim ako je duznik stavio
prigovor zastarelosti
d) kojom usvaja tuzbeni zahtev, osim ako je u pitanju obaveza
nastala iz neosnovanog obogacenja /sticanja bez osnova/
10. Obligacije se dele na vrste prema odredjenim kriterijumim

ana:
(dopuniti odgovarajucim parom)
a) civilne i naturalne
b) obligacije rezultata/cilja i sredstava/ i obligacije sredstva
(nacina)
c) individualizovane i genericne
d) obligacije intuitu personae i nelične
TEST 2
1. U nasem pravu u materiji novcanih obligacija primenjuje se

nacelo:
a) monetarnog liberalizma
b) monetarnog valorizma
c) monetarneneu tralnosti
d) monetarnog nominalizma
2. Klizna skala je: (zaokruzite svaki tacan odgovor)
a) klauzula kojom se visina obaveze- cena izrade

odredjenog predmeta vezuje za visinu troskova
proizvodnje/ cena materijala, rada itd/
b) klauzula koja predstavlja odstupanje od principa
monetarnog nominalizma
c) klauzula koja se najcesce srece u ugovorima o
gradjenju
d) klauzula koja je nedozvoljena u nasem pozitivnom pravu
3. Duznik novcane obaveze duguje, pored glavnice i zateznu

kamatu:
a) ako je kriv za docnju

b) ako je tako ugovoreno ili proizlazi iz prirode posla
c) ako je obaveza nastala iz ugovora u privredi
d) ako je zadocnio sa ispunjenjem
4. Poverilac novcane obaveze:

a) nije duzan primiti delimicno ispunjenje
b) duzan je primiti delimicno ispunjenje obaveze nastale pre
1.1.2000.g.
c) duzan je primiti delimicno ispunjenje, osim ako ima
poseban interes da ga odbije
d) duzan je primiti delimicno ispunjenje
5. U alternativnoj obavezi, ako sto drugo nije ugovoreno, pravoi

zbora pripada _______________________.
On to pravo ima sve dok
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
___________________________________________________________
(dopuniti recenice pravilima o pravu izbora u alternativnoj
obavezi)
6. Ako je u alternativnoj obavezi jedan predmet obaveze postao

nemoguc usled dogadjaja za koji ne odgovara nijedna strana, a
pravo izbora pripada poveriocu:
a) obaveza prestaje
b) obaveza prestaje, ali on moze dati naknadu stete i traziti
preostali predmet
c) obaveza se ogranicava na preostali predmet
d) on moze po svom izboru traziti ili preostali predmet ili
naknadu stete
7. Obaveza koja ima jedan predmet, ali je duzniku dopusteno da

se oslobodi svoje obaveze dajuci neki drugi predmet naziva se
fakultativna obaveza.
Kada je ugovorom ili zakonom predvidjeno da poverilac moze
umesto dugovanog predmeta zahtevati od duznika neki drugi
odredjeni predmet, u pitanju je fakultativno potrazivanje.
Ako u navedena dva slucaja predmet postane nemoguc usled
nekog dogadjaja za koji ne odgovara nijedna strana, sta biva sa
obavezom duznika?
obaveza se gasi
(dopuniti recenice)
8. Ako se ono sto se duguje moze podeliti i ispuniti u delovima koji

imaju ista svojstva kao i ceo predmet, i ako ono tom podelom ne
gubi nista od svoje vrednosti, takva obaveza se naziva deljiva
obaveza.
Kada u takvoj obavezi, nastaloj ugovorom u privredi, ima vise
duznika oni, osim ako je izricno ugovoreno drukcije, odgovaraju
poveriocu solidarno.
Obaveza koja ima suprotne osobine naziva se nedeljiva
obaveza.
(dopuniti recenice)
9. Kada svaki duznik odgovara poveriocu za celu obavezu i

poverilac moze zahtevati njeno ispunjenje od koga hoce sve dok
ne bude potpuno ispunjena, ali kada jedan duznik ispuni
obavezu, ona prestaje i svi duznici se oslobadjaju, u pitanju je
pasivna solidarna obligacija.
Osnovni znacaj ovih pravila, zbog cega se takve obligacije
smatraju jednim od najboljih licnih sredstava obezbedjenja
potrazivanja, je u tome sto poverilac moze namiriti svoje
potrazivanje sve dok postoji makar i jedan duznik koji je
solventan.
(dopuniti recenice)
10. Otpustanje duga izvrseno sporazumno s jednim solidarnim

duznikom: (zaokruziti svaki tacan odgovor)
a) moze osloboditi obaveze i ostale duznike

b) ne moze imati dejstvo prema ostalim duznicima
c) moze smanjiti ukupan iznos duga za deo koji pada na
tog duznika, a ostali duznici odgovaraju solidarno za
ostatak obaveze
d) moze smanjiti ukupan iznos duga za deo koji pada na tog
duznika, a ostali duznici odgovaraju svaki za svoj deo
obaveze
TEST 3
1. Izvori obligacija u nasem pozitivnom pravu su:

( zaokruzite svaki tacan odgovor)
a) ustav
b) ratifikovani medjunarodni ugovor
c) obicaj
d) obligacionopravni ugovor
e) javno obecanje nagrade
2. Skupovi pravnih cinjenica iz kojih nastaju obligacije nazivaju se

izvori obligacija. Zakon o obligacionim odnosima regulise 5
vrsta takvih skupova, od kojih je najznacajniji ugovor.
(dopuniti recenice)
3. Nabrojte izvore obligacija koji su regulisani ZOO:
4. Saglasnost volja najmanje dva lica, koja proizvodi neko pravno

dejstvo naziva se ugovor. Obligacionopravno dejstvo takve
saglasnosti mozese sastojati u nastanku, promeni ili
prestanku obligacionopravnog odnosa. Za isti pojam u
srpskom jeziku koriste se i drugi termini: sporazum,pakt,
konsenzus,uglavak, dogovor, konvencija,
nagodba,pogodba. ( dopuniti recenice, navesti najmanje 5
termina)
5. Jednostrano-obavezujuci dvostrani pravni posao je: (zaoktuzite

svaki tacan odgovor)
a) javno obecanje nagrade

b) ugovor o podzakupu
c) neopoziva ponuda
d) ugovor o jemstvu
6. Obligacioni ugovor je:

(zaokruzite svaki tacan odgovor)
a) izjava volje koja proizvodi obligacionopravno dejstvo

b) apstraktni pravni posao
c) formalni pravni posao
d) najznacajniji izvor obligacija
7. Strane u obligacionim odnosima su slobodne da svoje odnose

urede po svojoj volji. Ipak, ugovor ne sme biti protivan:
a) zakonskim normama
b) javnom poretku
c) dobrim obicajima
d) volji trecih lica
8. Nacelo konsensualizma:
a) potice iz rimskog prava

b) znaci da se ugovori mogu zakljucivati prostom
saglasnoscu volja
c) suprotno je nacelu formalizma
d) ne vazi u nasem pozitivnom pravu
9. Jednostarno obavezujuci ugovor je:

a) izjava volje nekog lica kojastvara jednu ili vise obaveza za to

lice
b) dvostrani pravni posao
c) sinalagmatican ugovor
d) u najvecem broju slucajeva dobrocin ugovor
10. Ugovor kod koga je, pored saglasnosti volja, potrebna i

predaja stvari, da bi se smatralo da je ugovor zakljucen naziva
se realan ugovor.
Ugovor kod koga jedna strana unapred odredjuje sve odredbe
ugovora, tako da druga strana ne moze da ih menja, vec samo
da odluci dalice zakljuciti ugovor ili ne naziva se ugovor po
pristupu –formularan ugovor.
Ugovor kojim se preuzima obaveza da se docnije zakljuci
drugi,glavni ugovor, naziva se predugovor.
(dopuniti recenice)
TEST 4
1. Za punovazno zakljucenje svakog ugovora je potrebno da se
ispune odredjeni uslovi /opsti bitni uslovi nastanka ugovora/.
Oni se odnose na:
a) sposobnost ugovaranja
b) saglasnost volja
c) predmet
d) kauza
(dopuniti recenice)
2. Zastupnik mora sve radnje na koje je ovlascen da preduzima

licno i ne moze preneti svoja ovlascenja na drugog izuzev:
(dopuniti recenice)
a)
b)
c)
3. Predlog za zakljucenje ugovora ucinjen neodredjenom broju

lica koji sadrzi sve bitne sastojke ugovora cijem je zakljucenju
namenjen naziva se opsta ponuda.
(dopuniti recenice)
4. Zabluda koja izaziva rusljivost ugovora u nasem pravu je:

(zaokruzite svaki tacan ugovor)
a) zabluda o prirodi ugovora

b) zabluda o predmetu ugovora
c) zabluda o bitnim svojstvima predmeta
d) zabluda o licu sa kojim se zakljucuje ugovor ako se
zakljucuje s obzirom na to lice
5. Ugovor je nistav kada je predmet obaveze: (dopuniti recenicu)
a) nemoguc,
b) nedopusten,
c) neodredjen ili neodrediv
6. Pobude iz kojih je ugovor zakljucen nacelno ne uticu na
njegovu punovaznost. Ali,ugovor bez naknade ce biti bez
dejstva ako je nedopustena pobuda bitno uticala na volju
njegovog saugovaraca.
(dopuniti recenice)
7. Forma ugovora o kupoprodaji nepokretnosti u nasem pravu je:

a) pismena forma
b) zakonska forma
c) dokazna forma
d) bitna /konstitutivna/ forma
8. Ako je za zakljucenje odredjenog ugovora propisana forma ad

solemnitatem, onda se istaforma zahetva i za:
(zaokruzitesvaki tacan odgovor)
a) ponudu
b) prihvat ponude
c) punomocje za zakljucenje tog ugovora
d) docnije izmene i dopune tog ugovora osim izuzetno
za sporedne tacke
9. Nistavi /apsolutno nistavi/ ugovori imaju sledece osobine:

a) ne proizvode pravno dejstvo

b) na nistavost se moze pozvati svako zainteresovano
lice
c) na nistavost sud pazi po sluzbenoj duznosti
d) pravo na isticanje nistavosti se gasi protekom vremena
e) sudska odluka ima deklaratoran karakter
10. U nekim od navedenih slucajeva ugovor je

nistav/apsolutno nistav/, u nekim je rusljiv /relativno nistav/.
Zaokruzite slucajeve u kojima je ugovor nistav/apsolutno
nistav/:
a) ako je predmet ugovorne obaveze nedopusten

b) ako osnov ugovorne obaveze ne postoji
c) ako je ugovor zakljucen usled nedopustene smetnje
d) ako ugovorne strane veruju da su saglasne, a u
stvari medju njima postoji nesporazum o prirodi
ugovora
TEST 5
1. Kod ugovora u korist treceg:

a) stipulant ima pravo zahtevati da promitent izvrsi

prema trecem ono sto je ugovoreno
b) treci /beneficijar/stice sopstveno i neposredno pravo
prema duzniku /promitentu/
c) stipulant ne moze opozvati korist posle zakljucenja ugovora
d) promitent moze istaci trecem sve prigovore koje ima
prema stipulantu po osnovu ugovora kojim je
ugovorena korist za treceg
2. Po nasem pravu, materijalni nedostatak postoji ako stvar

nema:
a) potrebna svojstva za njenu redovnu upotrebu ili

promet
b) potrebna svojstva za narocitu upotrebu za koju je
kupac nabavlja, a koja je bila poznata prodavcu ili
mu je morala biti poznata
c) svojstva i odlike koje su izricito ili precutno
ugovorene
d) svojstva i odlikekoje su propisane
3. Evikcija moze da se sastoji:

a) u faktickom uznemiravanju pribavioca

b) u uznemiravanju pribavioca isticanjem nekog prava
kojim se potpuno iskljucuje pravo koje je stekao
c) u uznemiravanju kojim se samo sadrzinski
ogranicava pravo pribavioca
d) u uznemiravanju kojim se samo umanjuje po obimu
pravo pribavioca
4. Zbog prekomernog ostecenja ne moze se traziti ponistenje:

a) aleatornih ugovora
b) adhezionih ugovora
c) poravnanja
d) kada je za stvar data visa cena iz osobite naklonosti
5. Na zelenaski ugovor shodno se primenjuju odredbe ZOO o

posledicama nistavosti i o delimicnoj nistavosti ugovora. Ali,
ako osteceni u roku od 5 godina od zakljucenja ugovora
zahetva smanjenje obaveze na pravican iznos od suda,
sud ce udovoljiti takvom zahtevu ako je to moguce, a u tom
slucaju ugovor sa izmenom ostaje na snazi.
(dopuniti recenice)
6. U slucaju ustupanja ugovora:

a) ustupilac ne odgovara prijemniku za punovaznost

ustupljenog ugovora, niti mu jemci da ce druga strana
ispuniti svoje obaveze iz ustupljenog ugovora
b) ustupilac odgovara prijemniku za punovaznost
ustupljenog ugovora, ali mu ne jemci da ce druga
strana ispuniti svoje obaveze iz ustupljenog ugovora,
osim ako se na to narocito obavezao
c) ustupilac odgovara prijemniku za punovaznost ustupljenog
ugovora i jemci mu da ce druga strana ispuniti svoje
obaveze iz ustupljenog ugovora
d) ustupilac odgovara prijemniku za punovaznost ustupljenog
ugovora, a jemci mu da ce druga strana ispuniti svoje
obavezeiz ustupljenog ugovora samo ako je u pitanju
ugovor u privredi
7. Medju tradicionalna pravila tumacenja ugovora ubrajamo:

a) pravilo da ugovor treba tumaciti tako da ostane na

snazi
b) pravilo da ugovorne odredbe treba tumaciti da imaju
neki smisao i proizvode dejstvo
c) pravilo da nejasnu odredbu treba primeniti onako kako glasi
d) pravilo da jednu odredbu treba tumaciti pomocu
drugih odredbi, imajuci u vidu celinu ugovora
8. Sporazumni raskid ugovora:

a) je ugovor
b) je moguc samo dok ugovor nije u potpunosti izvrsen
c) po pravilu deluje samo za ubuduce /ex nunc/
d) po pravilu mora biti u istoj formi u kojoj je zakljucen ugovor
koji se raskida
9. Razlozi za jednostrani raskid dvostrano-obavezujuceg ugovora

u nasem pravu su:
a) nedopustena pretnja koja izaziva opravdani strah

b) prevara treceg lica za koju je druga ugovorna strana u
vreme zakljucenja ugovora znala ili morala znati
c) delimicna evikcija
d) potpuno neispunjenje obaveze
10. U slucaju potpune nemogucnosti ispunjenja obaveze

jedne strane u dvostranom ugovoru zbog dogadjaja za koji nije
odgovorna ni jedna ni druga strana:
(zaokruzite tacan odgovor)
a) gasi se obaveza druge strane po samom zakonu

b) druga strana ima pravo da raskine ugovor
c) sud ce raskinuti ugovor na zahtev druge strane
d) sud ce, na zahtev druge strane, odluciti o raskidu ili izmeni
ugovora
TEST 6
1. Da bi nastala obaveza naknade stete uvek moraju biti

ispunjeni sledeci uslovi /opsti uslovi gradjanske odgovornosti/:
a) Postojanje stete
b) Krivica stetnika
c) Krivica ostecenog
d) Uzrocna veza izmedju stetnog dogadjaja i pricinjene stete
e) Protivpravnost
2. Steta u nasem pravu je:

a) Nanosenje drugome fizickog ili psihickog bola ili straha

b) Smanjenje imovine jednog lica u korist povecanja imovine
drugog, bez pravnog osnova
c) Upotreba prava protivno cilju zbog koga je ustanovljeno
d) Povreda pravno zasticenog dobra ili interesa,
najcesce ekonomskog
3. Steta zbog neispunjenja obaveze iz punovazno zakljucenog

ugovora, koja se sastoji u razlici imovinskog stanja u kome bi
se poverilac nalazio da je obaveza ispunjena u svemu kako
glasi i stanja nakon povrede ugovora naziva se pozitivni
ugovorni interes.
(dopuniti recenicu)
4. Za utvrdjivanje postojanja pravno relevantne uzrocne veze

izmedju stetnog dogadjaja i nastale stete u nasem pravu se
najcesce primenjuje teorija adekvatne uzrocnosti.
Pored ove, koriste se i druge teorije:
1) Teorija posrednog uslova
2) Teorija neposrednog uslova
(dopunite recenicu, navedite bar dve teorije)
5. Pretpostavka krivice u oblasti deliktne odgovornosti u nasem

pravu odnosi se na sledeci oblik krivice:
a) dolus
b) culpa lata
c) culpa levis
d) culpa levissima
6. Deliktno nesposobno je po nasem pravu svako:

a) lice mladje od 18 godina

b) lice mladje od 14 godina
c) lice mladje od 7 godina
d) lice liseno poslovne sposobnosti
7. Roditelji se oslobadjaju odgovornosti za stetu koju prouzrokuje

maloletnik mladji od sedam godina:
a) ako je prouzrokovana samo neimovinska steta

b) ako je steta nastala dok je dete bilo p[overeno
drugom licu i ako je to lice odgovorno za stetu
c) ako je maloletnik odgovoran za stetu
d) ako su vrsili nadzor sa potrebnom paznjom
8. Pod kojim uslovima sud moze osuditi stetnika koji nije

odgovoran/ maloletnik ili drugo lice nesposobno za
rasudjivanje/, da naknadi potpuno ili delimicno stetu koje je
prouzrokovao?
1) _____________________________________________________________
_________________________________________________________
2) _____________________________________________________________
_________________________________________________________
Smatra se da je osnov ove odgovornosti pravicnost.

(dopunite recenice)
9. Ostecenik ima pravo da zahteva nadoknadu stete, koju mu je

zaposleni kod poslodavca prouzrokovao u radu ili u vezi sa
radom, neposredno od zaposlenog:
a) ako je stetu prouzrokovao izvrsenjem umisljajnog krivicnog

dela
b) ako je stetu prouzrokovao izvrsenjem krivicnog dela
c) ako je stetu prouzrokovao namerno
d) ako je stetu prouzrokovao namerno ili iz krajnje nepaznje
e) ako je stetu prouzrokovao skrivljeno, bez obzira na stepen
krivice
10. Pretpostavka da steta nastala u vezi sa opasnom stvari,
odnosno, opasnom delatnoscu, potice od te stvari, odnosno
delatnosti naziva se pretpostavka uzrocnosti.
Ovu pretpostavku dokazima obara imalac opasne stvari ili
delatnosti.
TEST 7
1. Imalac opasne stvari nece biti odgovoran za stetu koja je

nastala u vezi sa opasnom stvari ako dokaze:
a) da je postupao sa odgovarajucom paznjom koja se u

pravnom prometu zahteva
b) da je steta nastala slucajno
c) da mu je stvar oduzeta na protivpravan nacin, a on za
to nije odgovoran
d) da je steta posledica vise sile
e) da je trajno nesposoban za rasudjivanje
2. Za stetu koju pretrpi trece lice usled sudara motornih vozila u

pokretu:
a) odgovara imalac koji je iskljucivo kriv za udes, odnosno

imaoci srazmerno stepenu svoje krivice
b) odgovaraju svi imaoci podeljeno, na jednake delove
c) odgovaraju svi imaoci solidarno
3. Odgovornost proizvodjaca stvari sa nedostatkom naziva se jos

i:
a) odgovornost za refleksnu /sekundarnu/ stetu

b) odgovornost za apstraktnu stetu
c) odgovornost za materijalne /fizicke/ nedostatke ispunjenja
d) odgovornost po osnovu garancije za ispravno funkcionisanje
prodate stvari
4. Nacini /oblici/ naknade imovinske/materijalne stete su:
1) naturalna restitucija
2) novcana satisfakcija
5. Kada ostecenik zahteva da mu steta bude naknadjena u novcu

sud ce dosuditi takvu nakandu, izuzev ako je u konkretnom
slucaju opravdano da se uspostavi naturalna restitucija.
(dopunite recenicu)
6. U slucaju smrti, telesne povrede ili ostecenja zdravlja naknada

buduce stete se po pravilu odredjuje u vidu novcane rente.
(dopunite recenicu)
7. ZOO predvidja dva oblika naknade nematerijalne /neimovinske

stete. To su:
1) uspostavljanje predjasnjeg stanja za stetu koja se
sastoji u povredi prava licnosti
2) novcana naknada za pretrpljene fizicke bolove,
psihicke bolove i strah
(dopunite recenice)
8. U slucaju teskog invaliditeta nekog lica pravo na novcanu

naknadu nematerijalne stete za pretrpljene dusevne bolove
imaju:
a) njegov bracni drug

b) lica koja je povredjeni izdrzavao, bez obzira na pravni osnov
c) braca i sestre povredjenog
d) svi krvni srodnici zakljucno do 3.stepena srodstva
9. Isplata nedugovanog postoji ako se placa:

a) dug koji uopste ne postoji, ali isplatilac veruje da

postoji i plati ga
b) dug po osnovu nistavog ugovora
c) dug starom poveriocu u slucaju cesije o kojoj duznik nije
obavesten
d) pre roka u uverenju da je rok isplate nastupio
10. Javno obecanje nagrade:

a) je izvor obligacija u nasem pozitivnom pravu

b) moze se nacelno opozvati, na isti nacin na koji je
obecanje ucinjeno
c) moze se opozvati, ali opoziv ne proizvodi dejstvo
prema licu koje je vec izvrsilo trazenu radnju
d) ne moze se opozvati, ako je oglasom odredjen rok za
izvrsenje radnje
TEST 8
1. Navedite bar tri slucaja kada duznik dolazi u docnju i bez

opomene poverioca:
1) ___________________________________________
2) ___________________________________________
3) ___________________________________________
2. Obaveza prestaje kada je ispuni duznik, ali poverilac moze

primiti ispunjenje obaveze i od treceg lica. U nekimm
situacijama on je duzan da primi ispunjenje od treceg lica.
Navedite tri takva lica:
1) jemac
2) zalogodavac
3) protivnik pobijanja Paulijanske tuzbe
3. Polaganjem dugovane stvari kod suda duznik se moze

osloboditi obaveze u sledecim slucajevima:
a) ako je poverilac u docnji

b) ako je poverilac nepoznat
c) ako je neizvesno ko je poverilac ili gde se nalazi
d) ako je poverilac poslovno nesposoban, a nema
zastupnika
4. Kompenzacijom (prebijanjem) mogu se ugasiti samo

potrazivanja koja ispunjavaju odredjene pozitivne i negativne
uslove. Navedite bar pet takvih uslova za jednostranu
kompenzaciju:
1) ___________________________________________________
2) ___________________________________________________
3) ___________________________________________________
4) ___________________________________________________
5) ___________________________________________________
5. Opsti rok zastarelosti potrazivanja u nasem pravu iznosi 10
godina. Osim ovog roka postoje i drugi rokovi. Za svaki od
navedenih rokova navedite jednu vrstu potrazivanja koje
zastareva u tom roku.
1 godina ________________________________________________
2 godine ________________________________________________
3 godine ________________________________________________
6. Ustupilac odgovara za postojanje potrazivanja u casu kada je

izvrseno ustupanje samo ako je ustupanje izvrseno
_________________________.
Ustupilac odgovara za naplativost ustupljenog potrazivanja
samo ako __________________________________________, ali samo
do visine
_______________________________________________________________
___________________________________________________________.
(dopunite recenice)
7. Ugovor o preuzimanju duga ima dejstvo ugovora o

preuzimanju ispunjenja duga ako
_______________________________________________________________
_______________________________________________________________
_________________________________________________________.
Ugovor o preuzimanju duga ima dejstvo ugovora o pristupanju
dugu ako
_______________________________________________________________
_______________________________________________________________
_________________________________________________________.
8. Kapara je:
a) znak da je zakljucen ugovor

b) sredstvo obezbedjenja izvrsenja obaveza iz ugovora
c) sporedan ugovor
d) realan ugovor
9. Osobina jemstva koja se ogleda u tome sto je od jemca
moguce zahtevati ispunjenje obaveze tek nakon sto je glavni
duznik ne ispuni o roku odredjenom u pismenom pozivu naziva
se supsidijarnost jemstva.
Ipak, poverilac moze i tada traziti ispunjenje od jemca iako nije
pre toga pozvao glavnog duznika na ispunjenje obaveze u dva
slucaja:
1) _______________________________________________
2) _______________________________________________
(dopuniti recenice)
10. Ugovorna kazna zbog zadocnjenja je:

a) kumulativna obligacija
b) alternativna obligacija
c) fakultativna obligacija
d) fakultativno potrazivanje
TEST 9
1. Nabrojte bar 3 imenovana ugovora koji predstavljaju podoban

pravni osnov za prenos prava svojine:
1) ugovor o kupoprodaji
2) ugovor o poklonu
3) ugovor o zajmu
2. Po nasem pravu ugovor o prodaji je nistav /nema pravno

dejstvo/ ako stvar koja je predmet ugovora:
a) nije u prometu
b) potpuno propala pre zakljucenja ugovora
c) nije jos nastala u trenutku zakljucenja ugovora /buduca
stvar/
d) nije svojina prodavca u trenutku zakljucenja ugovora /tudja
stvar/
3. Po nasem pravu rizik za slucajnu propast ili ostecenje prodate,

ali jos ne predate stvari snosi prodavac . Izuzetno, rizik snosi
kupac ako nije moglo biti izvrseno zbog njegove docnje.
(dopunite recenice)
4. Cessio vindicationis je:

a) posebna vrsta predaje

b) posebna vrsta cesije
c) nacin izvrsenja obaveze prodavca na predaju stvari
d) vrsta tuzbe iz sticanja bez osnova
5. Prodaja sa obrocnim otplatama cene po ZOO:

a) je realan ugovor
b) je formalan ugovor
c) je onerozan ugovor
d) nije ugovor koji predstavlja podoban pravni osnov za prenos
prava svojine
6. Kod prodajnog naloga ako nalogoprimac ne proda stvar i ne

preda odredjenu cenu nalogodavcu do odredjenog roka niti je
vrati u tom roku, na njihov odnos ce se primenjivati pravila
ugovora o prodaji, a nalogoprimac ce imati pravni polozaj
kupca . Medjutim, ako do odredjenog roka proda stvar i preda
nalogodavcu dobijenu cenu na njihov odnos se primenjuju
pravila ugovora o nalogu-punomocstvu.
(dopuniti recenice)
7. Svaka ugovorna strana kod ugovora o razmeni ima sledece

obaveze:
a) predaja stvari
b) preuzimanje stvari
c) zastita pravnih i materijalnih nedostataka
8. Nabrojte najmanje pet posebnih vrsta poklona:
1) poklon sa nalogom ili teretom

2) mesoviti poklon
3) uzajamni poklon
4) nagradni poklon
5) poklon za slucaj smrti
9. Kada dva lica cine poklon jedan drugom, da bi se smatralo da

se radi o uzajamnom poklonu, a ne o dva poklona sa zasebnim
sudbinama, ili o nekom drugom /teretnom/ ugovoru, potrebno
je da budu ispunjeni sledeci uslovi:
1) uslovljenost
2) razlika u ceni
3) namera darezljivosti
10. Na osnovu nekih od navedenih ugovora jedna strana

stice pravo upotrebe tudje stvari, koju je, posle prestanka
ugovora, obavezna da vrati drugoj strani. To su:
a) prodaja sa pravom otkupa

b) razmena
c) podzakup
d) prijateljski zajam
e) skupna ostava
f) prekarijum
TEST 10
1. Naknada koju zajmoprimac duguje zajmodavcu na osnovu
ugovora o zajmu naziva se kamata.
Naknada koju zakupac duguje zakupodavcu na osnovu
ugovora o zakupu naziva se zakupnina.
Naknada koju narucilac duguje posleniku na osnovu ugovora o
delu naziva se naknada.
(dopunite recenice)
2. Osnovna obaveza zajmodavca iz ugovora o zajmu je da preda

zajmoprimcu odredjenu sumu novca.
Zajmodavac moze odbiti da izvrsi ovu svoju obavezu ako je
bio u teskim materijalnim prilikama, a u vreme zakljucenja
ugovora on to nije znao, kao i ako je doslo do pogorsanja
materijalnih prilika posle zakljucenja ugovora.
Ipak, on ce biti duzan da izvrsi ovu obavezu ako mu
zajmoprimac ili ko drugi za njega ako mu zajmoprimac ili
drugi pruzi obezbedjenje.
(dopunite recenice)
3. Bitni elementi ugovora o zakupu su:
1) predmet zakupa
2) zakupnina
3) vreme trajanja zakupa
4. Kada je otudjena stvar o kojoj je zakljucen ugovor o zakupu i

stvar predata pribaviocu, a ne zakupcu:
a) pribavilac je uvek duzan predate stvar zakupcu

b) pribavilac je duzan predate zakupcu, ako se radi o pokretnoj
stvari
c) pribavilac je duzan predate stvar zakupcu, ako je u
momentu zakljucenja ugovora o otudjenju znao za
postojanje ugovora o zakupu
d) pribavilac nikad nije duzan predate stvar zakupcu
5. Ugovor o zakupu zakljucen za odredjeno vreme prestaje
protekom roka vremena na koje je zakljucen.
Ugovor o zakupu cije trajanje nije odredjeno niti se moze
odrediti iz okolnosti ili mesnih obicaja prestaje otkazom koji
svaka strana moze dati drugoj uz ostavljanje otkaznog roka.
(dopuniti recenice)
6. Ugovor o bespaltnoj upotrebi tudje stvari kod koga vreme

trajanja nije odredjeno ili odredivo, tako da davalac stvari
moze zahtevati povracaj stvari kad god hoce naziva se
prekarijum.
(dopuniti recenicu)
7. Predmet ugovora o ostavi ne moze biti:

a) buduca stvar
b) tudja stvar
c) bestelesna stvar
d) nepokretna stvar
8. Nabrojte bar 5 posebnih slucajeva ostave:
1) neprava ostava
2) skupna ostava
3) ostava u nuzdi
4) ugostiteljska ostava
5) ugovorni sekvestar
6) kvantitativna ostava
7) trezorna ostava- sef
9. Ugovor o delu u srpskom pozitivnom pravu je:

a) jednostrano obavezujuci ugovor

b) dobrocin ugovor
c) akcesoran /sporedan/ ugovor
d) kauzalan ugovor
10. Iz ugovora o delu nastaju tri osnovne obaveze na strani
poslenika. To su:
1) da izvrsi posao
2) da preda stvar
3) zastita od pravnih i materijalnih nedostataka
НАЧЕЛА ОБЛИГАЦИОНОГ ПРАВА И ИЗВОРИ ОБЛИГАЦИЈА
1.Набројати 5 начела облигационог права садржаних у ЗОО?

a) начело приватне аутономије
b) начело савесности и поштења
c) начело забране злоупотребе права
d) начело забране проузроковања штете
e) начело равноправности страна
2.Наведи 5 извора облигација садржаних у глави 2 ЗОО („ Настанак обавеза“)?

a) Уговор
b) Проузроковање штете
c) Стицање без основа
d) Пословодство без налога
e) Једнострана изјава воље
3.Наведи 5 формалних извора облигационог права?

a) ЗОО
b) Породични закон
c) Закон о наслеђивању
d) Закон о промету непокретности
e) Закон о висини затезне каматне стопе
4.Заокружи формалне изворе облигационог права:

a) СГЗ
b) Закон о висини затезне каматне стопе
c) Закон о промету непокретности
d) Закон о наслеђивању
5.Најважнији формални извор облигационог права је ЗОО.Пре њега,професор

Константиновић је 1969.г.донео Скицу за законик о облигацијама и уговорима.
6.Да ли се СГЗ сматра формалним извором облигационог права? Не
7.Деривати начела аутономије воље су:
a) Начело општости и диспозитивности
b) Начело равноправности страна
c) Начело забране стварања и искоришћавања монополског положаја
d) Начело неформалности(консензуализма)
8.Деривати начела савесности и поштења су:

a) Начело забране злоупотребе права
b) Начело једнаке вредности давања
c) Начело забране проузроковања штете
d) Начело дужности испуњавања обавеза
e) Начело одређене пажње у извршавању обавеза и остваривању права
f) Начело поштовања добрих пословних обичаја
g) Начело поступања правних лица у складу са општим актима
h) Начело мирног решавања спорова
9.Наведи 5 правних института којима се штити начело једнаке вредности узајамних давања:
a) Одговорност за материјалне недостатке
b) Одговорност за правне недостатке(одговорност за евикцију)
c) Прекомерно оштећење
d) Зеленашки уговор
e) Раскид или измена уговора због промењених околности
10.Начело једнаке вредности(еквиваленције престација) узајамних давања у двостраним

уговорима штити се следећим инструментима( заокружи сваки тачан одговор):
a) Одговорност због ускраћивања неопходне помоћи
b) Одговорност организатора приредби
c) Изменом или раскидом уговора због промењених околности
d) Одговорност за правне недостатке испуњења
11.Шта подразумева начело слободе уговарања и који су изузеци од овог начела?

Ово начело подразумева да је свако слободан да изабере да ли ће,кад ће и са ким ће
закључити уговор.Изузеци од овог начела су: уговор о осигурању и законско право прече
куповине.
12.Слобода уговарања у ужем смислу може у неким случајевима бити ограничена ради
заштите одређених лица.Постоје 3 врсте тих ограничења.То су:
a) Обавезно закључење уговора
b) Сагласност трећег
c) Избор сауговарача
13.Најважнији формални извор облигационог права је ЗОО.Међутим,он не регулише читаву

материју облигационог права,тако да он није регулисао ни неке именоване уговоре
облигационог права,као што су:
a) Поклон
b) Послуга
14.Допунити начело формулисано у члану 10 ЗОО: Стране у облигационим односима су

слободне, у границама принудних прописа,јавног поретка и добрих обичаја,да своје односе
уреде по својој вољи.
15.Правне чињенице или скупови правних чињеница из којих настају облигације су извори
облигација,а у ЗОО је набројано 5.То су:
a) Уговор
b) Проузроковање штете
c) Стицање без основа
d) Пословодство без налога
e) Једнострана изјава воље
16.ЗОО се састоји из 4 дела.То су:

a) Општи део
b) Уговори
c) Меродавно право у случају сукоба републичких закона
d) Прелазне и завршне одредбе
17.Како гласи начело монетарног номинализма?

Ако обавеза има за предмет своту новца,дужник је дужан исплатити онај број новчаних
јединица на који обавеза гласи,осим кад закон одређује што друго.
18.Како се зове најзначајније начело уопште у грађанском праву? Начело аутономије
воље.Како се то начело назива у облигационом праву? Начело приватне аутономије.Дати
примере изузетака: обавезно закључење уговора,сагласност трећег и избор сауговарача.Ако
је сагласност дата пре закључења уговора,то је дозвола,а ако је дата после закључења
уговора,то је одобрење.
19.Општи рок застарелости је 10 година.Изузетно,тај рок може бити дужи од општег,а то је у
случајевима кад је штета проузрокована кривичним делом,по захтеву за накнаду штете
оштећеног лица према одговорном лицу и тада застаревање наступа кад истекне време
одређено за застарелост кривичног гоњења.
20.Стандарди пажње по ЗОО су: добар домаћин,добар привредник и добар стручњак.
ПОЈАМ ОБЛИГАЦИЈЕ,ПРАВНЕ ОСОБИНЕ ОБЛИГАЦИЈЕ И ОБЛИГАЦИЈА

И(ИЛИ) ОБЛИГАЦИОНИ ОДНОС
1.Правна веза два субјекта која производи обавезе за обе стране назива се облигација,а у
нашем језику још и обавеза,тражбина,а може се вршити у складу са поштовањем принудних
прописа,јавног поретка и добрих обичаја.
2.Шта је облигација?
Облигација је правна веза између две стране(повериоца и дужника),на основу које поверилац
има право да захтева од дужника одређено понашање,а овај је дужан да то учини.
3.Шта је престација или предмет облигације?
То је оно на шта се дужник обавезао,а то је дуговано понашање.Постоје 3 врсте дугованог
понашања: dare,facere i non facere.
4.Субјективно облигационо право је: ( заокружи сваки тачан одговор)
a) имовинско
b) утуживо
c) непреносиво
d) делује erga omnes
e) релативног карактера
f) преносиво
g) неимовинско
h) неутуживо
5.Предмет облигације мора бити одређен или одредив,могућ и допуштен.

6.Облигациони уговор је: (заокружи сваки тачан одговор)
a) двострани и ствара обавезе за обе стране
b) двострани правни посао
c) закон за странке
d) има облигационо дејство
7.Облигациони однос је:

a) правна веза на основу које поверилац може да захтева од дужника да
нешто учини што би био обавезан и да нису у облигационим односима
b) правна веза на основу које поверилац захтева dare,facere i non facere,а
дужник је у обавези да се тако понаша
8.Сагласност две воље која производи неко облигационоправно дејство је уговор,а у нашем
језику (наведи 3 назива): пакт,споразум,углавак и производи следећа правна дејства:
настанак,промене и престанак облигационог односа.
ПОДЕЛЕ ОБЛИГАЦИЈА
1.Трпљење је:
a) позитивна
b) новчана
c) лична
d) негативна
2.Основно начело које се тиче новчаних облигација у нашем праву је начело монетарног
номинализма,а њему супротно је начело монетарног валоризма.
3.Како гласи начело монетарног валоризма и која су одступања од овог начела?
Ако обавеза има за предмет своту новца,дужник је дужан исплатити онај број новчаних
јединица на који обавеза гласи,осим кад закон одређује што друго.
Од овог начела постоје одступања која се заснивају на уговору или судској одлуци.
Одступања која се заснивају на уговору су:
-индексна клаузула
-клизна скала
-златна клаузула
-валутна клаузула
Одступања која се заснивају на судској одлуци су:
-правило о раскиду или измени уговора због промењених околности
-правило о смањењу или повећању износа накнаде штете у облику новчане ренте
4.Шта прописује начело монетарног валоризма?
Ово начело прописује да се узима стварна вредност дуговане суме новца у тренутку
испуњења обавезе,а не номинална вредност.
5.Затезна камата у нашем праву постоји: (заокружите сваки тачан одговор)
a) дугује се због неиспуњења новчане обавезе
b) је последица објективне доцње
c) је новчана обавеза
d) дугује се кумулативно са накнадом штете
6.Шта представљају факултативне облигације?

То су оне облигације код којих се дугује само један предмет,али се дужник може ослободити
обавезе дајући неки други одређени предмет.
Када предмет обавезе постане немогућ услед догађаја за који одговара дужник,поверилац
може тражити само накнаду штете.Међутим,дужник се може ослободити обавезе тако што ће
дати други предмет,који је овлашћен да да уместо дугованог.
7.Када се уговором или законом предвиди да поверилац може уместо дугованог предмета
захтевати од дужника неки други одређени предмет и то тако да је дужник дужан да му
преда тај предмет,ако поверилац то захтева,назива се факултативно потраживање.
8.Шта су алтернативне облигације?
То су оне облигације у којима дужник има два или више предмета обавезе,али је дужан да
преда само један предмет или да изврши само једну чинидбу,да би се ослободио своје
обавезе у целини.
9.Код алтернативних облигација,ако право избора припада повериоцу,а он не изврши
обавезу,то право прелази на дужника.
10.Ако право избора припада трећем лицу,а он не изврши избор,шта се дешава? Свака страна
може захтевати да избор изврши суд.
11.Код алтернативних облигација,ако због неког догађаја,за који није одговорна ниједна
страна,извршење једне обавезе постане немогуће,шта се дешава? Облигација се своди на
преосталу могућу чинидбу тј.престаје да буде сложена и постаје једноставна облигација.
12.Ако је за немогућност испуњења једне обавезе одговоран дужник,постоје две ситуације:
a) ако је право избора припадало дужнику,облигација се своди на преосталу
могућу чинидбу
b) ако је право избора имао поверилац,он може захтевати или испуњење
преостале могуће чинидбе или накнаду штете
13.Ако је за немогућност испуњења једне обавезе одговоран поверилац,облигација се гаси

тј.дужник се ослобађа обавезе.Дужник може испунити преосталу чинидбу и тражити накнаду
штете,ако њему припада право избора.Ако право избора има поверилац,он може дати
накнаду штете и тражити преостали предмет.
14.Код алтернативних облигација,ако право избора припада дужнику,а ствар пропадне
његовом кривицом,он може испунити преосталу могућу чинидбу.
15.Шта је солидарна облигација?
То је дељива обавеза која треба да се испуни у целини као да је недељива.
16.Облигација у којој има више саповерилаца је активна солидарна облигација,а облигација у
којој постоји више садужника и сваки дужник одговара повериоцу за целу обавезу,иако је
престација дељива је пасивна солидарна облигација.
17.Код активних солидарних облигација.када дужник дође у доцњу према једном
солидарном повериоцу,он је у доцњи према осталим повериоцима.Доцња једног солидарног
повериоца делује и према осталим повериоцима.
18.Код активних солидарних облигација,признање дуга учињено једном повериоцу користи
свим повериоцима.
19.Код активних солидарних облигација,ако један поверилац прекине застаревање,или ако
према њему застаревање не тече,то не користи осталим повериоцима.Одрицање дужника од
застарелости извршено према једном повериоцу користи и осталим повериоцима.
20.После испуњења солидарне облигације од стране дужника једном повериоцу,остали
солидарни повериоци имају право да од тог повериоца траже део који им припада.Ако из
односа између поверилаца не произилази што друго,сматра се да сваком солидарном
повериоцу припада једнак део.
21.Активна солидарна облигација престаје испуњењем обавезе од стране дужника,услед
застарелости или на други начин прописан законом.
22.Код активне солидарне облигације,отпуштањем дуга и новацијом између дужника и
једног повериоца,смањује се обавеза за онолико колико износи део тог потраживања
повериоца. Поравнање закључено између једног од поверилаца са дужником,ако није
прихваћено од осталих поверилаца,нема правно дејство према тим другим повериоцима,осим
ако се поравнање односи на део,који припада том повериоцу. Ако дође до конфузије,тј.када
се у лицу једног солидарног повериоца сједини и својство дужника,однос солидарности
престаје и сваки од осталих поверилаца може од тог лица да захтева само свој део
потраживања.
23.Код пасивних солидарних облигација,кад поверилац дође у доцњу према једном
солидарном дужнику,он је у доцњи и према осталим садужницима.Међутим,кад један од
солидарних дужника дође у доцњу према повериоцу,то нема дејство према осталим
дужницима.
24.Код пасивне солидарне облигације,ако један од садужника призна дуг,то нема дејство
према осталим садужницима.
25.Код пасивне солидарне облигације,отпуштање дуга извршено споразумно са једним
солидарним дужником,ослобађа обавезе и остале дужнике,осим ако је отпуштање имало за
циљ да се само тај један садужник ослободи обавезе.У том случају,обавеза солидарних
дужника се умањује за тај отпуштени део дуга.
26.Код пасивне солидарне облигације,преновом(новацијом) коју је поверилац извршио са
једним солидарним дужником,ослобађају се и остали дужници,осим ако је новација
извршена само за део,који терети тог дужника.
27.Код пасивне солидарне облигације,поравнање које је закључио један од солидарних
дужника са повериоцем,нема дејство према осталим дужницима.
28.Код пасивне солидарне облигације,кад дође до конфузије тј.кад се у једном лицу сједини
својство повериоца и дужника,обавеза осталих солидарних дужника се смањује за износ дела
који терети тог дужника.
29.Код пасивне солидарне облигације,ако застаревање не тече или је прекинуто према једном
дужнику,оно тече према осталим солидарним дужницима и може се извршити.
ПРОМЕНЕ ОБЛИГАЦИЈА
1.Промена повериоца се врши уступањем потраживања уговором.Промена повериоца се

назива још и цесија.
2.Лица која учествују у цесији су: цедент(уступилац),цесионар(пријемник) и цесус(дужник).
3.Шта је цесија?
Цесија је деривативан и транслативан начин стицања права.То је двострани правни посао
тј.уговор,у којем учествују стари и нови поверилац тј.цедент и цесионар,при чему цедент
своје потраживање према цесусу преноси цесионару.
4.Шта се може,а шта не може преносити цесијом?
Цесијом се може пренети потраживање,које је допуштено и преносиво,а не може се пренети
потраживање,чији је пренос законом забрањен,потраживање intuitu personae
потраживање,које је по својој природи непреносиво.
5.Када цедент одговара за веритет потраживања? Када је цесија извршена уговором са
накнадом(теретним уговором) у часу када је уступање извршено. А кад одговара за бонитет?
Ако је уговорено.
6.Које су три специјалне врсте цесије тј.посебни случајеви уступања потраживања?
a) Уступање уместо испуњења
b) Уступање ради наплаћивања
c) Уступање ради обезбеђења
7.Наведи три промене дужника?

a) Преузимање дуга
b) Приступање дугу
c) Преузимање испуњења
8.Дефиниши преузимање дуга?

То је уговор између дужника и трећег лица-преузимаоца,којим преузималац прима дужников
дуг,с тим да поверилац за то да свој пристанак,а ранији дужник се ослобађа обавезе.
9.Шта је уговор о приступању дуга?
То је уговор закључен између повериоца и трећег лица,којим се треће лице обавезује да ће
испунити повериочево потраживање,које поверилац има према свом дужнику,с тим да се
дужник не ослобађа обавезе,коју има према повериоцу.Овај уговор служи за побољшање
правног положаја повериоца,који сада,поводом исте облигације,има два дужника-основног
дужника и треће лице.
10.Шта је преузимање испуњења?
То је уговор између дужника и трећег лица,којим се треће лице обавезује према дужнику да
ће испунити дужникову обавезу према његовом повериоцу.
11.Код промене дужника,код којих уговора се дужник ослобађа обавезе:
a) код уговора о уступању уговора
b) код уговора о преузимању испуњења
c) код уговора о преузимању дуга
d) код уговора о приступању дуга
12.Шта представља пренов(новација)?

Она представља промену идентитета тј.садржине облигације,при чему се стара облигација
гаси,а ствара нова.
13.Код новације,по чему се морају разликовати стара и нова облигација-по предмету и
каузи.Који је основни услов за настанак новације? Animus novandi тј.изричита намера
странака да се угаси стара,а створи нова облигација.
14.Када дужник треба да покаже пажњу као у сопственим пословима,та пажња се зове:
a) culpa levis in abstracto
b) culpa lata
c) culpa levis in concreto
d) culpa levissima
ПОВРЕДЕ У ОБЛИГАЦИОНИМ ОДНОСИМА
1.Дужник пада у доцњу кад не испуни своју обавезу у року одређеном за испуњење. Ако рок
за испуњење није одређен,дужник долази у доцњу кад га поверилац позове да испуни
обавезу. Поверилац то може учинити усмено или писмено,вансудском опоменом или
започињањем неког поступка чија је сврха да се постигне испуњење обавезе.
2.Наброј последице дужничке доцње:
a) дужник сноси ризик случајне пропасти или оштећења ствари
b) ако се ради о новчаним облигацијама,почиње да тече затезна камата
c) дужник сноси трошкове чувања ствари
d) дужник је обавезан да повериоцу накнади штету,коју је поверилац претрпео
због неблаговременог испуњења
3.Поверилац има право да у време дужничке доцње остави дужнику накнадни рок за
испуњење.Уколико дужник ни у накнадном року не испуни своју обавезу,поверилац може
да:
a) захтева принудно извршење обавезе или
b) да одустане од облигације и да захтева накнаду штете
4.Када поверилац пада у доцњу?

a) Када без основаног разлога одбије да прими испуњење од дужника
тј.другог овлашћеног лица
b) Кад својим понашањем спречи дужника у извршењу обавезе
c) У двостранообавезним уговорима,кад је спреман да прими испуњење
дужникове обавезе,али не нуди испуњење своје доспеле истовремене
обавезе
5.Наведи два случаја кад поверилац неће пасти у доцњу?
a) ако није потребно његово учешће у испуњењу дужникове обавезе и
b) ако докаже да у време,које је одређено за испуњење обавезе,дужник није
био у могућности да изврши своју престацију
6.Ако поверилац ни у накнадном року не прими испуњење,а ради се о предаји ствари,дужник

има обавезу да дуговану ствар положи у судски депозит и о томе обавести повериоца,а ако
ствар није подобна да се чува у судском депозиту,дужник може да захтева од суда да одреди
лице,код кога ће се положити дугована ствар.
7.Наброј последице поверилачке доцње:
a) престаје доцња дужника
b) престаје да тече камата
c) ризик случајне пропасти или оштећења ствари прелази на повериоца
d) трошкови чувања ствари прелазе на повериоца
e) дужник стиче право на накнаду штете,коју трпи због повериочеве доцње
ОБЕЗБЕЂЕЊЕ ОБЛИГАЦИЈА
1.У лична средства обезбеђења облигација спадају: уговорна

казна,јемство,одустаница,пасивна солидарност и банкарска гаранција,а у стварна средства
обезбеђења спадају: хипотека,залога,кауција и капара.
2.Кауција је врста залоге на покретној ствари.Објект је најчешће новац или ХОВ.Служи или
за обезбеђење закључења уговора или за обезбеђење испуњења уговорне обавезе.
3.Какав је уговор о јемству?
Именован,једностранообавезан и акцесоран
4.Каква је форма уговора о јемству?
a) законска
b) писана
c) реална
d) форма јавне исправе
e) forma ad probationem
f) битна форма-forma ad solemnitatem
g) уговорена
5.Јемац својом имовином гарантује повериоцу испуњење обавезе главног дужника,али само
до висине вредности обавезе главног дужника.
6.Кад јемац намири потраживање повериоца према главном дужнику,наступа персонална
суброгација.
7.Када поверилац може тражити испуњење обавезе и од дужника и од јемца,то је посебан
облик јемства који се назива солидарно јемство.Где важи претпоставка солидарног јемства?
Код уговора о привреди
8.Шта поверилац може да захтева код супсидијарног јемства?
Поверилац може да захтева од јемца испуњење обавезе главног дужника тек пошто је
писаним путем позвао дужника да у одређеном року испуни обавезу,а дужник то није учинио
или да захтева непосредно од јемца испуњење обавезе,ако је очигледно да се из имовине
главног дужника поверилац не може наплатити.
9.Када поверилац може да тражи испуњење од јемца без претходног позива дужника да
испуни обавезу?
a) ако је очигледно да се из имовине главног дужника не може остварити
испуњење обавезе
b) ако је главни дужник пао под стечај
10.кад има више јемаца,па један од њих испуни повериочево потраживање,он има право
регреса од осталих сајемаца.
11.Која је то особина уговорне казне пошто она зависи од судбине неновчане облигације,на
чије се обезбеђење односи? Акцесорност
12.Ако је уговорна казна предвиђена за случај неиспуњења неновчане обавезе,поверилац
може да:
a) захтева испуњење основне неновчане облигације,или
b) да захтева исплату уговорне казне
Ако је уговорна казна предвиђена за случај задоцњења неновчане обавезе,поверилац може

тражити испуњење главне неновчане обавезе,као и исплату уговорне казне истовремено.
13.Уговорна казна према нашем праву је:
a) кумулативна облигација
b) алтернативна облигација
c) факултативна облигација
d) факултативно потраживање
14.Уговорна казна према нашем праву за случај задоцњења је:

a) алтернативна облигација
b) позитивна облигација
c) облигација средства
d) кумулативна
e) облигација циља
15.Ко одређује висину уговорне казне?

Уговорне стране по свом нахођењу-у једном укупном износу,у одређеном проценту,за сваки
дан задоцњења или на који други начин.
На захтев дужника,суд може смањити износ уговорне казне уколико нађе да је несразмерно
висока у односу на потраживање,које се обезбеђује том казном.
16.Шта представља одустаница?
Одустаница је лично средство обезбеђења облигација,којим се овлашћује једна уговорна
страна или обе да одустану од уговора давањем другој страни одређеног износа новца или
друге имовинске вредности.
17.Одустаница је у нашем праву:
a) једнострано обавезан
b) именован
c) реалан
d) акцесоран(споредан)
18.Сума новца или извесна количина других заменљивих ствари,коју једна страна даје другој
као знак да је уговор закључен је капара.
19.Капара је:
a) реалан уговор
b) акцесоран уговор
c) знак да је уговор закључен
d) по правилу се урачунава у цену
e) стварно средство обазбеђења
f) лично средство обезбеђења
20.Ако обавезу не испуни онај ко је капару примио,друга страна може:(наведи права друге
стране)
a) захтевати испуњење уговора
b) захтевати накнаду штете и враћање капаре
c) захтевати враћање удвојене капаре
21.Ако је за неизвршење уговора крива страна која је дала капару,друга страна може: (наведи
права друге стране)
a) тражити извршење уговора и накнаду штете,а капару урачунати у
накнаду или вратити
b) раскинути уговор и тражити накнаду штете,а примљену капару може или
вратити или урачунати у накнаду штете
c) раскинути уговор и задржати примљену капару
22.У случају делимичног неиспуњења обавезе кривицом стране која је дала капару,друга
страна може: (наведи права друге стране)
a) захтевати испуњење уговора и накнаду штете,а капару урачунати у
накнаду или
b) раскинути уговор и захтевати накнаду штете,а капару урачунати у
накнаду штете
23.Ако је за делимично неиспуњење обавезе крива страна која је примила капару,друга

страна може: (наведи права друге стране)
a) захтевати испуњење уговора,накнаду штете и враћање капаре или
b) раскинути уговор,захтевати накнаду штете и враћање капаре
24.У којим случајевима се мора вратити примљена капара?

a) кад странке споразумно одустану од уговора
b) кад дође до неиспуњења уговора кривицом обе стране
c) кад дође до неиспуњења уговора из разлога,за који не одговара ниједна
страна
d) кад уговор буде поништен
e) у случају испуњења уговора,када се капара или враћа или урачунава у
испуњење уговорне обавезе
25.Новчани износ који се даје за обезбеђење обавезе закључења уговора и обезбеђење за

његово извршење назива се кауција.
ПРЕСТАНАК (ГАШЕЊЕ) ОБЛИГАЦИЈЕ
1.Уместо полагања дуговане ствари код суда,дужник може под одређеним условима ствар
продати на јавној продаји.У којим случајевима може продати ствар без јавне продаје?
-Ако ствар има текућу цену или је мале вредности у односу на трошкове јавне продаје
-Ако је ствар таква да може пропасти или се покварити
2.Када се дужник може ослободити обавезе полагањем дуговане ствари у суд тј.у депозит?
a) када је поверилац у доцњи
b) када је поверилац непознат
c) када је непознато пребивалиште и боравиште повериоца
d) када је поверилац пословно неспособан,а нема заступника
3.Наведи 5 услова за компензацију:

a) оба потраживања треба да гласе на новац или друге заменљиве ствари
истог рода и истог квалитета
b) потребно је да су оба потраживања доспела
c) да би дошло до пребијања потраживања,потребно је да се да
компензациона изјава
d) потраживања треба да су узајамна
e) потребно је да су потраживања компензабилна тј.да се могу компензовати
4.Која су потраживања према ЗОО некомпензабилна?

a) потраживања,која се не могу запленити
b) потраживања ствари или вредности,које су дужнику биле дате на чување
или на посуду,или које је дужник узео бесправно,или их бесправно
задржао
c) потраживања настала намерним проузроковањем штете
d) потраживања накнаде штете причињене оштећењем здравља или
проузроковањем смрти
e) потраживања која потичу из законске обавезе издржавања
5.Трећа лица,која имају правни интерес да испуне дужникову обавезу су јемци,заложни

повериоци и противници побијања Actio Pauliana.У тим случајевима,поверилац може да
прими исплату и без дужниковог знања,чак и ако се томе дужник противи.
6.Када правно заинтересовано треће лице испуни облигацију дужника,догађа се персонална
суброгација и поверилац тада за постојање и наплативост потраживања у време испуњења не
одговара.
7.Када дужник дугује један предмет,а може се ослободити обавезе предајом другог
предмета,то је факултативна обавеза,а ако дужник уместо једног предмета преда други,то је
факултативно потраживање.Када дође до немогућности остваривања престације,а ниједна
страна није крива,обавеза се гаси.
8.Када поверилац може тражити исплату од трећег и поред противљења дужника?
Када трећа лица имају правни интерес
9.Који су услови гашења(престанка)облигације:
a) престанак облигације испуњењем
b) исплата новчаних обавеза
c) престанак облигације полагањем и продајом дуговане ствари
d) пребијање(компензација)
e) отпуштање дуга
f) престанак облигације услед смрти стране у облигационом односу
g) престанак облигације услед протека времена и отказом
h) престанак облигације на основу судске одлуке
i) престанак облигације на основу самог закона
10.Како се зове начин када исплатилац долзи на место повериоца? Законска суброгација и
она настаје на основу закона.
11.Дужник има право да обавезу испуни пре рока ако је рок уговорен искључиво у његовом
интересу,а увек има то право само код новчаних обавеза.
12.Место испуњења обавезе дужника одређује се на основу правног посла и закона,а ако се
не може одредити ни по природи посла ни околностима,онда је код неновчаних облигација
место испуњења место у којем је дужник,у време настанка обавезе,имао пребивалиште или
боравиште,а код новчаних место у којем поверилац има седиште тј.пребивалиште,а ако нема
пребивалиште,онда боравиште.
13.Која лица могу исплатити дужников дуг противно знању и вољи дужника?
a) јемац
b) залогодавац
Ако поверилац не прими исплату од њих,која га последица погађа? поверилачка доцња
Ако прими исплату,дужник се не ослобађа обавезе,већ долази до законске суброгације.
14.Приликом испуњења своје обавезе,дужник има право да захтева од повериоца
одговарајући доказ о томе.У вези са доказивањем испуњења(исплате),ЗОО познаје две врсте
исправа.То су:
a) признаница
b) обвезница
ПОЈАМ УГОВОРА,СПОСОБНОСТ УГОВАРАЊА,ЗАСТУПАЊЕ,ТРЕНУТАК

ЗАКЉУЧЕЊА УГОВОРА,МЕСТО ЗАКЉУЧЕЊА УГОВОРА
1.Облигациони уговор је: (заокружи сваки тачан одгоор)

a) правни посао intuit personae
b) једнострани правни посао
c) обавезујући за лица која су га закључила(закон за странке)
d) сагласност воља две уговорне стране на основу која се једна уговорна
страна обавезује да на другу страну пренесе одређено право,а друга да за
то плати уговорену цену
2.Шта је облигациони уговор?

Облигациони уговор је сагласност воља два или више лица којом се постиже неко
облигационоправно дејство.
3.Како се зову уговори у којима једна страна унапред одређује садржину уговора?
Уговори по приступу
4.Стране у облигационим односима су слободне да своје односе уреде по својој
вољи.Ипак,уговор не сме бити противан: (заокружи сваки тачан одговор)
a) законским нормама
b) јавном поретку
c) добрим обичајима
d) вољи трећих лица
5.Да би се једно каузално обећање претворило у уговор,потребно је да буду испуњени

одређени услови.То су:
a) способност уговарања
b) сагласност воља
c) основ(кауза)
d) предмет уговора
За настанак неких уговора је,поред битних општих услова,потребан и битан посебни

услов.Тај битан посебни услов је форма.
6.Шта је способност уговарања? Способност уговарања је способност да се изјавама воље
заснивају,мењају и гасе уговорне облигације.
7.потпуна пословна способност се стиче пунолетством.У нашем праву,пунолетство се стиче
са навршеном 18.годином живота.
Потпуна пословна способност се стиче и склапањем брака пре пунолетства уз дозволу суда.
У случају кад малолетно лице склопи брак без дозволе суда,такав брак је рушљив.Ако се
овлашћено лице обрати суду са захтевом да се такав брак поништи,а суд одбије такав
захтев,таква одлука суда има за последицу конвалидацију брака и стицање пуне пословне
способности таквог малолетника.
8.Шта подразумева потпуна неспособност уговарања?
Она подразумева да једно лице нема правно релевантну вољу за закључење било ког
уговора.
9.У нашем праву,потпуно неспособни су:
a) деца до 7.године живота
b) млађи малолетници(деца од 7. до 14.године)
c) пунолетна лица,која услед болести или сметњи у психофизичком развоју
нису способна да нормално расуђују,па зато нису у стању да се сама
старају о себи и о заштити својих права и интереса
10.Ко су делимично пословно неспособна лица у нашем праву?

a) старији малолетници(малолетници између 14.и 18.године)
b) пунолетна лица,која су под старатељством тј.којима је пословна
способност делимично одузета,јер услед болести или сметњи у
психофизичком развоју нису у стању да штите своја права и интересе
11.Заокружити лица која су деликтно способна:

a) малолетници преко 7 година
b) лице које је изазвало удес моторним возилом у покрету
c) правно лице за одговорност коју проузрокује његов орган према трећем
12.Ко није деликтно способан :(заокружи сваки тачан одговор)

a) лице млађе од 7 година
b) лице млађе од 14 година
c) лице млађе од 18 година
d) пословно неспособно лице
e) лице неспособно за расуђивање
f) лице старије од 7 година
13.Ко има деликтну способност:

a) малолетници млађи од 7 година
b) малолетници испод 10 година
c) малолетници млађи од 14 година
d) малолетници између 14 и 18 година
e) пословно неспособна лица
f) лица неспособна за расуђивање
14.Ако делимично пословно неспособно лице лично закључи уговор,који не може

самостално да закључи,његов сауговарач,ако је био савестан,може одустати од уговора у
року од 30 дана од сазнања за ову околност.Ако се у том року сауговарач не
изјашњава,сматра се да се сагласио са уговором.То је ћутање као одобравање.
15.Сауговарач делимично пословно неспособног лица може позвати његовог законског
заступника да се изјасни да ли одобрава уговор или не.Ако се законски заступник не изјасни
у прописаном року,сматра се да се да је одбио одобрење.То је ћутање као неодобравање.
16.Ако лице закључи правни посао са пословно неспособним лицем и затражи одобрење
заступника у року од 30 дана,који не добије,то значи да:
a) је заступник одобрио посао
b) није одобрио
c) захтева нови рок од 30 дана
d) захтева нов,неограничен рок
17.Овлашћење за заступање заснива се на: закону,општем акту правног лица,акту надлежног

органа или на изјави воље заступаног.
18.Заступник је дужан да обавести другу уговорну страну да иступа у име заступаног.Ако то
не учини,могуће су две правне последице у односу на пуноважност уговора.То су:
a) ако је сауговарач знао или је из околности морао знати да је у питању
заступник,уговор производи дејство
b) ако сауговарач није знао нити је морао знати да је у питању
заступник,уговор неће имати правно дејство,осим ако сауговарач
накнадно не да пристанак
19.Заступник мора све радње на које је овлашћен да предузима лично и не може пренети
своја овлашћења на другог изузев: (набројати изузетке од правила)
a) кад му је то допуштено законом
b) кад је преношење овлашћења предвиђено уговором
c) ако постоје такве околности,које спречавају заступника да лично обави
радње предвиђене овлашћењем,а интереси заступаног захтевају
предузимање правног посла без одлагања
20.Заступник је дужан да поступа у границама овлашћења.Ако заступник прекорачи границе

овлашћења,могуће су следеће ситуације.То су:
a) ако заступани одобри прекорачење овлашћења,уговор обавезује
заступаног од момента закључења
b) ако заступани не одобри прекорачење у примереном року,сматра се да је
одбио одобрење.То је ћутање као неодобравање
c) ако заступани одбије одобрење,онда су и заступник и заступани
солидарно одговорни за штету,коју претрпи друга страна,ако је била
савесна
ПРЕДМЕТ УГОВОРА,ТУМАЧЕЊЕ УГОВОРА
1.ЗОО прописује да се уговорна обавеза мора састојати у давању,чињењу,нечињењу или

трпљењу.Она мора бити могућа,допуштена и одређена тј.одредива.
2.Да би један уговор био пуноважан са становишта предмета,потребно је да буду испуњени
одређени услови.То значи да предмет мора бити могућ,допуштен и одређен.Уколико ови
услови нису испуњени,уговор је апсолутно ништав.
3.Предмет обавезе је одредив ако уговор садржи податке,помоћу којих се може одредити или
су стране оставиле трећем лицу да га одреди.Ако то треће лице неће или не може да одреди
предмет обавезе,уговор је ништав.
4.Ако је предмет обавезе немогућ,недопуштен,неодређен или неодредив,уговор је ништав.
5.Предмет обавезе је недопуштен ако је противан принудним прописима,јавном поретку или
добрим обичајима.
6.Уговор закључен под одложним условом или роком пуноважан је ако је предмет обавезе
који је у почетку био немогућ постао могућ пре остварења услова или истека рока.
7.Кад ништав уговор испуњава услове за пуноважност неког другог уговора,онда ће међу
уговарачима важити тај други уговор,ако би то било у сагласности са циљем,који су
уговарачи имали у виду кад су закључили уговор и ако се може сматрати да би они
закључили тај други уговор,да су знали за ништавост уговора,који су закључили.
Овај институт се назива конверзија.
Пример за конверзију је ако није испуњен један од битних услова за настанак уговора о
уступању и расподели имовине за живота,онда се тај уговор конвертује у уговор о поклону.
8.ЗОО прописује да је уговор закључен кад су се уговорне стране сагласиле о битним
састојцима уговора.
9.Шта је essentialia negotii? Основни елемент уговора
10.Воља за закључење уговора може се изјавити речима,уобичајеним знацима или другим
понашањем,из кога се са сигурношћу може закључити о њеном постојању.
11.Традиционално тумачење уговора је истраживање смисла и домашаја одредаба уговора на
основу унутрашње воље и намере уговарача.
12.При тумачењу спорних одредби уговора:
a) узима се дословно значење употребљених израза
b) не узима се дословно значење употребљених израза
c) тражи се нешто што би просечни људи уговорили
d) треба истражити заједничку намеру уговарача
13.Како се тумаче нејасне одредбе код:

a) уговора по приступу-нејасне одредбе се увек тумаче у корист стране која
је приступила,супротне оној која је уговор припремила и предложила
b) код доброчиних уговора-нејасне одредбе треба тумачити у смислу који је
мање тежак за дужника
c) код теретних уговора-нејасне одредбе треба тумачити у складу са
начелом једнаке вредности узајамних давања
ПОНУДА
1.Шта је понуда према ЗОО?
Понуда је предлог за закључење уговора учињен одређеном лицу,који садржи све битне
састојке уговора,тако да би се његовим прихватањем уговор могао закључити.
2.Уколико нешто друго законом није одређено,понуда упућена неодређеном броју лица која
садржи битне елементе уговора чијем је закључењу намењен је општа понуда.
3.Излагање робе са означењем цене сматра се као понуда уколико другачије не произилази из
околности случаја или обичаја.
4.Ако је за закључење одређеног уговора законом прописана одређена форма,онда
понуда,као и прихват понуде,морају бити сачињени у истој тој форми.То је паралелизам
форми.
5.ЗОО прописује да је понудилац везан понудом изузев ако је своју обавезу да одржи понуду
искључио,или ако то искључење произилази из околности посла.
6.Понуда се може опозвати под условом да је понуђени примио опозив пре пријема понуде
или истовремено са њом.
7.Што се тиче рока трајања понуде,ако је у понуди одређен рок за њено прихватање,онда
понуда обавезује понудиоца до истека рока. Ако је понудилац у писму или телеграму
одредио рок за прихватање,онда тај рок тече од датума означеног у писму тј.од дана,када је
телеграм предат пошти.Ако писмо није датирано,онда рок за прихватање понуде тече од дана
када је писмо предато пошти.
Ако је понуда учињена одсутном лицу и у понуди није одређен рок за њено прихватање,онда
понуда везује понудиоца за време,које је потребно да понуда стигне понуђеном,да је
понуђени размотри,да одлучи о понуди и да његов одговор да прихвата понуду стигне
понудиоцу.
8.Када понуђени изјави да прихвата понуду,али истовремено предложи да се унесу неке
измене или допуне,шта представља та изјава:
a) неприхватање понуде
b) условно прихватање понуде
c) нову понуду са замењеним улогама,у којој понуђени постаје понудилац,а
ранији понудилац постаје понуђени
d) позив понудиоцу од стране понуђеног да измени уговор
9.Понуда је прихваћена у моменту кад понудилац прими изјаву од понуђеног да прихвата
понуду.Понуда је прихваћена и онда кад понуђени пошаље ствар или плати цену или учини
неку другу радњу,на основу понуде коју му је понудилац послао.
10.Прихватање понуде се може опозвати ако понудилац прими изјаву о опозиву понуде пре
изјаве о прихватању понуде или истовремено са њом.
11.Понуда учињена присутном лицу,ако није одмах прихваћена,сматра се да је
одбијена.Изузетак постоји кад понуђени има право на одређени рок за размишљање. Понуда
учињена телефоном,телепринтером или непосредно радио везом сматра се као понуда
учињена присутном лицу.
12.Шта представља укрштање понуде?
То је случај кад обе стране пристају на каузу уговора, која је повољнија за супротну страну,а
неповољнија за себе.
13.Наведи два примера када ће ћутање бити прихватање понуде:
a) кад постоје стални пословни односи између понудиоца и понуђеног
b) код уговора о осигурању
14.Прихватање понуде извршено са задоцњењем сматра се као нова понуда од стране

понуђеног.
15.Ако је изјава о прихватању која је учињена благовремено,стигла понудиоцу после истека
рока за прихватање,а понудилац је знао или је могао знати да је изјава осталага
благовремено,уговор је закључен.
16.Понуда не губи дејство ако је смрт или неспособност једне стране наступила пре њеног
прихватања,изузев ако супротно произлази из намере страна,обичаја или природе посла.
17.Закаснели прихват понуде је нова понуда (у односу на прву понуду,понудилац и понуђени
су заменили места).
МАНЕ ВОЉЕ-ЗАБЛУДА,ПРЕВАРА И ПРЕТЊА
1.Шта су заблуде препреке?

То су погрешне представе чије присуство у свести једног уговарача спречава настанак
уговора тј.такви уговори су непостојећи.То су:
a) заблуда о природи уговора
b) заблуда о каузи
c) заблуда о предмету обавезе
2.Кад стране верују да су сагласне,а у ствари међу њима постоји неспоразум о природи
уговора,о основу или о предмету обавезе,уговор не настаје.
3.Шта су битне заблуде у ужем смислу?
Битне заблуде у ужем смислу имају за последицу релативну ништавост тј.рушљивост
уговора.Њихово присуство не спречава настанак уговора,али постојање неке од ових заблуда
може довести до њиховог поништења,ако се страна која се налази у заблуди на њих позове.
То су:
a) заблуда о битним својствима предмета
b) заблуда о личности,ако се уговор закључује с обзиром на својства
личности
c) заблуда о мотиву код доброчиних уговора
d) заблуда која се односи на било коју околност,која се по намери странаке
или по обичају у промету сматра битном,тако да страна која је уговор
закључила,не би закључила уговор да је знала за правно стање ствари.
4.Заокружите тзв.заблуде-препреке:
a) заблуда о битним својствима личности
b) заблуда о природи уговора
c) заблуда о лицу са којим се закључује уговор,ако је уговор intuit personae
d) заблуда о предмету обавезе
e) заблуда о основу обавезе
f) заблуда о мотиву код доброчиних уговора
g) заблуда о каузи
5.Заокружите тзв.битне заблуде:

a) заблуда о битним својствима предмета
c) заблуда о лицу са којим се закључује уговор,ако је уговор intuitu personae
d) заблуда о основу обавезе
e) заблуда о предмету обавезе
f) заблуда о мотиву код доброчиних уговора
g) заблуда о каузи
6.ЗОО прописује да је заблуда битна ако се односи на:

a) битна својства предмета
b) лице,са којим се закључује уговор,ако се закључује с обзиром на то лице и
c) на околности,које се по обичајима у промету или по намери странака
сматрају битним,
а страна,која је била у заблуди,не би иначе закључила такав уговор

7.Код уговора без накнаде, битном заблудом се сматра и заблуда о побуди која је била
одлучна за преузимање обавезе.
8.Када једна страна изазове заблуду код друге или је одржава у заблуди у намери да је тиме
наведе на закључење уговора,тада се ради о превари.Тада друга страна може захтевати
поништај уговора и онда кад заблуда није била битна.
Страна која је закључила уговор под преваром има право да захтева накнаду претрпљене
штете.
Ако је превару учинило треће лице,превара утиче на уговор,ако је друга уговорна страна у
време закључења уговора знала или морала знати за превару.
Право тражити поништај уговора који је рушљив због преваре престаје истеком рока од
(субјективни рок) 1 године од сазнања за превару,а то право у сваком случају престаје
истеком рока од (објективни рок) 3 године од дана закључења уговора.
9.Да би постојала принуда,потребно је да су испуњена три услова.То су:
a) принуда мора одлучујуће да делује на изјаву воље
b) принуда мора да изазове непосредно дејство или оправдани страх
c) принуда мора да је недопуштена
10.Страх се сматра оправданим ако се из околности види да је озбиљном опасношћу угрожен

живот,тело или друго значајно добро уговорне стране или трећег лица.
11.Кад постоји физичка принуда,уговор није ни настао,то је непостојећи и апсолутно ништав
уговор.Значи,утврђење његове ништавости се може тражити у свако доба.
12.Уговор закључен под претњом предтавља рушљив тј.релативно ништав уговор и може се
поништити у субјективном року од 1 године од сазнања за разлог рушљивости,тј.у
објективном року од 3 године од дана закључења уговора.
ФОРМА УГОВОРА,УГОВОР У КОРИСТ ТРЕЋЕГ ЛИЦА
1.Наведи два случаја кад ћутање није изјава воље:

-кад су странке у сталној пословној вези у погледу одређене робе,ако понуђени не одбије
понуду одмах,његово ћутање ће се сматрати прихватом понуде
-кад једно лице понуди другом да извршава његове налоге за обављање одређених
послова,то лице је дужно извршити налог,осим ако га одмах не одбије
2.Према начину испољавања,форма уговора може бити:
a) писмена (писана) форма
b) форма јавне исправе (свечана форма)
c) реална форма
3.Форма уговора о промету непокретности је:

a) битна
b) доказна
c) форма јавне исправе
d) писана
e) законска
f) реална
4.Форма уговора о доживотном издржавању је:

a) битна
b) реална
c) законска
d) доказна
e) форма јавне исправе
5.Форма уговора о купопродаји непокретности је:

a) писана
b) реална
d) битна форма
e) доказна
f) законска
6.Уговор о преносу непокретности је:

a) битна форма
b) писмена
c) законска
d) реална
e) доказна форма
f) форма јавне исправе
7.Ако је уговор закључен у посебној форми,важи само оно што је у тој форми
изражено.Усмене погодбе о споредним тачкама биће пуноважне под следећем условима:
a) ако се измене или погодбе односе на споредне тачке
b) да садржина није у супротности са садржином уговора
c) да постигнута форма није у супротности са циљем због које је форма
прописана
8.Према свом правном дејству,форма може бити:

a) битна форма(forma ad solemnitatem)
b) доказна форма(forma ad probationem)
c) форма као прост доказ
9.Према начину настанка,форма може бити:
a) законска
b) уговорена
10.Шта представља уговор у корист трећег лица?

Уговор у корист трећег лица постоји кад се једна уговарач (промитент) обавеже другом
уговарачу (стипуланту) да ће учинити неку престацију у корист трећег лица (бенефицијара).
Странке код уговора у корист трећег су: промитент,стипулант и бенефицијар.
11.Заокружите тачне формулације које се тичу обавеза уговарача код уговора у корист трећег
лица:
a) стипулант има право да захтева од промитента да испуни уговорену
обавезу бенефицијару
b) бенефицијар има право да захтева непосредно испуњење обавезе од
промитента
c) стипулант не може да опозове корист за бенефицијара после закључења
уговора
d) промитент може да истакне бенефицијару све приговоре које има према
стипуланту на основу уговора у корист трећег
ПОСЕБНА ДЕЈСТВА ТЕРЕТНИХ УГОВОРА,ОДГОВОРНОСТ ЗА

ЕВИКЦИЈУ,ОДГОВОРНОСТ ЗА МАТЕРИЈАЛНЕ (ФИЗИЧКЕ )
НЕДОСТАТКЕ,ПРЕКОМЕРНО ОШТЕЋЕЊЕ И ЗЕЛЕНАШКИ УГОВОР
1.Дефиниши евикцију?
Евикција је правно узнемиравање прибавиоца (стицаоца),којим неко лице истиче своје право
на ствари,коју је стицалац прибавио теретним уговором.Битно је да је то право трећег лица
на ствари постојало пре него што је прибавилац стекао ствар.При закључењу уговора са
накнадом,прибавилац није знао за то право трећег лица тј.није дао свој пристанак да
право,које он прибавља,буде ограничено.
2.Да би преносилац био одговоран за евикцију,потребно је да су испуњени следећи

услови.То су:
a) да је узнемиравање прибавиоца правно,а не фактичко
b) да правни недостатак мора постојати у тренутку закључења уговора
c) да је прибавилац савестан
d) да је прибавилац благовремено обавестио преносиоца
3.У случају потпуне евикције,уговор између прибавиоца и преносиоца престаје по сили

закона,а прибавилац има право на реституцију и има право на накнаду штете,ако је савестан.
4.Код потпуне евикције:
a) стицалац може тражити накнаду штете
b) стицалац може тражити накнаду штете исразмерно смањење цене
c) прибавиочева одговорност може бити уговором ограничена
5.У случају делимичне евикције,прибавилац има право: (заокружити само тачан одговор)
a) на раскид уговора
b) на раскид уговора или снижење цене
6.Код делимичне евикције:

a) стицалац може тражити накнаду штете
b) стицалац може тражити раскид уговора или сразмерно смањење цене
c) прибавиочева одговорност може бити уговором ограничена
7.Престанак права на зашштиту од евикције зависи од тога да ли је треће лице покренуло

спор против прибавиоца или не,тј.да ли се ради о судској или вансудској евикцији.Право
прибавиоца по основу правних недостатака гаси се истеком 1 године од сазнања за постојање
права трећег лица(то је за вансудску евикцију).
Ако је треће лице пре истека тог рока покренуло спор,а прибавилац позвао преносиоца да се
умеша у спор,право прибавиоца се гаси истеком рока од 6 месеи по правноснажном
окончању спора(то је за судску евикцију).
8.Шта су и који су услови за материјалне недостатке ствари?
Преносилац у теретном уговору одговара за материјалне недостатке које је она имала у часу
преласка ризика на стицаоца без обзира на то да ли је био савестан,тј.да ли му је чињеница
постојањанедостатка била позната,а одговара и за оне материјалне недостатке који се појаве
после преласка ризика на стицаоца,ако су последица узрока који је постојао пре тога.
Да би преносилац одговарао прибавиоцу за материјалне недостатке ствари,потребно је да
буду испуњени следећи услови:
a) да пренета ствар има неки физички недостатак
b) тај недостатак треба да буде скривен тј.невидљив
c) недостатак треба да постоји у тренутку преноса права
d) да преносилац треба да буде благовремено обавештен
11.ЗОО прописује да материјални недостаци постоје:

a) ако ствар није имала потребна својства за редовну употребу или промет
b) ако ствар нема својства и особине,који су изричито или прећутно
уговорени тј.прописани
c) ако је продавац предао ствар,која не одговара узорку или моделу,осим ако
су узорак или модел приказани само ради обавештења
d) ако ствар није имала потребна својства за нарочиту употребу,а због те
нарочите употребе је и набављена
12.Код невидљивих или скривених мана,које се нису могли открити уобичајеним прегледом
приликом пријема ствари,прибавилац је дужан да о таквом недостатку обавести преносиоца
у субјективном року од 8 дана од дана кад је открио недостатак,а код уговора у привреди без
одлагања.Објективни рок износи 6месеци од дана предаје ствари,осим ако није уговорен
дужи рок.
13.Ако је недостатак био познат преносиоцу,или му није могао остати непознат,прибавилац
не губи право да се позове на тај недостатак у којим случајевима?
a) кад ствар није прегледао без одлагања
b) кад није у одређеном року обавестио преносиоца о постојању недостатка
c) као и кад се недостатак показао тек по протеку 6 месеци од предаје
ствари
14.Прибавилац који је благовремено и уредно обавестио преносиоца о материјалном

недостатку има следећа права:
a) право на испуњење уговора
b) снижење цене
c) раскид уговора
d) накнаду штете
15.Наведи 2 случаја кад ће прибавилац изгубити право на раскид уговора због физичких
недостатка?
a) ако наступи немогућност повраћаја ствари уопште
b) ако наступи немогућност повраћаја ствари у оном стањуу којем је била у
моменту кад ју је прибавилац примио
Прибавилац неће изгубити право на раскид уговора и онда кад је дошло до оштећења или
пропасти ствари,тако да је не може вратити у оном стању у којем ју је примио,ако је до
тога дошло услед догађаја,за који није одговоран.
16.Прибавилац може раскинути у случају кад је ствар потпуно или делимично пропала или
оштећена,за време провере исправности или провере функционисања или квалитета од
стране прибавиоца.
17.У поступку остваривања права по основу материјалних недостатака ствари,постоје две
врсте рокова.То су:
a) благовремено обавештавање преносиоца од стране прибавиоца о
постојању мана
b) благовремено подношење тужбе од стране прибавиоца у циљу заштите
својих права
18.За обавештавање преносиоца од стране прибавиоца за постојање мана,постоји

субјективни и објективни рок.Субјективни рок износи 8 дана од дана кад је прибавилац
открио недостатак,а у уговорима у привреди без одлагања.Објективни рок износи 6 месеци
од предаје ствари.Ако је преносилац знао или морао знати за недостатак,онда прибавилац не
губи право на заштиту у којим случајевима:
a) кад није прегледао ствар без одлагања
b) кад је обавестио преносиоца у року дужем од 8 дана и
c) када се недостатак показао по протеку рока од 6 месеци
19.Право прибавиоца,који је испунио своју обавезу,да поднесе тужбу због материјалних

недостатака ствари,губи се по истеку рока од 1 године од дана када је послао обавештење
преносиоцу о уоченим манама.Изузетак је ако је прибавилац преваром преносиоца био
спречен да употреби право на подношење тужбе.
20.Ако прибавилац није исплатио цену,а благовремено је обавестио преносиоца о постојању
недостатка,он може по протеку рока од 1 године:
a) истаћи захтев да се цена смањи или да му се накнади штета и
b) истаћи приговор против прибавиочевог права да захтева исплату цене
21.ЗОО прописује да стране могу да ограниче или сасвим искључе одговорност преносиоца
за материјалне недостатке ствари,само ако је преносилац био савестан.
22.Ималац,чија је ствар продата на принудној јавној продаји,не одговара за недостатке
ствари.
23.Ако се ради о добровољној јавној продаји,важе сва правила о одговорности преносиоца и
за правне и за материјалне недостатке.
24.У случају продаје по узорку или моделу код уговора у привреди,ако ствар коју је
продавац предао купцу није саобразна узорку или моделу,продавац одговара по прописима о
одговорности продавца за материјалне недостатке ствари,а у другим случајевима по
прописима о одговорности за неиспуњење обавезе.
25.Када продавац одговара купцу за материјалне недостатке,онда је то каква облигација:
a) каузална
b) облигација средства
c) цивилна
d) новчана
26.Да ли је једнострани раскид уговора могућ код потпуне евикције?

a) да
b) не
27.Како се зове одговорност произвођача за материјални недостатак робе?

Одговорност произвођача ствари са недостатком
28.Како гласи законска дефиниција зеленашког уговора?
ЗОО прописује да је ништав уговор којим неко,користећи се стањем нужде или тешким
материјалним стањем другог,његовим недовољним искуством,лакомисленошћу или
зависношћу,уговори за себе или за неког трећег корист,која је у очигледној несрзмери са
оним што је он другоме дао или учинио,или се обавезао дати или учинити.
29.За постојање зеленашког уговора,потребно је да се испуне две врсте услова-субјективни и
објективни.Објективни услов подразумева постојање очигледне несразмере у престацијама
уговарача.Субјективни услов објашњава разлоге због којих је дошло до тог поремећаја.
30.Установа зеленашког уговора има за циљ заштиту начела једнаке вредности узајамних
давања.
31.За настанак одговорности за зеленашки уговор,потребно је да су испуњени следећи
услови:
a) да је у питању теретни тј.двостранообавезни уговор,у којем постоје
узајамне престације уговарача
b) да постоји одређен степен несразмере у престацијама
c) да постоји пристанак оштећеног због неке врсте мане воље
d) несавесност зеленаша
32.Код зеленашког уговора,наведи 5 разлога због којих оштећени пристаје на закључење

уговора са неједнаким престацијама:
a) да се оштећени налазио у стању нужде
b) да се оштећени налазио у тешком материјалном стању
c) да је оштећени био недовољно искусан
d) да је оштећени био лакомислен
e) да се оштећени налазио у односу зависности према зеленашу
33.Код зеленашког уговора дописати какво субјективно стање је потребно да постоји код
оштећеног: недовољно искуство,лакомисленост и зависност.
34.На зеленашки уговор се сходно примењују одредбе ЗОО о последицама апсолутне
ништавости и о делимичној ништавости уговора.
Ако оштећени захтева да се његова обавеза смањи на правичан износ,суд ће удовољити
таквом захтеву ако је то могуће,а у том случају уговор са одговарајућом изменом остаје на
снази.
Оштећени може поднети захтев за смањење своје обавезе на правичан износ у року од 5
година од закључења уговора.
35.На које уговоре се не могу примењивати правила о прекомерном оштећењу:
a) уговоре закључене на јавној продаји
b) алеаторне уговоре
c) поравнање
d) уговоре,када је купац пристао на већу цену због особите наклоности
36.Код прекомерног оштећења се може тражити:

a) поништење
b) уговор се може једнострано раскинути
c) тражити од суда раскид уговора
d) тражити оглашење ништавости
37.Право да се захтева поништај уговора због прекомерног оштећења престаје истеком рока
од 1 године од закључења уговора.Одрицање унапред од права на заштиту услед laesio
enormis не производи првно дејство.Уговор ће остати на снази ако друга страна понуди
оштећеном допуну до праве вредности престације.Ако уговор буде поништен,то поништење
ће имати ретроактивно дејство тј.сматраће се да уговор није ни био закључен.
38.Уговор о доживотном издржавању се може поништити:
a) због прекомерног оштећења и зеленашког уговора
b) ни због једног
c) због прекомерног оштећења,а не због зеленашког уговора
d) због зеленашког,а не због прекомерног оштећења
39.Одговорност за правне недостатке испуњења може да постоји само код следећих уговора:
(заокружите сваки тачан одговор)
a) уговор о продаји
b) уговор о зајму
c) уговор о закупу
d) уговор о послузи
40.Ако за одређени случај није прописано што друго,на обавезе преносиоца код
одговорности за материјалне недостатке,сходно се примењују одредбе о: (заокружи тачан
одговор)
a) одговорности преносиоца за правне недостатке испуњења
b) одговорности купца за материјалне недостатке
c) одговорности продавца за материјалне недостатке
d) на уговор о куповини на пробу
ПРЕСТАНАК УГОВОРА,НЕВАЖНОСТ УГОВОРА,АПСОЛУТНА И РЕЛАТИВНА

НИШТАВОСТ
1.Уговор може престати на један од следећа 4 начина.То су:

a) поништај уговора
b) раскид уговора
c) престанак уговора услед немогућности испуњења
d) престанак угов4.ора услед смрти уговарача
2.Шта су неважећи уговори и које су врсте неважећих уговора?

Неважећи уговори су они уговори,којима правни поредак не признаје правно дејство.Постоје
две врсте неважећих уговора:апсолутно ништави и релативно ништави уговори.
3.Шта су апсолутно ништави,а шта релативно ништави уговори?
Апсолутно ништави су они уговори,којима правни поредак не признаје правно дејство,зато
што су изричито забрањени или су противни принудним прописима,јавном поретку и добрим
обичајима.
Релативно ништави су они уговори,код којих је неважност установљена зато што постоји
недостатак у вољи уговарача тј.зато што постоји несагласност између унутрашње и
изјављене воље.Такође су рушљиви и они уговори,које закључи лице са ограниченом
пословном способношћу,уговори закључени уз laesio enormis и други уговори,које одреди
законодавац.
4.ЗОО не предвиђа непостојеће уговоре,али у чл.63 предвиђа да кад стране верују да су
сагласне,а у ствари међу њима постоји неспоразум о природи уговора,о основу или о
предмету обавезе,уговор не настаје.
5.Које су карактеристике апсолутно ништавих уговора?
a) апсолутна ништавост је установљена у циљу заштите јавних интереса
b) на апсолутну ништавост уговора се може позвати било које лице,а не само
уговарачи
c) апсолутно ништави уговори правно не постоје
d) на апсолутну ништавост суд пази по службеној дужности
e) апсолутно ништави уговори се не могу конвалидирати тј.постати
пуноважни
f) право на истицање апсолутне ништавости не застарева
g) судска одлука,којом се констатује апсолутна ништавост,је декларативна
h) ниједна страна не може тражити принудно извршење апсолутно ништавог
уговора,а ако је нека од странака извршила престацију,може захтевати
реституцију тј.повраћај датог
i) савесна уговорна страна,која није знала нити је морала знати за разлог
апсолутне ништавости,има право на накнаду претрпљене штете
j) код апсолутно ништавих уговора је могућа конверзија
6.Уговор ће бити апсолутно ништав,ако се уговарачи нису споразумели,тј.ако не постоји

неспоразум око:
a) битних својстава уговора
b) природе уговора
c) у погледу личних особина уговарача
d) предмета уговора
e) о мотиву,побуди уговора
f) о основу уговора
7.Апсолутно нишатви уговори су:

a) заблуда о каузи
b) превара
c) заблуда о битним својствима предмета
d) уговор закључен са дететом млађим од 7 година
e) недопуштен предмет
f) прекомерно оштећење
8.Који су уговори у нашем праву апсолутно ништави:

a) недопуштена кауза
c) уговор закључен са лицем млађим од 7 година
d) заблуда о битним својствима предмета
9.У неким од наведених случајева,уговор је ништав /апсолутно ништав/,а у неким је

релативно ништав /рушљив/.Заокружите случајеве у којима је уговор /апсолутно ништав/:
a) прекомерно оштећење једне уговорне стране
b) зеленашки уговор
c) уговор потпуно пословно неспособног лица
d) уговор закључен под преваром
10.Кад ништав уговор испуњава услове за пуноважност неког другог уговора,онда ће међу
уговарачима важити тај други уговор,ако би то било у складу са циљем,који су уговарачи
имали у виду кад су закључили уговор,и ако се може сматрати да би они закључили тај други
уговор да су знали за ништавост уговора,који су закључили.
Овај институт се назива конверзија.
Пример за конверзију је ако није испуњен један од битних услова за настанак уговора о
уступању и расподели имовине за живота,онда се тај уговор конвертује у уговор о поклону.
11.Уколико је једна одредба у уговору ништава,да ли се уговор поништава?
ЗОО прописује да ништавост неке одредбе уговора не повлачи ништавост и самог
уговора,ако он може опстати без ништаве одредбе и ако та одредба није била услов уговора
или одлучујућа побуда,због које је уговор закључен.
12.Заблуде које воде апсолутној ништавости су: заблуда о природи уговора,заблуда о каузи и
заблуда о предмету обавезе.
13.Уговор без накнаде је ништав кад постоји недопуштена побуда која представља разлог за
закључење уговора.
14.Заблуде које доводе до рушљивости у нашем праву су:
a) заблуда о мотиву
b) заблуда о личности
c) заблуда о битним својствима предмета
d) заблуда о околностима које су битно утицале на одлуку да дође до
закључења уговора
15.Које су карактеристике рушљивих уговора?

a) релативна ништавост је установљена у циљу заштите појединачних
интереса
b) на рушљивост се могу позвати само уговорне стране
c) рушљиви уговори постоје и стварају правне обавезе за уговорне стране
све док не буду поништени
d) на рушљивост суд пази само по захтеву овлашћеног уговарача
e) пресуда донета поводом релативне ништавости је конститутивног
карактера
f) право на позивање на рушљивост застарева
g) рушљиви уговори се могу конвалидирати протеком времена тј.ако
престане рок у којем се може тражити њихово поништење
h) код рушљивих уговора је могућа конвалидација
16.Који су разлози за рушљивост уговора?

a) ограничена пословна способност
b) мане воље
c) лезија
17.Шта је конвлидација?
Конвалидација је оснажење релативно ништавог уговора.Конвалидацијом,рушљив уговор
дефинитивно постаје пуноважан и то ex tunc тј.ретроактивно,тако да он обавезује стране од
самог закључења.
18.Могућност оснаживања уговора је конвалидација,а то је могуће само код рушљивих
уговора.
19.Који су услови за конвалидацију рушљивих уговора?
a) да се ради о релативној ништавости уговора
b) да конвалидацију врши уговарач,у чијем интересу је рушљивост
установљена
c) да је овлашћено лице упознато са разлогом рушљивости
d) да овлашћено лице у тренутку испуњења услова за конвалидацију може
слободно да изјави вољу,којом врши конвалидацију
20.У којим случајевима је уговор рушљив:

a) ако постоји заблуда о предмету
b) ако постоји заблуда о битним својствима предмета одлучујућим за уговор
c) ако постоји заблуда о личним својствима уговарача
d) ако постоји заблуда о природи уговора
21.Разлози рушљивости уговора су:

a) заблуда о основу
b) заблуда о битним својствима предмета
c) уговор закључен под претњом
d) заблуда о природи уговора
e) уговор закључен са лицем млађим од 7 година
22.Уговор је рушљив:
a) ако је предмет немогућ
b) ако постоји заблуда о природи уговора
c) ако је уговор закључен под преваром
d) ако постоји прекомерно оштећење
e) ако га је закључио малолетник млађи од 7 година
f) ако постоји заблуда о побудама код уговора без накнаде
23.Шта од наведеног важи за рушљиве уговоре:

a) накнада штете
b) може се тражити повраћај датог
c) важи правило да се несавесној страни не враћа дато
d) врши се повраћај ствари општини
РАСКИД УГОВОРА
1.Постоје две врсте одустанка од уговора тј.раскида: споразумни и једнострани.

2.Споразумни раскид уговора је:
a) нов уговор
b) производи дејство за убудуће(ex nunc)
c) у случају потпуног извршења није могућ
d) по правилу се закључује у форми у којој је закључен уговор који се
раскида
3.Формални уговори могу бити раскинути неформалним споразумом,изузев ако је за

одређени случај законом предвиђено нешто друго или ако циљ због кога је прописана форма
за закључење уговора захтева да раскидање уговора буде обављено у истој форми.
4.Уговор за чије је закључење уговорена посебна форма може бити раскинут,допуњен или на
други начин измењен и неформалним споразумом.
5.У двостраним уговорима,кад једна страна не испуни своју обавезу,друга страна може,ако
није одређено што друго,захтевати испуњење обавеза или,под законским
условима,раскинути уговор простом изјавом,ако раскид уговора не наступа по самом
закону,а у сваком случају има право на накнаду штете.
6.Поверилац може раскинути уговор без остављања дужнику накнадног рока за испуњење
ако из дужниковог држања произлази да он своју обавезу неће извршити ни у накнадном
року.
7.Када је пре истека рока за испуњење обавезе очигледно да једна страна неће испунити
своју обавезу из уговора,друга страна може раскинути уговор и захтевати накнаду штете.
8.Кад испуњење обавезе у одређеном року представља битан састојак уговора,па дужник не
испуни обавезу у том року,уговор се раскида по самом закону.Али,поверилац може одржати
уговор на снази,ако по истеку рока,без одлагања,обавести дужника да захтева испуњење
уговора.Кад је поверилац захетвао испуњење,па га није добио у разумном року,може
изјавити дараскида уговор.
9.Поверилац који због неиспуњења дужникове обавезе раскида уговор,дужан је да то
саопшти дужнику без одлагања.
10.Кад извршење уговора није битан састојак уговора,поверилац који жели да раскине
уговор мора дужнику да пружи додатну прилику за извршење његове престације и то путем
накнадног примереног рока.Ако дужник не испуни обавезу у накнадном року,уговор се
раскида по самом закону,исто као и у случају кад је рок битан састојак уговора.
11.Када у уговору са узастопним обавезама једна страна не испуни једну обавезу,друга
страна може у разумном року раскинути уговор у погледу свих будућих обавеза,ако је из
датих околности очигледно да ни оне неће бити испуњене.Она оже раскинути уговор не само
у погледу будућих обавеза,него и у погледу већ испуњених обавеза,ако њихово испуњење
без изосталих испуњења нема интереса за њу.Дужник може одржати уговор ако да
одговарајуће обезбеђење.
12.Поверилац само у једној ситуацији није овлашћен на раскид и поред неутралног
испуњења од стране дужника,а то је случај када дужник није испунио незнатан део своје
обавезе.
13.Раскидом уговора,обе стране су ослобођене својих обавеза,изузев обавезе на накнаду
штете.Ако је једна страна извршила уговор потпуно или делимично,има право да јој се врати
оно што је дала.Ако обе стране имају право захтевати враћање датог,узајамна враћања се
врше по правилима за извршење двостраних уговора.Свака страна дугује другој накнаду за
користи које је у међувремену имала од онога што је дужна вратити тј.накнадити.Страна која
враћа новац дужна је да плати затезну камату од дана када је исплату примила.
14.Једнострани раскид двостранообавезујућих уговора је могућ:
a) код доброчиних уговора
b) уколико постоји заблуда о мотиву
c) услед правних и материјалних недостатака
d) због неиспуњења
15.Када је испуњење обавезе једне стране у двостраном уговору постало немогуће због
догађаја за који није одговорна ни једна ни друга страна,гаси се и обавеза друге стране,а ако
је ова нешто испунила од своје обавезе,може захтевати враћање по правилима о враћању
стеченог без основа.
16.Кад је испуњење обавезе једне стране у двостраном уговору постало немогуће због
догађаја за који одговара друга страна,њена обавеза се гаси,а она задржава своје
потраживање према другој страни,с тим што се смањује за онолико колико је она могла
имати користи од ослобођења од сопствене обавезе.
17.Потраживање накнаде нематеријалне штете прелази на наследника само ако је признато
правноснажном одлуком или писменим споразумом.
18.Тужба за побијање дужникових правних радњи зове се Actio Pauliana.Услови су:
a) оштећење повериоца и намера
b) кривица дужника
c) несавесност трећег лица
19.Уговор без накнаде ће бити без дејства ако је закључен са побудом која је недопуштена и
то ако је она битно утицала на закључење уговора.
20.Ког права странке могу слободно да се одрекну:
a) одговорности за правне недостатке
b) одговорности за материјалне недостатке
c) прекомерног оштећења
d) раскида уговора због промењених околности
21.Разлог за једнострани раскид двостранообавезујућих уговора у нашем праву је могућ:

(заокружите сваки тачан одговор)
a) делимична евикција
b) психичка принуда
c) неиспуњење обавезе (осим у незнатном делу)
d) заблуда о битним својствима предмета
ШТЕТА-1.ДЕО
1.Шта је штета према ЗОО?

Према ЗОО,штета је умањење нечије имовине(обична штета) и спречавање њеног
увећања(измакла корист),као и наношење другоме физичког или психичког бола или страха
(нематеријална штета).
2.Постоје три основна облика одговорности за накнаду штете:
a) одговорност по основу кривице,што се понекад назива и одговорност за
своје радње
b) одговорност за другог
c) објективна одговорност тј.одговорност за опасне ствари и опасне
делатности
3.Уговорна одговорност је одговорност за штету која настаје повредом неке раније обавезе.
4.Штета која је настала из неке претходне обавезе је штета која повлачи коју одговорност?
Уговорну одговорност за штету
5.Три основа деликтне одговорности по ЗОО су:
a) кривица
b) створени и одржавани ризик
c) правичност
6.ЗОО прописује да за претрпљене физичке болове,за претрпљене душевне болове због

повреде угледа,части или права личности и сл.као и због страха,оштећени има право на
новчану накнаду нематеријалне штете,без обзира на накнаду материјалне штете.
7.Терет доказивања постојања штете и њене висине лежи на оштећеном као тужиоцу.
8.Када постоји кривица штетника?
Кривица штетника постоји у случају када је штетник проузроковао штету намерно или услед
непажње.
Намерно или умишљајно проузроковање штете назива се долозно.Намера је dolus.Dolus
може бити dolus directus i dolus eventualis.
Непажња се назива culpa.Culpa може бити:culpa lata,culpa levis i culpa levissima.
9.Шта значи начело интегралне накнаде штете?
Начело интегралне накнаде штете значи да оштећени има право на накнаду и обичне штете и
измакле добити.
10.Наведи случајеве искључења противправности (кривице):
a) проузроковање штете вршењем свог субјективног права
b) проузроковање штете вршењем службене дужности
c) проузроковање штете уз пристанак оштећеног
d) проузроковање штете у нужној одбрани или крајњој нужди или отклањање
штете од другог
11.Претпоставка кривице у нашем праву у области деликтне одговорности односи се само на

следећи облик кривице:
a) dolus
b) culpa lata
c) culpa levis
d) culpa levissima
12.У нашем праву постоје две врсте кривице:dolus и culpa,а блажи облици кривице су:обична
непажња(culpa levis) и најлакша непажња(culpa levissima).
13.За утврђивање субјективне одговорности,у нашем праву је најзаступљенија теорија
адекватне узрочности. Наброј бар још друге две теорије:
a) теорија услова
b) теорија непосредне узрочности
14.За које од наведених случајева се уговором не може искључити одговорност:

a) намера(dolus)
b) груба непажња(culpa lata)
c) обична непажња
d) случај
e) виша сила
15.Ко одговара по основу кривице:

a) лице које је учинило штету
b) родитељ детета до 7 године
c) ималац ствари
d) лице које солидарно одговара за саобраћајну несрећу
16.Ако се не може утврдити део одговорности за штету који отпада на једно лице,а штету је
причинило више лица која су на неки начин повезана,како се одређује одговорност:
a) не одговара нико
b) одговарају солидарно
c) одговорност је подељена на једнаке делове
d) суд процењује с обзиром на околности
17.Одговорност за другога спада у објективну одговорност за штету.Она се може јавити у

више облика:
a) одговорност за душевно болесне и заостале у умном развоју
b) одговорност родитеља или старатеља
c) одговорност за сараднике
d) одговорност правних лица према трећем
18.За шету коју проузрокује лице које услед душевне болести или заосталог умног развоја
или којих других разлога није способно за расуђивање,одговара лице које је на основу
закона,или одлуке надлежног органа,или уговора,дужно да води надзор над штетником. ЗОО
прописује да суд може ослободити одговорно лице од дужности накнаде штете,уколико то
лице докаже да је надзор вршило са повећаном пажњом и да би штета настала и поред
брижљивог надзора.
19.Када суд може осудити малолетника тј.када ће малолетник или душевно болесно лице
одговарати за штету?
Ако је материјално стање малолетника боље од материјалног стања оштећеног,ако се не
може наплатити од лица које је било дужно да врши надзор и
то је одговорност по основу правичности.
20.Када је малолетно лице одговорно за штету,а нема довољно средстава,родитељи
малолетника биће дужни да накнаде штету под следећим условима:
a) да је материјално стање родитеља боље од материјалног стања оштећеног
b) да малолетник није саму у стању да плати накнаду
и то је по основу правичности.
21.Уколико је малолетник извршио штету док се налази у школи,одговараће школа осим у 2
случаја:
a) ако докаже да је вршио надзор на начин на који је обавезан
b) да би штета настала и при брижљивом вршењу надзора
Ако за штету одговара и малолетник,одговорност је солидарна.

22.Уколико је малолетник старији од 7 а млађи од 14 година причинио штету док се налазио
у школи,одговараће школа,а одговорности се ослобађа:
a) ако докаже да је водила брижљив надзор
b) уколико су родитељи пружали рђав пример детету и лоше га васпитали
23.У којим случајевима се родитељ може ослободити одговорности за штету коју причини
малолетно лице:
a) ако је штета проузрокована вишом силом
b) ако је штета настала случајем
c) ако је штета проузрокована искључивом кривицом трећег лица
d) када је дете било поверено другом лицу и ако је то друго лице одговорно
24.Родитељи се могу ослободити одговорности за поступке детета до 7 година:

a) ако је дете било поверено некој установи или лицу
b) када је малолетник одговоран за штету
c) када су брижљиво вршили надзор
25.Ко одговара за штету коју проузрокује малолетник старији од 7 година:

родитељ,малолетник и лице које је дужно да врши надзор
ШТЕТА-2.ДЕО
1.Ко има право на накнаду за претрпљени душевни бол услед смрти блиског лица?
a) брачни друг
b) деца
c) родитељи
d) браћа и сестре,уколико су живели са умрлим у трајнијој заједници живота
e) ванбрачни друг,ако је између њега и умрлог постојала трајнија заједница
живота
2.Ко има право на накнаду за претрпљени душевни бол услед нарочито тешког
инвалидитета?
a) деца
b) брачни друг
c) родитељи
d) ванбрачни друг,ако је између њега и повређеног постојала трајнија
заједница живота
3.Ималац опасне ствари се ослобађа одговорности:

a) ако је поступао са пажњом која се захтева у правном промету
b) ако му је ствар одузета на противправан начин,а он за то није одговоран
c) ако је проузроковању штете допринео оштећеник
d) ако је штета наступила с обзиром на узрок који се није могао предвидети
или отклонити
4.Ко одговара за штету од опасне ствари? Ималац опасне ствари. По ком основу?
a) кривица
b) ризик
c) правичност
5.За штету од опасне делатности одговара лице које се њоме бави. Који је основ његове
одговорности?
a) кривица
b) правичност
c) предвиђени и отклоњиви ризик
6.Када је несумњиво да је штету проузроковало једно лице које је повезано са неким другим
лицима,а не може се утврдити које је од њих проузроковало штету:
a) не одговара нико
b) одговарају солидарно
7.Ако је имаоцу опасна ствар одузета на противправан начин,за штету која од ње потиче
могу одговарати следећа лица:
a) несавесни држалац-лице које је бесправно узело ствар
b) ималац,ако ствар није обезбедио
8.Ако ималац опасне ствари повери ствар 3.лицу које није запослени да се њоме
служи(савесни држалац),за штету од опасне ствари одговара то лице.Изузетно,ималац ће и
даље бити одговоран у 2 случаја:
a) одговараће ималац ствари ако је штета произашла из неке скривене мане
или скривеног својства ствари на које му ималац није скренуо пажњу
b) када је ималац опасну ствар предао лицу које није оспособљено или није
овлашћено да њоме рукује
9.Која претпоставка важи о одговорности за опасне ствари или опасне делатности и ко је

обара?
Претпоставка узрочности,обара је ималац такве ствари
10.Наведи три случаја када се власник опасне ствари може ослободити одговорности за
штету?
a) Одсуство узрочности
b) Искључива кривица оштећеника,тј. трећег лица
c) Делимична кривица оштећеника,тј. трећег лица
11.Одговорност имаоца опасне ствари спада у коју врсту облигација:

a) цивилне
b) облигације циља
c) личне
d) негативне
12.Наведи 5 посебних случајева одговорности за штету:

a) одговорност за штету услед терористичких аката,јавних демонстрација
или манифестација
b) одговорност организатора приредби
c) одговорност у вези са вршењем послова од општег интереса
d) одговорност у вези са обавезом закључења уговора
e) одговорност због ускраћивања неопходне помоћи
13.Код јавних окупљања људи,у затвореном или отвореном простору,организато ће

одговарати за:
a) телесну повреду
b) смрт
c) повреду имовине физичког лица
d) повреду имовине правног лица
14.Када постоји одговорност организатора приредби?

Организатор окупљања већег броја људи у затвореном или отвореном простору одговара за
штету насталу смрћу или телесном повредом коју неко претрпи услед изванредних
околности које у таквим приликама могу настати,као што је гибање масе,општи неред и сл.
15.Ко одговара за штету услед терористичких аката,јавних демонстрација или
манифестација?
За штету услед терористичких аката,јавних демонстрација или манифестација одговара
држава,чији су органи по важећим прописима били дужни да такву штету спрече.
16.Ко нема право на накнаду штете коју дугује држава код терористичких аката,јавних
демонстрација или манифестација?
Организатори,учесници,подстрекачи и помагачи у актима насиља или терора,јавним
демонстрацијама и манифестацијама које су усмерене на подривање уставног уређења.
17.Ко одговара за штету услед терористичких аката,јавних демонстрација и манифестација:
a) онај ко је штету проузроковао
b) држава,ако је починилац непознат
c) држава,ако се не зна где је починилац
d) држава,али има право регреса од лица која су штету проузроковала
18.Држава одговара за штету услед терористичких аката,јавних демонстрација и

манифестација,само ако је штета настала: (заокружи сваки тачан одговор)
a) телесном повредом
b) смрћу
c) уништењем имовине физичког лица
d) уништењем имовине правног лица
19.Држава одговара за штету услед терористичких аката,јавних демонстрација и

манифестација.Право на накнаду штете по овом основу немају следећа лица:
a) организатори
b) учесници
c) подстрекачи и помагачи
20.Ако лице изазове смрт другог лица,дужно је да накнади трошкове сахране,ако смрт није
наступила одмах има обавезу да сноси трошкове лечења и накнади изгубљене зараде,а према
лицу које је погинули издржавао има обавезу накнаде штете у виду новчане ренте.
21.Када неко усмрти неко лице које је помагало или издржавало неко друго лице,то друго
лице има право на накнаду у виду новчане ренте,али она не може бити већа од онога што би
умрли давао лицу којег је помагао или издржавао.
22.Послодавац има право регреса од запосленог ако је штету проузроковао намерно или
крајњом непажњом.
23.Када одговарају предузеће и запослени заједно за штету? Ако је штета проузрокована
намерно.
24.Правно лице неће одговарати када штету причини запослени ако докаже да је запослени у
датим околностима поступао онако како је требало,а ако је штета причињена од опасне
ствари увек ће одговарати као ималац опасне ствари.
25.Оштећени ће мочи да се обрати непосредно запосленом за накнаду штете ако је:
a) запослени штету проузроковао намерно
b) ако је проузроковао штету кривичним делом
c) ако је проузроковао штету намерном или крајњом непажњом
d) ако је проузроковао штету скривљено без обзира на степен кривице
26.Предузеће ће имати право регреса од запосленог ако је штета причињена:

a) намерно
b) намерно и крајњом непажњом
c) кривичним делом
d) скривљено без обзира на степен кривице
27.Написати степене кривице:

a) код одговорности запосленог код правног лица,оштећени ће моћи да
тражи накнаду директно од запосленог ако је штету проузроковао
намерно.
b) а правно лице ће имати право регреса од запосленог ако је штету
причинио намерно или крајњом непажњом.
ШТЕТА-3.ДЕО
1.Одговорно лице може бити обавезано на три облика накнаде штете:

a) реституција
b) новчана накнада
c) сатисфакција
2.Накнада материјалне штете се састоји у реституцији тј.у повраћају у пређашње стање.Та

реституција,када је реч о материјалној штети,има два основна облика:
a) натурална реституција
b) новчана реституција тј.новчана накнада штете
3.Успостављање ранијег стања се састоји у томе што је одговорно лице дужно да ствари
оштећеног доведе у оно стање у коме су се налазиле пре проузроковања штете.Овај облик
накнаде штете назива се натурална реституција. Може бити извршена на три начина:
a) тако што ће се оштећеном дати друга ствар исте врсте као ствар која је
оштећена
b) повраћај ствари која је одузета
c) поправка оштећене ствари што је иначе приоритетни облик накнаде у
нашем праву
4.Према ЗОО,у којим правним ситуацијама се примењује новчана накнада штете:
a) кад успостављање ранијег стања није могуће,или кад суд сматра да није
нужно да то учини одговорно лице
b) кад успостављање ранијег стања не уклања штету у потпуности
c) кад оштећеник захтева новчану накнаду,а околности конкретног случаја
не оправдавају натуралну реституцију
d) када је ствар била одузета имаоцу на недозвољен начин,па је потом
пропала услед више силе
e) када се штета састоји у проузроковању смрти,телесне повреде или
оштећења здравља
f) када се штета састоји у повреди части и ширењу неистинитих навода
5.Обавеза накнаде штете се сматра доспелом од тренутка настанка штете,а висина накнаде
штете се одређује према ценама у време доношења судске одлуке,изузев случаја кад закон
наређује што друго.
6.Потраживање накнаде штете застарева за 3 године од када је оштећеник дознао за штету и
за лице које је штету учинило.У сваком случају,ово потраживање застарева за 5 година од
када је штета настала.
Потраживање накнаде штете настале поводом уговорне обавезе застарева за време одређено
за застарелост те обавезе.
7.У случају кад је штета настала као последица нечије смрти,настају 4 врсте трошкова које
одговорно лице мора да надокнади:
a) трошкови сахране
b) изгубљена зарада
c) трошкови лечења и други трошкови у вези са лечењем
d) накнада штете коју трпе лица која је умрли издржавао или редовно
помагао,као и лица која су по закону имала право да захтевају
издржавање од умрлог
8.Накнада због смрти,телесне повреде или оштећења здравља плаћа се у виду новчане ренте.
9.У нашем праву влада начело интегралне накнаде штете,што значи да оштећени има право
како на накнаду обичне штете,тако и на накнаду измакле користи.
10.При оцени висине измакле користи узима се у обзир добитак који се могао основано
очекивати према редовном току ствари или према посебним околностима,а чије је остварење
спречено штетниковом радњом или пропуштањем.
11.У случају кад је шетта настала као последица телесне повреде или оштећења
здравља,разликује се 5 врста трошкова које одговорно лице мора накнадити.То су:
a) трошкови лечења или у вези са лечењем
b) изгубљена зарада оштећеног за време лечења
c) изгубљена зарада услед потпуне или делимичне неспособности за рад
после лечења
d) трошкови услед повећања потреба оштећеног и то у облицима новчане
ренте
e) штета ако су за његово даље напредовање уништене или умањене
могућности
12.Лице које је погинули издржавао или редовно помагао,као и оно лице које је по закону
имало право захтевати издржавање од погинулог,има право на накнаду штете коју трпи
приликом губитком издржавања тј.помагања. Ова штета се накнађује плаћањем новчане
ренте,чији се износ одмерава с обзиром на све околности случаја,а који не може бити већи од
онога што би оштећени добијао од погинулог да је остао у животу.
13.Кад неко проузрокује штету у стању нужде,оштећени може тражити накнаду од:
a) лица које је криво за настанак опасности штете
b) или лица од којих је штета отклоњена,али не више од користи коју су
имала од тога
14.Ко има право на накнаду штете због смрти блиског лица:

b) деца
c) родитељи
d) браћа и сестре,ако је између њих и умрлог постојала трајнија заједница
живота
15.Ко има право на накнаду штете у случају нарочито тешког инвалидитета неког лица:
b) деца
c) родитељи
d) ванбрачни друг,ако је између њега и умрлог постојала трајнија заједница
живота
16.Накнада нематеријалне штете има два облика:

a) натурална,која се даје у случају повреде права личности
b) новчана,која се даје услед претрпљеног физичког или психичког бола или
страха
17.Новчана накнада нематеријалне штете се даје у којим случајевима:

a) за све физичке болове
b) душевне болове
c) страх
18.Право на новчану накнаду материјалне штете:

a) није преносиво
b) преносиво по општим правилима облигационог права
c) наследиво је,али није преносиво правним пословима
d) преносиво је,осим у случају новчане ренте
19.Новчана накнада нематеријалне штете је:

a) недозвољена
b) дозвољена у случају претрпљеног физичког и душевног бола и страха
c) када је учињено тиме кривично дело
d) ако је претходно исплаћена материјална штета
20.Право на правичну новчану накнаду због претрпљених душевних болова има лице које је
преваром,принудом или злоупотребом неког односа зависности или подређености наведено
на кажњиву обљубу или кажњиву блудну радњу,као и лице према коме је извршено неко
друго кривично дело против достојанства личности и морала.
21.Потраживање накнаде нематеријалне штете прелази на наследника само ако је признато
правноснажном одлуком или писменим споразумом.Под истим условима,то потраживање
може бити предмет уступања,пребијања и принудног извршења.
22.За штету коју је више лица проузроковало заједно,сви учесници одговарају солидарно.
Такође,солидарно са њима одговарају и подстрекач и помагач,као и онај који је помагао да се
одговорна лица не открију.
Солидарно одговарају за проузроковану штету и лица која су је проузроковала радећи
независно једно од другог,ако се не могу утврдити њихови удели у проузрокованој штети.
Када је несумњиво да је штету проузроковало неко од два или више одређених лица,која су
на неки начин међусобно повезана,а не може се утврдити које је од њих штету
проузроковало,та лица одговарају солидарно.
23.Наручилац и извођач радова на непокретности солидарно одговарају трећем лицу за
штету која му настане у вези са извођењем тих радова.
24.Солидарни дужник који исплати више него што износи његов удео у штети,може тражити
од сваког од осталих дужника да му накнади оно што је платио за њега.
25.После наступања застарелости права да захтева накнаду штете,оштећени може захтевати
од одговорног лица,по правилима која важе у случају стицања без основа,да му уступи оно
што је добио радњом којом је штета проузрокована.
СТИЦАЊЕ БЕЗ ОСНОВА-ПРАВНО НЕОСНОВАНО ОБОГАЋЕЊЕ
1.У Скици професора Константиновића,стицање без основа је назван неосновано

обогаћење.Скица предвиђа 4 посебна случаја неоснованог обогаћења:
a) исплата недугованог
b) стицање када је основ доцније отпао или се није остварио
c) примање исплате туђег потраживања и отуђење туђе ствари
d) неморалан и незаконт основ
ЗОО овај институт означава као стицање без основа.

2.Исплата недугованог постоји:
a) када се верује да дуг постоји
b) када се зна да дуг не постоји
c) исплата пре рока или пре испуњења услова
d) извршење неке природне обавезе или неке моралне или друштвене
дужности
3.Написати у ком однсу је кондикција са осталим тужбама:

a) кондикција и својинска тужба-искључиви
b) кондикција и тужба ради накнаде штете-однос конкуренције
c) кондикција и тужба због неиспуњења уговорне обавезе-искључиви
d) кондикција и посесорна тужба-искључиви
ПОСЛОВОДСТВО БЕЗ НАЛОГА-НЕЗВАНО ВРШЕЊЕ ТУЂИХ ПОСЛОВА
1.Вршење туђих послова,правних или материјалних,без налога и овлашћења,али за рачун

онога чији су послови и ради заштите његових интереса назива се пословодство без налога.
2.Које су претпоставке пословодства без налога?
a) Да се пословодство састоји у обављању посла
b) Посао мора бити туђ
c) Посао мора бити обављен у туђем интересу тј.у интересу господара посла
d) Пословођа мора да дела без налога
e) Пословођа треба да има намеру да заснује однос незваног вршења туђих
послова
3.Врсте пословодства без налога су:

a) Нужно пословодст во
b) Корисно пословодство
c) Неправо пословодство
d) Вршење туђих послова против забране господара посла
4.Пословодство које се врши у циљу отклањања штете која непосредно прети имовини
господара посла назива се нужно пословодство.
Када се посао обавља у циљу постизања очигледне користи за господара посла назива се
корисно пословодство.
Када неко врши туђ посао у намери да за себе задржи постигнуте користи,иако зна да је
посао туђ,назива се неправо пословодство.
5.Шта је вршење туђих послова против забране господара посла?
Ко се прихвати туђег посла,и поред забране господара посла,а за забрану је знао или је морао
знати,нема права која припадају пословођи без налога.У том случају,ради се о деликту,па
пословођа одговара за штету,која је настала због његовог мешања у туђе послове,чак и ако је
штета настала без његове кривице.
6.Која су права пословође без налога?
a) да буде ослобођен свих обавеза,које је због тог посла узео на себе
b) да господар посла преузме све обавезе,које је пословођа закључио у
његово име
c) да му господар посла накнади све нужне и корисне издатке
d) да му господар посла накнади претрпљену штету,чак и у случају да је
изостао очекивани резултат
e) ако је отклонио штету,пословођи припада и примерена накнада за труд од
господара посла.Та награда му припада и ако је прибавио корист
господару посла
f) пословођа без налога има право да узме ствари којима је увећао туђу
имовину,а за које му се учињени издаци не накнађују,али само под
условом да се те ствари могу одвојити без оштећења ствари,којој су
додате.Господар посла може задржати те ствари,ако пословођи накнади
вредност тих додатих ствари.
7.Које су обавезе пословође без налога?

a) да господара посла обавести о свом поступању што је пре могуће
b) да настави започети посао,уколико је то разумно док господар посла не
буде у стању да преузме започети посао
c) да по извршеном послу положи рачун и господару посла уступи све што је
прибавио вршећи његов посао
d) пословођа без налога има обавезе налогопримца у случају ако нешто
друго није предвиђено законом
e) при вршењу туђег посла,пословођа је дужан да се руководи стварним или
вероватним намерама и потребама господара посла
f) пословођа је дужан да поступа са пажњом доброг домаћина тј.доборг
привредника
8.Какав значај има накнадно одобрење посла(ратификација) од стране господара посла?

Ако господар посла накнадно одобри тј.ратификује обављени посао,пословођа без налога се
сматра налогопримцем,који је од почетка тј.ex tunc радио по налогу господара посла.То
значи да одобрење има ретроактивно дејство.
ЈЕДНОСТРАНА ИЗЈАВА ВОЉЕ
1.Шта све представља једнострану изјаву воље?

Једнострану изјаву воље представљају:
-јавно обаћање награде
-издавање вредносних папира и
-понуда за закључење уговора
2.У нашем праву,јавно обећање награде обавезује под следећим условима:
a) када је обећање учињено јавним огласом
b) када је обећана награда
c) обећање мора бити упућено неодређеном броју лица.То могу бити лица из
одређене групе.
d) радња коју треба извршити да би се добила награда тј.да би настала
облигација,мора бити одређена,ногућа и допуштена
e) да би се добила награда,потребно је да једно или више лица испуни
тражене услове.Уколико ниједно лице не испуни услове предвиђене у
јавном обећањеу награде,облигациони однос неће настати.
3.Јавно обећање награде се може опозвати на исти начин како је и учињено,а може и личним
саопштењем.Онај ко је извршио радњу,а није знао нити је морао знати да је обећање награде
опозвано,има право да захтева обећану награду. Обећање награде се не може опозвати ако је
огласом одређен рок за извршење радње.
4.У случају да се награда додељује путем конкурса,о додељивању награде одлучује
организатор конкурса тј.тело које он одреди.
5.Обавеза обећаваоца награде престаје ако му нико не саопшти,у року одређеном у огласу,да
је извршио радњу,или постигао успех,или испунио услове постављене у јавном огласу.Ако
рок није одређен,љегова обавеза престаје истеком 1 године од објављивања огласа.
6.Шта представља хартија од вредности?
Хартија од вредности представља писмену исправу којом се њен издавалац обавезује да
испуни обавезу уписану на тој исправи њеном законитом имаоцу.
7.Које битне састојке мора да садржи хартија од вредности?
Хартија од вредности мора да садржи следеће битне састојке:
a) означење врсте хартије од вредности
b) фирму тј.назив и седиште,односно име и пребивалиште хартије од
вредности
c) фирму тј.назив и седиште или име лица на које хартија од вредности
гласи,или по чијој наредби гласи,или означење да хартија гласи на
доносиоца
d) тачно означену обавезу издаваоца која произилази из хартије од
вредности
e) место и датум издавања хартије од вредности,а за оне које се издају у
среији и њихов серијски број
f) потпис издаваоца хартије од вредности,а ако се хартија од вредности
издаје у среијионда треба факсимил
8.Према природи инкорпорисаног права,хартије од вредности могу бити:

a) облигационе хартије од вредности
b) стварноправне хартије од вредности
c) хартије са правом учешћа тј.корпорацијске хартије од вредности
9.Према видљивости каузе,хартије од вредности могу бити:

a) каузалне
b) апстрактне
10.Према начину утврђивања повериоца,хартије од вредности могу бити:

a) на име
b) на доносиоца
c) по наредби
11.Хартије од вредности на име преносе се путем цесије.Посебним законом може бити

одређено да се право из хартије од вредности може преносити и индосаментом.
Пренос права из хов на име врши се убележавањем на самој хартији фирме,односно
назива,односно имена новог имаоца,потписиваем преносиоца и уписом преноса у регистар
хов,ако се такав регистар води код издаваоца.
12.Право из хартије од вредности на доносиоца преноси се њеном предајом,а право из
хартије од вредности по наредби преноси се индосаментом.
13.Индосамент може бити:пун,бланко и на доносиоца.
14.Шта садржи пун индосамент?
Пун индосамент садржи изјаву о преносу и име или назив лица на које се преноси право из
хартије.То лице се назива индосатар.Потребан је и потпис индосанта тј.преносиоца.
15.Бланко индосамент садржи само потпис индосанта.
16.Индосамент на доносиоца важи као бланко индосамент. Ништав је делимични
индосамент.
17.Ималац оштећене хартије од вредности која није подобна за промет,има право да захтева
издавање нове хартије од вредности у истом износу,под следећим условима:
a) дужан је да врати оштећену хартију издаваоцу
b) потребно је да се на основу враћене хартије може утврдити њена
истинитост и тачна садржина
c) издаваоцу треба накнадити трошкове издавања нове хартије од
вредности
18.Изгубљена хартија од вредности може се амортизовати само ако гласи на име или по
наредби.Ако таква хартија од вредности нестане на противправан начин,онда лице,које има
право из хартије,може да захтева судски поништај исправе тј.амортизацију хартије од
вредности.
19:Облигациона права из хартија од вредности застаревају по општим правилима о
застарелости потраживања уколико посебним законом није нешто друго предвиђено.
ПОСЕБНИ
ДЕО
ПРОДАЈНИ НАЛОГ
1.Шта је продајни налог?

Продајни налог је такав уговор којим се једна страна(налогопримац) обавезује да одређену
покретну ствар,коју јој је предала друга страна(налогодавац),прода за одређену цену у
одређеном року,или да је у том року врати.
2.У каквом је положају налогодавац према налогопримцу ако ствар не прода и не врати је у
року?
Ако налогопримац не прода ствар и не преда одређену цену налогодавцу у одређеном
року,нити му је врати у том року,налогопримац има положај купца,а налогодавац положај
продавца.
3.Ствар предата налогопримцу остаје налогодавчева и он сноси ризик њене случајне
пропасти или оштећења,али не може располагати њом док му не буде враћена.
4.Ако налогопримац не прода ствар и не преда одређену цену налогодавцу до одређеног рока
нити му је врати у том року,сматра се да је он ствар купио.
5.Продајни налог је:
a) формалан
b) двостранообавезан
c) теретан
УГОВОР О РАЗМЕНИ
1.Шта је уговор о размени?

То је такав уговор у којем се сваки уговарач обавезује да свом сауговарачу преда ствар која
се размењује,тако да сауговарач стекне право располагања или право својине на покретној
ствари.
2.Право својине на размењеним стварима стиче се моментом предаје ствари,тј.за
непокретност уписом у јавне књиге.Ако је предмет размене бестелесна ствар тј.тражбено
право,оно се стиче моментом закључења уговора.
3.Које су правне особине уговора о размени?
a) именован
b) неформалан(по правилу),мада уговор о размени непокретности је
формалан
c) теретан
d) двостранообавезан
e) комутативан
f) алеаторан
g) уговор са тренутним или трајним престацијама
h) једностван
i) уговор са споразумно одређеном садржином,а може бити закључен и као
уговор по приступу
j) самосталан
k) о њему се може закључити предуговор
l) каузалан
4.Битни елементи уговора о размени суствари и одређена права.Да би нека ствар могла бити
предмет обавезе код уговора о размени,морају бити испуњени услови који се тичу
дозвољености,ногућности и одређености предмета.Ствар може бити покретна и
непокретна.Предмет размене може бити и новац који није у оптицају и новац који је у
оптицају,али он тада не служи као куповна цена. Такође,предмет размене може бити и
одређено право. Такође,предмет размене може бити и нека радња или уздржавање од радње.
5.Посебан вид уговора о размени је уговор о замени станарског права.
6.Обавезе странака код уговора о размени су:
a) обавеза предаје ствари
b) обавеза заштите у случају правних и материјалних недостатака
c) обавеза преузимања ствари
7.Какав је уговор о размени: (заокружи сваки тачан одговор)

a) акцесоран
b) теретан
c) двостранообавезан
d) каузалан
ПОСЛУГА
1.Шта представља уговор о послузи?

То је уговор којим се један уговарач(послугодавац) обавезује да преда одређену непотрошну
ствар на бесплатну употребу другом уговарачу(послугопримац),а овај се обавезује да му по
истеку одређеног времена ту исту ствар неоштећену врати.
2.Које су правне особине уговора о послузи?
a) именован
b) консензуалан
d) доброчин
f) једноставан
g) самосталан
h) каузалан
i) уговор са трајним извршењем обавезе
j) уговор са споразумно одређеном садржином
k) углавном intuitu personae
3.Два битна елемента уговора о послузи су предмет послуге и време трајања послуге.
Предмет послуге је одређена непотрошна ствар,покретна или непокретна,али увек
индивидуално одређена.
4.Прекаријум је уговор о бесплатној употреби ствари,код којег давалацствари може тражити
повраћај ствари кад хоће,за разлику од послуге,где је време трајања битан елемент уговора.
5.Наведи три обавезе послугодавца код уговора о послузи:
b) обавеза накнаде штете услед материјалних недостатака
c) обавеза сношења ванредних трошкова
6.Наведи три обавезе послугопримца код уговора о послузи:

a) обавеза чувања и употребе ствари према њеној намени
b) обавеза сношења редовних трошкова
c) обавеза враћања посуђене ствари
УГОВОР О ДЕЛУ
1.Шта представља уговор о делу?

Уговор о делу представља такав уговор којим се један уговарач(посленик) обавезује да
изврши одређени посао за другог уговарача(наручилац),а наручилац се обавезује да му за то
исплати одређену награду и прими извршени посао.
2.Које су правне особине уговора о делу?
a) именован
b) неформалан
d) теретан
f) уговор са трајним извршењем обавеза
g) једноставан
3.Наведи обавезе посленика код уговора о делу:

a) обавеза извршења посла
b) обавеза у случају да посао има недостатке
c) обавеза предаје предмета посла
4.Наведи обавезе наручиоца посла код уговора о делу:

a) обавеза исплате награде
b) обавеза одговарајуће сарадње при извршењу посла
c) обавеза пријема посла
ПУНОМОЋСТВО
1.Шта представља уговор о пуномоћству?

То је уговор којим се један уговарач(пуномоћник) обавезује да бесплатно или уз
накнаду,предузме одређене правне послове у име и за рачун другог уговарача(властодавац)
који му за то даје овлашћење.
2.Које су правне особине уговора о пуномоћству?
a) именован
b) неформалан или формалан
c) једностранообавезан(ако је бесплатан)
d) двостранообавезан(ако је уговорена накнада)
e) теретан или доброчин
f) комутативан
h) самосталан
i) уговор са трајним или тренутним извршењем обавеза
j) каузалан
k) уговор са споразумно одређеном садржином или уговор по приступу
l) углавном intuitu personae,али може бити и без обзира на личност
m) о њему се може закључити предуговор
3.Битни елементи уговора о пуномоћству су посао пуномоћника,награда пуномоћника и

време трајања пуномоћства.
4.Наведи три обавезе пуномоћника код уговора о пуномоћству:
a) обавеза извршења правног посла
b) обавеза полагања рачуна и подношења извештаја
c) обавеза накнаде штете
5.Наведи три обавезе властодавца код уговора о пуномоћству:

a) обавеза накнаде трошкова и предујмљивање новца
b) обавеза исплате награде
ПОКЛОН
1.Шта представља уговор о поклону?

Уговор о поклону је такав уговор којим један уговарач(поклонодавац)преноси или се
обавезује да пренесе на другог уговарача(поклонопримац) право својине одређене ствари
тј.друго одређено право,или да му на рачун своје имовине учини неку корист и то све без
одговарајуће накнаде.
2.Које су правне особине уговора о поклону?
a) именован
b) формалан
c) једностранообавезан
d) доброчин
e) комутативан(а изузетно алеаторан)
f) уговор са трајним или тренутним престацијама
i) каузалан
3.Битни елементи уговора о поклону су предмет и animus donandi.

Предмет поклона може бити ствар(покретна и непокретна),одређено имовинско право или
нека корист.
Предмет поклона могу бити и ствари које постоје у тренутку закључења уговора,али и
будуће ствари тј.оне које ће тек настати.
4.Набројати 5 посебних врста поклона?
a) Поклон са налогом или теретом
b) Мешовити поклон
c) Узајамни поклон
d) Наградни поклон
e) Поклон заснован на моралној дужности
f) Поклон у општекорисне сврхе
g) Поклон за случај смрти
5.Шта представља поклон са налогом или теретом?

То је такав уговор о поклону у коме поклонодавац стиче право да раскине уговор:
a) уколико поклонопримац не изврши одређену радњу у корист
поклонодавца или трећег лица,или
b) уколико не поштује право које је поклонодавац задржао за себе или за
трећег
6.Уколико поклонопримац не изврши налог на време и на начин како је то уговором о

поклону предвиђено,поклонодавац може раскинути уговор једностраном изјавом воље,осим
када је 3.лице стекло право да захтева извршење налога.
7.Код поклона са налогом,ко може бити корисник налога?
a) поклонодавац
b) поклонопримац
c) треће лице,које је овластио поклонодавац
8.Шта представља мешовити поклон?

То је такав уговор о поклону у коме се уговарачи узајамно,али тако да већа вредност
престације једног уговарача представља поклон за другог уговарача.
9.Шта је узајамни поклон?
То је такав уговор о поклону којим странке условљавају његово право дејство закључењем
другог уговора о поклону у коме ће улоге странака бити обрнуто постављене.
10.Да би узајамни поклон имао то дејство,а не дејство теретног уговора,потребно је да су
испуњена три услова:
a) када вредности престација једног и другог уговора нису исте
b) animus donandi
c) предмет поклона
11.Шта представља наградни поклон?

То је уговор о поклону код кога је намера дарежљивости заснована на одређеној
радњи,заслузи или држању поклонопримца,тако да се поклон јавља као признање или
награда поклонопримцу.
12.Шта представља поклон заснован на моралној дужности?
То је такав уговор о поклону код кога animus donandi произлази из одређене моралне
дужности.
13.Шта представља поклон у општекорисне сврхе?
То је такав уговор о поклону код кога је намера дарежљивости заснована на мотиву
постизања неке општекорисне сврхе.
14.Шта представља поклон за случај смрти?
То је такав уговор о поклону код кога је предаја предмета поклона одложена до момента
смрти поклонодавца.
15.Обавезе поклонодавца код уговора о поклону су:
a) обавеза преноса одређеног права и предаја ствари
b) обавеза накнаде штете коју поклонопримац трпи услед физичких и
правних мана ствари
16.Навести два разлога због којих поклонодавац може раскинути уговор о поклону:
a) услед незахвалности поклонопримца
b) услед недостатака нужних средстава за живот поклонодавца
17.Повраћај предмета поклона може се тражити:

a) услед поништења брака
b) због повреде нужног наследног дела
c) у случају Паулијанске тужбе
18.Која трећа лица могу тражити повраћај предмета поклона код уговора о поклону?
a) нужни наследници
b) примаоци издржавања
c) повериоци по паулијанској тужби
ЗАЈАМ
1.Шта представља уговор о зајму?

То је уговор којим се један уговарач(зајмодавац) обавезује да другом
уговарачу(зајмопримац) преда одређени износ новца или одређену количину других
заменљивих ствари,а зајмопримац се обавезује да му после извесног времена врати исти
износ новца тј.исту количину ствари исте врсте и квалитета.
2.Које су правне особине уговора о зајму?
a) именован
b) консензуалан,а може бити и формалан
d) комутативан
e) може бити теретан или доброчин
g) уговор са трајним испуњењем обавеза
i) уговор са споразумно одређеном садржином или као уговор по приступу
j) може бити закључен без обзира на својство личности или intuitu personae
k) може се закључити и као предуговор
l) каузалан
3.Битни елементи уговора о зајму су предмет закма и то је ствар и рок. Поред тога,када је
зајам теретан уговор,као битан елемент се појављује и камата.
4.Како се зове накнада коју зајмопримац даје зајмодавцу? Камата.
5.Предмет зајма су углавном заменљиве ствари,а могу бити и одређена количина
заменљивих ствари. Други битан елемент зајма је рок,а ако је уговорен као теретан,онда се
као битан елемент појављује и камата.
6.Наброј 3 битна елемента зајма:
a) ствар
b) рок
c) камата
7.Право зајмопримца да тражи предају одређених ствари застарева за 3 месеца од доласка

зајмодавца у доцљу,а у сваком случају за годину дана од закључења уговора.
8.Наведи обавезе зајмодавца код уговора о зајму:
a) обавеза предаје обећаних ствари
b) обавеза заштите због материјалних недостатака ствари
c) обавеза накнаде штете због материјалних недостатака позајмљених
ствари
9.Наведи обавезе зајмопримца код уговора о зајму:

a) обавеза враћања позајмљених ствари
b) обавеза плаћања камате када је зајам теретан
10.Основна обавеза зајмодавца је предаја обећане ствари зајмопримцу,али је он не мора

испунити ако у време закључења уговора није знао да су материјалне прилике зајмопримца
такве да је неизвесно да ли ће он бити у стању да врати зајам и ако се материјално стање
зајмопримца погоршало после закључења уговора.
11.Зајмопримац је дужан да врати ствар у уговореном року,а ако странке нису уговориле
рок,онда кад зајмодавац затражи,а може и пре рока али је онда дужан обавестити зајмодавца
унапред о својој намери и накнадити му штету.
12.Наброј посебне врсте уговора о зајму:
a) наменски
b) ломбардни
c) емисиони
d) јавни зајмови
13.Какав је уговор зајам са каматом:

a) мешовит
b) апстрактан
c) теретан
14.По ЗОО,зајам је: (заокружи сваки тачан одговор)

a) реалан уговор
b) једностранообавезан уговор
c) уговор,који има за предмет заменљиву ствар
d) уговор,који није подобан да буде основ за пренос права својине
15.С обзиром да се облигације деле према различитим критеријумима,основна обавеза

зајмопримца код уговора о зајму је: (заокружите сваки тачан одговор)
a) негативна облигација
b) недељива облигација
c) облигација средства
d) генерична облигација
ЗАКУП
1.Шта представља уговор о закупу?

То је такав уговор којим се један уговарач(закуподавац) обавезује да преда одређену
непотрошну ствар на употребу другом уговарачу(закупац),а овај се обавезује да му за то
плаћа одређену накнаду(закупнина) и да му по истеку одређеног времена исту ту ствар
врати.
2.Које су правне особине уговора о закупу?
a) именован
b) консензуалан(неформалан)
d) теретан
g) уговор са трајним извршењем обавеза
h) уговор са споразумно одређеном садржином или уговор по приступу
i) самосталан
j) без обзира на личност или intuitu personae
k) може се закључити предуговор
l) каузалан
3.Битни елементи уговора о закупу су: предмет закупа,закупнина и време трајања закупа.
4.Како се зове накнада коју добија:
a) зајмодавац-камата
b) закупац-закупнина
c) посленик-награда
5.Навести три обавезе закуподавца:

b) обавеза одржавања ствари
c) обавеза заштите у случају правних и физичких недостатака
6.Навести три обавезе закупца:

a) обавеза плаћања закупнине
b) обавеза употребе ствари према уговору
c) обавеза враћања закупљене ствари
7.Шта је подзакуп?
Закуподавац може закупљену ствар дати у закуп(подзакуп) трећем лицу,ако то није
забрањено законом или уговором о закупу и ако се тиме не наноси штета закуподавцу.
8.Какав је уговор о подзакупу:
a) сложен
b) једностранообавезан
c) каузалан
9.Ако је према закону или уговору о закупу за подзакуп потребна сагласност закуподавца,а
ствар је дата у подзакуп без његове сагласности,закуподавац може отказати уговор о закупу.
10.Ако је за давање закупљене ствари у подзакуп потребна дозвола закуподавца,он може
одбити давање дозволе само из оправданих разлога.
11.Ако у часу предаје закупљена ствар има неки недостатак који се не може
отклонити,закупац може,по свом избору,раскинути уговор или захтевати снижење
закупнине.
12.Када ствар има неки недостатак који се може отклонити без већих незгода за закупца,а
предаја ствари у одређеном року није била битан састојак уговора,закупац може захтевати од
закуподавца или отклањање недостатака у примереном року или снижење закупнине.
13.Ако закуподавац не отклони недостатак у накнадном примереном року који му је закупац
одредио,закупац може раскинути уговор или захтевати снижење закупнине.
14.Када је уговор о закупу закључен за одређено време престаје самим протеком времена за
које је закључен,а када рок није одређен,странке могу дати отказ,али уз остављање
примереног отказног рока.
15.Када закупац може једностраном изјавом воље раскинути уговор?
a) кад трајање закупа није одређено нити одредиво
b) кад је држање закупљених ствари опасно по живот
c) у случају отказа због отуђења ствари
d) ако ствар има недостатак који се не може отклонити
16.Када је власник ствари продао ствар,а закључио је уговор о закупу и ствар предао
прибавиоцу,прибавилац ће бити дужан да ствар преда закупцу:
a) увек ће бити дужан
b) никад неће бити дужан
c) само ако је прибавилац у време кад је купио ствар знао да постоји уговор
о закупу
17.Посебне врсте закупа су:

a) закуп тј.коришћење стана
b) закуп пословних просторија
c) закуп пољопривредног земљишта
ОСТАВА
1.Шта је уговор о остави?

То је уговор којим се један уговарач (оставопримац) обавезује да уз награду или без
ње,прими покретну ствар од другог уговарача (оставодавац),да је чува и да је врати кад је
оставодавац затражи.
2.Које су правне особине уговора о остави?
a) именован
b) консензуалан-неформалан,а може бити формалан ако странке уговоре
писмену форму
c) једностранообавезан(кад је без награде) и двостранообавезан(кад је
уговорена награда)
d) теретан(ако је уговорена награда)
e) доброчин(ако није уговорена награда)
g) уговор са трајним испуњењем обавеза
i) каузалан
j) по приступу или са споразумно одређеном садржином
k) intuitu personae,али и уговор без обзира на својство личности
l) за њега се може закључити предуговор
3.Битни елементи оставе су: предмет оставе,време трајања и награда,ако је у питању плаћена
остава.
4.Предмет оставе је одређена телесна ствар.Такође,предмет оставе могу бити и заменљиве и
незаменљиве ствари,потрошне и непотрошне.
5.Предмет оставе је одређена ствар.По владајућем схватању,то не може бити
__________________ ствар,а ако се оствава схвата као____________________ уговор,онда то
не може бити ни _______________________ ствар.
Осим предмета,битан елемент оставе је и ______________________,а ако је остава уговорена
као __________________________ уговор,онда је битан елемент и ______________________.
6.Оставопримац нема право на накнаду за свој труд,изузев ако је накнада уговорена,ако се
оставопримац бави примањем ствари на чување,или ако се накнада могла очекивати с
обзиром на околности посла.
7.Наведи посебне случајеве оставе?
a) Неправа остава
b) Остава у нужди
c) Скупна остава
d) Угоститељска остава
e) Уговорни секвестар
f) Квантитативна остава
g) Трезорна остава-сеф
8.Странке се могу споразумети да се на чување предају заменљиве ствари,с тим што ће

оставопримац имати право да их потроши и обавезу да врати исту количину ствари исте
врсте.Такав уговор је познат под именом неправа остава.
9.Неправа оствава је по ЗОО: (заокружи сваки тачан одговор)
a) именован
b) реалан
c) апстрактан
d) уговор са трајним извршењем обавеза
10.У случају неправе оставе примењују се правила о зајму,изузев правила у погледу времена
и места плаћања.
11.Када је ствар поверена у случају какве невоље нпр. У случају пожара,поплаве,земљотреса
и сл.тако да је оставопримац дужан чувати ствар са повећаном пажњом назива се остава у
нужди.
12.Шта представља уговорни секвестар?
То је такав уговор о чувању код кога су оставодавци лица која се споре око неке ствари,а код
кога се оставопримац обавезује да прими ту ствар на чување док спор не буде решен.
13.Шта представља квантитативна остава?
Ова врста оставе постоји у случају када је,према уговору,оставопримцу дозвољено да замени
ствар која је код њега на чувању предајући оставодавцу другу ствар,исте врсте и истог
квалитета. Квантитативна остава се назива још и остава количине.
14.Врста оставе код које банка у својим просторијама ставља своме комитенту на
располагање одређене сигурносне преграде у коме овај чува одређене ствари веће вредности
назива се трезорна остава. ЗОО је регулисао уговор о сефу.
15.Шта представља уговор о сефу?
Уговором о сефу обавезује се банка да стави на употребу кориснику сеф за одређени период
времена,а корисник се обавезује да за то плати банци одређену накнаду.
16.Наведи основне обавезе оставопримца код уговора о остави:
a) обавеза пријема ствари
b) обавеза чувања ствари
c) обавеза враћања ствари
17.Наведи основне обавезе оставодавца код уговора о остави:

a) обавеза накнаде трошкова
b) обавеза исплате награде
КУПОПРОДАЈА
1.Дефиниши уговор о купопродаји?

То је уговор којим се један уговарач(продавац)обавезује да ствар,коју продаје,преда другом
уговарачу(купцу),тако да купац стекне право располагања,тј.право својине,а купац се
обавезује да продавцу плати цену.
2.Које су правне особине уговора о купопродаји?
a) именован
b) неформалан(консензуалан)-а у нашем праву уговор о продаји је формалан
c) теретан
d) двостранообавезан
f) алеаторан
g) уговор са трајним или тренутним извршењем обавезе
h) једнострани уговор
i) уговор по приступу
j) уговор са споразумно одређеном садржином
k) самосталан
l) може бити закључен као уговор intuitu personae,али се чешће закључује
без обзира на својства личности
m) каузалан(а не апстрактан)
3.Битни елементи уговора о продаји су ствар и цена,само кад се не ради о уговору о

привреди. Када је у питању уговор о привреди,ако цена није одређена нити одредива,купац је
дужан да плати цену,коју је продавац редовно наплаћивао у време закључења уговора.Ако
такве цене нема,дужан је да плати разумну цену,а то је текућа цена.Ако нема ни текуће
цене,суд утврђује цену према околностима случаја.Када је у питању уговор о купопродаји
који није уговор о привреди,уговор мора да садржи цену.Ако цена није одређена,нити је
одредива,уговор је ништав.
4.Продаја је ништава:
a) када је ствар ван промета
b) када је ствар пропала у потпуности пре закључења уговора
c) будућа ствар
d) туђа ствар
5.С обзиром на поделу облигација,када је у питању уговор о продаји код кога је основна
обавеза купца исплата цене,каква је то облигација:
b) генерична
c) облигација циља
d) индивидуализована
6.Продаја туђе ствари обавезује уговараче,али купац који није знао,или није морао знати да
је ствар туђа,може се,ако се услед тога не може остварити циљ уговора,раскинути уговор и
тражити накнаду штете.
7.Које су основне обавезе продавца код уговора о продаји:
b) обавеза заштите у случају правних и материјалних недостатака
8.Ако место предаје није одређено уговором,ЗОО прописује да се предаја ствари врши у
месту у којем је продавац,у моменту закључења уговора,имао пребивалиште или
боравиште,односно,седиште.
9.Ако се предаја ствари не врши у моменту закључења уговора,већ касније,продавац је
дужан да у том међувремену чува ствар са пажњом доброг домаћина.
10.Ако ствар има одређене материјалне недостатке,купац може:
a) захтевати од продавца да недостатак уклони или да му преда другу ствар
без недостатка
b) захтевати снижење цене
c) раскинути уговор
а у сваком од ових случајева,купац има право на накнаду штете.

11.Да би купац имао право на заштиту од евикције,потребно је да су испуњени следећи
услови:
a) да је узнемиравање од стране трећег лица било засновано на неком праву
b) да је правни недостатак постојао у продавчевом праву
c) да купац за тај недостатак није знао нити је могао знати према
околностима случаја
d) да је купац обавестио продавца о правном узнемиравању
12.Форма уговора о промету непокретности је:

a) писмена
b) битна
c) законска
d) форма јавне исправе
e) доказна
f) реална
13.Наведи 4 модалитета купопродаје у којима продавац има повољнији положај:

a) купопродаја са правом прече куповине
b) купопродаја са правом откупа
c) купопродаја са задржавањем права свијине
d) купопродаја са правом тражења повољнијег купца
14.Навести 3 модалитета уговора о купопродаји код којих продавац има повољнији положај
од оног који има код основног вида купопродаје:
a) купопродаја са правом откупа
b) купопродаја са задржавањем права својине
c) купопродаја са правом прече куповине
15.Шта представља продаја са задржавањем права својине?

То је такав уговор о продаји у којем продавац задржава право располагања тј.право својине
на продатој и предатој ствари све док купац не исплати цену.
16.Према ЗОО,само покретна ствар може бити предмет продаје са задржавањем права
својине.
17.ЗОО прописује да ризик случајне пропасти ствари или њеног оштећења сноси купац од
момента кад му је ствар предата.
18.Шта је продаја са правом прече куповине?
То је такав уговор о купопродаји у којем продавац продаје купцу одређену ствар,а купац се
обавезује да ће,ако намерава да ту ствар касније прода трећем лицу,извести о томе продавца
као и о условима продаје и да му понуди да он купи ту ствар по истој цени.
19.ЗОО прописује да се продавац не може позивати на своје право прече куповине у случају
принудне јавне продаје.
20.Ако купац прода ствар трећем лицу,а претходно не учини понуду продавцу,а треће лице је
било несавесно,онда продавац има право да захтева да се пренос поништи и да се њему преда
ствар под истим условима.Тим правом продавац се може користити у року од 6 месеци од
сазнања за предају.Исто право,продавац има и у случају да га је купац нетачно обавестио о
условима продаје.
21.Продаја с правом прече куповине је: (заокружи сваки тачан одговор)
a) именован
b) формалан
c) једностранообавезан
d) каузалан
22.Шта је купопродаја са правом тражења повољнијег купца?

То је такав уговор о купопродаји у којем продавац здржава право да одустане од уговора ако
у одређеном року пронађе повољнијег купца.
23.Право продавца да тражи повољнијег купца је 6 месеци.Ако у том року продавац нађе
повољнијег купца,дужан је да о томе обавести купца.
24.Шта представља куповина на пробу?
То је такав уговор о продаји,у којем купац узима ствар под условом да је испроба,да би
утврдио да ли одговара његовим жељама и да у одређеном року обавести продавца да ли
остаје при уговору.
25.Шта је куповина по прегледу,тј.са резервом пробања?
То је таква куповина ствари,код које до закључења уговора долази тек пошто купац ту ствар
испроба и прегледа.
ЗОО прописује да се на овакву куповину сходно примењују одредбе о куповини на пробу.
26.Шта је продаја по узорку или моделу?
То је такав уговор о продаји,у коме се предмет уговора и његова својства одређују према
узорку или моделу.
27.У случају продаје по узорку или моделу код уговора о привреди,ако ствар коју је
продавац предао купцу није саобразна узорку или моделу,продавац одговара по прописима о
одговорности продавца за материјалне недостатке ствари,а у другим случајевима по
прописима о одговорности за неиспуњење обавезе.
28.Продавац не одговара за недостатак саобразности ако је узорак,тј.модел поднео купцу
сампо ради обавештења и приближног одређивања особине ствари,без обећања
саобразности.
29.Шта је купопродаја са спецификацијом?
То је такав уговор о продаји у коме купац задржава право да ближе одреди својства ствари о
чијој врсти и количини је већ постигнута сагласност.
30.Ако је уговором задржано право за купца да доцније одреди облик,меру или које друге
појединости ствари,а купац не изврши ову спецификацију до уговореног датума,или до
протека разумног рока рачунајући од продавчевог тражења да то учини,продавац може
изјавити да раскида уговор или обавитит спецификацију према ономе што му је познато о
купчевим потребама.
31.Шта је продаја са оброчним отплатама цене?
То је такав уговор о продаји у којем купац стиче право да не изврши исплату цене
истовремено са пријемом ствари,већ касније у ратама.
ЗОО прописује да се овај облик купопродаје односи само на покретне ствари и само ако је
купац физичко лице.
32.Форма уговора о продаји са оброчним отплатама цене је: (заокружи сваки тачан одговор)
a) писмена
b) законска
d) уговорена
e) реална
f) битна
33.Набројте бар 5 битних састојака уговора о продаји са оброчним отплатама цене?

a) ствар
b) цена у продаји за готово
c) укупан износ свих оброчних отплата
d) износ појединих отплата
e) број отплата
f) рокови отплате
34.Каква је облигација купца код уговора о продаји са правом откупа: (заокружи сваки тачан
одговор)
b) неновчана
c) дељива
d) облигација циља или средства
35.Исправа о уговору мора под претњом ништавости садржати одредбу да купац може
одустати од уговора ако то писмено саопшти продавцу у року од 3 дана од потписивања
исправе и да се овог права купац не може унапред одрећи.
36.Која су дејства престанка уговора са оброчним отплатама цене:
a) у случају раскида уговора,продавац је дужан вратити купцу примљене
отплате са законском каматом од дана када их је примио и накнадити му
нужне трошкове које је учинио за ствар
b) са своје стране,купац је дужан вратити продавцу ствар у стању у коме је
била кад му је била предата и дати му накнаду за њено употребљавање до
раскида уговора
Obligaciono pravo - latinske sentence i izrazi - 1. Obligatio est iuris vinculum

(Just. Inst. 1, 3, 13, pr.) – obligacija je pravna veza.
2. Debitor rei certae, rei interitu liberatur - dužnik individualno određene stvari
oslobađa se obaveze njenom propašću.
3. Genera non perunt – stvari određene po rodu ne propadaju.
4. In alternativis electio est debitoris (Sec. Papinianus – D. 46, 3, 95, 1) – kod
alternativnih obligacija, pravo izbora pripada dužniku.
5. Una res est in obligatione, duae sunt in solutione – jedna stvar se duguje, a sa
dve se obaveza može ispuniti (facultas alternativa).
6. Plures res sunt in obligatione, sed una res est in solutione – više se stvari
duguje, a jednom se obaveza može izvršiti.
7. Impossibilium nulla obligatio est (Celsus) – ništava je obaveza na nemoguće.
8. Falsa demonstratio non nocet (Gaius – D. 35, 1, 17, pr.) – netačan opis ne
škodi.
9. Qui tacet consentire non videtur – ko ćuti ne saglašava se.
10. Invitatio offerendi – poziv da se ponuda učini.
11. Error (ignorantia) iuris nocet, facti non nocet (Paulus – D. 22, 6, 9, pr.) –
zabluda o pravu (neznanje prava) škodi, a zabluda o činjenicama ne škodi.
12. Fraus omnia corrumpit – prevara sve kvari.
13. Forma dat esse rei – forma daje suštinu stvari.
14. Alteri stipulari nemo potest (Ulpianus – D. 45, 1, 38, 17) – niko ne može
izjavom svoje volje obavezivati drugog.
15. In dubio pro debitore – u sumnji, ugovor treba tumačiti u korist dužnika
(dobročini ugovori).
16. In dubio contra stipulatorem – u sumnji, ugovor treba tumačiti na štetu onog
ko ga je sastavio (ugovori po pristupu).
17. Contractus contrahentibus lex esto (Sec. Papinianus – D. 16,3,24) – ugovor
neka bude stranama zakon (Pacta sunt servanda).
18. Utile per inutile non vitiatur (Sec. Ulpianus) – korisno se štetnim ne kvari.
19. Quod ab initio vitiosum est, non producit effectum (Sec. Lifinus – D.
50,17,210) – što je ništavo, od početka ne proizvodi posledice.
20. Quod nullum est, nullum producit effectum – što je ništavo, ne proizvodi
nikakve posledice.
21. Nemo plus iuris ad/in alium transfere potest quam ipse habet (Sec. Paulus –
D. 50, 17, 120) – niko na drugog ne može preneti više prava nego što sam ima.
22. Resolutio iure dantis, resolvitur ius accipientis – prestankom prava
prenosioca, prestaju i prava sticaoca.
23. Nemo auditur propriam turpitudinem allegans (Sec. C. J. 2, 4, 30) – ne treba
slušati onog ko se poziva na svoju sramotu.
24. Venire contra factum proprium – protivrečno ponašanje (suprotno ranijem).
25. Malitiis non est indulgendum (Celsus) – nevaljalstvo ne treba praštati.
26. Culpa in contrahendo – odgovornost na temelju pregovora.
27. Solus consensus obligat – sporazum sam po sebi obavezuje.
28. Exceptio non adimpleti contractus – prigovor neispunjenog ugovora.
29. Actio redhibitoria – tužba za raskid ugovora. 2
30. Actio quanti minoris – tužba za smanjenje cene.
31. Rebus sic stantibus – dok stvari tako stoje.
32. Neminem laedere – zabranjeno je prouzrokovati štetu drugome.
33. Casus sentit domino (Sec. Gaius – D. 13, 6, 18, pr.) – slučaj pogađa vlasnika
(„slučaj škodi onom koga zgodi“).
34. Res crescit vel perit domino (Sec. Paulus – D. 50, 17, 10) – stvar se uvećava
ili propada vlasniku. Vlasnikove su i koristi i štete od stvari.
35. Culpa lata dolo aequiparatur (Sec. Ulpianus – D. 36, 4, 5, 15) – gruba
nepažnja (teški nehat) se izjednačava sa namerom.
36. Volenti non fit iniuria (Ulpianus – D. 47, 10, 1, 5) – ne biva nepravda onome
koji je želi (pristanak oštećenog).
37. Damnum emergens – stvarna šteta.
38. Lucrum cessans – izmakla korist.
39. Dilligentia quam in suis – pažnja koja se poklanja svojim stvarima.
40. Culpa in inspiciendo – krivica zbog nedovoljnog nadzora.
41. Culpa in instruendo – krivica zbog nedovoljnih instrukcija.
42. Culpa in eligendo – krivica zbog pogrešnog izbora.
43. Compensatio lucri cum damno – oduzimanje koristi od štete.
44. Casus mixtus –mešovit slučaj.
45. Iure naturae aequm est neminem cum alterius detrimento et iniuria fieri
locupletiorem (Pomponius D. 51, 17, 206) – opšti je princip pravičnosti da se
niko ne obogati čineći drugome štetu i nepravdu.
46. Condictio sine causa – obogaćenje bez osnova (neosnovano obogaćenje).
47. Condictio indebiti – tužba za povraćaj plaćenog što se nije dugovalo.
48. Condictio ob causam futuram – tužba s obzirom na osnov koji se nije
ostvario.
49. Condictio ob causam finitam – tužba s obzirom na osnov koji je docnije
otpao.
50. Negotiorum gestio – nezvano vršenje tuđih poslova.
51. Negotiorum gestio utilis – korisno nezvano vršenje tuđih poslova.
52. Negotiorum gestio necessaria – nužno nezvano vršenje tuđih poslova.
53. Qui suo iure utitur, neminem laedit (Sec. Paulus – D. 50, 17, 155, 1) – ko
koristi svoje pravo, nikome ne nanosi štetu.
54. Qui facit per alium, facit per se – ko radi preko drugog, isto je kao i da sam
radi.
55. Mora debitoris (solvendi) – docnja dužnika.
56. Mora creditoris (accipiendi) – docnja poverioca.
57. Dies interpellat pro homine – rok opominje umesto čoveka. Ako je vreme
ispunjenja obaveze određeno, poverilac nije dužan da opominje dužnika na rok.
58. Alterius mora alteri non nocet (Marcianus – D. 22, 1, 32, 4) – docnja jednog
ne škodi drugome (kada se radi o deljivoj obligaciji).
59. Datio in solutum – zamena ispunjenja.
60. Datio solvendi causa – davanje radi ispunjenja.
61. Pactum de non petendo – obećanje poverioca da neće tužiti dužnika.
62. Pactum de cedendo – ugovor o ustupanju potraživanja (cesija).
63. Praetium affectiones – afekciona vrednost stvari.
64. Praetium commune – opšta (tržišna) vrednost stvari.
65. Praetium singulare – individualna vrednost stvari.
MILICA
😊
- Conversation Starter · 4 mins

- Drage kolege koje spremaju Obligaciono pravo želim da skrenem pažnju na neke
važne stvari iz najbolje namere, za spremanje ispita: 1. Javni poredak. 2. Dobri
obicaji. 3. Prinudni propisi - se, pre svega, odnose na tzv. opsta ogranicenja nacela
slobode ugovaranja, koje je u ugovornom pravu konkretizacija clana 10 ZOO, a ne
pod "Dispoziciju subjekata" kako to pise u nekim knjigama. To ne moze tako da se
kaže. 2. Kod novcanih obligacija ili obaveza izvor zatezne kamate je priorietno Zakon
o zateznoj kamati, a ne Zakon o visini stope zatezne kamate. 3. Kod vis absolute,
nije naime reč o nedostatku volje, već o potpunom odsustvu volje. 4. Kod osnova,
jedan autor navodi da "on, razume se, postoji u apstraktnim ugovorima" - to ne
može tako da se kaže, jer je jasno da je u pitanju oboriva pretpostavka, što znači da
se može dokazivati da obaveza nema osnov u konkretnom slučaju, odnosno da je
osnov nedopušten, i da shodno članu 66. Zakona o obligacionim odnosima ugovor je
ništav, njega pogađa sankcija ništavosti. 5. Zablude prepreke (o prirodi ugovora -
error negotti, ne treba mešati sa zabludom o bitnim svojsvima predmeta, koja je
uzrok rušljivosti, odnosno relativne ništavosti, a u prisustvu zablude o prirodi
ugovora, volje su se mimoisle, te ugovor ne nastaje i spada u kategoriju
nepostojećih ugovora koje Zakon o obligacionim odnosima nije predvideo kao
posebnu kategoriju, ali navodi u članu 63. da postoji nesporazum i da ugovor u
prisustvu zablude o prirodi ugovora, predmetu obaveze ili osnovu - ugovor ne
nastaje). 5. Sposobnost ugovoaranja znači da lice koje zaključuje određeni ugovor,
naime, ima sposobnost koju zakon zahteva za zaključenje upravo tog ugovora. To je
tačno. Ne može se reći, da to podrazumeva da subjekt prava bude svestan
kauzalnog značaja svoje volje. 6. Skrivljeno ponašanje neke od obaveza od strane
pregovarača je culpa in contrahendo koja počiva ne na ugovornoj odgovornosti u
srpskom pravu, kako to u nekim literaturama piše. To je čista deliktna odgovornost -
po osnovu krivice (skrivljeno). 6. Definicija ponude: predlog za zaključenje ugovora
učinjen određenom licu, koji sadrži sve bitne sastojke ugovora, tako da bi se
njegovim prihvatanjem mogao zaključiti ugovor. Pogrešno je i predstavlja contraditio
in adiecto ako ponudu definišemo kao "kauzalno obećanje". Opsta ili generalna
ponuda je karakteristična za ugovore po pristupu - gde se opštost ponude ogleda u
činjenici da je ona upućena neograničenom broju lica i da svako lice može da
prihvati ponudu u celini, u kom slučaju sadržina ponude postaje sadržina ugovora
(ugovor o prevozu). 7. Ako ste negde u nekom izvoru pročitali da je odobrenje vrsta
forme, to je netačno. Odobrenje je odložni uslov od kojeg zavisi opstanak ugovora.
8. Jedan autor preskače delimičnu ništavost, to je apsurd, ZOO prihvata princip utile
per inutile non vitiatur. 9. Sud može ustanoviti konverziju tumačenjem actus
interpretandus est potius ut valeat quam uz pereat. Itd, itd. Samo sam skrenuo
pažnju na neke bitne stavke koje stoje u nekim izvorima, koji su improvizacija, a ne
definicija, pa se može desiti da se lako zbog toga padne na ispitu.
- 11
- Like
- Comment
- Comments
- Vesna Damljanovic
- Write a comment...
Srecno! Verujte u sebe! 😊

Oblgacije Svi Testovi I Latinske Izreke

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Oblgacije Svi Testovi I Latinske Izreke

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Koji su formalni izvori prava? Ovde ce vam dati neku konvenciju,zakone I neki izvor obligacija.

Poenta je da zaokruzite SAMO ZAKONE(Zakon o visini zatezne kamate,Zakon o lovu I divljaci..)

1. Ex nudo pacto obligatio non nascitur?

-ne vazi u nasem pravu

2. Kad je ugovor zakljucen preko punomocnika? -Ovo pitanje ne znam da odgovorim

-vlastodavac ne moze opozvati i suziti punomocje bez saglasnosti punomocnika

4. Laesio enormis se ne moze traziti kod?

6. Kod kojih ugovora se stice pravo upotrebe i obaveza vracanja stvari?(Proverite da li

1. Alternativne obaveze- da se zaokruzi?

1. Obligaciono pravo u subjektivnom smislu/potrazivanje, trazbina/ je po pravilu?

4. Ugovor o zakupu zakljucen za odredjeno vreme( ne vidim ostatak

6. S obzirom na razlicite kriterijume na koje se moze podeliti obligacija, obligacija

7. Ponistenje ugovora koji je zakljucio ograniceno poslovno sposobno lice....zakonskog

9. Neke od navedenih karakteristika se odnose na nistave/apsolutno

1. Kod fakultitavnog potrazivanja, sta poverilac moze da zahteva u slucaju

1. Prodaja sa obrocnim otplatama, kakav je ugovor?

2. Exceptio non adimpleti contractus?

3. Kad se moze osloboditi od odgovornosti za opasnu stvar?

4. Isplata sa subrogacijom/Personalna subrogacija ( nastupa kada obavezu ispuni trece

1. Formalni izvori obl pr kod nas su:

2. Otpustanje duga izvrseno sporazumno sa jednim solidarnim duznikom?

3. Kad je propisana forma ad solemnitatem, onda se zahteva i za:

5. Prodaja sa obrocnim otplatama-Ovo pitanje sam resila gore.

1. Formalni izvori prava su:

2. Odredve o ugovornoj kazni predvidjaju naknadu______ stete za stetnika, osim sko je

3. Kakva je obligacija sa obrocnom otplatom cene? ( obl cilja, pozitivna, novcana)-SVA

4. Zatezna kamata se placa:

5. Definicija napisana i ostavljeno prazno mesto i treba da se napise sredstvo

6. Posledice rusljivih ugovora?

7. Da se napise naknada kako se zove kod zajma, zakupa i ugovora o delu-ZAKUP-

9. Ko ima pravo na naknadu neimovinske stete usled teskog invaliditeta zbog

10. 3 osnova deliktne odgovornosti u gradjanskom pravu, pa tri crtice da se dopise?

11. Forma kod ugovora sa obrocnim otplatama cene?

5. Iskljucenje odgovornosti, visa sila i slucaj

- visa sila iskljucuje i obj i subj-DA

LATINSKE IZREKE KOJE SU JAKO BITNE.

1.Exceptiones sunt strictissimae interpretatis.-Iuzetke treba najduze tumaciti.

1. Karakteristike zastarelosti u srpskom pozitivnom pravu:

a) nastaje samo na osnovu ugovora izmedju poverioca i trećeg lica

3. Koja potraživanja nisu kompezabilna:

a) potraživanja koja nisu zaplenjiva

4. Ugovorna kazna zbog zadocnjenja:

5. Kad dolazi do promene poverioca:

7. Cessio vindicationis je:

a) posebna vrsta prodaje

8. Imenovan ugovor koji predstavlja podoban osnov za prenos prava svojine:

9. Navedi pet vrsta poklona

10. Navedi tri bitna elementa kod ugovora o zakupu:

11. Kad se prenosi pravo upotrebe na individualno odredjenoj stvari:

13. Ugovor o delu:

14. Navedi obaveze kod ugovora o razmeni:

1) odgovornost za pravne i materijalne nedostatke

1. Izvori obligacija u našem pozitivnom pravu:

2. Obligacioni ugovor je:

a) Izjava volje koja proizvodi pravno dejstvo

4. Po ZOO bitna zabluda je:

a) zabluda o bitnim svojstvima predmeta

5. Forma ugovora o kupoprodaji nepokretnosti:

6. Materijalan nedostak postoji ako stvar nema:

a) svojstva za redovnu upotrebu

7. Prekomerno oštećenje – kod kojih ugovora se ne može tražiti poništenje:

8. Naknadno osnaženje nevažećeg ugovora naziva se konvalidacija

9. Apsolutno ništavi ugovori: