kn

jig
ot
e
bojana888

ka
 bojana888

Dulijan Barns

Floberov papagaj
ka
e
ot
jig
kn
 bojana888

Kada pie biografiju prijatelja,

mora je pisati kao da se sveti u njegovo ime.

Flober, u pismu Ernestu Fejdou 1872. godine

eka
ot
jig
kn
bojana888

Posveeno Pet

ka
e
ot
jig
kn
 bojana888

Floberov papagaj

estorica Severnoafrikanaca boali su u podnoju Floberovog spomenika. Otro

praskanje nadjaavalo je buku gustog saobraaja. Poto ju je poslednji put ironino
pomilovala vrhovima prstiju, smea ruka bacila je srebrnu kuglu. Kugla je pala, teko
odskoila i zavijugala po zemlji lagano podiui prainu. Baca je za trenutak zastao u mestu
poput stilizovanog kipa: sa ne jo sasvim olabavljenim kolenima i sa zanosno ispruenom
ka

desnom rukom. Zapazio sam na njemu belu koulju zavrnutih rukava, golu podlakticu i
e
ot

nekakvu mrlju sa unutranje strane runog zgloba. Nije to bio sat, kao to sam isprva
jig

pomislio, niti tetovirani znak, ve preslikan crte u boji: lice politikog mudraca kome se
kn

mnogi dive u pustinji.

Ali, da ponem od kipa - onoga gore, onog stalnog, nestilizovanog, onoga koji lije
bakarne suze, sa nemarno vezanom kravatom, kockastim prslukom, preirokim pantalonama i
gustim brkovima, nepoverljiv, suzdran lik poznatog oveka. Flober ne uzvraa pogled. On
zuri sa Karmelitskog trga ka jugu, prema katedrali, preko grada koji je prezirao a koji ga je
zauzvrat uglavnom ignorisao. Glavu je visoko zabacio u odbrambenom stavu: samo golubovi
mogu da vide veliinu pieve ele.

Ovo nije originalni kip. Nemci su onog prvog Flobera odneli 1941. godine, zajedno sa
metalnom ogradom i alkama. Moda su ga pretopili u znake za kape? Desetak godina
postolje je bilo prazno. Tada je gradonaelnik Ruana koji se oduevljavao kipovima ponovo
pronaao originalni gipsani kalup - delo ruskog vajara Leopolda Berntama - a Gradsko vee
je odobrilo izradu novog spomenika. Grad Ruan je kupio metalni kip kakav dolikuje, sa 93
posto bakra i 7 posto kalaja. Livnica Rudije iz atijon-su-Banjoa garantuje da je taj sastav
 bojana888

otporan na koroziju. Druga dva grada, Truvil i Barenten, doprineli su tom poduhvatu pa su
dobili kamene verzije. Ovi su znatno slabije odolevali zubu vremena. U Truvilu je gornji deo
Floberovog bedra trebalo da se zakrpi, a otpao mu je i deo brkova: iz gornje usne od
armiranog betona stre mu ice poput granica.

Moda se livcima i moe poverovati; moda e ovaj drugi odlivak potrajati. Ali, ja ne
vidim ba nekih posebnih razloga za poverenje. Gotovo nita u vezi sa Floberom nije
potrajalo. Umro je pre neto vie od stotinu godina, a iza njega su ostali samo spisi. Spisi,
ideje, reenice, metafore, strukturisana proza koja se pretvara u zvuk. Sluajno, to je upravo
ono to je on sm eleo; ale se samo njegovi oboavaoci, iz sentimentalnih razloga. Pieva
kua u Kruaseu sruena je nedugo posle njegove smrti, a na njenom je mestu podignuta
fabrika za destilaciju alkohola iz plesnivog ita. Ne bi bilo nikakvo udo ni da se otarase
njegovog spomenika: ako je mogao da ga postavi gradonaelnik koji voli spomenike, neki bi
drugi - moda neki tvrdokorni knjiki partijac koji je samo dopola proitao ono to je Sartr
ka

napisao o Floberu - mogao iz prevelike revnosti da ga srui.

e

Poinjem od tog spomenika zato to se tu zaela itava zamisao. Zato nas knjievno
ot
jig

delo nagoni da tragamo za piscem? Zato ne moemo da ga ostavimo na miru? Zato nam
kn

same knjige nisu dovoljne? Flober je eleo da nam one to budu: malo je pisaca koji su vie
verovali u objektivnost napisanog i u nevanost pieve linosti; pa ipak se na to ne
obaziremo i nastavljamo da ga progonimo. Lik, lice, potpis; spomenik od 93 posto bakra i
Nadarova fotografija; komadi odee i pramen kose. ta nas to privlai u tim relikvijama?
Zar ne verujemo da su rei dovoljne? Zar mislimo da ostaci neijeg ivota sadre neku
dodatnu istinu? Kada je Robert Luis Stivenson umro, njegova dadilja, praktina
kotlananka, poela je ispotiha da prodaje kosu za koju je tvrdila da ju je odsekla piscu pre
etrdeset godina. Oni koji su u to verovali, koji su to traili, koji su tragali za tim, nakupovali
su je dovoljno da njome napune itavu jednu fotelju.

Odluio sam da Kruase ostavim za kasnije. Proveo sam pet dana u Ruanu, a neki
deaki instinkt i dalje me je terao da ono najbolje uvek ostavljam za kraj. Da li isti nagon
ponekad upravlja i piscima? Priekaj, priekaj, najbolje tek dolazi! Ako je tako, koliko ih
samo onda mue nedovrene knjige? Dve od njih odmah mi padaju na pamet: Bouvard et
Pcuchet, u kojoj je Flober pokuao da obuhvati i obuzda itav svet, sva ljudska nastojanja i
 bojana888

ljudske neuspehe; i LIdiot de la famille,1 u kojoj je Sartr pokuao da obuhvati itavog

Flobera: da obuhvati i obuzda najveeg pisca, najveeg buruja, strah i trepet, neprijatelja,
mudraca. Prvu knjigu je okonao srani udar, slepoa je prekratila drugu.

I sm sam nekada pomiljao da piem knjige. Imao sam ideja; ak sam i beleke
vodio. Ali, bio sam lekar, imao sam enu i decu. A samo jedan posao se moe obavljati dobro:
Flober je to znao. Ja sam bio dobar lekar. Moja ena je... umrla. Deca su otila; piu samo kad
ih spopadne gria savesti. ive svojim ivotom, naravno. ivot! ivot! Kad ti se digne! Pre
neki dan sam proitao ovaj Floberov usklik. Oseao sam se kao kameni kip sa zakrpljenim
bedrom.

Nenapisane knjige? Zbog njih ne treba tugovati. Ionako ve ima dovoljno knjiga.
Osim toga, seam se kraja romana LEducation sentimentale. Frederik i njegov drug Delor
osvru se na svoj ivot. Poslednja i najdraa uspomena im je poseta burdelju pre mnogo
godina, dok su jo bili aci. Detaljno su isplanirali posetu, za tu priliku su specijalno
ka

ukovrdali kosu, ak su i ukrali cvee za devojke. Ali, kad su stigli do burdelja, Frederik je
e

izgubio hrabrost pa su obojica pobegli. Takav im je bio najlepi dan u ivotu. Zar nije
ot
jig

najpouzdaniji vid zadovoljstva, kao da kae Flober, zadovoljstvo iekivanja? Kome je stalo
kn

do toga da dospe na opusteli tavan ostvarenja?

Prvi dan sam proveo lutajui po Ruanu, pokuavajui da prepoznam delove grada
kroz koje sam proao 1944. godine. Velike povrine su tada, naravno, bile zasute bombama i
granatama; posle etrdeset godina oni jo uvek popravljaju katedralu. Nisam naao nita
naroito ime bih obojio svoja jednobojna seanja. Sutradan sam se odvezao na zapad do
Kaena, a onda na sever do morskih plaa. Samo pratite niz potamnelih metalnih znakova koje
je postavilo Ministre des Travaux Publics et des Transports. 2 Ovuda se ide na Circuit des
Plages de Dbarquement: turistiki obilazak mesta na kojima su se iskrcali Saveznici. Istono
od Aromana prostiru se britanske i kanadske plae - Zlato, Junona, Ma. Ne ba preterano
matovit izbor imena; utoliko su tea za pamenje nego Omaha i Juta. Osim, naravno, ako
dela nisu ta koja imena ine vrednim pamenja, a ne obrnuto.

Greje-sir-Mer, Kurz-sir-Mer, Ver-sir-Mer, Anel, Aroman. Malim, sporednim

1 Porodini idiot
2 Ministarstvo za javne radove i saobraaj.
 bojana888

uliicama odjednom dospete na Trg kraljevskih inenjera ili na Trg V. erila. Zarali
tenkovi stoje na strai pored kabina za kupanje; spomen-ploe nalik na brodske dimnjake
objavljuju na engleskom i francuskom: Ovde je 6. maja 1944. herojstvom saveznikih snaga
osloboena Evropa. Vrlo je mirno, nimalo sumorno. U Aromanu sam ubacio dva metalna
franka u Telescope Panoramique (Trs Puissant 15/60 Longue Dure)3 i pogledom pratio
krivulju u obliku Morzeovih znakova, koja se protee od Malberi Harbura dalje prema puini.
Taka, crta, crta, crta, pruaju se betonski stubovi, a izmeu njih mirna voda. Kormorani su
naselili te kamene blokove, naputene ostatke rata.

Ruao sam u hotelu Marina koji se die iznad zaliva. Bio sam blizu mesta na kome su
poginuli moji prijatelji - neoekivana prijateljstva nastala tih godina - a ipak nisam bio ganut.
Pedeseta oklopna divizija Druge britanske armije. Navrle su mi uspomene ali ne i emocije,
ak ni uspomene na emocije. Posle ruka sam otiao u muzej i gledao film o iskrcavanju, a
onda sam se odvezao deset kilometara dalje, do Bajea, da prouim onu drugu invaziju
ka

izvrenu preko Kanala, od pre devet vekova. Tapiserije kraljice Matilde podseaju na
e

horizontalni bioskop, ramovi su im poreani jedan uz drugi. Oba dogaaja izgledala su mi

ot

podjednako udno: jedan je bio isuvie dalek da bi bio istinit, a drugi isuvie poznat da bi bio
jig

istinit. Kako da ulovimo prolost? Moemo li uopte da je ulovimo? Dok sam bio student
kn

medicine, na igranci prireenoj povodom kraja semestra, neki obeenjaci su pustili u salu
prase premazano mau. Prase je jurilo prisutnima kroz noge, skvialo na sav glas i nikako se
nije dalo uhvatiti. Ljudi su padali pokuavajui da ga ulove, ali su samo ispadali smeni.
esto mi se ini da je i prolost kao to prase.

Treeg dana u Ruanu odetao sam se do bolnice Hotel-Dije, u kojoj je Gistavov otac
bio glavni hirurg i u kojoj je pisac proveo detinjstvo. Iao sam Avenijom Gistava Flobera,
pokraj imprimerie4 Flober i bifea Flober: nije bilo sumnje da sam na pravom putu. Nedaleko
od bolnice bio je parkiran veliki beli peoov kombi: na njemu su bile naslikane plave
zvezdice i ispisan telefonski broj i rei AMBULANTNA KOLA FLOBER. Pisac kao
iscelitelj? Nee biti. Setio sam se kako je or Sand majinski prekorila mlaeg kolegu. Ti
izaziva oaj, a ja donosim utehu, napisala mu je. Na peou je trebalo da pie:
AMBULANTNA KOLA OR SAND.
3 Panoramski teleskop (vrlo jak, dometa 15/60).
4 tamparija.
 bojana888

U Hotel-Dijeu me je doekao suvonjavi, nervozni gardien koji me je zbunio svojim

belim mantilom. Nije bio ni lekar, ni pharmacien ni kriket sudija. Beli mantil podrazumeva
antisepsu i zdravo rasuivanje. Zato bi ga nosio ovaj kustos - da zatiti Gistavovo detinjstvo
od bakterija? Objasnio mi je da je muzej jednim delom posveen Floberu a drugim delom
istoriji medicine, a onda me urno proveo kroz prostorije zakljuavajui vrata buno i
efikasno za nama. Pokazao mi je sobu u kojoj je Gistav roen, njegovu boicu kolonjske
vode, kutiju za duvan i prvi tekst objavljen u asopisu. Razne pieve slike potvrivale su
uasnu ranu promenu kroz koju se preobratio iz zgodnog mladia u trbuastog i proelavog
buruja. Sifilis, kau neki. Uobiajeni proces starenja u devetnaestom veku, odgovaraju
drugi. Moda je samo njegovo telo znalo ta je red: kada se duh u telu iskazao prerano
sazrelim, telo je dalo sve od sebe da mu se prilagodi. Stalno sam se podseao da je imao
plavu kosu. Nije to lako utuviti: na fotografijama su svi ljudi tamnokosi.

U ostalim prostorijama su bili izloeni medicinski instrumenti iz osamnaestog i

ka

devetnaestog veka: teke metalne relikvije sa otrim iljcima i pumpe za ispiranje creva
e

veliine koja je ak i mene iznenadila. Medicina u to doba mora da je bila zaista uzbudljiva,
ot

smela i estoka delatnost; danas se sastoji samo od birokratskih tableta. Ili je to zbog toga to
jig

nam se ini da je u prolosti bilo vie lokalnog kolorita nego to ga ima u sadanjosti?
kn

Prouio sam doktorsku disertaciju Gistavovog brata Aila; naslov joj je: Neka razmatranja o
pravom trenutku operacije ukletene kile. Bratska paralela: Ailova disertacija je kasnije
postala metafora kod Gistava. Oseam kako me zaguuje bujica mrnje prema gluposti mog
doba. Govno mi se die u usta kao u sluaju ukletene kile. Ali, ja elim da ga zadrim,
prilepim, stvrdnem; elim da od njega napravim smesu kojom u premazati devetnaesto
stolee, isto onako kao to indijske pagode mau kravljom balegom.

U poetku mi se uinilo udnim to su ta dva muzeja spojena. Ali to je dobilo svoj

smisao kad sam se setio uvene Lemoove karikature na kojoj Flober secira Emu Bovari. Ona
prikazuje romanopisca kako vitla ogromnom viljukom na koju je nabodeno srce s kojeg
kaplje krv i koje je on pobedonosno iupao iz tela svoje junakinje. Visoko mae tim
organom kao kakvim retkim hirurkim eksponatom dok se na levoj strani crtea stopala
nepokretne, oskrnavljene Eme jedva vide. Pisac kao kasapin, pisac kao nena zver.

A onda sam ugledao papagaja. Stajao je u maloj nii, svetlozelene boje, ivahnih oiju
 bojana888

i nakrenute glave kao da neto pita. Psittacus, pisalo je na kraju preke, papagaj koga je g.
Flober pozajmio iz muzeja u Ruanu i postavio na svoj radni sto dok je pisao Un cur simple,5
u kom se on zove Lulu i pripada Felisite, glavnoj junakinji pripovetke. Fotokopija
Floberovog pisma potvrivala je ovu injenicu: papagaj, pisao je Flober, nalazio se na
njegovom radnom stolu tri nedelje, i ve i sam pogled na njega je poeo da ga nervira.

Lulu je bio u odlinom stanju, perje mu je bilo isto onako paperjasto a oko isto onako
prodorno kao to mora da je bilo i pre sto godina. Zagledao sam se u tu pticu i, na svoje
zaprepaenje, osetio da sam uspostavio blisku vezu sa piscem koji je oholo zabranio
potomstvu da se zanima za njegovu linost. Spomenik mu je ponovo postavljen; kua mu je
sruena; knjige mu, prirodno, ive svojim ivotom - prijemivost za njih ne znai i
prijemivost za njega. Ali, ovde, u ovom obinom zelenom papagaju, sauvanom na
uobiajen ali ipak i tajanstven nain, bilo je neeg zbog ega sam osetio da sam skoro
poznavao samog pisca. Bio sam istovremeno i ganut i razdragan.
ka

Na povratku u hotel, kupio sam depno izdanje pripovetke Un cur simple. Moda
e

znate priu? U njoj je re o siromanoj, neobrazovanoj slukinji po imenu Felisite koja pola
ot
jig

veka slui istu gospodaricu rtvujui bez aljenja svoj ivot za druge. Naizmenino se vezuje
kn

za grubog verenika, za decu svoje gospodarice, za svog neaka i za starca koji ima rak na
ruci. Sve ih sticajem okolnosti gubi: ili umiru, ili je naputaju ili je jednostavno zaboravljaju.
To je ivot u kome ne udi to uteha vere nadometa pusto ivota.

Poslednja karika u sve kraem lancu Felisitinih privrenosti je Lulu, papagaj. Kad
posle nekog vremena i on ugine, Felisite daje da se preparira. Oboavanu relikviju dri pored
sebe, ak se i moli kleei pred njom. U njenoj sirotoj glavi dolazi do doktrinarne zbrke: pita
se ne bi li Sveti Duh, koji se konvencionalno prikazuje u liku goluba, bio bolje otelovljen u
liku papagaja? Izvesno je da je logika na njenoj strani: i papagaji i Sveti Duhovi znaju da
govore, a golubovi ne znaju. Na kraju prie i sma Felisite umire. Na usnama joj je lebdeo
osmeh. Srce joj je kucalo sve slabije i slabije i svaki put sve dalje, poput presuene esme ili
eha koji se gubi; a kada je po poslednji put udahnula, prividelo joj se da, dok se nebesa
otvaraju pred njom, vidi dinovskog papagaja kako krui iznad njene glave.

5 Siroto srce
 bojana888

Od kljunog znaaja je ton kazivanja. Zamislite kako je tehniki teko da se napie

pria u kojoj loe preparirana ptica smenog imena na kraju predstavlja jednu treinu Svetog
Trojstva, a u kojoj nema ni satirine, ni sentimentalne ni bogohulne namere. Zamislite dalje
da se ta pria kazuje sa take gledita neuke starice, a da to ne zvui nimalo potcenjujue niti
izvetaeno. Meutim, to uopte nije cilj pripovetke Un cur simple: tu je papagaj savren i
promiljen primer floberovske groteske.

Moemo, ako elimo (i ako ne posluamo Flobera), da podvrgnemo pticu dodatnim

tumaenjima. Na primer, postoje prikrivene paralele izmeu ivota prerano ostarelog
romanopisca i prirodno ostarele Felisite. Kritiari su sve to pronjukali. Oboje su bili
usamljeni; oboma je ivot bio obeleen gubicima; oboje su, premda duboko oaloeni, bili
istrajni. Oni koji vole da teraju mak na konac tvrde da je nezgoda u kojoj potanska koija
udara Felisite na putu za Onfler prikrivena aluzija na Gistavov prvi epileptiki napad, kada se
sruio na put na izlasku iz mesta Bur-Aar. Ne znam ta da kaem. Koliko neka aluzija mora
ka

da bude prikrivena da se ne zagubi?

e

Naravno, u neemu osnovnom, Felisite je potpuna suprotnost Floberu: ona je

ot
jig

praktino mutava. Ali na to se moe odgovoriti da je zato Lulu tu. Papagaj, ivotinja koja
kn

govori, retko stvorenje koje proizvodi ljudske glasove. Nije Felisite bez razloga pobrkala
Lulua sa Svetim Duhom, koji daje ljudima dar govora.

Felisite + Lulu = Flober? Nije ba tako, ali mogli bismo da tvrdimo da je on prisutan i
u jednom i u drugom. Felisite sadri njegov karakter; Lulu sadri njegov glas. Moglo bi se
rei da je papagaj, koji predstavlja vetu vokalizaciju bez velike pameti, ista Red. Da sam
francuski akademik, rekao bih da je papagaj un symbole du Logos.6 Kako sam ja Englez,
vraam se urno materijalnoj strani: onom gracioznom, ivahnom stvorenju koje sam video u
bolnici Hotel-Dije. Zamiljao sam kako Lulu stoji na drugoj strani Floberovog stola i bulji u
njega poput podrugljivog odraza u nekom vaarskom iskrivljenom ogledalu. Nije ni udo to
mu je posle tri nedelje parodijske prisutnosti dojadio. Zar je pisac neto vie od prefinjenog
papagaja?

Trebalo bi moda da na ovom mestu istaknemo etiri glavna romanopieva susreta sa

6 Simbol Rei.
 bojana888

pripadnicima papagajskog roda. U etvrtoj deceniji prolog veka, tokom svog godinjeg
odmora u Truvilu, porodica Flober redovno je poseivala penzionisanog pomorskog kapetana
Pjera Barbija; u njegovoj kui je navodno bio i jedan prekrasan papagaj. Godine 1845. Gistav
se na putu za Italiju zatekao u Antibu gde je nabasao na malog bolesnog papagaja koji je
zasluio da ga spomene u svom dnevniku. Ptica je obino oprezno sedela na blatobranu
vlasnikove koije, koji bi je u vreme veere uneo u kuu i postavio na kamin. U dnevniku se
pominje neobina ljubav koja sasvim oigledno vlada izmeu oveka i njegovog ljubimca.
Godine 1851, kada se preko Venecije vraao sa Orijenta, Flober je uo nekog papagaja kako
iz pozlaenog kaveza dovikuje preko Velikog Kanala podraavajui gondolijere: F eh,
capo die. Godine 1853. bio je ponovo u Truvilu; stanovao je kod nekog pharmaciena iji ga
je papagaj stalno uzrujavao svojim kricima: As-tu djeun, Jako? i Cocu, mon petit
coco.7 Uz to je i zvidukao Jai du bon tabac.8 Da li je bilo koja od ove etiri ptice, u
celini ili samo delimino, inspirisala pisca da stvori Lulua? I da li je Flober video jo nekog
ivog papagaja u periodu izmeu 1853. i 1876. godine, kada je i pozajmio prepariranog
ka

papagaja iz muzeja u Ruanu? Ova pitanja preputam profesionalcima.

e
ot

Sedeo sam na krevetu u hotelu; u susednoj sobi telefon je podraavao zvonjavu drugih
jig

telefona. Mislio sam na onog papagaja u nii, udaljenog jedva jedan kilometar dalje. Drska
kn

ptica koja budi naklonost, pa ak i potovanje. ta je Flober uradio s njim kad je dovrio Un
cur simple? Da li ga je odloio u ormar i zaboravio na njegovu iritirajuu pojavu sve dok
jednog dana nije potraio u ormaru rezervno ebe? I ta se desilo etiri godine kasnije, kada
je, usled apoplektikog napada, umirao u fotelji? Da li je i on moda zamiljao kako iznad
njega krui dinovski papagaj - ali ovoga puta ne simbolizujui dobrodolicu Svetog Duha,
nego poslednje zbogom Rei?

Smeta mi moja sklonost metaforama, svakako preterana. Izjedaju me poreenja kao

to nekoga izjedaju vai pa ne radim nita drugo nego to ih gnjeim. Flober je lako nalazio
rei, ali je isto tako uvideo da se ispod povrine krije nedovoljnost Rei. Prisetimo se samo
njegove tune definicije iz romana Madame Bovary: Jezik je poput napuklog kotla u koji
udaramo stvarajui melodije da medvedi pleu po njima, dok u isti mah eznemo da
razgalimo zvezde. Tako da tog pisca moemo da shvatimo na oba naina: kao istrajnog i
7 Da li si ruao, Jako? i Rogonjo, edo moje malo.
8 Imam dobrog duvana.
 bojana888

savrenog stilistu ili kao oveka koji je jezik smatrao tragino nedovoljnim. Sartrovci daju
prednost ovom drugom shvatanju: za njih, Luluova nemo da uradi neto vie od pukog
ponavljanja izraza koje uje predstavlja posredno priznanje romanopisca da je doiveo
neuspeh. Papagaj/pisac nemono prihvata jezik kao neto preuzeto, patvoreno i tromo. I sam
Sartr je zamerao Floberu na pasivnosti, na uverenju (ili bliskosti sa tim uverenjem) on est
parl - reeno je.

Da li je ova provala mehuria najavljivala uboreu smrt jo jedne prikrivene aluzije.

U trenutku kad nasluujete da previe toga unosite u neku priu, oseate se najranjivijim,
usamljenim, pa moda i glupim. Grei li kritiar kada shvata Lulua kao simbol Rei? Grei li
italac - ili je, to je jo gore, sentimentalan - kada smatra onog papagaja iz bolnice Hotel
Dije simbolom pievog glasa? A upravo to se meni desilo. Moda to znai da sam naivan
poput Felisite?

Ali, zvali vi to pripovetkom ili tekstom, Un cur simple i dalje vam odzvanja u glavi.
ka

Dozvolite mi da navedem rei, dobroudne mada pomalo neodreene, iz autobiografije

e

slikara Dejvida Hoknija: Pria me je zaista uzbudila, i pomislio sam da je to tema sa kojom
ot
jig

bih mogao da se srodim i koju bih mogao zaista da iskoristim. Godine 1974. Hokni je
kn

izradio dva bakroreza: burlesknu verziju Felisitine predstave o onom svetu (majmun koji se
iskrada sa enom prebaenom preko ramena) i jednu mirnu scenu u kojoj Felisite spava sa
Luluom. Moda e u dogledno vreme napraviti jo neki bakrorez na tu temu?

Poslednjeg dana u Ruanu odvezao sam se do Kruasea. Padala je normandijska kia,

blaga i gusta. Ono to je nekada bilo zabaeno selo na obalama Sene, sa zelenim breuljcima
u pozadini, progutano je sada ogromnim dokovima. Razleu se odjeci zabijaa pilona; nad
glavama vise pokretne dizalice, a rekom se odvija gust saobraaj. Prozori neizbenog bara
Flober tresu se od kamiona koji prolaze.

Gistav je poznavao i odobravao istonjaki obiaj da se kue pokojnika rue; tako da

bi ga moda ruenje njegove vlastite kue manje pogodilo nego to je pogodilo njegove
itaoce, njegove progonitelje. Posle je sruena i fabrika za destilaciju alkohola iz plesnivog
ita; na njenom mestu se sada nalazi neto mnogo primerenije, velika fabrika hartije. Sve to
je ostalo od Floberovog prebivalita je mali prizemni paviljon stotinjak metara dalje niz ulicu:
 bojana888

letnjikovac u koji se pisac povlaio kad je oseao jo veu potrebu za samoom nego inae.
Danas to zdanje deluje oronulo i besmisleno, ali je, na kraju krajeva, ipak neto. Ispred, na
verandi, nalazi se ostatak izbrazdanog stuba, iskopanog u Kartagini, postavljenog tu u ast
autora romana Salammb. Otvorio sam kapiju; zalajao je nemaki ovar i pojavila se
sedokosa gardienne. Ona nije imala na sebi beli mantil ve lepo skrojenu plavu uniformu.
Dok sam natucao neto na francuskom, setio sam se zatitnog znaka kartaginjanskih tumaa
iz romana Salammb, svaki je, kao simbol svoje profesije, imao na grudima istetoviranog
papagaja. A danas se na smeem runom zglobu afrikog boara nalazi preslikan lik Maoa.

Paviljon se sastoji samo od jedne etvrtaste sobe, sa stropom izraenim u obliku

atora. Podsetila me je na Felisitinu sobu: Izgledala je u isto vreme kao kapelica i kao
bazar. I ovde je bilo ironijskih spojeva - trivijalne ukrasne figurice pored dostojanstvenih
relikvija - floberovske groteske. Predmeti su bili tako loe izloeni da sam esto morao da se
sputam na kolena da bih zavirio u ormare: tipian poloaj vernika, ali i tragaa za blagom u
ka

prodavnici stare robe.

e

Felisite je utehu pronala u skupljanju raznorodnih predmeta, povezanih samo

ot
jig

ljubavlju koju je oseala prema njima. Flober je inio to isto uvajui bezvredne stvarice
kn

proete mirisom uspomena. Godinama posle majine smrti zatraio bi ponekad njen stari al i
eir pa bi sedeo uz njih sanjarei. Posetilac paviljona u Kruaseu skoro da moe da uradi to
isto: nemarno izloeni eksponati nasumce bude u njemu naklonost. Portreti, fotografije,
glineno poprsje; lule, kutija za duvan, no za otvaranje pisama; mastionica u obliku abe sa
razjapljenom gubicom; zlatni Buda koji se nalazio na pievom stolu i nikad ga nije nervirao;
pramen kose, svetlije, naravno, nego na fotografijama.

Dva predmeta izloena u ormaru sa strane mogu lako da se previde: aica iz koje je
Flober otpio poslednji gutljaj vode pre no to je izdahnuo; i zguvana bela maramica kojom
je obrisao elo, to mu je moda bila poslednja kretnja u ivotu. Zbog ovakvih obinih
stvarica, koje kao da su zabranjivale jadikovanje i melodramu, oseao sam se kao da
prisustvujem umiranju prijatelja. Bio sam gotovo zbunjen; pre tri dana stajao sam ravnoduno
na plai na kojoj su mi poginuli bliski drugovi. Moda je u tome prednost druenja sa onima
koji su ve umrli: oseanja prema njima nikada ne zahlade.
 bojana888

A onda sam ga ugledao. uuren na vrhu visokog ormara nalazio se jo jedan

papagaj. Takoe svetlozelene boje. Takoe, prema reima gardienne i natpisu na preki, onaj
isti papagaj koga je Flober pozajmio iz muzeja u Ruanu kada je pisao Un cur simple.
Zatraio sam dozvolu da spustim tog drugog Lulua, pa sam ga paljivo postavio na ivicu
vitrine i podigao sa njega stakleno zvono.

Kako uporediti dva papagaja, od kojih je jedan ve idealizovan seanjem i metaforom,

a drugi je kretavi uljez. Moja prva pomisao je bila da ovaj drugi deluje manje autentino,
uglavnom zato to izgleda nekako dobroudnije. Glava mu je pravilnije nasaena na telo, a i
izraz mu nije toliko neugodan kao kod ptice u bolnici Hotel-Dije. A onda sam shvatio da sam
pogreio: Flober, na kraju krajeva, nije mogao da bira izmeu vie papagaja; pa ak i ovaj
drugi, koji deluje nekako mirnije, mogao bi nakon nekoliko nedelja da pone da nervira
oveka.

Pomenuo sam gardienne pitanje o autentinosti. Razumljivo, bila je na strani svog

ka

papagaja i samouvereno je odbacila tvrdnje kustosa iz Hotel-Dijea. Pitao sam se da li iko zna
e

odgovor. Pitao sam se da li je to ikome vano osim meni, koji sam tako brzopleto pridao
ot
jig

vanost onom prvom papagaju. Piev glas - zato mislite da se moe tako lako odrediti?
kn

Ovaj prekor mi je uputio drugi papagaj. Dok sam stajao i posmatrao moda neautentinog
Lulua, sunce je obasjalo ugao prostorije i jo jae istaklo utu boju njegovog perja. Vratio
sam pticu na njeno mesto i pomislio: Ja sam sada stariji nego to je Flober ikada bio.
Uinilo mi se da je to drsko od mene; tuno i nezaslueno.

Postoji li pravo vreme za smrt? Flober nije umro u pravo vreme; a nije ni or Sand,
koja nije doivela da proita Un cur simple. Poeo sam tu priu iskljuivo zbog nje, samo
da bih njoj ugodio. Umrla je kad sam bio u jeku pisanja tog dela. Tako je to sa svim naim
snovima. Zar nije bolje nemati snova, ni dela, pa onda i ne oajavati zbog nedovrenog dela?
Moda bi trebalo da se, poput Frederika i Delora, teimo neostvarenjem; planiranom posetom
burdelju, uivanjem u iekivanju doivljaja, a onda, nakon mnogo godina, ne seanjem na
svoje podvige nego seanjem na nekadanje iekivanje doivljaja? Ne bi li tako sve bilo
istije i manje bolno.

Kad sam stigao kui, udvostrueni papagaji su mi se i dalje vrzmali po glavi: jedan od
 bojana888

njih srdaan i neposredan, drugi kooperan i upitan. Pisao sam raznim strunjacima koji bi
mogli da znaju da li je ijedan od ovih papagaja zaista autentian. Pisao sam francuskoj
ambasadi i uredniku Mielinovih turistikih vodia. Pisao sam i gospodinu Hokniju. Opisao
sam mu svoje putovanje i upitao ga da li je ikada bio u Ruanu; zanimalo me je da li je mislio
na jednog ili drugog papagaja dok je radio portret usnule Felisite. Ako nije, onda je moda i
sam pozajmio nekog papagaja iz muzeja da mu poslui kao model? Upozorio sam ga na
opasnu sklonost ove ivotinjske vrste ka posmrtnoj partenogenezi.

Nadao sam se brzim odgovorima.

eka
ot
jig
kn
 bojana888

Hronologija

1821. Rodio se Gistav Flober, drugi sin Aila-Kleofasa Flobera, glavnog hirurga u
bolnici Hotel-Dije u Ruanu, i Ane-istine-Karoline Flober, roene Flerio. Porodica spada u
ka

viu srednju klasu i poseduje nekoliko imanja u okolini Ruana. Stabilna, prosveena,
e

podsticajna i uobiajeno ambiciozna sredina.

ot
jig
kn

1825. Porodica Flober prima u slubu Duli, Gistavovu dadilju, koja ostaje u njihovoj
kui sve do pieve smrti, pedeset pet godina kasnije. Flober e u toku svog ivota imati malo
problema sa poslugom.

oko 1830. Upoznaje se sa Ernestom evalijeom, svojim prvim bliskim prijateljem.

Niz prisnih, odanih i plodnih prijateljstava bie oslonac Flobera do kraja ivota; od posebnog
znaaja su ona sa Alfredom le Poatvenom, Maksimom di Kanom, Lujom Bujeom i or
Sandovom. Gistav lako stie naklonost prijatelja i podstie je peckanjem i nenou.

1831-32. Upisuje se u gimnaziju u Ruanu gde se dokazuje kao odlian uenik, koji je
naroito dobar u poznavanju istorije i knjievnosti. Njegov najraniji pisani rad koji je
sauvan, esej o Korneju, potie iz 1831. godine. U pubertetu pie mnogo, i prozu i drame.
 bojana888

1836. Upoznaje se u Truvilu sa Elizom lezinger, enom nemakog muzikog

producenta, prema kojoj ga obuzima silna strast. Ova strast obasjava mu dane sve do kraja
puberteta. Ona je vrlo ljubazna i nena prema njemu; ostae u vezi sledeih etrdeset godina.
Priseajui se kasnije, srean je to nije udovoljila njegovoj strasti: Srea je poput sifilisa.
Ako je ostvarite prerano, upropastie vam zdravlje.

oko 1836. Gistav gubi nevinost sa jednom od sluavki svoje majke. To je poetak
aktivnog i raznolikog seksualnog ivota koji vodi od burdelja do salona, od deaka iz
kupalita u Kairu do parike pesnikinje. U ranim danima zrelog doba enama je izuzetno
privlaan, a brzina oporavka od seksualnih podviga je, po vlastitom kazivanju, impresivna;
ali i u kasnijim godinama lepi maniri, inteligencija i slava omoguavaju mu da ne bude bez
enske panje.
eka
ot
jig

1837. U ruanskom asopisu Le Colibri pojavljuje se njegov prvi tampani rad.

kn

1840. Polae baccalaurat.9 Putuje na Pirineje sa porodinim prijateljem dr ilom

Klokeom. Mada je esto smatran za okorelog pustinjaka, Flober, u stvari, mnogo putuje: u
Italiju i vajcarsku (1845), Bretanju (1847), Egipat, Palestinu, Siriju, Tursku, Grku i Italiju
(1849-51), Englesku (1851, 1865, 1866, 1871), Alir i Tunis (1858), Nemaku (1865),
Belgiju (1871) i vajcarsku (1874). Uporedite to sa sluajem njegovog alter ega Luja Bujea,
koji je sanjao o Kini a nikada nije otiao ni do Engleske.

1841. Kao student prava u Parizu upoznaje se sa Viktorom Igoom.

1844. Gistavov prvi epileptiki napad okonava njegove studije prava u Parizu i

9 Matura.
 bojana888

odvlai ga u novu porodinu kuu u Kruaseu. Naputanje studija, meutim, ne pogaa ga

mnogo, a kako mu zatoenitvo donosi i samou i solidnu osnovu za ivot posveen pisanju,
epileptiki napad se, dugorono posmatrano, pokazuje korisnim.

1846. Upoznaje se sa Lujzom Kole, svojom Muzom, i otpoinje njegova najslavnija

ljubavna veza: dugotrajna, strasna, borbena veza u dva ina (1846-48, 1851-54). Iako
suprotni po temperamentu i razliitih estetskih pogleda, Gistav i Lujza su ipak ostali zajedno
znatno due nego to su mnogi predviali. Treba li da alimo zbog prekida te veze? Samo
zato to je to oznailo kraj Gistavovim sjajnim pismima upuenih njoj.

1851-57. Pisanje, objavljivanje, suenje i trijumfalno oslobaanje romana Madame

Bovary. Succs de scandale10 koji hvale tako razliiti pisci kakvi su Lamartin, Sent-Bev i
ka

Bodler. Godine 1846, sumnjajui u svoju sposobnost da ikada napie neto to bi bilo vredno
objavljivanja, Gistav je najavio: Ako se jednog dana pojavim, bie to u punoj ratnoj
e
ot

opremi. Sada mu se oklop sija, a njegovo koplje stie na sve strane. Paroh iz susednog sela
jig

Kantelea zabranjuje svojim parohijanima da itaju Floberov roman. Posle 1857. godine,
kn

knjievni uspeh neminovno ga vodi drutvenom uspehu: Flober sve ee boravi u Parizu.
Upoznaje se sa braom Gonkur, Renanom, Gotjeom, Bodlerom i Sent-Bevom. Godine 1862.
otpoinje niz tradicionalnih knjievnih veera kod Manjija. Flober je redovan posetilac od
decembra te godine.

1862. Objavljuje roman Salammb. Succes fou.11 Sent-Bev pie Metju Arnoldu:
Salammb je najvei dogaaj kod nas! Prema romanu se organizuje nekoliko maskenbala.
Po njemu se ak daje i ime novoj vrsti petit foura.12

1863. Flober poinje da zalazi u salon princeze Matilde, roake Napoleona I. Medved

10 Uspeh izazvan skandalom

11 Fantastian uspeh.
12 Vrsta sitnih kolaa.
 bojana888

iz Kruasea obavija se krznom drutvenog lava. On sm prima nedeljom popodne. Te godine

poinje i da se dopisuje sa or Sandovom i sree se sa Turgenjevim. Prijateljstvo sa ruskim
pripovedaem oznaava poetak ire, evropske slave.

1864. Predstavljen je u Kampanji caru Napoleonu III. Vrhunac Gistavovog

drutvenog uspeha. alje kamelije carici.

1866. Postaje chevalier de la Lgion dhonour.13

1869. Objavljuje roman LEducation sentimentale: uporno tvrdi da je to un chef-

duvre.14 Uprkos legendi o junakoj borbi (koju je sam stvorio), Flober pie vrlo lako.
Mnogo se jada, ali te su jadikovke uvek izloene u zauujue teno napisanim pismima.
ka

Tokom etvrt veka svakih pet do sedam godina napie po jednu pozamanu, ozbiljnu knjigu
e
ot

koja zahteva opsene pripreme. Moda se mui nad pojedinom reju, reenicom, asonancom,
jig

ali zbog toga nikada ne trpi pieva belenica u celini.

kn

1874. Objavljuje roman La tentation de saint Antoine. Uprkos svojoj neobinosti,

roman doivljava prilian komercijalni uspeh.

1877. Objavljuje Trois Contes.15 Uspeh i kod kritike i kod publike: po prvi put Le
Figaro daje pozitivan prikaz jednog Floberovog dela; knjiga doivljava pet izdanja za tri
godine. Flober poinje sa radom na romanu Bouvard et Pcuchet. Tokom poslednjih godina
ivota mlada generacija pisaca priznaje mu prvenstvo meu francuskim pripovedaima.
Slavljen je i potovan. Njegovi prijemi nedeljom popodne postali su uveni u knjievnim
krugovima; Henri Dejms poseuje Uitelja. Godine 1879. Gistavovi prijatelji ustanovljuju
na dan svetog Polikarpa godinju veeru u njegovu ast. Godine 1880. pet koautora zbirke
13 Vitez Legije asti.
14 Remek-delo.
15 Tri prie.
 bojana888

pripovedaka Les Soires de Medan16 meu njima Zola i Mopasan, poklanjaju mu primerak
svoje knjige sa posvetom: taj dar se moe shvatiti kao simbolian pozdrav naturalizma
realizmu.

1880. Obasut poastima, voljen od svih, naporno radei do kraja, Gistav Flober umire
u Kruaseu.

II

1817. Umire Karolina Flober (stara dvadeset meseci), drugo dete Aila-Kleofasa
Flobera i Ane-istine-Karoline Flober.
ka
e
ot
jig

1819. Umire Emil-Kleofas Flober (star osam meseci), njihovo tree dete.
kn

1821. Rodio se Gistav Flober, njihovo peto dete.

1822. Umire il Alfred Flober (star tri godine i pet meseci), njihovo etvrto dete.
Njegov brat Gistav, roen entre deux morts,17 slabog je zdravlja i ne oekuje se da e iveti
dugo. Dr Flober kupuje porodinu parcelu na Spomen-groblju i daje da se iskopa mala raka
za Gistava. Na opte iznenaenje, Gistav ostaje iv. Sporo se razvija i zadovoljan je ako ga
ostave da satima sedi sa prstom u ustima i skoro glupavim izrazom na licu. Za Sartra, on je
porodini idiot.

1836. Poetak beznadene, opsesivne strasti prema Elizi lezinger, koja mu slama
16 Medanske veeri.
17 Izmeu dve smrti
 bojana888

srce i ini ga nesposobnim da ikada potpuno zavoli neku drugu enu. Priseajui se toga
kasnije, zapisuje: Svako od nas u svom srcu ima kraljevsku odaju. Ja sam svoju zazidao.

1839. Iskljuen je iz gimnazije u Ruanu zbog izgreda i neposlunosti.

1843. Pravni fakultet u Parizu objavljuje rezultate ispita za studente prve godine.
Nastavnici ocenjuju studente pomou crvenih i crnih kuglica. Gistav dobija dve crvene i dve
crne kuglice to znai da je pao godinu.

1844. Prvi teak epileptiki napad; drugi tek slede. Svaki je napad bio, pie Gistav
kasnije, kao krvarenje nervnog sistema... Bilo je to kidanje due od tela, neto izuzetno
muno. Putaju mu krv, prepisuju tablete i infuziju, odreuju mu posebnu vrstu dijete,
ka

zabranjuju alkohol i cigarete; reim striktnih ogranienja i majinska briga su neophodni ako
e
ot

ne eli da zauzme svoje mesto na groblju. Pre nego to je i stupio u svet, Gistav se sada
jig

povlai iz njega. Dakle, uvali su te kao mladu? rugala mu se kasnije, s pravom, Lujza
kn

Kole. itavog ivota, izuzev poslednjih osam godina, Mme Flober zagriljivo pazi na njega i
kroji njegove planove putovanja. Postepeno, tokom vie decenija, njeno zdravlje postaje
slabije od njegovog: u trenutku kad on gotovo da prestaje da predstavlja brigu za nju, ona
njemu pada na teret.

1846. Gistavu umire otac, a ubrzo potom i voljena sestra Karolina (u dvadeset prvoj
godini), to mu namee obavezu da se brine o njenoj kerki. Tokom celog ivota pogaaju ga
smrti bliskih ljudi. A postoje i drugi naini da mu prijatelj umre: u junu se eni Alfred le
Poatven. Gistav osea da je to trea alost te godine: To to ini nije normalno, ali se
Gistav. Iste godine pie Maksimu di Kanu: Suze su srcu to i ribi voda. Da li je uteha to to
se te godine upoznaje sa Lujzom Kole? Pedanterija i tvrdoglavost se ne slau sa
neumerenou i posesivnou. Jedva da je prolo est dana kako mu je postala ljubavnica, a
ve je utvren model njihovih uzajamnih odnosa: Obuzdaj svoje suze! ali joj se u pismu.
 bojana888

One me mue. ta hoe od mene? Da ostavim sve i preselim se u Pariz? Nemogue! Ova
nemogua veza otegnue se ipak osam godina; Lujza je zauujue nesposobna da shvati da
Gistav moe da je voli, a da ne eli da se via sa njom svaki dan. Da sam ja ena, pie on
posle est godina, nikada ne bih poeleo sebe za ljubavnika. Za provod jedne noi, to da; ali
za intiman ivot, nikako.

1848. Umire Alfred le Poatven, u svojoj trideset drugoj godini. Mislim da nikada
nikog - ni enu ni mukarca - nisam tako voleo kao njega. Dvadeset pet godina kasnije
napisae: Ne proe ni jedan dan da ne pomislim na njega.

1849. Gistav ita svoje prvo celovito delo napisano u zrelim godinama, La tentation
de saint Antoine, dvojici svojih najboljih prijatelja, Bujeu i Di Kanu. itanje traje etiri dana,
ka

po osam asova dnevno. Posle nelagodnog savetovanja, prijatelji mu preporuuju da rukopis

spali.
e
ot
jig
kn

1850. U Egiptu Gistav dobija sifilis. Kosa mu opada i deblja se. Mme Flober, sastajui
se sledee godine s njim u Rimu, jedva ga prepoznaje i uvia da je postao vrlo prost. Ulazi u
srednje godine. Tek to se ovek rodi, a sa njega ve poinju da otpadaju komadii. Tokom
godina ispae mu svi zubi osim jednog, a pljuvaka e mu stalno biti crna zbog korienja
ivinih preparata.

1851-57. Madame Bovary. Stvaranje je mukotrpno - Dok piem ovu knjigu, oseam
se kao ovek koji svira klavir s olovnim kuglama privezanim za zglobove na prstima - a
sudski proces uasavajui. U kasnijim godinama Flober e biti kivan na prekomernu slavu
svog remek-dela, koje je postiglo to da ga svi vide kao autora jedne knjige. Di Kanu kae da
bi, u sluaju da ima sree na berzi, pokupovao po svaku cenu sve preostale primerke
Madame Bovary koji su u prodaji; Sve bih ih bacio u vatru da nikada vie ne ujem za njih.
 bojana888

1862. Eliza lezinger zavrava u bolnici za duevne bolesti; dijagnoza: akutna

melanholija. Posle objavljivanja romana Salammb Flober poinje sve vie da se drui sa
bogatim prijateljima. Ali u finansijskim poslovima ostaje detinjasto naivan: njegova majka
mora da rasprodaje imovinu da bi otplatila njegove dugove. Godine 1867. potajno poverava
voenje svojih finansija muu svoje sestriine Ernestu Komanvilu. U sledeih trinaest
godina, zbog rasipnosti, loeg voenja poslova i nedostatka sree, Flober ostaje bez novca.

1869. Umire Luj Buje, koga je jednom prilikom nazvao selcer vodom koja mi
pomae da svarim ivot. Gubitkom Bujea, izgubio sam svoju babicu, oveka koji je dublje
prozirno moje misli od mene smog. Umire i Sent-Bev. Jo jedan manje! Nae malo
drutvo se osipa! Sa kim da se sada razgovara o knjievnosti? Objavljuje LEducation
sentimentale; neuspeh i kod kritike i kod publike. Od sto i pedeset besplatnih primeraka
razaslatih prijateljima i poznanicima, jedva da je njih trideset potvrdilo prijem.
ka
e
ot

1870. Umire il de Gonkur: sada su preostala jo samo trojica od sedmorice prijatelja

jig

koji su 1862. ustanovili redovne veere kod Manjija. Tokom francusko-pruskog rata
kn

neprijatelj okupira Kruase. Postien zbog toga to je Francuz, Flober prestaje da nosi Lgion
dhonneur i odluuje se da pita Turgenjeva ta treba da uradi da bi dobio rusko dravljanstvo.

1872. Umire Mme Flober: Za ove dve nedelje shvatio sam da je moja sirota draga
stara majka bila osoba koju sam voleo najvie na svetu. Ba kao da mi je neko iupao deo
utrobe. Umire i Gotje. Sa njim je otiao i poslednji od mojih prisnih prijatelja. Lista je
zakljuena.

1874. Floberov pozorini debi sa dramom Le Candidat. Potpuni fijasko; glumci

naputaju pozornicu sa suzama u oima. Posle etiri predstave komad je skinut sa repertoara.
Objavljuje roman La tentation de saint Antoine. Sasekli su me na komade, zapisuje Flober,
svi, od Le Figaroa do Revue des Deux Mondes... Ono to me iznenauje, to je mrnja koja
 bojana888

izbija iz nekih od tih kritika - mrnja prema meni, prema mojoj linosti - svesno ocrnjivanje...
Ova lavina gluposti me zaista rastuuje.

1875. Finansijski krah Ernesta Komanvila povlai za sobom i Flobera. Prodaje imanje
u Dovilu; prinuen je da zamoli sestriinu da ga ne izbaci iz Kruasea. Ona i Komanvil
nazivaju ga rasipnikom. Godine 1879. primoran je da prihvati dravnu penziju koju su mu
izdejstvovali prijatelji.

1876. Umire Lujza Kole. Umire or Sand. Moje srce postaje nekropola. Gistavove
poslednje godine su puste i usamljenike. Poverava se sestriini da mu je ao to se nikada
nije oenio.
ka

1880. Osiromaen, usamljen i iscrpljen, Gistav Flober umire. Zola u nekrologu tvrdi
e
ot

da ga etiri petine stanovnika Ruana nije poznavalo, a preostala petina da ga nije podnosila.
jig

Za sobom ostavlja nedovreni roman Bouvard et Pcuchet. Neki kau da ga je ubio rad na
kn

tom delu; jo pre nego to je zapoeo da ga pie, Turgenjev mu je savetovao da bi bilo bolje
da napie pripovetku na tu temu. Posle sprovoda, grupa oaloenih, meu kojima i pesnici
Fransoa Kope i Teodor de Banvil, veerala je zajedno u Ruanu u ast preminulog pisca. Kad
su zaposeli svoja mesta za stolom, shvatili su da ih ima trinaest. Sujeverni Banvil zahteva da
pozovu jo nekog, pa alju Gotjeovog zeta Emila Berera da dovede bilo koga sa ulice. Poto
ga je nekoliko prolaznika odbilo, doveo je nekog vojnika koji je bio na dopustu. Vojnik nikad
nije uo za Flobera, ali udi da upozna Kopea.
 bojana888

III

1842. Ja i moje knjige u istom stanu: poput krastavca u tegli sa siretom.

1846. Dok sam jo bio sasvim mlad, imao sam potpuno predoseanje ivota. To je
bilo neto kao odvratni miris kuvanja koji izlazi kroz otvor u kuhinji: nisi morao da ga okusi
da bi saznao da e od toga povraati.

1846. Uradio sam ti ono to sam ve uradio onima koje sam najvie voleo: pokazao
sam im dno vree, a otra praina koja se odatle podigla ih je zaguila.
ka
e
ot

1846. Moj ivot je prikovan za jedan drugi ivot (Mme Flober) i tako e ostati dok
jig

god bude tog drugog ivota. Kao morska alga koja se povija na vetru, pridravam se za stenu
kn

jednom jedinom ilavom niti. Ako ona pukne, gde e odleteti ova jadna, beskorisna biljka?

1846. Ti bi da potkree drvo. Njegove jogunaste grane bogate liem izvijaju se na

sve strane ne bi li se domogle vazduha i sunca. A ti bi da od mene napravi uzornu voku koja
se protee uza zid i raa obilnim plodovima koje i dete moe ubrati bez merdevina.

1846. Nemoj ni da pomisli da sam od onog vulgarnog soja mukaraca koji oseaju
gaenje posle uivanja i za koje je ljubav samo pouda. Ne, ono to se u meni uzdigne ne
splanjava tako lako. im su graevine u mom srcu sagraene, prekriva ih mahovina, ali
treba vremena da propadnu, ako ikada propadnu do kraja.

1846. Ja sam kao cigara: mora da povue na jednom kraju da bih se upalio.
 bojana888

1846. Meu onima koji brode morima ima onih koji otkrivaju svetove, pridodaju
zemlji nove zemlje i nebesima zvezde: to su uitelji, velikani, vene zublje. Potom tu su i oni
koji topovima sa svojih brodova seju strah, pljakaju, bogate se i debljaju. A ima i onih koji
se preputaju potrazi za zlatom i svilom pod tuim nebom, i onih koji love losose za izjelice i
bakalare za sirotinju. Ja sam neugledni i strpljivi lovac na bisere koji se sputa u morske
dubine i izranja praznih ruku i pomodrelog lica. Neka kobna privlanost mami me u ponore
misli, u one najdublje zakutke koji nikada ne prestaju da opinjavaju jake. Proveu itav
ivot zurei u okean umetnosti po kome drugi putuju i bore se; a s vremena na vreme
zabavljau se ronei u potrazi za onim zlatnim i utim koljkama do kojih nikome nije stalo.
Tako u ih zadrati za sebe i obloiu njima zidove svoje kolibe.

1846. Ja sam samo knjievni guter koji se po vasceli dan bakari pod velikim suncem
ka

Lepote. I to je sve.
e
ot
jig
kn

1846. Duboko u sebi nosim radikalnu, intimnu, gorku i neprekidnu dosadu, koja me
spreava da uivam u bilo emu i koja mi smuuje duu. Javlja se bilo kojim povodom, ba
kao to i naduveni leevi utopljenih pasa isplivaju na povrinu uprkos kamenju koje im je
vezano oko vrata.

1847. Ljudi su poput pojedinih jela. Mnogo je buruja koji me podseaju na kuvanu
govedinu: mnogo pare ali bez soka i ukusa (na brzinu se nakljuka, a uglavnom to jede prost
svet). Drugi su poput belih vealica, slatkovodne ribe, tankih jegulja iz renog mulja, ostriga
(manje ili vie slanih), teleih glava i zaslaene kae. A ja? Ja sam poput ljigavih, smrdljivih
makarona sa sirom, koje nebrojeno puta mora da pokua pre nego to ponu da ti prijaju.
Na kraju ti se i dopadnu, ali tek poto si dopustio da ti se bezbroj puta prevrne eludac.

1847. Ima ljudi kojima je srce meko a duh opor. Nasuprot njima, ja imam duh nean
 bojana888

ali tvrdo srce. Ja sam poput kokosovog oraha ije je mleko zatvoreno u drvenaste naslage.
Potrebna ti je sekira da ga otvori, a ta se u njemu obino nae? Neto kao zgruana pavlaka.

1947. Nadala si se da e u meni pronai vatru koja ee, plamti i obasjava sve; koja
rasipa veselu svetlost oko sebe, sui vlanu drvenu oplatu, proiava vazduh i obnavlja
ivot. Ali, jao! Ja sam tek bedni noni lampion iji crveni fitilj tinja u jezeru loeg ulja punog
vode i praine.

1851. Moje prijateljstvo je kao kamila: kad jednom krene, ne moe se zaustaviti.

1852. Kad ostari, sa srca ti opada lie, kao sa drveta. Ne moe da podnese nalete
nekih vetrova. Svakog dana ti otkinu po neki list, a onda oluja najednom slomi i po nekoliko
ka

grana. Ali dok se zelenilo na drvetu nanovo obnavlja u prolee, ono oko srca vie se nikad ne
e
ot

vraa.
jig
kn

1852. Kako je samo ivot grozan, zar ne? ivot je kao supa sa puno dlaka na povrini.
Pa ipak ga mora pokuati.

1852. Smejem se svemu, ak i onome to najvie volim. Nema ni jedne stvari,

predmeta, oseanja ni osobe preko koje nisam bezbrino preao svojim lakrdijaenjem kao
pegla to glaanjem daje sjaj odelu.

1852. Volim svoj posao fanatinom i nastranom ljubavlju kao to asketa voli koulju
od kostreti koja mu grebe trbuh.

1852. Svi mi Normandijci imamo malo jabukovog piva u venama; to je gorko i

 bojana888

fermentirano pie koje ponekad izbije ep na buretu.

1853. to se tie toga da se odmah preselim u Pariz, moraemo to da odloimo, ili, jo

bolje, hajde da to raistimo jednom za svagda. To je za sada nemogue... Poznajem ja dobro
sebe, izgubio bih celu zimu, a moda i itavu knjigu. Buje moe da pria da je srean da pie
bilo gde; on ionako ve itavu deceniju neprestano radi uprkos stalnim ometanjima... Ali, ja
sam kao posude sa mlekom: ako eli da se nakupi kajmak, mora ih ostaviti tamo gde jesu.

1853. Zapanjen sam lakoom s kojom radi. Za deset dana napisae deset pria! Ja to
ne razumem... Ja sam poput jednog od onih starih akvadukta: toliko je otpada po obodu mojih
misli da one sporo teku i cede se s vrha mog pera kap po kap.
ka

1853. Doveo sam u red svoj ivot i sve drim na svom mestu; pun sam ladica i
e
ot

pregrada kao stari putni koveg, sav uvezan i opasan sa tri debela kona remena.
jig
kn

1854. Trai od mene ljubav, ali se da ti ne aljem cvee? Cvee, ma nemoj! Ako je
to ono to eli, pronai sebi nekog utokljunca sa lepim manirima i ispravnim idejama. Ja
sam kao tigar koji na vrhu glavia ima ekinje kojima razdire enku.

1857. Knjige se ne prave kao deca nego kao piramide. Polazite je dobro promiljen
plan, a potom se veliki kameni blokovi polau jedan na drugi, to je mukotrpan posao koji
iziskuje mnogo vremena i znoja. A sve to niemu ne slui! Stoji tek tako u pustinji. Jedino to
sve uokolo udesno nadvisuje. akali joj zapiavaju podnoje, a buruji se penju na njen vrh,
itd. Nastavi ovo poreenje!

1857. Ima jedna latinska izreka koja otprilike glasi ovako: Pokupiti zubima novi iz
govana. Bila je to retorika figura koja se odnosi na krtice. Ja sam kao i oni: nita me nee
 bojana888

spreiti da pronaem zlato.

1867. Tano je da zbog mnogo ega pobesnim. Onog dana kada prestanem da se
srdim, pau na nos poput lutke kojoj su izmakli oslonac.

1872. Moje srce je netaknuto, ali mi se oseanja s jedne strane izotravaju, a s druge
otupljuju poput starog noa koji je preesto otren, koji je okrnjen i lako se lomi.

1872. Nikada se duhovnost nije tako malo cenila. Nikada mrnja prema svemu
velikom - preziranje Lepote, odvratnost prema knjievnosti - nije bila tako izraena. Oduvek
sam pokuavao da ivim u kuli od slonove kosti, ali plima govana udara o njene zidove
pretei da je potkopa.
eka
ot

1873. Ja i dalje pravim reenice kao to buruj na strugu u svom potkrovlju pravi
jig

kolutove za pekire. Time se i ja neim bavim, a to mi prua lino zadovoljstvo.

kn

1875. Uprkos tvom savetu, nikako ne mogu da otvrdnem... ula su mi preosetljiva -

nervi i mozak su mi bolesni, teko bolesni, oseam to... Ali, opet sam poeo da se jadam, a ne
bih eleo da te rastuim. Zadrau se na tvom poreenju sa stenom. Znaj, onda, da se i vrlo
star granit ponekad pretvara u gomilu ilovae.

1875. Oseam se iskorenjenim, poput gomile mrtvih morskih algi koje talasi nose na
sve strane.

1880. Kada u da zavrim knjigu? To je pitanje. Da bi se pojavila sledee zime, ne

smem vie ni asa da asim. Ali, naiu tako asovi umora da oseam kako curim poput starog
 bojana888

kamambera.

ka
e
ot
jig
kn
 bojana888

Ko pre devojci, njemu i devojka

Mrea se moe definisati na dva naina, zavisno od take gledita. Obino se kae da
je to sprava sa ukrtenim nitima namenjena ribolovu. Ali slika moe da se, bez velikog
unoenja o logiku, preokrene i da se mrea definie kao to je jedanput neki duhoviti
leksikograf zaista i uinio: nazvao ju je zbirkom rupa povezanih nitima u jednu celinu.

Isto se moe odnositi i na biografiju. Zabaena mrea se puni, potom je biograf

ka

izvlai, sortira ulov, odbacuje, istresa, isti i prodaje. Ali, pomislite na ono to nije ulovio:
e
ot

toga je uvek daleko vie. Biografija stoji na polici debela i sva vana kao neki hvalisavi i
jig

sabrani graanin: biografija za iling ponudie vam sve injenice, a ona za deset funti i sve
kn

pretpostavke. Ali, pomislite na sve ono to je izmaklo, to je iezlo sa poslednjim izdisajem

na samrtnoj postelji oveka o kome je re. Kakve su anse i najotroumnijeg biografa pred
osobom koja ga je videla kako dolazi i odluila da se zabavi?

Prvi put sam se sreo sa Edom Vintertonom kada je stavio svoju ruku na moju u hotelu
Evropa. Mala ala, iako je to istina sreli smo se na provincijskom sajmu knjiga gde sam malo
bre od njega dohvatio primerak Turgenjevljeve knjige Knjievna seanja. Kratki dodir nas je
potakao da se brzo izvirimo jedan drugom, obojica podjednako zbunjeni. Kada smo shvatili
da je bibliofilska strast bila i jedina strast koja nas je navela na ovaj dodir, Ed je promrmljao:

- Hajdemo napolje da porazgovaramo.

Uz obinu olju aja otkrili smo nae razliite puteve do iste knjige. Ja sam njemu
kazao za Flobera, a on je meni ispriao o svom interesovanju za Gosea 18 i za englesku
knjievnost s kraja prolog veka. Imao sam prilike da se upoznam sa nekolicinom amerikih

18 Edmund William Gosse (1849 - 1928), engleski pesnik i kritiar.

 bojana888

profesora i bio sam prijatno iznenaen to ovaj nije tako dosadan kao blumzburijevci i to
rado preputa modernistiki pokret mlaim i ambicioznijim kolegama. Meutim, Ed
Vinterton je voleo da se predstavlja kao neuspeo ovek. Bio je u ranim etrdesetim, proelav,
osavog i rumenog lica, sa etvrtastim naoarima bez okvira - bankarski tip profesora,
oprezan i moralan ovek. Kupovao je engleska odela, a da uopte nije izgledao kao Englez.
Ostao je jedan od onih Amerikanaca koji u Londonu uvek nose kini mantil zato to znaju da
u tom gradu kia pada iz vedra neba. Nosio ga je ak i u predvorju hotela Evropa.

Njegovo dranje neuspelog oveka nije odavalo da je zbog toga oajan; pre bi se
moglo rei da to dranje potie iz pomirenosti sa spoznajom da nije predodreen za uspeh i
da je zato njegova dunost da se pobrine da ne uspe na korektan i prihvatljiv nain. U jednom
trenutku, kada je govorio o tome da verovatno nikada nee dovriti biografiju Gosea, a
kamoli je objaviti, zastao je u govoru i snizio glas:

- Ali, bilo kako bilo, ponekad se pitam da li bi gospodin Gose uopte odobrio ovo to
ka

ja radim.
e
ot

- Mislite... - Znao sam vrlo malo o Goseu, a u mojim razrogaenim oima moda su
jig

se isuvie jasno odraavale gole pralje, nepriznati naslednici i raskomadana tela.

kn

- Ama, ne, ne, ne; nego sama pomisao na pisanje o njemu. Mogao bi da pomisli da je
to... nizak udarac.

Naravno da sam mu prepustio Turgenjeva, ako ni zbog ega drugog, a ono da

izbegnem razgovor o moralnosti posedovanja. Nisam shvatao kakve veze ima etika sa
vlasnitvom stare knjige, ali Ed jeste. Obeao je da e se javiti ako ikad naleti na drugi
primerak iste knjige. Potom smo poveli kratku raspravu o tome da li je ispravno to to ga
astim ajem.

Nisam oekivao da e se ponovo javiti, a pogotovo ne iz razloga zbog koga mi je

napisao pismo otprilike godinu dana kasnije: Da li vas moda zanima Dulijet Herbert?
Izgleda da je njihova veza bila fascinantna, sudei bar prema materijalu. Biu u Londonu u
avgustu, ako vas stvar zanima. Zauvek va, Ed (Vinterton).

ta oseti verenica kad otvori kutijicu i ugleda prsten na purpurnom barunu? Nikada
 bojana888

nisam pitao svoju enu, a sada je ve kasno. Ili, ta je oseao Flober dok je iekivao zoru na
vrhu Velike piramide i kad je konano ugledao traak zlatnog sjaja na purpurnom barunu
noi? Zaprepatenje, strahopotovanje i velika radost obuzeli su mi srce kad sam proitao te
dve rei u Edovom pismu. Ne, ne Dulijet Herbert, ve druge dve: prvu, fascinantna i
drugu, materijal. A iza radosti, a isto tako i mukotrpnog rada, da li je bilo jo neega?
Moda neka nedostojna pomisao na poasni doktorat?

Dulijet Herbert je velika rupa povezana nitima. Postala je guvernanta Floberovoj

sestriini Karolini negde sredinom este decenije prolog veka, zadrala se u Kruaseu
nekoliko godina, ne zna se tano koliko, a potom se vratila u London. Flober joj je pisao, i
ona je pisala njemu; esto su se poseivali. Osim ovoga, nita vie ne znamo. Ni jedno jedino
pismo, ni njegovo ni njezino, nije sauvano. Ne znamo gotovo nita ni o njenoj porodici. Ne
znamo ak ni kako je izgledala. Nije ouvan nikakav opis, a nijedan od Floberovih prijatelja
nije ni pomislio da je pomene posle njegove smrti, kad je veina drugih vanih ena njegovog
ka

ivota bila ovekoveena.

e

Biografi se ne slau kad je re o Dulijet Herbert. Za neke od njih, nedostatak grae o

ot
jig

njoj pokazuje da je imala beznaajnu ulogu u Floberovom ivotu, drugi iz toga izvlae
kn

sasvim suprotan zakljuak i tvrde da je zagonetna guvernanta sigurno bila jedna od pievih
ljubavnica, verovatno Velika Nepoznata Strast njegovog ivota, a moda ak i njegova
verenica! Pretpostavke su u direktnoj vezi sa temperamentom biografa. Moemo li da
zakljuimo da je Gistav voleo Dulijet Herbert po tome to je svog hrta nazvao Julije? Neki
mogu. Meni se to ini pomalo nategnutim. Ako tako zakljuujemo, ta onda da zakljuimo iz
injenice da Gistav u vie pisama oslovljava svoju sestriinu sa Lulu, imenom koje je posle
dao Felisitinom papagaju? Ili iz injenice da je or Sand imala ovna koji se zvao Gistav?

Flober izriito spominje Dulijet Herbert samo jedanput, u pismu Bujeu, napisanom
neposredno posle Bujeove posete Kruaseu:

Otkada sam video da te je guvernanta uzbudila, i ja sam se uzbudio. Za stolom drage

volje posmatram blagi nagib njenih grudi. Verujem da je i ona to primetila, jer pet do est
puta za rukom ili veerom mirka kao da joj sunce udara u oi. Kakvo lepo poreenje bi
 bojana888

moglo da se napravi izmeu tog nagiba i grudobrana tvrave! Amori se motaju po njemu dok
se obruavaju na citadelu. (Kako bi to rekao na eik): E pa, ja bih bogami znao kojim bih se
artiljerijskim orujem tu posluio.

Treba li da prenaglimo sa zakljucima? Istini za volju, ovako se Flober uvek hvalisao

i razmetao u pismima svojim mukim prijateljima. Meni to izgleda neuverljivo: prava strast
se ne pretvara tako lako u metaforu. Ali, s druge strane, svi biografi nastoje da ukljue i
usmere seksualni ivot svojih junaka; tako da i mene morate da procenite koliko i Flobera.

Da li je Ed zaista pronaao nekakav materijal o Dulijet Herbert? Priznajem da se u

meni unapred probudilo nekakvo posedniko oseanje. Zamiljao sam kako u da objavim to
otkrie u nekom od vanijih knjievnih glasila; moda u Tajmsovom nedeljnom dodatku?
Dulijet Herbert: razreena misterija. Napisao Defri Brajtvajt. Tekst ilustrovan jednom od
onih fotografija na kojima se teko razaznaje rukopis. Jedino me je zabrinjavala pomisao da
ka

se Ed ne izlane pred kolegama o svom otkriu i naivno ustupi materijal nekom ambicioznom
e
ot

romanisti sa astronautskom frizurom. Ali sve su to bila nedostojna i, nadam se, netipina
jig

oseanja za mene. Uglavnom, bio sam uzbuen pri pomisli da u otkriti tajnu odnosa Gistava
kn

i Dulijet (ta je drugo mogla da znai re fascinantna u Edovom pismu?). Bio sam
uzbuen i zato to mi taj materijal moe pomoi da jo tanije zamislim kakav je Flober bio
ovek. Mrea se stezala. Hoemo li, na primer, saznati kako se pisac ponaao u Londonu?

To je bilo posebno zanimljivo. Kulturna razmena izmeu Engleske i Francuske u

devetnaestom veku bila je u najboljem sluaju pragmatina. Francuski pisci nisu prelazili
Kanal da bi raspravljali o estetici sa svojim engleskim kolegama; uglavnom su beali od
sudskih progona ili su bili u potrazi za poslom. Igo i Zola doli su u Englesku kao prognanici,
Verlen i Malarme kao nastavnici. Vilije de Lil-Adam, hronino siromaan ali praktian do
ludila, doao je u Englesku u potrazi za bogatom naslednicom. Jedan pariki brani posrednik
snabdeo ga je za taj put krznenim kaputom, runim satom na navijanje i novom vetakom
vilicom, to je sve pisac trebalo da otplati kad se dokopa nasledniinog miraza. Ali Vilije,
preispoljni baksuz, zapetljao je stvar sa prosidbom. Naslednica ga je odbila, posrednik je
doao po svoj kaput i sat, a odbijeni prosac je ostao u Londonu preputen sudbini, sa puno
 bojana888

zuba ali bez prebijene pare.

Kako stvari stoje sa Floberom? Vrlo malo znamo o njegove etiri posete Engleskoj.
Znamo da je Velika izloba 1851. godine naila na njegovo neoekivano odobravanje - vrlo
dobra, uprkos tome to joj se svi dive - ali njegovi zapisi o toj prvoj poseti broje tek sedam
strana: dve o Britanskom muzeju, a pet o kineskom i indijskom izlobenom prostoru u Kristal
Palasu. Kakvi su bili njegovi prvi utisci o nama? Mora da je to rekao Dulijet. Da li smo
opravdali ono to je zapisao o nama u Dictionnaire des ides reues (ENGLEZI: Svi bogati.
ENGLESKINJE: Treba se uditi to raaju lepu decu.)?

A kako stvari stoje sa ostalim posetama, kad je ve postao autor uvene Madame
Bovary? Da li je potraio nekog engleskog pisca? Da li je potraio neki engleski burdelj? Ili
je radije ostao kod kue sa Dulijet zurei u nju za veerom i osvajajui potom njenu
tvravu? Ili su moda bili (uzdao sam se delimino u to) samo prijatelji? Da li je Flober tek
natucao engleski, kao to moe da se zakljui iz njegovih pisama? Da li je govorio samo
ka

ekspirovski engleski? I da li se mnogo alio na maglu?

e
ot

Kad sam se susreo sa Edom u restoranu, delovao je jo neuspenije nego pre.

jig

Napriao mi je o kresanju budeta, o okrutnom svetu i o tome kako nema dovoljno

kn

objavljenih radova. Vie sam zakljuio nego to mi je on to rekao da je ostao bez posla.
Objasnio mi je u emu je ironija njegovog otkaza: dobio ga je zato to je bio previe predan
svom poslu, to nije bio voljan da Goseu nanese nepravdu predstavljajui ga svetu u
nepovoljnom svetlu. Pretpostavljeni na univerzitetu posavetovali su ga da otalja taj posao. E
pa, on to nee da uini. On isuvie potuje pisce i njihov rad da bi tako neto uinio. Hou
da kaem, zar mi ne dugujemo tim mangupima neto zauzvrat? zakljuio je na kraju.

Moda sam iskazao neto manje saoseanja nego to je oekivao. Ali, moe li ovek
da preokrene toak sree? Konano je jednom srea bila i na mojoj strani. Na brzinu sam
naruio veeru gotovo ne vodei rauna ta u da jedem; Ed je prouavao jelovnik kao da je
Verlen kome treba da donesu prvo poteno jelo posle nekoliko meseci. Dok sam sluao Edove
dosadne alopojke nad samim sobom i dok sam ga posmatrao kako lagano jede sitnu belu
ribu, bio sam ve na ivici strpljenja, ali ni to nije umanjivalo moje uzbuenje.

- Dobro - rekoh kad smo se prihvatili glavnog jela - a ta je sa Dulijet Herbert?

 bojana888

- O da - ree on. Mogao sam da uvidim da e moda biti potrebno i da ga podbadam. -

To je udna pria.

- Verujem.

- Da. - inilo se da je Edu malo neprijatno, kao da je u neprilici. - E pa, bio sam ovde
u Engleskoj pre nekih est meseci tragajui za jednom daljom roakom gospodina Gosea.
Nije da sam se nadao da u neto nai. Stvar je bila u tome da sa dotinom gospoom, koliko
sam ja znao, niko jo nije razgovarao, pa sam mislio da je moja... dunost da je potraim.
Moda je neka porodina legenda koja je meni promakla doprla do nje.

- I?

- I? Ah ne, nije. Ne, zaista nije bila od neke pomoi. Ipak, bio je to lep dan. U Kentu. -
Ponovo mi se uinilo da mu je neprijatno; inilo se kao da mu nedostaje kini mantil koji mu
je konobar nemilosrdno oduzeo. - Ah, shvatam ta vas zanima. Ono to jeste doprlo do nje su
ka

pisma. Nego, idemo redom: ispraviete me, nadam se, ako pogreim. Dulijet Herbert je
umrla 1909. godine, ili tako nekako? Dobro. Imala je sestriinu. Dobro. E sad, ta ena je
e
ot

pronala pisma i odnela ih gospodinu Goseu da ga pita koliko vrede. Gospodin Gose je
jig

pomislio da je njoj stalo samo do para te joj je rekao da su pisma zanimljiva, ali da nita ne
kn

vrede. Nata mu je ona, izgleda, jednostavno uruila ta pisma i rekla: Ako ne vrede nita,
onda ih zadrite. to je on i uinio.

- Otkud znate sve to?

- Pa, bilo je tu i jedno pismo napisano rukom gospodina Gosea.

- I onda?

- I onda su ta pisma dospela u ruke te gospoe. Iz Kenta. Na alost, i meni je postavila

isto pitanje. Vrede li neto ta pisma? alim to sam se poneo prilino nemoralno. Rekao sam
joj da su vredela neto kada ih je Gose prouavao, ali da sad vrede mnogo manje. Rekao sam
joj da su jo uvek prilino zanimljiva, ali da ne vrede mnogo zato to je pola njih na
francuskom. Zatim sam ih otkupio za pedeset funti.

- Blagi Boe! - Nije ni udo to izgleda tako prepredeno.

- Da, poneo sam se prilino runo, zar ne? U stvari, nema opravdanja za takav
 bojana888

postupak; iako mi je injenica da je i sam gospodin Gose slagao da bi ih pribavio pobrkala

kriterijume. Zar ne mislite da to prerasta u zanimljivo etiko pitanje? injenica je da sam bio
veoma potiten zato to sam ostao bez posla, pa sam pomislio da ponesem pisma kui i
prodam ih i tako omoguim sebi nastavak rada na knjizi.

- Koliko ih ima?

- Oko sedamdeset pet. Svako je napisao po otprilike tri tuceta pisama. Na osnovu toga
smo i utvrdili cenu - po funtu za svako pismo na engleskom, a po pola funte za pisma na
francuskom.

- Blagi Boe! - Pitao sam se koliko stvarno vrede. Moda hiljadu puta vie nego to ih
je platio? Moda i vie?

- Da.

- Nastavite samo, recite mi sve o njima.

ka

- Ah. - Napravio je pauzu i dobacio mi pogled za koji bi moglo da se kae da je

e
ot

lopovski da inae nije bio tako krotak i pedantan tip. Verovatno je uivao u mom uzbuenju. -
jig

Pa, da ponemo. ta elite da znate?

kn

- Proitali ste ih?

- O, da.

- I, i... - Nisam znao ta da ga pitam. Ed je zaista uivao u ovoj situaciji. - I... jesu li
bili ljubavnici? Jesu, zar ne?

- Ah, pa naravno.

- A kad je to meu njima poelo? Neposredno po njenom dolasku u Kruase?

- O da, sasvim neposredno.

Pa, to razreava Floberovo pismo Bujeu: Flober se zezao pravei se da i on ima isto
toliko mnogo, odnosno isto toliko malo izgleda kod guvernante koliko i njegov prijatelj, a u
stvari...

- I to se nastavilo sve dok je ona bila tamo?

 bojana888

- O da.

- I onda kada je on doao u Englesku?

- Da, i onda.

- A je li mu bila verenica?

- Teko je rei. Pretpostavljam da je bila tako neto. Ima nekih aluzija na tu temu,
uglavnom aljive prirode, i u njegovim i u njezinim pismima. Zapaanja o tome da je mala
engleska guvernanta upecala slavnog francuskog knjievnika; o tome ta e ona uraditi ako
ga ponovo zatvore zbog povrede javnog morala, i sline stvari...

- Tako, dakle. A da li sada znamo kakva je bila?

- Kakva je bila? Ah, mislite kako je izgledala?

- Da. Ima li... Ima li... - naslutio je moju nadu - ... neke fotografije?
ka

- Fotografije? Da, u stvari, nekoliko, snimljenih u nekoj radnji u elziju, na debelom

e

kartonu. Mora da ju je on zamolio da mu ih poalje. Mislite da je to zanimljivo?

ot
jig

- To je neverovatno. Kako je izgledala?

kn

- Sasvim lepo, ali ne tako da biste je zapamtili. Crna kosa, jaka vilica, pravilan nos.
Nisam je dobro pogledao; u stvari, nije moj tip.

- A da li su se dobro slagali? - Jedva da sam znao ta jo da ga pitam. Floberova

engleska verenica, mislio sam u sebi. Napisao Defri Brajtvajt.

- O da, izgleda da jesu. Izgleda da su se puno voleli. Na kraju je nauio poprilian broj
engleskih rei od milja.

- Dakle, ipak je znao engleski?

- O da, ima u njegovim pismima i nekoliko dugih pasusa na engleskom.

- A da li mu se dopao London?

- Dopao mu se. Kako i ne bi? Bio je to grad u kome je ivela njegova verenica.

Stari dobri Gistav, promrmljao sam za sebe; osetio sam pravu nenost prema njemu.
Bio je ovde, u ovom gradu, pre stotinu i vie godina, s mojom zemljakinjom koja mu je
 bojana888

osvojila srce!

- Da li se alio na maglu?

- Naravno. Napisao je neto kao; Kako moete da ivite u toj magli? U trenutku kad
neki gospodin prepozna damu koja mu dolazi u susret izlazei iz magle, ve je prekasno da
skine eir. udim se to ovaj narod nije izumro kad ovdanje prilike toliko oteavaju obinu
pristojnost.

O da, to je bio ton - elegantan, podsmeljiv, pomalo raspojasan.

- A ta je sa Velikom izlobom? Da li ju je podrobnije opisao? Kladim se da mu se

prilino dopala?

- I jeste. Naravno, izloba je bila postavljena nekoliko godina pre nego to su se

upoznali, ali on je spominje pomalo sentimentalno - pita se da nije moda i ne znajui proao
pored nje u onoj guvi. Smatrao je da je izloba bila pomalo odvratna, ali isto tako i zaista
ka

sjajna. Izgleda da je na sve eksponate gledao kao na veliku izvornu grau koja je bila tu samo
e

zbog njega.
ot
jig

- A, ovaj... - Pa, a zato da ne pitam? - Pretpostavljam da nije iao u burdelje?

kn

Ed me je pogledao popreko.

- Pa valjda je pisao svojoj devojci? Teko da bi se time pohvalio pred njom.

- Ma naravno da ne bi. - Postideo sam se. Svejedno, bio sam ushien. Moja pisma.
Moja pisma. Vinterton je valjda nameravao da mi dopusti da ih objavim?

- Pa, kada mogu da ih pogledam. Poneli ste ih sa sobom, zar ne?

- Ne, nisam.

- Niste? - Pa, besumnje je razumno to ih sve uva na sigurnom mestu. Putovanja

sobom nose razne opasnosti. Osim ako... osim ako ga nisam dobro razumeo. Moda... moda
je hteo novac? Odjednom sam shvatio da ne znam ama ba nita o Edu Vintertonu, izuzev da
je vlasnik mog primerka Turgenjevljevih Knjievnih uspomena. - Niste poneli sa sobom ba
nijedno pismo?

- Ne. Vidite, ja sam ih spalio.

 bojana888

- ta ste uradili?

- Da, to je ono to sam mislio kad sam vam rekao da je to udna pria.

- U ovom trenutku to mi zvui kao kriminalna pria.

- Bio sam siguran da ete me razumeti - rekao je, na moje veliko iznenaenje, i iroko
se osmehnuo. - Mislim, jedino vi od svih. U stvari, prvo sam odluio da nikome nita ne
priam, ali onda sam se setio vas. Pomislio sam da treba ipak da kaem nekome ko se time
bavi. Pamenja radi.

- Nastavite! - Bilo je sasvim jasno da je ovek manijak. Nije ni udo to su ga utnuli

sa univerziteta. Kamo lepe sree da su to uradili mnogo ranije.

- Znate, bila su puna fascinantnih otkria, ta pisma. Uglavnom vrlo duga, mnoga od
njih bila su puna razmiljanja o drugim piscima, javnom ivotu i tako dalje. Bila su ak
otvorenija u odnosu na njegova druga pisma. Moda je dozvolio sebi takvu slobodu zato to
ka

ih je slao u drugu zemlju. - Da li je ovaj razbojnik, ovaj prevarant, ova propalica, ovaj ubica,
e

ovaj elavi piroman znao ta mi radi? Verovatno jeste. - A i njena pisma su bila lepa na svoj
ot
jig

nain. U njima je doaran ceo njen ivot. Otkrivala su i mnogo toga o Floberu. Bila su puna
kn

nostalginih opisa svakidanjeg ivota u Kruaseu. Oigledno je imala veoma dobro oko.
Primeivala je stvari za koje mislim da ih niko drugi ne bi zapazio.

- Nastavite! - Besno sam mahnuo konobaru rukom. Nisam bio siguran da u moi jo
dugo da izdrim. Poeleo sam da kaem Vintertonu koliko mi je drago to su Britanci spalili
Belu kuu do temelja.

- Sigurno se pitate zato sam unitio pisma? Vidim da ste zbog neega pomalo
nervozni. E pa, u poslednjem pismu koje joj je poslao, on kae da e joj, u sluaju njegove
smrti, sva pisma biti vraena, pa neka ih onda ona sve zajedno spali.

- A da li je naveo nekakav razlog za to?

- Nije.

Ovo je bilo udno, pod pretpostavkom da je manijak uopte govorio istinu. Ali, s
druge strane, Gistav je zaista spalio dobar deo svoje prepiske sa Di Kanom. Moda se tog
trenutka u njemu probudio neki ponos na poreklo svoje porodice pa nije eleo da svet sazna
 bojana888

da se umalo nije oenio engleskom guvernantom? Ili moda nije eleo da saznamo da se
umalo nije odrekao svoje uvene posveenosti samoi i umetnosti? Ali svet e ipak saznati.
Ja u mu to saoptiti, poto-poto.

- I tako, vidite, nisam imao drugog izbora. Hou da kaem, ako se ovek bavi piscima,
onda mora da potuje njihovu linost, zar ne? Mora da uradi ono to oni trae, iako drugi to
ne rade. - Kakvo samoljubivo, moralistiko kopile! Slui se moralom kao bludnica minkom.
A onda mu je uspelo da u isti izraz na licu povee i raniju prepredenost i kasniju
samoljubivost. - Bilo je jo neto u tom njegovom poslednjem pismu. Prilino neobino
uputstvo, nakon to je ve zamolio gospoicu Herbert da spali svu njihovu prepisku. Napisao
joj je: Ako te ikada neko pita ta je stajalo u mojim pismima, ili na ta je liio moj ivot,
molim te, slai im bilo ta. Ili, radije, poto jedino tebe od svih ljudi ne mogu da zamolim da
lae, reci im samo ono to po tvom miljenju ele da uju.

Oseao sam se kao Vilije de Lil-Adam: neko mi je pozajmio krzneni kaput i sat na
ka

navijanje na par dana, a onda mi ih je nemilosrdno oduzeo. Srea to se u tom trenutku

e

pojavio konobar. Osim toga, Vinterton ipak nije bio blesav kao itava ta pria: odgurnuo je
ot
jig

svoju stolicu podalje od stola i zabavljao se vlastitim noktima.

kn

- teta je samo u tome - rekao je dok sam spremao svoju kreditnu karticu - to sad
verovatno neu moi da finansiram rad na knjizi o gospodinu Goseu. Ali siguran sam da ete
se sloiti sa mnom da je to bila zanimljiva moralna odluka.

Mislim da je primedba koju sam tada izneo bila duboko nepravedna prema gospodinu
Goseu, i u profesionalnom i u seksualnom smislu, ali ne vidim kako sam mogao da je
izbegnem.
 bojana888

Floberov bestijarijum

Ja privlaim ludake i ivotinje.

Pismo Alfredu le Poatvenu, 26. maj 1845.

MEDVED
ka
e
ot

Gistav je bio Medved. Njegova sestra Karolina je bila Pacov - tako se i potpisivala:
jig

tvoj dragi pacov, tvoj verni pacov; a on je nju oslovljavao sa mali moj pacove, ah,
kn

pacove, dobri pacove, stari pacove, stari pacove, nepristojni stari pacove, dobri pacove,
jadni stari pacove - ali Gistav je bio Medved. Kad je imao samo dvadeset godina, ljudi su ga
smatrali za udnog momka, medveda, neobinog mladia; jo pre nego to ga je spopao
epileptiki napad, zbog ega se povukao u Kruase, takva slika se nametnula sama od sebe:
Ja sam medved i elim da ostanem medved u svom brlogu, u svojoj jazbini, u svojoj koi, u
svojoj staroj medveoj koi; elim da ivim povueno, daleko od buruja i burujki. Kad su
se epileptiki napadi ustalili, zver u njemu se samo potvruje: ivim sam, kao medved.
(Re sam u ovoj reenici najbolje je protumaiti: sam, ako ne raunamo moje roditelje,
sestru, poslugu, naeg psa, Karolininu kozu i redovne posete Alfreda le Poatvena.)

Kada je prizdravio, bilo mu je dozvoljeno da putuje; u decembru 1850, u pismu majci

iz Carigrada, proiruje poreenje sa medvedom. Time vie ne objanjava samo svoj karakter
ve i knjievnu strategiju:
 bojana888

Ako se ovek ukljui u ivot, ne sagledava ga jasno, previe pati zbog njega ili
previe u njemu uiva. Umetnik je, po mom miljenju, udovite, neto neprirodno. Sve
nedae kojima ga Usud obasipa potiu zbog njegovog tvrdoglavog poricanja tog aksioma...
Zbog toga sam se (ovo je moj zakljuak) pomirio s tim da ivim onako kako iveh do sada:
sam, sa mnotvom velikana koji su mi jedini prisni prijatelji - pravi medved, sa svojom
medveom krznenom prostirkom.

Nije ni potrebno naglaavati da velikani nisu nikakvi kuni gosti nego kolege sa
polica za knjige. to se tie medvee prostirke, uvek se brinuo za nju; dva puta je pisao sa
Orijenta (iz Carigrada, u aprilu 1850, i iz Benisuefa, u junu 1850) i molio majku da vodi
rauna o njoj. Njegova sestriina Karolina takoe se sea tog centralnog predmeta njegove
radne sobe. Uvodili su je u nju svakog dana u jedan sat da ui: aluzine su bile sputene zbog
vruine, a zamraena soba je bila ispunjena mirisom tamjana i duvana. U jednom skoku
ka

bacila bih se na veliko belo medvee krzno koje sam oboavala i obasula poljupcima veliku
e

glavu.
ot
jig

Jednom kad ulovi svog medveda, veli makedonska poslovica, medved e ti plesati.
kn

Gistav nije plesao; Flobear19 nije bio niiji medved. (Kako bi to izveli na francuskom?
Gourstav, moda?)

MEDVED: Obino se zove Martin. Navedite priu o starom vojniku koji je video da
je nekome pao sat u medvei brlog, uvukao se unutra i medved ga je pojeo.

Dicctionaire des ides reues

Gistav nije samo medved. U mladosti on je itava menaerija ivotinja: u iekivanju

da vidi Ernesta evalijea, on je lav, tigar - indijski tigar, udav (1841); oseajui da je u
naponu snage, on je vo, sfinga, drekavac, slon, kit (1841). Kasnije navodi samo po jednu
ivotinju. On je ostriga u svojoj koljci (1845); pu u svojoj kuici (1851): je koji se
sklupao da bi se zatitio (1853, 1857). On je knjievni guter koji se bakari pod suncem
Lepote (1846), i grmua koja plano kreti i krije se duboko u utrobi ume gde je ne uje niko
19 Neprevodiva igra rei (engleska re bear, kao i francuska ours, znai - medved).
 bojana888

drugi do ona samu sebe (takoe 1846). Postaje mekan i razdraljiv kao krava (1867); osea se
iscrpljenim kao magarac (1867); pa ipak se brka u Seni kao pliskavica (1870). Radi kao
mazga (1852); ivi ivotom koji bi ubio tri nosoroga (1872); radi kao 15 volova (1878);
ipak savetuje Lujzi Kole da i dalje u svom poslu rije kao krtica (1853); Lujzu on podsea na
divljeg bizona amerike prerije (1846). Za or Sandovu, meutim, on je krotak kao
jagnje (1866) - to on porie (1869) - a njih dvoje blebeu kao svrake (1866); deset godina
kasnije, na njenoj sahrani, plae kao tele (1876). Sm u svojoj radnoj sobi, zavrava priu
koju je poeo da pie specijalno za nju, priu o papagaju; urla kao gorila (1876).

Povremeno koketira s nosorogom i kamilom kao sa predstavama o samom sebi, ali

uglavnom, potajno, sutinski, on je Medved: tvrdoglavi medved (1852), medved koga je
glupost njegovog doba oterala u jo veu medvedovtinu (1853), ugavi medved (1854), pa
ak i preparirani medved (1869), i tako dalje, sve do poslednje godine ivota kad jo urla
tako glasno kao medved u svojoj peini (1880). Treba napomenuti da u Erodijadi,
ka

Floberovom poslednjem dovrenom delu, zatvoreni prorok Joakanan, kad mu zabrane da na

e

sav glas osuuje pokvareni svet, odgovara da e nastaviti da urlie kao medved.
ot
jig
kn

Jezik je poput napuklog kotla u koji udaramo stvarajui melodije da medvedi pleu
po njima, dok u isti mah eznemo da razgalimo zvezde.

Madame Bovary

U Gourstavovo doba jo je bilo medveda: mrki medved na Alpima, rii u Savoji.

Medvee unke mogle su da se nabave kod boljih trgovaca usoljenim namirnicama.
Aleksandar Dima jeo je medveu niclu u hotelu Pota u Marinjiju 1832. godine; kasnije je, u
svom delu Grand Dictionnaire de cuisine zapisao: Medvee meso i dan danas jedu svi
narodi Evrope. Od glavnog kuvara Njegovog Velianstva Pruske dobio je recept za
spremanje medveih kolenica na moskovski nain. Kupite oderane kolenice. Operite ih,
posolite i ostavite ih da stoje u marinadi tri dana. Dinstajte ih sa slaninom i povrem sedam
do osam sati; osuite ih, obriite, zainite biberom i premaite svinjskom mau. Uvaljajte ih
u prezle i prite oko pola sata. Servirajte ih s pikantnim sosom i sa dve kaike elea od ribizli.
 bojana888

Nije poznato da li je Flobear ikada jeo svog imenjaka. Jeo je dvogrbu kamilu u
Damasku 1850. godine. ini se da je sasvim na mestu pretpostavka da bi u sluaju da je ikada
jeo medveda, prokomentarisao tu ipsofagiju.

Kakva je tano vrsta medveda bio Flobear? Moemo da pratimo njegove tragove
pomou pisama. U poetku on je samo neodreeni ours, medved (1841). I dalje je neodreen
- iako dobija svoj brlog - 1843, i u januaru i maju 1845. godine (sada se ve hvali trostrukim
krznom). U junu 1845. eli da kupi sliku medveda za svoju sobu i da je nazove Portret
Gistava Flobera - da ukazuje na moj moralni stav i drutveni temperament. Sve do sada
smo ga zamiljali (a moda i on sam) kao tamnu ivotinju: kao amerikog mrkog medveda,
ruskog crnog medveda, rieg medveda iz Savoje. Ali u septembru 1845. Gistav odluno
objavljuje da je on u stvari beli medved.

Zato? Da li zbog toga to je on medved koji je ujedno i beli Evropljanin? Da li je

moda posredi poistoveivanje s prostirkom od belog medveeg krzna sa poda njegove radne
ka

sobe (koju prvi put pominje u pismu Lujzi Kole iz avgusta 1846, gde joj kae da voli da se
e

isprui na njoj u toku dana. Moda je izabrao tu vrstu medveda radi toga da bi mogao da
ot
jig

legne na svoju prostirku, kamuflirajui se i igrajui se reima)? Ili je moda ova boja znak
kn

daljeg udaljavanja od oveanstva, napredovanje prema krajnjoj medvedovtini? Mrki, crni i

rii medved nisu tako daleko od oveka, od ovekovih gradova, pa ak ni od ovekovog
prijateljstva. Obojeni medvedi uglavnom mogu da se pripitome. Ali beli, polarni medved? On
ne plee da bi ugodio oveku; on ne jede umske bobice; on ne pada u zamku zbog svoje
slabosti prema medu.

ovek se drugim vrstama medveda koristi. Rimljani su za svoje igre uvozili medvede
iz Britanije. Kamaani, narod koji obitava u istonom Sibiru, koristili su medveda creva za
maske kojima su titili lice od jakog sunca, a otru medveu lopaticu za koenje trave. Ali
beli medved, thalassarctos maritimus, pravi je aristokrata meu medvedima. Dri se po
strani, suzdrano, elegantno roni za ribom i odluno napada foke iz zasede kad izrone da
udahnu vazduh. Primorski medved. Prevaljuje velike udaljenosti plovei na santama leda.
Jedne zime u prolom veku dvanaest velikih belih medveda stigli su na taj nain daleko na
jug, sve do Islanda; zamislite ih samo kako doplovljavaju na svom prestolju koje se topi i
kako se pribliavaju obali delujui zastraujue poput bogova. Vilijam Skorsbi, istraiva
 bojana888

Arktika, zabeleio je da je medveda jetra otrovna - i to je jedini sluaj kod svih etvorononih
ivotinja. Nijednom uvaru u zoolokim vrtovima nije poznato da je enka polarnog medveda
zanela. udno je da Flober to nije smatrao udnim.

Kada pripadnici sibirskog naroda Jakutu naiu na medveda, skidaju kape,

pozdravljaju ga, nazivaju ga gospodarom, starcem ili dedom, i zakljinju se da ga nee napasti
niti govoriti loe o njemu. Ali, ako medved pokae nameru da ih napadne, onda pucaju u
njega, i ako ga ubiju, iseku ga na komade, ispeku i goste se njime neprestano ponavljajui:
Rusi su oni koji te jedu, a ne mi.

A. F. Olanjije, Dictionnaire des Aliments et Boissons20

Da li je bilo drugih razloga zbog kojih je odabrao da bude medved? Figurativno

ka

znaenje rei ours uglavnom je isto kao i u engleskom: grub, nevaspitan momak. U argou
e

ours oznaava zatvorsku eliju. Avoir ses ours, imati medvede, znai imati menstruaciju
ot
jig

(po svoj prilici zbog toga to se tih dana ena ponaa kao medved kad je loe volje).
kn

Etimolozi tvrde da je ovaj kolokvijalizam nastao negde na razmei vekova (Flober ga ne

upotrebljava; on vie voli da kae: Stigli su crveni mundiri i da se slui slinim
humoristikim izrazima. Jednom prilikom, zabrinut zbog kanjenja menstruacije Lujzi Kole,
zapisao je na kraju sa olakanjem da je stigao lord Palmerston). Un ours mal lch, loe
zalizan medved, oznaava osobenjaka i ovekomrsca. Mnogo prikladnije za Flobera bilo je
znaenje koju je re un ours imala u argou devetnaestog veka: drama koja je esto predlagana
za program i odbijana, ali je na kraju ipak izvedena.

Flober je bez sumnje poznavao Lafontenovu basnu o medvedu i ljubitelju vrtova. Bio
jednom jedan medved, runo i nakazno stvorenje, koji se skrivao od sveta i iveo sm samcit
u umi. Posle nekog vremena postao je potiten i mahnit - jer, zaista, razum ne prebiva dugo
u pustinjaka. I tako je on krenuo na put i sreo batovana, koji je takoe iveo pustinjakim
ivotom i takoe eznuo za drutvom. Medved se uselio u batovanovu kolibu. Batovan je
otiao u pustinjake zato to nije mogao da trpi budale; ali poto medved nije zborio vie od

20 Renik jela i pia

 bojana888

dve-tri rei na dan, batovan je na miru mogao da obavlja svoj posao. Medved je odlazio u
lov i donosio lovinu dovoljnu za obojicu. Kad bi batovan legao da spava, medved bi verno
sedao pored njega i terao muve koje su pokuavale da mu slete na lice. Jednog dana jedna
muva se spustila oveku na vrh nosa malaksala od teranja. Medved se estoko rasrdio na tu
muvu pa je na kraju zgrabio veliki kamen i uspeo da je ubije. Sva je nevolja u tome to je
uzgred batovanu prosuo mozak.

Moda je i Lujza Kole znala tu priu.

KAMILA

Da Gistav nije bio Medved, mogao je da bude Kamila. U januaru 1852. pie Lujzi
Kole i objanjava joj, po ko zna koji put, da je nepopravljiv: on je takav kakav jeste, ne moe
ka

da se promeni, ne moe on tu nita, on je podloan gravitaciji stvari, onoj gravitaciji koja

e

nagoni polarnog medveda da naseljava ledene predele, a kamilu da hoda po pesku. Otkud
ot
jig

sad kamila? Moda otud to je lep primer floberovske groteske: ona ne moe a da
kn

istovremeno ne bude i ozbiljna i smena. Iz Kaira izvetava: Kamila je stvarno neto

predivno. Nikako da se nagledam te udne ivotinje koja se gega kao urka i izvija vrat kao
labud. Njen glas je neto to svim silama pokuavam da podraavam - nadam se da u to
nauiti do povratka kui - ali teko je to izvesti - taj hropac praen nekim strahovitim
krkljanjem.

Kamila isto tako pokazuje jednu osobinu koja je bliska Gistavu: Ja sam, i u fizikom
i duhovnom pogledu, poput dvogrbe kamile, kojoj je vrlo teko da se pokrene i vrlo teko da
se, kad jednom krene, zaustavi; stalnost je ono to meni treba, bilo da je re o mirovanju ili o
kretanju. I ova analogija iz 1853. godine, kada se jednom pokrenula, takoe se teko
zaustavljala: razvija se i u pismu or Sandovoj iz 1868. godine.

Chameau, kamila, u argou je oznaavala staru kurtizanu. Mislim da ova asocijacija ne

bi nimalo pokolebala Flobera u njegovom miljenju.
 bojana888

OVCA

Flober je voleo vaare: akrobate, ene dinovskog rasta, nakaze, meke koje igraju. U
Marseju je svratio u cirkusku atru na morskoj obali da vidi ene-ovce koje su trale
naokolo, dok su ih mornari povlaili za runo kako bi se uverili da je pravo. To je bila
treerazredna predstava: Nita nije moglo da bude gluplje i prljavije, zabeleio je. Daleko
vie ga je impresionirao vaar u Gerandu, starom utvrenom gradu severozapadno od Sen-
Nazara, koji je posetio kada je 1847. godine sa Di Kanom peice obilazio Bretanju. Lukavi
seljak sa pikardijskim naglaskom najavljivao je u svojoj atri pojavu mladog fenomena -
pokazalo se da se to odnosi na ovcu sa pet nogu i repom u obliku trube. Flober se oduevio i
nakazom i njenim vlasnikom. Ushieno se divio ivotinji, a vlasnika je pozvao na veeru,
uveravajui ga da e zaraditi bogatstvo i savetujui ga da se obrati kralju Luju Filipu. Obojica
su do kraja veere, na Di Kanovo izriito nezadovoljstvo, bili na ti.
ka

Mladi fenomen ushitio je Flobera i ustalio se u njegovom reniku aljivih izraza.

e
ot

Dok su on i Di Kan ipili dalje Bretanjom, Flober je predstavljao svog prijatelja okolnom
jig

drveu i grmlju sa tobonjom ozbiljnou: Dopustite mi da vam predstavim mladog

kn

fenomena. U Brestu je Gistav ponovo nabasao na lukavog Pikardijca i njegovu nakazu,

veerao i napio se s njim hvalei i dalje na sva usta njegovu velianstvenu ivotinju. esto su
ga spopadale ovakve frivolne muice; Di Kan je samo ekao da ga to proe poput groznice.

Idue godine, u Parizu, Di Kan se razboleo i dopao kreveta u svom stanu. Jednog
popodneva u etiri sata zauo je vrevu napolju u hodniku, a potom su se ulazna vrata naglo
otvorila i uleteo je Gistav praen ovcom sa pet nogu i cirkusantom u plavoj bluzi. Ovo dvoje
ispalo je sa nekog vaara kod Doma invalida ili sa Jelisejskih polja i Flober je bio nestrpljiv
da podeli radost zbog tog otkria s prijateljem. Di Kan je u svojim uspomenama suvo
zabeleio da se ovca nije lepo vladala. A nije ni Gistav - traio je na sav glas vino, vodao
ivotinju po sobi i trubio o njenim vrlinama: Mladi fenomen ima tri godine, predstavljen je
Medicinskoj akademiji i poastvovan je posetama nekoliko krunisanih glava, itd. Posle
etvrt sata bolesnom Di Kanu je dozlogrdilo. Otpravio sam ovcu i njenog vlasnika i dao da
se soba oisti.
 bojana888

Ali ovca je ostavila svoje brabonjke i u Floberovom seanju. Godinu dana pred smrt
jo uvek je podseao Di Kana na svoj iznenadni dolazak sa mladim fenomenom grohotom se
smejui kao i onog dana kad se to dogodilo.

MAJMUN, MAGARAC, NOJ,

DRUGI MAGARAC I MAKSIM DI KAN

Pre nedelju dana video sam na ulici majmuna kako je zaskoio magarca u pokuaju
da ga objae - magarac je njakao i ritao se, vlasnik majmuna je galamio, sam majmun je
skiao - osim dvoje-troje dece koja su se smejala i mene koga je to zabavljalo, niko nije
obraao panju na to. Kad sam taj dogaaj opisao g. Belinu, sekretaru konzulata, on mi je
ispriao da je video noja kako pokuava da siluje magarca. I Maks je pre neki dan objahao
ka

jednog na nekom pustom mestu meu ruevinama i rekao mi je da je bilo dobro.

e
ot

Pismo Luju Bujeu, Kairo, 15. januar 1850.

jig
kn

PAPAGAJ

Pre svega, papagaji su ljudska bia; naime, u etimolokom smislu. Perroquet je

deminutiv od imena Pierrot; engleska re parrot vodi poreklo od imena Pieere; panski
perico potie od imena Pedro. Za Grke, sposobnost papagaja da govore bila je predmet
filozofske rasprave o razlikama izmeu oveka i ivotinja. Elijan izvetava da su ih bramani
potovali vie od svih ostalih ptica. I dodaje da je to sasvim razborito, jer jedino papagaji
umeju dobro da podraavaju ljudski glas. Aristotel i Plinije belee da je ta ptica krajnje
raskalana kad se napije. Mnogo primerenije, Bifon zapaa da je sklona epilepsiji. Flober je
znao za ovu njihovu bratsku bolest - graa o papagajima koju je prikupljao kada se spremao
da pie Un coeur simple sadri i spisak njihovih bolesti: kostobolja, epilepsija, jesterica i ir
grla.
 bojana888

Da ponovimo ukratko. Prvo, tu je Lulu, Felisitin papagaj. Onda, tu su dva suparnika

preparirana papagaja, onaj iz bolnice Hotel-Dije i onaj iz Kruasea. Zatim, tu su i tri iva
papagaja, dva iz Truvila i jedan iz Venecije; plus mali bolesni papagaj iz Antiba. Kao mogui
prototip za Lulua moemo, verujem, da odbacimo majku jedne uasne engleske porodice
koju je Gistav sluajno video na brodu kojim je plovio od Aleksandrije do Kaira: sa zelenim
titnikom za oi na svom eiru izgledala je kao stari bolesni papagaj.

Karolina, u svojim Souvenirs intimes,21 podsea da su Felisite i njen papagaj zaista

postojali i upuuje nas na to da je onaj prvi papagaj iz Truvila, papagaj kapetana Barbija,
pravi pretea Lulua. Ali ne daje odgovor na vanije pitanje: kako se i kada jedna obina (iako
predivna) iva ptica iz etvrte decenije prolog veka pretvorila u sloenog, transcendentnog
papagaja iz osme decenije istog veka? Verovatno da to nikada neemo saznati; ali moemo da
pretpostavimo trenutak kada je taj preobraaj moda zapoeo.

Drugi, nedovreni deo romana Bouvard et Pcuchet trebalo je da se sastoji uglavnom

ka

od La Copie, ogromnog dosijea bizarnosti, budalatina i citata koji pobijaju sami sebe, koje
e

su dva pisara ozbiljno prepisivala u cilju vlastitog moralnog uzdizanja, a koje je Flober
ot
jig

navodio sa neto podrugljivijim ciljem. Meu hiljadama novinskih iseaka, skupljenih radi
kn

eventualnog ukljuivanja u taj dosije, nalazila se i sledea pria iseena iz asopisa

LOpinion nationale od 20. juna 1863. godine:

U Geruvilu kod Arlona iveo je ovek koji je imao predivnog papagaja. Samo njega je
voleo. U mladosti je taj ovek postao rtvom nesrene strasti; to iskustvo ga je uinilo
ovekomrscem i od tada je iveo samo sa papagajem. Nauio je pticu da izgovara ime
njegove pokojne dragane, pa je ptica ponavljala to ime po stotinu puta na dan. To je bio njen
jedini talenat, ali u oima njenog vlasnika, nesrenog Anrija K. taj talenat je vredeo vie od
svih drugih. Svaki put kada bi uo sveto ime izgovoreno tim udnim glasom, Anri bi pretrnuo
od radosti; inilo mu se da taj glas dopire sa onoga sveta, da je neto tajanstveno i nadljudsko.

Samoa je raspalila matu Anrija K. i papagaj je malo-pomalo poeo da poprima

neobino znaenje u njegovoj glavi. Za njega je papagaj postao neka vrsta svete ptice:
odnosio se prema njemu sa dubokim potovanjem i provodio sate u zanesenom posmatranju.

21 Line uspomene
 bojana888

Tada bi papagaj, uzvraajui pogled gospodaru ne trepui, promrmljao kabalistiku re i

Anrijevu duu bi preplavilo seanje na izgubljenu sreu. Ovaj udni ivot potrajao je
nekoliko godina. Meutim, jednog dana ljudi su zapazili da Anri K. izgleda sumornije nego
obino i da mu u oima plamti nekakav udni, divlji sjaj. Papagaj je uginuo.

Anri K. je nastavio da ivi sam, sada ve potpuno sam. Presekao je sve veze sa
spoljanjim svetom. Sve vie se povlaio u sebe. Ponekad danima ne bi izlazio iz sobe. Jeo je
ono to bi mu doneli, ali nije obraao panju ni na koga. Vremenom je poeo da veruje da se i
sam pretvorio u papagaja. Podraavajui mrtvu pticu, prokretao bi ime koje je voleo da uje;
pokuavao bi da hoda kao papagaj, da skakue po stvarima i da iri ruke kao da e zaleprati
krilima.

S vremena na vreme bi se razjario pa bi poeo da lomi sve oko sebe. Konano,

njegova porodica je odluila da ga poalje u maison de sante22 u Gelu. Meutim, dok su ga
prevozili, on im je u toku noi pobegao. Sutradan ujutru zatekli su ga na vrhu drveta. Sva
ka

nagovaranja da sie pokazala su se uzaludnim, sve dok nekome nije palo na pamet da ispod
e

drveta postavi ogromni kavez za papagaja. Kad je ugledao kavez, nesreni monoman je sam
ot
jig

siao sa drveta pa su ga lako uhvatili. Sada se nalazi u maison de sante u Gelu.

kn

Znamo da je ovaj novinski lanak ostavio snaan utisak na Flobera. Iza reda papagaj
je malo-pomalo poeo da poprima neobino znaenje u njegovoj glavi, zapisao je sledee
rei: Promeniti ivotinju, pas umesto papagaja. Besumnje, ideja za budue delo. Ali kad je
konano kucnuo as da se napie pria o Luluu i Felisite, papagaj je ostao, a vlasnik je bio taj
koji je promenjen.

Pre pripovetke Un coeur simple papagaji samo nakratko lepraju kroz Floberova del,
i kroz njegova pisma. Objanjavajui Lujzi privlanost stranih zemalja (11. decembar 1846),
Gistav pie: U detinjstvu svi elimo da ivimo u zemlji papagaja i slatkih urmi. Teei
alosnu i obeshrabrenu Lujzu (27. mart 1853), podsea je da smo svi mi ptice u kavezima i da
najvei teret ivota podnose oni sa najveim krilima: Svi smo mi u manjoj ili veoj meri
orlovi ili kanarinci, papagaji ili leinari. Poriui Lujzinu tvrdnju da je sujetan (9. decembar
1852), on pravi razliku izmeu Ponosa i Sujete: Ponos je divlja zver koja ivi u peinama i u

22 Bolnica, dom zdravlja.

 bojana888

pustinji; Sujeta je, naprotiv, papagaj koji skakue s grane na granu i brblja, svakome ispred
nosa. Opisujui Lujzi herojsko traganje za stilom koji je ostvaren u Madame Bovary (19.
april 1852), objanjava joj: Koliko sam puta pao pravo na nos ba kad sam pomislio da sam
nadomak uspeha. Ipak, slutim da neu umreti sve dok stil koji ujem u glavi ne zabruji svom
silinom i ne zaglui kretanje papagaja i cvranje cvraka.

U romanu Salammb, kao to ve pomenuh, kartaginjanski tumai imali su na

grudima tetovirane papagaje (detalj koji je moda vie smiljen nego to je verodostojan?); u
istom delu neki od varvara nose suncobrane u rukama ili papagaje na ramenima; dok se na
terasi Salamba, meu ostalim nametajem, nalazi i mali krevet od slonove kosti iji su jastuci
ispunjeni papagajskim perjem - jer to je bila proroanska ptica posveena bogovima.

U romanima Madame Bovary i Bouvard et Pcuchet nema papagaja; nema odrednice

PERROQUET ni u Dictionnaire des ides reues; a samo nekoliko puta se uzgred pominju u
romanu La Tentation de saint Antoine. U Saint Julien lhospitalier23 malo ivotinjskih vrsta je
ka

izbeglo pokolj u prvom ilijenovom lovu - usnulim tetrebima su odseene noge, a niskoletei
e

dralovi oboreni su u letu lovevim biem - ali papagaji nisu pomenuti i ostaju itavi.
ot
jig

Meutim, u drugom lovu, kada ilijenova sposobnost ubijanja iezava, kada ivotinje
kn

postaju neuhvatljive, tek pretei posmatrai svog nespretnog progonitelja, pojavljuju se i

papagaji. Pokazuje se da su treperava svetla u umi, za koje je ilijen mislio da su zvezde
nisko na nebu, u stvari oi ivotinja koje ga posmatraju: divljih maaka, veverica, sova,
papagaja i majmuna.

I da ne zaboravimo na odsutnog papagaja. U romanu L Education sentimentale

Frederik tumara kroz parisko naselje razoreno ustankom iz 1848. godine. Prolazi pored
sruenih barikada; vidi crne bare koje mora da su od krvi; na kuama vise aluzine kao krpe
okaene o samo jedan ekser. Ovde-onde usred tog haosa ouvale su se sluajno neke krhke
stvari. Frederik zaviruje kroz prozor. Vidi zidni sat, grafike - i preku za papagaja.

Ovo se ne razlikuje puno od naina na koji tumaramo kroz prolost. Izgubljeni,

dezorijentisani, preplaeni, pratimo preostale znakove; itamo imena ulica, ali nismo sigurni
gde se nalazimo. Svuda okolo su ruevine. Ljudi uopte nisu prestali da se bore. Tada

23 Sveti ilijen iscelitelj.

 bojana888

ugledamo jednu kuu; moda je to kua nekog pisca. Na zidu sa ulazne strane kue stoji
ploa. Gistav Flober, francuski pisac (1821 - 1880), iveo je u ovoj kui dok je... ali onda
se slova smanjuju do neprepoznavanja, kao na tabli kod optiara. Prilazimo blie. Zavirujemo
kroz prozor. Da, tako je; uprkos masakru, neke krhke stvari su opstale. Zidni sat i dalje kuca.
Grafike na zidu podseaju nas da je ovde nekada umetnost bila na ceni. Preka za papagaja
privlai pogled. Traimo papagaja. Gde je papagaj? Jo uvek ujemo njegov glas; ali vidimo
samo golu drvenu preku. Ptica je odletela.

PSI

1. Romantini pas. Bio je to veliki njufaundlend Elize lezinger. Ako je verovati Di

Kanu, zvao se Neron; a ako je verovati Gonkuru, zvao se Tabor. Gistav se upoznao sa Mme
ka

lezinger u Truvilu: on je tada imao etrnaest i po, a ona dvadeset i est godina. Bila je lepa,
imala je bogatog mua; nosila je ogromni slamnati eir, a skladno oblikovana ramena
e
ot

nazirala su se kroz haljinu od muslina. Neron, ili Tabor, iao je svuda sa njom. Gistav ih je
jig

esto pratio na pristojnoj udaljenosti. Jednom je, na dinama, ona raskopala haljinu i podojila
kn

dete. On je bio izgubljen, bespomoan, izmuen, skruen. Kasnije e uvek tvrditi da mu je

kratko leto 1836. godine sagorelo srce. (Naravno, slobodni smo da mu ne poverujemo. Kako
bi ono braa Gonkur rekli za njega? Iako je po prirodi sasvim otvoren, nikada nije potpuno
iskren u onome to kae da osea ili zbog ega pati ili voli.) A kome je prvom ispriao o toj
svojoj strasti? Svojim kolskim drugovima? Majci? Samoj Mme lezinger? Ne, nego Neronu
(ili Taboru). Izveo bi njufaundlenda u etnju truvilskim plaama i onda bi u mekom zaklonu
neke dine pao na kolena i rukama obgrlio psa. Potom bi ga poljubio tamo gde je znao da su
malopre bile usne njegove dragane (samo mesto poljupca ostaje diskutabilno: neki tvrde da je
to bila njuka, a neki teme); aputao bi Neronu (ili Taboru) na dlakavo uvo tajne koje je
enjivo eleo da apue na uvo koje se nalazilo izmeu haljine od muslina i slamnatog
eira; na kraju bi se rasplakao.

Uspomena na Mme lezinger, pa i ona sama, pratila je Flobera do kraja ivota. ta je

bilo sa psom, nije ostalo zapisano.
 bojana888

2. Praktini pas. Po mom miljenju, nedovoljno je panje u dosadanjim

izuavanjima posveeno kunim ljubimcima u Kruaseu. Oni se nakratko pojavljuju, ponekad
im se pomene ime, a ponekad ne; jedva da znamo kada su i kako nabavljeni, kada i kako su
uginuli. Da ih nabrojimo:

Godine 1840. Gistavova sestra Karolina imala je kozu po imenu Suvi.

Godine 1840. porodica je imala crnu kuju rase njufaundlend, koja se zvala Neo
(moda je ovo ime uticalo na Di Kanovo seanje na njufaundlenda Mme lezinger).

Godine 1853. Gistav veera u Kruaseu sam sa psom kome ne navodi ime.

Godine 1854. Gistav veera sa psom koji se zove Dakno; verovatno je re o istom
psu.

Tokom 1856. i 1857. njegova sestriina Karolina ima kunia.

ka

Godine 1856. Gistav u dvoritu kue izlae prepariranog krokodila koga je doneo sa
e
ot

Orijenta - omoguuje mu da se ponovo bakari na suncu prvi put posle 3000 godina.
jig

Godine 1858. divlji kuni se nastanjuje u njihovoj bati; Gistav zabranjuje da ga

kn

zakolju.

Godina 1866. Gistav veera sam pored posude sa zlatnim ribicama.

Godine 1867. kuni pas (ne znamo mu ime ni rasu) uginuo je od otrova postavljenog
za pacove.

Godine 1872. Gistav nabavlja hrta Julija.

Napomena: Ako ba hoemo da upotpunimo spisak ivotinja kojima je Gistav pruio

gostoprimstvo, moramo da zabeleimo da je u oktobru 1842. imao polne vai.

Od svih gore navedenih kunih ljubimaca pouzdane informacije imamo samo o Juliju.
U aprilu 1872. umrla je Mme Flober; Gistav je ostao sam u velikoj kui, obedujui za velikim
stolom tete-a-tete24 sa samim sobom. U septembru iste godine prijatelj Edmon Laport mu je
ponudio hrta. Flober se dvoumio, plaio se besnila, ali je na kraju prihvatio ponudu. Psu je

24 Licem u lice
 bojana888

dao ime Julije (u ast Dulijet Herbert - ako ba hoete) i ubrzo ga je zavoleo. Ve krajem tog
meseca pisao je sestriini da mu je jedina zabava (trideset est godina nakon to je drao u
zagrljaju njufaundlenda Mme lezinger) da zagrli svog pauvre chiena.25 Njegova toplina i
njegova lepota ine oveka ljubomornim.

Taj hrt je bio njegovo poslednje drutvo u Kruaseu. udan par: krupni romanopisac
koji stalno sedi i pas glatke dlake koji stalno tri. I sam Julijev privatni ivot postaje istaknuta
tema u Floberovim pismima: tako pie da pas odrava morganatsku vezu sa jednom
mladom osobom iz komiluka. Vlasnik i njegov ljubimac ak su se i razboleli zajedno: u
prolee 1879. Flober je patio od reume i oteenih stopala, dok je Julije imao neku neodreenu
pseu bolest. Ponaa se kao ovek, pie Gistav. Pravi takve male kretnje koje su duboko
ljudske. Obojica su ozdravili i nekako pregurali tu godinu. Zima 1879-80. bila je izuzetno
hladna. Floberova kuepaziteljka saila je za Julija kaput od starih pantalona. Zimu su
pregurali zajedno. Flober je umro na prolee.
ka

ta je bilo sa psom, nije ostalo zapisano.

e
ot
jig

3. Figurativni pas. Gospoa Bovari ima psa dobijenog od umara koga je od upale
kn

plua izleio njen mu. To je une petit levrette dItalic, mala enka italijanskog hrta.
Nabokov, koji je preterano strog prema svim prevodiocima Flobera, prevodi to na engleski
kao whippet. Bilo to u zoolokom smislu ispravno ili ne, svakako se u prevodu gubi enski
rod, to mi se u ovom sluaju ini vanim. Taj pas dobija dodatno znaenje kao... manje kao
simbol, pa ne ba ni kao metafora, nego, recimo, kao figura. Ema dobija na poklon tog hrta
dok ona i arl jo ive u Tosteu: to je vreme ranog, upravo zaetog buenja nezadovoljstva u
njoj, vreme dosade i neraspoloenja, ali jo uvek ne i pokvarenosti. Ona izvodi hrta u etnju i
ta ivotinja postaje za nju, diskretno, nakratko, u pola pasusa otprilike, neto vie od obinog
psa. U poetku su joj misli besciljno lutale, kao i njen hrt koji je trkarao u krugovima,
kevtao na ute leptire, jurio poljske mieve i grickao latice maka po obodu itnog polja.
Potom joj se misli malo-pomalo usredsreuju sve dok, sedei na travi po kojoj je kopkala
vrhom suncobrana, nije zapitala samu sebe: O Boe, zato sam se udavala?

25 Sirotog psa
 bojana888

To je prvo pojavljivanje tog psa, vrlo paljivo uvoenje; posle toga Ema mu dri
glavu u rukama i ljubi ga (kao to je Gistav ljubio Nerona/Tabora): pas ima tuan izraz lica i
ona mu se obraa kao nekome kome je potrebna uteha. Ona se, drugim reima (i u oba
znaenja), obraa samoj sebi. Drugo pojavljivanje psa u romanu ujedno je i poslednje. arl i
Ema se sele iz Tostea u Jonvil - ovo putovanje obeleava Emin prelazak iz snova i matarija u
stvarnost i pokvarenost. Obratite panju i na putnika koji sedi s njima u koiji, ironino
nazvanog Monsieur Lheureux26 trgovca novotarijama i povremenog zelenaa koji na kraju
hvata Emu u zamku (njen pad oznaava finansijska korupcija isto toliko koliko i seksualna).
Na tom putovanju Emin hrt bei. Provode dobrih etvrt sata dozivajui ga zviducima, a
potom diu ruke od njega. Monsieur Loro daje joj da okusi oseanje lane utehe - pria joj
utene prie o izgubljenim psima koji su se vratili gospodarima uprkos velikim
udaljenostima; jedan je ak preao put od Carigrada do Pariza. Kakva je bila Emina reakcija
na te prie, nije zapisano.
ka

ta je bilo sa psom, nije ostalo zapisano.

e
ot
jig

4. Utopljeni pas i fantastini pas. Januara 1851. Flober i Di Kan su bili u Grkoj.
kn

Posetili su Maraton, Eleusinu i Salaminu. Upoznali su se sa generalom Morandijem,

plaenim vojnikom koji se borio u Mizolongiju i koji je s gnuanjem pobijao klevete
britanske aristokratije da se Bajron u Grkoj moralno srozao: Bio je velianstven, rekao im
je general Morandi. Izgledao je kao Ahil. Di Kan je zabeleio kako su posetili Termopile i
kako su na bojnom polju ponovo proitali Plutarhov opis bitke. Dana 12. januara bili su na
putu za Eleuteru - dvojica prijatelja s vodiem i naoruanim policajcem koga su unajmili za
svoju linu zatitu - kada se vreme pokvarilo. Kia je pljutala kao iz kabla; voda je
preplavila ravnicu preko koje su prelazili; nadola bujica je iznenada odnela policajevog
kotskog terijera i pas se utopio. Kia se pretvorila u sneg i tama je sve prekrila. Oblaci su
zastrli zvezde; bili su potpuno sami.

Proao je jedan sat, a potom i drugi; debeli sloj snega skupio se na naborima njihove
odee; zalutali su. Policajac je opalio nekoliko puta iz pitolja u vazduh, ali nije bilo odziva.

26 Gospodin Sreko
 bojana888

Prokisli i promrzli, suoili su se sa nonom tminom, koju treba da provedu u sedlima na teko
pristupanom terenu. Policajac je tugovao za svojim terijerom, a vodi - momak sa krupnim,
buljavim oima kao u jastoga - ionako im nije bio ni od kakve pomoi na tom putovanju; nije
znao ak ni da kuva. Oprezno su jahali napreui oi ne bi li spazili nekakvo svetlo u daljini,
kada je policajac uzviknuo: Halt! Negde tamo u daljini lajao je pas. Tada je vodi pokazao
svoj jedini talenat: sposobnost da laje kao pravi pas. Zalajao je snagom oajnika, iz petnih
ila. Kad bi prestao, oslunuli bi i ponovo zauli lave. Vodi bi tada ponovo zalajao. Polako
su se kretali dalje i svaki as zastajali da laju i oslukuju lave, a potom su se upravljali
prema njemu. Poto su jahali oko pola sata prema seoskom psu iji je lave bivao sve glasniji,
konano su doli do mesta gde su mogli da prenoe.

ta je bilo sa vodiem, nije ostalo zapisano.

Napomena: Da li je u redu ako ovde dodamo da Gistav u svom dnevniku nudi

drugaiju verziju prie? Slae se sa opisom nevremena; slae se i sa datumom; slae se da
ka

vodi nije znao da kuva (stalno spremanje ovetine i tvrdo kuvanih jaja doveli su ga dotle da
e

bude na suvom hlebu). Zaudo, ne pominje da su itali Plutarha na bojnom polju.

ot
jig

Policajevog psa (neodreene rase u Floberovoj verziji) nije odnela bujica: jednostavno se
kn

utopio u dubokoj vodi. to se tie vodievog lajanja, Gistav se sea samo da je on, kad su uli
seoskog psa kako laje u daljini, naredio policajcu da opali hitac u vazduh. Pas se na to
odazvao laveom; policajac je ponovo opalio; i na taj obiniji nain napredovali su do
utoita.

ta je bilo sa istinom, nije ostalo zapisano.

 bojana888

krip!

U obrazovanijim krugovima engleske graanske klase, kad god se desi neka

koincidencija, obino je neko tu na licu mesta da prokomentarie: To je ba kao u romanima
Entonija Pauela.27 esto se koincidencija, kad se malo bolje sagleda, pokae sasvim
beznaajnom: tipian sluaj je kad se dva poznanika iz kole ili sa fakulteta neoekivano
sretnu posle vie godina. Ali Pauelovo ime se priziva da bi dalo dogaaju legitimitet; to je
ka

otprilike kao da pozovete svetenika da vam blagoslovi auto.

e
ot

Ne marim ba puno za koincidencije. Ima u njima neto sablasno: u trenutku naslutite

jig

kako je to kad ovek ivi u sreenom svetu kojim upravlja Bog, kad vam On sam zaviruje
kn

preko ramena i usluno daje grube nagovetaje o postojanju jednog ireg, kosmikog plana.
Vie volim da verujem da je sve haotino, slobodno, isto toliko trajno koliko i privremeno
blesavo - da verujem u pouzdanost ljudskog neznanja, surovosti i ludosti. ta god da se jo
desi, napisao je Flober po izbijanju francusko-pruskog rata, ljudi e i dalje ostati glupi.
Obini razmetljivi pesimizam? Ili neophodno odbacivanje lane nade pre nego to se bilo ta
poteno promisli, ili uini ili napie?

Ne marim ak ni za bezazlene, smene koincidencije. Jednom sam bio na nekoj veeri

gde sam otkrio da je sedmoro prisutnih upravo proitalo Ples na muziku vremena. Nisam u
tome nimalo uivao - pogotovo to je to znailo da nisam prozborio ni re sve dok na red nije
doao sir.

A to se tie koincidencija u knjigama - ima neeg jeftinog i sentimentalnog u njima;

estetski, to ne moe a da ne bude bezvredno. To da trubadur naie ba u pravom asu da
27 Engleski pisac Anthony Powell napisao je roman-reku Ples na muziku vremena u 12 tomova ije je
fabuliranje zasnovano na koincidencijama, prepoznavanjima, neobinim podudarnostima i sluajnostima.
 bojana888

spase devojku iz kandi razbojnika; iznenadni ali praktini dikensovski dobroinitelji;

bogomdani brodolom na stranoj obali koji ponovo sjedinjuje brata i sestru ili dvoje
ljubavnika. Jednom sam kudio taj nemarni knjievni postupak pred pesnikom koga sam sreo
u prolazu, oveka svakako vetog u koincidencijama rimovanja. Moda ste vi, uzvratio je
sa vedrom uzvienou, isuvie prozainog duha.

- Ali valjda prozaian duh najbolje procenjuje prozu? - odbrusio sam mu, prilino
zadovoljan samim sobom.

Da sam ja nekakav diktator knjievnosti, zabranio bih koincidencije. Pa dobro, moda

ne u potpunosti. Koincidencije bi bile dozvoljene u pikarskim romanima; tu im je i mesto.
Hajde, posluite se: neka pilot iji se padobran nije otvorio padne na stog sena, neka estiti
siromaak sa gangrenoznom nogom pronae zakopano blago - to je u redu, zaista nije
vano...

Jedan od naina da se koincidencijama da legitimitet je taj da se proglase ironijom. To

ka

je ono to rade pametni ljudi. Uostalom, ironija je moderno sredstvo, drug u piu duhu i
e
ot

efektnosti. Kome bi i mogla da smeta? Pa opet, ponekad se pitam nije li i najduhovitija,

jig

najefektnija ironija tek doterana i intelektualizovana koincidencija.

kn

Ne znam ta je Flober mislio o koincidencijama. Nadao sam se nekoj karakteristinoj

odrednici u njegovom beskrajno ironinom Dictionnaire des ides reues, ali u njemu se sa
rei konjak naglo prelazi na koitus. Ipak, oigledna je njegova sklonost prema ironiji; to je
jedna od njegovih najmodernijih osobina. U Egiptu se oduevio kada je otkrio da je re
almeh, koja je prvobitno oznaavala uenu enu, vremenom izgubila ovo znaenje i poela
da oznaava drolju.

Da li se ironija sama vezuje za ironinog oveka? Flober je svakako u to verovao.

Proslavu stogodinjice Volterove smrti 1878. godine sponzorisala je fabrika okolade Menije.
Taj siroti, stari genije, prokomentarisao je Gistav kako ga samo ironija nikada ne ostavlja
na miru. A gnjavila je i Gistava. Kada je za samog sebe napisao: Ja privlaim ludake i
ivotinje, moda je trebalo da doda i ironiju.

Uzmite primer romana Madame Bovary. Tubu protiv tog romana zbog opscenosti
podneo je Ernest Pinar, javni tuilac koji isto tako uiva alosnu slavu da je podneo tubu i
 bojana888

protiv Les Fleurs du mal. Nekoliko godina po oslobaajuoj presudi za Madame Bovary,
otkrilo se da je Pinar objavio pod pseudonimom zbirku prijapskih stihova. To otkrie je
oduevilo romanopisca.

A onda, uzmite za primer i sam sadraj romana. Dva najupeatljivija momenta u

njemu su Emina preljubnika vonja koijom sa zastrtim prozorima (taj deo je posebno
sablanjiv za pravoverne) i poslednji redak u romanu: Upravo je primio orden Legije asti -
koji potvruje buroasku apoteozu apotekara Omea. E sad, ini se da je ideja o koiji sa
zastrtim prozorima sinula Floberu kao posledica njegove vlastite ekscentrine vonje Parizom
kada se plaio da ne naleti na Lujzu Kole. Da bi izbegao susret sa njom, svuda se vozio u
zatvorenoj koiji. Tako je uvao svoju ednost sluei se lukavstvom koje e kasnije
iskoristiti da svojoj junakinji olaka preputanje seksualnim uivanjima.

Stvari stoje drugaije sa Omeovom Lgion dhonneur: ivot tu imitira i ironizuje

umetnost. Nije prolo ni deset godina otkako je napisao poslednji redak Madame Bovary, a
ka

Flober, antiburuj i zakleti protivnik svake vlasti, dozvolio je sebi da postane chevalier Legije
e

asti. Otuda, poslednji redak njegovog ivota papagajski ponavlja poslednji redak njegovog
ot
jig

remek-dela: na njegovom pogrebu odred vojnika ispaljuje poasni plotun nad kovegom i na
kn

taj nain upuuje tradicionalni dravni pozdrav jednom od svojih najneverovatnijih i

najpodrugljivijih chevaliersa.

A ako vam se ne dopadaju ovi primeri ironije, imam ja i drugih.

1. ZORA KOD PIRAMIDA

U decembru 1849. Flober i Di Kan su se popeli na vrh Keopsove piramide. Prethodnu

no su proveli u podnoju i ustali su u pet sati da bi bili sigurni da e se popeti do vrha pre
izlaska sunca. Gistav se umio vodom iz platnene vree; negde je zavijao akal; on je popuio
lulu. Potom se, sa dvojicom Arapa koji su ga gurali otpozadi i dvojicom koji su ga vukli,
polako penjao uz visoke blokove piramide sve do vrha. Di Kan - prvi ovek koji je
fotografisao Sfingu - ve je bio tamo. Ispred njih se pruao Nil, okupan u magli, poput belog
 bojana888

mora; iza njih se pruala tamna pustinja poput skamenjenog purpurnog okeana. Konano se
na istoku pojavila tanka pruga narandastog svetla; i postepeno se belo more pred njima
pretvaralo u ogromnu plodnu ravnicu, a purpurni okean iza njih u sjajnu belinu. Izlazee
sunce obasjalo je najvie blokove piramide, a Flober je, gledajui nadole ispred sebe, opazio
belu vizit-kartu zakaenu iodama. Na njoj je pisalo: Hambert, Frotteur, a ispod je bila
navedena adresa u Ruanu.

Kakav trenutak savreno plasirane ironije! Pa i trenutak modernizma: ovo je ona vrsta
promene u kojoj se svakodnevno mea sa neim uzvienim, to mi danas volimo da smatramo
tipinim za nae zajedljivo doba koje se ne da nasamariti. Zahvalni smo Floberu to je
podigao vizit-kartu, u smislu da ironije nije ni bilo dok je on nije uoio. Neko drugi bi moda
zakljuio da je ta vizit-karta obino smee - mogla je stajati na tom mestu godinama, sve dok
iode ne bi zarale; ali Flober joj je dao odreenu funkciju.

Ako smo raspoloeni za dalje tumaenje, moemo pomnije da razmotrimo taj

ka

kratkotrajni dogaaj. Nije li moda znaajna istorijska koincidencija to to se najvei

e

evropski romanopisac devetnaestog veka susreo kod Piramida sa jednim od najpoznatijih

ot
jig

likova proze dvadesetog veka? To to je Flober, jo uvek oznojen od raspusnih deaka iz

kn

kupalita u Kairu, nabasao na ime zavodnika amerikih maloletnica iz Nabokovljevog

romana? Uostalom, koje je zapravo zanimanje ove jednodelne verzije Hamberta Hamberta?
Frotteur. Bukvalno, glaalac parketa, ali isto tako i osoba devijantnog seksualnog ponaanja
koja voli da se trlja o ljude u gomili.

I to nije sve. A sada o ironiji ironije. Ispostavlja se, na osnovu Floberovih putnih
zapisa, da vizit-kartu na datom mestu nije ostavio sam Monsieur Frotteur, ve okretni i
dovitljivi Maksim di Kan, koji se u toj purpurnoj noi popeo gore i postavio malu miolovku
za senzibilitet svog prijatelja. Kada to znamo, menja se ravnotea u naoj reakciji: Flober
postaje trom i predvidiv, a Di Kan aljivdija, spadalo, dasa koji se zeza s modernizmom jo
pre nego to se modernizam uopte javno oglasio.

Ali, itajmo dalje. Ako pogledamo Floberova pisma, saznaemo da je nekoliko dana
posle ovog dogaaja pisao majci o divnom iznenaenju tog otkria. Kad samo pomislim da
sam tu karticu specijalno nosio itavim putem od Kruasea a da je ipak nisam ja tamo stavio!
 bojana888

Taj klipan je iskoristio moju zaboravnost i pronaao tu blaenu karticu na dnu mog sklopivog
cilindra. I tako sve udnije od udnijeg. Flober je ve kod kue spremao specijalne efekte
koji e se kasnije ispostaviti kao karakteristini za nain na koji doivljava svet. Ironija se
razvija, stvarnost uzmie. A zato je, ivo me zanima, i nosio sa sobom taj cilindar sve do
Piramida?

2. TA BISTE PONELI SA SOBOM NA PUSTO OSTRVO?

Gistav se obino osvrtao na svoja letovanja u Truvilu - provedena izmeu papagaja

kapetana Barbija i psa Mme lezinger - kao na retka spokojna razdoblja svog ivota.
Priseajui se pri kraju svojih dvadesetih godina, napisao je Lujzi Kole da su najvaniji
dogaaji u mom ivotu bili nekoliko misli, proitane knjige, poneki zalasci sunca u Truvilu,
ka

na morskoj obali, i razgovori od pet-est asova bez prekida sa jednim prijateljem (Alfred le
Poatven) koji je sada oenjen i izgubljen za mene.
e
ot
jig

U Truvilu je upoznao Gertrud i Herijet Kolijer, kerke britanskog pomorskog ataea.

kn

Obe su se, izgleda, zaljubile u njega. Herijet mu je poklonila svoj portret, koji je on okaio
iznad kamina u Kruaseu; ali Gertrud je bila ona koja mu se vie sviala. Kakva su bila njena
oseanja prema njemu moe da se nasluti iz teksta koji je napisala decenijama kasnije, posle
Gistavove smrti. Prilagoavajui stil romantiarskoj prozi i sluei se izmiljenim imenima,
ona se hvali: Strasno sam ga volela, oboavala. Prevalila sam tolike godine, ali nikada vie
nisam osetila takvo potovanje, ljubav, ali i strah koji su mi obuzimali duu. Neto mi je
govorilo da nikada neu biti njegova... Ali sam slutila, u najskrovitijim zakucima svog srca,
kako bih mogla da ga volim, potujem i sluam.

Gertrudino bujno seanje moda je puka matarija - ima li ita, na kraju krajeva,
sentimentalno primamljivije od mrtvog genija i pubertetskih letovanja na morskoj plai? A
moda i nije tako? Gistav i Gertrud su ostali u vezi godinama. On joj je poslao primerak
Madame Bovary (zahvalila mu se, naglasivi da je roman odvratan, i navela mu rei Filipa
Dejmsa Bejlija, autora Festusa, o dunosti pisca da itaocu prui moralnu pouku); a
etrdeset godina nakon to su se upoznali u Truvilu, ona je posetila Kruase. Lepi, plavokosi
 bojana888

kavaljer iz njene mladosti bio je sada elav i crven u licu, sa par zuba u vilici. Ali njegova
galantnost i dalje je bila besprekorna. Moja stara prijateljice, mladosti moja, pisao joj je
kasnije, tokom svih onih godina to proiveh a da nisam znao ta je sa vama, valjda nije
proao nijedan jedini dan, a da nisam pomislio na vas.

Tokom tih dugih godina (ili 1847, da budem precizan, godinu dana nakon to je
Flober pisao Lujzi o zalascima sunca u Truvilu) Gertrud je obeala da e voleti, potovati i
sluati nekog drugog - engleskog ekonomistu arlsa Tenanta. Dok je Flober lagano sticao
evropsku slavu kao romanopisac, Gertrud je i sama objavila jednu knjigu - dnevnik svoga
dede pod naslovom Francuska u predveerje velike revolucije. Umrla je 1918. u devedeset
devetoj godini ivota. Imala je kerku Doroti koja se udala za istraivaa Henrija Mortona
Stenlija.

Na jednom od Stenlijevih putovanja po Africi, njegova ekspedicija je zapala u

potekoe. Istraiva je bio primoran da se postepeno oslobaa svih nepotrebnih stvari. Na
ka

izvestan nain bila je to obrnuta, ivotna verzija popularne radio-emisije ta biste poneli sa
e

sobom na pusto ostrvo?: umesto da se opremi stvarima koje ivot u tropskim predelima ine
ot
jig

podnoljivijim, Stenli je morao da se otarasi pojedinih predmeta da bi preiveo. Knjige su

kn

oigledno bile suvine i on je poeo da ih listom odbacuje sve dok nije doao do one dve koje
bi svi gosti pomenute radio-emisije poneli sa sobom kao goli, civilizacijski minimum: Bibliju
i ekspira. Stenlijeva trea knjiga, ona koju je odbacio poslednju pre nego to je spao na
konani minimum, bila je Salammbo.

3. KRIPANJE KOVEGA

Sumorni, boleivi ton Floberovog pisma Lujzi Kole o zalascima sunca nije bio
nikakva poza. Na kraju krajeva, 1846. je bila godina u kojoj su mu, prvo otac, a onda i sestra
Karolina, umrli. Kakva kua! napisao je. Kakav pakao! itavu no Gistav je probdio
pored tela svoje sestre: ona je leala u svojoj beloj venanici, a on je sedeo i itao Montenja.

Ujutro na dan sahrane poljubio ju je poslednji put dok je leala u kovegu. Po drugi
 bojana888

put u tri meseca uo je teki bat pendetiranih cipela kako se uspinju drvenim stepenicama da
odnesu mrtvo telo. Toga dana jedva da je stigao da oali sestru: preovladavale su praktine
stvari. Trebalo je odsei pramen Karolinine kose i uzeti otisak lica i ruku u gipsu: Video sam
velike ape tih klipana kako je dodiruju i oblau joj lice gipsom. Ali bez velikih apa nema
sahrane.

Dobro je poznavao put do groblja od prethodnog puta. Na grobu se Karolinin mu

sruio. Gistav je posmatrao kako sputaju koveg u raku. Iznenada, koveg se zaglavio: raka
je bila preuska. Grobari su dohvatili koveg i prodrmali ga; vukli ga tamo-vamo, okretali,
zasecali lopatom, navlaili polugama, ali i dalje nisu mogli da ga pomaknu. Na kraju je jedan
od njih nogom stao na koveg, pravo na ono mesto gde je bila Karolinina glava, i ugurao ga u
raku.

Gistav je dao da se napravi njeno poprsje prema posmrtnoj maski; stajalo je u radnoj
sobi itavog njegovog radnog veka, sve dok nije umro, u istoj kui, 1880. godine. Mopasan je
ka

tada pomagao u oblaenja mrtvaca. Floberova sestriina je zamolila da se uzme tradicionalni

e

otisak pieve ruke u gipsu, ali se pokazalo da je to neizvodivo: pesnica je u samrtnom gru
ot
jig

bila isuvie vrsto stisnuta.

kn

Povorka je krenula, prvo do crkve u Kanteleu, a potom do Spomen-groblja, gde je

poasni vod ispalio svoju apsurdnu glosu o poslednjem retku romana Madame Bovary.
Govori su bili kratki, a onda je koveg poloen u raku. I on se zaglavio. U ovom sluaju
irina je bila dobro izmerena, ali grobari su krtarili na duini. Sinovi onih negdanjih klipana
uzalud su se natezali s kovegom; nisu mogli ni da ga uguraju ni da ga izvade. Posle nekoliko
trenutaka nelagode, oaloeni su poeli lagano da se razilaze ostavljajui Flobera
zaglavljenog pod kosim uglom u zemlji.

Normandijci su poznate krtice, a i grobari im, bez sumnje, nisu nikakav izuzetak;
moda im je ao svakog suvinog busena koji iskopaju, a moda im je takva bila
profesionalna tradicija izmeu 1846. i 1880. godine? Moda je Nabokov proitao Floberova
pisma pre nego to je poeo da pie Lolitu. Moda divljenje H. M. Stenlija prema
Floberovom romanu iz Afrike i nije iznenaujue. Moda je ono to mi danas smatramo
otrcanom koincidencijom, istananom ironijom ili hrabrim, dalekovidim modernizmom
 bojana888

izgledalo sasvim drugaije u svoje vreme. Flober je nosio vizit-kartu Monsieura Hamberta
itavim putem od Ruana do Piramida. Treba li to da oznaava samoljubivo reklamiranje
vlastitog senzibiliteta; zezanje na raun peanog lica pustinje, koje ne moe da se izglanca
kao parket; ili se Flober jednostavno naalio sa svima nama.

ka
e
ot
jig
kn
 bojana888

Oi Eme Bovari

Da vam kaem zato mrzim kritiare. Ne iz uobiajenih razloga: zato to su propali

pisci (obino nisu; moda su propali kritiari, ali to je drugo pitanje); ili zato to su po prirodi
zlobni, ljubomorni i sujetni (obino nisu; ako ve treba za neto, onda bi moda bolje bilo
optuiti ih za prekomernu velikodunost, za velianje drugorazrednih dela kako bi njihova
istanana zapaanja dobila na znaaju). Ne, razlog zbog koga mrzim kritiare - pa dobro, s
ka

vremena na vreme - lei u tome to piu ovakve reenice:

e
ot

Flober, za razliku od Balzaka, ne gradi svoje likove objektivnim spoljanjim opisom;

jig

u stvari, on je toliko nemaran u opisivanju njihove spoljanjosti da u jednoj prilici pripisuje

kn

Emi smee (14), u drugoj duboke crne (15), a u treoj plave oi (16).

Ovu preciznu i obeshrabrujuu optubu iznela je pokojna dr Enid Starki, bivi

predava francuske knjievnosti na Univerzitetu u Oksfordu i najiscrpniji Floberov britanski
biograf. Brojevi u zagradama iz njenog teksta odnose se na fusnote u kojima autorka probada
romanopisca odreenim poglavljem i reenicom.

Sluao sam jedno predavanje dr Starki i drago mi je to mogu da kaem da je imala

uasan francuski akcenat; bio je to jedan od onih izgovora punih ake samouverenosti i
apsolutnog nedostatka sluha, koji se koleba izmeu prozaine ispravnosti i grotesknih
greaka, esto u jednoj istoj rei. Naravno, to nije dovodilo u pitanje njenu kompetentnost da
predaje na Univerzitetu u Oksfordu, jer se sve donedavno na tom univerzitetu prema
modernim jezicima odnosilo kao da su mrtvi - na taj su nain ulivali vie potovanja, delovali
kao poneto usavreniji latinski i grki. Pa ipak, naroito me je kosnulo to to je neko ko ivi
od francuske knjievnosti tako katastrofalno nesposoban da izgovara osnovne rei toga jezika
 bojana888

onako kako su ih prvobitno izgovarale osobe koje su predmet njenih radova, njeni junaci (pa i
oni koji su je plaali, mogli bismo rei).

Moda ete pomisliti da je ovo jeftina osveta mrtvoj kritiarki samo zato to je istakla
da Flober nije imao sasvim jasnu predstavu o oima Eme Bovari. Ali, ja se ne drim izreke
de mortuis nil nisi bonum (uostalom, govorim kao lekar); a i teko je suzdrati bes kada vas
neki kritiar upozori na tako neto. Nisam bio besan na dr Starki, barem ne u poetku - ona
je, kako se ono kae, samo radila svoj posao - ve na Flobera. Zar taj pedantni genije nije
mogao da pripazi da njegov najslavniji lik ima stalno istu boju oiju? Ha. A onda, poto niste
u stanju da se na njega dugo ljutite, usmeravate svoj bes prema kritiaru.

Moram da priznam da nikada dok sam itao Madame Bovary nisam primetio da
junakinja ima oi boje duge. Da li je trebalo? Da li ste vi to primetili? Da nisam moda bio
previe zaokupljen pojedinostima koje su izmakle panji dr Starki (a koje bi to pojedinosti
mogle da budu, ne mogu u ovom asu da se setim). Drugim reima: postoji li negde savreni
ka

italac, totalni italac? Da li itanje dr Starki podrazumeva sve ono to sam ja proivljavao
e

dok sam itao Madame Bovary i jo mnogo ta drugo, tako da je moje itanje na neki nain
ot
jig

besmisleno? E pa, nadam se da nije tako. Moje itanje moe da bude besmisleno sa stanovita
kn

istorije knjievne kritike, ali nije besmisleno sa stanovita uivanja. Ne mogu da dokaem da
obini itaoci uivaju vie u knjigama od profesionalnih kritiara, ali mogu da navedem jednu
prednost koju mi imamo u odnosu na njih. Mi smemo da zaboravljamo. A dr Starki i njoj
slini optereeni su pamenjem: knjige o kojima predaju i piu ne smeju nikada da izbriu iz
seanja. ive s njima kao u porodici. Moda ba zbog toga neki kritiari poprime nemaran,
pokroviteljski ton kada govore o piscima kojima se bave. Kao da je Flober, ili Milton, ili
Vordsvort, neka dokona stara tetka, zavaljena u stolici za ljuljanje, koja zaudara po ustajalom
puderu, koju zanima samo prolost i koja ve godinama nije rekla nita novo. Naravno, to je
njena kua i svi u njoj stanuju besplatno; ali nema veze, valjda je ve, znate... vreme!

Dok obian ali pasionirani italac sme da zaboravi; moe slobodno da odlazi od pisca,
da ga vara s drugim piscima, da mu se vraa i ponovo pada u zanos. Porodini ivot nikada se
ne odraava na tu vezu; ona moe da bude sporadina, ali kada traje, uvek je intenzivna.
Nema tu onih svakodnevnih pakosti koje se javljaju kada ljudi otupe od zajednikog ivota.
Nikad nisam mogao da zamislim sebe kako umornim glasom podseam Flobera da rairi
 bojana888

mokri pekir u kupatilu ili da etkom oisti klozetsku olju. to dr Starki ne moe a da ne
radi. Sluajte, doe mi da viknem, pisci nisu savreni, kao to ni muevi i ene nisu savreni.
Jedino vrsto pravilo je da, ak i ako vam se uini da jesu, ne mogu da budu savreni. Nikada
nisam mislio da je moja ena bila savrena. Voleo sam je, ali se nikad nisam zavaravao.
Seam se... Ali, ostaviu to za drugu priliku.

Umesto toga, prisetiu se jednog drugog predavanja kome sam prisustvovao pre
nekoliko godina, na knjievnom skupu u eltenhemu. Predavanje je drao profesor sa
Kembrida, Kristofer Riks, i bilo je zaista sjajno. Sijala mu se elava glava, sijale su mu se
crne cipele; a i predavanje mu se zaista sijalo. Tema je glasila: Greke u knjievnosti, i da li
su one vane. Jevtuenko je, na primer, navodno napravio grdnu greku u jednoj od svojih
pesama o amerikom slavuju. Pukin je sasvim pogreno opisao vojnu uniformu kakva se
nosila na balovima. Don Vejn28 je pogreio neto u vezi sa pilotom koji je bacio bombu na
Hiroimu. Nabokov je pogreio - ovo je pravo iznenaenje - u izgovoru imena Lolita. Bilo je
ka

tu i drugih primera: Kolrid, Jejts i Brauning nali su se meu onima koji su uhvaeni na delu
e

da ne razlikuju iju od vrata, pa ak ni da ne znaju ta je uopte ija.

ot
jig

Posebno su me iznenadila dva primera. Prvi je znaajno otkrie o Gospodaru muva. U

kn

uvenoj sceni, kada deaci koriste Pigijeve naoare za ponovno otkrivanje vatre, Vilijam
Golding je pogreio u optici. Sasvim je suprotno od onoga to on tvrdi. Pigi je kratkovid, i
naoare koji se u tim sluajevima prepisuju nisu se ni sluajno mogle koristiti za
potpaljivanje vatre. Ma kako ih ovek drao, one nisu u stanju da fokusiraju suneve zrake u
jednu taku.

Drugi primer odnosi se na pesmu Juri lake konjice: U Dolinu smrti/Dojaha njih
est stotina. Tenison je napisao ovu pesmu na brzinu, poto je proitao reportau u Tajmsu u
kojoj je bila i reenica: Neko je uprskao stvar?. Oslonio se i na jednu raniju procenu koja je
pominjala 607 konjanika. Kasnije se, meutim, broj onih koji su uestvovali u onome to je
Kamij Ruse nazvao ce terrible et sanglant steeplechase29 zvanino popeo na 673. U Dolinu
smrti/Dojaha njih est stotina sedamdeset i tri? Nekako mi ne zvui da ima ritma. Moda bi
broj mogao da se zaokrui na sedam stotina - ni to ne bi bilo sasvim tano, ali bi barem bilo

28 John Wain, roen 1925, engleski pesnik i romanopisac.

29 Ta uasna i krvava trka sa preponama.
 bojana888

tanije? Tenison je razmotrio stvar i odluio da nita ne menja u pesmi: est stotina je u
metrikom smislu mnogo bolje nego sedam stotina (bar ja tako mislim) pa neka tako i
ostane.

Meni se ini da stavljanje 600 umesto 673, ili 700, ili oko 700 teko da predstavlja
nekakvu greku. S druge strane, nepouzdanost Goldingove optike mora se svakako oznaiti
kao propust. Pitanje koje sledi je da li je to vano? Koliko se seam predavanja profesora
Riksa, njegovo obrazloenje je bilo da ako je faktografska strana u knjievnom delu
nepouzdana, tada je piscu mnogo tee da se slui elementima kao to su ironija i iluzija. Ako
ne znate ta je istina, ili ta se podrazumeva pod istinom, onda se umanjuje vrednost onoga
to nije istina, ili to se podrazumeva da nije istina. Meni ta tvrdnja izgleda sasvim na mestu,
iako mi i dalje nije jasno na koliko se sluajeva literarnih greaka moe stvarno odnositi. to
se tie Pigijevih naoara, mislim da: a) zaista e mali broj ljudi, osim okultista, optiara i
profesora engleske knjievnosti sa dvostrukom dioptrijom, primetiti tu greku, i b) a kad je i
ka

primete, samo e detonirati greku - kao to se aktivira mala bomba sa ogranienim dejstvom.
e

I to je najvanije, ta detonacija (do koje dolazi na dalekoj morskoj obali a njen jedini svedok
ot

je neki pas) ne iri se na ostale delove romana.

jig
kn

Greke kao to je ova Goldingova jesu spoljanje greke - nastale usled razlika
izmeu onoga to se u knjizi tvrdi i onoga to poznajemo u stvarnosti: najee one samo
odaju pievo nedovoljno poznavanje tehnikih detalja. To je oprostiv greh. Ali ta sa
unutranjim grekama, kada pisac iznosi dve suprotne tvrdnje u jednom istom delu? Emine
oi su smee, Emine oi su plave. To se, na alost, moe pripisati samo nestrunosti,
nemarnom odnosu prema pisanju. Pre neki dan sam proitao mnogo hvaljeni debitantski
roman jednog mladog pisca, u kome se pripoveda - koji je istovremeno i seksualno
neiskusan i ljubitelj francuske knjievnosti - na smean nain presliava o najboljem nainu
da poljubi devojku a da ne bude odbijen: Lagano, strastveno, neodoljivom snagom privlai
je malo-pomalo sebi buljei joj u oi na nain kao da si upravo dobio primerak prvog,
zabranjenog izdanja Madame Bovary.

Pomislio sam kako je to sasvim lepo reeno, ak i prilino duhovito. Jedini problem je
u tome to prvo, zabranjeno izdanje Madame Bovary jednostavno ne postoji. Roman je, za
ta sam mislio da je manje-vie dobro poznato, prvo izlazio u nastavcima u asopisu Revue
 bojana888

de Paris; potom je podignuta tuba zbog opscenosti; i tek poto je autor osloboen optube,
delo je objavljeno u obliku knjige. Nadam se da je mladi romanopisac (ini mi se da nije
poteno da mu navodim ime) mislio na prvo, zabranjeno izdanje Bodlerove zbirke Les
Fleurs du mal. Bez sumnje, tu e greku ispraviti za drugo izdanje; ako ga bude.

Oi smee, oi plave. Da li je to vano? Ne, da li je vano da pisac sam sebi uskae u

usta; ve, da li je uopte vana boja oiju? Uvek mi je ao romanopisaca kad treba da pomenu
boju enskih oiju - izbor je tako suen, i bilo koju boju da izabere, neminovne su banalne
implikacije. Oi su joj plave: nevinost i potenje. Oi su joj crne: strast i dubina. Oi su joj
zelene: neobuzdanost i ljubomora. Oi su joj smee: pouzdanost i zdrav razum. Oi su joj
ljubiaste: roman je napisao Rejmond endler. Kako sve to izbei bez gomile napomena u
zagradama o daminom karakteru? Oi su joj boje blata; boja njenih oiju je promenljiva u
zavisnosti od kontaktnih soiva koje nosi; nikad joj nije zagledao oi. E pa, izaberite sami ta
elite. Moja ena je imala zelenkasto-plave oi, zbog ega je pria o njoj vrlo duga. Tako da
ka

verujem da u trenucima iskrenosti i sam pisac verovatno priznaje besmislenost opisivanja

e

oiju. On polako zamilja njen lik, oblikuje ga, a onda joj - to valjda dolazi na samom kraju -
ot

strpa par staklenih oiju u one prazne duplje. Oi? O da, bolje da ima oi, misli on, umorno i
jig

uljudno.
kn

Prouavajui knjievna dela, Buvar i Pekie shvataju da gube potovanje prema piscu
koji zapadne u greku. Ja se vie udim tome to pisci prave tako malo greaka. Dakle,
biskup Lijea umire petnaest godina pre nego to je zaista umro: da li ta greka Valtera Skota
umanjuje vrednost romana Kventin Darvard? To je beznaajna greka, zalogaj dobaen
recenzentima. Vidim romanopisca uz ogradu na krmi trajekta koji prevozi preko Kanala kako
baca hrskavicu iz sendvia galebovima koji krue.

Bio sam predaleko da bih primetio boju oiju Enid Starki; pamtim samo da je bila
obuena kao mornar, da je hodala kao odbrambeni igra ragbija i da je imala uasan francuski
akcenat. Ali, rei u vam neto drugo. Vanredni profesor francuske knjievnosti na
Univerzitetu u Oksfordu i poasni lan vea Samervil koleda, poznata po svojim studijama
o ivotu i radu takvih pisaca kakvi su Bodler, Rembo, Gotje, Eliot i id (citiram rei sa
omota njene prve knjige; prvo izdanje, naravno), koja je posvetila dve obimne knjige i mnoge
godine svog ivota autoru Madame Bovary, izabrala je za naslovnu stranu svoje prve knjige
 bojana888

portret Gistav Flober, delo nepoznatog slikara. To je prvo to vidimo; to je, ako ba hoete,
trenutak u kome nam dr Starki predstavlja Flobera. Jedini problem je u tome to to nije on. To
je portret Luja Bujea, to e vam rei svi, od gardienne u Kruaseu pa nadalje. A ta da radimo
kad jednom prestanemo da se smejuljimo?

Moda jo uvek mislite da se samo svetim mrtvoj kritiarki koja ne moe da se brani?
Pa, moda se i svetim. Ali, s druge strane, quis custodiet ipsos custodes? A rei u vam jo
neto. Upravo sam ponovo proitao Madame Bovary.

Jednom prilikom pripisuje Emi smee (14), u drugoj duboke crne (15), a u treoj
plave oi (16).

Pouka koja se iz svega toga moe izvui, verujem, glasi: ne strahujte nikad od
fusnota. Evo sada svih est mesta u knjizi gde se pominju oi Eme Bovari. Oigledno je da je
to piscu bilo od izvesne vanosti;
ka

1. (Ema se prvi put pojavljuje u romanu): Ono to je bilo lepo na njoj, to su bile oi:
iako su bile smee, izgledalo je kao da su crne zbog trepavica...
e
ot
jig

2. (Ovako je doivljava negde na samom poetku braka mu koji je oboava): Njene

kn

oi su mu se uinile nekako krupnije, pogotovo kad bi se probudila i zatreptala vie puta za

redom; bile su crne kada se nalazila u senci, a tamnoplave na punom dnevnom svetlu; reklo
bi se da sadre itave slojeva boja, koje su duboko dole bile tamnije, a prema povrini
postajale sve svetlije i nalik na emajl.

3. (Na balu osvetljenom sveama): Njene crne oi izgledale su jo crnje.

4. (Kada prvi put sretne Leona): Probadala ga je svojim krupnim, razrogaenim

crnim oima.

5. (U kui, ovako izgleda Rudolfu kada je po prvi put posmatra): Crne oi.

6. (Ema se uvee gleda u ogledalu, neposredno poto ju je Rudolf zaveo): Nikad joj
oi nisu bile tako krupne, tako crne, niti je u njima bilo takve dubine.

Kako ono kritiarka ree? Flober, za razliku od Balzaka, ne gradi svoje likove
objektivnim, spoljanjim opisom; u stvari, on je toliko nemaran u opisivanju njihove
spoljanjosti... Bilo bi zanimljivo da se uporedi vreme koje je Flober utroio da bi se uverio
 bojana888

da mu junakinja ima neobine i zagonetne oi tragine preljubnice sa vremenom koje je dr

Starki utroila na to da ga nemamo omalovai.

I jo samo neto na kraju, da budemo potpuno sigurni. Na najraniji, nezaobilazni

izvor za prouavanje Flobera je knjiga Maksima di Kana Souvenirs litteraires30 (Aet, Pariz,
1882-3, dva toma) - ogovarako, sujetno, nepouzdano delo u kome autor opravdava samog
sebe, ali u istorijskom smislu veoma vano. Na 306. strani prvog toma (Remington, London,
1893, ime prevodioca nije navedeno) Di Kan pomno opisuje enu koja je bila prototip Eme
Bovari. Bila je to, kazuje Di Kan, druga ena sanitetskog oficira iz Bon Lekura, nedaleko od
Ruana:

Ta druga lekareva ena nije bila lepa; bila je omanja, zagasito ute kose i lica
poprskanog pegama. Bila je puna sebe i prezirala je mua koga je smatrala budalom. Okrugla
i bele puti, imala je sitne kosti koje se nisu ocrtavale, a u njenom hodu i optem dranju tela
bilo je gipkosti i uvijanja kao kod jegulje. Glas joj je, vulgarizovan donjonormandijskim
ka

akcentom, bio vie nego umiljat, a oi neodreene boje, zelene, sive ili plave, zavisno od
e

svetla, imale su uvek nekakav preklinjui izraz.

ot
jig

Reklo bi se da dr Starki pokazuje bezbrino nepoznavanje ovog razjanjavajueg

kn

pasusa. Sve u svemu, re je o krajnjem nemaru prema piscu koji joj je, na ovaj ili onaj nain,
platio vie rauna za struju. Jednostavno, takve stvari me izbezumljuju. Shvatate li sad zato
mrzim kritiare? Mogao bih da probam da vam opiem izraz svojih oiju u ovom trenutku, ali
su mi isuvie zamuene od besa.

30 Knjievne uspomene
 bojana888

Prelazak preko Kanala

Posluajte. Ratarataratarata. A onda - - tamo preko. Fatafatafatafata. Pa opet.

Ratarataratarata - fatafatafatafata. Blago novembarsko talasanje mora dovelo je stolove u
baru do toga da se metalnim zvukom javljaju jedan drugom. Neto se uporno uje od
oblinjeg stola; zatim pauza tokom koje se neujno podrhtavanje prenosi brodom; a onda
neto tii odziv s druge strane. Zov i odziv, zov i odziv; poput para mehanikih ptica u
ka

kavezu. Posluajte motiv: ratarataratarata fatafatafatafata ratarataratarata fatafatafatafata.

e
ot

Evo ta to govori: postojanost, stabilnost, uzajamno poverenje; pa ipak, pramena vetra ili
jig

plima i oseka sve bi to mogla da okona.

kn

Okrugli prozori na krmi iarani su sprejom; kroz jedan od njih nazire se niz debelih
ekrka i mlitavi makaroni raskvaene uadi. Galebovi su ve odavno odustali od pratnje ovog
trajekta. Ispratili su nas kretanjem iz Njuhejvena, pogledali kakvo je vreme, primetili da na
zadnjem delu palube nema paketa sa sendviima i vratili se nazad. Ko da im zameri? Mogli
su da nas prate etiri sata do Dijepa u nadi da e na povratku biti bolje sree; ali onda bi im
radni dan trajao deset sati. Sad ve negde iskopavaju crve na nekom vlanom fudbalskom
igralitu u Rotingdinu.

Ispod prozora se nalazi dvojezina kanta za otpatke sa pravopisnom grekom. U

gornjem redu pie PAPIERS (kako zvanino zvui ta francuska re, kao zapovest: Vozaku
dozvolu! Linu kartu!). Ispod toga stoji engleski prevod LITTERS.31 Kakva razlika samo
zbog jednog suglasnika! Kada je Flober prvi put video kako ga najavljuju - kao autora
Madame Bovary koja je uskoro trebalo da izlazi u nastavcima u asopisu Revue de Paris -

31 Engleska re litter otpaci, smee grekom je napisana u mnoini ime je promenjeno njeno znaenje.
 bojana888

prezime mu je bilo preinaeno u Fober. Ako se jednog dana pojavim, bie to u punoj ratnoj
opremi, pohvalio se tada, ali ak i kada je ovek u punoj ratnoj opremi, nikad mu u
potpunosti nisu zatieni pazuh i prepone. Kao to je istakao Bujeu, verzija njegovog
prezimena u Revue razlikovala se samo u jednom slovu od neeljene komercijalne igre
reima - Fobe je bilo prezime bakalina u Rieljeovoj ulici, preko puta pozorita Komedi-
fransez. Pre nego to sam se uopte pojavio, ivog su me odrali.

Volim ove vansezonske prelaske preko Kanala. Kad si mlad, onda vie voli vulgarne
mesece, punu sezonu. Kako postaje stariji, naui da ceni prelazna razdoblja, mesece koji
nikako ne mogu da se odlue. Moda je to nain da se prizna da nita vie ne moe biti
pouzdano kao to je bilo. Ili je to moda nain da se prizna sklonost ka praznim trajektima.

U baru nema vie od pet-est ljudi. Jedan od njih se opruio na klupi; uspavljujui
zveket stolova izmamljuje mu prvo hrkanje. U ovo doba godine nema kolskih ekskurzija;
aparati za video-igre, diskoteka i bioskop su utihnuli; ak i anker aska sa gostima.
ka

Ovo je trei put za godinu dana da prelazim preko Kanala. Novembar, mart,
e
ot

novembar. Samo na par noi u Dijepu; iako ponekad doem kolima i odvezem se do Ruana.
jig

To nije mnogo vremena, ali je dovoljno za promenu. To i jeste promena. Svetlo iznad Kanala,
kn

na primer, izgleda sasvim drugaije kad se gleda sa francuske obale - jasnije je a opet nekako
nepostojanje. To nebo je poprite raznih mogunosti. Ne zapadam u romantiku. Posetite
umetnike galerije du normandijske obale i sami ete se uveriti ta su tamonji slikari voleli
da slikaju, uvek iznova: pogled na sever. Komadi morske obale, more i nebo bogato
dogaajima. Engleski slikari nikada to nisu radili, nisu se okupljali u Hejstingsu, Margejtu ili
Istbomu da zure u natmureni, jednolini Kanal.

Ne idem ja tamo samo zbog svetla. Idem i zbog onih stvari koje se zaboravljaju sve
dok se ponovo ne vide. Nain na koji seku meso. Ozbiljnost njihovih pharmacies. Ponaanje
njihove dece u restoranima. Saobraajni znakovi (Francuska je jedina zemlja koju znam gde
se vozai upozoravaju na cveklu na putu - jednom sam video crveni trougao na kome je
pisalo BETTERAVES32 i bio nacrtan automobil koji se zanosi u vonji). Gradske skuptine
Tree Republike. Ukus vina u smrdljivim okreenim podrumima pored puta. Mogao bih da

32 Cvekla.
 bojana888

nastavim, ali i ovo je dovoljno jer bih ubrzo poeo da naglabam o lipama, o ptanque,33 o
hlebu koji se umae u oporo crno vino - oni to zovu la soupe a perroquet, papagajska supa.
Svako ima svoju privatnu listu, a tue liste ubrzo postanu isprazne i sentimentalne. Pre neki
dan sam proitao listu pod naslovom ta mi se svia. Glasila je ovako: Salatu, cimet, sir,
biber, marcipan, miris upravo pokoene trave, (da li biste itali dalje?)... rue, boure,
lavandu, ampanjac, nestalna politika uverenja, Glena Guida... Ta lista, sastavio ju je Rolan
Bart, nastavlja se dalje, kao i sve liste. Neto od toga vam se svia, a neto vas nervira. Iza
vina iz Medoka i imati sitnia, Bartu se svia roman Bouvard et Pcuchet. Dobro, fino,
idemo dalje. ta je sledee? etnja u sandalama po puteljcima jugozapadne Francuske. Ovo
je dovoljan razlog da se ovek odveze sve do jugozapadne Francuske i pospe malo cvekle po
tim puteljcima.

Na mojoj listi su i pharmacies. Apoteke u Francuskoj uvek izgledaju nekako

potenije. U njima se ne dre lopte za plau, ni kolor-filmovi, ni ronilaka oprema, ni alarmni
ka

ureaji protiv provalnika. Slubenici znaju svoj posao i nikad ne pokuavaju da vam utrape
e

eerlemu na odlasku. Zatiem samog sebe kako im se pokoravam kao da su neki struni
ot

savetnici.
jig
kn

Jednom smo moja ena i ja svratili u pharmacie u Montabanu i zatraili pakovanje

flastera. Za ta su vam potrebni, upitali su nas. Elen je pokazala na svoju petu na kojoj se od
kaia na novim sandalama napravio ulj. Pharmacien je izaao iza svoga pulta, zamolio ju je
da sedne, skinuo joj sandalu neno kao da je fetiista - oboavalac stopala, pregledao joj petu,
oistio je komadiem gaze, uspravio se i okrenuo se znaajno prema meni, kao da se zaista
radilo o neemu to treba da se sakrije od moje ene, i tiho mi objasnio: To vam je,
monsieur, ulj. Dok nam je pruao pakovanje flastera, pomislio sam da Omeov duh jo uvek
ivi.

Omeov duh: napredak, racionalnost, nauka, lukavstvo. Moramo ii u korak s naim

vekom - to su maltene njegove prve rei; i on zaista ide tako ka Lgion dhonneur. Kad Ema
Bovari umre, uz mrtvo telo bdiju dva oveka: svetenik i Ome, pharmacien, predstavljajui
staru i novu pravovernost. Ba kao neka alegorijska skulptura iz devetnaestog veka: Vera i

33 Boanje.
 bojana888

Nauka zajedno bdiju nad Mrtvim Telom Greha. Detalj slike G. F. Votsa. 34 Samo to obojica, i
svetenik i ovek nauke, na kraju ipak zaspu uz mrtvo telo. U poetku ujedinjeni samo
filozofskom zabludom, ubrzo uspostavljaju dublje jedinstvo u zajednikom hrkanju.

Flober nije verovao u napredak, naroito ne u moralni napredak, koji je jedino vaan.
Doba u kojem je iveo bilo je glupo; novo doba, koje je donosio francusko-pruski rat, bie jo
gluplje. Naravno, neke stvari e se promeniti: pobedio je Omeov duh. Uskoro e svaki ovek
sa skvrenim stopalom imati pravo na pogrenu operaciju koja e dovesti do amputacije
noge; ali ta je to znailo? itav san o demokratiji, napisao je Flober, sastoji se u tome da
se proletarijat izdigne na nivo gluposti na kome se buroazija ve nalazi.

Ova reenica esto razdrauje ljude. A zar nije potpuno tana? U poslednjih sto
godina proletarijat je kolovanjem preuzeo pretenzije buroazije, dok je buroazija, sa manje
samopouzdanja u svoju nadmonost, postala lukavija i podmuklija. Da li je to napredak?
Ukoliko elite da vidite savremeni brod ludaka, onda prouavajte dupke puni trajekt koji
ka

prelazi preko Kanala. Svi su tu na okupu: raunaju koliko e zaraditi kupovinom robe bez
e

carine; sede za barom i piju vie nego to treba; igraju na automatima za kockanje; besciljno
ot
jig

lutaju palubom; premiljaju se koliko iskreni treba da budu na carini; oekuju sledei nalog
kn

brodske posade kao da od toga zavisi prelazak preko Crvenog mora. Nita ja ne kritikujem,
samo zapaam; i nisam siguran ta bih pomislio kada bi se svi odjednom poreali uz brodsku
ogradu da se dive igri svetla na vodi i kad bi uz to poeli da raspravljaju o Budenu. 35 Uzgred
budi reeno, nisam ni ja drugaiji: i ja se snabdevam u duty-free shopu i oekujem naloge kao
i svi ostali. Hou da kaem samo jedno: Flober je bio u pravu.

Debeli kamiondija na klupi hre sve u esnaest. Naruio sam jo jedan viski; nadam
se da ne zamerate. Tek toliko da skupim snagu da vam ispriam sve o... o emu? O kome? Tri
prie bore se u meni za prevlast. Jedna o Floberu, druga o Elen, a trea o meni. Moja pria je
najobinija od sve tri - jedva neto vie od uverljivog dokaza da zaista postojim - pa ipak
najtee mi je da nju zaponem. Pria o mojoj eni neto je zamrenija, i hitnija; ali i njoj se
opirem. Kako ono rekoh, najbolje ostavljam za kraj. Mislim da ipak nije tako; pre e biti da je
suprotno. Ali, pre nego to vam ispriam priu o Elen, hteo bih da budete spremni za nju, to

34 G. F. Watts (1807 - 1904), engleski slikar i vajar, poznat po svojim alegorijskim slikama.
35 Eugene Louis Bouden (1825 - 1904), francuski slikar.
 bojana888

e rei, elim da vam dosade sve ove prie o knjigama, papagajima, izgubljenim pismima,
miljenjima dr Enid Starki, pa ak i o miljenjima dr Defri Brajtvajta. Knjige nisu ivot, ma
koliko mi eleli da jesu. Pria o Elen je istinita; moda je to razlog to vam umesto nje
kazujem priu o Floberu.

Oekujete neto i o meni, zar ne? Tako vam je to danas. Ljudi umiljaju da poseduju
deo vas, ma koliko vas slabo poznavali; a ako ste bili dovoljno nesmotreni da napiete knjigu,
onda vam i raun u banci, i zdravstveni karton, i brano stanje, sve vam to neminovno
pripada javnosti. Flober to nije odobravao. Umetnik mora da nastupi tako da uveri
potomstvo da on nikada nije ni postojao. Za vernike, smrt unitava telo i oslobaa duh; za
umetnike, smrt unitava linost i oslobaa delo. Tako je u teoriji. Naravno, u praksi stvari
esto krenu naopako. Pogledajte samo ta se desilo Floberu: itav jedan vek nakon njegove
smrti Sartr ga je, kao nekakav miiavi, oajni spasilac na plai, deset godina lupao po
grudima i duvao mu u usta, deset godina pokuavao da ga osvesti, samo zato da bi mogao da
ka

ga posedne na pesak i da mu kae ta u stvari misli o njemu.

e

A ta sad ljudi misle o Floberu? Kako ga zamiljaju? Kao elavka sa oklembeenim

ot
jig

brkom; kao pustinjaka iz Kruasea; kao oveka koji je rekao: Madame Bovary, cest moi;36
kn

kao nepopravljivog estetu, buruoaskog burujofoba. Samosvesna zrna mudrosti, skraeni

saeci iz druge ruke za one kojima se uri. Teko da bi Flobera iznenadila ta lenja urba da se
neto shvati. Upravo to ga je i podstaklo da napie itavu jednu knjigu (ili barem eli dodatak
knjizi): Dictionnaire des ides reues.

Na najprizemnijoj ravni njegov Renik je katalog fraza (PAS; Stvoren specijalno radi
toga da spase gospodaru ivot. Pas je ovekov najbolji prijatelj) i aljivih definicija (ABA:
enka apca). Osim toga, to je prirunik tobonjih saveta, kako drutvenih (SVETLO: Kad
palite sveu, uvek recite: Fiat lux!), tako i estetskih (ELEZNIKE STANICE: Uvek im se
divite; navodite ih kao primer uzorne arhitekture). Ponekad je ton vragolast i podrugljiv,
ponekad izazovno ozbiljan tako da ovek dopola poveruje iznetoj tvrdnji (MAKARONI:
Kada su pripremljeni na italijanski nain, slue se prstima). Renik se ita kao dar za priest
koji je napisao zajedljivi, razvratni ujak specijalno za ozbiljnog pubertetliju koji eli da uspe
u drutvu. Ako ga paljivo prouite, nikada neete rei nita pogreno, ali isto tako i nita
36 Gospoa Bovari, to sam ja.
 bojana888

potpuno tano (HELEBARDA: Kada primetite da se naoblailo, nikad ne zaboravite da

kaete: Padae helebarde s neba. U vajcarskoj svi mukarci nose helebarde. APSINT:
Neobino jak otrov: samo jedna aica i mrtvi ste. Stalno ga piju novinari dok piu svoje
lanke. Pobio vie vojnika nego beduini).

Floberov Renik je pravi teaj iz ironije - od odrednice do odrednice moete da pratite

kako razmazuje ironiju razliite debljine, kao to slikar koji slika Kanal zatamnjuje nebo jo
jednim premazom boje. Dolazim u iskuenje da i sam napiem Renik otrcanih misli o
samom Gistavu. Sasvim kratak renik: depni vodi s podvodnim minama; neto na prvi
pogled ozbiljno, ali to navodi u pogreku. Preuzeta mudrost u obliku tableta, s tim da su
neke tablete otrovne. U tome je privlanost ali i opasnost ironije: nain na koji omoguava
piscu da bude prividno odsutan iz svog dela, ali da, u stvari, bude prisutan u aluzijama. Ipak
moete dobiti svoj kola i pojesti ga; nevolja je u tome to ete se ugojiti.

ta bismo u tom novom reniku mogli da kaemo o Floberu? Mogli bismo, moda, da
ka

istaknemo da je buroaski individualista; da, to zvui dovoljno filistarski, dovoljno

e

nepoteno. To je odreenje koje uopte ne moe da poremeti injenica da je Flober prezirao

ot
jig

buroaziju. A ta tek da kaemo o individualisti, ili o neemu slinom tome? U idealnoj

kn

umetnosti, onako kako je ja zamiljam, mislim da umetnik ne sme da pokae nita lino i ne
sme da se pojavljuje u svome delu, nita vie no to to Bog ini u prirodi. ovek je nita,
umetniko delo je sve... Bilo bi mi drago da kaem ta mislim i tim kazivanjem dam oduka
oseanjima gospodina Gistava Flobera, ali koliko je uopte vaan pomenuti gospodin?

Ovaj zahtev za odsustvom autora iz dela jo se i produbio. Neki autori se prividno

slau sa tim naelom, ali onda se uunjaju na sporedna vrata pa opale itaoca izrazito linim
stilom. Zloin je savreno izveden, samo to je palica za bejzbol, ostavljena na mestu zloina,
puna otisaka prstiju. Flober je drugaiji. On je vie nego iko drugi verovao u stil. Uporno je
radio na lepoti, zvunosti, tanosti, savrenstvu ali nikad savrenstvu obeleenom linim
peatom, kao to je sluaj sa Vajldom. Stil je u funkciji teme. Stil se ne namee sadraju, ve
proizilazi iz njega. Stil je vernost misli. Prava re, odgovarajui izraz, savrena reenica su
uvek tu negde, a zadatak pisca je da ih pronae kako zna i ume. Za neke to ne znai nita
vie nego da odu u samoposlugu i napune metalnu korpu, a za druge to znai zalutati na nekoj
ravnici u Grkoj, po mraku, u snegu, na kii, i nai ono za im traga samo uz pomo nekog
 bojana888

retkog trika kao to je podraavanje lajanja.

U ovom naem pragmatinom i uenom veku takva tenja e nam se verovatno uiniti
pomalo provincijalnom (uostalom, i Turgenjev je proglasio Flobera naivnim). Vie ne
verujemo da se jezik i stvarnost podudaraju tako skladno - i zaista, danas se smatra da i
stvari nastaju od rei isto kao to i rei nastaju od stvari. Ali, ako mislimo da je Flober naivan,
ili - to je jo verovatnije - neuspean, ne smemo da se odnosimo pokroviteljski prema
njegovoj ozbiljnosti ili neustraivoj usamljenosti. Bio je to, uostalom, vek Balzaka i Igooa, sa
kitnjastim romantizmom na jednoj strani i gnomskim simbolizmom na drugoj. Floberova
planirana nevidljivost u veku brbljivaca i ljateih stilova mogla bi da se okarakterie na
jedan od dva naina: kao klasina ili moderna. Okrenuta unazad sedamnaestom veku ili
unapred kraju dvadesetog. Dananji kritiari koji pompezno iznova odreuju sve romane,
drame i pesme kao tekstove - autora na giljotinu! - ne bi smeli da tako olako prelaze preko
Flobera. itav jedan vek pre njih on je sastavljao tekstove i poricao znaaj vlastite linosti.
ka

Autor u svojoj knjizi mora da bude poput Boga u svemiru, svuda prisutan ali nigde
e

vidljiv. Naravno, u naem veku su se iz petnih ila trudili da ovu reenicu pogreno
ot
jig

proitaju. Uzmimo samo Sartra i Kamija. Bog je mrtav, kazuju nam oni, prema tome i
kn

bogoliki romanopisac je mrtav. Nemogue je sve znati, ovekovo znanje je fragmentarno pa i

sam roman mora da bude fragmentaran. To ne samo da zvui sjajno, nego i logino. Ali, da li
je zaista tako? Na kraju krajeva, roman nije nastao kad je nastala vera u Boga; niti, to se toga
tie, postoji neka posebna meusobna veza izmeu romanopisaca koji su duboko verovali u
sveznajueg pripovedaa i onih koji su duboko verovali u sveznajueg Tvorca. Uz Flobera,
naveo bih i Dord Eliot.

tavie, navodna bogolikost romanopisca iz devetnaestog veka bila je puko tehniko

sredstvo; fragmentamost modernog romanopisca isto tako je samo metoda. Kada savremeni
pripoveda okleva, pretvara se da je nesiguran, pogreno neto razumeva, igra neke igre i
zapada u pogreke, da li italac zaista veruje da je slika stvarnosti verodostojnije doarana?
Kada pisac ponudi dva razliita zavretka romana (zato dva? zato ne stotinu?), da li italac
ozbiljno misli da mu je ponueno da bira i da roman na taj nain odraava razliite ivotne
krajeve? Takav izbor nije nikad pravi jer italac mora da proita oba zavretka. U ivotu
sami donosimo odluku - ili odluka donosi nas - pa onda krenemo na jednu stranu; da smo
 bojana888

doneli drugaiju odluku (kao to sam jednom prilikom rekao svojoj eni, iako mislim da ona
nije bila kadra da proceni koliko je ta misao mudra), bili bismo negde drugde. Roman sa dva
razliita zavretka ne podraava tu stvarnost - on nas jednostavno vodi dvama razliitim
putevima. Pretpostavljam daje to neka vrsta kubizma. I to je u redu; ali nemojmo se
zavaravati da je to neka posebna mudrost.

Uostalom, kada bi romanopisci zaista eleli da podraavaju deltu ivotnih

mogunosti, uradili bi sledee. Na kraju knjige bi se nalazio komplet zapeaenih koverti
razliitih boja. Na svakoj bi lepo pisalo: Tradicionalni sreni zavretak, Tradicionalni
nesreni zavretak, Tradicionalni polusreni-polunesreni zavretak, Deia ex machina,
Modernistiki arbitrarni zavretak, Zavretak smaka sveta, Zavretak pun napetosti,
Zavretak u snu, Nejasni zavretak, Nadrealistiki zavretak, i tako dalje. italac bi imao
pravo samo na jedan od njih i morao bi da uniti preostale koverte. E, to je ono to ja zovem
ponuditi itaocu mogunost da bira zavretak; ali, moda ete jo pomisliti da sasvim
ka

nerazumno i bukvalno sve shvatam.

e

to se tie neodlunog pripovedaa - vidite, bojim se da ste upravo naleteli na jednog.

ot
jig

Moe biti da je to zato to sam Englez. Ta valjda ste to pogodili - da sam Englez? Ja... ja...
kn

Pogledajte onog galeba tamo gore. Nisam ga ranije primetio. Noen vetrom, eka komadie
hrskavice iz sendvia. Znate ta, nadam se da mi neete zameriti, ali zaista moram da se
proetam po palubi; ovde u baru postaje prilino zaguljivo. Kako bi bilo da se naemo na
brodu kad se budemo vraali? U etvrtak, na trajektu koji kree u dva sata? Siguran sam da
u tada biti raspoloeniji za priu. Moe? ta? Ne, ne moete sa mnom na palubu. Zaboga.
Osim toga, prvo idem do toaleta. Ne moete sa mnom tamo, da virite iz susedne kabine.

Izvinjavam se, nisam to hteo da kaem. Onda, u dva sata u baru, kad brod podigne
sidro? Ah, da, jo samo neto da vam kaem. Ne propustite da odete u prodavnicu sira u
Glavnoj ulici. Mislim da se vlasnik zove Leru. Preporuujem da uzmete bri-savaren. U
Engleskoj nigde neete nai pravi ako ga sami ne donesete. Dre ga na isuvie niskoj
temperaturi, ili mu ubrizgavaju neke hemikalije da uspore sazrevanje, ili tako neto. Naime,
ako uopte volite sir.
 bojana888

***

Kako da ulovimo prolost? Kako da ulovimo tuu prolost? itamo, uimo, pitamo,
priseamo se, skromni smo, a onda neka sluajna sitnica promeni sve iz osnova. Flober je bio
gorostas, svi su bar tako tvrdili. trao je nad svima kao kakav krni galski poglavica. Pa
ipak, bio je samo metar i osamdeset visok: znamo to na osnovu njegove vlastite tvrdnje.
Visok da, ali nikakav gorostas; u stvari, bio je nii od mene, a kad sam ja u Francuskoj, nikad
ne trim nad ostalim ljudima kao galski poglavica.

Gistav je, dakle, bio gorostas visok sto osamdeset centimetara, a kada to znamo, svet
se barem malo smanjuje. Gorostasi i nisu bili naroito visoki (da li su patuljci zato bili nii?).
A debeli ljudi: da li su bili manje debeli zato to su bili nii, pa nisu morali da imaju tako
ka

velike trbuhe da bi izgledali debeli; ili su bili deblji zato to su imali isto tako velike trbuhe,
ali su imali manje telo za takve trbuhe? Kako da saznamo te obine, bitne sitnice? Moemo
e
ot

da prouavamo dokumente decenijama, ali opet i da esto dolazimo u iskuenje da dignemo

jig

ruke od svega i utvrdimo kako je istorija samo jo jedan knjievni anr: prolost je
kn

autobiografska proza koja se pretvara da je parlamentarni izvetaj.

Na zidu moje kue visi mali akvarel Ruana od Artura Frederika Pejna (roen 1831. u
Njuarku, Lester, stvarao izmeu 1849. i 1884. godine). Prikazuje grad iz perspektive groblja
u Bonsekuru: mostovi, zvonici, reka koja zavija kod Kruasea. Naslikan je 4. maja 1856.
Flober je zavrio Madame Bovary 30. aprila 1856. godine; tu u Kruaseu, tamo gde mogu da
uprem prstom, izmeu dve iroke mrlje vodene boje koje nita ne slute. Tako blizu, a ipak
daleko. Onda, da li je to istorija - amaterski akvarel uraen brzim, samouverenim potezima?

Nisam siguran ta da mislim o toj prolosti. elim samo da znam da li su debeli ljudi
bili deblji u ono vreme. I da li su ludaci bili lui? U to vreme u bolnici u Ruanu bio je neki
ludak koji se zvao Mirabo i koji je bio omiljen meu lekarima i studentima medicine u Hotel-
Dijeu zbog jednog osobenog talenta: za oljicu kafe on bi na stolu za seciranje polno optio sa
enskim leom. (Da li ga ta oljica kafe ini manje ili vie ludim?) Meutim, jednog dana
Mirabo je pokazao da je kukavica. Flober nas izvetava da je zatajio pred jednom
 bojana888

giljotiniranom enom. Besumnje su mu ponudili i dve oljice kafe, dodatni eer i aicu
konjaka? (I da li ova potreba za glavom, pa makar i mrtvom, dokazuje da je bio razumniji ili
lui?)

U dananje vreme oveku nije doputeno da koristi re lud. Kakvo ludilo! Ono malo
psihijatara koje potujem uvek govore o ludacima. Koristite kratke, jednostavne, prave rei.
Mrtav, kaem ja, i umro je, i lud, i preljuba. Ne kaem pokojni, ni preminuli, ni krajnje
odredite (stigao je na krajnje odredite, kaete? A koje? Iston, Sen Pankra, Gar Sen Lazar),
ni poremeena linost, ni vrlja okolo, ili zeza se sa strane ili esto je nema kod kue jer
poseuje sestru. Ja kaem lud i preljuba, tako ja to zovem. Lud ba dobro zvui. To je obina
re, re koja nam govori kako ludilo moe doi iz ista mira. Strane stvari su ujedno i
obine. Znate li ta je Nabokov rekao o preljubi u svom predavanju o Madame Bovary?
Rekao je da je to najkonvencionalaniji nain da se neko izdigne iznad konvencionalnosti.

Svaka istorija preljube besumnje bi morala da navede zavoenje Eme u koiji koja
ka

juri: to je verovatno najuveniji in neverstva u itavoj knjievnosti devetnaestog veka.

e

ovek bi pomislio da italac bez po muke moe da zamisli takvu do tanina opisanu scenu, i
ot
jig

da je u potpunosti shvati. To je istina. Ali italac moe isto tako lako i da se prevari. Navodim
kn

rei D. M. Masgrejva, crtaa skica, putnika, memoariste i pastora u Bordenu, u Kentu,

autora dela Pastor, pero i pisaljka, ili Seanja i ilustracije sputovanja u Pariz, Tur i Ruan,
leta 1847. godine, uz neke zabeleke o francuskom poljodelstvu (u izdanju Riarda Bentlija,
London, 1848) i knjige Skitanje po Normandiji, ili Prizori, osobe i dogaaji na putovanju
jednog crtaa kroz Kalvados (u izdanju Dejvida Bouga, London, 1855). Na 522. strani
potonjeg dela veleasni Masgrejv poseuje Ruan - francuski Manester, kako ga naziva - u
vreme kada se Flober jo uvek mui sa svojom Madame Bovary. U kazivanju o tome gradu
nalazimo i ovu uzgrednu napomenu:

Malopre sam pomenuo stanicu za fijakere. Koije koje se tamo nalaze valjda su
najzdepastija vozila te vrste u Evropi. Sa lakoom sam mogao da stavim ruku na krov, dok
sam stajao na putu pored jedne od njih. Dobro su graene, uredne i iste koijice, sa dva
dobra fenjera, a jurcaju po ulicama kao koija Tome Palia.

Naa slika se odjednom menja: slavno zavoenje odigralo se u jo skuenijem

 bojana888

prostoru i bilo jo manje romantino nego to smo ranije mogli i da pretpostavimo. Koliko je
meni poznato, ovaj podatak ostao je do sada nezabeleen u obimnim propratnim belekama
uz roman; i ja ga sada ponizno stavljam na raspolaganje profesionalnim prouavaocima.

Visoki, debeli, ludi. A zatim tu su i boje! Dok je prikupljao grau za Madame Bovary,
Flober je proveo itavo jedno popodne posmatrajui okoli kroz parie obojenog stakla. Da
li je video ono to mi sad vidimo? Verovatno jeste. Ali ta sa ovim: 1853. godine, u Truvilu,
gledao je kako sunce zalazi za more i utvrdio da lii na veliki disk boje dema od ribizli.
Prilino ivopisno. Ali, da li je dem od ribizli u Normandiji 1853. godine bio iste boje kao
danas? (Da li je sauvana bar neka tegla iz tog vremena da bismo to mogli da proverimo? I
kako da znamo da li je boja u meuvremenu ostala ista?) To su stvari koje oveku ne daju
mira. Odluio sam da se radi toga obratim Udruenju trgovaca meovitom robom. Za razliku
od nekih drugih ljudi kojima sam pisao, odgovorili su mi bez oklevanja. A i pismo im je
zvualo ohrabrujue: dem od ribizli je jedan od najbistrijih demova, rekli su, i premda tegla
ka

ruanskog dema iz 1853. godine moda nije bila tako prozirna kao dananje, zbog upotrebe
e

nerafinisanog eera, njena boja bi morala da bude gotovo ista kao i danas. E pa, barem je to
ot

u redu: sada moemo da nastavimo i mirne due zamislimo taj zalazak sunca. Shvatate ta
jig

hou da kaem? (to se tie ostalih mojih pitanja, evo odgovora: tegla dema iz onog
kn

vremena zaista je mogla da se sauva, ali bi gotovo sigurno do sada poprimila smeu boju,
osim ako ne bi bila hermetiki zatvorena i uvana u suvoj, prozranoj i potpuno mranoj
prostoriji.)

Veleasni Dord M. Masgrejv bio je sklon digresijama, ali je imao dar zapaanja.
Bio je i neto malo vie naklonjen pompeznosti (Duan sam da o ruanskoj knjievnoj
reputaciji govorim reima velike hvale), ali njegovo neprestano bavljenje sitnicama izvor je
korisnih podataka. Zapaa da Francuzi vole poriluk i da se uasavaju kie. Zapitkuje sve
redom: na primer, jednog trgovca u Ruanu, koji ga zapanjuje time to nikada nije uo za
umak od metvice, pa kanonika iz Evrea koji ga obavetava da u Francuskoj mukarci previe
itaju, dok ene skoro da i ne itaju (o, kako je Ema Bovari bila retka ena!). Boravei u
Ruanu, obilazi Spomen-groblje, godinu dana nakon to su na njemu sahranjeni Gistavovi otac
i sestra, i hvali novinu koja je uvedena na tom groblju da porodice mogu da kupe parcele u
trajno vlasnitvo. Na drugim mestima prouava fabriku vetakog ubriva, tapiserije u Bajeu
 bojana888

i ludnicu u Kaenu u kojoj je 1840. godine umro Bo Brimel (da li je Brimel bio lud? Bolniari
su ga se dobro seali: un bon enfant37 govorili su o njemu, pio je samo jemeni slad pomean
sa neto malo vina).

Masgrejv je posetio i vaar u Gilbreju gde je, meu ostalim otkaenim predstavama,
mogao da vidi i Najdebljeg deaka u Francuskoj: Emabl uvena, roenog u Erbleju 1840.
godine, starog etrnaest godina, ulaznica jedan su i etvrt. Koliko je taj debeli deak bio
debeo? Na alost, na crta lutalica nije uao pod atru da lino vidi i nacrta mladog
fenomena, nego je saekao da neki francuski kavalerist plati su i etvrt, ue pod atru i izae
mrmljajui neki vrlo soan normandijski izraz. Iako se Masgrejv nije usudio da pita vojnika
ta je video, stekao je utisak da Emabl nije bio ugojen do mere koja bi zadovoljila
posetioeva velika oekivanja.

U Kaenu Masgrejv je otiao na regatu na kojoj se okupilo sedam hiljada ljudi na

pristanitu. Veinom su to bili mukarci, i to seljaci u sveanim plavim bluzama. Opti utisak
ka

je bio svetlog ali vrlo jarkog ultramarina. Bila je to posebna, specifina boja; Masgrejv ju je
e

pre toga video samo jedanput, u specijalnom odeljenju Engleske banke gde su spaljivane
ot
jig

novanice povuene iz opticaja. U to vreme papir za novanice se bojio posebnim sredstvom

kn

sastavljenim od kobalta, kremena, soli i potae: kada bi se zapalio sveanj banknota, nastala
bi neobina boja koju je Masgrejv ponovo video na pristanitu u Kaenu. Boja Francuske.

to je dalje putovao ta boja i njene grublje nijanse postajala je sve oitija. Muke
koulje i arape bile su plave; tri etvrtine enskih haljina bile su plave. Prekrivai za konje i
ukrasi na ularima bili su plavi; plava su bila i zaprena kola, table na kojima su bila ispisana
imena sela, poljoprivredna orua, take i cisterne za vodu. U mnogim gradovima kue su bile
obojene nebesko plavom bojom, i izvana i iznutra. Masgrejv se osetio ponukanim da kae
jednom Francuzu s kojim se upoznao: U vaoj zemlji ima vie plave boje nego u bilo kom
drugom kraju sveta koji sam upoznao.

U sunce gledamo kroz zatamnjeno staklo; u prolost moramo da gledamo kroz

obojeno staklo.

37 Dobar momak.
 bojana888

***

Hvala. Sant.38 Kupili ste sir, nadam se? Neete zameriti ako vam dam jedan savet?
Pojedite ga. Ne stavljate ga u najlon kesu pa u friider da biste ga sauvali za goste; pre nego
to shvatite gde se nalazite, nadue se i postae tri puta vei, a smrdee kao neka hemijska
fabrika. Ako otvorite kesu, vaem braku se loe pie.

Iznoenje u javnost pojedinosti iz svog ivota jedno je od buroaskih iskuenja kome

sam se oduvek odupirao. (1879) Ali, ba me briga! Znate ve, naravno, kako se zovem:
Defri Brajtvajt. Nemojte da ispustite slovo I jer ete me preobratiti u parikog bakalina.
Ama, alim se. Pazite. Znate one line oglase u asopisima kao to je Nju Stejtsmen?
Pomislio sam da bih i ja mogao da uradim tako neto.
ka

60 + lekar udovac, deca odrasla, aktivan, veseo, mada sklon melanholiji, blage
e

naravi, nepua, amaterski prouava Flobera, voli da ita, dobro jede, obilazi poznata mesta,
ot
jig

gleda stare filmove, ima prijatelje, ali trai...

kn

Eto vidite u emu je problem. Ali trai... Traim li ja? ta ja to traim? Nenu
gospou etrdesetih godina, razv. ili ud., radi druenja zabave braka? Ne. Zrelu damu za
etnje u prirodi i povremene izlaske? Ne. Biseksualan par za vesele igre u troje? Svakako ne.
Uvek sam itao te enjive oglase na poslednjim stranicama asopisa, mada nikad nisam
poeleo da se javim, a upravo sad sam shvatio i zato. Zato to ne verujem ni jednom od njih.
Nije da ti ljudi lau - u stvari, svi se oni trude da budu potpuno iskreni - ali opet ne govore
istinu. Sama rubrika iskrivljuje rei onih koji opisuju sami sebe. Ko bi jo za sebe rekao da je
aktivni nepua sklon melanholiji da ga na to ne podstie, tavie od njega zahteva, forma tih
oglasa. Odatle slede dva zakljuka: prvo, da ovek ne moe da opie samog sebe
posmatrajui svoj lik u ogledalu; i drugo, da je Flober, kao i uvek, bio u pravu. Stil zaista
proizilazi iz sadraja. Ma koliko pokuavali, ti oglaivai uvek na kraju podlegnu odreenoj
formi; primorani su - ak i u trenutku kad bi morali da budu potpuno otvoreni i lini - na
neeljenu bezlinost.

38 iveli.
 bojana888

Eto, sada barem znate kakva je boja mojih oiju. Nisu tako komplikovane kao oi
Eme Bovari, zar ne? Ali, da li vam je to od neke pomoi? Mogu samo da vas zavaraju. Nisam
stidljiv; samo pokuavam da budem koristan. Znate li boju Floberovih oiju? Ne, ne znate, iz
prostog razloga to sam to preutao pre nekoliko stranica. Nisam hteo da vas dovodim u
iskuenje da izvlaite jeftine zakljuke. Vidite kako se brinem za vas! Ne dopada vam se to?
Znam da vam se ne dopada. Pa, dobro. Prema reima Di Kana, galski poglavica Gistav,
gorostas visok metar i osamdeset, sa glasom poput trube, imao je krupne oi zelene kao
more.

Pre neki dan sam itao Morijaka, Mmoires intrieurs,39 koje je napisao pred sam kraj
ivota. To je ono doba kada se poslednja zrnca tatine nagomilavaju i pretvaraju u cistu, kad
Ja zapone po poslednji put patetino da mrmlja: Nemojte da me zaboravite, nemojte da me
zaboravite... To je doba kada se piu autobiografije, kad se ovek poslednji put hvali, i kada
se zapisuju uspomene koje niko vie i ne pamti, a kojima se pridaje lana vrednost.
ka

Ali to je upravo ono od ega Morijak zazire. On pie svoje Mmoires, ali to nisu
e

njegovi memoari. Poteeni smo dejih igara i takmienja iz pravopisa, one prve sluavke na
ot
jig

vlanom tavanu, mudrog ujaka s metalnim zubima i glavom punom pria - i slinih stvari.
kn

Umesto toga, Morijak nam pria o knjigama koje je itao, o slikarima koje je voleo, o
predstavama koje je gledao. Pronalazi sebe u delima drugih. Svoju vlastitu veru definie
strasnom ljutnjom na onog Lucifera ida. itati njegove memoare, to je kao da ste u vozu
sreli oveka koji vam kae: Nemojte da me gledate, moj izgled vara. Ako elite da saznate
kakav sam ja, saekajte da uemo u tunel pa onda pogledajte moj odraz u prozoru. I zaista,
vi ekate, i gledate, i opaate lice na pokretnoj pozadini od aavih zidova, kablova i
iznenadnih cigli. Prozirni lik treperi i poskakuje, uvek na metar-dva udaljen od vas.
Naviknete se na njegovo postojanje, pratite mu pokrete; i mada znate da je njegovo prisustvo
uslovno, oseate da je stalno. Tada se spreda razlegne fijuk i tutnjava i svetlo prsne; lice je
zauvek iezlo.

E, pa sad znate da imam smee oi; iskoristite to kako vam drago. Sto osamdeset pet
centimetara; seda kosa; dobro zdravlje. Ali ta je to to je kod mene vano? Samo ono to
znam, u ta verujem, to mogu da vam kaem. Nita u vezi sa mojim karakterom nije vama
39 Unutranji memoari
 bojana888

vano. Ne, to nije istina. Poten sam, bolje da vam to kaem. Nastojim da govorim istinu,
iako su greke po svoj prilici neminovne. A ako i napravim neku, biu barem u dobrom
drutvu. U Tajmsu od 10. maja 1880. u nekrologu pie da je Flober napisao knjigu Bouvard et
Peluchet i da se u poetku priklonio oevoj profesiji - hirurgiji. U mojoj Enciklopediji
Britanika, jedanaesto izdanje (najbolje, kau), tvrdi se da je u liku arla Bovarija pisac
prikazao svog oca. Otkrio sam da je autor te odrednice, izvesni E. G. u stvari Edmund Gose.
Kad sam to proitao, samo sam odmahnuo glavom. Otkako sam se upoznao s Edom
Vintertonom, nemam vie vremena za gospodina Gosea.

Poten sam, pouzdan. Dok sam radio kao lekar, nisam ubio nijednog jedinog
pacijenta, to je vea pohvala nego to moete i da zamislite. Ljudi su mi verovali. U svakom
sluaju, dolazili su ponovo kod mene. A i umeo sam sa ljudima koji su na samrti. Nikada se
nisam napio - to jest, nikada se nisam previe napio; nikada nisam pisao recepte umiljenim
bolesnicima; nikada se nisam udvarao enama u svojoj ordinaciji. Zvui kao da sam gipsani
ka

svetac. Ali nisam.

e

Ne, nisam ubio svoju enu. Mogao sam da znam da ete to pomisliti. Prvo saznate da
ot
jig

je mrtva, a onda, neto kasnije, ja kaem da nisam nikada ubio nijednog pacijenta. Aha, koga
kn

si onda ubio? Pitanje, bez sumnje, zvui logino. Kako je lako navesti ljude na svakakve
spekulacije! Bio je jedan ovek, izvesni Ledu, koji je zlurado tvrdio da je Flober poinio
samoubistvo; oko toga je protraeno mnogo vremena. Priau vam o njemu kasnije. Ali sve
to tera vodu na moju vodenicu: koje znanje je korisno, koje znanje je istinito? Ili moram da
navedem toliko podataka o sebi da ete biti prisiljeni da priznate da je isto tako malo
verovatno da sam ja ubio svoju enu koliko je malo verovatno da je Flober poinio
samoubistvo, ili u jednostavno da vam kaem: To je sve, i to je dovoljno. Nema vie. Jy
suis, jy reste.40

Moda bih i ja mogao da se igram poput Morijaka. Da vam ispriam kako sam
odrastao na delima Velsa, Hakslija i oa; kako vie volim Dord Eliot pa i Tekerija nego
Dikensa; kako mi se sviaju Orvel, Hardi i Hausman, a ne svia drutvo Odn-Spender-
Iervud (koje propoveda socijalizam kao indirektan nain da se izbori za reformu zakona o
homoseksualnosti); kako Virdiniju Vulf uvam za dane kada budem mrtav. Mlai momci?
40 Tu sam, tu ostajem.
 bojana888

Dananji pisci? Pa, ini mi se da svaki od njih dobro radi jedan posao, ali da ne uspevaju da
shvate da knjievnost zavisi od toga da se istovremeno dobro radi vie poslova. Sada bih
mogao da vam razvezem nadugo i nairoko o svemu tome; bilo bi mi drago da kaem ta
mislim i tim kazivanjem dam oduka oseanjima gospodina Defrija Brajtvajta, ali koliko je
uopte vaan pomenuti gospodin?

Radije bih se igrao jedne druge verzije te igre. Neki Italijan je jednom napisao da
kritiar potajno eli da ubije pisca. Da li je to istina? Donekle. Svi mi mrzimo zlatne koke.
Opet ta prokleta zlatna jaja, moete da ujete kritiare kako gunaju kad neki dobar
romanopisac objavi jo jedan dobar roman, zar nismo imali ve dosta omleta ove godine?

Ali, ako ve ne to, mnogi kritiari bi voleli da budu diktatori knjievnosti, da reguliu
prolost i odreuju tiho i autoritativno budui razvoj umetnosti. Ovog meseca svi moraju da
piu o ovome; sledeeg meseca niko ne sme da pie o tome. To i to nee biti ponovo
objavljeno sve dok mi to ne dozvolimo. Svi primerci ovog loeg i zavodljivog romana treba
ka

smesta da se unite. (Mislite da se alim? U martu 1983. godine asopis Liberation uputio je
e

zahtev francuskoj ministarki za prava ena da stavi na svoj indeks, zbog javnog izazivanja
ot
jig

mrnje meu polovima, sledea dela: Pantagruela, Neznanog Jevrejina, Bodlerovu poeziju,
kn

itavog Kafku, Snegove Kilimandara i Madame Bovary.) Pa ipak, hajde da se igramo. Ja u

prvi da ponem.

1. Nema vie romana u kojima se grupa ljudi, izolovana sticajem okolnosti, vraa u
ovekovo prirodno stanje i postaje sirova, uboga, bedna, primitivna grupa stvorenja. Sme
jo samo da se napie jedna takva kratka pria, poslednja u tom anru, neto kao taka za
kraj. Napisau je za vas. Grupa putnika doivi brodolom, ili im se srui avion, bilo gde,
svakako na nekom ostrvu. Jedan od njih, krupan, snaan, antipatian ovek, ima puku. On
natera sve ostale da ive u jami koju su sami iskopali u pesku. S vremena na vreme izvede
nekoga od zarobljenika iz jame, pa ga ubije i pojede. Hrana mu prija i on postaje sve deblji.
Kada je ubio i pojeo i poslednjeg zarobljenika, poinje da se brine ta e dalje da jede; ali, na
svu sreu, stie hidroplan i spaava ga. On izjavljuje svetu da je jedini preiveo nesreu i da
se prehranio jedui bobice, lie i korenje. Svet se divi njegovom izvrsnom fizikom stanju, a
u izlozima prodavnica vegetarijanske hrane pojavljuje se poster sa njegovom likom. Nikada
nije otkrivena prava istina.
 bojana888

Vidite kako se to lako pie, i kako je to zabavno? E zato bih i zabranio taj anr.

2. Nema vie romana o incestu. Ne, ni onih najneukusnijih.

3. Zabranjuju se romani ija se radnja odvija u klanicama. Priznajem da je to u ovom

trenutku prilino skroman anr, ali sam u poslednje vreme primetio da se klanica sve ee
javlja u kratkim priama. To se mora sasei u korenu.

4. Treba uvesti dvadesetogodinju zabranu romana koji se odigravaju u Oksfordu ili

Kembridu, a desetogodinju zabranu proze ija je radnja smetena na druge univerzitete.
Nema zabrane za prozu ija se radnja odvija u srednjim strunim kolama (ali nema ni
subvencija koje bi je podsticale). Nema zabrane romana ija se radnja odigrava u osnovnim
kolama, ali se proglaava desetogodinja zabrana proze ija se radnja odigrava u
gimnazijama. Delimina zabrana romana o odrastanju (doputa se svakom piscu samo po
jedan takav roman). Delimina zabrana romana pisanih u istorijskom prezentu (opet samo
jedan po autoru). Potpuna zabrana romana u kojima je glavni junak novinar ili televizijski
ka

voditelj.
e
ot

5. Treba uvesti sistem odreenih ogranienja za prozu ija se radnja odigrava u Junoj
jig

Americi. Namera je da se sprei irenje baroknog stila turistikih paket aranmana i

kn

nezgrapne ironije. Ah, znate ono dovoenje u vezu jeftinog ivota sa skupim principima, vere
sa razbojnitvom, zaudne estitosti sa bezrazlonom okrutnou. Ah, ta ptica daikiri koja
lee jaja u letu; ah, to drvo fredona ije korenje raste na vrhovima grana a vlakna pomau
grbavcu da telepatijom oplodi oholu enu vlasnika hacijende; ah, ta zgrada opere koja je
danas zarasla u dunglu! Dozvolite mi da lupim akom o sto i progunam: Razlaz! Romani
ija se radnja deava na Arktiku i Antarktiku primae novanu potporu.

6a. Zabranjuju se scene u kojima ovek i ivotinja polno opte. Recimo, ena i
pliskavica, ija nena kopulacija simbolizuje ponovno uspostavljanje onih tananih niti koje su
nekada spajale svet u mirnom druenju. Ne, nita od toga.

6b. Zabranjuju se scene u kojima mukarac i ena polno opte (kao pliskavice, moglo
bi se rei) pod tuem. Moji su razlozi prvenstveno estetske, ali i medicinske prirode.

7. Zabranjuju se romani o malim, sada ve zaboravljenim, ratovima u dalekim

 bojana888

delovima Britanskog Carstva, u kojima je briljivo izloeno, prvo, da su Britanci proseno zli
ljudi, i drugo, da je rat zaista gadna stvar.

8. Bez romana u kojima se ime pripovedaa, ili bilo kojeg od likova, navodi samo
poetnim slovom. Ipak, neki pisci i dalje uporno tako piu!

9. Nema vie romana o drugim romanima. Nikakvih modernih verzija, obrada,

nastavaka ili novih poetaka. Nikakvih matovitih dovravanja dela nedovrenih zbog smrti
autora. Umesto toga, svi pisci e da dobiju izvezeno platno od obojene vune koje e da obese
iznad kamina. Na njemu e pisati: Sam vezi svoj vez.

10. Uvee se dvadesetogodinja zabrana pominjanja Boga; ili, bolje reeno,

zabranie se alegorijska, metaforina, indirektna, zakulisna, neprecizna i dvosmislena
upotreba Boga. Bradati batovan koji veno neguje stablo jabuke; mudri stari pomorski
kapetan koji nikad ne donosi zakljuke na brzinu; lik koji vam nije ljudski ni predstavljen, ali
od koga vas u etvrtom poglavlju hvata neki jeziv oseaj... sve ih odreda bacamo u otpad.
ka

Bog je doputen samo kao proverljivo boanstvo koje se strano ljuti na ovekove pogreke.
e
ot

Dakle, kako da ulovimo prolost? Da li se slika izotrava time to se prolost sve vie
jig

udaljava? Neki misle tako. Znamo vie, otkrivamo dopunske dokumente, sluimo se
kn

infracrvenim zracima da bismo ustanovili ta pie na precrtanim mestima u pismima,

osloboeni smo negdanjih predrasuda; tako da sve bolje razumemo. Da li je ba tako? Nisam
siguran. Uzmimo samo Gistavov seksualni ivot. Godinama se verovalo da je medved iz
Kruasea odbacio svoju medvedovtinu samo sa Lujzom Kole - jedinom sentimentalnom
epizodom od nekog znaaja u Floberovom ivotu, kao to je utvrdio Emil Fage. Ali onda je
otkrivena Eliza lezinger - zazidana kraljevska odaja u Gistavovom srcu, vatra koja tinja,
nikad neutoljena mladalaka strast. Zatim izlaze na videlo jo neka pisma, pa dnevnik iz
Egipta. Floberov ivot poprima sve vie miris ivota neke glumice; nagovetava se
izleavanje sa Bujeom, sam Flober priznaje naklonost prema deacima u kairskim
kupalitima. Na kraju vidimo njegovu ulnost u celini; on je biseksualan, sa raznolikim
iskustvima.

Ali da malo zastanemo. Sartr je zakljuio da Gistav nikad nije bio homoseksualac;
samo je na psiholokom planu bio pasivan i feminiziran. Epizoda sa Bujeom bila je puko
 bojana888

zezanje, spoljanji zaostatak snanog mukog prijateljstva: Gistav nije imao nijedan jedini
homoseksualni odnos u ivotu. Rekao je da je imao, ali to je bilo tek hvalisanje: Buje je traio
od njega da mu pie o pikanterijama iz Kaira, i Flober mu je pisao. (Da li nas je ovo uverilo?
Sartr optuuje Flobera da je samo prieljkivao te stvari. Zar ne bismo mogli da optuimo
Sartra za isto? Zar on nije vie voleo da veruje da je Flober bio plaljivi buruj, koji zbija alu
na ivici greha koji se boji da poini, nego da je bio ludo hrabar ovek, subverzivni element?)
Istovremeno nas ohrabruju da promenimo miljenje o Mme lezinger. Meu floberolozima
trenutno prevladava miljenje da su njih dvoje ipak bili u intimnim odnosima: ili 1848. ili,
verovatnije, u prvim mesecima 1843. godine.

Prolost je obala koja se gubi u daljini, a svi smo mi na istom brodu. Uz ogradu na
krmi nalazi se niz teleskopa; na svakom od njih se na odreenoj udaljenosti izotrava slika.
Ako brod stoji u mestu, jedan od tih teleskopa bie u stalnoj upotrebi; inie se da govori
potpunu i nepromenjivu istinu. Ali, to je iluzija; kad brod zaplovi dalje, vraamo se svojoj
ka

uobiajenoj aktivnosti: trkaramo od jednog do drugog teleskopa, gledamo kako u jednom od

e

njih bledi otrina obrisa i ekamo da se u drugom zamagljenost slike izotri. A kad se izotri,
ot

mislimo da je to iskljuivo naa zasluga.

jig
kn

Zar danas more nije mirnije nego pre neki dan? I plovimo na sever - to je ono svetlo
koje je posmatrao Buden. Kako ova plovidba izgleda onima koji nisu Britanci - dok se
pribliavaju zemlji zbunjenosti i doruka? Da li se nervozno ale na raun magle i zobene
kae? Flobera je London plaio; rekao je da je to nezdrav grad u kom nigde ne moete da
dobijete pot-au-feu.41 S druge strane, Velika Britanija bila je domovina ekspira, zdravog
rasuivanja i politikih sloboda, zemlja u kojoj je Volter doekan dobrodolicom i u koju e
se skloniti Zola.

A ta je sada? Prva sirotinjska etvrt Evrope, kako ju je nedavno nazvao jedan od

naih pesnika. Moda bi bilo bolje rei da je prvi veliki hipermarket. Volter je hvalio na
odnos prema trgovini i nedostatak snobizma koji je omoguavao mlaim sinovima plemia
da postanu poslovni ljudi. A danas nam dolaze u jednodnevni oping ljudi iz Holandije i
Belgije, Nemake i Francuske, podstaknuti slabou funte i nestrpljivi da to pre uu u robnu
kuu Marks i Spenser. Trgovina, rekao je Volter, bila je osnova na kojoj poiva veliina nae
41 Govea orba.
 bojana888

nacije, a danas nas jo samo trgovina odrava da ne bankrotiramo.

Kad god silazim kolima sa trajekta na britansko tlo, uvek poelim da proem kroz
carinsku kontrolu. Nikada nemam vie od dozvoljene koliine robe, nikada nisam uvozio
biljke, ni pse, ni drogu, ni sirovo meso, niti vatreno oruje; pa ipak, stalno sam u iskuenju da
okrenem volan i skrenem prema carini. Uvek mi nekako izgleda kao potvrda neuspeha ako se
vraam sa kontinenta, a nemam ta da pokaem. Hoete li, molim vas, gospodine, da
proitate ovo? Da. Jeste li sve razumeli, gospodine? Jesam. Imate li neto da prijavite? Da,
eleo bih da prijavim laki sluaj francuskog gripa, opasnu naklonost prema Floberu,
detinjasto oduevljavanje francuskim saobraajnim znacima i ljubav prema svetlu kada se
gleda na sever. Da li na bilo ta od ovoga mora da se plati carina? Trebalo bi.

O da, i ovaj sir. Bri-savaren. I onaj tip iza mene ima isti takav sir. Rekao sam mu da
sir mora uvek da se prijavi na carini. Recite sir, da vidim osmeh!

Valjda ne mislite da se trudim da budem zagonetan. Ako vam idem na ivce, to je

ka

verovatno zato to sam zbunjen; rekao sam vam da ne volim krupni plan. Ali stvarno
e
ot

pokuavam da vam olakam stvari. Lako je mistifikovati; najtee od svega je biti jasan. Lake
jig

je ne komponovati melodiju nego je komponovati. Lake je ne rimovati nego rimovati. Ne

kn

mislim da bi umetnost trebalo da bude jasna kao uputstvo na kesici supe; hou da kaem da
vie verujete mistifikatoru ako znate da je svesno odluio da ne bude razumljiv. A Pikasu
potpuno verujete zato to je znao da crta kao Engr.

Ali ta nam onda pomae? ta treba da znamo? Ne sve. Sve zbunjuje. I neposrednost
zbunjuje. Portret, anfas, koji vam uzvraa pogled jednostavno vas hipnotizuje. Flober na
svojim portretima i fotografijama obino gleda negde u stranu. Gleda u stranu da ne biste
mogli da mu ulovite pogled; ali i zato to je ono to moe da vidi preko vaeg ramena
zanimljivije od samog ramena.

Neposrednost zbunjuje. Rekao sam vam kako se zovem: Defri Brajtvajt. Da li vam je
to pomoglo? Malo; ali i to je bolje nego B. ili D., ili taj ovek ili ljubitelj sireva. I
poto me niste videli, ta biste mogli da zakljuite iz mog imena i prezimena? Akademski
obrazovan graanin; pravnik, moda; stanovnik kraja obraslog borovima i vresom; pricano
odelo od tvida; brk koji nagovetava - moda pogreno - vojniku prolost; razborita ena;
 bojana888

moda malo veslanja preko vikenda; vie voli din nego viski; i tako dalje?

Ja sam - u stvari, bio sam - lekar, prva generacija sa visokim kolskim obrazovanjem
u porodici; kao to vidite, nemam brkove, iako imam vojniku prolost koju mukarci mojih
godina nisu mogli da izbegnu; ivim u Eseksu, najbezlinijem i stoga najprihvatljivijem
naselju u okolini Londona; pijem viski, a ne din; uopte ne nosim odela od tvida; i ne idem
na veslanje. Bili ste sasvim blizu, a opet, ne i dovoljno blizu. to se moje ene tie, ona nije
bila razborita. To je bila jedna od poslednjih rei kojom bi je neko okarakterisao. Kao to
rekoh, u meke sireve ubrizgavaju hemikalije da ne bi prebrzo sazreli. Ipak, uvek sazreju; to
im je u prirodi. Meki sirevi splasnu, tvrdi se stvrdnu. Oba se ubuaju.

Nameravao sam da objavim svoju fotografiju na poetku knjige. Nisam sujetan; samo
pokuavam da budem koristan. Ali, na alost, fotografija je prilino stara; snimljena je pre
desetak godina. Nisam imao noviju. To je neto to s vremenom otkrijete: kad doete u
izvesne godine, prestaju da vas fotografiu. Ili, bolje reeno, fotografiu vas samo u sveanim
ka

prilikama: na roendanima, svadbama, za Boi. Zajapuren i razdragan lik die au meu

e

prijateljima i rodbinom - koliko je takvo svedoanstvo pravo, koliko je pouzdano? ta bi

ot
jig

otkrile fotografije sa proslave dvadesetpetogodinjice naeg braka? Sigurno ne istinu, moda

kn

je i bolje to nisu snimljene.

Floberova sestriina Karolina kae da je Flober pred kraj ivota zaalio to nema enu
i porodicu. Meutim, njen iskaz je prilino oskudan. Njih dvoje su se etali pored Sene nakon
posete prijateljima. Oni ive kako treba, rekao mi je aludirajui na tu porodicu koja je
imala umiljatu i dobru decu. Da, ponovio je ozbiljno za sebe, oni ive kako treba. Nisam
htela da mu ometam misli pa sam u tiini nastavila da hodam pored njega. Bila je to jedna od
naih poslednjih etnji. Vie bih voleo da mu jeste omela misli. Da li je on stvarno mislio to
to je rekao? Zar bi trebalo da shvatimo ovu primedbu kao neto vie od refleksivne
nastranosti oveka koji je sanjario o Egiptu dok je bio u Normandiji, a o Normandiji dok je
bio u Egiptu? Zar nije samo pohvalio odreene vrednosti porodice koju su upravo posetili?
Na kraju krajeva, da je ba hteo da pohvali samu instituciju braka, mogao je da se obrati
svojoj sestriini i njoj se poali na svoj usamljeniki ivot priznavi: Ti ivi kako treba.
Ali nije, naravno, zato to ona nije ivela kako treba. Udala se za slabia koji je bankrotirao, a
pokuavajui da spase mua, dovela je ujaka do propasti. Karolinin sluaj je bio pouan -
 bojana888

sumorno pouan za Flobera.

Njen roeni otac je bio isti takav slabi kakav je kasnije postao i njen mu; Gistav joj
je nadomestio oca. U svojim Souvenirs intimes, Karolina se prisea povratka svog ujaka iz
Egipta kad je ona bila jo devojica: jedne veeri on neoekivano stie kui, budi je, die iz
kreveta, smejui se na sav glas, jer joj spavaica visi do ispod nogu, pa je arko ljubi u
obraze. Upravo je uao spolja, brkovi su mu bili ledeni i vlani od rose. Ona se uplaila i bila
sva srena kad ju je vratio u krevet. ta je ovo do kolski primer iznenadnog povratka kui
odsutnog oca - povratka iz rata, sa slubenog puta, iz inostranstva, iz valeracije, iz
opasnosti?

On je nju oboavao. U Londonu ju je nosao po Velikoj izlobi; ovoga puta je bila

srena to je u njegovom naruju, zatiena od zastraujue svetine. Poduavao ju je iz
istorije: priom o Pelopidi i Epaminondi; poduavao ju je iz geografije tako to bi poneo
lopatu i kantu vode u dvorite pa bi gradio modele poluostrva, ostrva, zaliva i rtova. Volela je
ka

svoje detinjstvo provedeno s njim, a uspomene na to detinjstvo nadivele su nedae kasnijeg

e

ivota. Godine 1930, kad joj je bilo osamdeset etiri godine, Karolina se upoznala sa Vilom
ot
jig

Kater u Eks-le-Benu i prisetila se asova provedenih osamdeset godina ranije na tepihu u

kn

uglu Gistavove radne sobe - on je radio, a ona je itala, u strogo ali ponosno uvanoj tiini.
Dok je leala u svom uglu, volela je da zamilja kako je zatvorena u kavezu sa nekom
snanom divljom ivotinjom, sa tigrom, lavom ili medvedom, koja je progutala svog uvara i
koja bi skoila na svakoga ko bi otvorio vrata, ali uz koju je ona sama bila sasvim sigurna i
zadovoljna, kao to je i rekla sa smekom.

Ali onda su stigle nevolje zrelih godina. Loe ju je savetovao i udala se za slabia.
Postala je snob; mislila je samo na otmeno drutvo; na kraju je pokuala da izbaci ujaka iz
iste one kue u kojoj je od njega nauila ono najkorisnije to je znala.

Epaminonda je bio tebanski vojskovoa koga su smatrali olienjem svih ljudskih

vrlina; zasnovao je karijeru na pokoljima iz principa i osnovao je grad Megalopolis. Dok je
leao na samrti, neko od prisutnih je zaalio to takav ovek nema potomstva. Epaminonda
mu je odgovorio: Ostavljam za sobom dvoje dece, Leuktru i Mantineju - to su bila mesta
dve njegove najslavnije pobede. Flober je na samrti mogao da kae neto slino: Ostavljam
 bojana888

za sobom dvoje dece, Buvara i Pekiea - jer ga je njegovo jedino dete, sestriina koja mu je
postala kerkom, zaavi u zrele godine, poela da osuuje. Za nju i njenog mua, on je
postao rasipnik.

Gistav je poduavao Karolinu i knjievnosti. Citiram njene rei: Smatrao je da

nijedna knjiga, ako je dobro napisana, nije opasna. Prebacimo se sedamdesetak godina
kasnije, u jednu drugu kuu, u jedan drugi kraj Francuske. Ovaj put pred nama je deak,
knjiki moljac, njegova majka i njena prijateljica Mme Pikar. Taj deak je posle napisao
memoare; citiram ponovo: Mme Pikar je smatrala da bi deci trebalo dopustiti da itaju sve.
Nijedna knjiga ne moe da bude opasna ako je dobro napisana. Deak, znajui dobro za to
esto iskazivano miljenje Mme Pikar, namerno koristi njeno prisustvo i od majke trai
dozvolu da proita jedan odreeni, sablanjivi roman. Ali, ako moje zlato bude italo takve
knjige u ovim godinama, kae majka, ta e da radi kada odraste? Onda u sve to
doivljavati! uzvratio je. Bio je to jedan od njegovih najboljih odgovora u detinjstvu; uao je
ka

u porodinu legendu i zahvaljujui njemu - tako je barem nagoveteno - stekao je pravo da

e

proita tu knjigu. Deak se zvao an Pol Sartr. A knjiga o kojoj je bila re Madame Bovary.
ot
jig

Da li svet napreduje? Ili se samo ljulja tamo-vamo kao trajekt? Na sat plovidbe do
kn

engleske obale iezava vedro nebo. Oblaci i kia prate vas nazad do mesta gde pripadate.
Kako se vreme menja, brod poinje da se ljulja pomalo, a stolovi u baru nastavljaju svoj
metalni razgovor. Ratarataratarata, fatafatafatafata. Zov i odziv, zov i odziv. Sad mi ovo
zvui kao poslednji stadijum braka: dve razdvojene stranke, svaka privrena za svoj deo
poda, naklapaju kao i obino dok kia poinje da pada. Moja ena... Ne, neemo sada o tome.

Pekie, u toku svojih geolokih prouavanja, nagaa ta bi se desilo kad bi dolo do

zemljotresa ispod kanala Laman. Voda bi se, zakljuuje on, izlila u Atlantski okean, obale
Engleske i Francuske bi se poljuljale, pomerile i ponovo sastavile; Kanala vie ne bi bilo.
uvi takva predvianja svoga prijatelja, Buvar prestravljeno bei od njega. to se mene tie,
ja mislim da ne moramo biti ba tako veliki pesimisti.

Neete zaboraviti ono to sam vam rekao o siru? Nemojte praviti fabriku hemijskih
proizvoda u svom friideru. Nisam vas pitao da li ste oenjeni. estitam, ili ne, zavisno od
sluaja.
 bojana888

Mislim da u ovoga puta da proem kroz carinsku kontrolu. Oseam potrebu za

drutvom. Veleasni Masgrejv je smatrao da se francuski douaniers42 ponaaju kao gospoda, a
da su engleski carinici grubijani. Ali ja mislim da su svi oni prilino simpatini, samo ako se
prema njima odnosite kako treba.

eka
ot
jig
kn

42 Carinici.
 bojana888

Prirunik o Floberu jednog posmatraa vozova

1. Kua u Kruaseu - veliko, belo zdanje iz osamnaestog veka na obali Sene - bila je
kao stvorena za Flobera. Bila je udaljena, ali jo uvek blizu Ruana, a odatle i Pariza. Bila je
dovoljno velika da u njoj ima veliku radnu sobu sa pet prozora, a opet i dovoljno mala da
mirne due odbije da primi goste, a da ne bude previe nepristojan. Ona mu je omoguavala,
ako bi to ba poeleo, nesmetan pogled na proricanje ivota: sa terase je mogao operskim
ka

dvogledom da posmatra izletnike kako nedeljom odlaze brodiima na ruak u Buj. Sa svoje
e
ot

strane, izletnici su se ve bili navikli na cet original de Monsieur Flaubert,43 i bili bi

jig

razoarani kad ga ne bi videli, u njegovoj nubijskoj koulji i sa svilenom kapom, kako i on

kn

njih posmatra sa svoje romansijerske take gledita.

Karolina je opisala mirne veeri svog detinjstva provedenog u Kruaseu. Bilo je to

udnovato drutvo: devojka, ujak i baka - po jedan usamljeni predstavnik svake generacije,
poput onih tesnih kua koje ponekad vidite sa samo jednom sobom na svakom spratu.
(Francuzi takvu kuu zovu un bton de perroquet, preka za papagaja.) Njih troje bi,
priseala se ona, esto sedeli na balkonu malog paviljona i gledali kako se neumitno sputa
no. Na udaljenoj suprotnoj obali mogli su samo da nazru obrise tegleeg konja koji se upinje
iz petnih ila vukui lau; a sa blie obale mogli su da uju samo tiho pljuskanje vode lovaca
na jegulje koji se otiskuju sa obale i preputaju rednoj struji.

Zato je dr Flober prodao svoje imanje u Dovilu i kupio ovu kuu? Prema tradiciji,
kao utoite za svog bolesnog sina koji je upravo pretrpeo prvi napad epilepsije. Ali dr Flober
bi svakako prodao imanje u Dovilu. eleznika pruga Pariz-Ruan proirivala se do Avra i

43 Tog originalnog gospodina Flobera.

 bojana888

prolazila bi pravo preko zemlje dr Flobera; deo imanja bio bi svakako prinudno otkupljen.
Moglo bi se rei da je epilepsija oterala Gistava u stvaralako utoite Kruasea. Moglo bi se
isto tako rei da ga je tamo oterala eleznica.

2. Gistav je pripadao prvoj generaciji u Francuskoj koja se vozila eleznicom, a mrzeo

je taj pronalazak. Prvo, bilo mu je to prevozno sredstvo mrsko samo po sebi. Vonja vozom
mi prisedne posle pet minuta tako da zavijam od dosade. Putnici misle da je to zavijao neki
zapostavljeni pas; ali ne, to samo g. Flober uzdie. Drugo, eleznica je proizvela novi tip
gnjavatora za veerom: eleznikog davea. Od razgovora na tu temu Flober je dobijao
colique des wagones;44 u junu 1843. godine proglasio je eleznicu treom najdosadnijom
temom za razgovor koja moe da se zamisli, iza Mme Lafarg (trovaica arsenikom) i smrti
vojvode od Orleana (ubijen u svojoj koiji prethodne godine). Nastojei da odri korak sa
vremenom, Lujza Kole je u svojoj poemi La paysanne opisala kako an, vojnik koji se vraa
iz rata i traga za svojom anetom, primeuje dim koji se vije iznad voza. Flober je izbacio taj
ka

stih. Jebe se anu za te stvari, progunao je, a i meni.

e

Ali nije on mrzeo samo eleznicu kao takvu; mrzeo je i nain na koji ona podilazi
ot
jig

ljudima dajui im iluziju o napretku. Kakav je smisao napretka nauke ako nema i moralnog
kn

napretka? eleznica e samo omoguiti ljudima da se vie motaju naokolo, susreu i zajedno
glupiraju. U jednom od svojih prvih pisama, koje je napisao kad mu je bilo petnaest godina,
on nabraja zla moderne civilizacije: eleznica, otrovi, pumpa za ispiranje creva, kolai sa
lagom, monarhija i giljotina. Dve godine kasnije, u eseju o Rableu, promenila se lista
glavnih neprijatelja - sve osim onog prvog: eleznica, fabrike, hemiari i matematiari.
Nikad se taj nije menjao.

3. Uzviena nad svim - Umetnost. Vie vredi zbirka pesama od eleznice.

4. Uloga eleznice u Floberovoj vezi sa Lujzom Kole bila je, ini mi se, prilino
potcenjena. Razmotrite mehaniku njihove veze. Ona je ivela u Parizu, a on u Kruaseu; on
nije hteo da dolazi u prestonicu, a njoj nije bilo dozvoljeno da ga poseuje na selu. Tako da su
se sastajali otprilike negde na pola puta, u Mantesu, gde im je hotel Veliki jelen omoguavao
no ili dve arkog zanosa i lanih obeanja. Zatim bi usledio ciklus: Lujza bi zahtevala to

44 Greve od vagona.
 bojana888

raniji randezvous, a Gistav bi ga odgaao; Lujza bi ga preklinjala, ljutila se i pretila mu;

Gistav bi nevoljno poputao i pristajao na jo jedan sastanak. Bili bi zajedno upravo toliko
dugo da on zasiti svoju elju, a da se u njoj ponovo razbudi nada. I tako se ova troetapna trica
ispunjena gunanjem ipak nastavljala. Da li je Gistav ikada razmiljao o sudbini jednog
drugog oveka koji je pre njega boravio u tom gradu? Bilo je to ba u vreme osvajanja
Mantesa kada je Vilijem Osvaja pao s konja i zadobio ranu od koje e kasnije umreti u
Ruanu.

eleznika pruga od Pariza do Ruana - sagradili su je Englezi - otvorena je 9. maja

1843, samo tri godine pre nego to su se Gistav i Lujza upoznali. Putovanje do Mantesa bilo
je time za oboje skraeno sa itavog jednog dana na dva sata. Zamislite na ta bi to liilo bez
eleznice: putovali bi diliansom ili parobrodom; bili bi umorni a moda i razdraljivi kad bi
se ponovo sastali. Zamor utie na poudu. Ali, s obzirom na tekoe, sigurno bi oekivali vie
od tog susreta: vie vremena - moda itav dan vie - i vie emocionalnog preputanja.
ka

Naravno, ovo je samo moja hipoteza. Ali, ako je u naem veku telefon istovremeno i olakao
e

i oteao preljubu (lake je ugovoriti sastanak, ali je lake i proveravati partnera), eleznica je
ot

u prolom veku imala slian uinak. (Da li je iko napravio komparativnu studiju o irenju
jig

preljube sa irenjem eleznice? Mogu da zamislim seoske popove kako dre propovedi o tom
kn

avolskom izumu i kako ih ismevaju zbog toga; ali, ako su i drali takve propovedi, bili su u
pravu.) eleznica je bila korisna Gistavu: mogao je da se odveze do Mantesa i da se vrati bez
velikih potekoa; moda su Lujzine alopojke ipak bile razumna cena za tako pristupaan
uitak. eleznica je bila korisna i Lujzi: Gistav ipak nije bio tako daleko, ma koliko bio
nemilosrdan u svojim pismima; u sledeem pismu e sigurno da joj napie da bi mogli opet
da se sastanu, da ih razdvaja samo dva sata vonje. A eleznica je bila korisna i nama jer sada
moemo da itamo pisma koja su proistekla iz tog dugotrajnog erotskog kolebanja.

5a. Septembar 1846: prvi sastanak u Mantesu. Jedini problem je bila Gistavova
majka. Jo nije bila zvanino obavetena da Lujza postoji. I zaista, Mme Kole je morala da
alje sva svoja ljubavna pisma Gistavu preko Maksima di Kana, koji ih je onda ponovo
adresovao na novim kovertama. Kako je Mme Flober reagovala na Gistavova neoekivana
nona izbivanja? ta je mogao da joj kae? La, naravno: une petite histoire que ma mere a
 bojana888

crue,45 pohvalio se kao kakav ponosni estogodinjak i otiao u Mantes.

Ali Mme Flober nije poverovala u njegovu petite histoire. Te noi je spavala manje od
Gistava i Lujze. Neto ju je uznemirilo; moda skoranja poplava pisama Maksima di Kana?
Zato je sutra ujutro otila na stanicu u Ruanu i na peronu doekala sina koji se pri silasku sa
voza jo sav sijao od ponosa i seksualnog uivanja. Nije prozborila nijednu re prekora, ali
sm izraz njenog lica je bio najvei prekor koji je iko mogao da uputi.

Mnogo se pria o alosti zbog odlaska; a ta rei o krivici zbog povratka.

5b. I Lujza je, naravno, umela da odigra scenu na peronu. Dobro je poznato kako je
imala naviku da pravi ljubomorne upade u sobu u kojoj je Gistav veerao sa prijateljima.
Uvek je oekivala da e zatei neku suparnicu, ali suparnice, ako se ne rauna Ema Bovari,
nije bilo. Jednom prilikom Di Kan je zabeleio: Flober se vraao iz Pariza u Ruan kada je
ona ula u ekaonicu na stanici i odigrala takvu traginu scenu da su elezniki slubenici bili
primorani da se umeaju. Flober se naao u neprilici i molio je za milost, ali ona je bila tvrda
ka

srca.
e
ot

6. Malo je poznato da se Flober u Londonu vozio podzemnom eleznicom. Navodim

jig

odlomke iz njegovog oskudnog dnevnika sa putovanja 1865. godine:

kn

Ponedeljak, 26. maj (u vozu iz Njuhejvena). Nekoliko beznaajnih stanica sa

izlepljenim plakatima, ba kao i stanice u okolini Pariza. Dolazak na Viktoriju.

Ponedeljak, 3. jul. Kupio elezniki red vonje.

Petak, 7. jul. Podzemna eleznica - Homsi. Ga Farmer... (Na ering kros zbog
informacija.)

Nije se udostojio da uporedi britansku eleznicu sa francuskom. Moda je to teta.

Na prijatelj, veleasni D. M. Masgrejv, kada se desetak godina pre toga iskrcao u Bulonju,
bio je oduevljen francuskom eleznicom: Ureaji za primanje, merenje, obeleavanje i
plaanje prtljaga bili su jednostavni i izvrsni. Na svim odeljenjima posao se obavljao uredno,
precizno i tano. Izraena uljudnost i udobnost (udobnost u Francuskoj!) ine od svakog
putovanja pravo zadovoljstvo; i sve to bez one galame i komeanja koji vladaju u Pedingtonu;

45 Neku priicu u koju je moja majka poverovala.

 bojana888

a da i ne govorimo o tome da je njihova druga klasa gotovo kao naa prva. Sramota je za
Englesku to je tako!

7. ELEZNICA. Da ju je Napoleon imao na raspolaganju, bio bi nepobediv. Uvek se

oduevljavajte tim izumom i govorite: Ja, gospodine, koji evo razgovaram sada sa vama jo
jutros sam bio u mestu X...; krenuo sam ranim vozom u x-asova, obavio posao i vratio se
nazad u y asova.

Dictionnaire des ides reues

8. Krenuo sam i ja vozom iz Ruana (Rive Droite).46 Imao je plava plastina sedita i
upozorenje na etiri jezika da je opasno naginjati se kroz prozor. Primetio sam da je za
izraavanje ovog upozorenja potrebno vie rei na engleskom nego na francuskom,
nemakom ili italijanskom jeziku. Seo sam ispod fotografije (crno-bele) u metalnom okviru,
na kojoj su bili ribarski amci sa ostrva Oleron. Stariji par pored mene itao je reportau u
asopisu Paris-Normandie o nekom kobasiaru, fou damour?47 koji je pobio sedmolanu
ka

porodicu. Na prozoru je bila nalepnica koju pre toga nikada nisam video: Ne jetez pas
e
ot

lnergie par les fentres en les ouvrant en priode de chauffage.48 Ne bacajte energiju kroz
jig

prozore - kakva neengleska formulacija! Logina, ali istovremeno i fantastina.

kn

Kao to vidite, zapaao sam stvari oko sebe. Obina vozna karta kota 35 franaka.
Putovanje traje otprilike minut manje od jednog sata: upola krae nego u Floberovo doba.
Prva stanica je Uasel; zatim sledi Le Vandril - ville nouvelle; pa Gajlon (Obvoj), sa velikim
skladitem fabrike Grand Mamije. Masgrejv istie da ga pejza uz obalu Sene podsea na
Norfolk: Predeo najsliniji engleskom krajoliku koji sam video u Evropi. Kondukter lupka
kletima po dovratku: metal o metal, naredba koja mora da se potuje. Sledi Vemon; a onda,
sa leve strane, iroka Sena vodi nas do Mantesa.

Na Trgu Republike br. 6 nalazilo se gradilite. etvrtasta stambena zgrada bila je

gotovo zavrena: upravo je pokazivala samouverenu nevinost uzurpatora. Hotel Veliki jelen?
Da, zaista, rekli su mi u trafici, stara zgrada je bila tu do pre otprilike godinu dana. Vratio sam
se nazad i pogledao ponovo. Sve to je preostalo od hotela bila su dva visoka kamena stuba

46 Desna obala.
47 Ludom od ljubavi.
48 Ne bacajte energiju kroz prozore otvarajui ih u vreme grejne sezone.
 bojana888

za vrata desetak metara jedan od drugog. Gledao sam u njih beznadeno. U vozu, nisam
mogao da zamislim Flobera (koji zavija kao nestrpljivi pas? koji guna? u arkom zanosu?)
kako putuje istom prugom; u ovoj taki hodoaa oni stubovi za vrata nisu mi bili od pomoi
da u mislima oivim asove ljubavnih sastanaka Gistava i Lujze. A i zato bi bili? Previe
srao zahtevni prema prolosti raunajui da e nas zbog nje neizbeno obuzeti frisson.49 Zato
bi ona pristala na nau igru?

Mrzovoljno sam obiao oko crkve (u Mielinovom vodiu jedna zvezdica), kupio
novine, popio kafu, proitao lanak o kobasiaru, fou damour, i odluio da se prvim vozom
vratim u Ruan. Ulica koja vodi do stanice zove se Avenija Frenklina Ruzvelta, iako u
stvarnosti nije tako velelepna kao to joj zvui ime. Na pedesetak koraka od kraja ulice, sa
leve strane, nalazio se restoran. Zvao se Papagaj. Napolju, na trotoaru, izrezbareni drveni
papagaj sa napadno zelenim perjem drao je u kljunu jelovnik kue. Zgrada je spolja bila
obloena jarko obojenim drvetom koje bi htelo da izgleda starije nego to jeste. Ne znam da li
ka

je ta kua bila tu i u Floberovo vreme. Ali znam ovo. Ponekad prolost moe da bude prase
e

premazano mau; ponekad medved u svom brlogu; a ponekad tek bljesak papagaja, dva
ot

podrugljiva oka koja iskre u umi.

jig
kn

9. Vozovi ne igraju veliku ulogu u Floberovoj prozi. Meutim, to pokazuje njegovu

tanost a ne predrasudu: radnja veine njegovih dela odigrava se pre nego to su engleski
elezniki radnici i ininjeri nahrupili u Normandiju. Radnja romana Bouvard et Pechuchet
protee se i u doba eleznice, ali nijedan od njegovih upornih prepisivaa nije, to moda
deluje iznenaujue, izneo ta misli o novom prevoznom sredstvu.

Vozovi se pojavljuju samo u romanu LEducation sentimentale. Prvi put se pominju

kao prilino nezanimljiv predmet razgovora na veerinki kod Dambrozovih. Prvi pravi voz, i
prvo pravo putovanje njime, opisuju se u drugom delu, u treem poglavlju, kada Frederik
odlazi u Krej u nadi da e da zavede Mme Amu. Doaravajui dobroudnu nestrpljivost tog
putnika, Flober govori o tom izletu s lirskim odobravanjem: zelena polja, stanice koje
promiu poput pozorinih dekora, pramenasti dim koji se vije iz lokomotive i nakratko
zaplee po travi pre nego to se raspri. U romanu ima jo nekoliko putovanja vozom i ini se
da su svi putnici prilino zadovoljni; ako nita drugo, barem niko od njih ne zavija od dosade
49 Drhtavica.
 bojana888

poput zapostavljenog psa. Pa iako je Flober nasilniki izbacio iz poeme Mme Kole La
paysanne onaj stih o dimu koji se vije na horizontu, to ga ne spreava da u svom opisu
pejzaa (etvrto poglavlje treeg dela) ostavi dim iz lokomotive koji se uzdizao uspravno,
poput dinovskog nojevog pera iji vrh se neprestano gubi.

Njegovo lino miljenje moemo da otkrijemo samo na jednom mestu. Pelerin,

umetnik iz Frederikovog drutva, ovek koji se specijalizovao za kompletne teorije i
nedovrene skice, pokazuje jednu od svojih retkih zavrenih slika. Flober doputa sebi mali
osmejak: Slika je prikazivala Republiku, ili Progres, ili Civilizaciju, u liku Isusa Hrista koji
vozi lokomotivu kroz praumu.

10. Pretposlednja reenica Gistavovog ivota, koju je, nimalo zabrinut, izrekao u
trenutku kad mu se zavrtelo u glavi: ini mi se da u se onesvestiti; sva srea to se to desilo
danas; sutra, u vozu, bilo bi ba nezgodno.

11. Branik na kraju pruge. Kruase danas. Na mestu gde je nekada bila Floberova kua,
ka

sada je punom parom radila ogromna fabrika hartije. Uao sam unutra; bilo im je drago to
e
ot

mogu da mi pokau fabriku. Zurio sam u klipove, paru, badnjeve, cilindre za suenje: koliko
jig

samo tenosti da bi se proizvelo neto tako suvo kao to je papir. Upitao sam devojku koja me
kn

je vodila da li proizvode i papir za tampanje knjiga; odgovorila mi je da proizvode sve vrste

papira. Shvatio sam da ovo razgledanje nee biti sentimentalne prirode. Iznad naih glava
ogromni kotur papira, nekih est metara visok, kretao se polako po pokretnoj traci. Bio je
nesrazmemo veliki u odnosu na okolinu, kao nekakva pop skulptura koja namerno provocira
svojim obimom. Primetio sam da kotur lii na dinovsku rolnu toalet papira; devojka je
potvrdila da je to upravo to.

Izvan bune fabrike jedva da je bilo malo tie. leperi su tutnjali putem koji je nekada
bio staza kojom su konji teglili lae; zabijai pilona treskali su sa obe strane reke; nijedan
brod nije mogao da proe a da ne zatrubi. Flober je nekad tvrdio da je Paskal jednom davno
posetio njihovu kuu u Kruaseu; a prema ilavoj lokalnoj legendi, opat Prevo upravo ovde je
napisao Manon Lesko. Danas nema vie nikoga ko bi ponavljao takve prie, pa i nikoga da
poveruje u njih.

Padala je sumorna normandijska kia. Mislio sam na obrise konja na drugoj obali i na
 bojana888

tiho pljuskanje vode dok se lovci na jegulje otiskuju sa obale. Mogu li jegulje da ive u ovom
neveselom prometnom kanalu? Ako i ive, verovatno bazde na dizel-gorivo i deterdent.
Pogledao sam uz reku i iznenada ga opazio, zdepastog i uzdrhtalog. Voz. Ve sam primetio
ine poloene izmeu puta i reke; sada su se, okupane kiom, blistale i cerile. Zakljuio sam
bez razmiljanja da slue premetanju lukih dizalica. Ali ne, Flober ak ni toga nije bio
poteen. Oklopni teretni voz stajao je oko dvesta metara dalje, spreman da protutnji pored
Floberovog paviljona. Besumnje e pakosno zahuktati kada proe pored njega; moda
prevozi otrove, pumpe za ispiranje creva i kolae sa lagom, ili materijal za hemiare i
matematiare? Nisam hteo to da gledam (ironija moe da bude isto tako nezgrapna kao to je
i nemilosrdna). Seo sam u kola i odvezao se.
eka
ot
jig
kn
 bojana888

Floberovi apokrifi

Nije vano ta su sagradili. Vano je ta su sruili.

Nisu vane kue. Vani su prostori izmeu kua.

Nisu vane ulice koje postoje. Vane su ulice

koje vie ne postoje.

e ka
ot

Ali vano je i ono to nisu sagradili. Kue o kojima su sanjali i za koje su napravili
jig

skice. Prostrani bulevari iz mate; staza kojom nikada nisu hodili izmeu koliba sa slamnatim
kn

krovovima; trompe-loeil50 slepa ulica koja te zavara tako da poveruje da ulazi u otmenu
aveniju.

Da li su nenapisane knjige vane? Lako se zaboravljaju, pretpostavlja se da apokrifna

bibliografija mora da se sastoji samo od loih ideja, opravdano naputenih projekata,
konfuznih prvih misli. Ne mora uvek da bude tako: prve misli esto su i najbolje, koje tree
misli oduevljeno rehabilituju poto su ih druge omalovaile. Osim toga, ideja se ne odbacuje
uvek samo zato to nije prola nekakvu proveru kvaliteta. Mata ne donosi bogate plodove
svake godine kao rodno drvo. Pisac mora da ubere sve to na njemu zatekne: ponekad
previe, ponekad premalo, a ponekad ba nita. U godinama izobilja uvek na hladnom,
mranom tavanu postoji drveni posluavnik koji pisac s vremena na vreme nervozno
razgleda; pa da, dok je on dole naporno radio, ovde na tavanu koa na plodovima se nabrala,
pojavile se upozoravajue pege, izbile neoekivane smee mrlje i voe je sagnjilo. ta sad da

50 Tako verno naslikan predmet da izgleda kao pravi - tehnika koja se esto primenjuje u arhitekturi.
 bojana888

radi s njim?

U Floberovom sluaju, apokrifi bacaju drugaiju senku. Ako je najslai trenutak

ivota poseta burdelju koja se nije ostvarila, moda je najslai trenutak pisanja onaj kad mu je
pala na pamet ideja za knjigu koja nikada nee da bude napisana, koja nikada nee da bude
uniena konanim oblikom, koja nikada nee biti izloena pogledu koji je manje voli od
pogleda njenog autora.

Naravno, ni objavljena dela sama po sebi nisu nepromenjiva: moda bi sada izgledala
drugaije da je Flober imao vremena i novca da dovede u red svoju knjievnu zaostavtinu.
Bouvard et Pcuchet bili bi zavreni; Madame Bovary bi moda sm autor zabranio (koliko
ozbiljno shvatamo Gistavovu ozlojeenost prema naduvanoj slavi te knjige? Samo donekle
ozbiljno.); a LEducation sentimentale bi moda imalo drugaiji zavretak. Di Kan je
zabeleio nezadovoljstvo svog prijatelja zbog istorijske nedae te knjige: samo godinu dana
nakon njenog objavljivanja izbio je francusko-pruski rat, i Gistavu se uinilo da bi pruska
ka

invazija i francuski poraz kod Sedana obezbedili velianstvenu, javnu i nepobitnu poentu
e

romana iji cilj je bio da doara moralni pad jedne generacije.

ot
jig

Zamisli samo - belei Di Kan Floberove rei - kakav bi profit mogao da se izvue
kn

iz nekih dogaaja! Evo jednog izvrsnog primera. Kapitulacija je potpisana, vojska zarobljena,
a car sedi zavaljen u uglu svoje velike koije, mraan i mutnog pogleda; pui cigaretu da bi se
pribrao, i mada u njemu sve kipti, on nastoji da izgleda kao da je ravnoduan. Uz njega su
njegovi autanti i jedan pruski general. Svi ute i zure u pod, svako sa svojom mukom.

Na jednom raskru povorku presree kolona zarobljenika koju predvode ulani na

konjima, sa apkama nakrivljenim za ui i uperenim kopljima spremnim za napad. Koija
mora da zastane pred tom navalom ljudi koji se kreu usred oblaka praine, crvene od
sunevih zraka. Ljudi hodaju vukui noge za sobom i pognutih ramena. Car bezvoljnim
pogledom posmatra tu rulju. Kakva neobina smotra jedinica! Misli na nekadanje smotre, na
bubnjeve kako bubnjaju, na zastave kako lepraju, na generale sa zlatnim iritima kako mu
sabljama odaju poast i na svoju gardu kako klie: Vive lEmpereur!51

Jedan zarobljenik ga prepozna i pozdravi, a potom i drugi, i trei.

51 iveo car.
 bojana888

Odjednom jedan zuav izae iz kolone, stisne pesnicu i vikne: A, tu li si, huljo; zbog
tebe smo propali!

Zatim mu deset hiljada ljudi dobacuje pogrde, pretei mae rukom, pljuje po koiji i
prolazi pored kao vihor psovki. Car ostaje i dalje nepomian i ne puta glasa od sebe, ali u
sebi misli: To su oni isti ljudi koji su se nekad zvali mojom pretorijanskom gardom!

Pa, kako ti se ini ova scena? Prilino je mona, zar ne? Zar to ne bi bila i te kako
uzbudljiva zavrna scena mog Vaspitanja! Ne mogu da prealim to mi je to izmaklo.

Treba li da alimo za tim neostvarenim zavretkom? I kako da ga procenimo? Di Kan

je to verovatno prepriao u grubim crtama, a Flober bi pre objavljivanja napisao vie
razliitih verzija. Jasno je zbog ega bi takav kraj romana bio privlaan; bio bi to fortissimo,
javni kraj line mane jedne nacije. Ali, da li je toj knjizi potreban takav zavretak? Ako je ve
obraena 1848, da li je potrebna 1870? Bolje je da se roman okona razoaranjem; bolja su
gorka priseanja dvojice prijatelja nego izokrenuta salonska slika.
ka

to se tie samih apokrifa, hajde da budemo sistematini.

e
ot
jig

1. Autobiografija. Jednog dana, ako budem pisao memoare - jedinu stvar koju u
kn

napisati kako valja, ako se ikada latim tog posla - ti e u njima imati svoje mesto, i to kakvo
mesto! Jer, ti si napravila ogromnu pukotinu u zidu moje egzistencije. Gistav pie ove rei u
jednom od svojih najranijih pisama Lujzi Kole; i u toku sedmogodinje prepiske (1846-53)
povremeno pravi aluzije na planiranu autobiografiju. A onda zvanino najavljuje da odustaje
od toga. Ali da li je to ikada i bilo neto vie od projekta za projekat? Ui e u moje
memoare, jedna je od prigodnih fraza literarnog zavoenja. Moete je uvrstiti u red slinih
kao to su: Igrae u mom filmu, Ovekoveiu te na platnu, Ve vidim tvoj vrat od
mermera, itd, itd.

2. Prevodi. Re je pre o izgubljenim radovima nego o apokrifima u strogom smislu te

rei, ali moemo ovde da ih navedemo: a) prevod Madame Bovary iz pera Dulijet Herbert,
koji je sam autor nadgledao i koji je proglasio remek-delom; b) prevod koji se pominje u
jednom pismu iz 1844. godine: Proitao sam Kandida dvadeset puta. Preveo sam ga na
engleski... Ovo ne zvui kao da je re o kolskoj vebi, ve vie kao samonametnuto
egrtovanje. Ako je suditi po Gistavovom nepouzdanom engleskom iz pisama, u ovom se
 bojana888

prevodu pojavljuje dodatna komina crta koju original ne poseduje. Flober nije tano znao ni
da prepie imena engleskih mesta. Godine 1866, zapisujui beleku o Mintonovim obojenim
crepovima iz muzeja u Saut Kensingtonu, pretvara ime mesta Stoke-upon-Trent u Stroke-
upon-Trent.

3. Beletristika. Ova grupa apokrifa sastoji se od velikog broja mladalakih dela,

korisnih uglavnom psihobiografima. Ali knjige koje neki pisac ne uspeva da napie u ranoj
mladosti drugaije su prirode od knjiga koje ne uspeva da napie onda kad je ve postao
pisac. To su nepostojee knjige za koje mora da preuzme odgovornost.

Godine 1850, dok je boravio u Egiptu, Flober dva dana provodi u razmiljanju o
ivotu Micerinusa, pobonog kralja iz etvrte dinastije, kome se pripisuje zasluga da je
ponovo otvorio hramove koje su zatvorili njegovi prethodnici. U pismu Bujeu, meutim,
romanopisac mnogo grublje karakterizuje tu osobu, kao kralja koji jebe roenu kerku.
Moda je Floberovo zanimanje pobudilo otkrie (ili seanje na njega) Britanaca, koji su
ka

1837. godine iskopali kraljev sarkofag i dopremili ga u London? Gistav je mogao da ga

e

razgleda prilikom posete Britanskom muzeju 1851. godine.

ot
jig

Pre neki dan i sm sam pokuao da ga razgledam. Sarkofag, rekli su mi, ne spada
kn

meu zanimljivije muzejske eksponate i ne izlae se jo od 1904. godine. Iako se, u vreme
kada je bio dopremljen, verovalo da potie iz etvrte dinastije kraljeva, kasnije je utvreno da
potie zapravo iz dvadeset este: delovi mumificiranog tela u njemu moda pripadaju
Micerinusu, a moda i ne. Razoarao sam se, ali mi je i laknulo: ta bi bilo da je Flober
nastavio sa tim projektom i da je pomno i savesno opisao kraljevu grobnicu? Dr Enid Starki
bi dobila priliku da igoe jo jednu greku u knjievnim delima.

(Moda bi trebalo da dodelim i dr Starki jednu odrednicu u svom depnom vodiu o

Floberu; ili bi to delovalo nepotrebno osvetoljubivo? Slovo S da bude za Sada ili za Starki?
Uzgred budi reeno, Brajtvajtov renik otrcanih misli sasvim dobro napreduje. Sve to treba
da znate o Floberu da biste znali koliko i drugi! Jo samo nekoliko odrednica i bie gotovo.
Ve vidim da e mi slovo X zadati najvie problema. Ni u Floberovom Reniku nema niega
pod slovom X.)
 bojana888

Godine 1850. Flober iz Carigrada najavljuje tri projekta: Une nuit de Don Juan52 (koji
ulazi u fazu skiciranja); Anubis, pria o eni koja eli da je pojebe bog; i moj flamanski
roman o mladoj devojci koja umire kao devica i mistiarka... u provincijskoj varoici, u dnu
bate u kojoj rastu kupus i a... U istom tom pismu Bujeu, Gistav se ali na opasnost koja
piscu preti od podrobnih priprema za projekte: ini mi se, na alost, da ako ovako podrobno
secira decu koja tek treba da se rode, nee se polno uzbuditi da ih stvarno zane. U
preanjim sluajevima Gistav se nije dovoljno polno uzbudio, iako neki u njegovom treem
projektu vide blede zametke romana Madame Bovary i pripovetke Un coeur simple.

Godine 1852-3. Gistav pravi ozbiljne planove za La spirale, velianstveni,

metafiziki, fantastini i psovaki roman, iji junak ivi tipinim floberovskim dvostrukim
ivotom, srean u svojim snovima, a nesrean u stvarnom ivotu. Zakljuak je, naravno, da
srea postoji samo u mati.

Godine 1853. oiveo je jedan od mojih starih snova: roman o vitezovima. Gistav
ka

izjavljuje da je takva zamisao, i posle Ariosta, jo uvek ostvariva: dodatni elementi koje e
e

uneti u takvo delo su strava i vea zastupljenost poezije.

ot
jig

Godine 1861: Dugo sam zaokupljen romanom o ludilu ili, bolje reeno, o tome kako
kn

ovek poludi. Nekako u to vreme, ili neto kasnije, bavio se milju, kako nas izvetava Di
Kan, da napie roman o pozoritu; sedeo bi u garderobi i beleio sve to bi mu poveravale
isuvie iskrene glumice. Samo je Lesa u il Blasu dotakao istinu. Ja u da je otkrijem u
svoj njenoj golotinji jer je nemogue zamisliti koliko tu ima komike.

Tada je ve morao da zna da e mu za svaki roman prosenog obima verovatno biti

potrebno pet do sedam godina rada; tako da e veina projekata koji se kuvaju na sporednoj
vatri na kraju neizbeno da ostanu suvi u loncima. U poslednjih dvanaest godina Floberovog
ivota zatiemo etiri glavne ideje za roman i jo jednu, petu intrigantnu ideju, neku vrstu
roman trouva.53

a) Harel-beg, istonjaka pria. Da sam mlai i da imam para, otiao bih ponovo
na Orijent, da izuavam savremeni Orijent, podruje oko Sueckog kanala. Velika knjiga na tu
temu, to je moj davnanji san. Voleo bih da doaram civilizovanog oveka koji se pretvara u
52 Jedna no Don uana.
53 Pronaeni roman.
 bojana888

varvarina i varvarina koji se civilizuje, da razvijem taj kontrast izmeu dva sveta koji se na
kraju stapaju... Ali, sada je ve kasno.

b) Knjiga o boju na Termopilu, koju je nameravao da napie kada zavri roman

Bouvard et Pcuchet.

c) Roman o nekoliko generacija jedne porodice u Ruanu.

d) Ako prepolovite kinu glistu, iz glave e da joj izraste novi rep; jo vie iznenauje
to to e iz repa da joj izraste nova glava. Upravo to se dogodilo sa nikad neprealjenim
zavretkom romana LEducation sentimentale: iz njega se razvila ideja za itav novi roman,
koji je prvobitno trebalo da se zove Pod Napoleonom III, a potom Jedan pariski dom.
Napisau roman o caru (Di Kan navodi Floberove rei), u koji u da unesem veernje
prijeme u Kampanji, sa svim onim ambasadorima, maralima i senatorima kojima su
zveckala odlikovanja dok su se kljanjali do zemlje da poljube ruku princu. Da, zaista! Taj
period obezbeuje grau za nekoliko kapitalnih knjiga.
ka

e) Roman trouv je pronaao arl Lapjer, izdava dela Le Nouvelliste de Rouen.54

e
ot

Jednom prilikom za veerom u Kruaseu Lapjer je ispriao Floberu skandalozni ivot

jig

gospoice P. Roena u normandijskoj plemikoj porodici, sa dobrim vezama na dvoru,

kn

postavljena je za itateljku carici Evgeniji. Govorkalo se da je bila toliko lepa da bi

upropastila i sveca. U svakom sluaju bila je dovoljno lepa da upropasti samu sebe: otvorena
veza sa jednim oficirom carske garde dovela je do toga da je otpuste. Kasnije je postala jedna
od kraljica pariskog polusveta vladajui u poznim godinama sedme decenije prolog veka
tamnim nalijem dvora sa koga je bila proterana. Tokom francusko-pruskog rata povukla se
iz javnosti (sa ostalim pripadnicama svog zanata), a posle toga njena zvezda je poela da
tamni. Srozala se, navodno, do samog dna prostitucije. Pa ipak, ohrabrujue je (i za
knjievnost koliko i za nju) to se pokazala sposobnom da se ponovo izdigne sa dna: postala
je zvanina metresa jednog konjikog oficira, a pod stare dane i zakonita ena jednog
admirala.

Flober je bio oduevljen tom priom: Zna li, Lapjer, da si mi upravo dao temu za
roman, pandan mojoj Madame Bovary, Madame Bovary iz visokog drutva. Kakva privlana

54 Ruanski pripoveda.
 bojana888

figura! Odmah je zapisao tu priu i poeo da vodi beleke na tu temu. Ali roman nikada nije
napisao, a beleke nikada nisu pronaene.

Sve te nenapisane knjige bude znatielju. Pa ipak, one mogu, u izvesnoj meri, da se
dopune, srede, ponovo zamisle. Mogu da se prouavaju na univerzitetima. Lukobran je
razoarani most; ali, ako zurite u njega dovoljno dugo, moete da ga zamislite kako se
protee do druge strane Kanala. Isto je i sa ovim obrisima knjiga.

Ali ta sa neproivljenim ivotima? Oni, moda, bude pravu znatielju; oni su pravi
apokrifi. Termopili umesto romana Bouvard et Pcuchet? Pa dobro, to je jo uvek knjiga. Ali,
da je sm Gistav krenuo drugim putem? Lako je, na kraju krajeva, ne biti pisac. Veina ljudi
nisu pisci, pa ta im fali! Jedan frenolog - savetnik za izbor zanimanja u devetnaestom veku -
pregledao je jednom prilikom Flobera i rekao mu da je roen da bude krotilac divljih zveri.
to i nije tako daleko od istine. Citiram jo jedanput: Ja privlaim ludake i ivotinje.

Nije vaan samo ivot koji poznajemo. Ne samo ivot koji se uspeno skriva. Ne
ka

samo lai o ivotu, a u pojedine danas moramo da verujemo. Vaan je i ivot koji nije
e
ot

proivljen.
jig

Da li u biti kralj ili tek svinja? pita se Gistav u svom Intimnom dnevniku. U
kn

devetnaestoj godini sve je uvek tako jednostavno. Postoji ivot, a onda postoji i ne-ivot;
ivot ostvarenih ambicija ili ivot svinjskog neuspeha. Drugi pokuavaju da vam predskau
budunost, ali im nikad ne poverujete u potpunosti. U to vreme Gistav zapisuje i ovo:
Predviali su mi toliko toga: 1) da u nauiti da pleem; 2) da u se oeniti. Videemo -
mada sumnjam.

Nikada se nije oenio i nikada nije nauio da plee. Toliko se odupirao plesu da se
veina glavnih junaka u njegovim romanima ponaa slino i odbija da plee.

ta je nauio umesto toga? Umesto toga je nauio da ivot nije izbor izmeu gaenja
preko leeva na putu do trona i ivotarenja u svinjcu; da ima svinjskih kraljeva i kraljevskih
svinja; da kralj moe i da zavidi svinji; i da e se mogunosti ne-ivota uvek bolno menjati
kako bi se prilagodile odreenim nevoljama ivota kojim se ivi.

U sedamnaestoj najavljuje da eli da provede itav ivot u nekom tronom zamku

 bojana888

pokraj mora.

U osamnaestoj uvia da neki luckasti vetar mora da ga je zabunom oduvao u

Francusku: roen je, tvrdi, da bude car Koninine, da pui lule dugake 36 hvati, da ima
6000 ena i 1400 deaka milosnika; a, umesto svega toga, prebaen meteorolokom
sluajnou na drugi kraj sveta, ostao je sam sa svojom ogromnom, nezasitom eljom,
uasnom dosadom i napadima zevanja.

U devetnaestoj razmilja da po zavretku studija prava otputuje u Tursku i postane

Turin, ili u paniju i postane vodi mazgi ili u Egipat i postane vodi kamila.

U dvadesetoj jo uvek eli da bude vodi mazgi, ali je sada paniju sveo na
Andaluziju. Druga mogunost za karijeru jeste da bude lazzarone55 u Napulju, a pristao bi i
da bude koija na liniji od Nima do Marseja. Pa ipak, da li je bilo ta od toga neto posebno?
Lakoa sa kojom danas ak i buruji putuju po svetu prava je muka za nekoga ko nosi
Bosfor u dui.
ka

U dvadeset etvrtoj, neposredno nakon oeve i sestrine smrti, planira ta e da radi

e
ot

ako mu i majka umre; prodae sve i nastanie se u Rimu, Sirakuzi ili Napulju.
jig
kn

Jo uvek u dvadeset etvrtoj godini, predstavljajui se Lujzi Kole kao beskrajno

hirovit ovek, tvrdi da je dugo i vrlo ozbiljno razmiljao da postane razbojnik u Smirni. Ali, u
najmanju ruku, jednog dana u otii da ivim daleko odavde, da se vie nikad ne uje nita o
meni. Moda se Lujza nije ba razveselila karijerom otomanskog razbojnika, jer se javlja i
fantazija o porodinom ivotu. Kad bi samo on bio slobodan, napustio bi Kruase i doao da
ivi sa njom u Parizu. Zamilja njihov zajedniki ivot, brak, kako bi bilo lepo iveti u
uzajamnoj ljubavi i stalnom druenju. Zamilja kako bi imali dete; zamilja kako bi Lujza
umrla i kako bi se on brino starao za siroe koje je ostalo bez majke (ne znamo, na alost,
Lujzin odgovor na ovaj njegov uzlet mate). Egzotina privlanost porodinog ivota,
meutim, nije dugo trajala. U roku od mesec dana glagolsko vreme se zgunjava. ini mi se
da bismo, u sluaju da sam ti postao mu, bili sreni zajedno. Posle tog perioda sree poeli
bismo da mrzimo jedno drugo. To je normalno. Od Lujze se oekuje da bude zahvalna
Gistavu na njegovoj dalekovidosti koja ju je potedela takvog nezadovoljavajueg ivot.

55 Prosjak, skitnica.
 bojana888

Zato, umesto toga, jo uvek u dvadeset etvrtoj godini, Gistav sa Di Kanom sedi nad
kartom sveta i planira udovino putovanje po Aziji. Putovanje je trebalo da traje est godina
i da kota, prema njihovoj gruboj proceni, tri miliona esto hiljada i jo neto malo franaka.

U dvadeset petoj eli da postane braman: zanose ga njihovi mistini plesovi, duga
kosa, lica sa kojih se cedi sveti maslac. Zvanino se odrie elje da postane kamaldolit, 56
razbojnik ili Turin. Sada hou da budem ili braman ili nita - to bi bilo jednostavnije. Pa
hajde, ne budi nita, zahteva ivot. Lako je biti svinja.

U dvadeset devetoj, inspirisan Humboltom, eli da napusti sve i otputuje u Junu

Ameriku, u savanu, da se nikada vie ne uje za njega.

U tridesetoj mozga - kao to je inio itavog ivota - o svojim preanjim

inkarnacijama, o apokrifnim ili metempsihotikim ivotima u zanimljivijim vremenima Luja
XIV, Nerona i Perikla. U jednu od preanjih inkarnacija vrsto je ubeen: bio je, u doba
Rimskog Carstva, voa trupe putujuih komedijanata, jedan od onih ugursuza koji su
ka

kupovali ene na Siciliji i stvarali od njih glumice, gruba meavina uitelja, svodnika i
e
ot

umetnika. (Na taj preanji ivot podsetilo ga je itanje Plautovih komedija: one su u njemu
jig

probudile le frisson historique.)57 Ovde treba isto tako da pomenemo i Gistavove apokrifne
kn

pretke: voleo je da tvrdi da u njegovim venama tee indijanska krv. ini se da to u njegovom
sluaju nije sasvim tano, iako je jedan od njegovih predaka u sedamnaestom veku zaista
emigrirao u Kanadu i postao lovac na dabrove.

Jo uvek u tridesetoj, planira jedan verovatniji ivot, ali se i on pokazuje kao ne-ivot.
On i Buje igraju se zamiljajui kakvi e biti kad ostare, kao tienici nekog prihvatilita za
neizleive bolesnike: starci koji metu ulice i truaju o srenim vremenima kada su bili
tridesetogodinjaci i kada su peaili celim putem do La Ro-Gijona. Ni jedan ni drugi nisu
doiveli senilnost kojoj su se rugali: Buje je umro u etrdeset osmoj godini, a Flober u
pedeset osmoj.

U trideset prvoj kae Lujzi da - ovo je parenteza jedne hipoteze - ukoliko bi ikada
imao sina, priinjavalo bi mu veliko zadovoljstvo da mu pribavlja ene.

56 Bosonogi lan benediktanskog pustinjskog reda.

57 Istorijska drhtavica.
 bojana888

Isto tako u trideset prvoj godini pie Lujzi o svom kratkom, netipinom otpadnitvu:
elji da se okane knjievnosti. Doi e da ivi sa njom, u njoj, s glavom meu njenim
dojkama; dozlogrdilo mu je, kae, da masturbira tu svoju glavu da bi iz nje cedio reenice.
Ali ova matarija je prazna pria: izreena je u prolom vremenu, kao neto to je Gistav, u
trenutku slabosti, naas pomislio da uradi. Radije bi ipak drao glavu u svojim vlastitim
rukama nego meu Lujzinim dojkama.

U trideset drugoj poverava Lujzi na koji je nain proveo mnoge asove u ivotu:
zamiljajui ta bi sve uradio kada bi zaraivao milion franaka godinje. U takvim
sanjarenjima sluge bi mu nazuvale cipele optoene dijamantima; oslukivao bi rzanje konja
upregnutih u koije, na ijoj bi raskonosti i Engleska pukla od zavisti; prireivao bi bankete
na kojima bi se jele ostrige, a svoje odaje za ruavanje okruio bi zasadima rascvetalog
jasmina iz kojih bi izletale zebe. Ali to, o milion franaka godinje, bila je jeftina sanjarija. Di
Kan izvetava o Gistavovim planovima za provod jedne zime u Parizu - ekstravagantnost
ka

koja bi obuhvatila rasko Rimskog Carstva, prefinjenost renesanse i arobne prizore iz

e

Hiljadu i jedne noi. Provod jedne zime u Parizu imao bi paprenu cenu koja bi izala na
ot

dvanaest miliona franaka najvie. Di Kan je dodao optu napomenu da kada bi ga spopale
jig

te sanjarije, gotovo bi se ukoio podseajui na uivaoca opijuma u transu. Izgledalo bi da

kn

mu je glava u oblacima, da ivi u zlatnim snovima. Ta navika bila je jedan od razloga to mu

je teko padao kontinuiran rad.

U trideset petoj otkriva svoj tajni san: da kupi mali palazzo na Velikom kanalu u
Veneciji. Nekoliko meseci kasnije nekretninama u svojoj glavi dodaje i kuicu na Bosforu.
Jo nekoliko meseci kasnije spremanje da otputuje na Istok, da tamo ostane, da tamo umre.
Slikar Kamij Roije, koji ivi u Bejrutu, poziva ga da doe. Mogao bi da ode, kao od ale.
Mogao bi, ali ne odlazi.

U trideset petoj godini, meutim, poinje da odumire taj apokrifni ivot, ne-ivot.
Razlog je jasan: zapoeo je stvarni ivot. Gistav je imao trideset pet godina kada se Madame
Bovary pojavila kao knjiga. Fantazije mu vie nisu potrebne; ili, bolje reeno, sada se
zahtevaju drugaije, posebne, praktine fantazije. Za svet, igrae ulogu pustinjaka iz Kruasea;
za svoje prijatelje u Parizu, igrae ulogu salonskog idiota; za or Sandovu, igrae
veleasnog oca Kriara, pomodnog jezuitu koji uiva da slua ispovesti ena iz visokog
 bojana888

drutva; za svoj intimni krug prijatelja, igrae ulogu svetog Polikarpa, opskurnog biskupa iz
Smirne koji je postao svetac u poslednji as, u svojoj devedeset petoj godini, i koji je
prethodio Floberu time to je zaepio ui i uzviknuo: O, Boe! U koje si mi ovo doba
dosudio da se rodim! Ali ovi identiteti nisu vie mrani alibiji kojima se pouzdano moe
utei; to su tek igrake, alternativni ivoti objavljeni sa dozvolom proslavljenog pisca. Ne
bei u Smirnu da postane razbojnik; umesto toga, priziva dragocenog biskupa iz Smirne da
ivi u njegovoj koi. Nije postao krotilac divljih zveri, ve krotilac divljih ivota. Pacifikacija
apokrifa je potpuna: moe se poeti sa pisanjem.

eka
ot
jig
kn
 bojana888

10

Optuba

ta nas to nagoni da saznamo ono najgore? Da li to to nam dosadi da znamo ono

najbolje? Da li radoznalost uvek radi protiv vlastitih interesa? Ili je jednostavno elja da se
sazna ono najgore omiljena nastranost ljubavi?

Za neke, ova radoznalost deluje kao kakva kobna fantazija. Jednom sam imao
pacijenta, uglednog inovnika bez mate, koji mi je priznao da dok vodi ljubav sa svojom
ka

enom voli da ju zamilja kako se ushieno ispruila pod nekim krnim vitezom, uglaenim
e
ot

mornarom, ivahnim patuljkom. okiraj me, zaprepasti me, zahteva fantazija! Za druge, ona
jig

deluje kao stvarna potraga. Poznavao sam parove koji se ponose uzajamnim nepristojnim
kn

ponaanjem: svako udovoljava ludostima svog partnera, njegovoj sujeti ili slabosti. emu ti
ljudi u stvari tee? Neemu, oigledno, to se nalazi s druge strane onoga to trae. Moda
nekoj konanoj potvrdi da je i sama ljudska vrsta neiskorenjivo pokvarena, da je ivot zaista
samo ivopisna nona mora u glavi idiota?

Voleo sam Elen i eleo sam da saznam ono najgore. Nikad je nisam provocirao; bio
sam oprezan i suzdran, kakav sam i inae; nisam je ak ni zapitao; ali eleo sam da saznam
ono najgore. Elen mi nikad nije uzvratila istom panjom. Bio sam joj drag - automatski bi
rekla, kao da o tome ne vredi ni raspravljati, da me voli - ali je bespogovorno mislila sve
najbolje o meni. U tome je razlika. Ona nikada nije tragala za onom pominom pregradom
koja otvara tajnu odaju srca, odaju u kojoj se uvaju uspomene i leevi. Ponekad ovek nae
tu pregradu, ali se ona ne otvori; ponekad se i otvori, ali ne zatekne nita drugo do mijeg
kostura. Ali barem je pogledao. U tome je stvarna razlika meu ljudima: ljudi se ne dele na
one koji imaju tajne i na one koji ih nemaju, ve na one koji ele da saznaju sve i na one koji
 bojana888

to ne ele. Rekao bih da je ovo traganje znak ljubavi.

Slino je i sa knjigama. Ne sasvim isto, naravno (nikad nije sasvim isto), ali slino.
Ako ba uivate u delu nekog pisca, ako rado otvarate stranicu, a ne smeta vam to vas
prekidaju u itanju, onda se moe rei da gajite naklonost prema tom autoru bez otklona.
Dobar momak, kaete. ovek na svom mestu. Pria se da je podavio itav odred mladih
izviaa i nahranio njima jato arana? Ma kakvi, siguran sam da nije; ovek na svom mestu,
dobar momak. Ali, ako volite nekog pisca, ako se hranite plodovima njegove inteligencije,
ako elite da tragate za njim i da ga pronaete - uprkos izriitim zabranama - onda nije
mogue da saznate previe. Tragate i za njegovim porocima. Odred mladih izviaa, je li?
Bilo ih je dvadeset sedmoro ili dvadeset osmoro? A od njihovih marama je saio areni kilt? A
da li je istina da je, dok je iao na gubilite, recitovao odlomke iz Knjige o Joni? I da je
zavetao svoj ribnjak sa aranima lokalnom udruenju mladih izviaa?

Ali, evo u emu je razlika. Kad otkrijete ono najgore o ljubavnici, o eni - bilo da je to
ka

neverstvo ili nedostatak ljubavi, ludilo ili sklonost samoubistvu - gotovo da vam lakne. ivot
e

je upravo onakav kakav sam i mislio da jeste; hoemo li da proslavimo ovo razoaranje? Dok
ot
jig

pisca koga volite instinktivno branite. To je ono to sam prethodno hteo da kaem: moda je
kn

ljubav prema piscu najistiji, najpostojaniji oblik ljubavi. I zato ga lake branite. Stvar je u
tome da je aran ugroena vrsta, a svi znaju da je jedina hrana koju arani jedu, u sluaju da
je zima bila izuzetno otra i da je prolee sve do svetog Medarda bilo kiovito, sitno iseckano
meso mladih izviaa. Naravno da je znao da e zbog toga visiti, ali je isto tako znao da ljudi
nisu ugroena vrsta i procenio je da su dvadeset sedam (pomenuli ste dvadeset osam?) mladih
izviaa i jedan osrednji pisac (oduvek je bio preterano skroman kad je re o vlastitom
talentu) beznaajna cena za opstanak itave jedne riblje vrste. Posmatrajmo stvari dugorono:
da li nam je zaista neophodno toliko mladih izviaa? Oni bi samo porasli i postali skauti. A
ako ste jo zaglibili u sentimentalnosti, posmatrajte to na ovaj nain: prihod od ulaznica
naplaenih od posetilaca ribnjaka ve je omoguio skautima da izgrade i renoviraju nekoliko
crkvenih zgrada u tom kraju.

Pa, ponite. Proitajte tu seratorsku optubu. Svakako sam je oekivao. Ali ne

zaboravite ovo: Gistav je ve sedeo na optuenikoj klupi. Iz koliko taaka se ovoga puta
sastoji ta vaa optuba?
 bojana888

1. Mrzeo je oveanstvo.

Pa da, naravno. Uvek to tvrdite. Dau vam dve vrste odgovora. Prvo, da ponemo od
osnovnih stvari. On je voleo svoju majku - zar vam od toga nee bar malo zaigrati to vae
luckasto, sentimentalno srce dvadesetog veka? Voleo je prijatelje. Divio se odreenim
pojedincima. Ali njegove naklonosti su uvek bile specifine; nije bio naklonjen svakome ko
bi naiao. Meni to izgleda dovoljno. elite neto vie od njega? elite od njega da voli
oveanstvo, da se ushiuje ljudskim rodom? Ali to zaista nita ne znai. Voleti oveanstvo
ne znai ni vie ni manje nego isto to i voleti kine kapi ili Kumovu slamu. Vi kaete da
volite oveanstvo? Jeste li sigurni da ne iskazujete suvie samodopadnosti, da ne traite
odobravanje, da ne vodite rauna da budete na pravoj strani?

Drugo, ak i da je mrzeo oveanstvo - pre bih rekao da ga oveanstvo nikako nije

moglo impresionirati - da li je pogreio? Vas, oigledno, oveanstvo impresionira - za vas su
to svi oni mudri planovi o navodnjavanju, misionarski rad i mikroelektronika. Oprostite
ka

Floberu to je na to gledao malo drugaije. Oigledno je da emo o ovome morati malo due
e

da raspravljamo. Ali dopustite mi prvo da navedem rei jednog od vaih mudraca dvadesetog
ot
jig

stolea - Frojda. Svakako ne, sloiete se sa mnom, nekoga ko tera vodu na moju vodenicu.
kn

Hoete li da ujete kako je on procenio ljudsku vrstu deset godina pre nego to je umro?
Duboko u srcu ne mogu a da ne mislim da moji blinji, uz nekoliko asnih izuzetaka, nita
ne vrede. To su rei oveka za koga je veina ljudi u veem delu ovog stolea verovala da
najbolje razume ljudsko srce. Ovo vas malo zbunjuje, zar ne?

Ali, molim, vreme je da budete malo odreeniji.

2. Mrzeo je demokratiju.

La democrasserie, kao to je napisao u jednom pismu Tenu. ta vam se vie svia -

demokenjanje ili demokretenizam? Ili moda demosretenizam? Istina je da demokratija nije
mogla da ga impresionira. Iz ega ne smete da zakljuite da je vie voleo tiraniju, ili
apsolutistiku monarhiju, ili birokratski totalitarizam, ili anarhiju, ili neto deseto. Njegov
najdrai tip vlasti bio je kineski - mandarinat, iako je bio spreman da prizna da su vrlo mali
izgledi da e tako neto ikad biti primenjeno u Francuskoj. Vama se ini da bi mandarinat bio
korak unazad? Ali, ako Volteru opratate to se oduevljavao prosveenom monarhijom, zato
 bojana888

ne biste oprostili i Floberu to se jedan vek posle njega oduevljava prosveenom

oligarhijom? On se barem nije zanosio detinjastom fantazijom nekih literata da su pisci
sposobniji nego iko drugi da upravljaju svetom.

Glavna stvar je u ovome: Flober je smatrao da je demokratija samo jedna etapa u

istoriji vladanja svetom. I smatrao je da je posredi naa tipina tatina kada verujemo da je
demokratija najbolji i najdostojniji nain vladanja ljudima. On je verovao - ili, bolje reeno,
nije propustio da uoi - da oveanstvo neprestano evoluira, pa da evoluiraju i njegove
drutvene forme: Demokratija nije poslednja re oveanstva, kao to to nije bilo ni
robovlasnitvo, ni feudalizam, ni monarhija. Tvrdio je da je najbolji oblik vlasti onaj koji
odumire, jer to znai da ustupa mesto neem drugom.

3. Nije verovao u progres.

U Floberovu odbranu navodim samo primer dvadesetog veka.

ka

4. Nije bio dovoljno zainteresovan za politiku.

e

Nije bio dovoljno zainteresovan? Priznajete, ipak, da je bio zainteresovan. Hoete

ot
jig

da kaete, onako izokola, da mu se nije svialo ono to je video (tano), a da je video vie,
kn

moda bi se priklonio vaem vienju tih stvari (netano). Hteo bih da istaknem dve stvari, od
kojih u prvu navesti kurzivom, jer mi se ini da je to va omiljeni nain izraavanja.
Knjievnost ukljuuje politiku, a ne obrnuto. Ovo miljenje nije u modi, ni meu piscima ni
meu politiarima, ali valjda ete mi oprostiti. Romanopisci koji doivljavaju svoje pisanje
kao sredstvo politike, ini mi se da srozavaju pisanje i blesavo veliaju politiku. Ne, ne
kaem da im treba zabraniti da zastupaju svoja politika uverenja ili da daju politike izjave.
Kaem samo da bi trebalo da taj deo svoga rada smatraju urnalizmom. Pisac koji misli da je
roman najdelotvorniji nain uestvovanja u politikom ivotu obino je lo romanopisac, lo
novinar i lo politiar.

Di Kan je pomno pratio politika deavanja, Flober sporadino. ta vam se od toga

vie dopada? Ono prvo. A koji je od njih dvojice bio bolji pisac? Ovaj drugi. A kakva su im
bila politika uverenja? Di Kan je postao letargini meliorista; Flober je ostao vatreni
liberal. Iznenaeni ste? Ali, ak i da je Flober smatrao sebe za letarginog melioristu, ja bih
ostao pri svome: kakva je to neobina tatina od sadanjosti kada oekuje da joj se prolost
 bojana888

ulaguje! Sadanjost se osvre na neku veliku linost ranijih vekova i propituje: Je li bio na
naoj strani? Je li bio ispravan? Kakav nedostatak samopouzdanja - sadanjost eli oboje, i
da se pokroviteljski odnosi prema prolosti presuujui o njenoj politikoj prihvatljivosti, a
isto tako eli i da joj prolost laska, da je tape po ramenu i kae joj da samo tako nastavi svoj
plemeniti posao. Ako je to ono na ta ste mislili kada ste rekli da Monsieur Flober nije bio
dovoljno zainteresovan za politiku, onda, bojim se, moj klijent mora da prizna krivicu.

5. Bio je protiv Pariske komune.

Pa, ono to sam prethodno rekao delom je odgovor i na ovu taku optube. Ali treba
uzeti u obzir i ovu neverovatnu karakternu slabost mog klijenta: on je generalno bio protiv
toga da se ljudi meusobno ubijaju. Nazovite to preosetljivou, ali on to zaista nije
odobravao. Moram da priznam da on sam nije nikada nikog ubio; u stvari, nije ak ni
pokuao. Obeava da e se popraviti.

6. Nije bio patriota.

ka

Dopustite mi da se malo nasmejem. Ha. Sada je ve bolje. Mislio sam da je u

e
ot

dananje vreme patriotizam neto loe. Mislio sam da bismo svi radije izdali zemlju nego
jig

prijatelje. Zar nije tako? Zar su se stvari ponovo okrenule naglavce? ta se od mene oekuje
kn

da kaem? Dana 22. septembra 1870. Flober je kupio sebi pitolj; u Kruaseu je, iekujui
dolazak Prusa, uvebavao svoju druinu odrpanaca; vodio ih u none patrole; rekao im da
pucaju u njega ako pokua da pobegne. Kada su Prusi konano stigli, nije mogao da uini
nita pametnije nego da pazi na svoju ostarelu majku. Moda je mogao da se prijavi nekoj
sanitetskoj jedinici, ali pitanje je da li bi se oni oduevili da prime 48-godinjeg sifilistiara
sklonog epilepsiji i bez ikakvog vojnog iskustva osim onog koje je stekao pucajui na divlje
ivotinje u pustinji...

7. Ubijao je divlje ivotinje u pustinji.

Ah, za ime Boga! Zalaemo se za noli contendere. A osim toga, nismo jo zavrili sa
pitanjem patriotizma. Smem li da vam ukratko kaem neto o romanopievoj prirodi? ta je
svakom piscu najlake i najkorisnije da uradi? Da estita drutvu u kojem ivi: da se divi
njegovim miiima, da aplaudira njegovom napretku, da se dobronamerno zeza na raun
njegovih ludosti. Ja sam isto toliko Kinez koliko i Francuz, izjavio je Flober. To ne znai da
 bojana888

je bio vie Kinez nego Francuz: da se rodio u Pekingu, on bi, bez sumnje, razoarao i
tamonje vatrene patriote. Najvei patriotizam je otvoreno rei svojoj zemlji da se ponaa
neasno, glupo, runo. Pisac mora da bude univerzalan u saoseanju, a po svojoj prirodi
izoptenik: samo u tom sluaju moe jasno da sagleda stvari. Flober je uvek bio na strani
manjine, na strani beduina, jeretika, filozofa, pustinjaka, pesnika. Godine 1867. etrdeset
troje Cigana postavilo je svoje atore na Kur la Reno u Ruanu i navuklo na sebe veliku
mrnju stanovnika toga grada. Flober je bio oduevljen njihovim prisustvom i potpomagao ih
je novano. Vi bez sumnje elite da ga zbog toga potapete po ramenu. Da je znao da e mu
budunost odobravati, verovatno bi sauvao novac za sebe.

8. Nije se ukljuio u ivot.

Moe opisivati vino, ljubav, ene i slavu pod uslovom da nisi pijanica, ljubavnik,
mu ili redov. Ako se ukljui u ivot, ne sagledava ga jasno: zbog njega ili previe pati ili u
njemu previe uiva. To nije priznanje krivice nego prigovor da optuba nije dobro
ka

formulisana. ta podrazumevate pod ivotom? Politiku? To smo ve raistili. Emocionalni

e

ivot? Zahvaljujui svojoj porodici, prijateljima i ljubavnicama, Gistav je upoznao sve

ot
jig

stanice na raskru. Moda mislite na brak? udna optuba, iako nije nova. Da li oenjeni
kn

pisci piu bolje romane od neoenjenih. Da li su oni koji imaju decu bolji pisci od onih koji ih
nemaju? Voleo bih da vidim vae statistike podatke o tome.

Najbolji ivot za pisca je onaj koji mu omoguuje da napie najbolje knjige koje
moe. Da li smo sigurni da je na sud po ovom pitanju bolji od njegovog? Flober je bio
angaovaniji, da se posluim vaim izrazom, od mnogih drugih: u poreenju s njim Henri
Dejms je iveo kao asna sestra. Flober je moda pokuavao da ivi u kuli od slonove
kosti...

8 a) Pokuavao je da ivi u kuli od slonove kosti.

Ali nije uspeo. Oduvek sam pokuavao da ivim u kuli od slonove kosti, ali plima
govana udara o njene zidove pretei da je potkopa.

Ovde je neophodno da se istaknu tri stvari. Prva je da pisac sam bira - koliko je to u
njegovoj moi - razmere svog, kako biste vi rekli, ukljuivanja u ivot: uprkos svojoj
reputaciji, Flober je bio negde na pola puta. Znao je da zdravice ne piu pijanice. S druge
 bojana888

strane, ne piu ih ni trezvenjaci. Moda je to on sm najbolje izrazio kada je rekao da pisac

mora da zagazi u ivot kao to ulazi u more, ali samo do pupka.

Drugo, kada se itaoci ale na ivote pisaca - te zato nije uradio ovo; te zato se nije
oglasio u novinama protiv toga i toga; te zato se nije vie ukljuio u drutveni ivot? - zar
oni tada, u stvari, ne postavljaju jedno obinije i sujetnije pitanje: zato on ne lii vie na
njih? Ali, da je pisac sliniji itaocu, bio bi italac, a ne pisac: to je barem jasno kao dan.

Tree, u emu je otrica optube barem to se knjiga tie? Svakako da al to se

Flober nije u veoj meri ukljuio u ivot ne razotkriva samo filantropsku brigu za njegovo
dobro: da je samo stari Gistav imao enu i klince, ne bi tako crno gledao na sve? Da se samo
pozabavio politikom, ili dobrotvornim radom, ili da je postao lan odbora svoje bive kole,
ne bi ostao onako povuen? Verovatno mislite da postoje greke u njegovim knjigama koje bi
se mogle ispraviti promenama u pievom ivotu. Ako je tako, onda mislim da je na vama da
navedete te greke. to se mene tie, mislim da, na primer, slici provincijskih naravi u
ka

romanu Madame Bovary ne nedostaje neki odreeni aspekt koji bi se mogao obraditi samo da
e

se autor svake veeri kucao kriglama jabukovog piva sa nekom kostobolnom normandijskom
ot
jig

bergere.58
kn

9. Bio je pesimista.

Aha. Poinjem da shvatam na ta ciljate. Voleli biste da su njegove knjige malo

veselije, malo... kako biste vi ono rekli, da vie istiu lepe strane ivota? Kakvo neobino
shvatanje knjievnosti! Da niste moda doktorirali u Bukuretu? Nisam znao da ovek treba
da brani pisce zbog toga to su pesimisti. To prvi put ujem. Ja na to ne pristajem. Flober je
rekao: Umetnost ne poiva na dobrim namerama. A rekao je i ovo: Javnost eli dela koja
laskaju njenim iluzijama.

10. Ne ui nas pozitivnim vrednostima.

Sada igrate otvorenim kartama. Tako se, dakle, sudi o naim piscima - na osnovu
njihovih pozitivnih vrednosti? E pa, moram nakratko da prihvatim vau igru - bez toga na
sudu ne ide. Uzmite samo sva suenja zbog opscenosti u knjievnim delima, od Madame
Bovary do Ljubavnika ledi eterli, odbrana uvek mora da prihvati izvesnu igru, da pristane

58 Pastirica, obanica.
 bojana888

na nju. Neko bi to mogao nazvati taktikim licemerjem. (Da li ova knjiga navodi na seks? Ne,
asni sude, smatramo da ona vie emetiki, a ne mimetiki, deluje na itaoca. Da li ova knjiga
podstie preljubu? Ne, asni sude, pogledajte samo kako je ta bedna grenica, koja se
nebrojeno mnogo puta odaje bludnom uivanju, na kraju kanjena. Da li ta knjiga potkopava
instituciju braka? Ne, asni sude, ona doarava rav i beznadean brak tako da itaoci mogu
da naue da e samo potovanjem hrianskih naela njihov brak biti srean. Da li je ta knjiga
bogohulna? Ne, asni sude, pieve misli su iste.) Naravno da je takva odbrana na sudu bila
uvek uspena; ali ponekad oseam izvesnu gorinu zato to niko od branilaca, kada je
zastupao istinski vredno knjievno delo, nije zasnovao odbranu na obinom prkosu. (Da li
ova knjiga navodi na seks? asni sude, mi se ba nadamo da navodi. Da li podstie preljubu i
potkopava brak? Nego ta, asni sude, to je upravo ono to je moj klijent eleo da postigne.
Da li je ova knjiga bogohulna? Za ime Boga, asni sude, stvar je jasna kao ona krpa oko
bokova na raspeu. Postavimo stvari ovako, asni sude: moj klijent smatra da veina
vrednosti u drutvu u kome ivi zaudara do neba, i on se nada da e ovom knjigom unaprediti
ka

razvrat, masturbaciju, preljubu, kamenovanje popova i, kad smo ve privukli vau panju,
e
ot

asni sude, veanje podmitljivih sudija za ui. Odbrana je rekla svoje.)

jig

Dakle, ukratko: Flober vas ui da pogledate istini u oi i da ne murite pred njenim

kn

posledicama; ui vas, poput Montenja, da spavate na jastuku sumnje; ui vas da razlaete

stvarnost na sastavne delove i da uoavate da je Priroda uvek meavina anrova; ui vas
najtanijoj upotrebi jezika; ui vas da ne pristupate knjizi u potrazi za moralnim ili socijalnim
tabletama - knjievnost nije farmakopeja; ui vas da su od svega najvaniji Istina, Lepota,
Oseanje i Stil. A ako prouavate njegov privatni ivot, ui vas hrabrosti, stoicizmu,
prijateljstvu; ui vas koliko je vana inteligencija, skepticizam i duhovitost; koliko je isprazan
jeftini patriotizam; koliko vredi sposobnost da ivi sam u svojoj sobi; ui vas da prezirete
licemerje; da ne verujete demagozima; da treba otvoreno govoriti. Da li volite da se na
ovakav nain govori o piscima (ja lino ba ne marim za takvim opisima)? Da li vam je to
dovoljno? To je zasad sve: ini mi se da sam malo zbunio svog klijenta.

11. Bio je sadista.

Kojeta. Moj klijent je bio nena dua. Navedite mi samo jedan primer iz njegovog
ivota kada se poneo sadistiki, ili uopte runo. Rei u vam koji je bio njegov najruniji
 bojana888

postupak za koji ja znam: na jednoj zabavi poneo se prostaki prema nekoj eni bez pravog
povoda. Kada su ga pitali za razlog, uzvratio je: Zato to je mogla da poeli da ue u moju
radnu sobu. To je najgora stvar za koju ja znam o svom klijentu. Osim ako ne raunate ono u
Turskoj kada je hteo da odvede u krevet prostitutku u vreme kad je ve imao sifilis.
Priznajem da to ba nije bilo poteno. Ali nije uspeo; devojka je, potujui mere
predostronosti svog zanata, zahtevala od njega da ga pregleda, a kad je on to odbio, samo ga
je ispratila.

itao je De Sada, naravno. A koji to obrazovani francuski pisac pa nije? Imam utisak
da je trenutno vrlo popularan meu pariskim intelektualcima. Moj klijent je rekao brai
Gonkur da je De Sad zabavna besmislica. Istina je da je on uvao neke grozne predmete
kao uspomene, da je uivao da pria jezive prie, da u njegovim ranim delima ima stravinih
pasusa. Ali vi tvrdite da je imao sadovsku matu? Zapanjen sam. Vi istiete: u romanu
Salammb ima scena okantnog nasilja. Moj odgovor glasi: mislite da se nisu odigrale? Da li
ka

vi mislite da se antiki svet sastojao samo od ruinih latica, svirke na liri i trbuastih upova
e

meda zapeaenih medveom mau.

ot
jig

11. a) Mnogo je ivotinja pobijeno u njegovim knjigama.

kn

Ne, on nije Volt Dizni. Zanimala ga je surovost, sa tim se slaem. Sve ga je zanimalo.
Uz markiza De Sada zanimao ga je i Neron. Ali posluajte ta kae za njih dvojicu: Ta
udovita mi objanjavaju istoriju. U to doba, moram da dodam, imao je sedamnaest godina.
I dopustite mi da ga jo jednom citiram: Volim poraene, ali volim i pobednike. On nastoji,
kao to rekoh, da bude isto toliko Kinez koliko i Francuz. Posle zemljotresa u Leghornu,
Flober ne plae do neba iz saoseanja. On ali za tim rtvama koliko i za robovima koji su
pomrli vekovima ranije prevrui kamene blokove za tamo neke tirane. okirani ste? Ali to se
zove imati istorijsku imaginaciju. To se zove biti graanin ne samo sveta nego i svih
vremena. To je ono to je Flober opisao kao - biti brat po Bogu svemu to ivi, od irafe i
krokodila do oveka. To se zove biti pisac.

12. Bio je nemilosrdan prema enama.

ene su ga volele. Uivao je u njihovom drutvu; one su uivale u njegovom drutvu;

bio je galantan, sklon flertu; spavao je sa njima. Samo nije hteo da se eni. Je li to greh?
 bojana888

Moda su neki od njegovih stavova o seksu bili izrazito obojeni njegovim vremenom i
klasom kojoj je pripadao; ali ko bi onda u devetnaestom veku bio poteen bievanja? On se
barem zalagao za iskrenost u seksu - otud njegova vea naklonost za prostitutke nego za
grisette.59 Ta iskrenost mu je donela vie nevolja nego to bi ih imao da je bio licemeran - sa
Lujzom Kole, na primer. Kad joj je rekao istinu u lice, njegove rei su zvuale okrutno. Ali
ona je bila prava napast, zar ne? (Dopustite mi da odgovorim na vlastito pitanje. Mislim da je
ona bila prava napast; ona zvui kao napast; iako se mora priznati da smo uli samo
Gistavovu verziju. Moda bi trebalo da neko napie njenu priu: da, zato da ne
rekonstruiemo verziju Lujze Kole? Mogao bih to ja da uradim. Da, i hou.)

Ako smem da primetim, mnoge od vaih optubi mogle bi se verovatno svesti samo
na jednu koja glasi: Da nas je poznavao, ne bi nas voleo. Za ta bi moda on bio sklon da
prizna krivicu, ako ni zbog ega drugog, a ono da vidi izraz na naim licima.

13. Verovao je u Lepotu.

ka

Mislim da imam neto u uvu. Bie da je malo voska. Samo trenutak da stisnem nos i
e
ot

izduvam ga kroz bubnu opnu.

jig

14. Bio je opsednut stilom.

kn

Svata priate. Zar jo mislite da se roman, poput Galije, deli na tri dela - na ideju,
formu i stil? Ako je tako, onda inite prve bojaljive korake u literaturu. Hoete li da ujete
nekoliko misli o pisanju? Vrlo dobro. Forma nije ogrta prebaen preko mesa misli (to staro
poreenje, staro jo u Floberovo doba); ona je meso same misli. Ne moe se zamisliti ideja
bez forme, ba kao ni forma bez ideje. U umetnosti sve zavisi od izvoenja: pria o gnjidi
moe da bude isto tako lepa kao i pria o Aleksandru Velikom. Morate da piete po diktatu
svojih oseanja, da budete sigurni da su vam oseanja iskrena, i da sve drugo oterate do
avola. Kada je stih dobar, on vie ne pripada nijednoj pesnikoj koli. Reenica u prozi mora
da bude isto tako nepromenjiva kao i stih u poeziji. Ako se pogodi da dobro piete, biete
optueni za nedostatak ideja.

Sve su ovo Floberove misli, osim jedne, koja je Bujeova.

15. Nije verovao da umetnost ima drutvenu funkciju.

59 Devojka loeg materijalnog stanja koju izdravaju stariji mukarci.
 bojana888

Ne, nije verovao. Ovo je zamarajue. Ti izaziva oaj, pisala je or Sand, a ja

donosim utehu. Na ta joj je Flober odgovorio: Ne mogu da promenim oi. Umetniko
delo je piramida koja stoji u pustinji, beskorisno: akali joj zapiavaju podnoje, a buruji se
penju na njen vrh; nastavite ovo poreenje. Hoete da umetnost lei ljude? Pozovite
AMBULANTNA KOLA OR SAND. Hoete da umetnost govori istinu? Pozovite
AMBULANTNA KOLA FLOBER; ali nemojte da se iznenadite ako vam, kada stignu, preu
preko noge. Posluajte sad Odna: Poezija nita ne pokree. Nemojte samo da umiljate da
je umetnost neto to je nastalo zato da neno podie moral i vraa samopouzdanje. Umetnost
nije brassire.60 Bar ne u engleskom smislu te rei. Ali nemojte da zaboravite da brassire na
francuskom znai i pojas za spaavanje.
ka
e
ot
jig
kn

60 Grudnjak.
 bojana888

11

Verzija Lujze Kole

ujte sada moju priu. Zahtevam da me sasluate. Hajde, uzmite me pod ruku, tako,
pa da se proetamo. Imam puno toga da vam priam; dopae vam se. Idemo kejom, pa preko
mosta - ne ovog ovde, ve onog drugog - negde usput moemo da svratimo na konjak i da
saekamo da se utule petrolejke, a na kraju emo se vratiti nazad. Doite, nije valjda da ste se
uplaili? Pa zato me onda tako gledate? Mislite da sam opasna? Pa, i to je oblik laskanja -
ka

prihvatam kompliment. Ili moda... moda se plaite onoga to bih vam mogla rei! Aha... pa
e
ot

dobro, sada je ionako prekasno. Uzeli ste me pod ruku; ne moete me sad tek tako pustiti.
jig

Uostalom, starija sam od vas. Dunost vam je da me zatitite.

kn

Nije mi u interesu da kleveem. Spustite prste na moju podlakticu, ako hoete; da, tu,
a sad mi opipajte puls. Nisam osvetoljubiva veeras. Neke prijateljice mi kau; Lujza, na
vatru mora odgovoriti vatrom, na la novom laju. Ali ja to ne elim. Naravno da sam u
svoje vreme lagala i da sam - koju ono re bee vi mukarci volite? - spletkarila. Ali ene
spletkare kad su slabe, a lau iz straha. Mukarci spletkare kad su jaki, a lau iz osionosti. Ne
slaete se? Govorim vam ovo iz iskustva; vae je moda drugaije. Dozvoljavam. Ali, zar ne
vidite kako sam smirena? A smirena sam zato to se oseam jakom. I... ta je sad ovo? Ako
sam jaka, moda onda i ja spletkarim kao mukarci? Ma, da ne komplikujemo.

Nije mi bilo potrebno da Gistav ue u moj ivot. Pogledajmo injenice. Imala sam
trideset pet godina, bila sam lepa, bila sam... slavna. Prvo sam osvojila Eks, a potom i Pariz.
Dva puta sam bila dobitnik Akademijine nagrade za poeziju. Prevela sam ekspira. Viktor Igo
me je zvao sestrom, a Berane muzom. to se tie mog privatnog ivota: moj mu je bio
potovan u svojoj profesiji; moj... zatitnik je bio najbriljantniji filozof svog vremena. Niste
 bojana888

itali Viktora Kuzena? Trebalo bi. Mudra glava. Jedini ovek koji je zaista razumeo Platona.
Prijatelj vaeg filozofa g. Mila. A zatim, tu su bili - ili e se tek pojaviti - Mise, Vinji,
amfleri. Ne hvaliem se svojim trofejima; ta mi to treba. Ali, shvatate ta hou da kaem?
Ja sam bila svea, a on je bio noni leptir. Sokratova ljubavnica se udostojila da se nasmei
nepoznatom pesniku. Ja sam njegov plen, a ne on moj.

Upoznali smo se kod Pradijea. Bila sam svesna koliko je to banalno; on, naravno, nije.
Vajarev atelje, slobodoumni razgovori, goliavi modeli, meavina polusveta i trietvrtsveta.
Meni je sve to ve bilo poznato (ta samo dve-tri godine pre toga plesala sam tamo sa
utogljenim studentom medicine Ailom Floberom). I, naravno, ja tu nisam bila samo
posmatra; bila sam Pradijeov model. A Gistav? Ne elim da budem gruba, ali kad sam ga
prvi put ugledala, odmah sam znala s kim imam posla: visoki, krakati provincijalac, tako
srean i ponosan to se konano nalazi meu umetnicima. Znam kako se pria tamo u
provinciji, s onom meavinom lanog samopouzdanja i istinskog straha: Idi samo do
ka

Pradijea, mome, tamo e uvek nai neku malu glumicu koja e ti postati ljubavnica i bie ti
e

jo i zahvalna na tome. I momak iz Tuluza, ili Poatjea, ili Bordoa, ili Ruana, jo uvek
ot

potajno uplaen od dugog putovanja za prestonicu, osea kako mu se glava ispunjava

jig

snobizmom i poudom. Ja to razumem, vidite, jer sam i sama bila provincijalka. I ja sam tako
kn

doputovala iz Eksa desetak godina pre toga. Prevalila sam dug put, i mogla sam da
prepoznam tragove putovanja na drugima.

Gistav je imao dvadeset etiri godine. Za mene, godine nisu vane; samo je ljubav
vana. Nije mi bilo potrebno da Gistav ue u moj ivot. Da sam ba traila ljubavnika -
priznajem da materijalno stanje mog mua nije tada bilo najsjajnije, a moje prijateljstvo sa
filozofom bilo je u to vreme malo poremeeno - ne bih izabrala Gistava. Ali ja ne trpim
debele bankare. Osim toga, ovek ne gleda i ne bira, zar nije tako? On je izabran za ljubav
tajnim glasanjem kome nema prigovora.

Ne crvenim zbog razlike u godinama? A i zato bih? Vi mukarci ste takvi

komformisti u ljubavi, takvi provincijalci u matanju; zato moramo da vam laskamo, da vas
bodrimo sitnim laima. Dakle: ja sam imala trideset pet, a Gistav dvadeset etiri godine. To
su injenice, a sada nastavljam dalje. Ali, moda vi ne elite da nastavim dalje; u tom sluaju,
odgovoriu na vaa neizgovorena pitanja. Ako elite da ispitate mentalno stanje para koji
 bojana888

stupa u takvu vezu, onda nema potrebe da ispitujete moje stanje. Ve Gistavovo. Zato?
Naveu vam nekoliko podataka. Roena sam 1810. godine, u septembru, petnaestog u
mesecu. Seate se valjda Gistavove Mme lezinger, ene koja je prva ostavila oiljke na
njegovom pubertetskom srcu, ene sa kojom je sve unapred bilo osueno na propast i
beznadeno, ene kojom se potajno hvalisao, ene radi koje je zazidao svoje srce (a vi nas
ene optuujete za ispraznu romantiku?). E pa, ta ista Mme lezinger, sluajno to znam,
takoe je roena 1810. godine, i to isto u septembru. Osam dana posle mene, da budem
precizna, dvadeset i treeg. Shvatate?

Gledate me na nain koji dobro poznajem. Pretpostavljam da elite da vam kaem

kakav je Gistav bio ljubavnik? Mukarci, dobro to znam, govore o tim stvarima poudno i
pomalo prezirno; to im doe kao da opisuju poslednji obrok koji su uzeli, jelo pojelo. Tako su
ravnoduni. ene nisu takve; ili barem detalji, slabosti na kojima se u pripovedanju
zadravaju retko kada su fizike prirode, u kojima mukarci najvie uivaju. Mi tragamo za
ka

znakovima koji nam govore o karakteru - dobrom ili loem. Mukarci tragaju samo za
e

znakovima koji im laskaju. Tako su strano sujetni u krevetu, mnogo sujetniji od ena. Izvan
ot

kreveta polovi se bolje slau, priznajem.

jig
kn

Odgovoriu vam malo slobodnije, zato to ste vi to to jeste i zato to je re o Gistavu.

On je uvek drao predavanja ljudima, priao im o iskrenosti umetnika, o potrebi da ne govore
kao buruji. Pa dobro, ako malo i zavmem pokriva, sam je tome kriv.

Bio je vatren, moj Gistav. Nikada nije bilo lako - Bog sveti zna - nagovoriti ga da se
sastanemo; ali kada bi jednom stigao... Kakve god da smo bojeve vodili, nijedan od njih nije
voen pod okriljem noi. Tada, grlili smo se obasjani svetlou munje; tada, udesna milina
isprepletala se sa blagom razigranou. Gistav je sa sobom nosio flaicu sa vodom iz
Misisipija kojom je, kako je rekao, planirao da krsti moju dojku u znak ljubavi. Bio je snaan
mladi i ja sam uivala u toj njegovoj snazi; u jednom pismu koje mi je poslao potpisao se sa
Tvoj divljak iz Ajerona.

Patio je, naravno, od vene zablude snanih mladia da ene mere strast na osnovu
toga koliko puta su u toku jedne noi obljubljene. Pa dobro, do izvesne granice i merimo:
zato da to poriemo? Ipak nam to laska, zar ne? Ali, to nije ono presudno, na kraju krajeva.
 bojana888

A posle izvesnog vremena, sve to dobija neki gotovo vojniki prizvuk. Gistav je na poseban
nain govorio o enama sa kojima je uivao. Prisetio bi se tako neke prostitutke iz Ciganske
ulice, koju je esto poseivao, pa bi mi se pohvalio: Ispalio sam u nju pet metaka. Bio je to
uobiajeni nain izraavanja. Meni je to bilo vulgarno, ali mu nisam zamerala: oboje smo,
znate, bili umetnici. Meutim, zapamtila sam metaforu. to vie metaka ispali u nekoga, sve
je verovatnije da na kraju bude mrtav. Da li je to ono to mukarci ele? Da li im je potreban
le kao dokaz mukosti? Bojim se da jeste, a ene, sa svojom logikom laskanja, ne
zaboravljaju da i na vrhuncu uzbuenja uskliknu: Ah, umirem! Umirem! ili neto slino.
Posle ljubavnog ina glava mi je esto najbistrija, stvari sagledavam jasnije i oseam poeziju
kako navire u meni. Ali znam da je bolje da ne uznemiravam junaka svojim brbljanjem;
umesto toga, izigravam zadovoljnu leinu.

Pod okriljem noi vladala je harmonija meu nama. Gistav nije bio stidljiv. Niti je bio
ogranien po pitanju ukusa. Ja sam bila - bez lane skromnosti - nesumnjivo najlepa,
ka

najslavnija, najpoeljnija ena sa kojom je ikada spavao (ako sam i imala suparnicu, bila je to
e

jedna udna betija o kojoj u vam priati kasnije). Ponekad je, naravno, imao tremu suoen
ot

sa mojom lepotom; a ponekad je bezrazlono bio zadovoljan samim sobom. Shvatala sam ga.
jig

Pre mene tu su bile, naravno, prostitutke, grissete, pa i prijatelji. Ernest, Alfred, Luj, Maks -
kn

studentsko drutvo, tako sam mislila. Sodalitet potvren sodomijom. Ne, moda ipak nije u
redu; ne znam tano ni s kim, ni kada, ni ta; iako znam da Gistavu nikada ne bi dosadile
double ententes61 na raun la pipe.62 Isto tako znam da mu nikada nije dosadilo da bulji u
mene dok leim potrbuke.

Znate, bila sam drugaija. Prostitutke nisu bile komplikovane; i grissetes je mogao da
se otarasi plaajui im za njihove usluge; mukarci su opet bili neto drugo - prijateljstvo, ma
koliko bilo prisno, ima svoje poznate granice. Ali ljubav? Gubitak identiteta? Pa nekakvo
partnerstvo, nekakva ravnopravnost? Nije se usuivao da rizikuje. Bila sam jedina ena koja
ga je dovoljno privlaila; a on me je, iz straha, poniavao. Mislim da treba da alimo Gistava.

Nekada mi je slao cvee. Posebne vrste cvea; konvencionalnost nekonvencionalnog

ljubavnika. Jedanput mi je poslao ruu. Ubrao ju je jedne nedelje ujutro u Kruaseu, iz grma u

61 Dvosmislena igra rei.

62 Lula.
 bojana888

svom vrtu. Poljubio sam je, napisao mi je. Stavi je odmah na usta, a onda - zna ve gde...
Adieu. aljem ti hiljadu poljubaca. Tvoj od noi do jutra, od jutra do noi. Ko bi odoleo
takvim oseanjima? Poljubila sam ruu te noi, u krevetu, i stavila je tamo gde je poeleo.
Ujutro, kad sam se probudila, rua se, zbog mojih pokreta u toku noi, raspala na mirisne
delove. Moja posteljina je mirisala na Kruase - to mesto koje e mi, tada to jo nisam znala,
biti zabranjeno da posetim; jedna latica se zadrala meu prstima moje noge, a sa unutranje
strane desne butine imala sam tanku ogrebotinu. Nestrpljiv i nespretan, kakvog ga je Bog
dao, Gistav je zaboravio da potkree stabljiku rue.

Sledei cvet me nije usreio. Gistav je otiao na peaku turneju po Bretanji. Da li

sam pogreila to sam nadala onoliku dreku? Otiao ovek na tri meseca! Poznavali smo se
manje od godinu dana, ceo Pariz je znao za nau ljubav, a on je namerio da provede tri
meseca sa Di Kanom! Mogli smo da postanemo kao or Sandova i open; jo slavniji od
njih! A Gistav je odluio da se izgubi na tri meseca s onim svojim ambicioznim milosnikom!
ka

Da li sam pogreila to sam nadala onoliku dreku? Zar to nije bila direktna uvreda, pokuaj
e

da me ponizi? I jo mi je rekao, kada sam javno iskazala svoja oseanja (ne stidim se svoje
ot

ljubavi, a i zato bih? Ja bih mu izrazila ljubav i u ekaonici eleznike stanice, ako ba
jig

treba), on je meni rekao da ja njega poniavani. Zamislite! Odrekao me se. Ultima, napisala
kn

sam na poslednjem pismu koje mi je poslao pre svog odlaska.

To, naravno, nije bilo njegovo poslednje pismo. im je napravio prve korake po onom
dosadnom kraju pravei se da ga zanimaju naputeni zamkovi i sive crkve (tri meseca!),
poela sam da mu nedostajem. Poela su da pristiu pisma, izvinjenja, ispovesti, molbe da mu
se javim. Oduvek je bio takav. Kada je bio u Kruaseu, sanjario je o vrelom pesku i
treperavom Nilu; kada je bio na Nilu, sanjario je o vlanim maglama i treperavom Kruaseu.
U stvari, on nije ni voleo putovanja. Voleo je ideju putovanja, i uspomene na putovanja, ali ne
i putovanje samo po sebi. U jednom se slaem sa Di Kanom, koji je znao da kae da je
Gistavov najomiljeniji oblik putovanja bilo leanje na kauu dok mu kroz svest prolaze
prizori vienih predela. A to se tie onog njihovog uvenog putovanja po Orijentu, Di Kan je
(da, onaj omraeni Di Kan, nepouzdani Di Kan) tvrdio da je Gistav vei deo vremena proveo
u stanju obamrlosti.

Ali, bilo kako bilo, dok je skitao po onoj turobnoj i zaostaloj pokrajini sa svojim
 bojana888

malicioznim drugom, Gistav mi je poslao jo jedan cvet, koji je ubrao pored atobrijanovog
groba. Pisao mi je o mirnom moru kod Sen Moloa, o ljubiastom nebu, sveem vazduhu. Lep
prizor, zar ne? Romantini grob na stenovitom rtu; velikan koji tamo poiva glave okrenute
prema moru i koji e sluati huk plime i oseke itavu venost; mladi pisac, u kome se budi
genije, klei pokraj groba, gleda kako se gubi rumenilo na veernjem nebu, razmilja - na
nain na koji mladi ljudi obino razmiljaju - o venosti, o prolaznosti ivota i o utehi
veliine, a onda bere cvet koji izrasta iz atobrijanovog praha, i alje ga svojoj lepoj
ljubavnici u Pariz... Zar sam mogla da ostanem ravnoduna na takav postupak? Naravno da
nisam. Ali nisam mogla a da ne primetim da cvet ubran sa groba donosi sa sobom izvesne
odjeke kada se poalje nekome ko je napisao ultima na pismo koje je nedugo pre toga primio.
Isto tako, nisam mogla a da ne primetim da je Gistav poslao pismo iz Pontorsona, koji je
etrdeset kilometara udaljen od Sen Moloa. Da nije moda ubrao taj cvet za sebe, a onda mu
je, posle etrdeset kilometara, dojadio? Ili ga je moda - tako neto pada mi na pamet samo
zato to sam leala uz Gistavovu zatrovanu duu - ubrao na nekom drugom mestu? Da se nije
ka

tek kasnije dosetio da postupi tako? Ko moe da odoli lesprit de l escalier,63 ak i u ljubavi?
e
ot

Ja sam svoj cvet - onaj koga se meu mnogima najradije priseam - ubrala tamo gde
jig

sam i rekla da sam ga ubrala. U parku dvorca Vindzor. Bilo je to posle moje tragine posete
kn

Kruaseu i ponienja da me tamo ne prime, posle okrutnosti, bola i uasa svega toga. Vi ste,
bez sumnje, uli razliite verzije? A istina je sasvim jednostavna.

Morala sam da ga vidim. Morala sam da razgovaram sa njim. Ne moete da odbacite

ljubav kao to odbacujete frizera. On ne bi doao kod mene u Pariz; tako da sam ja otila kod
njega. Putovala sam vozom (ovaj put dalje od Mantesa) do Ruana. Odatle sam se amcem
odvezla nizvodno do Kruasea; u mojoj dui nada se borila sa strahom, dok se stari veslar
borio sa strujom. Stigli smo do mesta sa koga se prua vidik na oaravajuu onisku belu
kuu, graenu u engleskom stilu; nasmejanu kuu, kako mi se uinilo. Iskrcala sam se na
obalu; otkrinula sam elinu kapiju; dalje mi nije bilo dozvoljeno. Gistav mi je zabranio da
uem. Nekakva babetina iz dvorita me je oterala. Rekla je da on ne bi da me ovde vidi;
udostojie se da se vidi sa mnom u hotelu. Moj Haron me je vratio nazad amcem. Gistav je
krenuo parobrodom za nama. Jo na reci nas je prestigao i doao pre u grad. Bila je to farsa,

63 Zakasnela misao, reakcija.

 bojana888

bila je to tragedija. Otili smo u moj hotel. Govorila sam neto, ali me nije sluao. Govorila
sam mu o naoj moguoj srei. Tajna sree je, uzvratio mi je, u tome da si ve srean. Nije
razumeo moju muku. Zagrlio me je tako suzdrano da me je ponizio. Posavetovao me je da se
udam za Viktora Kuzena.

Pobegla sam u Englesku. Nisam vie ni trena mogla da izdrim u Francuskoj:

prijatelji su me podrali u toj nameri. Otila sam u London. Tamo su me ljubazno doekali.
Predstavljena sam mnogim velikim umovima. Upoznala sam se sa Mancinijem; upoznala se
sa groficom Guioli. Susret sa groficom bio je podsticajan - odmah smo se sprijateljile - ali za
mene u isti mah i tuan. or Sand i open, grofica Guioli i Bajron... da li e se ikada priati
o Lujzi Kole i Floberu? Zbog toga sam provela, otvoreno vam priznajem, sate i sate u nemoj
tuzi, koju sam pokuavala da podnesem sa filozofskim mirom. ta e biti s nama? ta e biti
sa mnom? Da li je pogreno, stalno sam se pitala, biti ambiciozan u ljubavi. Zaista, da li je to
pogreno? Vi mi odgovorite.
ka

Otila sam u Vindzor. Seam se lepe zaobljene kule zarasle u brljan. etajui se po
e

paricu, ubrala sam jedan ladole za Gistava. Moram da vam kaem da je on, po pitanju cvea,
ot
jig

bio pravi prostak i neznalica. Ne u botanikom smislu - verovatno je nauio sve o njemu u
kn

nekom periodu svog ivota, kao to je nauio i veinu drugih stvari (osim to nije upoznao
ensko srce) - ve u simbolikom smislu. A to je tako otmen jezik, jezik cvea: laskav,
uglaen i precizan. Kada se lepota nekog cveta podudari sa lepotom oseanja koje treba da
prenese... e, onda nastupa prava srea koju teko moe da nadie i poklonjeni rubin. Srea je
jo intenzivnija ako se zna da cvet vene. Ali, pre nego to uvene, moda e on poslati neki
drugi cvet...

Gistav nita od toga nije razumeo. On je bio od onih ljudi koji moda, posle
mukotrpnog uenja, naue na kraju dve fraze jezika cvea: da gladiola, kad se nalazi u sredini
buketa, brojem svojih cvetova otkriva sat u koji je randezvous zakazan, a da se petunijom
javlja da je pismo palo u neprijateljske ruke. On bi razumeo takvu grubu i praktinu upotrebu
cvea. Uzmi ovu ruu (kao da nije vano kakve je boje, jer za pet razliitih rua ima u jeziku
cvea pet razliitih znaenja), stavi je prvo na usta, a onda meu noge. Za takvu estoku
galantnost Gistav je bio sposoban. Ali sigurna sam da ne bi shvatio znaenje ladolea; ili, ako
bi se i potrudio, i tada bi pogreno protumaio. Ladoleom se mogu poslati tri poruke. Beli
 bojana888

ladole znai: Zato me izbegava? Ljubiasti znai: Vezau se za tebe. A plavi: ekam bolje
dane. A vi sad pogodite koje je boje bio cvet koji sam izabrala u Vindzorskom parku.

Da li je on uopte razumeo ene? esto sam imala priliku da posumnjam u to. Svaali
smo se, dobro se seam, oko one njegove nilske drolje Kuuk Hanem. Gistav je na svojim
putovanjima vodio beleke. Pitala sam ga da li mogu da ih proitam. Odbio me je, a ja sam ga
pitala ponovo, i tako redom. Na kraju mi je ipak dozvolio. Nisu ba... ugodne, te beleke. Ono
to je za Gistava bilo opinjavajue na Istoku, meni je izgledalo nedostojno. Na primer,
kurtizana, skupa kurtizana koja u svoju kou utrljava santalovo ulje da bi ublaila odvratni
smrad stenica kojima je okuena. Da li je to neto uzvieno, pitam ja vas, da li je to neto
lepo? Da li je to neto izvrsno, neto divno? Ili je to neto prljavo, odvratno i vulgarno?

Ali stvar nije estetske prirode, bar ne u ovom sluaju. Kad sam izrazila svoje gaenje,
Gistav je to protumaio kao puku ljubomoru. (Pa i bila sam malo ljubomorna - ko ne bi bio
kada proita intimni dnevnik oveka koga voli i shvati da nema pomena o njemu, a umesto
ka

toga u u zvezde se kuje nekakva drolja puna gamadi?) Moda je razumljivo to je Gistav
e

mislio da je re samo o ljubomori. Ali sasluajte sada njegove argumente, sasluajte kako on
ot
jig

razume ensko srce. Ne budi ljubomorna na Kuuk Hanem, rekao mi je. Ona je ena sa
kn

Orijenta; ena sa Orijenta je maina; njoj je svaki mukarac isti. Ona nije nita oseala prema
meni; sigurno me je ve i zaboravila; ivi u zaaranom krugu puenja, odlazaka u kupatilo,
mazanja onih kapaka i ispijanja kafe. to se tie njenog fizikog uivanja, mora da je
neznatno, jer su joj vrlo rano odstranili onaj famozni pupoljak, to sredite enskog uivanja.

Kakva uteha! Kakvo olakanje! Ja ne treba da budem ljubomorna jer ona nije nita
oseala! I taj je ovek tvrdio da poznaje ljudsko srce! Ona je bila osakaena maina, a osim
toga ve ga je i zaboravila: i ja treba time da se uteim? Takva ratoborna uteha nagnala me je
da jo vie mislim na tu udnu enu s kojom se spetljao tamo na Nilu. Da li smo nas dve
mogle da budemo razliitije jedna od druge? Ja sa Zapada, ona sa Istoka; ja itava, ona
osakaena; ja sam razmenila sa Gistavom ono to je najdublje u naim srcima, ona je s njim
obavila kratkotrajnu fiziku transakciju; ja samostalna ena koja se o sebi samoj stara, ona
okovano stvorenje zavisno od svoje trgovine sa mukarcima; ja uredna, doterana i
civilizovana, ona prljava, smrdljiva i divlja. Moe zazvuati udno, ali poela sam da se
zanimam za nju. Lice je uvek, bez sumnje, opinjeno svojim nalijem. Nekoliko godina
 bojana888

kasnije, kada sam putovala po Egiptu, pokuala sam da je pronaem. Svratila sam u Esneh.
Nala sam bednu kolibu u kojoj je ivela, ali nje nije bilo tu. Moda je pobegla kad je ula da
dolazim? Moda je i bolje to se nismo srele; licu ne bi trebalo dozvoliti da upozna svoje
nalije.

Gistav je, naravno, svikao da me poniava, ak i u samom poetku. Nije mi bilo

dozvoljeno da mu direktno piem; morala sam da aljem svoja pisma preko Di Kana. Nije mi
bilo dozvoljeno da ga posetim u Kruaseu. Nije mi bilo dozvoljeno da se upoznam sa
njegovom majkom, iako sam joj, u stvari, bila predstavljena na jednoj raskrsnici u Parizu.
Sluajno znam da je Mme Flober smatrala da njen sin sramotno postupa sa mnom.

Poniavao me je i na druge naine. Lagao me je. Govorio je runo o meni svojim

prijateljima. Ismejavao je, u sveto ime istine, veinu od onoga to sam napisala. Pretvarao se
da ne zna da sam uasno siromana. Hvalisao se injenicom da je u Egiptu zakaio polnu
bolest od neke jeftine kurtizane. Javno je preduzeo da mi se vulgarno osveti podrugujui se u
ka

romanu Madame Bovary peatu koji sam mu jednom prilikom poklonila kao zalog ljubavi.
e

On, koji je tvrdio da umetnost treba da bude bezlina.

ot
jig

Da vam ispriam kako me je sve Gistav poniavao. Na poetku nae ljubavi

kn

razmenjivali smo darove - sitne predmete, najee beznaajne same po sebi, ali koji su,
inilo se, izraavali samu sutinu darodavca. On je mesecima, godinama, pario oi mojim
malim papuama koje sam mu poklonila; verujem da ih je u meuvremenu spalio. Jednom je
on meni poslao pritiskiva za papire, onaj isti koji se nalazio na njegovom stolu. Bila sam
duboko dirnuta; inilo mi se da je to pravi poklon jednog pisca drugom piscu: ono to je
nekada pridravalo papire sa njegovom prozom, sada e pridravati moje stihove. Moda sam
to pominjala isuvie esto; moda sam izrazila svoju zahvalnost isuvie iskreno? Evo ta mi
je Gistav na to rekao: da mu nije ao to se ratosiljao tog pritiskivaa jer je nabavio drugi koji
mu isto tako dobro slui. I da li elim da saznam odakle mu. Ako ba eli da kae,
odgovorila sam mu. Njegov novi pritiskiva, rekao mi je, u stvari je pare krmenog jarbola -
tu je napravio pokret irokih razmera - koji je njegov otac porodiljskim kletima izvadio iz
zadnjice nekog starog mornara. Mornar je - nastavio je Gistav kao da je to najbolji vic koji je
uo u poslednjih nekoliko godina - navodno tvrdio da nema pojma kako je taj komad jarbola
dospeo na mesto odakle je izvaen. Gistav je zabacio glavu i nasmejao se. Ono to ga je
 bojana888

najvie zaintrigiralo bilo je kako, u tom sluaju, uopte znaju sa kog jarbola potie to pare
drveta.

Zato me je tako poniavao? Verujem da razlog nije bio, kao to je to est sluaj u
ljubavi, u tome da su one moje osobine koje su ga u poetku privukle - moja ivahnost,
sloboda, oseanje ravnopravnosti sa mukarcima - na kraju poele da mu smetaju. Ne, nije u
tome bio problem, jer se on udno i nepristojno odnosio prema meni jo od samog poetka,
ak i onda kada je bio najzaljubljeniji u mene. U svom drugom pismu ve mi je napisao:
Nikad ne videh kolevku bez primisli na grob; pogled na golu enu nagoni me da zamislim
njen kostur. To ipak nisu bila oseanja konvencionalnog ljubavnika.

Potomstvo e se, moda, zadovoljiti najlakim odgovorom: da me je prezirao zato to

sam prezira bila i vredna, a poto je on bio genije, mora da je bio u pravu. Nije bilo tako;
nikada nije tako. On me se bojao: eto zato je bio okrutan prema meni. Bojao me se dvojako,
na jedan obian i na jedan neobian nain. U prvom sluaju, bojao me se na nain na koji se
ka

mnogi mukarci boje ena: zato to ih njihove ljubavnice (ili ene) razumeju. Za neke
e

mukarce teko da bi se moglo rei da su odrasli: oni ele da ih ene razumeju i zbog toga im
ot
jig

poveravaju sve svoje tajne; a onda, kada ih ene stvarno razumeju, oni ih mrze zato to ih
kn

razumeju.

U drugom sluaju - koji je vaniji - bojao me se jer se bojao samog sebe. Bojao se da
bi mogao da me zavoli u potpunosti. Nije to bio samo strah da bih se mogla uvui u njegovu
radnu sobu i njegovu samou; bio je to strah da bih se mogla uvui u njegovo srce. Bio je
okrutan zato to je hteo da me otera od sebe; a hteo je da me otera od sebe zato to se bojao
da bi mogao da me zavoli u potpunosti. Poveriu vam neto u ta potajno verujem: ja sam za
Gistava, a da je on toga bio samo delimino svestan, predstavljala ivot, a on me je onako
okrutno odbacio zato to se toga duboko stideo. A da li sam ja kriva za bilo ta od toga?
Volela sam ga; ta ima prirodnije od elje da i njemu pruim priliku da mi tu ljubav uzvrati?
Borila sam se ne samo za svoje, ve i za njegovo dobro: nisam shvatala zato i on ne bi smeo
da dozvoli sebi da me zavoli. Rekao je da postoje tri preduslova za sreu - glupost, sebinost i
dobro zdravlje - a da je on siguran u to da ispunjava samo ovaj drugi. Prepirala sam se,
svaala sam se sa njim, ali on je eleo da veruje da je srea neostvariva; to mu je davalo neku
udnu utehu.
 bojana888

Bilo ga je teko voleti, to je izvesno. Srce mu je bilo povueno i suzdrano; stideo ga

se; prezao je od njega. Istinska ljubav moe da odoli odsutnosti, smrti i neverstvu, rekao mi je
jednom prilikom; dvoje ljubavnika mogu da se vole deset godina a da se ne vide. (Nisam bila
oduevljena takvim zapaanjima; samo sam zakljuila da bi on bio najsreniji kada bih ja bila
odsutna, neverna ili mrtva.) Voleo je da laska samom sebi tvrdei da je zaljubljen u mene; ali
nikada nisam upoznala tako strpljivu ljubav. ivot je poput jahanja, napisao mi je jednom.
Nekad sam voleo galop; sad volim obian hod. Nije imao ni trideset godina kada je to
napisao; ve tada je doneo odluku da ostari pre vremena. A ja... galop! galop! sa vetrom u
kosi, sa smehom koji se prolama iz grudi!

Prijalo je njegovoj sujeti da misli kako je zaljubljen u mene; osim toga, nalazio je,
verujem, neko neprestano i samom sebi nepriznato zadovoljstvo da udi za mojim telom i
istovremeno uskrauje samom sebi da to zadovoljstvo i ostvari: to poricanje sebe bilo je isto
tako uzbudljivo kao i povlaivanje sebi. Govorio mi je da sam manje ena nego druge ene;
ka

da sam telom ena, ali da sam duhom mukarac; da sam un hermaphrodite nouveau, trei pol.
e

Vie puta mi je izlagao tu svoju aavu teoriju, ali ju je, u stvari, izlagao samom sebi: to sam
ot

ja manje bila ena u njegovim oima, to je on manje morao da bude ljubavnik.

jig
kn

Ono to je njemu bilo najvanije u vezi sa mnom, na kraju sam i sma poela da
verujem u to, bilo je intelektualno partnerstvo, duhovna veza. Tih godina je naporno radio na
romanu Madame Bovary (iako moda ne onoliko koliko je tvrdio), pa je na kraju dana, poto
je fiziko rastereenje bilo isuvie komplikovano za njega a i sadralo je previe elemenata
kojima nije mogao da vlada u potpunosti, traio intelektualno rastereenje. Sedao bi za sto,
uzimao list papira za pisanje i istresao se na mene. Mislite da ta slika nije laskava? Nisam ni
htela da bude. Dani kada sam odano verovala u sve lai o Gistavu su nepovratno proli.
Uzgred budi reeno, nikada nije krstio moju dojku vodom iz reke Misisipi; jedini put kada je
meu nama razmenjena flaa bilo je onda kada sam mu poslala taburel vodicu protiv
opadanja kose.

Ali ta naa duhovna veza, mogu da vam kaem, nije bila nimalo laka od nae
emocionalne veze. Bio je grub, nezgodan, nasilan i bahat; a potom bi bio nean,
sentimentalan, oduevljen i privren. Nije potovao nikakva pravila. Nije dovoljno uvaavao
moje ideje, kao to nije dovoljno uvaavao ni moja oseanja. Znao je, naravno, sve. Rekao mi
 bojana888

je da je, intelektualno, njemu ezdeset, a meni tek dvadeset godina. Rekao mi je da u, ako
stalno budem pila vodu a nikad vino, dobiti rak na elucu. Rekao mi je da treba da se udam
za Viktora Kuzena. (Viktor Kuzen je, to se toga tie, bio miljenja da treba da se udam za
Gistava Flobera.)

Slao mi je svoja dela. Poslao mi je Novembar. Slabo, osrednje delo; zadrala sam to
miljenje za sebe. Poslao mi je prvu verziju romana L Education sentimentale; nisam bila
naroito oduevljena, ali kako sam mogla a da ga ne pohvalim? Prekorio me je to mi se to
svidelo. Poslao mi je i roman Tentation de saint Antoine; iskreno sam mu se divila, i rekla
sam mu to. Opet me je prekorio. Delovi njegovih romana kojima se ja divim, uveravao me je,
oni su koje je bilo najlake napisati; promene koje sam mu oprezno predlagala, tvrdio je,
samo bi oslabile knjigu. Bio je zaprepaten time to sam iskazala prenaglaeno
oduevljenje za LEducation! Na taj se nain, dakle, jedan nepoznati provincijalac, koji do
tada nije objavio nijednu knjigu, zahvalio uvenoj pariskoj pesnikinji (u koju je, kako je
ka

tvrdio, bio zaljubljen) za njene rei hvale. Moja zapaanja o njegovim delima imala su
e

vrednost samo kao iritirajui povod da bi mi drao predavanja o umetnosti.

ot
jig

Naravno da sam znala da je genije. Oduvek sam znala da je on veliki prozni pisac. On
kn

je potcenjivao moj talenat, ali to nije razlog da ja potcenjujem njegov. Nisam ja kao onaj
odvratni Di Kan koji se ponosno kooperio svojim dugogodinjim prijateljstvom sa
Gistavom, ali mu je uvek poricao genijalnost. Prisustvovala sam mnogim veerama na kojima
se raspravljalo o vrednosti savremenih pisaca, na kojima je Di Kan, kad god bi se pomenulo
neko novo ime, sa beskrajnom uglaenou ispravljao opte miljenje. Pa dobro, Di Kane,
zapitao bi neko na kraju pomalo nestrpljivo, a ta misli o naem dragom Gistavu? Di Kan
bi se tada zadovoljno osmehnuo i spojio svih pet vrhova prstiju jedne ruke sa vrhovima druge
na nain kako to ini sudija prilikom izricanja presude. Flober je retko dobar pisac,
uzvraao bi, ali ga loe zdravlje spreava da bude genijalan. Reklo bi se da se ve tada
uvebavao za pisanje memoara.

to se mojih dela tie, podrazumeva se da sam ih slala Gistavu. Rekao mi je da mi je

stil mlitav, nemaran i banalan. Prebacivao mi je da su mi naslovi nejasni i pretenciozni i da
odiu enskom pameu. Drao mi je predavanje, kao kakav uitelj, o razlici izmeu saisir i
 bojana888

sen saisir.64 Hvalio me je tako to je govorio da piem prirodno kao to kokoka nosi jaje ili
bi napominjao, nakon to je nemilosrdno iskritikovao delo u celini: Sve ono to nisam
posebno istakao, ini mi se da je dobro ili ak izvrsno. Govorio mi je da piem glavom a ne
srcem. Govorio mi je da se kosa sjaji tek poto se dugo elja i da bi se isto moglo rei i za
stil. Govorio mi je da ne unosim sebe u svoja dela i da nita ne poetizujem (a ja - pesnikinja!).
Govorio mi je da imam ljubavi za umetnost, ali ne i veru u umetnost.

Ono to je on, u stvari, eleo od mene bilo je da piem to je mogue slinije njemu.
Tu vrstu sujete esto sam viala kod raznih pisaca; to je pisac poznatiji, tim vie ona dolazi
do izraaja. Oni veruju da svi treba da piu kao oni: ne, naravno, tako dobro kao oni, nego na
isti nain. Na taj nain valjda i planine eznu za breuljcima u podnoju.

Di Kan je obino govorio da Gistav nema ni trunku oseaja za poeziju. Slaem se sa

njim iako mi to ne prua veliko zadovoljstvo. Gistav je svima nama drao predavanja o
poeziji - mada su to pre bili Bujeovi stavovi nego njegovi - a da je pritom uopte nije
ka

razumeo. Sam je nije ni pisao. Obino je govorio da eli prozi da da snagu i ugled poezije, ali
e

ini se da je deo tog plana bio prvenstveno u tome da poeziju svede na njenu pravu meru.
ot
jig

eleo je da njegova proza bude objektivna, nauna, liena linog prisustva, liena miljenja;
kn

tako da je doao do zakljuka da bi i poezija trebalo da se pie prema tim istim principima.
Recite mi kako moe da se pie ljubavna poezija objektivno, nauno i bez isticanja linog?
Samo mi to recite. Gistav nije verovao oseanjima; bojao se ljubavi; i ovu svoju neurozu
postavio je za umetniki kredo.

Gistavova sujeta nije bila samo literarnog porekla. Verovao je ne samo da i drugi treba
da piu kao on, ve da bi trebalo i da ive kao on. Voleo je da mi citira Epikteta: Uzdri se i
prikrivaj svoj ivot! Meni! eni, pesnikinji, i to pesnikinji ljubavne poezije! eleo je da svi
pisci ive opskurno u provinciji, da ignoriu prirodne tenje svoga srca, da preziru slavu i da
provode samotne asove u mukotrpnom radu, itajui mrane tekstove pod svetlom tinjajue
svee. E pa, to moe da bude pravi nain da se neguje genijalnost, ali je takoe i nain da se
zagui talenat. Gistav to nije razumeo, nije mogao da shvati da moj talenat zavisi od trenutka
koji prolazi, od iznenadnog oseanja, od neoekivanog susreta: od ivota, hou da kaem.

64 Dva oblika prelaznog glagola sa gotovo istim znaenjem.

 bojana888

Gistav bi me pretvorio u pustinjaka, samo da je mogao: u pustinjaka usred Pariza.

Uvek me je savetovao da se ne viam sa ljudima, da ne odgovaram na pismo tome i tome, da
ne shvatam isuvie ozbiljno tog i tog oboavaoca, da ne postanem ljubavnica grofu X...
Tvrdio je da titi moj rad i da je svaki sat proveden u drutvu oduzet od rada za pisaim
stolom. Ali to nije bio moj nain rada. Ne moete da upregnete vilinog konjica i da ga
naterate da okree mlinski rvanj.

Gistav je, naravno, poricao da je sujetan. U jednoj od svojih knjiga - ne seam se vie
kojoj, bilo ih je toliko - Di Kan istie pogubne efekte koje na oveka ima preterana
usamljenost: on je naziva loom savetnicom koja u svojim nedrima gaji blizance Egoizam i
Sujetu. Gistav je to, naravno, shvatio kao lini napad na sebe. Egoizam? Neka mu bude.
napisao mi je. Ali Sujeta? Ponos je jedna stvar: divlja zver koja ivi u peinama i tumara
pustinjom; Sujeta, s druge strane, to je papagaj koji skakue s grane na granu i avrlja, svima
na vidiku. Gistav je zamiljao sebe kao divlju zver - voleo je da o sebi razmilja kao o
ka

polarnom medvedu: suzdran, divlji i usamljen. Slagala sam se sa njim u tome, ak sam ga
e

nazvala divljim bizonom amerike prerije; ali moda je, u stvari, bio samo papagaj.
ot
jig

Mislite da sam isuvie otra? Volela sam ga; eto zbog ega mi je doputeno da budem
kn

otra. Obratite panju. Gistav je prezirao Di Kana zbog toga to je prieljkivao da dobije
Lgion dhonneur. Nekoliko godina kasnije sm ju je primio. Gistav je prezirao salonska
drutva. Sve dok ga nije primila princeza Matilda. Da li ste uli koliko je iznosio njegov
raun za rukavice u vreme dok se razmetao uz svetlo svee? Dugovao je dve hiljade franaka
krojau, a od toga samo za rukavice je bilo pet stotina. Pet stotina franaka! A dobio je samo
osamsto na ime prava za Madame Bovary. Njegova majka je morala da prodaje zemlju da bi
ga izvukla iz dugova. Pet stotina franaka za rukavice! Beli medved u belim rukavicama? Ne,
ne: papagaj, papagaj u rukavicama.

Znam ta se pria o meni, ta su njegovi prijatelji ve ispriali o meni. Kau da sam

bila toliko sujetna da poverujem da bi mogao da me oeni. Ali Gistav mi je nekada slao pisma
u kojima je opisivao na ta bi to liilo kada bi nas dvoje iveli u braku. Zar sam onda
pogreila to sam gajila nadu? Kau da sam bila toliko sujetna da odem u Kruase i napravim
mu scenu na kunom pragu. Ali, kada sam ga tek upoznala, Gistav mi je esto pisao o mojim
skoranjim posetama njegovoj kui. Zar sam onda pogreila to sam gajila nadu? Kau da
 bojana888

sam bila toliko sujetna da poverujem da bismo jednog dana mogli zajedniki da napiemo
neko knjievno delo. Ali, on mi je rekao da je jedna od mojih pria remek-delo, a da bi jedna
od mojih pesama dirnula i kamen. Zar sam onda pogreila to sam gajila nadu?

Znam takoe i ta e se desiti sa nama kada budemo mrtvi. Potomstvo e prenagliti sa

zakljucima: to mu je u prirodi. Ljudi e dati Gistavu za pravo. Brzopleto e poverovati da
me razumeju; okrenue moju velikodunost protiv mene i prezree me zbog mojih
ljubavnika; i otpisae me kao enu koja je na trenutak zapretila da poremeti pisanje knjiga u
kojima su oni uivali. Neko e - moda ak i sam Gistav - spaliti moja pisma; njegova pisma
(koja sam ja paljivo uvala, mada su bila protivna mojim interesima) ostae sauvana da bi
potvrdila predrasude onih koji su suvie lenji da bi se potrudili da razumeju. Ja sam ena, a uz
to i pisac koji je za ivota potroio svoju meru slave. Iz ta dva razloga ne oekujem mnogo
saaljenja, niti razumevanja, od potomstva. Da li mi je ao zbog toga? Naravno da jeste. Ali
veeras nisam osvetoljubiva; pomirila sam se sa sudbinom. Kad vam kaem. Opipajte mi puls
ka

jo jedanput. Tako; ta sam vam rekla?

e
ot
jig
kn
 bojana888

12

Brajtvajtov renik otrcanih misli

ACHILLE (AIL)

Gistavov stariji brat. ovek tunog lica sa dugom bradom. Od oca nasledio profesiju i
krteno ime. Preuzevi breme porodinih ambicija na svoja plea, omoguio Gistavu da
postane umetnik. Umro od smekavanja mozga.
e ka

BOUILHET, LOUIS (BUJE, LUJ)

ot
jig

Gistavova knjievna savest, dadilja, senka, levo mudo, slika i prilika. Srednje ime
kn

Ijasint. Manje uspeni Doppelgnger koji je neophodan svakom velikom oveku. Citirajte sa
blagim neodobravanjem njegovu galantnu primedbu nekoj iskompleksiranoj devojci: Kada
su grudi ravne, ovek je blie srcu.

COLET, LOUISE (KOLE, LUJZA)

a) Dosadna, nametljiva radodajka, bez vlastitog talenta i razumevanja za genijalnost

drugih, koja je pokuala da navue Gistava na brak. Zamislite kmeanje dece! Zamislite
Gistava nesrenog! Zamislite Gistava srenog!

b) Hrabra, strastvena, duboko neshvaena ena, razapeta zbog svoje ljubavi prema
bezoseajnom, nemoguem provincijalcu Floberu. Opravdano se alila: Gistav mi nikada ne
pie ni o emu drugom do o umetnosti - ili o sebi. Protofeministkinja iji je jedini greh u
tome to je elela da uini srenim nekog drugog.
 bojana888

D CAMP, MAXIME (DI KAN, MAKSIM)

Fotograf, svetski putnik, karijerista, istoriar Pariza, akademik. Pisao je elinim

perom dok je Gistav uvek koristio guje. Cenzurisao Madame Bovary za asopis Revue du
Paris. Ako je Buje Gistavov knjievni alter ego, onda je Di Kan drutveni. Postao knjievni
izoptenik poto je u svojim memoarima progovorio o Gistavovoj epilepsiji.

EPILEPSIJA

Strategija koja je omoguila Floberu piscu da izbegne konvencionalnu karijeru, a

Floberu oveku da izbegne ivot. Pitanje je samo na kojoj je psiholokoj ravni ostvarena ta
taktika. Da li su njegovi simptomi bili intenzivnog psihosomatskog karaktera? Bilo bi isuvie
banalno da je imao samo epilepsiju.
eka
ot

FLAUBERT, GUSTAVE (FLOBER, GISTAV)

jig

Pustinjak iz Kruasea. Prvi moderni romanopisac. Otac realizma. Krvnik romantizma.

kn

Pontonski most koji povezuje Balzaka i Dojsa. Pretea Prusta. Medved u svom brlogu.
Burujski burujofob. U Egiptu, Otac brkova. Sveti Polikarp; Kriar; Quarafon le Vicare-
General, Major; Stari vlastelin; Salonski idiot. Sve ove titule stekao je ovek koji je bio
ravnoduan prema svim oblicima plemikog tituliranja: Poasti obeauju, titule
degradiraju, funkcije zaglupljuju.

GONCOURTS (BRAA GONKUR)

Zapamtite ta su braa Gonkur rekli za Flobera: Iako je po prirodi potpuno otvoren,

nikada nije sasvim iskren u onome to kae da osea, zbog ega pati ili voli. Potom
zapamtite sve ono to znamo o njima: zavidljiva, nepouzdana braa. Zapamtite dalje koliko
su nepouzdani bili Di Kan, Lujza Kole, Floberova sestriina i sam Flober. Zapitajte prekim
glasom: kako moemo da upoznamo bilo koga?
 bojana888

HERBERT, JULIET (HERBERT, DULIJET)

Miss Dulijet. Moralu engleskih guvernanti u inostranstvu polovinom devetnaestog

veka jo nije posveena dovoljna nauna panja.

IRONIJA

Moderno sredstvo: bilo da je avolji znak ili cev za dovod sveeg vazduha. Floberova
proza postavlja pitanje: Da li ironija iskljuuje saoseanje? Nema odrednice ironija u
Floberovom Reniku. Moda je ba u tome ironija?

JEAN-POL SARTRE (AN POL SARTR)

ka

Potroio deset godina ivota na pisanje knjige LIdiot de la famille u vreme kada je
e

komotno mogao da pie maoistike traktate. Visokointelektualna Lujza Kole, stalno je

ot

gnjavila Gistava, koji je samo eleo da ga svi ostave na miru. Zakljuak: Bolje je protraiti
jig

starost nego ne uraditi nita s njom.

kn

KUCHUK HANEM (KUUK HANEM)

Ispitivanje lakmus papirom. Gistav je morao da bira izmeu egipatske kurtizane i

parike pesnikinje - stenice, santalovo ulje, obrijani polni organ, klitoridektomija i sifilis
nasuprot istoi, lirskoj poeziji, relativnoj seksualnoj vernosti i pravima ene. Za Flobera je
rezultat u konanom skoru bio prilino izjednaen.

LAKE ENE

Neophodne u devetnaestom veku da bi se dobio sifilis, bez koga niko nije mogao da
tvrdi da je genije. Nosioci zlatne plakete za hrabrost bili su, meu ostalima, Flober, Dode,
Mopasan, il de Gonkur, Bodler itd. Da li je uopte postojao neki pisac koji ga nije zakaio?
 bojana888

Ako i jeste, verovatno je bio homoseksualac.

LJUBAVNA PISMA

Sledite ida i prozovite Floberova pisma remek-delom. Sledite Sartra i prozovite ih

savrenim primerom slobodnih asocijacija sa pretfrojdovskog kaua. A onda sledite svoj nos.

MME FLAUBERT (GA FLOBER)

Gistavova tamniarka, poverenica, negovateljica, njegov pacijent, finansijer i kritiar.

Rekla mu je jednom: Tvoja strast za reenicama saegla ti je srce. Gistav je tu primedbu
smatrao dostojnom potovanja. Videti or Sand.
ka

NORMANDIJA
e
ot

Uvek kiovita. Naseljena lukavim, ponosnim i utljivim ljudima. Nakrenite glavu u

jig

stranu i recite: Naravno, nikad ne smemo da zaboravimo da Flober potie iz Normandije.

kn

ORIJENT

Kazan u kom se skuvala Madame Bovary. Flober je krenuo iz Evrope kao romantiar,
a sa Orijenta se vratio kao realista. Videti Kuuk Hanem.

PRUSI

Vandali u belim rukavicama, kradljivci satova koji znaju sanskrit. Uasniji od

kanibala ili komunara. Kada su se Prusi povukli iz Kruasea, dao je da se kua okadi.

QUIXOTE, DON (DON KIHOT)

Da li je Gistav bio stari romantiar? Gajio je naklonost prema vitezu sanjaru

 bojana888

preputenom na milost i nemilost vulgarnom, materijalistikom drutvu. Reenica Madame

Bovary cest moi je aluzija na Servantesov odgovor kada su ga na samrtnikoj postelji pitali
ko je prikazan u liku njegovog uvenog junaka. Videti Transvestizam.

REALIZAM

Da li je Gistav bio novi realista? Javno je to uvek poricao: Upravo zato to sam
mrzeo realizam i napisao sam Madame Bovary. Galilej je javno pobijao da se zemlja okree
oko sunca.

SAND, GEORGE (SAND, OR)

Optimista, socijalista, humanista. Prezirao ju je sve dok je nije upoznao, a potom ju je

zavoleo. Gistavova druga majka. Posle boravka u Kruaseu poslala mu je svoja sabrana dela (u
ka

77 tomova).
e
ot
jig

TRANSVESTIZAM
kn

Gistav u svojoj ranoj mladosti: Ima dana kada ovek poeli da postane ena. Gistav
u svom zrelom dobu: Madame Bovary cest moi. Kada ga je jedan od njegovih lekara
nazvao histerinom staricom, on je ocenio da je zapaanje duboko.

USA (SAD)

Floberove aluzije na zemlju slobode su retke. O njenoj budunosti je napisao: Bie

utilitaristika, militaristika, amerika i katolika - izrazito katolika. Verovatno je vie
voleo Kapitol od Vatikana.

VOLTAIRE (VOLTER)

ta je veliki skeptik devetnaestog veka mislio o velikom skeptiku osamnaestog veka?

 bojana888

Da li je Flober bio Volter svog doba? Da li je Volter bio Flober svog doba? histoire de lesprit
humain, histoire de la sottise humaine.65 Koji od njih je to rekao?

XYLOPHONE (KSILOFON)

Nije zabeleeno da li je Flober ikada uo ksilofon. Sen-Sans je koristio taj instrument

za svoj Danse macabre 1874. godine da bi doarao drhtanje kostiju; ovo bi moda oduevilo
Gistava. A moda je u vajcarskoj uo zvonie?

YVETOT (IVETO)

Videti Iveto i umreti. Ako vas pitaju za autora ovog malo poznatog epigrama,
nasmeite se tajanstveno i ne recite nita.
eka

ZOLA, EMIL (ZOLA, EMIL)

ot
jig

Da li je veliki pisac odgovoran za svoje uenike? Ko koga bira? Ako vas nazovu
kn

Uiteljem, da li moete da dozvolite sebi da prezirete njihova dela? S druge strane, da li su

oni iskreni u svojim pohvalama? Ko je kome potrebniji: uenik uitelju ili uitelj ueniku?
Raspravljajte o tome, ali ne izvlaite zakljuke.

65 Istorija ljudskog duha, istorija ljudske gluposti.

 bojana888

13

Prava pria

Ovo je prava pria, ma ta vi moda pomislili.

Kada vam ena umre, u poetku niste iznenaeni. Ljubav je jednim delom priprema
za smrt. Oseate da je njenom smru vaa ljubav potvrena. U pravu ste. Ljubav je deo svega
toga.
ka

Tek kasnije nadolazi ludilo. A potom i usamljenost: ne nekakva spektakularna samoa

e

koju ste predviali, ne ni zanimljivo muenitvo jednog udovca, ve jednostavno -

ot

usamljenost. Oekujete neto gotovo geoloko - vrtoglavicu nad strmim kanjonom - ali nita
jig

od toga; tek samo patnja, redovna kao svakodnevni odlazak na posao. Kako bi ono mi lekari
kn

rekli? Zaista mi je ao, gospoo Blank, pred vama je period alosti, ali budite uvereni da ete
se izvui iz toga; uzimajte po dve od ovih svako vee; a da moda ponete da se zanimate
neim novim, gospoo Blank; odravanjem kola ili folklorom; nita vi ne brinite, za est
meseci i sve e biti po starom; doite opet, u bilo koje vreme; ah, sestro, kada se ponovo javi,
prepiite samo ovo isto; ne, nema potrebe da dolazi kod mene, pobogu, pa nije ona umrla,
treba na to gledati sa lepe strane. Kako je ono rekla da se zove?

A onda se to desi vama. Nema u tome nieg slavnog. alost je puna vremena; nema u
njoj nieg do vremena. Buvar i Pekie priseaju se u svom dodatku La Copie saveta o tome
kako da se zaborave prijatelji koji su pomrli: Trotulas (iz Salemske kole) kae da bi
trebalo jesti punjeno krmaino srce. Jo u moda i ja spasti na taj lek. Probao sam sa piem,
ali ta imate od njega? Pie vas ini pijanim i to je sve to moe da vam prui. Rad, kau, lei
sve. Ne lei; esto se ak i ne umorite; najvie to moe je da vas uvede u neurotsku letargiju.
I uvek imate vremena. Uzmite jo malo vremena. Ne morate da urite. Imate dodatno vreme.
 bojana888

Imate vremena koliko hoete.

Ljudi misle da vam je do razgovora. Hoete li da razgovaramo o Elen? pitaju,

dajui vam do znanja da im nee biti neugodno ako klonete. Ponekad razgovarate, ponekad
ne; ionako nema razlike. Rei nisu prave; ili, tanije, prava re ne postoji. Jezik je poput
napuklog kotla u koji udaramo stvarajui melodije da medvedi pleu po njima, dok u isti mah
eznemo da razgalimo zvezde. Govorite i shvatate da je jezik alosti luckasto nedovoljan.
ini vam se kao da govorite o bolu drugih ljudi. Voleo sam je; bili smo sreni; nedostaje mi.
Nije me volela; nismo bili sreni; nedostaje mi. Izbor ponuenih molitvi je ogranien:
promrljajte slogove.

Moda ti sada sve izgleda crno, Defri, ali izvui e se. Ne uzimam tvoj bol olako;
samo sam video dovoljno toga u ivotu da znam da e se izvui. Iste one rei koje ste sami
izgovarali dok ste prepisivali recept (Ne, gospoo Blank, ne biste umrli ni kad biste ih sve
popili). I zaista se izvuete, istina je. Za godinu dana, za pet godina. Ali ne izvuete se kao
ka

voz koji izae iz tunela izbijajui u Daunsu na svetio sunca i prelazei u brzi i kloparajui
e

silazak prema Kanalu; izvuete se kao to se galeb izvlai iz mora zagaenog naftom.
ot
jig

Namazani katranom i posuti perjem za ceo ivot.

kn

Ali i dalje mislite na nju svakog dana. Ponekad, kad se zamorite da je volite mrtvu,
zamiljate da je ponovo iva, radi razgovora, radi odobravanja. Posle smrti svoje majke
Flober je znao da zamoli svoju domaicu da obue majinu staru kariranu haljinu i iznenadi
ga apokrifnom realnou. To i jeste i nije palilo: i sedam godina nakon sahrane briznuo bi u
pla kada bi ugledao tu staru haljinu kako prolazi kuom. Da li je to uspeh ili neuspeh?
Seanje ili udovoljavanje svojim eljama? I da li emo znati kada poinjemo da privijamo
uza se svoj bol i sujetno uivamo u njemu? Tuga je porok. (1878)

Ili, naprotiv, pokuavate da izbegnete njen lik. Danas, kada se prisetim Elen,
pokuavam da mislim na oluju praenu gradom koja je zadesila Ruan 1853. Prvorazredna
oluja, objanjavao je Gistav Lujzi. U Kruaseu, voni zasadi su bili uniteni, cvee
raskomadano u paramparad, bata razrovana. U okolini, letina je upropatena, a prozori
slomljeni. Samo su stakloresci bili sreni; stakloresci i Gistav. Nered ga je oduevljavao: za
pet minuta Priroda je ponovo nametnula istinski poredak stvari onom kratkotrajnom,
 bojana888

vetakom poretku za koji ovek umilja da ga je sam zaveo. Ima li ita gluplje od staklenog
zvona na dinjama, pita se Gistav. On aplaudira gradu koji je polomio staklo. Ljudi olako
poveruju da je funkcija sunca da pomogne kupusu da bre raste.

Ovo pismo me uvek smiri. Funkcija sunca nije u tome da pomogne kupusu da bre
raste, a ja vam priam pravu priu.

Roena je 1920, udala se 1940, izrodila je dvoje dece, prvo 1942. i drugo 1946, umrla
je 1972.

Poeu ponovo. Niski ljudi su predodreeni da budu spretni, zar ne; ali Elen nije bila.
Bila je tek neto via od metar i po, a ipak se kretala nespretno, udarala u predmete i spoticala
se. Lako je zadobijala modrice, ali ih nije primeivala. Jednom sam je na Pikadiliju stisnuo za
ruku kada je bezglavo zakoraila na ulicu i, uprkos tome to je nosila bluzu i kaput, sledeeg
dana na ruci je imala purpurni peat robotskih kleta. Nije objanjavala otkud joj modrica, a
kada sam je upozorio na nju, nije mogla da se seti kako je iskoila na ulicu.
ka

Poeu ponovo. Bila je voljena kerka jedinica. Bila je voljena supruga jedinica.
e
ot

Voleli su je, ako je to pravi izraz, oni koje, pretpostavljam, moram da nazovem njenim
jig

ljubavnicima, iako time nekima od njih pridajem preveliko dostojanstvo. Voleo sam je; bili
kn

smo sreni; nedostaje mi. Nije me volela; nismo bili sreni; nedostaje mi. Moda joj je
dozlogrdilo da je svi vole? U svojoj dvadeset etvrtoj godini Flober je rekao da je sazreo -
sazreo pre vremena, istina. Ali, to je zbog toga to sam odrastao pod staklenim zvonom.
Veina ljudi ne moe da bude previe voljena, ali moda je Elen mogla. Ili je moda njen
doivljaj ljubavi bio jednostavno drugaiji: zato uvek mislimo da je taj doivljaj isti kod
svih? Moda je za Elen ljubav bila neto poput luke Malberi, pristanite u uzburkanom moru?
Tu ne moe da se ivi: samo se iskrcaj, a onda teraj dalje. A stara ljubav? Stara ljubav je
zarali tenk koji stoji na strai pored spomen-ploe: ovde je, jednom, neto bilo osloboeno.
Stara ljubav je red kabina na plai u novembru.

U seoskoj kafani, daleko od kue, prislukivao sam jednom dvojicu ljudi koji su
govorili o Beti Korinder. Moda se i nije zvala ba tako, ali bilo je tako nekako. Beti
Korinder, Beti Korinder - nijednom nisu rekli samo Beti, ili ta Korindcrka ili bilo kako
drugaije, ve uvek Beti Korinder. Bila je, izgleda, malo prebrza; iako, naravno, uvek
 bojana888

preteruju kada govore o brzini oni koji stoje u mestu. Brza je bila ta Beti Korinder i obojica bi
se na to zavidno zacerekala. Zna li ta kau za Beti Korinder. Bila je to tvrdnja, a ne
pitanje, mada je i pitanje uskoro usledilo. Kakva je razlika izmeu Beti Korinder i Ajfelove
kule? Ma hajde, kakva je razlika izmeu Beti Korinder i Ajfelove kule? Pauza za nekoliko
poslednjih trenutaka line spoznaje: Nisu se svi popeli na Ajfelovu kulu.

Pocrveneo sam zbog svoje ene trista pedeset kilometara daleko odavde. Da li se i ona
smuca po ovakvim mestima gde zavidljivi mukarci priaju viceve o njoj? Nisam znao. Osim
toga, preterujem. Moda i nisam pocrveneo. Moda mi je bilo svejedno. Moja ena nije bila
kao Beti Korinder, pa ma kakva bila ta Beti Korinder.

Godine 1872. vodile su se mnoge rasprave u francuskim knjievnim krugovima o

tome kako bi trebalo postupati sa preljubnicama. Da li mu treba da je kazni ili da joj oprosti?
Aleksandar Dima fils u svojoj knjizi LHomme-Femme66 ponudio je jednostavan savet:
Ubijte je! Njegova knjiga je tokom te godine doivela trideset sedam izdanja.
ka

U poetku sam bio povreen; u poetku mi je bilo krivo, prezirao sam samog sebe.
e
ot

Moja ena je ila u krevet sa drugim mukarcima: treba li da se zabrinem zbog toga? Ja nisam
jig

iao u krevet sa drugim enama: treba li da se zabrinem zbog toga? Elen je uvek bila dobra
kn

prema meni: treba li da se zabrinem zbog toga? Ne dobra zbog preljubnike krivice, ve
naprosto dobra. Naporno sam radio; bila mi je dobra ena. Danas nije uputno da se neto tako
kae, ali bila mi je dobra ena. Ja nisam imao ljubavne veze jer me nisu dovoljno zanimale;
osim toga, stereotip o lekaru enskarou mi je nekako odvratan. Elen je imala ljubavne veze
jer su je, pretpostavljam, dovoljno zanimale. Bili smo sreni; nismo bili sreni; nedostaje mi.
Da li je pametno ili glupo shvatati ivot ozbiljno? (1855)

Ono to je teko shvatiti jeste kako je ostala netaknuta od svega toga. Nije bila
pokvarena; duh joj nije ogrubeo; nikada nije zapadala u dugove. Ponekad se zadravala
napolju malo due nego to bi priliilo; sa dugih odlazaka u kupovinu esto se vraala sa
sumnjivo malo kupljenih stvari (nije bila toliko lukava); onih nekoliko dana kojima je
odlazila u pozorite deavali su se ee nego to bih ja voleo. Ali, bila je asna: lagala mi je
samo o svom tajnom ivotu. A i to je lagala impulsivno, nepromiljeno, gotovo zbunjeno; o

66 Mukarac-ena.
 bojana888

svemu ostalom govorila mi je istinu. Pada mi na pamet izreka koju je upotrebio tuilac u
sluaju romana Madame Bovary da opie Floberovu umetnost: rekao je za nju da je
realistina, ali indiskretna.

Da li se ena, ozarena preljubom, ini svom muu jo poeljnijom? Ne: ni manje ni

vie. To je delom ono to sam mislio kada sam rekao da nije bila pokvarena. Da li je
iskazivala kukaviku poslunost koju Flober navodi kao osobinu svake preljubnice? Ne. Da li
je, poput Eme Bovari, razotkrila u preljubi svu ispraznost branog ivota? Nismo o tome
razgovarali. (Napomena o citatu. U prvom izdanju Madame Bovary stoji: svu ispraznost svog
branog ivota. Za izdanje iz 1862, Flober je nameravao da izbaci re svog i tako proiri
znaenje reenice. Buje ga je upozorio da bude oprezan - prolo je tek pet godina od suenja -
i tako je prisvojna zamenica, koja upuuje samo na arla i Emu, zadrana i u izdanjima iz
1862. i 1869. Konano je izbaena, i opte znaenje postalo je zvanino, u izdanju iz 1873)
Da li je smatrala, da upotrebimo izraz Vladimira Nabokova, da je preljuba
ka

najkonvencionalniji nain da se izdigne iznad konvencionalnosti. Ne bih rekao: Elen nije

e

razmiljala na taj nain. Ona nije bila prkosna, nije bila svestan slobodni duh; bila je
ot

nasrtljiva, nagla, uurbana, usplahirena. Moda sam je ja uinio gorom; moda oni koji
jig

prataju i ludo vole vie razdrauju od onih koji uvek sumnjaju. Od toga da ne ivi sa onim
kn

koga voli, gore je samo to da ivi sa onim koga ne voli. (1847)

Bila je neto via od metar i po; imala je iroko glatko lice sa laganim rumenilom u
obrazima; nikad se nije crvenela; njene oi - kao to ve rekoh - bile su zelenkasto-plave;
nosila je odeu kakvu joj je tajanstveni enski rekla-kazala modni telegraf nalagao da nosi;
lako se smejala, lako se udarala, sudarala se sa predmetima. urila je u bioskope za koje smo
oboje znali da su zatvoreni; ila je na zimske rasprodaje u julu; odlazila bi u posetu roaki
ija je razglednica iz Grke stizala sutradan ujutro. U svemu tome bilo je iznenadnosti koja je
otkrivala neto vie od elje. U romanu LEducation sentimentale Frederik objanjava Mme
Amu da je postao ljubavnik Rozaneti iz oaja, kao to neko poini samoubistvo. To je
prepredeno objanjenje, naravno, ali verodostojno.

Njen tajni ivot je prestao kada su pristigla deca, a nastavio se ponovo kada su ona
pola u kolu. Ponekad bi me neki privremeni prijatelj pozvao u stranu. Zato misle da elite
da saznate? Ili, radije, zato misle da ve ne znate - kako ne razumeju neumoljivu radoznalost
 bojana888

ljubavi? I zato ti privremeni prijatelji nikada ne ele da vas upozore na neto mnogo vanije:
na injenicu da vas vie ne voli? Postao sam strunjak da promenim temu razgovora, da
kaem kako je Elen drutvenija od mene, da nagovestim da lekarski poziv uvek privai
klevetnike, da kaem: Da li ste itali o onim stranim poplavama u Venecueli? U takvim
situacijama uvek sam oseao, moda neopravdano, da izdajem Elen.

Bili smo sasvim sreni; tako se kae, zar ne? Koliko sreno je sasvim sreno. Zvui
kao gramatika greka - sasvim sreni, kao prilino jedinstven - ali odgovara potrebi fraze. I,
kao to sam rekao, nije se zaduivala. Obe gospoe Bovari (zaboravlja se da se arl enio dva
puta) propadaju zbog novca; moja ena nije bila takva. Niti je, koliko ja znam, primala
poklone.

Bili smo sreni; nismo bili sreni; bili smo sasvim sreni. Da li je pogreno oajavati?
Zar to nije prirodni uslov ivota kada doete u izvesne godine? Ja ga ispunjavam sada, ona ga
je ispunila ranije. Posle odreenog broja dogaaja, ta je preostalo nego ponavljanje i
ka

opadanje? Ko eli i dalje da ivi? Ekscentrici, vernici, umetnici (ponekad); oni sa lanim
e

oseanjem vlastite vrednosti. Meki sirevi splanjavaju, tvrdi se stvrdnu. Oba se ubuaju.
ot
jig

Moram malo da nagaam. Moram da beletrizujem (iako to nije ono to sam mislio
kn

kad sam ovo nazvao pravom priom). Nikada nismo priali o njenom tajnom ivotu. Tako da
moram da se dovijam da doem do istine. Elen je imala negde oko pedeset godina kada je
poela da je spopada mrzovolja. (Ne, nije to posredi: uvek je bila zdrava; menopauza joj je
brzo prola, gotovo neosetno.) Imala je mua, decu, ljubavnike, posao. Deca su se
osamostalila, mu je uvek bio isti. Imala je prijatelje i ono to se naziva interesovanjima;
iako, za razliku od mene, nije gajila preteranu privrenost prema mrtvom strancu, koja joj
slui kao podrka. Dosta je putovala. Nije imala neostvarenih ambicija (iako je, ini mi se, ta
re prejaka za oznaavanje impulsa koji ljude nagoni da urade neto). Nije bila pobona.
emu dalje nabrajati?

Ljudi poput nas moraju imati veru oajnika. ovek mora da bude na visini svoje
sudbine, to e rei ravnoduan poput nje. Samo govorei: Tako je! Tako je! i zurei u crnu
jamu neijeg traga od stopala, ovek ostaje spokojan. Elen nije ak imala ni tu veru. A i
zato bi? Zbog mene? Oajanje je uvek teralo ljude da se uzdre od sebinosti, da misle prvo
 bojana888

na druge. To nije poteno. Zato ih optereivati odgovornou za dobro drugih kad ih i

njihovo vlastito dobro titi?

Moda je neto drugo bilo posredi? Neki ljudi, s godinama, kao da postaju sve vie
ubeeni u svoju vanost. Drugi opet sve manje. Ima li moj ivot svoje znaenje? Zar moj
obini ivot nije ve rezimiran, zaokruen, obesmiljen neijim drugim malo neobinijim
ivotom? Ne kaem da je naa dunost da poriemo sebe pred onima za koje prosuujemo da
su zanimljiviji od nas. Ali ivot, u tom smislu, pomalo podsea na itanje. I kao to sam
prethodno rekao: ako su svi vai utisci o knjizi ve doivljeni i razloeni od strane nekog
profesionalnog kritiara, u emu je onda smisao vaeg itanja? Samo u tome to je vae. Isto
tako, zato ivite svoj ivot? Zato to je va. Ali ta ako takav odgovor vremenom postane sve
neuverljiviji?

Nemojte pogreno da me shvatite. Ne kaem da je Elen njen tajni ivot doveo do

oajanja. Za ime Boga, njen ivot nije pouna pria. Niiji ivot nije. Hou samo da kaem
ka

da su se i njen tajni ivot i njeno oajanje nalazili u istoj, meni nepristupanoj, unutranjoj
e

odaji njenog srca. Nisam mogao dopreti ni do jednog ni do drugog. Da li sam pokuao?
ot
jig

Naravno da jesam. Ali nije me iznenadilo kada ju je spopala mrzovolja. Biti glup, i sebian i
kn

biti dobrog zdravlja, tri su preduslova za sreu - ali ako gluposti nema, ostalo je beskorisno.
Moja ena je imala samo dobro zdravlje.

Da li se ivot poboljava? Pre neko vee gledao sam na televiziji kako to pitanje
postavljaju nagraenom pesniku. Jedino za ta mislim da je u dananje vreme izuzetno
dobro jeste zubarstvo, uzvratio je; nita mu drugo nije palo na pamet. Obina prastara
predrasuda? Mislim da nije. Kada ste mladi, mislite da se stari ljudi tue zbog pogoranja
ivota jer im to omoguava da umru bez aljenja. Kada ostarite, postajete razdraljivi zbog
naina na koji mladi ljudi oduevljeno prihvataju najbeznaajnija poboljanja - pronalazak
nekog novog ventila ili zupanika - dok odvraaju pogled sa varvarstva u svetu. Ne kaem da
se stvari jesu pogorale; samo kaem da mladi ne bi ni primetili kada bi se to i desilo. U stara
vremena je bilo dobro jer smo tada bili mladi i neupueni u to koliko mladi ljudi mogu biti
neupueni.

Da li se ivot poboljava? Ponudiu vam vlastiti odgovor, moj pandan zubarstvu.

 bojana888

Jedino to je u dananje vreme izuzetno dobro jeste smrt. Jo uvek, istina, ima prostora za
poboljavanje. Ali mislim na sve one smrti u devetnaestom veku. Smrti pisaca nisu neke
posebne smrti; desilo im se samo da budu opisane. Mislim na Flobera kako lei u svojoj
fotelji, oboren - ko bi to mogao rei sa ove vremenske distance? - epilepsijom, apopleksijom
ili sifilisom, ili moda nekom zloudnom kombinacijom svog troga. Jo je Zola to nazvao
une belle mort67 - biti zgnjeen kao buva dinovskim prstom. Mislim na Bujea kako u
predsmrtnom gru grozniavo sastavlja novu dramu u svojoj glavi i izjavljuje da ona mora da
se proita Gistavu. Mislim na lagano propadanje ila de Gonkura: poelo je sa pogrekom u
izgovoru suglasnika, c se u njegovim ustima pretvaralo u t; potom nije mogao da se seti
naslova svojih vlastitih knjiga; onda je njegovo lice prekrila oronula maska idiota (rei
njegovog brata); zatim predsmrtna privianja, i panika i hroptanje koje je odzvanjalo itavu
no (ponovo rei njegovog brata) kao da testerie vlano drvo. Mislim na Mopasana kako se
lagano raspada od iste bolesti, odvedenog u ludakoj koulji u sanatorijum Pasi dr Blana,
koji je zabavljao pariske salone vestima o svom uvenom pacijentu; na Bodlera kako umire
ka

isto tako neumoljivo, lien dara govora, polemiui sa Nadarom o postojanju boga nemim
e
ot

pokazivanjem na zalazak sunca; na Remboa, sa amputiranom desnom nogom, kako lagano

jig

gubi mo oseta u preostalim udovima i kako odbacuje i amputira vlastitu genijalnost -

kn

Merde pour la posie;68 na Dodea kako skae s motkom od svoje etrdeset pete do
ezdeset pete, unitenih zglobova, kadrog da postane vedar i duhovit za jedno vee dajui
sebi pet injekcija morfijuma za redom, iskuavanog samoubistvom - ali ovek nema prava
na to.

Da li je pametno ili glupo shvatati ivot ozbiljno? (1855) Elen lei sa cevicom u
grlu i cevicom na zavijenoj podlaktici. Aparat za disanje u svom belom duguljastom kuitu
obezbeivao je redovne mlazove ivota, a monitor ih je potvrivao. Naravno da je in bio
impulsivan; ona se batrgala, beala od svega toga. Ali ovek nema prava na to? Ona je
imala. Nije ak dala ni da se raspravlja o tome. Vera oajnika nije ju zanimala. EKG-izvetaj
se pojavio na monitoru; bio je to poznati rukopis. Njeno stanje je bilo stabilno, ali
beznadeno. U dananje vreme ne zapisuje se vie oznaka NTBR 69 u karton pacijenta; neki
67 Lepa smrt.
68 Do avola i poezija.
69 NTBR (Not To Be Resuscitated): Ne moe se reanimirati. Oznaka koja se nekada u Engleskoj upisivala u
zdravstveni karton bolesnika kome nema pomoi. Posle je zamenjena oznakom No 333, jer je to telefonski
 bojana888

ljudi smatraju da je to surovo. Umesto toga stavljamo No 333. Zavrni eufemizam.

Pogledao sam nadole prema Elen. Nije bila pokvarena. Njena pria je prava pria.
Iskljuio sam je sa aparata. Pitali su me da li elim da oni to uine; ali mislim da bi ona vie
volela da ja to uradim. Naravno, ni o tome nikada nismo razgovarali. Uopte nije
komplikovano. Pritisnete prekida na aparatu i proitate zavrnu reenicu EKG-izvetaja:
oprotajni potpis koji se zavrava ravnom linijom. Vadite cevice, a potom nametate ruke i
ake. Radite to brzo, kao da pokuavate da ne uznemirite previe pacijenta.

Pacijent. Elen. Tako da moete rei, kao odgovor na vae ranije postavljeno pitanje,
da sam je ja ubio. Ba moete. Ja sam je iskljuio sa aparata. Ja sam prekinuo njen ivot. Da.

Elen. Moja ena: neko za koga oseam da sam ga razumeo manje nego stranog pisca
mrtvog ve sto godina. Da li je to zastranjivanje ili je to normalno? Knjige kau: uradila je to
zbog toga i toga. ivot kae: uradila je to. U knjigama je sve razjanjeno; u ivotu nita. Ne
udi me to neki ljudi vie vole knjige. Knjige daju ivotu smisao. Jedini problem je u tome
ka

to daju smisao ivotima drugih ljudi, a ne vaem.

e
ot

Moda sam previe popustljiv. Moje stanje je stabilno, iako je beznadeno. Moda je
jig

to samo pitanje temperamenta. Prisetite se skrpane posete burdelju iz romana LEducation

kn

sentimentale i prisetite se njene pouke. Ne ukljuujte se: srea je u zamiljanju, a ne u

ostvarenju. Zadovoljstvo se nalazi prvo u nagovetaju, a kasnije u seanju. Takav je
floberovski temperamnt. Uporedite ga sa sluajem i temperamentom Dodea. Njegova aka
poseta burdelju bila je tako jednostavno uspena da je ostao tamo dva-tri dana. Devojke su ga
sakrivale veinu vremena u strahu od policijske racije; hranile su ga soivom i skroz-naskroz
ga razmazile. Izvukao se iz tog vrtoglavog iskuenja, kasnije je to priznao, sa doivotnom
strau za miris enske koe i sa doivotnim gaenjem prema soivu.

Neki se uzdravaju i samo posmatraju bojei se i razoaranja i ostvarenja. Drugi

navaljuju, uivaju i preuzimaju rizik: u najgorem sluaju, mogu da zarade neku opaku bolest;
u najboljem, mogu se izvui samo sa trajnom averzijom prema mahunastom povru. Znam
kojoj grupi ja pripadam; a znam i gde bih potraio Elen.

broj slube za reanimaciju.

 bojana888

ivotna naela. Les unions compltes sont rares.70 Ne moe da promeni ljude,
moe samo da ih upozna. Srea je grimizna kabanica ija je postava u dronjcima.
Ljubavnici su kao sijamski blizanci, dva tela a jedna dua; ali ako jedno umre pre drugog,
preiveli mora da vue leinu za sobom. Ponos nas nagoni da udimo za razreenjem
problema - za reenjem, svrhom, konanim ciljem; ali, to su teleskopi bolji, vie je zvezda
na nebu. Ne moe da promeni ljude, moe samo da ih upozna. Les unions compltes sont
rares.

Naelo za naelom. Istine o pisanju mogu se spoznati pre nego to se objavi ijedna
re; istine o ivotu mogu se spoznati samo onda kada je prekasno za bilo ta.

Prema romanu Salammb oprema kartaginjanskog vojnika koji je upravljao slonom

obino je ukljuivala eki i dleto. Ako, usred bitke, ivotinja zapreti da izmie kontroli,
vojnik je bio duan da joj rascopa lobanju. Verovatnost da se neto tako desi mora da je bila
prilino velika: da bi bili to otresitiji u boju, slonovi su prvo bili opijani meavinom vina,
ka

tamjana i bibera, a potom i podbadani kopljima.

e
ot

Samo neki od nas imaju hrabrosti da upotrebe eki i dleto. Elen je imala. Ponekad se
jig

oseam zbunjeno kada mi ljudi izraze sauee. Ona je gore prola, poelim da kaem, ali
kn

ne kaem. A onda, poto su bili ljubazni i obeali mi da e me voditi na izlet, kao da sam
dete, i poto su estoko navalili da me navedu na razgovor za moje vlastito dobro (zato svi
oni misle da ja ne znam ta je moje vlastito dobro?), dozvoljavaju mi da sednem i sanjarim
malo o njoj. Mislim na oluju praenu gradom iz 1853, na polomljene prozore, na unitenu
letinu, na upropatene vone zasade, na polupana staklena zvona na dinjama. Ima li ita
gluplje od staklenog zvona na dinjama? Aplaudirajmo gradu koji je polomio stakla. Ljudi
olako poveruju u to ta je funkcija sunca. Funkcija sunca nije u tome da pomogne kupusu da
bre raste.

70 Retka su potpuna jedinstva.

 bojana888

14

Pismeni ispit

Kandidati moraju da odgovore na etiri pitanja: na oba pitanja iz odeljka A i na dva

pitanja iz Odeljka B. Ocene e se dodeljivati za tanost odgovora, a ne za nain izlaganja ili
rukopis. Ocene za neozbiljne i umiljeno kratke odgovore bie smanjene. Vreme za rad: tri
sata.
ka
e

ODELJAK A: KNJIEVNA KRITIKA

ot
jig

PRVI DEO
kn

Poslednjih godina ispitivaima je postalo jasno da je kandidatima sve tee da pojme

razliku izmeu umetnosti i ivota. Svi ispitanici tvrde da razumeju u emu je ta razlika, ali
njihova shvatanja uveliko variraju. Za jedne, ivot je bogat i soan, napravljen prema starom
seljakom receptu iskljuivo od prirodnih sastojaka, dok je umetnost bledunjava komercijalna
tvorevina, sastavljena uglavnom od vetakih boja i mirisa. Za druge, umetnost je prava stvar,
koja pleni, pokree i emocionalno zadovoljava, dok je ivot gori od najslabijeg romana: bez
prave prie, pun gnjavatora i bitangi, bez duha, sa dugim neugodnim dogaajima koji vode ka
bolno prepoznatljivom raspletu. Pristalice ovog potonjeg miljenja vole da citiraju Logana
Piarsala Smita: Ljudi kau da je ivot prava stvar, ali ja vie volim itanje. Savetuje se
kandidatima da u svojim odgovorima ne koriste ovaj citat.

Razmotrite vezu izmeu umetnosti i ivota iskazanu u bilo koje dve od sledeih
tvrdnji ili situacija:
 bojana888

a) Prekjue, u umi blizu Toka, na lepom mestu pored jednog izvora, naleteo sam na
opuke od cigareta i ostatke patete. Pa ovde je bio piknik! A upravo to sam i opisao u
Novembru pre jedanaest godina! Tada je to bila ista matarija, a sada sam to proiveo. Sve
to ovek izmisli je istina: moe biti sigurna u to. Poezija je isto toliko precizna koliko i
geometrija... Moja sirota Bovari, bez ikakve sumnje, pati i plae ak i sada u dvadeset sela
Francuske.

Pismo Lujzi Kole, 14. avgust 1853.

b) U Parizu, Flober je koristio zatvoreni fijaker ne bi li izbegao da ga Lujza Kole

pronae i zavede. U Ruanu, Leon koristi zatvoreni fijaker za zavoenje Eme Bovari. U
Hamburgu, nekoliko godina po objavljivanju romana Madame Bovary, fijakeri su mogli da se
iznajme za seksualne namene; bili su poznati pod imenom Bovari.

c) (Dok njegova sestra Karolina lei na samrti) Moje oi su suve kao mermer. udno
je kako tuga doarana u knjievnom delu moe da me raznei i preplavi saoseanjem, dok
ka

stvarna tuga ostavlja moje srce hladnim i oporim, pretvarajui se u kristal onog trena kada se
e
ot

pojavi.
jig

d) Kae mi da sam istinski voleo tu enu (Mme lezinger). Ne, to nije istina. Samo
kn

onda kada sam joj pisao, sa sposobnou da pomou pera u samom sebi razbudim oseanja,
shvatao sam tu temu ozbiljno: ali samo dok sam pisao. Mnoge stvari koje me ostavljaju
hladnim kada ih vidim ili ujem za njih, nita manje me ne oduevljavaju ili ljute ili zadaju
bol ako o njima govorim ili - pogotovo - ako piem o njima. To je jedna od posledica moje
opsenarske prirode.

Pismo Lujzi Kole, 8. oktobar 1846.

e) uzepe Marko Fjeski (1790 - 1836) postao je poznat po svojoj ulozi u atentatu na
kralja Luja Filipa. Iznajmio je sobu u Bulevaru Hrama i napravio, uz pomo dvojice lanova
Socit des Droits de lHomme,71 paklenu mainu, koja se sastojala od dvadeset puanih
cevi koje su mogle istovremeno da pucaju. Dana 28. jula 1835. godine, dok je Luj Filip sa
svoja tri sina i brojnom svitom prolazio na konju, Fjeski je ispalio bonu paljbu na
ustanovljeni drutveni poredak.

71 Drutvo za prava oveka.

 bojana888

Nekoliko godina kasnije Flober se doselio u kuu koja je sagraena na istom mestu u
Bulevaru Hrama.

f) Da, zaista! Taj e period (period vladavine Napoleona III) obezbediti grau za
nekoliko kapitalnih knjiga. Na kraju krajeva, moda su se, u univerzalnoj harmoniji stvari, taj
coup dtat72 i sve njegove posledice i desili samo zbog toga da nekolicini nadarenih ljudi od
pera prue nekoliko atraktivnih scena.

Floberove rei, prema Di Kanovim Souvenirs littraires

DRUGI DEO

Pratite umekavanje Floberovog stava prema kritiarima i kritici kako je on izloen u

sledeim citatima:
ka

a) Evo ta je zaista glupo: 1) knjievna kritika, ma kakva ona bila, dobra ili loa; 2)
e
ot

Drutvo trezvenjaka...
jig

Intimni dnevnik
kn

b) Ima neto tako sutinski groteskno u pojavi andarma da ovek ne moe a da im

se ne smeje; ovi uvari zakona uvek na mene deluju komino kao i advokati, uitelji i
profesori knjievnosti.

Preko polja i obala

c) Moe da proceni vrednost nekog oveka po broju njegovih neprijatelja, a

vanost nekog umetnikog dela po koliini napada na njega. Kritiari su poput muva: vole
istu posteljinu i oboavaju sve vrste ipki.

Pismo Lujzi Kole, 14. jun 1853.

d) Kritika zauzima poslednje mesto u knjievnoj hijerarhiji: s obzirom na formu,

gotovo uvek, a s obzirom na moralnu vrednost, nedvosmisleno. Nalazi se na niem mestu i od
stihoklepanja i pravljenja akrostihova, koji zahtevaju barem zrno dovitljivosti.

72 Dravni udar.
 bojana888

Pismo Lujzi Kole, 28. jun 1853.

e) Kritiari! Veni mediokriteti koji ive na raun genija ocrnjujui i iskoritavajui

ga! Soj insekata koji sasecaju najbolje stranice umetnosti u paramparad! Sit sam vie i
tampanja knjiga i zloupotreba u vezi s njima da bih, kada bi car sutra zabranio svaku vrstu
tampe, na kolenima preao itav put do Pariza da mu poljubim dupe u znak zahvalnosti.

Pismo Lujzi Kole, 2. juli 1853.

f) Kako su retki ljudi sa smislom za knjievnost! Misli da tu neto pomae znanje

jezika, arheologije, istorije i tako dalje! Nimalo! Navodno obrazovani ljudi postaju sve
nesposobniji da razumeju umetnost. ak i da shvate ta umetnost jeste. Smatraju tumaenja
zanimljivijim od samog teksta. Pridaju veu vanost takama nego nogama.

Pismo or Sandovoj, 1. januar 1869.

g) Kako je teko sresti kritiara koji zna ta govori.

ka

Pismo Eenu Framantenu, 19. juli 1876.

e
ot

h) Zgaeni starim stilom knjievne kritike, oni su gledali da upoznaju novi, te su

jig

naruivali pozorine kritike iz asopisa. Kakva samouverenost! Kakva tvrdoglavost! Kakvo

kn

nepotenje! Uniavanje remek-dela i velianje banalnosti! Trabunjanja navodnih poznavalaca

i gluposti navodno duhovitih ljudi!

Bouvard et Pcuchet

ODELJAK B

Ekonomija

Flober i Buje su ili u istu kolu; delili su iste ideje i iste kurve; imali su iste estetske
poglede i sline knjievne ambicije; oba su se ogledala u drami kao drugom anru. Flober je
zvao Bujea - moje levo mudo. Godine 1854, Buje je proveo no u hotelu u Mantesu u
 bojana888

kome su obino boravili Gistav i Lujza: Spavao sam u tvom krevetu, pie mu, i srao sam u
tvom klozetu (kakva udna simbolika!). Pesnik je uvek morao da radi za ivot; romanopisac
nikada. Razmotrite mogue posledice na njihovo pisanje i reputaciju da je njihovo finansijsko
stanje bilo obrnuto.

Geografija

Nema atmosfere koja tako uspavljuje kao to je atmosfera tog kraja. Verujem da je
ona uveliko doprinela Floberovoj sporosti i tekoama u radu. Kada je mislio da vodi borbu
sa reima, on je vodio borbu sa nebom; moda bi u nekim drugim klimatskim uslovima suvi
vazduh obodrio njegov duh, moda bi bio manje zahtevan prema sebi ili bi postigao iste
rezultate sa mnogo manje napora.
ka

(Andre id, napisano u Kivervilu, Sen-Maritim, 26. januar 1931).

e
ot

Pretresite ovo zapaanje.

jig
kn

Logika (sa medicinom)

a) Ail-Kleofas Flober, nadmeui se u znanju sa svojim mlaim sinom, zapitao ga je

emu knjievnost slui. Umesto odgovora svom ocu hirurgu, Gistav je uzvratio novim
pitanjem, traei da mu objasni emu slui slezina: Ni ti ni ja ne znamo nita o tome, osim
da je preko potrebna naem telu kao to je i poezija preko potrebna naem duhu. Dr Flober je
bio poraen.

b) Slezina se sastoji od limfoidnog tkiva (ili bele pulpe) i vaskularne mree (ili crvene
pulpe). Ima vanu ulogu u izbacivanju starih ili oteenih crvenih krvnih zrnaca iz krvi.
Aktivna je u proizvodnji antitela: ljudi sa otklonjenom slezinom imaju manje antitela.
Poznato je da se tetrapeptid koji se zove tuftsin dobija iz proteina koji nastaje u slezini. Iako
njeno otklanjanje, pogotovo u detinjstvu, poveava mogunost za dobijanje meningitisa i
 bojana888

septikemije, slezina se vie ne smatra vitalnim organom: moe se otkloniti bez velikih
gubitaka za aktivnost pojedinca.

ta zakljuujete iz ovoga?

Biografija (sa etikom)

Maksim di Kan je sastavio sledei epitaf za Lujzu Kole: Ona koja ovde poiva
kompromitovala je Viktora Kuzena, ismejala Alfreda de Misea, narugala se Gistavu Floberu i
pokuala da ubije Alfonsa Kara. Requiescat in pace. Di Kan je objavio ovaj epitaf u svojim
Souvenirs littraires. Ko je tu proao bolje: Lujza Kole ili Maksim di Kan?

Psihologija
ka
e
ot
jig

E1 je roena 1855.
kn

E2 je delimino roena 1855.

E1 je provela bezbrino detinjstvo, ali je stupila u zrelo doba sa sklonou ka nervnim

krizama.

E2 je provela bezbrino detinjstvo, ali je stupila u zrelo doba sa sklonou ka nervnim

krizama.

E1 je vodila neuredan seksualni ivot, po shvatanjima ljudi koji ispravno misle.

E2 je vodila neuredan seksualni ivot, po shvatanjima ljudi koji ispravno misle.

El je umiljala da je u finansijskim problemima.

E2 je znala da je u finansijskim problemima.

El je izvrila samoubistvo ispijanjem cijanovodonine kiseline.

E2 je izvrila samoubistvo ispijanjem arsenika.

 bojana888

El je Eleonor Marks.

E2 je Ema Bovari.

Prvi objavljeni prevod Madame Bovary na engleski jezik uradila je Eleonor Marks.

Iznesite svoje miljenje o tome.

Psihoanaliza

Razmislite o znaenju sna koji je Flober zapisao 1845. u Lamalgu: Sanjao sam da
sam izaao u etnju sa majkom po nekoj velikoj umi punoj majmuna. to smo dalje ili
bivalo ih je sve vie. Smejali su se i skakali po granama. Bilo ih je sve vie i vie; postajali su
sve vei i vei; prepreivali su nam put. Nisu prestajali da me gledaju i ja sam se uplaio.
Opkolili su nas u velikom luku: jedan od njih hteo je da me pomiluje i uhvatio me je za ruku.
ka

Pogodio sam ga iz puke u rame i raskrvario ga; poeo je uasno da urlie. Tada mi se
e
ot

obratila majka: Zato si ga povredio, pa on je tvoj prijatelj. ta ti je uradio? Zar ne shvata

jig

da te voli? I da izgleda isto kao i ti! Majmun me je gledao. Oseao sam kako mi se dua
kn

cepa i probudio sam se... sa oseajem kao da sam jedno sa ivotinjama i da bratski ivim s
njima u nenoj, panteistikoj zajednici.

Filatelija

Gistav Flober se pojavio na jednoj francuskoj potanskoj marki (vrednost 8F +2F)

1952. godine. To je portret sa ravnodunim izrazom, autor je E. iro, na kome je
romanopiscu - sa pomalo kineskom fizionomijom - pridodato neto to je netipino za njega:
moderni okovratnik i kravata. Marka je najmanje vrednosti u seriji izdatoj u korist
Nacionalnog fonda za pomo: marke vee vrednosti posveene su (navedenim redom)
Maneu, Sen-Sansu, Poenkareu, Uismanu i Tjeru.

Ronsar je bio prvi francuski pisac koji se pojavio na jednoj potanskoj marki. Viktor
 bojana888

Igo se pojavljuje na tri razliite marke u periodu od 1933. do 1936, od toga jedanput u korist
Fonda za pomo nezaposlenim intelektualcima. Portret Anatola Fransa pomagao je ovoj
dobrotvornoj ustanovi 1937. godine; a Balzakov 1939. Dodeov mlin dospeo je na jednu
marku 1936. Petenova Francuska slavila je Frederika Mistrala (1941) i Stendala (1942). Sen-
Egziperi, Lamartin i atobrijan pojavili su se 1948; Bodler, Verlen i Rembo u jeku slavljenja
dekadencije 1951. Ta godina takoe donosi filatelistima i lik Alfreda de Misea, koji je
nasledio Flobera u krevetu Lujze Kole, ali mu je ovaj put prethodio na kovertama.

a) Treba li da smatramo da je Flober omalovaen? I, ako je tako, treba li da smatramo

da su jo vie, ili manje, omalovaeni Mile (1953), Nerval (1955), or Sand (1957), Vinji
(1963), Prust (1966), Zola (1967), Sent-Bev (1969), Merime i Dima pere (1970) ili Gotje
(1972).

Procenite kakve su anse da se na francuskim markama pojave bilo Luj Buje, bilo
Maksim di Kan, bilo Lujza Kole.
ka
e
ot

Fonetika
jig
kn

a) Suvlasnik hotela Nil u Kaim, gde je Flober odseo 1850, zvao se Buvare.
Protagonistkinja njegovog prvog romana zvala se Bovari; jedan od dvojice glavnih junaka
njegovog poslednjeg romana zvao se Buvar. U njegovoj drami Le Candidat pojavljuje se grof
Buvinji, a u drami Le Chateau des coeurs73 jedan od likova se zove Buvinjar. Da li je sve to
sluajno?

b) Floberovo ime prvi put je pogreno odtampano u asopisu Revue de Paris kao
Fober. U Rieljeovoj ulici iveo je bakalin koji se zvao Fobe. U izvetaju sa suenja Madame
Bovary, La presse je autora romana preimenovala u Fuber. Marten, femme de confiance74
or Sandove, zvala ga je Flamber. Kamij Roije, slikar koji je iveo u Bejrutu, zvao ga je
Folber: Shvata li istananost ale pisao je Gistav majci. (U emu se ona ogleda? Verovatno
u Floberovoj predstavi o samom sebi iskazanoj pomou dva jezika: Roije ga je nazvao ludi

73 Zamak srca.
74 Poverenica.
 bojana888

medved.)75 I Buje je poeo da ga zove Folber. U Mantesu, gde se obino sretao sa Lujzom,
postojala je kafana Flamber. Da li su sve to tek koincidencije?

c) Prema Di Kanu, prezime Bovari izgovara se sa kratkim o. Treba li da sledimo

njegovu instrukciju; i ako treba, zato?

Pozorina istorija

Procenite tehnike tekoe koje se javljaju u primeni sledeeg scenskog uputstva (Le
Chteau des coeurs, VI in, VIII pojava):

Lonac, ije se ruke pretvaraju u krila, uzdie se uvis i preokree, i dok se on

poveava do veliine kada natkriljuje itav grad, povre - argarepa, repa i poriluk - koje iz
njega ispada, zastaje u vazduhu i pretvara se u sjano sazvee.
eka
ot

Istorija (sa astrologijom)

jig
kn

Razmislite o sledeim predvianjima Gistava Flobera:

a) (1850) ini mi se da je gotovo nemogue da Engleska uskoro ne preuzme

kontrolu nad Egiptom. Aden je ve pun njenih vojnika. Ne moe biti lake: samo preu Suec i
jednog lepog jutra Kairo e osvanuti preplavljen crvenim mundirima. Vesti o tome stii e u
Francusku nekoliko nedelja kasnije i svi emo se nai u udu! Zapamtite ta sam vam rekao.

b) (1852) to se vie oveanstvo usavrava, ovek je sve vie degradiran. Kada je

sve svedeno na puko ujednaavanje ekonomskih interesa, emu e jo da slue vrline? Kada
je Priroda toliko podjarmljena da je izgubila svoje izvorne oblike, ta e biti sa plastinim
umetnostima? I tako dalje. U meuvremenu, stvari e se razvijati u jo mranijem pravcu.

c) (1870, po izbijanju francusko-pruskog rata) To e znaiti povratak rasnih sukoba.

Nee proi ni itav jedan vek i moi emo da vidimo kako milioni ljudi ginu samo u jednom

75 Francusko prezime Folbert zvui na engleskom kao ludi medved.

 bojana888

naletu. Istok protiv Zapada, stari svet protiv novog. Zato da ne?

d) (1850) S vremena na vreme otvorim novine. Izgleda da se stvari odvijaju

vrtoglavom brzinom. Mi ne pleemo na ivici vulkana, ve na drvenoj klozetskoj dasci koja je,
ini mi se, vie nego trula. Uskoro e se drutvo strovaliti nadole i udaviti se u devetnaest
vekova govana. Ala e biti vriske!

e) (1871) Internacionalisti su jezuiti budunosti.

ka
e
ot
jig
kn
 bojana888

15

A papagaj...

A papagaj? Pa, trebalo mi je dobrih dve godine da reim sluaj prepariranog papagaja.
Pisma koja sam razaslao nakon prvog povratka iz Ruana nisu se pokazala korisnim; na neka
od njih nisam dobio ni odgovor. Svi su pomislili da sam otkaenjak, senilni ljubitelj
prouavanja knjievnosti koji se kai na trivijalnosti i patetino pokuava da se proslavi. Dok
su, u stvari, mladi ljudi otkaeniji od starih - daleko sebiniji, autodestruktivniji, pa ak i
ka

prokleto uvrnutiji. Samo to se o njima obzirnije pie u novinama. Kada neko u osamdesetoj,
e
ot

ili u sedamdesetoj ili u pedeset etvrtoj poini samoubistvo, onda se to naziva smekavanjem
jig

mozga, postmenstrualnom depresijom ili zavrnim trzajem nadobudne sujete s ciljem da se u

kn

drugima probudi oseanje krivice. Kada neko sa dvadeset godina poini samoubistvo, onda se
to naziva uzvienim odbijanjem da se prihvate bedni uslovi pod kojima se ivot nudi, inom,
ako ne ba hrabrosti, a ono svakako moralne i drutvene pobune. iveti? Stari to mogu
odraditi za nas. Prava otkaenost, naravno. Govorim kao lekar.

I kad ve govorimo o tome, treba da napomenem da je i ideja da se Flober sam ubio

isto tako skroz otkaena. Re je o otkaenosti jednog jedinog oveka: Ruanca po imenu
Edmon Ledu. Ovaj fantazer javlja se dva puta u Floberovoj biografiji; a oba puta ne radi nita
drugo do to puta glasine. Prvi nedobrodoao upad je tvrdnja da se Flober zaista verio sa
Dulijet Herbert. Ledu je naime tvrdio da je video primerak knjige La Tentation de saint
Antoine koji je Gistav posvetio Dulijet reima: A ma fiance.76 udno je to ga je video u
Ruanu, a ne u Londonu gde je Dulijet ivela. udno je to niko drugi nije video taj primerak
knjige. udno je to se on nije sauvao. udno je da Flober nikada nije pomenuo tu veridbu.
udno je to je takav in dijametralno suprotan svemu onome u ta je verovao.
76 Mojoj verenici.
 bojana888

udno je i to to druga Leduova kleveta - ona o samoubistvu - takoe protivrei

pievim najdubljim uverenjima. Posluajte pisca: Budimo skromni kao ranjene ivotinje
koje se povlae u svoj oak i uute se. Svet je pun ljudi koji urlaju na Provienje. ovek
mora, ako ni zbog ega drugog a ono zbog lepog ponaanja, da zazire od toga. I ponovo onaj
citat koji mi ne izbija iz glave: Ljudi poput nas moraju imati veru oajnika. Govorei: Tako
je! Tako je! i zurei u crnu jamu neijeg traga od stopala, ovek ostaje smiren.

To nisu rei samoubice. To su rei oveka iji je stoicizam isto tako dubok kao i
njegov pesimizam. Ranjene ivotinje se ne ubijaju. I ako shvatite da zurenje u crnu jamu
donosi spokoj, onda neete skoiti u nju. Moda je u tome bila Elenina slabost: nije bila
sposobna da zuri u crnu jamu. Mogla je samo da mirka pred njom. Jedan pogled bi je doveo
do oajanja, a oajanje bi je odvelo u potragu za razonodom. Neki pilje u crnu jamu, drugi na
nju ne obraaju panju, a oni koji neprestano bacaju pogled postaju opinjeni. Ona je izabrala
tanu dozu: jedina prilika kada joj je, izgleda, pomoglo to to je lekareva ena.
ka

Leduova pria o samoubistvu ide otprilike ovako: Flober se obesio u svom kupatilu.
e

Pretpostavljam da je to verovatnije nego da je rekao da ga je ubila elektrina struja dok je

ot
jig

uzimao tablete za spavanje; ali zaista... A evo kako je bilo. Flober je ustao, okupao se,
kn

doiveo srani udar i sruio se na fotelju u svojoj radnoj sobi; tu ga je na izdisaju zatekao
lekar koji je kasnije potpisao umrlicu. Eto kako je bilo. Kraj prie. Floberov najraniji biograf
razgovarao je sa pomenutim lekarom i to je sve. Leduova verzija zahteva sledei redosled
dogaanja: Flober je uao u vruu vodu, obesio se na neki jo neobjanjen nain, potom je
izaao iz kade, sakrio konopac, doteturao se do svoje radne sobe, skljokao se u fotelju i, kada
je stigao lekar, uredio je da umre simulirajui simptome sranog udara. Pa stvarno, ovo je
zaista besmisleno.

Gde ima dima ima i vatre, kae se. Bojim se da ne mora da bude tako. Edmon Ledu je
pravi primer spontanog dima. Ma ko je uostalom bio on, taj Ledu? Izgleda da niko ne zna.
Nije bio autoritet ni na kom polju. On je kompletna nula. Postoji samo kao tvorac dve lai.
Moda mu je neko iz Floberove porodice nekad uinio neto naao (da li to Ail nije uspeo da
mu izlei oteklinu na nonom palcu?) i ovo je njegova ljuta osveta. Jer to znai da se samo
nekoliko knjiga o Floberu zavrava bez rasprave o tvrdnji - uvek se opovrgava - da je poinio
samoubistvo. Kao to vidite, to se ponavlja i u ovoj knjizi. Jo jedna duga digresija iji je ton
 bojana888

moralne indignacije verovatno kontraproduktivan. A nameravao sam da piem o papagajima.

Barem o njima Ledu nije imao teoriju.

Ali je zato ja imam. I to ne samo teoriju. Kao to rekoh, trebalo mi je dve godine za
to. Ne, neu da se hvaliem: ono to sam mislio je da su prole dve godine od trenutka kada
se pitanje postavilo pa do njegovog razreenja. Jedan od akademskih snobova kome sam
pisao ak mi je nagovestio da pitanje uopte nije vano. Pa, pretpostavljam da ovek mora da
brani svoju teritoriju. Neko mi je, meutim, ukazao na g. Lisjena Andrijea.

Odluio sam da mu ne piem pismo; na kraju krajeva, moja pisma se do tada nisu
pokazala korisnim. Umesto toga, otputovao sam na letnji odmor u Ruan, avgusta 1982.
Odseo sam u hotelu Grand, preko puta Gro Orloa. 77 U uglu moje sobe, proteui se od
tavanice do poda, nalazila se loe izolovana kanalizaciona cev, koja je klokotala otprilike
svakih pet minuta tako da je izgledalo kao da kroz nju otie otpad iz itavog hotela. Posle
veere legao sam u krevet oslukujui sporadine izlive galskog pranjenja. Potom je na Gro
ka

Orlou izbio sat glasnim i bliskim metalnim zvukom, kao da se nalazi u mom ormaru.
e

Zapitao sam se kakve su mi anse da zaspim.

ot
jig

Moje strahovanje je bilo neosnovano. Posle deset asova cev je utihnula, a utihnuo je i
kn

Gro Orlo. Moda je preko dana on turistika atrakcija, ali grad Ruan briljivo iskljui
njegova zvona kada posetioci idu na poinak. Pogasivi svetla, leao sam na leima u krevetu
i mislio na Floberovog papagaja: za Felisite, on je bio groteskna mada logina verzija Svetog
Duha; za mene, bio je lepravi i neuhvatljivi simbol pievog glasa. Kada Felisite na samrti
padne u postelju, papagaj joj se vraa u uvelianom obliku da joj poeli dobrodolicu na
nebesa. Dok sam tonuo u san, zapitao sam se kakve u snove sanjati.

Nisam sanjao papagaje. Umesto njih, sanjao sam svoj elezniki san. Presedani u
Birmingemu na drugi voz, negde u toku Drugog svetskog rata. U dnu stanice voz za
eleznike radnike odlazi. Kofer mi se trlja o list na nozi. Zamraeni voz; stanica je jedva
osvetljena. Red vonje koji ne mogu da proitam, zamazani brojevi i slova. Niotkud ni traka
nade; nema vie vozova; pusto, mrak.

Pomislili biste da takav san shvata kada je preneo svoju poruku? Ali snovi nemaju

77 Gros Horloge - Debeli sat - veliki sat na istoimenoj kuli u Ruanu iz XIV veka.
 bojana888

pojma o tome kako deluju na onoga koji sneva, kao to nemaju ni oseaj za istananost.
Stanini san - koji sanjam otprilike svaka tri meseca - jednostavno se ponavlja; kolut filma
koji se beskrajno odvija, sve dok se ne probudim potiten i depresivan. Tog jutra probudili su
me udvojeni zvukovi vremena i govana: otkucaji Gro Orloa i klokotanje moje kanalizacione
cevi u uglu. Vreme i govna: da se to Gistav nije nasmejao?

U bolnici Hotel-Dije isti onaj mravi i u belo obueni gardien ponovo mi je pokazao
postavku. U medicinskom odeljenju muzeja primetio sam neto to mi je prolog puta
promaklo: pumpu za ispiranje creva za samostalnu upotrebu. Tako mrsko Gistavu Floberu:
eleznica, otrovi, pumpe za ispiranje creva, torte sa lagom... Sastojala se od uske drvene
stolice, iljaste cevi i uspravne ruke. Zajaete na stolicu, obavite posao na iljku i onda se
napunite vodom. Pa, barem niste izloeni pogledima. Gardien i ja smo se zavereniki
nasmeili; rekao sam mu da sam lekar. Osmehnuo se i otiao da donese neto to e me
sigurno zanimati.
ka

Vratio se sa velikom kartonskom kutijom za cipele u kojoj su bile dve ouvane

e

ljudske glave. Koa im je jo bila itava, iako je vremenom poprimila smeu boju: boju
ot
jig

kakvu moda ima tegla starog dema od ribizli. Veina zuba je bila na svom mestu, ali oi i
kn

kosa nisu se ouvali. Na jednoj od glava bila je postavljena grubo izraena perika i par
staklenih oiju. (Koje boje? Ne seam se; ali, bile su manje komplikovane, siguran sam, od
oiju Eme Bovari.) Ovaj pokuaj da se glava uini realistinijom imao je suprotan efekat:
izgledala je kao deja horor maska iz izloga prodavnice igraaka i aljivih predmeta.

Gardien je objasnio da su glave rad an-Batiste Lomonijea, prethodnika Aila-

Kleofasa Flobera na elu bolnice. Lomonije je istraivao nove naine konzervisanja leeva; i
gradske vlasti su mu dozvolile da pravi eksperimente sa glavama pogubljenih zloinaca.
Prisetio sam se jednog dogaaja iz Gistavovog detinjstva. etajui se jednom sa svojim
ujakom Perenom, kada mu je bilo est godina, proao je pored giljotine koja tek to je bila
koriena: kaldrma se sijala od krvi. Pomenuo sam to pun nade; ali gardien je odmahnuo
glavom. Bila bi to lepa koincidencija, ali datumi se nisu slagali. Lomonije je umro 1818; osim
toga, ova dva primerka iz kutije za cipele, u stvari, nisu bili giljotinirani. Pokazao mi je
duboke ureze ispod same vilice gde se stegnula delatova oma. Kada je Mopasan video
Floberovo mrtvo telo u Kruaseu, vrat mu je bio taman i oteen. To se deava kod apopleksije.
 bojana888

To nije znak da se neko obesio u kupatilu.

Nastavili smo sa obilaskom muzeja sve dok nismo stigli do prostorije u kojoj se
nalazio papagaj. Izvadio sam svoj polaroid i gardien mi je dozvolio da ga fotografiem. Dok
sam odlagao aparat sa snimkom koji se razvijao pod pazuh, gardien mi je ukazao na
fotokopiju pisma koju sam primetio i prilikom prve posete. Floberovo pismo Mme Bren, od
28. jula 1876: Zna li ta se u poslednje tri nedelje nalazi na stolu ispred mene? Preparirani
papagaj. Stoji tu na strai. Pogled na njega ve poinje da me nervira. Ali ga drim tu da bih
mogao da utuvim u glavu ideju o papagajima. Jer, u ovom trenutku piem o ljubavi jedne
stare devojke i papagaja.

- To je taj papagaj - ree gardien, lupkajui po staklenom zvonu ispred nas. - To je taj
papagaj.

- A onaj drugi?
ka

- Onaj drugi je lani.

e

- Kako moete da budete sigurni?

ot
jig

- To je barem prosto. Ovaj papagaj potie iz muzeja u Ruanu. - Pokazao je na okrugli

kn

peat sa kraja preke, a potom mi je skrenuo panju na fotokopiranu stranu iz muzejskog

registra. Tu je bilo zabeleeno ta je sve pozajmljeno Floberu. Veina odrednica iz registra
bila je zapisana nekom muzejskom stenografijom koju nisam mogao da protumaim, ali
pozajmica amazonskog papagaja bila je sasvim itljiva. Niz znakova u dnu strane pokazivali
su da je Flober vratio sve to je pozajmio. Ukljuujui i papagaja.

Bio sam pomalo razoaran. Uvek sam sentimentalno podrazumevao - bez pravog
razloga - da je papagaj pronaen meu pievim stvarima posle njegove smrti (ovo, bez
sumnje, objanjava zato sam potajno favorizovao pticu iz Kruasea). Naravno, fotokopija
nita nije dokazivala, osim da je Flober pozajmio jednog papagaja iz muzeja i da ga je vratio.
Peat muzeja bio je ve neto drugo, ali ni to nije bilo presudno... - Na papagaj je onaj pravi.
- nepotrebno je ponovio gardien dok me je pratio ka izlazu. Izgledalo je kao da su se nae
uloge izmenile: sada su njemu bila potrebna uveravanja, a ne meni.

- Siguran sam da ste u pravu.

 bojana888

Ali nisam bio siguran. Odvezao sam se do Kruasea i fotografisao drugog papagaja. I
na njemu se jasno video peat muzeja. Sloio sam se sa gardienne da je njen papagaj
oigledno autentian, a da je ptica iz Hotel-Dijea definitivno lana.

Posle ruka otiao sam do Spomen-groblja. Mrnja prema burujima poetak je svih
vrlina, napisao je Flober; pa ipak, on je sahranjen meu najuglednijim porodicama Ruana.
Za vreme jednog od svojih boravaka u Engleskoj posetio je groblje u Hajgejtu i zakljuio da
je preterano uredno: Ti ljudi kao da su umrli u belim rukavicama. Na Spomen-groblju ti
ljudi nose frakove i sva svoja odlikovanja, a sahranjivani su sa svojim konjima, psima i
engleskim guvernantama.

Gistavov grob je nevelik i skroman; u svom okruenju, meutim, ne izgleda kao grob
umetnika i antiburuja, ve pre kao grob neuspenog buruja. Naslonio sam se na metalnu
reetku kojom je ograena porodina parcela - ak i u smrti moete da posedujete nekretnine
- i izvadio svoj primerak knjige Un coeur simple. Opis Felisitinog papagaja koji Flober daje
ka

na poetku etvrte glave veoma je kratak: Zvao se Lulu. Telo mu je bilo zeleno, vrhovi krila
e

ljubiasti, elo plavo, a vrat zlataste boje. Uporedio sam obe fotografije. Oba papagaja su
ot
jig

imala zelena tela, oboma su vrhovi krila bili ljubiasti (izraenije kod papagaja iz Hotel-
kn

Dijea). Ali, plavo elo i vrat zlatne boje: nije bilo nikakve sumnje da je to papagaj iz Hotel
-Dijea. Kod papagaja iz Kruasea bilo je sasvim suprotno: elo mu je bilo zlatne boje, a vrat
plavkasto zelen.

To je, izgleda, bilo to. Ipak sam nazvao g. Lisjena Andrijea i objasnio mu u optim
crtama ta me zanima. Pozvao me je da ga posetim sutradan. Dok mi je saoptavao adresu -
Lurdinska ulica - zamiljao sam kuu iz koje razgovara sa mnom, solidnu, burujsku kuu
jednog prouavaoca Flobera. Krov mansarde sa oeil-de-boeuf;78 crvenkasta opeka, ukrasi iz
vremena Drugog carstva; a iznutra, hladna ozbiljnost, zastakljeni ormari za knjige, izglaan
parket i abauri od pergamenta; muki miris, kao u klubu.

Moja na brzu ruku sklopljena predstava o kui pokazala se kao laa, san, fikcija.
Prava kua prouavaoca Flobera nalazila se u junom delu grada, sa druge strane reke, u
tronom kraju u kome se male zanatske radionice smenjuju sa nizovima kua sa terasama od

78 Okrugli prozori.
 bojana888

crvene opeke. Kamioni izgledaju preveliki za ove ulice; u njima ima nekoliko prodavnica i
gotovo isto toliko kafana; u jednoj od njih kao plat du jour79 nudili su tte de veau.80 Na
samom ulasku u Lurdinsku ulicu nalazi se putokaz za ruansku klanicu.

Monsieur Andrije doekao me je na pragu svoje kue. Bio je to omaleni, stariji ovek
u sakou od tvida, sa papuama od tvida i sa eirom od tvida. Za reverom je nosio tri
raznobojne svilene trake. Skinuo je eir pre nego to se rukovao sa mnom, a potom ga opet
vratio na glavu; glava mu je tokom leta, objasnio mi je, pomalo fragile.81 Nosio je taj eir od
tvida svo vreme dok smo bili u kui. Neko bi moda pomislio da je malo otkaen, ali ja
nisam. Govorim kao lekar.

Ima sedamdeset sedam godina, rekao mi je, i sekretar je i najstariji lan Socit des
Amis Flaubert.82 Sedeli smo sueljeni za stolom u sobi u prednjem delu kue, iji su zidovi
bili naikani kojekakvim ukrasima: spomen-tanjirima, medaljama sa Floberovim likom,
slikom Gro Orloa koje je uradio sam g. Andrije. Soba je bila mala i pretrpana, udnovata i
ka

osobena: neto kao urednija verzija Felisitine sobe ili sobe iz Floberovog paviljona. Skrenuo
e

mi je panju na njegovu karikaturu koju je nacrtao neki prijatelj; prikazuje ga kao revolveraa
ot
jig

sa velikom flaom kalvadosa koja mu viri iz depa sa strane. Trebalo je da pitam za razlog
kn

takve otre karakterizacije moga blagog i srdanog domaina, ali nisam. Umesto toga,
izvadio sam svoj primerak knjige Enid Starki Flober: nastajanje majstora i pokazao mu sliku
sa omotnice.

- Cest Flaubert, a?83 - upitao sam ne bih li dobio konanu potvrdu.

Osmehnuo se.

- Cest Louis Bouilhet. Oui, oui, cest Louis Bouilhet.84 - Bilo je sasvim jasno da ga ne
pitaju takvo neto po prvi put. Proverio sam jo dve-tri pojedinosti, a onda sam mu pomenuo
papagaja.

- A, papagaji. Postoje dva papagaja.

79 Specijalitet dana.
80 Telea glava.
81 Osetljiva.
82 Drutvo prijatelja Flobera.
83 To je Flober, zar ne?
84 To je Buje. Da, da, to je Luj Buje.
 bojana888

- Da. Znate li koji je pravi, a koji je laan.

Ponovo se osmehnuo.

- Muzej u Kruaseu osnovan je 1905. - uzvratio je. - Godine kad sam se ja rodio.
Naravno, nisam bio prisutan na otvaranju. Sakupili su sve to se dalo skupiti - uostalom, i
sami ste videli. - Klimnuo sam glavom. - I nije bilo bog zna ta. Mnoge stvari su se pogubile.
Ali kustos je zakljuio da postoji neto to mogu da nabave, a to je bio Floberov papagaj.
Lulu. Tako da su otili u Prirodnjaki muzej i rekli: Moemo li, molimo vas, da dobijemo
nazad Floberovog papagaja? Treba nam za paviljon. A ljudi iz muzeja su im odgovorili:
Kako da ne, samo izvolite.

Monsieur Andrije je priao ovu priu i pre; znao je gde treba da napravi pauzu.

- I tako su odveli kustosa do prostorije gde se uvaju rezervne zbirke. Hoete

papagaja? zapitali su ga. Idemo onda na odeljenje sa pticama. Otvorili su vrata i pred
ka

sobom ugledali... pedeset papagaja. Une cinquantaine de perroquets!

e

- etrdeset godina kasnije, posle Drugog svetskog rata, poeli su da osnivaju zbirku i
ot
jig

u bolnici Hotel-Dije. I oni su otili u Prirodnjaki muzej i rekli: Moemo li, molimo vas, da
kn

dobijemo Floberovog papagaja. Naravno, odvratili su, sami ga izaberite, ali povedite
rauna da bude onaj pravi. I tako su i oni zavirili u knjigu Un coeur simple i izabrali
papagaja koji je najvie odgovarao Floberovom opisu. Tako da sada imamo dva papagaja.

- ta su onda uradili? Uradili su ono to je bilo logino, to je bilo pametno. Vratili su

se sa primerkom knjige Un coeur simple i ponovo proitali Floberov opis Lulua. - Upravo
kao to sam ja postupio prethodnog dana. - I onda su izabrali papagaja koji je najvie liio na
onog koji je opisan u knjizi.

- Onda paviljon iz Kruasea, koji je imao priliku da prvi bira, mora da ima pravog
papagaja?

G. Andrije se nije izjanjavao. Zabacio je jo vie svoj eir od tvida. Izvadio sam
fotografije. - Ali, ako je tako, ta emo onda sa ovim? - Citirao sam mu poznati opis papagaja
i upozorio ga na drugaiju boju glave i grudi kod papagaja iz Kruasea. Zato je papagaj koji
je drugi biran vie liio na onog opisanog u knjizi od onog koji je izabran prvi?
 bojana888

- Pa, morate da imate na umu dve stvari. Prvo, Flober je bio umetnik. Pisac bogate
imaginacije. Promenio bi neto makar zbog ritma reenice; jednostavno, bio je takav. A i
zato bi opisao papagaja onakvim kakav je bio, samo zato to ga je pozajmio? Zato ne bi
izmenio boje, ako bi mu to bolje zazvualo?

- Drugo, Flober je vratio papagaja muzeju pre nego to je zavrio pripovetku. Bilo je
to 1876. Do osnivanja muzeja u paviljonu bilo je jo trideset godina. Preparirane ivotinje
izjedaju moljci, znate. Propadaju. Uostalom, to se desilo i Felisitinom papagaju, zar ne?
Poispadalo mu je punjenje.

- Da.

- A moda im se vremenom i boja menja. Naravno, ja nisam strunjak za preparirane

ivotinje.

- Dakle, vi mislite da bi bilo koji od njih mogao da bude onaj pravi? Ili, jo
ka

verovatnije, nijedan?
e

Poloio je lagano ruke na sto, potezom opsenara koji umiruje publiku. Imao sam jo
ot
jig

jedno, poslednje pitanje.

kn

- Da li su ti papagaji jo uvek u muzeju? Svih pedeset?

- Ne znam. Mislim da nisu. Treba da znate da je u treoj i etvrtoj deceniji ovog veka,
u vreme kada sam ja bio mlad, vladala velika moda za prepariranim ivotinjama i pticama.
Ljudi su ih drali u svojim salonima. Smatrali su ih lepim. Tako da su mnogi muzeji
rasprodali one delove svojih zbirki koji im nisu bili neophodni. Zato bi drali pedeset
amazonskih papagaja? Ionako bi propali. Ne znam koliko ih sada imaju. Mislim da se muzej
ratosiljao veine od njih.

Rukovali smo se na rastanku. Na pragu je g. Andrije u znak pozdrava podigao eir

izlaui nakratko svoju osetljivu glavu avgustovskom suncu. Bio sam u isti mah i zadovoljan
i nezadovoljan. Bio je to odgovor i nije bio odgovor. To i jeste i nije bio kraj mom traganju.
Kao i poslednji otkucaji Felisitinog srca pria zamire kao esma koja presuuje, kao eho koji
se gubi. Pa, moda tako i treba da bude.

Dolo je vreme da se oprostim. Kao savestan lekar, obiao sam sva tri Floberova
 bojana888

spomenika. U kakvom je on bio stanju? U Truvilu, njegov brk jo uvek udi za popravkom;
iako zakrpa na bedru sada manje bode oi. U Barentenu, leva noga poela je da mu puca, u
dnu kaputa ima rupu, a na gornjem delu tela mrlje boje mahovine; poluotvorenih oiju zurio
sam u zelenkaste peate na grudima i pokuavao da ga zamislim kao kartaginjanskog tumaa.
U Ruanu, na Karmelitskom trgu, dri se sasvim dobro, pouzdajui se u svoj plemeniti sastav
od 93 posto bakra i 7 posto kalaja; ali i dalje je isprugan. Izgleda kao da svake godine doplae
jo koju bakarnu suzu, od kojih mu se ija vrat. To i nije neprilino za Flobera: uvek je bio
velika cmizdra. Suze mu se dalje kotrljaju niz telo ocrtavajui tanke pruge na nogama sa
strane kao da nosi pantalone od fraka. Ni ovo nije neprilino za Flobera: podsea nas da je
uivao u salonskom ivotu isto koliko i u svom utoitu u Kruaseu.

Nekoliko stotina metara severnije, u Prirodnjakom muzeju, odveli su me na sprat.

Bio sam iznenaen: mislio sam da se rezervne zbirke dre uvek u podrumu. Danas im se,
umesto toga, u podrumu verovatno nalazi trni centar: kafii, reklamni panoi, videoteke i sve
ka

to omoguava brzo sticanje znanja. Zato im je toliko stalo da uenje pretvore u igru? Vole
e

da sve bude igrarija, ak i za odrasle. Pogotovo za odrasle.

ot
jig

Bila je to omanja prostorija, moda tri sa tri, sa prozorima na desnoj i policama du

kn

leve strane zida. Uprkos nekoliko plafonjerki, bilo je sasvim mrano u toj grobnici na
gornjem spratu. Iako to nije, pretpostavljam, bila prava grobnica: neka od tih prepariranih
stvorenja ponovo e izai na danje svetlo da bi zamenila svoje kolege koje su pojeli moljci ili
koji su izali iz mode. Dakle, bila je to ambivalentna prostorija, delom mrtvanica, a delom
istilite. I miris u njoj je bio neodreen: neto izmeu ambulante i gvoare.

Svuda dokle se pogled pruao bile su ptice. Polica za policom sa pticama, a svaka od
njih posuta tankim slojem pesticida. Uputili su me do treeg prolaza. Oprezno sam se
provukao izmeu polica, a onda sam podigao pogled pod kosim uglom. Tu su se, poreani
jedan do drugog, nalazili papagaji. Od prvobitnih pedeset ostala su samo tri. Sva dreavost
njihovih boja bila je pomuena prakom pesticida koji ih je prekrivao. Buljili su u mene kao
tri podrugljiva, otrooka i neasna starca puna peruti. Izgledali su mi - moram to da priznam -
malo otkaeno. Zurio sam u njih minut-dva, a onda sam se udaljio.

Moda je bio jedan od njih.

 bojana888

Primarni linkovi

* www.julianbarnes.com

* www.bookrags.com/Flauberts_Parrot

* en.wikipedia.org/wiki/Flauberts_Parrot

* www.123helpme.com/search.asp?text=Flaubert+Parrot
ka

** dalje istraujte sami!

e
ot
jig
kn