BTBLIOTEKA »R EČ I M IS A O «

KOLO IV K N JIG A 99

A N D RE ŽID

TESNA VRATA

liD A V A Č K O P R E*D U Z E Ć E »R A D«
B e O G R A D 196 5.
 Navdlite da uđete na tijesna vrata.
L u k a , X I I I , 24.

Drugi bi od ovoga mogli napraviti knjigu; a

ja sam za piipovest koju ovde pričam upotre-
bio svu svoju snagu da je đoživim, i moja snaga
se u njoj istrošila. Opisaću, dakle, svoja sećanja
vrlo jednostavno, 1 ako su ona mestimice u
odlomcima, neću pribegavati mkakvim izmišljo-
tinama da bih ih sakupio ili sastavio, napor koji
bih uložio za njihovo uđešuvanje smetao bi kraj-
njem zadovoljstvu koje se nadam da ću naći u
pričanju.
Nije mi bilo ni đvanaest godina kad sam
izgubio oca. Pošto je više ništa nije vezivalo za
Savr, gde mi je otac bio lekar, majka odluči
da se nastani u Parizu, smatrajući da ću onde
školovanje bolje završiti. Blizu Luksemburškog
parka iznajmi jedan mali stan, koji je sa nama
delila mis Ešberten. Mis Flora EŠberten, nema-
jući više nikoga svoga, bila je prvo mojoj maj-
ci vaspitačica, zatim đrugarica. i ubrzo prijate-
ljica. Ziveo sam uz ove dve žene, koje su bile
podjednako nežne i tužne, i koje mogu da za-
mislim samo u žalosti. Jednoga dana, čini mi se,
bilo je to đosta dugo posle smrti moga oca,
majka beše zamenila crnu pantljiku svoje jutar-
nje kapice ljubičastom.
— O mamal — uzviknuo sam — kako ti ta
boja rđavo stoji!
Sutradan je ponovo stavila crhu pantljiku.

Bio sam nežnog zdravlia Brlga moje majke

i mis Ešberten, uvek spremmh da spreče svako
moje zamaranje, nije od mene načinila lenštinu,
3
samo zato što rađ zaista volim. čim nastanu
prvi lepi dani, one obe uobraze da je vreme da
napustim grad, jer onde postajem bledunjav; po-
lovinom juna odlazimo u Fongezmar, u okolinu
Havra, gde nas svakog leta dočekuje moj ujak
Bukolen.

U vrtu, ni veoma velikom ni veoma lepom,

koji se ne ističe ničim naročitim među većinom
ostalih normandijskih vrtova, Bukolenova kuća,
bela, na dva sprata, liči na većinu kuća iz pret-
prošlog veka. Dvađesetak velikih prozora gleda
na pređnji deo vrta, prema istoku; isto toliko i
na zadnji deo; sa strane ih nema. Prozori su
sastavljeni od malih okana; poneka, nedavno za-
menjena, izgledaju suviše svetla među starima,
koja pored njih izgledaju zelena i mutna. Neka
imaju 'greške koje naši roditelji nazivaju »me-
hurićima«; drvo gledano kroz njih precepljuje
se; poštar prolazeći ispred njih dobija iznenada
grbu.
četvrtasti vrt je ograđen zidom. Pred kućom
je travnjak, većim delom u hladu, oko koga vodi
peskovita i šljunkom posuta staza. S te strane
zid je niži, te se vidi dvorište majura, koje op-
koljava vrt onieđen, po tamošnjem običaju, dr-
voredom bukava.
Iza kuće, prema zapadu, vrt se slobodnije
širi. Jedna aleja, puna cveća, ispred južnog dr-
voreda, zaštićena je od južnih vetrova gustim
zaklonom portugalskih lovora i drugim drve-
ćem. Druga aleja, duž severnog zida, gubi se u
granju. Moje sestre od ujaka zvale su je »crnom
alejom«, i kada bi sunce zašlo, nisu rado išle
onamo. Ove dve aleje vode u povrtnjak, koji se
nastavlja niže vrta, pošto se siđe niz nekoliko
stepenika. S druge strane zida kroz koji su u
đnu povrtnjaka probijena tajna vratašca, na-
lazi se žbunje do koga vodi zdesna i sleva drvo-
red bukava. Bacivši pogled sa zapadnog trema i
ugledavši preko ove šumice ravnicu čovek se
■4
 divi žetvi kojom je urodila. Na horizontu, ne
tako daleko, crkva nekog seoceta, a uveče, kada
je vazduh miran, dim iz poneke kuće.
Leti, kad god je bilo lepo vreme, silazili
smo posle većere u »donji vrt«. Izlazili smo na
tajna vratašća i dolazili do klupe u drvoredu,
odakle se* lepo viđela okolina; tamo, nedaleko
od slamnog krova napuštene krečane, seđali bi
ujak, majka i mis Ešberten; malu dolinu pred
nama ispunjavala je .magla, a nebo je iznad naj-*
udaljenijih šuma dobijalo boju zlata. Zatim smo
se zadržavali u dnu vrta, koji je već bio mra-
San. Vraćali smo se; u salonu smo zaticali ujnu,
koja skoro nikada nije izlazila s nam a. . . Za nas,
decu, tu se završavalo veče; ali vrlo često mi
smo još čitali u svojim sobama, i- čuli bismo
naše roditelje kada su se kasnije penjali.
Skoro sve ostale časove dana koje flismo
provođili u vrtu provodili smo u »učionici«, rad-
noj sobi moga ujaka, u koju su stavili školske
klupe. Radili smo jedan pored drugog, moj brat
ocl ujaka Robert i ja; iza nas Žilijeta i Alisa.
Alisa je dve godine starija, Žilijeta godinu dana
mlađa od mene; Robert je od nas četvoro naj-
mlađi.
Ovde ne nameravam da opišem svoja prva
sećanja, nego samo ona koja se ođnose na ovu
pripovest. Ona počinje, mogu reći, baš one go-
dine kada mi je umro otac. Možda me je moja
osetljivost, prenadražena našom žalošću, ako i
ne mojom ličnom tugom a ono imajući u vidu
tugu moje majke, unapred spremila za nova uz-
buđenja: bio sam prerano sazreo; kada smo se
te godine vratili u Fongezmar, Žilijeta i Robert
su mi tim više izgledali mlađi, ali ugleđdvši Ali-
su, odjednom sam shvatio da smo nas dvoje pre-
stali biti deca.
Da, to je bila baš godina smrti moga oca;
jedan razgovor ihajke sa mis Ešberten, uskoro
posle našeg dolaska, potvrđuje moja sećanja. Iz-
nenada sam ušao u sobu gde je majka razgova-
5
rala sa svojom prijateljicom; bila je reč o ujnl;
majka se ljutila što ona nije nosila crninu, ili
što ju je već skinula. (Da istinu kažem, isto ttii
je tako nemoguće da zamislim ujnu Bukolen u
crnoj kao i majku u svetloj haljini.) Na dan
našeg dolaska, koliko se sećam, Lucija Bukolen
je irnala haljinu od muslina. Mis Ešbterten, po-
mirljiva kao uvek, trudila se da majku umiri;
bojažljivo je dokazivala:
— Na kraju, i belo je cmina.
— I vi nazivate »crninom« taj crveni ial koji
je stavila preko ramena? Flora, vi me ljutite!
— uzvikivala je majka.
Ujttu sam. viđao samo za vreme raspusta i*
bez sumnje, letnja vrućina opravdavala je njene
lake i veoma izrezane bluze, koje sam u nje od-
Uvek poznavao; ali, još više nego žive boje ma-
rama. koje je ujna prebacivala preko golih
ramena, majku je vređala ova razgolićenost.
Lucija Bultolen je bila vrlo lepa. Jedan njen
mali portret, koji sam sačuvao, prikazuje mi je
onakvu kakva je bila tada, tako mlada da su je
smatrali starijom sestrom njenih kćeri, kako se-
di malo okrenuta u onoj njenoj uobičajenoj pozi:
naslonjene glave na levu ruku s malim prstom ne-
stašno savijenim prema usni. Mreža sa ovećim
rupicama pridržava njenu bujnu, kovrdžavu ko-
su napola spuštenu na potiljak; oko vrata o Ia-
bavoj ogrlici od crnog somota visi međaljon od
italijanskog mozaika. Pojas od crnog somota sa
širokim lepršav.im čvorom, slamni šešir sa širo-
kim obodom, koji je obesila za vrpcu o naslon
stolice — sve to doprinosi njenom detinjhstom
izrazu. TJ desnoj ruci, koja je spuštena, drži za-
tvorenu knjigu.
Lucija Bukolen je bila kreolka; nije se se-
ćala svojih rođitelja ili ih je izgubila vrlo rano.
Kasnije mi je majka pričala da je kao na-
puštena ili kao siroče bila primljena u kuću pa-
stora Votijea, koji još nije imao dece i koji ju
je, pošto je napustio Martinik, odveo u Havr,
6
 gde je žiVela porođica Bukolen. Votijeovi i Bu-
kolenovi su se posećivali; ujak je tada bio za-
poslen u nekoj inostranoj banci, i tek tri godine
kasnije, kađa se vratio svojima, viđeo je malu
Luciju; zaljubio se u nju i odmah ju je zaprosio,
na veliku žalost svojih roditelja i rrioje majke.
Luciji je tađa bilo šesnaest godina. U međuvre-
menu je gospođa Votije rodila dva deteta; po-
Cela je da strahuje za njih zbog uticaja ove
usvojene sestre, čiji se karakter iz meseca u me-
sec sVe čudnovatije ispoljavao; zatim, i nov-
čana sredstva domaćinstva behu oskudna. . .
Sve to mi je majka ispričala da bi mi objasnila
kako su Votijeovi s radošću primili prosidbu
njenog brata. Pretpostavlj am, uostalom, da ih
je mlada Lucija počela dovoditi u strahovitu
nepriliku. Dovoljno sam poznavao društvo u
Havru, te lako mogu zamisliti način na koji je
dočekano ovo tako zavodljivo dete. Pastor Vo-
tije, koga sam upoznao docnije, nežan, oprezan i
naivan u isti mah, bespomoćan pred spletkama i
potpuno razoružan pred zlom —, divan čovek,
niorao je biti u škripcu. Što se tiče gospođe Vo-
tije, ne mogu reći ništa; umrla je pri porođaju
četvrtog deteta, koje je, skoro istih godina kao
i ja, trebalo da bude kasnije moj prijatelj . . .

Lucija Bukolen je malo učestvovala u na-

šem životu; iz svoje sobe silazila bi tek posle
ručka; ođmah bi se opružila na sofu ili u mrežu,
ostajala tako opružena do večeri i ustajala
umornž. Poneki put je prinosila čelu, iako pot-
puno suvom, maramicu kao da briše znoj; di-
vio sam se finoći i lhirisu te maramice, koji je
više ličio na miris voća nego na miris cveća;
pokatkad je iza pdjasa izvlaćila ogleđalce sa
glatkim srebmini zaklopcem, koje je visilo o
lahcu za sat sa raznim stvarčicama; pogleđala
bi se, jednim prstom dodirnula usnu, uzela malo
pljuvačke i pokvasila uglove očiju. Često je dr-
žala knjigu, ali skoro uvek zatvorenu; oznaka za
7
čitanje od sedefa ostajala bi uvek među listo-
vima u knjizi. Kada bi joj se neko približio,
pogled joj se nije dizao iz sanjarenja da bi ga
pogledala. Često bi iz njene ruke, bilo nemarne
bilo umorne, sa naslona stolice, sa nabora suk-
nje, padala na žemlju maramica ili knjiga, ili
poneki cvet, ili oznaka iz knjige. Jeđnoga dana,
dižući knjigu — ovo što vam pričam sećanje je
deteta — ugleđavši stihove, ja sam pocrveneo.
Uveče, posle večere, Lucija Bukolen nije pri-
lazila našem porodičnom stolu, nego je šedeći
za klavirom sa zađovoljstvom svirala lagane So-
penove mazurke; katkad, prekidajući takt, za-
državala se na akordu . . .

U ujninoj blizini osećao sam čudnu nela-

godnost, uznemirenost, neku vrstu diyljenja i
straha. Možda mi je neki potajni nagon govorio
protiv nje; zatim sam osetio da je mrzela Floru
Ešberten i majku, da je se mis Ešberten plašila,
a majka je nije volela.
Lucija Bukolen, hteo bih da se više ne Ijutim
na vas, da zaboravim za tren da ste učinili to-
liko z la ... Pokušaću bar da govorim o vama
bez gneva.

Jednoga dana — toga ili idućeg leta, jer u

tom, uvek istom dekoru moja sećanja, naslagana
jedna na druga, poneki put se brkaju — ušao sam
u salon da uzmem knjigu; ona je bila tamo. Hteo
sam da se odmah povučem; ali ona, koja.m e je
obično jedva primećivala, zovnu me:
— Zašto' ideš tako brzo, Žerom? Zar me se
plašiš?
Prišao sam joj uzdrhtala srca; nastojao sam
da jo j se nasmešim i da joj pružim ruku. Ona
zadrža moju ruku u svojoj, a drugom mi po-
milova obraz.
— Kako te rđavo oblači majka, jadni moj
m ali!. . .
8
 Imao Sam tada neku vrstu mornarske bluze
sa velikim okovratnikom, koji je ujna počela da
gužva.
— Mornarski okovratnici se nose mnogo više
izrezani! —■ reče ona, otkinuvši jedno dugnie sa
bluze. — Gle! vidi, zar nije bolje ovako! ■— i,
vadeći ogledalce, privuče moje lice svome, obavi
me oko vrata golom rukom, spusti je u moju
poluotvorenu bluzu, upita, smešeći se, da li
sam gdlicav, spusti ruku još niže. . . Istrgao sam
se tako naglo da mi se bluza pocepala; lice mi
je gorelO, dok je ona uzviknula: — Phi! bu-
dalo! — ja sam pobegao; trčao sam čak do dna
vrta; tamo, u maloj cisterni povrtnjaka, pokvasio
sam maramicu, stavio je na čelo, oprao, trljao
obraze, vrat, sve što je ova žena dođirnula.

U određene dane Lucija Bukolen je imala

svoj »napad«. Obuzimalo ju je to odjednom, i
uzbuđivalo je celu kuću. Mis Ešberten se žurila
da odvede i zabavi decu; ali se ovi očajni krici,
koji su dopirali iz spavaće sobe ili salona, nisu
mogli ugušiti. Ujak je gubio prisebnost, čulo se
kako trči hodnicima, tražeći peškire, kolonjske
vode, etera; uveče, za stolom, gde se ujna još nije
pojavljivala, izgledao je zabrinut i ostareo.
Kada bi napad skoro prošao, Lucija Buko-
len je pozivala k sebi decu; bar Roberta i Žili-
jetu; Alisu nikada. U te žalosne dane Alisa se
zatvarala u svoju sobu, gde ju je ponekad obi-
lazio otac; jer on je često sa njom razgovarao.
' Napadi moje ujne mnogo su uznemiravali
poslugu. Jedno veče kada je napad bio naročito
jak i kada sam ostao sa majkom zatvoren u
njenoj sobi, gde se manje osećalo ono što se
događa u salonu, čuli smo kuvaricu kako trči
hodnicima i viče:
— Neka gospodin brzo siđe, jadna gospođa
umire!
Ujak se bio popeo u Alisinu sobu; majka mu
je izašla u susret. Četvrt sata doctiije; kada su
9
oboje, ne obraćajući pažnju, prolazjJi ispređ
olvorenih prozora sobe u kojoj sam ostao, <iopro
je do mene majčin glas:
— Hoćeš li da ti kažem, prijatelju moj: sve je
to komedija. — I nekoliko puta, deieći na siogpve:
•— kojnedija.

To se desilo pred kraj raspusta a dve godine

posle naše žalosti. Dugo nisam video ujnu. Aii
pre nego što ću govoriti o žalosnom događaju
što je potresao našu porodicu i o jednoj beznačaj-
noj okolngsti koja je nešto malo prethodila raa-
pletu, i složenu i još neodređenu ljubav koju
sam osećao prema Luciji Bukolen pretvoriia u
čistu mržnju, vreme je da vam govorim o svojoj
sestri od ujaka.
Da je Alisa Bukolen bila lepa, to ja još onda
nisam mogao primetiti; druga draž, a ne obična
lepota, vezivaia me j e ' i zadržavala uz nju.
Bez sumnje, mnogo je iičila na svoju majku;
ali njen pogled imao je drugi izraz, te mi je ta
sličnost pala na um tek kaspije. Ne mogu joj
opisati lice; crta se ne sećam, pa čak ni boje
očiju, vidim samo skoro žalostan izraz njenog
qsmejka i crte njenih obrva, tako čudnovato
uzdignutih iznad očiju, i izvijenih u velikom luku-
Nigde nisam video sličnih. . . Ipak: na jednoj fi-
rentinskoj statui iz doba Dantea; i rado zami-
šljam da je Beatriča kao dete imala obrve izvi-
jene tako jako kao ove. One daju pogledu, či-
tavom biču, izraz radoznalosti, u isti mah za-
brinute i poverljive — da, izraz strasne rado-
znalosti. Sve je u njoj bilo samo pitanje i išče-
kivanje. . . Reći ću vam kako me je ova rado-
znalost osvojila, postala moj život.
Žilijeta je možda izgledala lepša; radost i
zdravlje zračili su iz nje; ali njena lepota kraj
ijupkosti njene sestre izgledala je spoljašnja i
podavala se svima odjeđnom. Što se tiče moga
brata od ujaka Roberta, on se nije odlikovao
ničim naročitim. Bio je to prosto dečak, skoro
10
mojih godina. Igrao sam se sa Žilijetom i sa
njime; sa Alisom sam razgovarao; ona se nikad
nije mešala u naSe igre; ma koliko đaleko^utonuo
u prošlost, vidim je ozbiljnu, blago nasmejanu i
predanu. O čemu smo razgovarali? O čemu mogu
razgovarati dva deteta? Pokušaću da vam to ka-
žem, ali ću prvo završiti pričanje u vezi sa uj-
nom, da se ne bih posle vraćao na nju.
Dve godihe posle smrti moga oca, majka i ja
došli smo u Havr da provedemo uskršnje praz-
nike. Nismo stanovali kod Bukolenovih, koji su
u gradu imali đosta skučen stan, nego kod sta-
rije sestre moje majke, čija je kuća bila prostra-
nija. Moja tetka Plantije, koju sam viđao retko,
bila je već dosta dugo udovica; jedva sam po-
znavao i njenu decu, mnogo stariju od mene, a
po prirodi vrlo različitu. »Kuća Plantije«, kako
se govorilo u Havru, nije bila u samom gradu,
nego na po puta onog brda koje dominira gra-
đom i koje nazivaju »Rebro«. Bukolenovi su sta-
novaii blizu poslovne četvrti; iz jedne kuće u
drugu vodila je dasta strma staza kojom sam
siiazio i penjao se više puta dnevno.
Toga dana ručao sam kod ujaka. Odmah po-
sle ručka on je izašao; otpratio sam ga do njegove
kancelarije, zatim sam se popeo do kuće Plan-
tije, da potražim majku. Tamo sam saznao da
je izašla sa tetkom i da će se vratiti tek za ve-
čeru. Odmah sam se spustio u grad, po kome sam
se retko mogao globodno šetati. Stigao sam do
pristaništa, koje je usled morske magle izgle-
dalo sumorno; lutao sam sat ili dva obalom.
Odjednom, obuze me želja da iznenadim Alisu,
koju sam, međutim, tek ostavio . . . Protrčao sam
ltroz grad, zazvonio na vratima Bukolenovih;
već sam poleteo uza stepenište. Devojka, koja mi
je otvorila, zaustavi me:
— Ne penjite se, gospodine Žerom! Ne penji-
te se, gospođa lma napad.
Ali ja sam produžio, Nisam ja došao da vi-
dim u jn u . , . Alisina soba je na trećem spratu.
11
Na prvom su salon i trpezarija; na đrugom ujriina
soba, odakle dopiru glasovi. Vrata ispred kojih
treba proći otvorena su; iz sobe prodire tra-
čak svetlosti i preseca odmorište na stepenicama;
iz straha da me ne primete, oklevam časak,
prikrivam se i, sav obamro, ugledam ovo: na-
sred sobe, sa spuštenim zavesama, ali gde sveće
sa dva svećnjaka prosipaju radosnu svetlost,
leži na kanabetu ujna; kraj njenih nogu Robert
i Žilijeta; iza nje jedan nepoznati mladić u
uniformi poručnika. Prisustvo ono dvoje dece
čini mi se danas strahovito; u ondašnjoj mojoj
bezazlenosti ono me je čak umirilo. Oni smešeći
se posmatraju nepoznatog, koji ponavlja glasom
kao u flaute:
— Bukolen! Bukolen!. . . Da imam ovna, si-
gurno bih ga zvao Bukolen.
I sama ujria se grohotom smeje. Vidim je kako
pruža mladiću cigaretu, koju on pali a zatim
ona povlači nekoliko dimova. Cigareta pada na
zemlju. On poleti da je digne, pretvarajući se
da su mu se noge zaplele u jednu maramu,
pada na kolena pred u jn u . . . Blagodareći ovoj
smešnoj pozorišnoj igri, ušunjao sam se nepri-
mećen.

Evo me pred Alisinim vratima. Cekam

trenutak. Smeh i kikot glasova dopiru sa donjeg
sprata; i možda su oni nadjačali moje kucanje,
jer ne čujem odgovora. Gurnem vrata, koja se
lagano otvaraju. Soba je već tako mračna da
Alisu ne razaznajem odmah; ona kleči na rubu
svoga kreveta, leđima olirenuta prozoru, odakle
pada poslednji zrak svetlosti. Okreće se, ne dižući
se ipak, i kada sam se približio, prošapće:
— O! Zerom, zašto si se vratio?
Saginjem se da je zagrlim; lice joj je oblive-
no suzama. . .
Taj trenutak bio je odlučan za moj život; ni
danas ne mogu da ga se setim bez mučenja.
Bez sumnje, samo sam' do izvesne mere razumeo
12
razlog Alisine nevolje, ali sam snažno osetio da
je ova nesreća bila suviše teška za ovu malu
uzdrhtalu dušu, za ovo nejako telo sve skrhano
od jecanja.
Stajao sam kraj nje dok je ona i dalje kle-
čala; nisam umeo da izrazim nov zanos svoga
srca; ali sam naslonio njenu glavu na svoje srce,
a na njeno ćelo svoje usne, kroz koje se iz-
livala moja duša. Pijan od ljubavi, sažaljenja, ne-
jasne mešavine oduševljenja, samopregora i čed-
nosti, pozivao sam se na boga svim svojim sna-
gama i nudio se, nalazeći svoj cilj samo u
tome da zaštitim ovo dete od straha, zla i života.
Najzad sam pao na kolena obuzet molitvotn;
privio sam je uza se; čuo sam kako nejasno reče:
— 2erom, oni te nisu videli, je li? Oh! Brže
idi! Ne treba da te vide.
Zatim, još tiše:
— 2erom, nemoj pričati nikome. . . Moj
jadni tata ništa ne z n a ...

Nisam, dakle, ništa pričao majci; ali beskraj-

na šaputanja tetke Plantije s majkom, onaj ta-
janstveni i zabrinuti izgled ovih dveju žena,
ono: »Dete moje, idi i igraj se malo dalje!«
kako su me terale svaki put kada bih se pri-
bližio njihovom tajnom razgovoru, sve mi je
to govorilo da one nisu potpuno neupućene u
tajnu kuće Bukolen.
Tek što smo se vratili u Pariz, majku su brzo-
javom ponovo pozvali u Havr; ujna je bila po-
begla.
— Sa nekim? — upitao sam mis Ešberten,
sa kojom me je majka ostavila.
— Dete moje, pitaćeš to svoju majku; ja
ti ne mogu odgovoriti ništa — rekla je draga stara
prijateljica, zaprepašćena ovim događajem.
Dva dana kasnije pošli smo ona i ja da se
sastanemo s majkom. Bila je subota. Sutradan
je trebalo da se nađem sa sestrama od ujaka u
crkvi, i mislio sam samo na to; moj dečji razum
13
priđavao je veliku važnost ovome osvećenju na-
šeg susreta. Posle svega, malo sam mario za
ujnu, i dao časnu reč da majku neeu ispitivati.
Toga jutra u maloj kapeli nije bilo mnogo
sveta. Pastor Votije je bez sumnje namerno uzeo
za temu svoje propovedi ove Hristove reči: JVa-
valite da uđete na tesna vrata.
Alisa je bila nekoliko mesta ispred mene. Vi-
deo sam profil njenog lica; uporno sam je gle-
dao, zaboravljajući na sebe toliko da mi se či-
nilo da kroz nju čujem ove reči, koje sam slušao
svim srcem. Ujak je sedeo kraj majke i plakao.
Pastor je prvo' pročitao ceo stih: Navalite da
uđete na tesna vrata, jer su široka vrata i ši-
rok put Što vode u propast, i mnogo ih ima
koji njim idu; kao što su uska vrata i tesan
put što vode u život, i malo ih je koji ga nalaze.
Zatim, tačno raščlanivši temu, prvo je govorio
o širokom putu. . . Izgubljen i kao u snu,
ponovo sam video sobu svoje ujne; video sam je
opruženu, nasmejanu; video sam i divnog oficira
kako se sm eje. . . I sama pomisao na smeh i
radost bila je uvredljiva, pogrdna, postajala je
kao odvratno preuveličavanje greha!. . .
1 mnogo ih ima koji njim idu, nastavljao je
pastor Votije; zatim je opisivao, i ja sam video
uparađenu gomilu koja se smejala i išla lu-
dirajući se, stvarajući povorku u koju sam ose-
ćao da ne mogu, u kojoj nisam hteo da nađem
mesta, jer svaki korak učinjen u njoj udaljio bi
me od Alise. I pastor se opet vratio na početak;
ja sam video ta tesna vrata kroz koja je trebalo
nastojati da se uđe. Zamišljao sam ih u snu, u
koji sam utonuo, kao neku vrstu mašine za ko-
vanje metalnih pločica, kamo sam se uvukao
s naporom, s neobičnim bolom, pomešanim, me-
đutim, sa predosećanjem nebeske sreće. I ta
vrata su postala baš vrata Alisine sobe; da bih
ušao, ja sam se smanjio, očistio se od svega
onoga što je u meni još ostalo sebično. . . J e r
tesan je put što vodi u život, nastavio je pastor
14
Votije, i posle sveg mučenja tela, sve žalosti,
zamišljao sam, naslućivao sam, drugu radost,
čistu, tajanstvenu, serafimsku, za kojom je moja
duša već žudela. Zamišljao sam tu radost kao
pesmu violine, u isti mah piskavu i blagu, kao
oštar plamen na kome će Alisino i moje srce
planuti. Išli smo oboje napred, obučeni u bela
odela o kojima nam je govorilo Otkrovenje, dr-
žeći se za ruke i gledajući u isti c ilj. . . Šta me
se tiče ako ovi dečji snovi izazivaju smeh! Ponav-
ljam ih ne menjajući ih. Nejasnost koja bi ovde
možda nastala samo je u rečima i u slikama
nepotpunim da izraze vrlo određeno osećanje.
I m alo ih je koji ga nalaze, završavao je
pastor Votije. Objašnjavao je kako treba naći
tesna vrata. . . Malo ih je. Ja ću biti od tih . . .
Na kraju propovedi obuzela me je takva mo-
ralna napetost da sam, čim se obred završio,
pobegao ne tražeći sestru od ujaika, iz ponosa,
i misleći da ću je više zaslužiti ako se od nje
odmah udaljim želeći da odmah lsprobam svo-
ju odluku (jer ja sam je doneo).

II

Ovo strogo vaspitanje naišlo je na duŠu

spremnu, po prirodi sklonu dužnosti i koja se:
po primeru moga oca i majke, uz puritansku
disciplinu, kojoj su bili podvrgnuti prvi za-
nosi moga srca, konačno obrnula ka onom što spm
čuo da nazivaju: vrlina. Meni je isto tako iz-
gledalo prirodno da se uzdržavam kao drugima
da se podaju, i ta strogost kojoj su me potčinili
bila je daleko od toga da me odbija, ona mi je
godila. Od budućnosti sam tražio ne toliko sreću
koliko beskrajnu snagu da nju dostignem, i već
sam melao sreću Sa vrlinom. Bez sumnje, kao dete
od četrnaest gođina bio sam još neodlučan, ,i
sa mnom se moglo' raspolagati; ali me je uskoro
Ijubav prema Alisi odlučno učvrstila u tom smi-
15
slu. Bilo je to neo&ekivano unutrašnje nadah-
nuće, zahvaljujući kome sam postao svestan
sebe; izgledao sam sebi savitljiv, rđavo razvijen,
prepun nada, skoro ravnodušan prema drugima,
osrednje preduzimljiv, i sanjao sam iskljućivo o
onim pobedama što se postižu na samom sebi.
Voleo sam učenje; od lgara voleo sam samo one za
koje je bila potrebna ili pribranost ili snaga.
S drugovima mojih godina družio sam se malo i
pristajao sam na njihove zabave samo iz ljubavi
ili pažnje. Sprijateljio sam se ipak sa Abelom
Votijeom, koji je iduće godine došao u Pariz, u
moj razred. To je bio pnjatan, ravnodušan de-
čak, prema kome sam osećao više ljubavi nego
poštovanja, ali sa kojim sam bar mogao razgo-
varati o Havru i Fongezmaru, kamo su bez
prestanka letele moje misli.
Sa bratom od ujaka Robertom Bukolenom,
koji je bio pitomac iste gimnazije kao i mi, ali
za dva razreda mlađi, sastajao sam se samo ne-
deljom. Da nije bio brat mojih sestara od ujaka,
na koje je uostalom malo ličio, ne bih imao
nikakvo zadovoljstvo da ga viđam.
Bio sam tada sav obuzet svojom ljubavlju,
i samo njome osvetljena stekla su ova dva pri-
jateljstva neku važnost za mene. Alisa je bila
slična onom dragocenom biseru o kome je go-
vorilo evanđelje; ja sam bio onaj koji će pro-
dati sve što ima da ga dobije. Ma koliko da sam
bio još detp, nemam li prava da govorim o lju-
bavi i da tako nazovem osećanje što sam gajio
prema svojoj sestri od ujaka? Ništa od onog
što sam kasnije upoznao ne čini mi se dostojnije
ovoga imena, a sem toga, pošto sam ušao u doba
kada se trpi od određenih uznemirenosti puti,
moje osećanje se po prirodi nije mnogo izme-
nilo: nisam tražio da neposrednije poseđujem onu
koju sam još kao dete želeo samo da zaslužim.
Rad, napor, dobročinstva, - sve sam to krišom
žrtvovao Alisi, pronalazeći stotinu načina da ona
ne sazna šta sam sve učinio samo zbog nje.
16
 Tako sam se opijao nekom vrstom opojne skrom-
nosti i navikavao — avaj! — malo se obzirući
na svoja uživanja, da se zadovoljim samo onim
što bi me stalo izvesnog napora.
Nije li ovo takmičenje pođsticalo samo menć?
Nije mi izgledalo da je Alisa to osećala niti je
išta uradila zbog mene ili za ihene, koji sam se
trudio samo zbog nje. Sve je u njenoj neizve-
štačenoj duši ostajalo u najprirodnijoj lepoti.
Njena vrlina sačuvala je toliko lakoće i ljup-
kosti da je izgledala neusiljena. Zbog detinja-
stog osmeha, ozbiljnost njenog pogleda bijn je
zanostia; sećam se tog blagog, tako umiljato
upitnog pogleđa,. i razumem zašto je ujak u
svojoj obeshrabrenosti tražio oslonca, saveta i
utehe od svoje starije ćerke. ćestb sam ga idućeg
leta viđao u razgovoru sa njom. Zbog tuge mno-
go je ostareo; za vreme ručka ili večere nije
govorio ništa, ili je ponekad iznenada pokazi-
vao neku prisilnu radost, koja je bila teža nego
njegovo ćutanje. Pušio je u svojoj radnoj sobi
do veČernjih časova, sve dok Alisa ne bi došla
po njega; morala ga je moliti da izađe; izvodila
ga je kao neko dete u vrt. Oboje su, silazeći niz
cvetnu aleju, odlazili do male poljane kraj ste-
penica koje vode u povrtnjak, kamo smo odneli
stolice.
Jedno veče, začitavši se, opružen na travi u
senci jedne od velikih rumenih bukava, odvojen
od cvetne aleje jedino ogradom lovora, koja je
prečila put pogleđima a nikako i glasovima, čuo
sam Alisu i ujaka. Bez sumnje, oni su baš go-
vorili o Robertu; tada je Alisa izgovorila moje
ime, i pošto sam počeo da razabirem njihove
reči, ujak uzviknu:
— O, on! Uvek će on voleti rad.
Prisluškivalo protiv svoje volje, hteo sam da
ođem ili barem da učinim neki pokret koji bi
im dao na znanje da sam prisutan. Ali kako?
Da kašljem? Da vičem: ovde sam! Cujem vas!. . .
I više zbog nelagođnosti i stidljivosti nego iz.
i Tesraa vrata 17
 ljubopitstva đa i dalje slušam, ostao sam na miru.
Uostalom, oni su samo prošli, i ja sam vrlo ne-
potpuno čuo njihove re č i. . . Ali oni su odmicali
lagano; nema sumnje, Alisa je kao obično sa
korpicom u ruci kidala uvelo cveće i kupjla j'oš
zelene plodove. opale zbog čestih morskih magli.
čuo sam njen jasari glas:
— Tata, da li je teča Palisije bio viđen čovek?
Ujakov glas bio je potmuo 1 prigušen; nisam
razabrao njegov odgo-vor. Alisa je bila uporna:
— Vrlo viden, je li? 6
.ponovo vrlo' nejasan odgovor; zatim ' Alisa
iznova:
— Žerom je inteligentan, zar ne?
Kako ne bih napregnuo sluh?. . . Ali ne,
nisam mogao razabrati ništa. Ona nastavi:
— Misliš li da će on postati jedan od viđe-
nijih?
Ovde je ujak povisio glas:
— Ali, dete moje, hteo bih prvo da znam
5ta ti podrazumevaš pod rečju: viđen! Može čovek
biti vrlo viđen a da to ne izgleda, bar ne u
očima Ijudi. . . vrlo značajan u božjim očima.
— Baš to pođrazumevam i ja — reče Alisa.
— A onda . . . može li se znati? On je vrlo
mlad. . . Da, svakako, on mnogo obećava; ali to
nije dovoljno da čovek u sp e...
— Sta treba još?
— Ali, dete moje, šta hoćeš da ti kašem? Tre-
ba poverenja, podrške, ljubavi. . . f
— Šta ti nazivaš podrškom? — prekide ga
Alisa.
— Ljubav i poštovanje, ono što je meni ne-
dostajalo — odgovori žalosno ujak; zatim se nji-
hovi glasovi potpuno izgubiše.
Za vreme moje večernje molitve osećao sam
grižu savesti zbog svoje nehotične neuviđavno-
sti, i obećao sam da ću zbog toga optužiti sa-
mog sebe svojoj sestri od ujaka. Možda je u
tome ovoga puta bilo i ljubopit-stva da saznam
netto više.
18
 Na prve moje teči sutradan, rekla je:
— Ali, Žerom, vrlo je ružno tako prisluški-
vati. Trebalo je ua nas obavestiŠ ili đa odež. .
— Uveravam te da nisam slušao. . . čuo sam
iako to nisam hteo. . . Zatim, vi ste samo prošli.
— IšLi smo lagano.
— Da, ali ja sam jedva čuo. Odmah sam pre-
stao da vas slušam. . . Reci šta ti je odgovorio
ujak kada si ga pitala šta je čoveku potrebno
da uspe.
— Zerom — reče ona smešeći se — ti si ga
savršeno Čuo! Zabavljaš se tražeći od mene da ti
ponovim.
— Uveravam te da sam čuo samo početak. . .
kada je govorio o poverenju i o ljubavi.
— Rekao je posle da treba još mnogo drugih
stvari.
— A ti, šta si ti odgovorila?
Ona se odjednom uozbilji:
— Kada je govorio o podršci u životu, odgo-
vorila sam mu da ti imaš majku.
— O! Alisa, ti vrlo dobro znaš da je neću
imati uvek . . . A zatim, to nije ista stvar . . .
Ona spusti glavu:
* - To mi je i on odgovorio.
Uzeo sam je za ruku dršćući.
— Sve Što ću postati kasnije, želim da to buđe
zbog tebe.
— Ali, Zerom, i ja te mogu napustiti.
Ono što mi je bilo na srcu izrgzio sam re-
čima.
— Ja , ja te neću napustiti nikada.
Ona malo sleže ramemma:
— Zar ti nisi dosta jak da ideš sam? Svako
ođ nas treba da sam dođe do boga.
— Ali, ti mi pokazuješ put.
— Zašto tra'žiš dr.ugog vođu pored Hrista? . . .
Veruješ li da smo ikada bliže jedno drugom nego
kad se molimo bogu zaboravljajući jedno na
drugo?
2* 19
 — Da, da nas sjeđini — prekinuh je ja. —
To ga molhn svako jutro i svako veče.
— Zar ti ne razumeš šta može biti sjedinjenje
u bogu?
— Razumem ja to od sveg srca: to znači naći
se sasvim u istoj obožavanoj stvari. Čini mi se,
baš radi toga da bih tebe našao, ja i obožavam
ono što znam da obožavaš i ti.
— Tvoje obožavanje nije čisto.
*— Nemoj tražiti od mene suviše. Prezreo bih
nebo kada te tamo ne bih našao.
Ona stavi prst na usne i malo svečano reče:
»Ištite najpre carstva božijeg, i pravde nje-
gove.*
Prepisujući naše reči, osećam dobro kako će
one izgledati malo detinjaste onima koji ne zna-
ju kako su ponekad po prirodi ozbiljne reči dece.
što ja tu mogu? Da pokušam da ih izvinim? Ni-
kako, kao što neću ni da ih ulepšavam ć^abi izgle-
dale prirodnije.
Nabavili smo evanđelje u tekstu Vulgate, i
znali smo napamet dugačke stavove iz njega.
Pod izgovorom da pomaže svome bratu, Alisa
je sa mnom naučila latinski; ali ja pre pret-
postavljam da je to učinila da bi nastavila da
me prati u mome čitanju. I zaista, jedva sam se
usuđivao da uživam u učenju kad sam znao da
me neće ona pratiti. Ako me je to sprečavalo
ponekad, nije, kao što bi se moglo pomisliti, obuz-
davalo zanos moga duha; naprotiv, činilo mi se
da me je ona u svemu iskreno pređvodila. Moj
razum birao je svoje puteve prema njoj, i ono što
nas je tada zanimalo, što smo mi nazivali misao,
bilo je često samo izgovor za neku učeniju
vezu, samo pritvornost osećanja, samo maska
Ijubavi.
Moja majka mogla je u prvi mah biti uzne-
mirena zbog osećanja čiju dubinu još nije odme-
rila; ali sada, pošto je osečala da se njene snage
bliže kraju, rado nas je sjeđinjavala u istom
materinskom zagrljaju. Srčana bolest od koje je
20
već đavno patila stvarala joj je sve ćešće ne-
lagodnosti. Za vreme jednog naročito jakog na-
pada ona me prfvi uza se:
— Jadni moj mali, vidiš da sam mnogo osta-
rela — reče mi. — Jednog dana ću te iznenada
ostaviti.
Gna ućuta, vrlo potištena. A ja tada neodo-
ljivo uzviknuh ono što 'je izgledalo da je baš oče-
kivala da joj kažem:
— Mama. . . ti znaš da hoću da se oženim
Alisom. — I moja je rečenica bez sumnje bila
nastavak njenih najprisnijih misli, jer odmah
nastavi:
— Da; o tome sam htela da razgovaram s to-
bom, moj Žerom.
— Mama — rekoh jecajući — ti veruješ da me
ona voli, zar ne?
— Da, dete moje. — Ponavljala je nekoliko
puta nežno: — Da, dete moje. — Govorila je
teško. Dodala je: — Treba to prepustiti Gospodu.
Zatim, kako sam bio nagnut, ona stavi svoju
ruku na moju glavu i reče još:
— Neka vas bog čuva, deco moja! Neka vas
bog čuva oboje. — Zatim pade u neku vrstu dre-
meža, iz koga nisam pokušavao da je otrgnem.
Ovaj se razgovor nije nikada nastavio; su-
tradan se majka osećala bolje; otišao sam na
predavanja i ćutanje je obavilo ovo polupove-
ravanje. Uostalom, šta sam mogao saznati još?
Ni trenutka nisam posumnjao u Alisinu lju-
bav. I da jesam dotada, sumnja b i ' iščezla iz
moga srca zauvek posle žalosnog događaja koji
se desio.
Moja majka je jedno veče umrla vrlo mirno,
pored mis Ešberten i mene. Posleđnji napad
koji ju je slomio nije u prvi mah izgledao jači
nego prethodni; uznemirio nas je tek pređ kfaj,
pre nego što je iko od naših rođaka imao vreme-
na da stigne. Sa starom prijateljicom svoje maj-
ke probdeo sam prvu noć kraj drage pokojnice.
Veoma sam voleo svoju majku i čuđio sam se
21
 što i pored suza uopšte nisam osećao žalost;
plakao sam iz sažaljenja prema mis Ešberten,
koja je posmatrala svoju mnogo mlađu prijate-
ljicu kako odlazi bogu pre nje. Ali tajna po-
misao da će ova žalosl; ubrzati dolazak moje
sestre od ujaka nadjačala je bol.
Sutrađan je stigao ujak. Pružio mi je pismo
svoje ćerke, koja je došla tek sutradan sa tetkom
Plantije.
. . . Žerom, prijatelju moj, brate m oj, govo-
rila je u pismu. . . kako sam očajna što joj pred
smrt nisam mogla kazati nekoliko reči k oje bi
jo j pružile ono veliko zadovoljstvo koje je oče-
kivala. Sada, neka mi oprosti! JJbuduće, neka naS
oboje vodi sam bog! Zbogom, m oj jadni prijatelju.
Više nego ikada, tvoja nežna Alisa.
Sta je imalo da znači ovo pismo? Nisu li
te reči zbog kojih je ona bila očajna što ih nije
izgovorila bile zalog naše budućnosti? Bio sam
joS tako mlad da se ipak još nisam usuđivao da
je odmah zaprosim. Uostalom, zar mi je bilo
potrebno njeno obećanje? Nismo li mi već bili
kao vereni? Naša ljubav nije više bila tajna za
naše bližnje; moj ujak, kao i moja majka, nije
nam pravio smetnje; naprotiv, prema meni je po-
stupao kao prema sinu.
Uskršnje praznike, koji su padali nekoliko
dana kasnije, proveo sam u Havru, stanujući kod
tetke Plantije i hraneći se skoro uvek kod ujaka
Bukolena.
Moja tetka Felicija Plantije bila je najbolja
žena, ali ni moje sestre od ujaka ni ja nismo
bili u velikoj prisnosti s njom. Bila je stalno
zaduvana od neke zaposlenosti; pokreti su joj
bili bez ljupkosti, a glas nesklađan; ona nas je
milovala nespretno, osećajući potrebu da svoju
ljubav prema nama izlije u bilo koje đoba dana.
Ujak Bukolen ju je mnogo voleo, ali i po zvuku
njegovog glasa kada je sa njom razgovarao lako
smo mogli osetiti koliko je više voleo moju majku.
22
 — Jađno moje đete — zapo5e ona jedno veCe
— ne znam tvoje namere za ovo leto, ali ću
sačekati tvoje planove pre nego što i sama odlu-
čim; ako ti mogu biti od koristi. . .
— O tome još nisam mnogo razmišljao —
odgovorio sam joj. — Možda ću pokušati da pu-
tujem.
Ona nastavi:
— Ti znaš da ćeš kod mene kao i u Fongez-
maru uvek biti dobročlošao. Obradovaćeš ujaka
i Žilijetu ako odeš tamo . . .
— Hoćete da kažete, Alisu.
— Tako je! Izvini. . . Hoćeš li mi verovati da
sam mislila da ti voliš Žilijetu! Sve dok mi tvoj
ujak nije rekao . . . nema tome ni mesec dana . . .
Znaš, ja vas mnogo volim, ali vas ne poznajem
đovoljno; imam tako retko prilike da vas vidim. . .
A, sem toga, nemam moć opažanja; nemam vre-
mena da se zadržavam na onome što me se ne
tiče. Viđala sam te uvek da se igraš sa Žilijetom. . .
Mislila sam . . . ona je tako lepa, tako vesela.
— Da, još se rado igram sa njom, ali Alisu
volim. . .
— Vrlo dobro! Vrlo dobro, kako god le liS . . .
Znaš, ja je, samo da ti kažem, ne poznajem;
govori manje nego njena seštra; mislim da si imao
neki dobar razlog kada si je izabrao.
— Ali, tetka, nisam ja birao koga da volim,
i nikada se nisam zapitao kakve sam razloge
imao da . . .
— Ne ljuti se, Žerom, ja ti govorim bez
zlobe. . . Sada sam zaboravila što sam ti htela
re ć i. . . A, evo: mislim da će se sve to svakako
završiti brakom; ali zbog žalosti ti se sada još
ne možeš v eriti. . . A zatim, ti si još dosta mlad . . .
Razmišljala sam da bi se na tvoje prisustvo u
Fongezmaru sada, kada budeš tamo bez majke,
moglo rđavo gledati. . .
— Ali, tetka, baš zbog toga sam govorio o
putovanju.
23
 — Da. Pa dobro, dete moje, smatrala sam da
bi moje prisustvo moglo olakšati stvari, i ude-
sila sam da budem slobodna jedan deo leta.
— Umalo da za to nisam zamolio mis Ešber-
ten, koja bi rado došla.
— Znam već da će ona doći. Ali, to nije do-
voljno! Ja ću doći takođe!. . . Oh! Ja nemam
namere da zamenim tvoju sirotu majku — dođade
ona iznenada zajecavši. — Staraću se za domaćin-
stvo. . . I, najzađ, neću smetati ni tebi, ni tvome
ujaku, ni Alisi.
Tetka Felieija se zavaravala verujući da će
njeno prisustvo biti od koristi. Da kažem istinu,
jedino nam je ona smetala. Kao što je nagove-
stila, bila je od jula meseca u Fongezmaru, kamo
smo mis Ešberten i ja stigli ubrzo posle nje.
Pod izgovorom da pomaže Alisi u domaćim po-
slovima, ona je ovu tako mirnu kuću ispunjavala
neprekidnom bukom. Uslužnost kojom se trudila
da nam bude prijatna i, kako je ona govorila,
da »olakša stvari«, bila je tako nezgrapna da smo
Alisa i ja bili pred njom najčešće usiljeni i
skoro nemi. Mora biti da smo joj izgledali vrlo
hlađni .. A i da nismo ćutali, zar bi ona mogla
razumeti prirodu naše ljubavi? Naprotiv, Zili-
jetin karakter bio je đosta prilagodljiv ovoj
bujnosti; moju ljubav prema tetki kvarila je
možda neka zavist, jer sam video da ona po-
kazuje naročitu naklonost prema mlađoj od svo-
jih bratanica.

Jeđno jutro posle dolaska pošte, ona me pozva:

— Jadni moj Žerom, veoma sam očajna;
ćerka mi je bolesna i zove me; biću primorana da
vas napustim. . .
Potražio sam ujaka, pun nepotrebnih obzira,
ne znajući da li da se usuđim da ostanem u Fon-
gezmaru posle tetkinog odlaska. Ali već kod
prvih reči:
— Sta li će još sve izmisliti moja jadna
sestra da bi zaplela i najprirodmje stvari? No!
24
A zašto da nas napustiš, Zerom? — uzviknu on.
— Zar ti nisi već skoro moje dete?
Tetka se u Fongezmaru nije zadržala duže
od dve nedelje. Cirn je otišla, kuća se smirila;
zavladalo je opet ono spokojstvo koje mnogo liči
na sreću. Moja žalost nije timanjila, nego kao
da je još povećala našu ljubav. Započeo je jedno-
ličan život u kome se kao u vrlo zvučnoj
sredini čuo i najmanji treptaj našeg srca. . .

Nekoliko dana posle tetkinog odlaska, jedno

veče, sećam se, razgovarali smo za stolom o njoj.
Kakva uznemirenost! govorili smo. Zar je mo-
guće da talasi života neće više dati mira njenoj
duši? Lepa vizijo ljubavi, šta je ostalo ovde od
tvoga ođsjaja? Jer smo se setili reči Getea, koji
je, govoreći o gospođi Štajn, pisao: »Bilo bi
lepo videti odsjaj sveta u ovoj duši.« I mi smo
odmah ustanovili neku hijerarhiju, ceneći naj-
više kontemplativne sposobnosti, Ujak, koji je
dotle ćutao, popravi nas sažaljivo se smešeći.
— Deco moja — reče on — bog će prepo-
znati svoj lik čal^ i skrhan. Čuvajmo se da ne
sudimo o ljudima samo po jednom trenutku nji-
hova života. Sve ono što vam se ne sviđa na
mojoj sirotoj sestri ima ona da zahvali doga-
đajima koje ja i suviše poznajem da bih je
mogao kritikovati tako strogo kao što činite vi.
Nema osobine tako prijatne u mladosti koja se u
starosti ne bi mogla lskvariti. Ono što vi nazi-
vate uznemirenost, kod Felicije je u početku
bilo samo dražestan zanos, neposrednost, pre-
davanje trenutku i Iju pkost... Mi nismo bili
mnogo drukčiji, uveravam vas, nego što ste vi
danas. Ja sam dosta ličio na tebe, Žerom; i više
možda nego što mi se čini. Felicija je mnogo li-
čila na Žilijetu kakva j.e sada. . . da, čak i fi-
zički. I odjednom j^ tu sličnost nalazim — doda-
de on okrećući se svojoj ćerci — u tvome glasu;.
imala je tvoj osmeh — ovaj pokret, koji je,
ubrzo, izgubila, da kao i ti poneki put» tHŠta ne
25
radeći, sedi isturenih lakata, čela naslonjenog na
prekrštene prste svojih ruku.
Mis Efiberten mi se okrete i skoro tihim gla-
SQm reče:
— Alisa podseća na tvoju majku.

Leto je te godine bilo divno. Sve je izgledalo

kao prožeto plavetnilom. Naš ža'r je savladao zlo,
smrt; senka je izmicala ispred nas. Svako jutro
buđila me je moja radost; ustajao sam u zoru
hitajući u susret danu. , . Kad sanjam o tom vre-
menu, vidim ga punog rose, Žilijeta je ustajala
ranije od svoje sestre, koja je do kasno u noć
bdela, i silazila je ,sa mnom u vrt. Postala je
glasonofia između svoje sestre i mene; pričao
sam joj bez prestanka o našoj Ijubavi, i ona
me je neumorno slušala. Govorio sam joj ono
fito se nisam usuđivao da kažem Alisi, pred
kojom sam zbog preterane Ijubavi postajao pla-
filjiv i usiljen. Izgledalo je da Alisa pristaje na
ovu igru, da joj je milo što razgovaram tako
veselo sa njenom sestrom, ne znajući, ili pret-
varajući se da ne zna, da mi govorimo samo o
njoj.
O, divno ljubavno pretvaranje, i ti, prete-
rana ljubavi, kojim si nas putem vodila iz smeha
u plač i iz najprostodušnije radosti ka zahtevima
vrline!
Leto je izmicalo tako čisto, tako blistavo,
da se danas skoro i ne sećam tih prohujalih
dana. Jedini događaji su bili razgovori, č ita n ja ...
— Nešto žalošno sam sanjala — reče mi
Alisa jednog jutra poslednjih dana moga raspu-
Sta. — J a sam živela, a ti si bio mrtav. Ne:
nisam te videla kako umireš. Bilo je prosto ovako:
ti si bio mrtav. Bilo je strašno; bilo je to tako
nemoguće da sam držala da si samo ođsutan.
Bili smo odvojeni, a ja sam osećala da ima
načina da dođem do tebe: pokušala sam i toliko
sam se naprezala da me je to probudilo.
26
 Jutros sam, Cini mi se, bila pod utiskom
toga sna; kao da se on nastavio. Jpš mi se
činilo da sam odvojena od tebe, da ću tako pstati
dugo, dugo — i ona dodade vrlo tiho; -— celog
svog života, i da ću morati cejog života Ulagati
mnogo napora . . .
— Zašto?
— Oboje ćemo ulagati mnogo napora da bismo
se opet našli.
Nisam shvatio ozbiljno, ili sam se bojao da
ozbiljno shvatim njene reči. Kao prigovarajući
joj zbog toga, dok mi je srce snažno kucalo,
ja joj, izhenada ohrabren, rekoh:
— E pa lepo, a ja sam jutros sanjao đa ću se
oženiti tobom tako sigurno da nas ništa, baš ništa,
neće moći rastaviti osim smrti.
— Ti smatraš da smrt može rastaviti? — na-
stavi ona.
— Hoću da kažem •••
— Mislim da ona, naprotiv, može zbližiti. . .
da, zbližiti ono što je bilo rastavljeno za života.
Sve je to tako duboko prodrlo u nas da još
čujem zvuk naših reči. Pa jpak sam tek kasnije
razumeo svu njihovu težinu.
Leto je odmicalo. Već je većj deo polja bio
pokošen, te se vidik neočekivano širio. Uoči, ne,
dva dana pre moga odlaska, silazio sam pred veće
sa Žiljjetom preipa šumarku donjeg vrta.
— Sta si recitovao juče Alisi? — upita me.
— Kada to?
— Na klupi kod krečane, kad smo vas osta-
v ili. . .
— Ah! . . . neke Bodlerove stihove, čini mi
se ••.
— K oje?. . . Zar nećeii da mi kažeš?
Sići ćemo uskoro u studenu tamu,

Započeh ja đosta ozbiljno; aU ona, prekjda-

jući me, odmah nastavi izmenjenim i drhtavim
glasom:
27
 Zbogom, šivi sjaju naših kratkih leta!

— Šta? Ti ih znaš? — uzviknuh vrlo izne-

nađen. — Verovao sam da ti ne voliš stihove. . .
— A zašto ne? Zar zato što mi ih ti nisi reci-
tovao? — reče ona smejući se, ali malo usiljeno . . .
— Poneki put mi se čini da smatraš da sam
sasvim glupa.
— Može čovek biti vrlo inteligentan a da ne
voli stihove. Nikada te nisam čuo da ih govoriš,
i nisi tražila od mene da ti ih recitujem.
— Jer je Alisa to tražila. . .
Ćutala je nekoliko trenutaka, zatim reče iz-
nenada:
— Ti prekosutra putuješ?
— Moram.
— Šta ćeš raditi ove zime?
— Prvu godinu na Normali.
— Kada se misliš oženiti Alisom?
— Ne pre nego što odslužim vojsku. čak i
ne pre no što budem znao malo bolje šta ću doc-
nije raditi.
— Dakle, ti to još ne znaŠ.
— To još neću da znam. Mnogo me stvari
zanima. Odlažem što duže mogu čas kada ću mo-
rati izabrati i raditi samo to.
— Da li svoju veridbu odlažeš i iz straha da
se ne vežeš?
Slegao sam ramenima, ne odgovorivši. Ona je
bila uporna:
— Onda, šta čekate s veridbom? Zašto se ne
verite odmah?
— A zašto đa se verimo? Zar nam nije do-
voljno što znamo da jesmo i da ćemo ostati jedno
za drugo, a da o tome svet ne bude obavešten?
Ako već želim da ceo svoj život dam za nju, na-
laziš li da je lepše da svoju ljubav vežem obeća-
njima? J a — ne. Zaveti bi mi izgleđali kao uvreda
Ijubavi. . . Poželeo bih da se verim samo onda ako
joj ne bih verovao.
— Nije ona ta kojoj ja ne bih verovala__
28
 Išli smo lagano Stigli smo do one tačke u
vrtu odakle sam nedavno, bez svoje volje, čuo
razgovor Alise i njenog oca. Odjednom mi pade
na pamet da bi možda Alisa, koju sam video
da je izašla' u vrt, mogla sedeti na maloj poljani
i da bi nas isto tako dobro mogla čuti; moguć-
nost da ona čuje ono što se nisam usuđivao da joj
direktno kažem odmah me zanese; uživajući u toj
svojoj prepređenosti, dižući glas:
— O! — uzviknuh ushićeno i malo suviše sve-
čano za moje godine, pridajući mnogo pažnje
svojim reeima da bih između Žilijetinih reči
čuo i ono što ona nije kazala. . . — O! Kada bismo
samo mogli nadnoseći se nad duŠu koju volimo
videti u njoj kao u ogledalu kakvu sliku ostavlja-
mo! Citati iz drugih kao iz nas samih. bolje nego iz
nas samih! Kakva mirnoća u nežnosti! Kakva čed-
nost u ljubavi!. .
UobražSvao sam da je Zilijetina uznemire-
nost posledica moga osrednjeg pesničkog ushi-
ćenja. Ona nasloni iznenada svoju glavu na moje
rame:
— 2erom! Žerom! Htela bih da budem si-
gurna da ćeš je usrećiti. Ako i zbog tebe bude
morala trpeti, verujem da ću te mrzeti.
— Ali, Žilijeta — uzviknuh, grleći je i di-
žući joj glavu — ja bih šam sebe mrzeo. Kada
bi ti znala!. . . Ja zato još nisam izabrao poziv da
bih život započeo samo s njom! Vezujem svoju
budućnost za nju! I sve ono što bih mogao biti
bez nje ne želim. . .
— A šta ona na sve to kaže?
— Pa nikad joj ne govorim o tome1 Ni-
kađa; zbog toga što se još nismo ni verili; ni-
kada nismo razgovarali o braku niti o onome
što ćemo raditi docnije. O, Žilijeta! Život sa
njom čini mi se toliko lep da se ne usuđujem . . .
razumeš li ti to? Da se ne usuđujem da joj o
tome govorim.
— Ti hoćeš da je sreća iznenadi,
29
 — Ne, nije to. Nego, bojim s e . . . da je ne
poplaSim, razumeš U? . . . Bojim se da je ne po-
plaši ta ogromna sreća koju nazirem! Jednoga
dana sam je pitao da li bi želela da putuje. Rekla
mi je da uopšte ne želi, i da joj je dovoljno što
zna da te zemlje postoje, da su lepe i da drugi
mogu tamo putovati. . .
— A ti, Zerom, želiš li da putuješ?
— Svuda! Ceo život mi se čini kao dugo pu-
tovanje sa njom krcz knjige, ljude, zem lje. . . Raz-
mišljaš li ti šta znače reči: dići sidro?
— Da, o tome često mislim — promrmlja ona.
A ja, koji sam je jedva slušao i puštao da
njene reči padaju na zemlju kao jadne ranjene
ptice, nastavio sam:
— Otputovati noću; probuditi se u jutarnjem
sjaju: osetiti da smo sami nas dvoje na nesigurnim
talasima. . .
— I doći u pristanište koje smo kao deca već
viđali na kartama gde nam je sve nepoznato. . .
Zamišljam te na mostu kako silaziš sa broda
sa Alisom ispod ruke.
— Brzo bismo otišli na poštu — dodadoh
smešeći se — da potražimo pismo koje bi nam
Žilijeta pisala. . .
— Iz Fongezmara, gde bi ostala, i koji bi vam
izgledao sasvim mali, sasvim žalostan i sasvim
dalek. . .
Da li su to tačno njene reči? To ne mogu
tvrditi, jer, kažem vam, bio sam tako pun Iju-
bavi da sam jedva čuo druge reči sem ljubav-
nih. >
Stigli smo do male poljane; hteli smo da
se vratimo istim putem, kada odjednom iz senke
izađe Alisa. Bila je tako bleda da je Žilijeta
ciknula.
— Zaista, ne osećam se sasvim dobro —
promuca brzo Alisa. — Vazduh je svež. Mislim
da ću bolje uraditi ako se vratim. — I odjednom,
ostavljajući nas, ona se brzim koracima vrati
kući.
30
 — Čula je ono o čemu smo govorili — uzvik-
nu 2ilijeta, čim se Alisa malo udaljila.
— Pa mi nismo rekli ništa što bi je moglo
ožalostiti. Naprotiv. . .

— Pusti me — reče ona, poletevši za svojom

sestrom.
Te noći nisam mogao spavati. Alisa je došla
na večeru, zatim se odmah povukla, žaleći se
kasnije na glavobolju. Sta je ona mogla čuti
iz našeg razgovora? I sa nespokojstvom sam se
prisećao naših reči. Zatim sam pomislio da sam
možda pogrešio što sam išao suviše blizu Žilijete
i što sam je zagrlio; ali to je bila moja navika
još iz detinjstva; i toliko puta nas je Alisa već
videla da idemo tako. Ohi Kako sam bio slep
lutajući u traženju svoje krivice, a ni trenutka
ne pomislivši da je Alisa možda bolje fiula refii
2ilijetine, koje sam ja jedva slušao i kojih sam
se tako slabo sećao. Ali svejedno! Nespokojan,
ofiajan pri pomisli da bi Alisa mogla posumnjati
u mene i ne misleći na druge opasnosti, odlučio
sam, i pored onog što sam rekao Zilijeti a možda
pod uticajem onoga što mi je rekla ona, odlučio
sam da savladam svoja kolebanja, svoj strah, i
da se sutradan verim.

To je bilo uoči moga odlaska. Tome sam

mogao pripisati njenu žalost. Izgledalo mi je da
me izbegava. Dan je prošao, a ja je nisam mo-
gao sresti samu; strah da ću morati otići ne
razgovarajući s njom nagnao me je da odem do
njene sobe nešto pre večere; stavljala je koralnu
ogrlicu i, da bi je zakopfiala. digla je ruke i sag-
nula se okrenuvši leđa vratima i gledajući preko
ramena u ogledalo između dva svećnjaka. Ona me
prvo opazi u ogledalu i nastavi da me gleda neko
vreme, ne okrenuvši se.
— Ole! Zar vrata msu bila zatvorena? —
reče.
31
 — Ja sam kucao; nisi odgovorila. Alisa, ti
znaš da sutra putujem?
Ona ne odgovon ništa, nego stavi na kamin
ogrlicu, koju nije uspela da zakopča. Reč »verid-
ba« izgledala mi je suviše gola, gruba, pa sam
umesto nje upotrebio neku parafrazu. Cim me
je Alisa razumela, učini mi se da se zateturala,
naslonila se na kam m __a i ja sam toliko drh-
tao da sam bojažljivo izbegavao da je gledam.
Bio sam pored nje i uzeo je za ruku ne
dižuči očiju; nije se otimala, nego, nagnuvši
svoje lice i podižući moju ruku, stavi na nju
svoje usne i promrmlja oslonivši se na mene:
— Ne, Žerom, ne; nemoj da se verimo, mo-
lim te . . .
Srce mi je kucalo tako jako da verujem da
ga je i ona osetila; nastavi zatim nežnije:
— Ne; ne jo š . . .
I kađ sam je zapitao:
— Zašto?
— Ali ja bih tebe mogla pitati: zašto? Za-
što menjati?
Nisam se usudio da joj spomenem sinoćni
razgovor, ali bez sumnje je osetila da sam na
to mislio, i kao odgovor na moje misli reče, gle-
dajući me bez prestanka:
— Varaš se, prijatelju moj: meni nije po-
trebna tolika sreća. 'Nismo li srećni i ovako?
Uzalud se trudila da se smeši.
— Ne, jer treba da te napustim.
— Slušaj, Žerom, večeras ne mogu razgo-
varati s tobom. . . Ne kvarimo svoje poslednje
trenutke. . . Ne; ne. Volim te više nego ikada;
budi siguran. Pišaću ti; objasniću ti. Obećavam ti
da ću ti pisati već sutra. . . čim- otputuješ. Idi
sada'. Vidi, evo, ja plačem. . . Ostavi me.
Ona me odgurnu, blago mi se ote, i to je
bio naš oproštaj, jer joj toga večera nisam mo-
gao više reći ništa, a sutrađan kađa sam ođlazio
ona se zatvorila u svoju sobu. Video sam je na
32
prozoru kako mi maše i gleda kako odmiču kola
koja su me nosila.

111
Te godine skoro nisam ni video Abela Vo-
tijea; stupio je u vojsku pre poziva, dok sam ja
spremao svoj ispit ponavljajući retoriku. Bio
sam dve godine mlađi od Abela i odložio sam
vojni rok dok ne završim Ekol normal, u koju
je trebalo da se te godine obojica upišemo.
Bilo nam je milo što smo se opet sastali.
Po izlasku iz vojske, on je putovao duže od me-
sec dana. Bojao sam se da će se promeniti; ste-
kao je samo više sigurnosti, ne gubeći ništa od
svoje privlačnosti. To poslepodne, koje smo pro-
veli u Luksemburškom parku, dan pre ulaska u
školu, nisam mogao sačuvati tajnu i dugo sam
mu pričao o svojoj ljubavi, za koju je on, uosta-
lom, već znao. On je stekao te godine neko
iskustvo sa ženama, koje mu je đopuštalo su-
periomije držanje, malo uobraženo, ali koje
mene nije ništa vređalo- Podsmevao mi se što
nisam umeo da kažem posleđnju reč, kako se on
izražavao, navodeći kao potvrđeno pravilo da
ženi nikada ne treba dozvoliti da gospodari. Do-
puštao sam mu da govori, ali sam smatrao da
ovi njegovi sjajni zaključci nisu dobri ni za mene
ni za nju, i da je on samo dokazao da nas ne
razume.
Drugi dan po našem dolasku primio sam ovo
pismo:

Dragi moj Zerom,

Mnogo sam razmišljala o onome što si mi
predložio (ono što sam predložio! Tako nazvati
našu veriđbu!). Bojim se da sam suviše stara
za tebe. To ti se možda još ne čini, jer još nisi
imao prilike da vidiš druge žene; ali razmiš-
Ijam o tome kako bih trpela kasnije posto bih
ti se predala, kada bih videla da ti se više ne
3 Tesna vrata 33
m o g u s v i d e t i . M n o g o č e š s e I j u t it i, b e z s u m n je ,
č ita ju ć i o v o ; č in i m i s e d a č u je m t v o j e p r ig o -
v o r e ; ipafc tc m o l i m da pričekdš još, d o k m a l o
v i š e z a đ e š u ž iv o t .
■ Razumej đa o»o g o v o r i m s a m o ž b o g t e b e ,
j e r što ' s e m e n e tič e , č v r s to v e r u je m d a n eć u
n i k a d a m o ć i prestati đa te oolim.
A lis a .

Prestati da se volimo! (Zar i to može doći

U pitanje! Bio sam više iznenađen nego ožalo-
šćen, ali tako uzrujan da sam odmah otrčao da
pokažem ovo pismo Abelu.
— E pa lepo! Šta misliš da učiniš? — reče
ovaj pročitavši pismo, vrteći glavom i stiSnuvši
usne. Podigao sam ruke pun neizvesnosti i oča-
jan. — U najmanju ruku, nadam se da nećeš
odgovoriti! Kad čovek počne da se objašnjava sa
ženom, izgubljen j e . . . Slušaj . . . ako noćimo u
subotu u Havru, mogli bismo biti u nedelju iz-
jutra u Fongezmaru i vratiti se ovamo u pone-
đeljak za prvi čas. Nisam video tvoje rođake
otkad sam izašao iz vojske; to je dovoljan iz-
govor, i služi mi na čast. Ako Alisa primeti da je
to samo izgovor, tim bolje! Ja ću se zabavljati
sa Žilijetom dok ti budeš razgovarao sa nje-
nom sestrom. Ti ćeš se truditi da ne budeš de-
tin ja s t... Da istmu kažem, ima u tvojoj pripo-
vesti nešto što ne razumem sasvim; valjda mi
nisi ispričao sv e. . . Svejedno! J a ću to obja-
sniti. . . Naročito nemoj javljati za naš dolazak:
treba iznenađiti tvoju rođaku i ne dati joj vre-
mena da se naoruža.

Kada sam gurnuo baštenska vrata, srce mi

je snažno uđaralo. Zilijeta nam je odmah po-
trčala u susret. Alisa, zauzeta oko rublja, nije
se žurila da siđe. Razgovarali smo sa ujakom i
mis Ešberten, kada ona naposletku uđe u salon.
Ako ju je naš iznenađni dolazak i zbunio, umela
je to da sakrije; setio sam se šta mi je rekao
34
Abel; nije se pojavljivalaf tako dugo da bi se na-
oružala protiv mene. Njena uzdržljivost izgledala
je još hladnija zbog Žilijetinog preteranog odu-
ševljenja. Osećao sam da nije odobravala moj po-
vratak; bar se trudila da u svom izrazu po-
kaže neodobravanje, iza koga se nisam usuđi-
vao da tražim potajno uzbuđenje. Sedeći dosta
daleko od nas, u jednom uglu kraj prozora,
izgledala je sasvim predana ručnom radu, čije
je bodove obeležavala mičući usnama. Abel.je go-
vorio; srećom! Jer, što se mene tiče, nisam
imao snage, i da on nije pripovedao doživljaje
iz vojske i sa putovanja, prvi trenuci ovog susre-
ta bili bi sumorni. I sam ujak izgledao je naro-
čito zabrinut.
Odmah posle ručka Žilijeta me pozva na stra-
nu i odvede u vrt:
— Zamisli, hoće da me udadu'. — uzviknu
ona čim smo ostali sami. — Tetka Felicija je
juče pisala tati da ga izvesti o namerama ne-.
kog vinogradara iz Nima; jedan vrlo čestit čovek,
tvrdi ona, koji me je proletos sreo nekoliko puta
u društvu i zaljubio se u mene.
— Ti si zapazila tog gospodina? — upitao
sam sa nehotičnim neprijateljstvom prema tome
proscu.
— Da, znam dobro ko je. Neka vrsta Don
Kihota, dobro dete, bez obrazovanja, vrlo ružan,
vrlo prost, dosta smešan, tako da pred njim ni
tetka nije mogla sačuvati svoju ozbiljnost.
— Ima li o n . . . izgleda? — rekoh podsmeš-
ljivo.
— ’Ajđe, Zerom! Ti se podsmevaš! Neki tr-
govac!. . . Da si ga video, ne bi me to pitao.
— I . . . šta je odgovorio ujak?
— Ono što sam odgovorila ja sama: da sam
suviše mlada za udaju. . . Na nesreću — dodade
ona smešeći se — tetka je predvidela ovu smet-
nju; u postskriptumu ona kaže da gospodin
Eduard Tesijer — tako se zove — pristaje da.
čeka i da odmah zauzme red. To je besmisleno;
*• 35
 ali Šta ja tu mogu učiniti? Ipak mu ne mogu reći
da je suviše ružan!
— Ne, nego da nećeš da se udaš za vinogra-
/dera.
Ona slegnu ramenima:
— To su razlozi koji ne važe za tetku. . .
Pustimo to. Alisa ti je pisala?
Govorila je neobično brzo, kao da je vrlo
uzbuđena. Pružio sam joj Alisino pismo, koje
ona pročita jako crveneći. Činilo mi se da sam
osetio neki ljutit naglasak u njenom glasu kada
me je zapitala:
— Dakle, šta ćeš uraditi?
— Već više ne znam — odgovorih. — Sada,
kada sam ovde, osećam da bi mi bilo lakše
napisati, i već prebacujem sebi što sam došao.
Razumeš li ti šta je ona htela reći?
— Razumem da hoće da ti da slobodu.
— Ali zar je meni stalo do slobođe! I ti fa-
zumeš zašto mi je to napisala?
Ona mi odgovori: »Ne«, tako suvo da sam
od tog časa bio ubeđen da o tome bar nešto
zna, premda pravu istinu nisam ni slutio. Za-
tim, naglo se okrenuvši na jednom zavijutku
aleje kojom smo išli:
— Ostavi me sada. Nisi došao da razgovaraš
sa mnom. Mi smo već suviše dugo zajedno.
Ona odjuri prema kući i malo kasnije čuo
sam je kako svira na klaviru.
Kad sam ušao u salon, ona je razgovarala
sa Abelom, koji joj se pridružio, i nije prestajala
da svira, sada nemarno i kao slučajno impro-
vizirajući. Ostavio sam ih. Dosta dugo sam lu-
tao po vrtu tražeći Alisu.
Bila je u dnu voćnjaka i brala uza ziđ prve
hrizanteme, čiji se miris mešao sa mirisom suvog
lišća bukvika. U vazduhu se osećala jesen. Sun-
ce je jedva izgrevalo kroz drvored, a nebo je
bilo istočnjački Čisto. Lice joj je bilo uokvireno,
skoro skriveno velikom zelandskom kapom,
koju joj je Abel doneo sa puta i koju je odmah
36
stavila na glavu. Nije se okrenula kad sam se
približio, ncgo me je lako drhtanje koje nije
mogla sakriti upozorilo da je prepoznala moje
korake; i bio sam čvrsto rešio da se suprot-
stavim njenim prigovorima i njenom strogom
pogledu. Ali kada sam joj se približio, kada sam
bojažljivo usporio korake, ona mi, najpre ne
okrećući lice prema meni, nego spuštenog po-
gleda, kao neko durljivo dete, pruži skoro odo-
strag ruku punu cveća, kao da me poziva da
đođem. A pošto sam se ja kao od šale zaustavio
na taj pokret, ona najzad, okrenuvši se, pođe
k meni nekoliko koraka podižući glavu, i ja
ugledah nasmejano lice. Obasjanom njenim po-
gledom, sve mi je ođjednom izgleđalo opet
jednostavno, lako, tako da sam bez napora i
neizmenjenim glasom počeo:
— Zbog tvog pisma sam se vratio.
— To sam i slutila — reče zatim, ublaživši
promenom glasa žaoku' svoga prekora — i baš
zbog toga se ljutim. Zašto si pogrešno razumeo
ono što sam ti rekla? Međutim, to je bilo vrlo
prosto. . . (U isti mah žalost i sve teškoće uči-
niše mi se samo izmišljene; i postojale su jedino
još u mojoj duši.) Bili smo srećni kao što sam
ti i rekla, i zašto se onda čudiš što odbijam tvoj
predlog da izmenimo svoj položaj?
U stvari, osećao sam se srećan pored nje, tako
savršeno srećan da je moja misao riastojala da
se ni u čemu ne razlikuje od njene, i nisam više
želeo ništa do njen osmeh i da, držeći je za
ruku, idem sa njom po nekom lepom putu oivi-
čenom cvećem.
— Ako ti to više voliš — rekoh joj ozbiljno,
odričući se odj eđnom svih drugih nada i pre-
puštajući se savršenoj sreći trenutka — ako
to više voliš, mi se nećemo veriti. Kada sam pri-
mio tvoje pismo, dobro sam razumeo u isti mah-
da sam u stvari bio srećan i da ću prestati da
to budem. O! Vrati mi onu sreću koju sam imao
ne mogu da je se odreknem. Volim te dovoijn«
37
da bih te čekao celoga svog života; ali ne mogu
podneti pomisao da bj me mogla prestati voleti,
ili da sumnjaš u moju ljubav, Alisa.
— Ah! 2erom, u to ja ne mogu sumnjati.
I njen glas, dok mi je to govorila, beše isto-
vremeno miran i žalostan; ali osmejak kojim je
bila ozarena bio je tako vedar i lep da sam se
zastiđeo svoga straha i svojih prebacivanja; uči-
nilo mi se tada da je iz njih proizlazio onaj
prizvuk tuge koji sam osetio u njenom glasu.
Bez ikakvog prelaza, poČeh da govorim o Svo-
jim planovima, o svojim studijama i o tom no-
vom načinu života, od koga sam očekivao toliko
koristi. Ekol normal nije bila onda ono što je
ođneđavno postala, vrlo stroga đisciplina teško
je padala samo nemarnim i tvrđoglavim duho-
vima; tamo se cenio napor marljivih. Sviđalo mi se
što me je ta skoro monaška navika čuvala od
sveta, koji me je uostalom malo privlačio, a bilo
je dovoljno što se Alisa hojala da ću je odmah
omrznuti. Mis Ešberten je u Parizu zađržala stan
u kome je ranije stanovala sa mojom majkom.
Poznajući u Parizu samo nju, Abel i ja smo
svake nedelje provodili nekoliko časova kod
nje; svake nedelje sam pisao Alisi i ništa joj
nisam prećutao iz svoga života.
Sedeli smo sađa na ivici otvorenog staklenog
krova, koji su zastrle ogromne stabljike kra-
stavaca, čiji su poslednji plodovi bili obrani.
Alisa me je slušala i zapitkivala; nikada još
nisam osetio toliko nežnosti i srdačnosti u nje-
noj Jjubavi. Strah, brige, čak i najlakša uzbuđe-
nja, nestajali su u njenom osmejku, upijali su
se u tu divnu prisnost kao magla u potpuno
plavetnilo neba.
Zatim smo, na klupi u bukviku, kamo su đošli
i Žilijeta i Abel, proveli ostali đeo dana či-
tajući redom svako od nas po jednu strofu
Svinhernova Trijum fa vremena. Spustilo se veče.
— Hajđemo! — reče Alisa, zagrlivši me u
trenutku našeg odlaska, napola se šaleći, ali ipak,
38
moždft, pod uticajem mog nesmotrenog ponaša-
nja. — Obećaj mi sađa da‘ ubuduće nećeš biti
tako romantičan. . .

— No, đakle! Jesi li veren? — upitao ttie J*

Abel čim smo ponovo ostali sami,
— Dragi moj, nije reč više o tome — odgo-
vorio Sam nađovezujući odmah tonom koji je
presecao svako novo pitanje: — I ovako je
mnogo bolje. Nikada nisam bio srečniji nego ve-
čeras.
— Ni ja! — uzviknu on; zatim ođjednom, za-
grlivši me: — Reći ću ti nešto divno, izvan-
redno; Žerom, do ludila sam zaljubljen u 2ill-
jetu! Malo sam u to sumnjao već prošle godine;
ali ti ništa nisatn hteo reći đok ponovo ne vidim
tvoje rođake. Sada je gotovo; moj život je odlučen.
•
— Vollm , š ta k a ž e m : v o le t i — o b o ž a v a m Z iU jetu!

— Već odavno mi se činilo da sam prema tebi

osećao neku vrstu rođačke ljubavi. . .
Zatim, smejući se i poigravajući, on me za-
grli i stade da se valja kao dete po jastucima u
vagonu koji nas je vozio u Pariz. Bio sam za-
prepašćen njegovim priznanjem i pomalo u ne-
prilici zbog literarne primese koju sam osetio u
tom priznanju; ali, kako se odupreti tolikoj že-
stini 1 rađosti? . . .
*— I najzađ! Ti si se izjasnio? — uspeo sam da
ga upitam, usred bujice njegovih reči.
— Ma, ne; ma, ne! — uzviknu on. — Neću
da spalim najlepši'deo pripovesti.
NctjlepSt Iju b a v n i tr e n u ta k
N ije k a đ a s e k a i e : j a te v o l i m . . .

— Gle! Nećeš mi to prebaciti, ti, Učitelju spo-

rosti.
— Ali, najzad — nastavih ja malo izazvan —■
misliš li da i ona, sa svoje strane. . .
39
 —- Ti, đakle, nisi primetio njeno uzbuđenje
kada me je ugledala! I sve vreme naše posete
ta uzbuđenost, to crvenjenje, ta raskoš reči!. . .
Ne, ti, naravno, nisi primetio ništa; jer si bio
zauzet Alisom. . . I kako me je ispitivala! Kako
je upijala moje reči! Postala je 'mnogo inte-
ligentnija nego što je bila pre godinu dana. Ne
znam otkud si pronašao da ona ne voli da čita;
ti uvek veruješ da je to samo za A lisu. . . Ali,
dragi moj, čudnovato je šta sve ona zna! Znaš
li čime smo se zabavljali pre večere? Setili smb
se jedne Danteove Kancone; svako od nas reci-
tovao je po jeđan stih; i ona me je popravljala
kad bih pogrešio. Znaš dobro:

A m o r c h e n e lla m e n te m i ra g io n a .

— Nisi mi rekao da je učila italijanski.

— Ni ja nisam to znao — rekoh dosta
iznenađeno.
— Kako! Kada je započela Kanconu, rekla
mi je da ju je baš od tebe čula.
— Bez sumnje je čula kada sam čitao njenoj
sestri jednog dana dok je ona šila ili vezla po-
red nas, kao što često radi, ali do đavola ako je
ičim pokazala da je razumela.
— Zaista! Alisa i ti zaprepašćujete samoživo-
šću. Eto, vi ste toliko predani svojoj ljubavi i
ne zapažate divno rascvetavanje ove inteligen-
cije i duše! Neću sam sebe da hvalim, ali bilo
je ipak vreme da dođem. . . Ali ne, ali ne, ne
Ijutim se na tebe, vidiš dobro — govorio je
grleći me ponovo. — Samo, obećaj mi: ni reči
o svemu ovome Alisi. Zelim da svoje stvari vo-
dim sasvim sam. Žilijeta je zaljubljena, to je iz-
vesno, i dovoljno da se usuđujem da je ostavim
do idućeg raspusta. Mislim čak da joj ne pišem
za to. vreme. Ali, raspust o Novoj godini ti i ja
provešćemo u Havru, i tada. . .
— I tada?. . .
40
 — Pa lepo! Alisa će iznenada saznati za na-
šu veridbu. Mislim da to izvedem brzo. I znaš
šta će se dogoditi? J a ću ti izraditi, zahvaljujući
našem primeru, Alisin pristanak, koji ti nisi
kadar da dobiješ. Mi ćemo je ubediti da se naše
venčanje ne može slaviti pre vašeg. . .
On je nastavio, preplavio me je neiscrpnom
bujicom reči, koja se nije zaustavila čak ni po
dolasku voza u Pariz, čak ni posle našeg po-
vratka u Ekol normal, jer, pored toga što smo
peške prešli put od stanice do škole, iako je bilo
kasno doba noći, Abel me je dopratio u moju
sobu, gde smo produžili razgovor sve do zore.
Abelovo . oduševljenje imalo je pred sobom
sadašnjost i budućnost. On je već video naše
zajedničko venčanje i pričao o njemu; zamišljao,
slikao iznenađenja i radost svakoga od nas; za-
nosio se lepotom naše pripovesti, našeg pri-
jateljstva, svojom ulogom u mojoj ljubavi. Sla-
bo sam se odupirao tako laskavom žaru, koji-
me je najzad prožeo, i popuštao sam polćiko,
privučen njegovim neostvarljivim predlozima.
Zahvaljujući našoj ljubavi, rasle su naša ambi-
cija i smelost; čim završimo školu, blagosloviće
pastor Votije naše zajedničko venčanje i mi
ćemo svi četvoro krenuti na put; zatim ćemo se
latiti grdnog posla u kome će naše žene rado
postati naše saradnice. Abel, koga je profesura
malo privlačila i *koji je smatrao da je rođen da
piše, steći će brzo, pomoću nekoliko uspelih dela,
bogatstvo koje mu je nedostajalo; što se mene
tiče, privlaCila me je više nauka nego korist,
te sam mislio da se odam religioznoj filozofiji,
čiju sam istoriju nameravao da napišem. . . Ali
čemu prisećati se tolikih nada?
Sutradan smo utonuli u rad.

IV

Vreme do raspusta za Novu godinu bilo je

tako kratko da moje poverenje, sasvim zadobi-
41
jeno poslednjhn razgovorom sa Alisom, nije ni
trenutka pokolebano. Kao što sam, sebi i obećao,
pisao sam joj vrlo dugačka pisma svake nedelje;
ostalih dana, držeći se po stram od svojih dru-
gova i posećujući samo Abela, živeo sam u mi-
slima sa Alisom i unosio u svoje omiljene knjige
beleške koje će joj poslužiti, odričući se zbog
koristi koju bi ona tu mogla naći one koju sam
ja sam'tražio. Njena pisma nisu prestala da me
uznemiruju; iako je na moja odgovarala dosta
redovno, verovao sam da u njenom revnosnom
odgovaranju ima više brige da ohrabri moj rad
nego zanosa njene đuše; i dok su za mene ocene,
diskusije, kritike bile samo sredstvo za izra-
žavanje misli, činilo mi se, da se ona, naprotiv,
svim tim pomagala da bi sakrila od mene svoje
prave misli. Ponekad sam posumnjao da se ona
time ig ra. . . Ali svejedno! Čvrsto rešen da se
ni na šta ne žalim, nisam dopuštao da se u
Jnojim pismima nazre išta od moga nemira.
Krajem decembra otputovali smo Abel i ja
za Havr.
Odseo sam kod tetke Plantije. Nije bila kod
kuće kada sam došao. Ali tek što sam se sme-
stio u svojoj sobi, sluga mi javi da me ona čeka
u salonu.
Čim se raspitala za moje zdravlje, za moj
smeštaj, za moje studije, prepustila se bezobzirno
svojoj iskrenoj ljubopitljivosti:
— Nisi mi još rekao, dete rnoje, da li si bio
zadovoljan svojim boravkom u Fongezmaru? Ka-
ko napreduju one stvati?
Trebalo je izdržati nespretnu tetkinu do-
broćudnost; ali, ma kako da mi je bilo teško
slušati kako se naprečac govori o osećanjima,
koja činilo mi se čak i najčistije i najnežnije
reči vređaju, bilo je to rečeno tako jednostav-
nim i srdačnim tonom da bi bilo glupo ljutiti se
zbog toga. Ipak sam se ispočetka malo bunio:
— Niste li mi sami proletos rekli kako smatra-
te da je naša veridba preuranjena?
42
 — Da, znam to; to se u početku tako kaže —
nastavi ona zgrabivši moju ruku, koju patetično
steže u svojoj. — A zatim, zbog tvojih studija,
zbog tvog odsluženja vojske, vi se ne možete
venčati još nekoliko godina, zn&m ja to. Uosta-
lom, ja lično ne odobravam suviše dugo vere-
ništvo; to umara mlade devojke. . . Aii, to je po-
nekad vrlo dirljivo. . . Uostalom, veridbu nije
potrebno objavljivati. . . samo nagovestiti. O!
obazrivo. DeVojkama više ne treba. A zatim, to
opravdava vaše dopisivanje, vaše odnose; i, naj-
zad, ako se pojavi neki drugi prosac, Sam od
sebe. . . i to se može lako desiti — dobaci ona
sa umesnim osmehom — to dopušta da se ođgo-
vori nežno: ne; da se ne vredi mučiti. Znaš da
su zaprosili Zilijetu! Ove zime je bila vrlo za-
pažena. Još je malo mlada, pa je tako i
odgovorila; ali mladi čovek predlaže da čeka;
to više nije baš mlad čovek. . . Ukratko, to je
sjajna partija; jedan od onih vrlo pouzdanih;
uostalom, sutra ćeš ga videti; treba da đođe da
vidi moje božićnje drvo. Reći ćeš mi svoj uti-
sak.
— Bojim se, tetka, da se on badava muči i
da je Žilijeti neko drugi u glavi — rekoh mnogo
se naprežući da odmah ne spomenem Abela.
— Hm? — uČini moja tetka upitno, sa skep-
tičnom grimasom, i nakrivi glavu. — Ti me iz-
nenađuješ! 5to mi ona o tome ništa nije rekla?
Ja se ugrizoh za usnu da ne bih govorio
dalje.
— Pa, videćemo . . . Žilijeta se nešto ne oseća
đobro ovo poslednje vreme — nastavi ona . . . —
Uostalom, ne radi se sada o njoj . .. Ah! Alisa
je vrlo ljupka takođe. . . Najzad, da ili ne, jesi
li se izjasnio?
Premđa sam se iz sveg srca protivio reči:
izjava/tkoja mi se činila tako nepogodno gruba,
upitan neposredno a nesposoban da slažem, od-
govorio sam zbunjeno:
— Đa. — I osetih kako mi se lice zažari.
43
 — I šta ti je rekla?
Sagnuo sam glavu: hteo sam da ne odgo-
vorim. Još više zbunjen, i kao protiv svoje volje
rekoh:
— Odbila je da se veri.
— Pa lepo! Ima pravo ta mala! — uzviknu
tetka. — Imate vremena, zaboga . . .
— O! Tetka, ostavimo to — rekoh poku-
šavajući uzalud da je zaustavim.
— Uostalom, tome se od nje ne čudim; tvoja
sestra od ujaka uvek mi je izgledala razboritija
nego ti.
Ne znam šta me je tada obuzelo; bez sumnje
nervozan zbog toga ispitivanja, odjednom sam
osetio kao da mi se srce cepa; kao kakvo dete,
položio sam čelo na krilo dobre tetke i jecajući:
— Tetka, ne, vi ne razumete — uzviknuo
sam. —■ Ona nije od mene tražila da čekam. . .
— Nego šta! Zar te je odbila? — reče tonom
punim sažaljenja, đižući mi glavu.
— Ne . . . ne baš sasvim.
Odmahnuo sam žalosno glavom.
— Bojiš li se da te više ne voli?
— O! Ne; nije to ono čega se bojim.
— Jadno moje dete, ako želiš da te razumem,
treba da se malo jasnije izraziš.
Stideo sam se i bio sam očajan što sam se
prepustio svojoj slabosti; tetka je bez sumnje
bila nesposobna da oceni razloge moje neizves-
nosti; ali ako se iza Alisinog odbijanja krio neki
određen razlog, tetka bi mi, ispitujući oprezno,
možda pomogla da ga otkrijem. Ubrzo ona sama
dođe do toga:
— Čuj — nastavi ona — Alisa sutra ujutru
treba da dođe da ukrasi sa mnortt božićnje drvo;
brzo ću videti o čemu je reč; saopštiću ti za
ručkom, i ti ćeš shvatiti, u to sam uverena. da
nemaš čega da se plašiš.

Otišao sam na večeru kod Bukolenovih. 2i-

lijeta, koja je zaista već nekoliko dana bila bo-
44
lesna, kao da se promenila; njen pogled dobio je
malo grub i skoro tvrd izraz, te se još više nego
ranije razlikovala od svoje sestre. To veče ni sa
jednom od njih dve nisam mogao razgovarati
nasamo; to, uostalom, -nisam uopšte ni želeo, a
kako je ujak izgledao umoran, povukao sam se
ubrzo posle večere.

Oko božićnjeg drveta koje je ukrašavala

tetka Plantije okupljalo se svake godine mnogo
dece, rođaka i pnjatelja. Drvo je stajalo u tre-
mu, koji je bio kao neka vrsta kaveza na ste-
peništu što j e , gledalo u prvo predsoblje, salon,
na staklena vrata, kao neka vrsta zimskog vrta,
gde je bio postavljen bife. Ukrašavanje đrveta
nije još bilo dovršeno i izjutra na sam praznik,
sutradan po mome dolasku, Alisa je došla dosta
rano, kako mi „je tetka već nagovestila, da po-
mogne vešati o grane ulcrase, ,,sveće, voće, slat-
kiše i igračke. Bio bih vrlo zadovoljan da sam
joj i sam mogao pomoći, ali trebalo je pustiti
tetku da razgovara s njom. Otišao sam, dakle,
ne videvši je, i celo jutro sam se trudio da sa-
vladam svoj nemir.
Otišao sam prvo do Bukolenovih, željan da
vidim Žilijetu; saznao sam da je Abel stigao pre
mene, i, plašeći se da ne prekinem odlučujući
razgovor, odmah sam se povukao, zatim sam lu-
tao obalom i ulieama sve do ručka.
' — Veliki glupače! — uzviknu tetka kada sam
ušao. — Zar je dopušteno tako zagorčavati život
samom sebi! Nema nijedne razborite reči u svemu
onome što si mi pnčao onog ju tra . . . Oh! Bila
sam odlučna; poslala sam u šetnju mis Ešberten,
koja se trudila da nam pomoghe, i čim sam ostala
nasamo s Alisom, pitala sam je, sasvim pro-
stodušno, zašto se nije verila ovog Ieta. Sma-
traš li možda da je bila u neprilici? Nije se ni za
trenutak zbunila i sasvim mirno mi je odgo-
vorila da se nije htela udati pre svoje sestre.
Da si je to iskreno pitao, ona bi ti i odgovorila
45
 kao i meni. Zar je tu bilo ičeg zbog čega je
trebalo da se uznemiruješ? Vidiš li, dete moje,
ništa ne vredi kao iskrenost. . . Sirota Alisa mi
je govorila i o svome ocu, koga ne može osta-
v i t i ... O! Mnogo smo razgovarale Vrlo je raz-
borita, ta mala; rekla mi je takođe da još nije
sasvim ubeđena da će ti ona baš odgovarati;
boji se da je suviše stara za tebe, i da bi ti
pre želela stvorenje Žilijetinih godina. . .
Tetka je nastavila; ali ja više nisam slušao;
jedna jedina stvar bila mi je važna: Alisa nije
pristajala da se uda pre svoje sestre. Pa zar
Abel nije bio tu! Taj veliki. uobraženko je, dakle,
imao pravo: istim udarcem, kako je on govorio,
izdejstvovaće naša dva venčanja . . .
Sto sam više mogao, krio sam od tetke uz-
buđenje u koje me je bacilo ovo otkriće, poka-
zujući prostodušno samo radost, koja joj je iz-
gledala vrlo prirodna i koja joj se sviđala ^tim
više što joj se činilo da mi ju je ona dala! Ali
odmah posle ručka ostavio sam je, ne sećam
se više pod kakvim izgovorom, i potrčao da
potražim Abela.
— Hm! Šta sam ti rekao! — povika on gr-
leći me čim sam mu izrazio svoju radost. —
Dragi moj, mogu ti već saopštiti da je razgovor
što sam ga jutros imao sa Žilijetom skoro pre-
sudan, iako smo govorili isključivo o tebi. Čini
mi se da je bila umorna, nervozna. . . Bojao sam
se da ću je uznemiriti idući suviše daleko, i da
ću je razdražiti ako ostanem suviše dugo. Posle
onoga što sam čuo od tebe, sve je u redu!
Dragi moj, dođe mi da skačem od radosti. Ot-
pratićeš me do Bukolenove kapije, da me za-
držiš ako poletim uz put; osećam se lakši nego
Euforion. . . Kada Žilijeta sazna da te njena
sestra odbija samo zbog nje! Pa kada je odmah
zaprosim ... Ah! Prijatelju moj, vidim već svoga
oca kako večeras pred božićnjim drvetom hvali
Gospođa, plače od sreće i polaže ruku punu
blagoslova na glave četvoro verenika koji kleče.
46
Mis Ešberten će se pretvoriti u uzdah, tetka
Plantije će natopiti nedra suzama, i božićnje
drvo, sve u plamenu, pevaće slavu božju i plje-
skati rukama kao brda u Svetom pismu.
Tek predveče kada se deca, rođaci i prijatelji
skupe trebalo je zapaliti božićnje drvo. Smeten,
pun teskobe i nestrpljenja, ostavio sam Abela i
da bih skratio svoje čekanje, pošao sam na dugu
šetnju uz strmu obalu Sent-Andresa; zalutavši za-
držao sam se tako dugo da je svečanost kod
tetke Plantije bila već počela kada sam se
vratio.
Još u tremu primetio sam Alisu; činilo se
da me čeka, i odmah mi priđe. O vratu nosila-
je starinski krst od ametista, koji sam joj dao
kao uspomenu na moju majku, ali koji još
nisam video na njoj. Umoran i bolan izraz njenog
iica duboko me ožalosti.
— Zašto dolaziš tako kasno? — reče mi gla-
som prigušenim i brzim. — Htela sam da raz-
govaram s tobom.
— Zalutao sam u stenju na obali. . . Ali, ti si
bolesna. . . Oh! Alisa, šta ti je?
Ona ostade trenutak preda mnom kao ukopana
i drhtavih usana; obuzelo me je takvo nespokojstvo
da se nisam usudio da je zapitam; ona stavi svoju
ruku na moj vrat, kao da bi htela privući moje lice.
Video sam da je htela da govori; ali u tom trenut-
ku uđoše gosti; njena ruka, obeshrabrena pade. . .
— Nema više vremena — promrmlja ona. Za-
tim, videvši kako se moje oči pune suzama, i kao
da je ovo podsmešljivo objašnjenje moglo biti
dovoljno da me umiri, odgovori na pitanje pro-
čitano iz moga pogleda:
— N e. . . umiri se: prosto me boli glava; ova
deca toliko galame. . . Morala sam se ovde sklo-
n iti. . . Vreme je da se sada vratim njima.
Naglo me napusti. Ušli su gosti koji su me
rastavili od nje. Mislio sam da joj priđem u
salonu; primetio sam je na drugom kraju sobe,
okruženu decom, kako ih upućuje u igre. Između
47
nje i rnene prepoznao sam razne osobe mimo
kojih ne bih mogao proći a da se ne izložim
opasnosti da me zadrže; msam se osećao sposoban
da budem pristojan i da razgovaram. Možda,
kada bih kliznuo uza zid. . . Pokušao sam.
Kada je trebalo da prođem ispred velikih sta-
klenih vrata koja vode u vrt, osetio sam kako me je
neko uhvatio za ruku. Bila je to žilijeta, napola sa-
krivena zavesom pred vratima.
— Hajdemo u zimsku baštu — reče naglo.
— Treba da razgovaram s tobom. Idi kako si
pošao; odmah ću doći za tobom. — Zatim, odškri-
nuvši za trenutak vrata, pobeže u vrt.
šta se dogodilo? Želeo sam da vidim Abela.
Šta je on rekao? Šta je učinio? . . . Vraćajući se
prema tremu, došao sam do staklene bašte, gde
me je čekala Žilijeta.
Liee joj je gorelo; mrštenje obrva đavalo je
njenom pogledu izraz tvrd i bolan; oči su joj se
svetlele kao da je u groznici; i sam glas kao da
joj je bio hrapav i rezak. Neka vrsta besa ju je
razdražila; i pored sveg uzbuđenja, bio sam izne-
nađen, čak zbunjen njenom lepotom. Bili smo
sami.
— Alisa je razgovarala s tobom? — upita me
odmah.
— Jedva dve reči: došao sam vrlo kaisno.
— Znaš da ona hoće da se udam pre nje?
— Da.
Neprestano me je gledala. . .
— I znaš za koga ona hoće da se udam?
Nisam odgovarao.
— Za tebe — nastavi ona, kriknuvši.
— Ali, to je ludost!
— Pa zar ne!
U njenom glasu bilo je u isti mah i očajanja
i rađosti. Uspravi se, i, štaviše, zabaci ramena
unazad. . .
— Sada znam šta mi ostaje da uradim — na-
stavi ona zbunjeno, otvarajući vrata vrta, koja
snažno zatvori za sobom.
48
 Sve se mutilo u mojoj glavi i u mom srcu.
Osećao sam kako mi krv udara u slepoočnicama.
Jedna jedina misao bila je jasna u mojoj smete-
nosti: naći Abela. On bi možda mogao objasniti
čudnovate reči dveju sestara. . . Ali se nisam
usuđivao da se vratim u salon, gde sam mislio
da će svako primetiti moj nemir. Izašao sam.
Ledeni vazduh u vrtu umirio me je; tamo
sam ostao neko vreme. Spuštalo se veče, a magla
s moi'a skrivala je grad; drveće je bilo bez lišća,
zemlja i nebo izgledali su sasvim opustošeni. . .
Razlegala se pesma; bez sumnje, hor dece okup-
Ijene oko božićnjeg drveta. Vratio sam se kroz
trem. Vrata salona i predsoblja bila su otvo-
rena; primetio sam u sađa pustom salonu tetku,
loše sakrivenu iza klavira, kako razgovara sa
Žilijetom. U predsoblju oko ukrašenog drveta
tiskali su se gosti. Deca su završila svoju crkve-
nu pesmu; zavladao je mir, i pastor Votije,
ispred drveta, započe neku vrstu propoveđi. On
nije propuštao nijednu priliku za »sejanje dobrog
semena«, kako je on to nazivao. Sveće i vrućina
smetali su mi; hteo sam opet da izađem; uz
vrata video sam Abela; bez sumnje, stajao je
tamo već neko vreme. Gledao me je neprijatelj-
ski i slegao ramenima kada su se naši pogleđi
sreli. Pošao sam prema njemu.
— Glupače! — reče poluglasno. Zatim odjeđ-
nom: — Ah! hajđčmo napolje; doznao sam
lepe stvari! — I'čim smo izašli napolje: — Glu-
pače! ponovi on dok sam ga gledao sa strahom
ništa ne govoreči. — Pa ona tebe voli, glupače!
Zar mi to nisi mogao reći?
Bio sam poražen. Opirao sam se da u to po-
verujem.
— Ne, zar ne! Ti to nisi mogao čak ni pri-
metiti!
i On me zgrabi za ruku i stađe Ijutito đa me
trese. Njegov glas između stisnutih zuba bio je
drhtav i piskav.
4 Tesna vrata 49
 — Abele, preklinjem te — rekoK mu posle
trenutka ćutanja, glasbm koji je takođe drhtao,
dok me je on vukao nasumice velikim koracima
—■ umesto da se ponašaš tako, pokušaj da mi
ispričaš šta se dogodilo. Ja ništa ne znam.
, Pri svetlosti uličnog fenjera on me ođjeđ-
nom zaustavi, pogleda; zatim, naglo me privla-
čeći k sebi, stavi svoju glavu na moje rame i
promrmlja jecajući:
— Oprosti! Ja sam glup, ja takođe, jer nisam
znao da vidim bolje nego ti, jadni moj brate.
Izgleđalo je kao da ga je plač malo umirio;
podiže glavu, nastavi hod i prođuži:
— Sta se desilo?. . . čemu koristi sada vra-
čati se na to? Sa Žilijetom sam razgovarao ju-
tros — rekao sam ti to. Bila je izvanredno lepa i
uzbuđena; verovao sam da je to bilo zbog ipene;
to je bilo samo zato što smo govorili o tebi.
— Zar to nisi mogao primetiti tada? . . .
— Ne; ne sasvim; ali sada mi i najmanji
znaci postaju ja sn i. . .
— I siguran si da se ne varaš?
— Da se varam! Ali, dragi moj, treba biti
slepae pa ne videti da ona tebe voli.
— Onda, A lisa. . .
— Onda se Alisa žrtvuje. Ona je otkrila tajnu
svoje sestre i hoće da joj ustupi mesto. Vidiš,
moj stari! To nije teško fazumeti, međutim. . .
Hteo sam da ponovo razgovaram sa Zilijetom;
već kod prvih reči koje sam joj rekao ili,. bolje,
čim je počela da me shvata, digla se sa otomana
na kome smo sedeli i ponovila nekoliko puta:
»Bila sam u to sigurna«, tonom osobe koja uopšte
nije bila sigurna u to . . .
— Ah! Ne podsmevaj se!
— ZaŠto? Nalazim da je smešna ta pripo-
vest. . . Pojurila je u sobu svoje sestre. čuo sam
žestoku viku, koja me je poplašila. Nadao sam
se da ću ponovo videti Žilijetu, ali trenutak
kasnije, izašla je Alisa. Imala je na glavi šešir,
50
izgledalo je đa joj je neprijatno Sto m e vidi,
brzo me je pozdravila u prolazu — To je sve.
— Ti Žilijetu hisi ponovo video?
Abel se malo ustezao:
— Jesam. Kada je Alisa otišla, gurnuo sam
sobna vrata. Žilijeta je bila onde, nepomična,
ispred kamina, s laktovima na mramoru, s bra-
dom u šakama; gledala se neprestano u ogledalo.
Kada me je čula, nije se okrenula, nego je udarila
nogom, vičući: »Ah! Ostavi me!« tonom tako gru-
bim da sam otišao ne tražeći više ništa. To je sve.
— I sada?
— Ah! Lakše mi je pošto sam ti rekao. . .
I sada? Lepo! Trudićeš se da izlečiš Žilijetu
od njene ljubavi, jer, koliko ja poznajem Alisu,
ona ti se pre toga neće vratiti.
Išli smo dosta dugo, ćuteći.
— Vratimo se! — reče on najzad. — Sada
su gosti otišli. Bojim se da me otac čeka.

Vratlli smo se. Salon je zaista bio prazan;

u predsoblju kraj ogolelog, skoro ugašenog dr-
veta ostali su samo tetka i dvoje njene dece,
ujak Bukolen, mis Ešberten, pastor, moje sestre
od ujaka i jedna dosta smešna osoba koju sam
video kako nadugačko razgovara s mojom tet-
kom, ali u kojoj sam tek sada prepoznao prosioca
0 kome mi je govorila Žilijeta. Veći, snažniji,
rumeniji no i jedan od nas, skoro ćelav, drugog
položaja, iz druge sredine, druge rase, izgledalo
je da se oseća kao tuđin među hama; vukao je
1 nervozno uvrtao ispod ogromnih brkova ču-
perak prosede bradice. Trem, čija su vrata osta-
la otvorena, nije više bio osvetljen; ušli smo obb-
jica bez šuma i naše prisustvo niko nije pri-
metio. Jeđno strašno predosećanje me je obuzi-
malo.
— Stoj! — reče Abel uhvativši me za ruku.
Videli smo tada kako se nepoznati približava
Žilijeti i uzima joj ruku, koju mu je ona pružila
51
bez otpora, ne dižući prema njemu svoj pogled.
Noć se spustila u moje srce. . .
— Ah, Abele, šta se to događa? — promrm-
ljao sam kao da još nisam razumeo, ili sam se
nadao da sam rđavo razumeo.
— Bogami, mala prevazilazi samu sebe — reče
on piskavim glasom, Neće da zaostane za svojom
sestrom. Sigurno da bi anđeli pljeskali onde gore!
Ujak priđe da zagrli Žilijetu, kraj koje su
bile mis Ešberten i tetka. Priđe pastor V otije. . .
J a koraknuh napređ. Alisa me primeti, potrča
prema meni dršćući:
— Žerom, to je nemoguće. Pa ona ga ne voli!
Ona mi je jutros to rekla. Pokušaj da to sprečiš,
Zerom! Oh! Sta će biti s njom? . . .
Obesila se o moje rame u očajnom prekli-
njanju; dao bih bio svoj život samo da smanjim
njen bol.
Iznenadan krik kraj drveta; zbunjeno ko-
mešanje .. Pritrčasmo. . . Žilijeta je pala u ne-
svest u naručje moje tetke. Svi su se tiskali,
naginjali prema njoj, i ja sam je jedva mogao
videti; raspletena kosa kao da je vukla unatrag
njeno strahovito bledo lice. Po trzajima hjenog
tela izgledalo je da to nije obična nesvestica.
— Ništa . . . Ništa . . . — reče glasno tetka, da
bi umirila ujaka Bukolena, koji se uplašio i koga
je već pastor Votije tešio uperivši kažiprst u
pravcu neba. — Ništa, neće biti ništa. To je
uzbuđenje; običan nervni napad. Gospođine Te-
sijer, vi ste snažni, pomozite mi. Ođnećemo ie
gore, u moju sobu; na moj krevet. . . na moj
krevet. . . — Zatim se naže prema starijem sinu,-
šapnu mu nekoliko reči na uvo i videh kako ovaj
odmah ode, bez sumnje po lekara.
Tetka i prosilac držali su Žilijetu ispod pazuha,
napola zavaljenu u njihovim rukama. Alisa je
podigla noge svoje sestre i nežno ih obuhva-
tila rukama. Abel je podupirao glavu, koja bi
inače visila, i ja sam ga video kako, sagnut, ljubi
njenu raspuštenu kosu, koju je skupljao.
52
 Pređ vratima sobe zaustavio sam se.
Položili su Zilijetu na krevet; Alisa je gospo-
đinu Tesijeru i Abelu rekla nekoliko reči, koje
uopšte nisam čuo; ona ih je otpratila do vrata,
zamolila nas da ostavimo njenu sestru da se
odmara, a pored nje će ostati ona sama sa tetkom
P lantije. . .
Abel me zgrabi za ruku i ođvuče napolje, u
noć, kroz koju smo hodali dugo, bez cilja, bez
hrabrosti i bez misli.

Nisam nalazio drugog smisla svome životu

osim svoje ljubavi, uhvatio sam se za nju, ne
očekujući i ne želeći ništa što mi ne bi došlo od
moje prijateljic,e.
Sutradan, kada sam se spremao da odem
da je vidim, zaustavila me je tetka i pružila mi
ovo pismo koje je taman bila dobila:

.. .Veliko Žilijetino uzbuđenje prestalo je tek

pred zoru, posle lekova koje jo j je prepisao lekar.
Preklinjem Zeroma da ne dolazi ovamo nekoliko
dana. Zilijeta bi mogla prepoznati njegov korak
ili njegov glas, a njoj je potreban največi m ir . . .
Bojim se da će m e Zilijetino stanje zadržati
ovde. Ako ne budem mogla primiti Zeroma pre
njegovog odlaska, reci mu, draga tetka, da ću mu
p isa ti. . .

Zabrana se ticala samo mene. Bilo je dopu-

šteno tetki, svakom drugom, da zvoni kod Bu-
kolenovih; i tetka se spremala da ode tamo, još
ovo jutro. Sum koji bih ja mogao proizvesti?
Kakav slab izgovor . . . Ali, svejedno!
— Dobro. Neću ići.
53
 Bilo mi je vrlo teško što nisam mogao ođmah
videti Alisu; a ipak, bojao sam se toga susreta;
bojao sam se da ne smatra da sam ja kriv zbog
stanja njene sestre, i trpeo sam radije da je ne
vidim nego da je sretnem ljutitu.
Zeleo sam da sretnem bar Abela.
Na njegovim vratima devojka mi predade pi-
samce:

Ostavljam ti ovih nekoliko reči da se ne bi

uznemiravao. Ostati u Havru tako blizu Žilijete
bilo m i je nepodnošljivo. Ukrcao sam se za Sau-
tem pton sinoć čim sam te napustio. Moj raspust
će se završiti u Londonu kod S . . . Naći ćem o se
opet u školi.

. . . Odjeđnom, počela mi je izmicati svaka

pomoć ljudi. Nisam više produžavao boravak,
koji mi je pružao samo bol, i vratio sam se u
Paiiz pre vremena. Bogu sam upravio sve svoje
pogleđe, onom »od koga proističe sva prava ute-
ha, sva milost i svaki savršen dar«. Njemu sam
prineo na žrtvu svoju muku. Mislio sam da će
i Alisa naći utočišta kođ njega, a pomisao da se
i ona moli hrabrila je, uzdizala moju molitvu.
Prošlo je dosta vremena u razmišljanju i uče-
nju, bez drugih' dogadaja sem Alisinih pisama i
onih koje sam ja njoj pisao. Sačuvao sam sva
njena pisma; moje uspomene, odsad pobrkane,
tamo su zabeležene . . .
Vesti iz Havra dobijao sam preko tetke, i
prvo samo preko nje; saznao sam koliko je brige
prvih dana zadavalo teško Žilijetino stanje. Dva-
naest dana posle moga odlaska primio sam najzad
ovo Alisino pisamce:

Oprosti mi, dragi m oj Žerom, što ti nisam

pisala ranije. Stanje naše jadne Žilijete bilo je
takvo da nisam im ala vremena. Od tuoga ođlasfca
skoro je nisam napuštala. Molila sam tetku đa
54
ti to ja v i, i m i s l im đa je ona to i u č i n ila . T i
znaš đa }e Ž i l i j e t i od, pre tri dono bolje. Već
z a h v a lju je m b o g u , a l i s e j o š ne usuđujem rado-
vati se.

I Robert, o kome vam dpsad skoro nisam

ni govorio, mogao mi je, vrativši se u Pariz
nekoliko dana posle mene, đoneti vesti o svojim
sestrama. O njemu sam se starao više zbog nje-
govih sestrara nego iz naklonosti prema njemu
samome; svaki put kada je bio slobođan u
poljoprivrednoj školi, koju je pohađao, stavljao
sam sebi u dužnost đa ga razonodim.
Ođ njega sam doznao ono što se nisam usu-
đivao da pitam Alisu ili tetku: Eduard Tesijer
je dolazio vrlo revnosno da se rasnituje o Žilijeti;
ali dok je Robert bio u Havru, ona ga još nije
bila videla. Saznao sam takođe da je žilijeta
posle mog odlaska uporno ćutala pred sestrom, i
u tome ćutanju je ništa nije moglo pokolebati.
Zatim, nešto kasnije, saznao sam od tetke
da Žilijeta sama traži da se što pre objavi njena
veridba, za koju se, to sam pređosećao, Alisa
nadala da će biti odmah pokvarena. Ta odluka,
koju nisu mogli srušiti ni saveti, ni nalozi, ni
preklinjanja, uvrtela joj se u glavu, vezala joj
oči i zarobila je u njenom čutanju. . .
Vreme je prolazilo. Od Alise, kojoj, uostalom,
nisam znao šta da pišem, dobijao sam samo naj-
beznačajnija pisamca. Gusta zimska magla oba-
vila me je; moja lampa za učenje i sav žar
moje ljubavi i moja vera slabo su suzbijali —
avaj! — noć i hladnoću moga srca. Vreme je
prolazilo. •
Zatim, jednog proletnjeg jutra, iznenada, pismo
od Alise tetki, koja tog časa nije bila u Havru,
a koje mi je tetka dostavila. Odande prepisujem
ono što bi moglo osvetliti ovu pripovest:
55
 . . . Divi se m ojoj poslušnosti; Jeao što si me
nagovorila, prim ila sam gospodina Tesijera; du-
gt> sam razgovarala s njirne. Uvidela sam da je sa-
vršen i skoro verujem , priznajem, da ovaj brak
neće možda bitl onako nesrećan kao što sam se
ja u početku bojala. Doduše, Zilijeta ga ne voli;
ali on m i izgleda, svakim danom, sve više
dostojan da bude voljen. Govori o situaciji jasno
i ne čudi se karakteru m oje sestre; on mnogo
veruje u uspeh svoje Ijubavi i laska sam sebi
da nema ničeg što njegova upornost ne bi m°9~
la pobediti. Time hoću da ti kaiem da je vrlo
zaljubljen.
U stvari, preko m ere sam dirnuta Zero-
movom pažnjom što se toliko bavi m ojim bratom.
Mislim da to čini'samo po dužnosti, jer Robertov
karakter im a malo sličnosti sa njegovirn — a
možda i da ugodi meni — no on je, bez sumnje,
već mogao uvideti da ukoliko je zadatak koji
čovek primi na sebe teži, utoliko više vaspitava
i uzdiže dušu. Evo uzvišenih misli! Nemoj se
mnogo sm ejati svojoj velikoj bratanici, jer to su
misli k oje m e drže i pomažu da na Zilijetin
brak gledam kao na neko dobro.
K ako mi godi tvoja svesrdna briga, draga
m oja tetka! . . . Ali nerrioj misliti da sam nesrećna;
ja skoro mogu reći: naprotiv, jer iskušenje koje
je potreslo Žilijetu imalo je u meni odjeka. One
reči iz Svetog pisma, koje sam ponavljala ,ne ra-
zumevajući ih mnogo, odjednom su m i postale
jasne: »Da je proklet čovek koji se uzda u čo-
veka.« Mnogo pre no što sam ih našla u m ojoj
Bibliji, pročitala sam te reči na jednoj božićnoj
sličici Jcoju mi je poslao Žcrom, dofe još nije
imao ni dvanaest godina a ja sam već bila navr-
šila četrnaestu. Na toj slici, pored kitice cveća,
koje nam se onda činilo vrlo lepo, bili su ovi
stihovi iz neke K ornejeve parafraze:

• K a k a v li m e zan o s p o b e d n ik a
V zd iže d a n a s t e b i bliže, bože?
56
 Jadan li je čovek koji veruje
Da samo na Ijude osloniti se može!

od kojih, priznajem, beskrajno viSe volim jedno-

stavan stih Seremijin. Bez sumnje, Zerom je toda
izabrao ovu kartu ne obraćajući veliku pažnju
na stihove. Ali ako sudim po njegovim pismima,
njegove današnje naklonosti su dosta slične mo-
jima, i svakog dana zahvaljujem bogu što nas
je oboje istim udarcem približio k sebi.

Sećajući se našeg razgovora, ne pišem mu

više tako dugačka pisma kao nekada, da mu ne
bih srrietala u radu. Ti ćeš, bez sumnje, smatrati
da to nadoknađujem tim više govoreći o njemu;
iz straha da ne nastavim, brzo prekidam pismo;
ovaj put nem oj m e mnogo grditi.

Na kakva razmišljanja'me je navelo ovo pi-

smo! Prokleo sam nesmotreno mešanje moje tetke
(šta je moglo biti drugo nego taj razgovor na
koji je ciljala Alisa i zbog kojeg je ćutala?) i
nespretnu pažnju koja ju je naterala da mi to javi.
Kad sam već teško podnosio Alisino ćutanje, ah!
zar ne bi bilo hiljadu puta bolje ostaviti me da
ne saznam ono što mi ona više nije govorila,
nego je pisala nekom drugom! Sve me je to
ljutilo: i što sam čuo kako tako lako priča mojoj
tetki o našim najsitnijim tajnama, i taj prirodni
ton, ta mirnoća, ta ozbiljnost, to prijatno raspo-
loženje. . .
— Ali ne, moj jadni prijatelju! Ništa tebe ne
ljuti u tome pismu, nego to što znaš da ono
nije upućeno tebi — rekao mi je Abel, moj sva-
kodnevni drug, Abel, kome sam jedino mogao
reći i kome me je, u mojoj usamljenosti, bez
prestanka gonila slabost, plačljiva potreba sim-
patije, nepoverenja u sebe, kao i poverenje koje
sam, u svojoj neođlučnosti, poklanjao njegovim
57
savetima, uprkos razlici naših priroda, ili baš
zbog toga. . .
— Proiičimo ovo — reče on, raširivši pismo na
svom pisaćem stolu.
Tri noći su već prošle od srdžbe koju sam
nosio u sebi četiri dana! Sam sam došao na ono
što mi je moj prijatelj umeo reći:
— Odeljak Zilijeta — Tesijer prepuštamo Iju-
bavnom žaru, zar ne? Znamo šta vredi taj pla-
men. Zaboga! Tesijer mi liči na leptira koji tre-
ba da izgori na tom plamenu. . .
— Ostavimo to — rekao sam mu, uvređen
zbog njegovih šala. — Pređimo na drugo.
— Na drugo? — reče. — Sve drugo je^name-
njeno tebi. Žali se, dakle! Nema nijednog reda,
nijedne reči, koji nisu ispunjeni mišlju o, tebi.
Skoro bi se moglo reći da je celo pismo
upućeno tebi; tetka Felicija, šaljući ti ga, uputila
ga je samo njegovom pravom primaocu; tvoja je
greška što se Alisa obraća ovoj čestitoj ženi kao
stvorenju na koje se prvo namerila. Šta će tvojoj
tetki Kornejevi stihovi, koji su, uzgred rečeno-,
od Rasina? Ona razgovara s tobom, ja ti kažem:
tebi ona sve to govori. Ti si budala ako ti tvoja
rođaka još pre no što protekne petnaest dana
ne napiše isto tako dugačko, ljubazno, p rijatn o ...
— Neće učiniti tako!
— Zavisi samo od tebe! Tražiš moj. savet?
Nemoj progovbnti ni reči odsad . . . dugo . . . ni
o ljubavi ni o vašem braku. Zar ne vidiš da
posle nesreće svoje sestre ona to ne želi? Udri
u bratovsku žicu i govori joj neumorno o Ro-
bertu, kad već imaš strpljenja da se baviš tim
kretenom. Nastavi prosto da zabavljaš njenu inte-
ligenciju; sve će ostalo doći. Ab! kad bih joj
ja pisao!. . .
— Ti ne bi bio dostojan da je voliš.
Ipak sam poslušao Abelov savet; i zaista,
uskoro su Alisma pisma počela bivati življa; ali
se nisam mogao nadati pravoj radosti sa njene
strane, ni predavanju bez otpora, se dok ne
58
bude obezbeđena žilijetina budućnost, ako ne
i sreća.
Vesti koje. mi je Alisa javljala o svojoj se-
stri bile su, međutim, bolje. Trebalo je da se
njena svadba održi u julu. Alisa mi je pisala
kako misli da ćemo toga dana Abel i ja biti
sprečeni učenjem. . . Razumeo sam da je sma-
trala da je bolje da ne dolazimo na svečanost i
d'a se, pod izgovorom nekog ispita, zadovoljimo
sjanjem čestitke.
Otprilike petnaest dana posle svadbe, * evo
šta mi je pisala Alisa:

Dragi m oj Zerom,
Zamisli m oje iznenađenje kada sam juče
otvorivši slučajno lepog Rasina što si mi ga ti dao,
našla onde četiri stiha sa tvoje starinske božićne
sličice, koju već skoro deset godina čuvam u
Bibliji.
K a k a v li m e to z a n o s p o b e d n ik a
TJzdiže d a n a s t e b i b liž e , b o ž e?
J a d a n li j e č o v e k k o j i v e r u je
D a s a m o n a Iju d e o s lo n iti se može!

Mislila sam da su uzeti iz jedne K ornejeve

parafraze, i priznajem da im se nisam divila.
Ah, nastavljajući čitanje IV Duhovne pesme,
naišla sam na strofe toliko lepe da se nisam
mogla uzdržati da ti ih ne prepišem. Bez sum-
nje, ti si ih več poznavao, sudeći po upadljivim
inicijalima k o je si stavio na rub knjige (imao
sam, zaista, običaj da po svojim i Alisinim knji-
gama sejem prvo slovo njenog lmena na švakom
odlomku koji sam voleo 1 želeo da ga upozna i
ona). Ali svejedno! Prepisujem ih za svoje zado-
voljstvo. Bila som prvo m alo Ijuta kada sam
videla da si mi ti ukazao na ono što sam ve-
rovala da sam otkrila ja, zatim je to gadno
osećanje popustilo pred radošću da ih ti voliš
59
ka o i ja. Prepisujuči ih, čini mi se đa ih čitam
ponovo s tobom zajedno.

B e s m r tn e m la d o s ti g la s
G rrni i s v e t u je n a s :
» D eco m o ja , o n p ita ,
G d e v a š ih b r ig a j e p lo d ?
S t o d u š a ta š t a "skita,
1 č is ta k r v što žu d i
D a b e r e o tr o v a n r o d :
N e hleb n a su šn i Iju d i,
N o s e n k u što v a s t r e
G la d n ije n e g o p r e .

H le b k o j i j a v a m n u d im
A n đ e lim a j e h r a n a ,
S a m b o g to n je g a m e s i
O d Sita o d a b t a n a .
P r e s la t k o o v o te s to
N e iz n o s e n a s t o le
Z a k o j e s e d a t e vi.
O n i k o j i m e v o le
N e k sa m n o m p o đ u sv i.

S r e ć n o z a r o b lje n e d u š e
V ja r m u to m n a la z e m ir.
Zivom se napajaju vodom,
N e is c r p ljiv j o j j e v ir .
T o g p ić a s v a k n e k p ije ,
Z a Iju d e s v e g a im a ;
A li m i ju r im o s le p o
K a b la tn im iz v o r im a ,
V a r ljiv a tr a ž e ć v r e la
O n d e g d e v o d e n ije.«

K ako je to lepo! Žerom, kako je to lepo!

Zaista, n a la z iš li i ti, kao ja, da je to lepo? Mala
beleška u mom e izdanju govori da je gospođa
d e Mentenon, slušajući g osp o đ icu đ’O m a l k ako
peva ovu pesmu. -zadivljena, »prolila. nekoliko
suza« i tražila da joj ponovi jedan deo odlom ka.
60
Znam ga sada napamet i ne prestajem da ga re-
citujem. Jedina moja žalost, ovde, jeste to što te
nisam čula kako ga ti čitaš.

Vesti od naših putnika i datje su vrlo dobre.

Znaš već kako je Žilijeta uživala u Bajonu i
Bijaricu, i pored strahovite vrućine. Zatim su
posetili Fontarabiju, zadržali se u Burgasu, dva
puta su prešli P irin eje. . . Sada mi piše jedno
oduševljeno pismo iz Monserata. Misle da se
zadrže još deset dana u Barceloni pre no što se
vrate u Nim, kam o Eduard želi da stigne pre
septem bra, da bi sve spremio za berbu.
Otac i ja smo već nedelju dana u Fongezmaru,
sutra treba da dođe i mis EŠberten, a Robert za
četiri dana. Znaš da je jadni mali pao na ispitu;
ne zato što je bilo teško, nego što mu je ispi-
fivač postavio tako čudna pitanja da se .zbunio;
ne mogu da vetujem da Robert nije bio spreman
posle onog što si mi pisao o njegovoj vrednoči,
nego izgleda da taj ispitivač uživa da tako zbu-
njuje đake.
Što se tiče tvojih uspeha, dragi prijatelju, ne
treba ni da ti kažem da ti čestitam, toliko mi
izgledaju prirodni. Imam tako veliko poverenje u
tebe, Žerom! Čim pomislim na tebe, srce mi se
ispuhi nadom. Hoćeš li sada moći početi rad o
kom e si govorio? . . .

. . . Ovde se u vrtu ništa nije promenilo; ali

kuća izgleda vrlo prazna! Ti si razumeo, zar ne,
zašto sam te molila da ne dođeš ove godine;
osećam da je tako bolje; ponavljam sebi to svaki
dan, jer mi je prlo teško da te tako dugo ne
v id im . . . Ponekad, i nehotice, tražim te; preki-
dam čitanje, okrećem naglo g lavu .'.. čini mi se
kao da si ovde!

Nastavljam pismo. Noć je; svi spavaju; zadr-

žala sam se pišući ti kraj otvorenog prozotff;
61
vrt je aav ispunjen mirisom; vazduh je topao.
Sećaš li se vremena kada smo bili deca, i čim
bismo videli ili čuli nešto vrlo lepo, mi bismo
mislili: Hvala ti, bože, što si to stvorio . . . Noćas
sam iz sveg srca mislila: Hvala ti, boie, Što si
stvorio ovu noć tako lepu! 1 odjednom, poželela
sam da si ti ovde, osetila ie ovde, l&aj sebe, tak~
vom žestinom da si m ožda i ti to osetio.
Va, dobro si rekao u pismu: divljenje »fcod
plem enitih duša« prelazi u zahvalnost. . , Sta
bih ti još sve htela pisati! Mislim na onu zemlju
punu sunca o kojoj m i govori Zilijeta. Mislim
na druge zemlje, još prostranije, sa još više sun-
Ca, još više puste. Osećam u sebi ćudno pouzda-
nje d a ćemo jednog dana, ne znam kako, zajedno
videti ne znam koju veliku tajanstvenu z em lju . . .

Bez sumnje lako zamišljate s kakvom sam

zanosnom radošću pročitao to pismo i sa kakvim
Ijubavnim jecajima. Sledila su druga pisma. Alisa
mi je zahvaljivala što nisam došao u Pongezmar,
preklinjala me je da ne pokušam da je vidim
ove godine, ali je žalila što nisam tamo, sada me je
želela; na svakoj strani odjekivao je isti poziv.
Gde sam našao snage da se tome oduprem? Bez
sumnje u Abelovim savetima, u strahu da ne upro-
pastim svoju radost, i u urođenoj otpornosti prema
zanosu svoga srca.
Prepisujem iz pisama koja su sledila sve ono
Što bi moglo razjasniti ovu pripovest:

Dragi Zerom,
Topim se od sreće čitajući tvoje vesti. Spre-
mala sam se da odgovorim na tvoje pismo iz
Orvijeta, kada istovremeno stigoše i ona iz
Peruđe i Asizija. Moje misli putuju; samo m oje
telo kao da je ovde; uištini, ja sam s tobom na
belim um brijskim drumovima: s tobom polazim
u jutro, gledam sasvim novim očima z o ru . . .
62
Zar si m e zaista zvao na terasi u Kortoni? I
čula s a m . . . Bili smo strahovito žedni u plani-
nama iznad Asizija! K ako mi je, samo, prijala
fran jevačka Čaša vodel O prijatelju moj! Kroz
tehe gledam svaku stvar. K ako volim Što mi pi-
šeš o svetom Franji! Da, zar ne treba tražiti
oduševljenje, a ne oslobođenje misli. Ono ne
dolazl bez odvratne oholosti. Uložiti svoju am-
biciju ne u ,pobunu, nego u služenje.
Vesti iz Nima su tako dobre da mi se čini da
mi bog dozvoljava da se prepustim radosti. J e -
dina senka ovoga leta je stanje mog jadnog oca;
i pored sveg staranja, on je žalostan ili, štaviše,
ražalosti se čim ga ostavim samog, a utoliko
ga je teže istrgnuti iz toga. Sva radost prirode oko
nas govori jezikom koji mu postaje tuđ; on se
čak više i ne trudi da ga razume. Mis Ešberten
se oseća dobro. Obojlma irn čitam tuoja pisma;
svako nam daje povoda za tri dana razgovora;
onda stiže novo pismo . . .
. . . Robert nas je prekjuče ostavio; on će
provesti kraj raspusta kod svoga prijatelja R . ..
čiji otac upravlja nekim uglednim dobrom. Iz-
vesno da život koji ovde provodimo nije za njega
mnogo veseo. Mogla sam ga samo podstaći u
njegovoj nameri kada je govorio o o d lasku __
. . . Toliko imam da ti kažem ; željna sam tako
neiscrpnog razgovora! P oheki put nemam više
reči, jasnib misli — , večeras pišem kao u snu
jedino osećaju,ći skoro pritisak beskrajnog bogat-
stva da dajem i da primam.

K ako smo mogli toliko m eseci ćutati? Bez

sumnje smo zimovali. Q! Neka bude zauvek za-
vršeno to strašno zimsko ćutanje! Otkad sam te
ponovo našla, život, misao, naša duša, sve mi
izgleda lepo, divno, neiscrpno plodno . . .
63
 12. septembra
Primila sam tvoje pismo iz Pize. 1 mi smo
imali krasno vrem e; nikada mi još Normandija
nije izgledala tako lepa. P rekjuče sam sama na-
sumice krenula. peške u ueliku šetnju p reko po-
Ija; vratila sam se više oduševljena nego umor-
na, šva opijena suncem i radošću. K ako su pla-
stovi pod žarkim suncem lepi! Nije trebolo da
zamišljam da sam u Italiji da bi mi sve bilo
divno.
Da, prijatelju m oj, to je pođsticcmje rađosti,
k ako ti kažeš, k o je slušam i razumem u »nejasnoj
himnU prirode. Slušam je u svakoj pesmi ptice;
udišem je u mirisu svakog cveta i đolazim do
saznanja da je divljenje jedini oblik molitve,
ponavljajuči sa svetim Franjom : Bože moj!
Bože moj! »e non altro«, srca ispunjenop nei-
zrecivom Ijubavlju.
Ne boj se da ću pri svemu tome postati ne-
znalica! Mnogo sam čitala u posleđnje vrem e;
nekoliko kišovitih dana pomoglo mi j e , . i kao da
sam svoje divljenje prenela u k n jig e . . . Zavr-
šivši Malbranša, odmah sam uzela Pisma Klarku
od Lajbnica. Zatim, da bih se odmorila, čitala
sam Cenči od Selija, bez uživanja; čitala sam ta-
kođ e Stidljivku. . . Možda ću te naljutiti: đala
bih skoro celog Šelija, celog Bajrona za četiri
Kitsove ode k o je smo prošlog leta zajedno čitali;
isto kao što bih dala celog Igoa za nekoliko
Bodlerovih soneta. Reč: veliki pesnik ne znači
ništa: važno je biti pravi p e s n ik . . . O brate moj!
Hvala ti što si m e upoznao i što si m e naučio da
razumem i volim sve ovo.
. . . Ne, ne skra&uj svoje putovanje zbog
uživanja da se vidim o nekoliko dana. Ozbiljno,
bolje je da se još ne vidimo. Veruj mi: i kada
bi bio kraj mene, ne bih mogla više misliti na
tebe. Ne bih htela da te mučim, ali došla sam
do saznanja da više ne želim — za sada — tvoje
prisustvo. Da ti priznam? Kada bih znala da ćeš
večeras d o ć i. . . pobegla bih.
64
 O! Ne traži od mene da ti objasnim t o . . .
osećanje, molim te. Znam samo da na tebe mt-
slirn neprestano (to treba da bude dovoljno za
tvoju sreću) i da sam tako srećna.

Kratko vreme posle tog poslednjeg pisma i

posle mog povratka iz Italije uzet sam u vojsku
i poslat u Nansi. Tamo nisam poznavao ni žive
duše, ali sam uživao što sam sam, jer je mome.
Ijubavničkom ponosu i Alisi tako izgledalo ja-
snije da su njena pisma bila moje jedino sklo-
nište, a uspomena na nju, kako bi kazao Ron-
sar, »moja jedina entelehija«.
Da kažem istinu, vrlo veselo sam podnosio
dosta strogu disciplinu kojoj su nas podvrgli.
Odupirao sam se svemu, a u pismima koja sam
pisao Alisi žalio sanr se samo na njenu odsutnost.
I čak u dugom trajanju ovog rastanka našli smo
iskušenja dostojna naše hrabrosti »Ti, koji se
nikada ne žališ, pisala mi je Alisa; ti, koga ne mo-
gu zamisliti da klone...« Šta ne bih podneo da
potvrdim njene reči?
Prošlo je skoro godinu dana od našeg po-
slednjeg susreta. Pravila se da na to ne misli,
nego kao da me tek od sada počinje očekivati.
J a sam joj to prebacio.

Nisam li bila s tobom u Italiji? Odgovorila je

ona. Nezahvalniče! Nisam te napustila ni jedan
jedini dan. Razumej, dakle, da te sada za izvesno
vrem e ne mogu više pratiti, i to, samo to nazi-
vam rastankom. Pokušavam, istina, da te zami-
slim kao v o jn ik a . . . Ne uspevam u tome. Najviše
ako te nađem uveče u m aloj sobi u ulici Gambeta
kako pišeš il( čitaš. . . ili, čak, ne; uistinu, nala-
zim te tek u Fongezmaru ili u Havru posle godinu
dana.
Godina dana! Ne računam dane koji su već
prošli; m oja nada uporno gleda u ovu buduču
& T esn a vrata 65
tačku, koja se priblišuje sporo, sporo. Sećaš li
se niskog zida u dnu vrta pod kojim su se
zaklanjale krizantem e i po kom e smo se iz-
lagali opasnosti; Žilijeta i ti išli ste po njernu
smelo kao muslimani koji idu uspravno u raj;
mene je hvatala vrtoglavica pri prvim koracim a,
i ti si mi odozdo vikao: »Ne gledaj u noge! . . .
Preda se! Uvek napred! Gledaj u cilj!« Zatim, naj-
zad — i to je vredelo više nego tvoje reči —•
ti «i se popeo na kraju zida i dočekivao me.
Tada više nisam drhtala. Nisam više osećala vrto-
glavicu: gledala sam samo u tebe i trčala sam
sve do tvojih raširenih r u k u . . .
Bez poverenja u tebe, Zerom, šta bi bilo od
mene? T reba da osetim tvoju snagu; treba da se
oslonim na tebe. Nemoj malaksati.

Nekom vrstom izazivanja, kao iz zadovoljstva

produžujući naše čekanje i plašeći se površnog
susreta, dogovorili smo se da ja provedem u
Parizu kod mis Ešberten nekoliko dana svoga
ođsustva pred Novu godinu . . .
Rekao sam vam: ne prepisujem sva pisma.
Evo, ovo koje sam primio sredinom februara:

Veliko uzbuđenje prolazeći prekjuće Ulicom

de Pari, ugledavši u izlogu M . . . dosta neskromno
izloSenu Abelovu knjigu koju si mi ti najavio,
ali u čiju stvarnost nisam mogla verovati, Ni-
sam se mogla uzdržati; ušla sam; ali naslov mi
je izgledao tako smešan da sam se ustručavala
da ga izgovorim pred trgovačkim pom oćnikom ;
predvidela sam čak trenutak u kom e ću izači
iz radnje sa bilo kojim drugim delom. Srećom,
m ala gomila Prisnosti čekala je kupce kraj bla-
gajne, gde sam bacila sto sua pošfg sam uzela
jedan prim erak a nisam m orala reći ništa.
Zahvalna sam Abelu što mi nije poslao knji-
gu! Nisam je mogla prelistavati bez stida, ne
totiJco zbop same knjige — gde vidim na kraju
još više gluposti nego nepristojnosti — nego pri
66
pomisli da ju je napisao Abel, Abel Votije,
tvoj prijatelj, Uzalud sam od strane do strane
tražila taj »veliki talenat« koji je kritičar
Tana otkn o onde. U našem malom havrskom
društvu, gde se često govori o Abelu, saznala
sam da knjiga ima mnogo uspeha. Cujem da
zovu »lakoćom « t »Ijupkošću« neizlečivu lako-
umnost ovoga duha; naravno da se mudro uzdrža-
vam i O' svome čitanju govorim samo tebi. Ja -
dni pastor Votije, koji je u početku bio s pra-
vom utučen, sada se pita nema li više razloga da
bude gord; svi se oko njega trude da ga u to
uvere. Ju če mu je kod tetke Plantije gospođa
V . . . odjednom rekla: — Mora da ste vrlo srećni,
gospodine pastore, zbog lepog uspeha svoga sina!
— On je odgovorio malo zbunjeno: — Bože moj, to
još n isam . . . — Ali ćete biti! — rekla je tetka,
svakako bez zlobe, ali tako ohrabrujućim tonom
da su se svi počeli smejati, čak i on.
A šta će biti kada se bude davao Novi
Abelar, koga, kako Čujem, on sprema, za ne
znam koje pozorište na Bulevarima, i o kome
izgleda da govore već i novine!. . . Jadn i Abel!
Zar je zaista u tome uspeh koji on želi i kojim
će se zadovoljiti!
Cttala sam juče ove reči iz Unutrašnje utehe:
»Ko zaista želi pravu i trajnu slavu neka se ne
brine o prolaznoj; ko je ne prezire u svom srcu,
taj se zaista pokazuje da ne voli nebesku«, i
m islila sam: Hvala ti, bože, što si Zeroma iza-
brao za ovu nebesku slavu, kraj koje druga ne
znači ništa.

Nedelje, meseci su prolazili u jednoličnim

poslovima; ali vezujući svoje misli samo za uspo-
mene ili nade, jedva sam primećivao sporost vre-
mena i dugotrajnost časova.
Ujak i Alisa trebalo je da odu u junu u oko-
linu Nima kod Zilijete, koja je u to doba očeki-
vala dete. Vesti ne baš tako đobre ubrzale su nji-
hov odlazak.
5* 67
 Tvoje posleđnje pismo upueeno u Havr, pi-
sala mi je Alisa, stiglo je baš kada smo odande
otputovali. K ako da objasnim što je ovamo stiglo
tek posle osam dana? Čitavu nedelju dana ose-
ćala sam neku nepotpunost, ukočenost, sumnju,
klonulost. O brate moj! Ja sam zaista ja, više
nego ja, samo $ to b o m . . .
Zilijeta se opet oseća dobro: očekujem o njen
porođaj svakog dana i bez prevelike uznemire-
nosti. Zna da ti jutros pišem ; sutradan po na-
šem odlasku u Egi-Viv pitala m e je : — A Že-
rom, šta je s njim? . . . Piše li ti još? . . . — 1 kako
joj niSam mogla slagati: — Kada mu budeš pisala,
reci mu d a . . . — oklevala je trenutak, zatim vrlo
blago se sm ešeći. . . — đa sam izlečena. — MaZo
sam se bojala da mi u svojim uvek veselim pi-
smima ne izigrava da je srećna, a da zapravo to
n ije . . . Ono što je danas čini srećnom tako je
razlieito od onoga o čemu je sanjala i od čega je
izgledalo da će zavisiti njena sreć a !. . . Ah! K ako
je ono što se naziva sreća malo strano duši, i kako
su malo važni spoljni elem enti od kojih izgleda
da je sastavljena! Poštedeću te od mnoštva misli
kojim a sam se predavala u m ojim usamljenim
šetnjam a »pustarom«, gde sam se najviše ču-
dila što se ne osećam vesela; trebalo je da me
Zilijetina sreća ispu ni. . . Zašto m oje srce podleže
nerazumljivoj melanholiji, od k o je ne uspevam da
se odbranim? 1 sama lepota ove zemlje koju ose-
ćam, koju bar primećujem, još povečava moju
neobjašnjivu žalost__Kada si mi 'pisao iz Italije,
znala sam kroz tebe videti sve; sada mi se čini
da kradem od tebe sve ono što gledam bez tebe.
Najzad, stekla sam u Fongezmaru i u Havru vr-
linu da se oduprem uživanju u kišovitim danima;
ovde ta vrlina više ne vredi, i osećam se ne-
mirna što je ne negujem. Sm eh Ijudi i okoline
vređa me, možda ono što ja nazivam biti žalostan
znači prosto ne biti tako bučan kao o n i. . . Bez
sumnje, prethodno je bilo nešto ponosa u m ojoj ra-
68
dosti, je r sada u tom tuđem veselju osećam nešto
kao uvredu.
Jed v a sam se i mogla moliti bogu otkad sam
ovde: imam detinjski osećaj da bog nije više
na istom mestu. Zbogom; brzo te ostavljam;
stidim se tog huljenja, svoje slabosti, svoje za~
losti, i stidim se Što ti priznajem i pišem sve to
što bih sutra pocepala kada poštar ne bi odneo
pismo večeras . . .

Iđuće pismo govorilo je samo o rođenju njene

nećake, kojoj je trebalo da bude kuma, o radosti
Žilijete i moga u jaka. . . ali o njenim osećanjima
nije više bilo govora.
Zatim su pisma ponovo bila datirana u Fon-
gezmaru, kamo je i Žilijeta stigla u julU:

Eduard i Žilijeta su nas napustili jutros. Na-

ročito žalim za m ojim m alim kum četom ; kada je
opet posle šest m eseci budem videla, neću više
prepoznati sve njene pokrete; nije bilo nijednog
k o ji nisam videla k ako nastaje. Nastajanja su uvek
tako tajanstvena i iznenađujuća; samo im se iz
nepažnje ne čudimo češće. K oliko sam časova
provela nagnuta nad tom m alom kolevkom punom
nade. Zbog k a kv e se sebičnosti, kdkve uobraže-
nosti, kakv e prezasićenosti tako brzo zaustavlja
razvoj, i zar se svako stvorenje zaustavlja još
tako daleko od boga? Oh! K ada bismo, međutim,
mogli, hteli, da mu se približim o još v iše!. . . K akvo
bi to takm ičenje bilo!
Izgleda da je Žilijeta vrlo srećna. Meni je nje
bilo prvo žao Jcađa sam videla da se odrekla kla-
vira i čitanja; ali Eduard Tesijer ne voli muziku
i nema mnogo smisla za knjige; bez sumnje,
Žilijeta postupa mudro ne tražeći svoje radosti
onde gde je on ne bi vnogao pratiti. Naprotiv, ona
se zanima za rad svoga muža, koji je obaveštava
o svim soojirn postovima. Oni su se mnogg
proširili ove. godine; on uživa da kaže da je to
zbog braka, koji mu je doneo znatne kupce u
69
Havru. R obert ga je pratio na njegovom posled-
njem poslovnom putu; Eduard je prepun pažnje
prem a njemu, tvrdi da razume njegov karakter i
ne gubi nadu da će se Robertu ozbiljno svideti ta
vrsta rada.
Ocu je mnogo bolje; gledajući ćerku srećnu, on
se pođmlađuje; ponovo se zanima za majur,
vrt, i nedavno m e je zamolio da nastavim čitanje
naglas k oje smo započeli sa mis Esberten, d koje
je boravak Tesijerovih prekinuo; i tako im sada
ćitam putovanja barona Hibnera; i sama u tome
mnogo uživam. Sada ću imati više vremena da
čitam i za sebe; ali očekujem od tebe neka uput-
stva; jutros sam uzela nekoliko knjiga, jednu za
drugom, ali m i se nijedna nije sv id ela . . .

Alisina pisma su otada bila sve više zbunjena

i sve naglija:

Strah da ću te uznemiriti ne dopušta mi da

ti kažem koliJco te očekujem , pisala mi je pred
kraj leta. Svaki dan koji treba da prođe pre
tvog đolaska pada m i teško i tišti me. Jo š dva
m eseca! To mi izgleda duže nego sve ovo vreme
k o je sam već prouela dateko od tebe? Sve čega
god se latim da bih zavarala svoje iščekivanje
Izgleda m i tako smešno privrem eno, te ne mogu
ni na šta da se prisilim. Knjige su bez vrednosti,
bez čari,, šetnje neprivlačne, cela priroda bez
dmži, vrt bezbojan, bez mirisa. Zavidim ti na
tvom teškom posla; te obavezne vežbe, k oje ne
možeš birati, koje te neprestano otimaju od sebe
samog, k oje te zamaraju, ubrzavaju tvoje dane i
uveče te bacaju umornog u san. Uzbudljiv opis
vojnih vežbi koji st mi poslao ne da mi mira.
Ovih poslednjih noći spavala sam rđavo, više puta
sam se budila skačući na poziv bubnja; stvarno,
ja sam ga čula. Tako dobro zamišljam tu vrstu
lakog pijanstva o kom e gavoriš, to jutarnje
veselje; tu skoro vrtoglavicu. . . K ako mora biti
70
lepa ta ravnica Malzevil u ledenom svetlucanju
z o re!. . .
Nešto se slabije osečam u poslednje vrem e; oh!
ništa ozbiljno. Mislim da te suviše mnogo čekam ,
prosto to.

I šest neđelja kasnije:

Evo moga poslednjeg pisma, prijatelju moj.

Ma k ako bio nesiguran dan tvoga povratka, on
nije daleko; ne bih ti mogla više ni pisati. Že-
lela sam da te vidim u Fongezmaru, ali vrem e
se pogoršalo, vrlo je hladno, i otac govori samo
o pouratJcu tt grad. Sada, k ako Žilijeta i Robert
nistt više sa nama, lako bismo te smestili, ali
je bolje da odsedneš kod tetke Felicije, koja će
takođe biti srećna da te primi.
Sto se više približuje dan našeg susreta, m oje
očekivanje postaje sve nespokojnije; to je skoro
iz straha; čini mi se da se sada bojim tvoga toliko
očekivanog dolaska; prisiljavam se da na njega
viŠe ne mislim; čujem kako si zazvonio, čujem
tvoje korake na stepenicama, i srce mi prestaje
kucati ili m e z a b o li. . . Naročito nem oj očekivati
da ću moći s tobom razgovarati. . . Osećam da će
se tamo završiti m oja prošlost; ne vidim šta će
biti posle toga; moj život se zau stavlja. . .

Cetiri dana kasnije, to jest nedelju dana pre

moga oslobođenja, primio sam ipak još jedno vrlo
kratko pismo:

Prijatelju moj, potpu.no odobrauam što ne

misliš produžiti preko m ere boravak u Havru,
a tim e i vrem e naSeg prvog susreta. Sta bismo
imali da kaiem o jedno drugom što već nismo.
pisali? Ako, međutim, zbog upisa već 28. moraš
biti u PariSu, ne oklevaj i ne Sali što nećemo
imati za sebe više od dva dana. Zar nećem o imati
ceo život?
71
 VI
Sastali smo se prvi put kod tetke Plantije.
Odjednom sam osetio da sam se u vojsci ugojio
i postao trom . . . Mogu misliti kako sam joj
se promenio. Ali šta nas se tiče ovaj prvi lažni
utisak? Prvo se nisam ni usuđivao da je gleđam,
bojeći se da je neću sasvim prepoznati. . . Ne;
najviše nas je bunila ta besmislena uloga vere-
nika, koju su nas primorali da izigravamo, ta žurba
sviju da nas ostave same, da odu od nas.
— Ali, tetka, ništa nam ne smetaš; mi ne-
mamo nikakve tajne da kažemo jedno drugom
— povika najzad Alisa pred neumesnim nasto-
janjima ove žene da se povuče.
— Da, da, deco moja! Vrlo dobro vas razu-
Biem; kada se čovek tako dugo ne vidi, ima toliko
da priča. . .
— Molim te, tetka, mnogo ćeš nas uvrediti
ako odeš. — I to je bilo rečeno skoro ljutitim
tonom, u kome sam jedva prepoznao Alisin glas.
— Tetka, uveravam vas da više nećemo pro-
zboriti ni reči ako odete! — dodađoh ja srhešeći
se, ali i sam obuzet nekim strahom pri pomisli
da ćemo ostati sami.
I razgovor između nas troje nastavio se, lažno
veseo, banalan, gonjen tom prisilnom živahnošću,
iza koje je svako od nas krio svoju zbunjenost.
Trebalo je da se nađemo sutradan opet, pošto
me je ujak pozvao na ručak, tako da smo se to
prvo veče oprostili bez muke, srećni što smo okon-
čali tu komediju.
Došao sam mnogo ranije pre ručka, ali sam
zatekao Alisu u razgovoru sa prijateljicom, sa ko-
jom nije imala- snage da se oprosti^ a ova nije
imala obazrivosti da ode. Kada nas je najzad
ostavila same, pretvarao sam se da se čudim
što je Alisa nije zadržala na ručku. Bili smo
oboje uznemireni, umorni od besane noći. Došao
je ujak. Alisa je osetila da mi je izgledao stariji.
Sluh mu je oslabio i jedva je čuo moj glas; moje
72
reči postajale su glupe, jer sam bio primoran da
vičem da bi me čuo.
Posle ručka, kao što je bilo dogovoreno, đošla
je po nas, svojim kolima, tetka Plantije; odvezla
nas je u Orše, u nameri da ostavi Alisu i mene
da najprijatniji deo puta pri povratku pređerno
peške.
Bilo je toplo za ono vreme godine. Deo obale
duž koje smo išli bio je izložen suncu i bez čari;
ogolelo drveće nije nas moglo zakloniti. U brizi
da stignemo kola, u kojima nas je čekala tetka,
ubrzali smo korake. Zbog glavobolje nisam mo-
gao izvući nijednu misao iz glave;, iz učtivosti,
ili zato što bi taj pokret mogao zameniti reči, uzeo
sam u hodu Alisijiu .ruku, koju mi je ona pre-
pustila. Uzbuđenje, zadihanost od hoda i nelagod-
nost našeg ćutanja — sve nam je to nateralo krv
u lice; osećao sam kako mi slepoočnice biju; Alisa
se neugodno zacrvenela; 1 uskoro, zbog nelagod-
nosti što su nam se ruke jedna u drugoj znojile,
rastavili smo ih i žalosno opustili.
Žurili smo suviše i stigli do raskršća pre
kola, jer je tetka naredila da idu vrlo sporo i
drugim putem, da bi nam dala vremena za raz-
govor. Seli smo na obronak; hladan vetar koji
se iznenada digao sledio nas je, jer smo bili
u goloj vodi; tada smo se digli i pošli u susret
kolima . . . Ali najgore od svega bila je nametljiva
briga jadne tetke, ubeđene da smo đosta razgova-
rali i spremne da nas upita o našoj veridbi. Alisa
to nije mogla izđržati, oči su joj se napunile suza-
ma i rekla je da je jako boli glava. Povratak se
svršio mirno.
Idućeg đana probudio sam se iznuren, obo-
leo od gripa, tako slab da sam odlučio da do Bu-
kolenovih odem tek posle podne. Na nesreću,
Alisa nije bila sama. Madlen Plantije, jedna
od unuka naše tetke Felicije, bila je tamo; s njom
je, znao sam, Alisa često volela da razgovara. Bila
je nekoliko dana u gostima kod svoje bake, i kada
sam ušao, uzviknula je:
73
 —‘ Ako se vraćaš preko Rebra, kada pođeš
odavde, možemo se popeti zajedno.
Nesvesno sam pristao; tako nisam ni bio na-
samo sa Alisom. Ali prisustvo ovog Ijupkog deteta
dobro nam je došlo; nisam osećao nepodnošljivu
nelagodnost kao sinoć; razgovor između nas troje
nastavio se brzo i lako, a mnogo manje bezna-
čajan nego što sam se u prvi mah bojao. Alisa
se čudno nasmešila kada sam se oprostio od nje;
izgledalo mi je da do tada nije razumela da su-
tra odlazim. Uostalom, mogućnost vrlo skorog sa-
stanka otklonila je ono što bi moglo jpiti tragično
u mom oproštaju.
Međutim, posle večere, gonjen nejasnim ne-
mirom, sišao sam u grad, po kome sam .lutao
skoro čitav sat pre nego što sam se odlučio da
ponovo zazvonim kod Bukolenovih. Primio me je
ujak. Alisa se osećala rđavo, već se popela u svoju
sobu 1 bez sumnje ođmah i legla. Razgovarao sam
malo sa ujakom, a zatim otišao. . .
Ma kako bile neugodne ove neprilike, uzalud
bih se na njih tužio. I kada bi nam čak sve išlo
naruku, mi bismo izmislili neku nelagodnost. Ništa
me nije moglo rastužiti više nego činjenica što
je i Alisa to osetila. Evo pisma koje sam primio
odmah po povratku u Pariz:

Prijatelju moj, kakav tužan susret! Izgleđala

je da smatraš da je greška do drugih, ali se u
to ni sam nisi mogao uveriti. I sada verujem,
znam, da će tako biti uvek. Ah! Molim te da se
više ne sastajemo!
Našta ta nelagodnost, taj osećaj lažnog stava,
ta ukočenost, to ćutanje, kada imamo toliko mno-
go da kažemo jedno drugome? Prvog dana po
tvom povratku bila sam srećna čak i pored
tog čutanja, jer šam verovala da će nestati,
da ćeš m i govoriti divne stvari: ti nisi smeo otići
ranije.
Ali kada sam videla da se naša žalosna šet-
nja u Orše završila u tišini, a naročito kada su
74
se naSe ruke rastavile i beznadešno se opustile,
mislila sam da će mi srce pući od žalosti i bola.
I nije m e najviše rastušilo to što je tvoja ruka
pustila moju, nego što sam osetila: sve da ona i
nije učinila ništa, počela bi to moja, jer se ni ona
nije osećala ugodno u tvojoj.
Sutradan — to je bilo juče — ludo sam te
čekala celo prepodne. Suviše uznemirena da bih
mogla ostati kod kuće, ostavila sam poruku
gde ćeš me na nasipu naći. Dugo sam gledala
uzburkano m ore, ali bilo mi je vrlo teško gle-
dati ga bez teb e; vratila sam se odjednom ; uo-
bražavajući da me čekaš u m ojoj sobi. Znala sam
da poslepođne neću biti slobodna; Madlen mi
je uoči toga dana javila da će m e posetiti, a
k a ko sam računala da ću te ujutru videti, poz-
vala sam je da dođe. Ali možđa baS njenom
prisustvu imamo da zahvalimo jedine lepe tre-
nutke ovoga susreta. Obuzela me je nekoliko
trenutaka čudna obmana da će ovaj ugodni raz-
govor trajati dugo, d u g o . . . A kada si se pri-
blišio otomanu na kom e sam sedela s njom i kada
si mi, nagnuvli se prema meni, rekao zbogom,
nisam ti mogla odgovoriti; činilo mi se da je svemu
kraj: odjednom, razumela sam da odlaziš.
Ti nisi još ni izišao sa Madlejiom, kada mi se
to učinilo nemoguće, nepodnošljivo. Znaš li da sam
izašla! Htela sam da još govorim s tobom, da ti
najzad kašem sve ono o Čemu ti uopšte nisam go-
vorila; već sam trčala k P lantijeovim a. . . Bilo je
kasno; nisam im ala vremena, nisam se u su dila. . .
Vratila sam se oćajna, da ti n apišem . . . da ti više
neću p isa ti. . . oprdštajno p ism o . . . jer, najzad, ja
sam i suviše osetila da čitavo naše dopisivanje.
n ije ništa drugo nego velika varka, i da je svako
od nas pisalo — avaj! — samo samom sebi i d a . . .
Zerom! Žerom! Ah! da ćem o uvek ostati udaljeni!
Pocepala sam to pismo, istina; ali sada ti
ga ponovo pišem, skoro isto. Oh! Ne volim te
m anje, m oj prijateljui Naprotiv, nikad nisam
toliko osećala, čak i u svojoj zbunjenosti, u svo-
75
jo j nelagodnasti, čim bi mi se ti približio, Tcoliko
te duboko volim ; ali beznadežno, vidiš li, jer
treba to da priznam sebi: izdaleka sam te vo-
lela više. To sam već slutila, avaj! Ovaj susret,
toliko očekivan, konačno m e je u to uverio, u šta i
ti, m oj prijatelju, treba da budeš ubeđen. Zbogom,
m oj toliko voljeni brate; neka te bog čuva i
vodi: njemu se samo čovek može približiti bez
kazne.

I kao đa to pismo nije bilo dovoljno bolno,

ona mu je sutradan dodala ovaj post-skriptum:

Ne bih htela da ovo pismo ode a da od tebe

ne zatražim malo više obazrivosti što se tiče nas
dvoje. Toliko m e je puta zabolelo kada si govorio
sa Zilijetom ili Abelom o onome što je trebalo da
ostane tvoje i moje, i baš to m e je, mnogo ranije
nego što si ti i slutio, navelo da mislim da je
tvoja Ijubav pre svega Ijubav iz razuma, lepa
intelektualna upornost nežnosti i vernosti.

Strah da ću ovo pismo pokazati Abelu bez

sumnje joj je diktirao poslednje redove. Kakva
ju je to nepoverljiva oštroumnost učinila opre-
znom? Nije li i^edavno u mojim rečima otkrila
neki odjek saveta moga prijatelja? . . .
Bio sam inače dosta udaljen od njega! Sle-
dili smo dva suprotna pravca; i ta preporuka da
sam nosim mućan teret svoje tuge bila je sasvim
suvišna.
Sleđeća tri dana bila su ispunjena samo mo-
jim jadikovanjem; hteo sam cte odgovorim Alisi;
bojao sam se da bih nametnutom prepirkom, su-
više žestokim prigovorima i najmanjom nezgod-
nom reči neizlečivo ozleđio našu ranu; dvađeset
puta sam započinjao pismo, u kome se pretre-
sala moja Ijubav. Ni danas ne mogu da čitam
ovaj papir, natopljen suzama, prepis onoga što
sam na kraju odlučio da pošaljem, a da ne
zaplačem.
76
 AliSa! Smiluj mi se, nama obom a!. . . Tvoje
pismo me boli. K oliko bih voleo da se mogu sme-
jati tvom e strahu! Da, osećao sam sve ono o
čemu mi pišeš; ali sam se bojao da i samom
sebi kažem to. K ako strahovitu stvarnost vidiš
u onome što je samo zamišljeno, i kako je ote-
žavaš!
Ako osećaš da me, m anje voliš . . . Ah! Neka
bude daleko od mene ta grozna slutnja, koju
čitavo tvoje pismo poriče! Ali, čemu onda tvoj
prolazni strah! Alisa! čim počnem da razmišljam,
m oje reči se sleđujU; ne čujem ništa dru'go do
jecan je svoga srca. Suviše te voiim da bih bio
lukav, i ukoliko te više valim, utoliko m a n j e
umem da ti govorim. »Ljubav iz razuma« . . . Sta
hoćeš da ti na to odgovorim? K ad te volim iz
sve duše, kako mogu da pravim razliku između
svoga uma i svoga srca? Ali, pošto je naše dopi-
sivanje razlog tvog uvredljivog nabeđivanja, i
pošto nas je, dopisivanjem uzvišene, pad u stvar-
nost najzad tako teško izmučio, a kako ti veruješ,
ako mi sada pišeš, da pišeš samoj sebi, i kako ni
ja nemam snage da izdržim jedno novo pismo
slično onom poslednjem : molim te, prekinimo naše
dopisivanje za izvesno vreme.

U nastavku svoga pisma, ne odobravajući

njenu ođluku, žalio sam se, preklinjao da se
ponovo vidimo. Sve je bilo protiv toga: dekor,
statisti, godišnje đoba, pa čak i naše zaneseno
dopisivanje, koje nas je za to tako razborito
pripremilo. Jedino će ćutanje ovoga puta pret-
hođiti našem susretu. Želeo sam da buđe na pro-
leće, u Fongezmaru, gde će, mislio sam, u moju
korist govoriti prošlost i gde će me ujak lepo
primiti za vreme uskršnjeg raspusta na onoliko
mnogo ili malo dana koliko ona sama bude našla
za dobro.
Moja ođluka je bila donesena, i čim sam poslao
pismo, mogao sam se udubiti u rad.
77
 Trebalo je da vidim Ali^u već pred kraj go-
dine. Mis Ešberten, koja je bila slabog zdravlja
već nekoliko meseci, umrla je četiri dana pred
Božić. Posle mog povratka iz vojske stanovao sam
ponovo sa njom; nisam je uopŠte ostavljao i
bio sam u njenim poslednjim časovima uz nju.
Jedna Alisina karta potvrciila mi je da je po-
kojnicu više dirnula naša želja za ćutanjem
nego moja žalost: doći će između dva voza samo
na sahranu, kojoj ujak nije mogao prisustvo-
vati.
Bili smo skoro sami, ona i ja, na opelu, zatim
iza kovčega; idući jedno kraj drugoga, jedva smo
progovorili nekoliko rečenica, ali u crkvi, gde je
sela kraj mene, osetio sam više puta na sebi njen
nežni pogled.
— Ugovoreno je — reče mi u času rastanka:
— Ništa pre Uskrsa.
— Da; ali o Uskrsu. . .
Čekam te.
Bili smo na vratima groblja. Pređložio
sam da je otpratim na stanicu; ali ona dade
zhak kolima i ostavi me bez i jedne reči opro-
štaja.

VII

— Alisa te čeka u vrtu — rekao mi je ujak

pošto me je očinski zagrlio kada sam krajem
aprila došao u Fongezmar. Iako sam prvo bio
razočaran što me ona nije dočekala, odmah
posle toga bio sam joj zahvalan što nas je oboje
poštedela banalriih izliva u prvim trenucima su-
sreta.
Bila je u dnu vrta. Uputio sam se ka onoj
maloj poljani, okruženoj žbunjem, u to doba
godine sasvim u cvetu jor^ovana, oskoruša, za-
noveta, vajgelija; da je ne ugledam izdaleka, ili
da ona mene ne opazi da dolazim, pošao sam sa
78
 \
đruge strane vrta mračnom alejom gde je ispod
drveća vazduh bio svež. Išao sam lagano; nebo
je bilo, kao moja radost, toplo, sjajno, nežno, čisto.
Bez sumnje, ona je očekivala da ću doći drugom
alejom; bio sam pored nje, iza nje, a da me nije
Čula da se približujem; zaustavio sam s e . . . A kad
bi i vreme moglo da se zaustavi sa mnom: evo
trenutka, pomislio sam, možda najlepšeg trenutka
koji prethodi samoj sreći 'i koji vredi više nego
sreća sama. . .
Hteo sam da padnem na kolena pred nju;
učinfo sam jedan korak, koji je ona čula. Izne-
nada se uspravi i ispustivši na zemlju ručni rad
kojim se zanimala, pruži ruke prema meni, stavi
ih na moja ramena. Stajali smo tako nekoliko tre-
nutaka, ona opruženih ruku, nasmejana i nagnute
glave, gledajući me blago, ne govoreći ništa. Bila
je obučena u belo. Na licu, skoro preozbiljnom,
ponovo sam našao njen osmeh iz đetinjstva. . .
— Slušaj, Alisa — uzviknuo sam odjednom —
preda mnom je dvahaest slobodnih dana. Neću
ostati ni jedan dan više nego što ti budeš htela.
Ugovorimo znak koji će značiti: sutra treba na-
pustiti Fongezmar. Sutradan, bez pogovora, bez
žaljenja, ja ću otići. Pristaješ li?
Pošto uopšte nisam pripremao svoje reči, go-
vorio sam mnogo lakše. Ona se zamisli za trenu-
tak, zatim reče:
— Ono veče kada, silazeći na večeru, ne bu-
dem imala n a ' vratu krst od ametista, koji ti
voliš . . . hoćeš li razumeti?
— Da će to biti moje poslednje veče.
— Ali, hoćeš li moći otići — nastavi ona —
bez suza, bez uzdaha.
— Bez oproštaja. Ostaviću te poslednje veče
kao što bih te ostavio uoči toga dana, tako obično
da ćeš se u prvi mah pitati: da li je razumeo?
Ali kada me sutradan djutru budeš tražila, neću
više biti tamo.
— Sutradan te neću više tražitl.
79
 Ona mi pruži ruku; kađa sam je prineo svo-
jim usnama:
— Od sada pa do sudbonosnog večera —
rekoh još — mjedne aluzije koja bi mi išta na-
govestila.
— A ti, nijedne aluzije o rastanku koji će
uslediti.
Trebalo je sada prekinuti nelagodnost koju
bi svečanost ovoga susreta mogla izazvati među
nama.
— Tako bih hteo — nastavih — da ovih
nekoliko dana pored tebe budu slični drugim
danima. . . Hoću da kažem: da oboje ne osetimo
da su izuzetni. A zatim . . . kad bismo mogli da
ne nastojimo suviše da razgovaramo, u prvo
vrem e. . .
Ona se stađe smejati. Ja dodadoh:
— Zar nema ničeg čime bismo se mogli za-
jedno baviti?
Oduvek smo uživali u baštovanstvu. Ođsko-
ra, starog baštovana zamenjivao je jedan neis-
kusni; u vrtu, zapuštenom već dva meseca, bilo
je mnogo posla. Ruže su bile rđavo orezane;
poneke su u bujnom rastu bile zakrčene suvim
granjem; druge puzavice rušile su se, slabo po-
duprte; divljake su iscrpljivale ostale. Većinu
smo sami kalemili; i prepoznavali smo svoj pod-
mlađak; nega koja im je bila potrebna upo-
slila nas je i omogućila nam da tri prva dana
govorimo mnogo ne rekavši ništa ozbiljno, a
kada bismo zaćutali, da uopšte ne osetimo težinu
ćutanja.
Tako smo se navikli jedno na drugo. Računao
sam na ovo privikavanje više aego na ma
kakvo objašnjavanje. I sama pomisao na naš
rastanak već je nestajala, i već se smanjivao onaj
strah koji sam Osećao često kod nje, ono stezanje
đuše čega sć ona bojala kod mene. Alisa, mlađa
nego prilikom moje žalosne posete u jesen, nije
mi nikad izgleđala lepša. Još je nisam bio polju-
bio. Svako veče ponovo bih hgleđao na njenoj
80
bluzi krstić od ametista kako se svetli obešen o
zlatan laneić. U pouzdanju, rađala se nada u mome
srcu. Šta kažem: nada? To je već bilo uverenje,
koje mi se činilo da osećam i kod Alise; jer, ja
sam tako malo sumnjao u sebe da nisam mogao
više sumnjati u nju. Malo-pomalo, naši razgovori
postadoše smeliji.
— Alisa — rekao sam joj jedno jutro, kada je
nebo bilo nasmejano a naše srce se rastvaralo kao
cveće — sađa, kada je Žilijeta srećna, nećeš li pri-
stati da i m i. . .
Govono sam lagano, očiju uprtih u nju; ona
je odjednom prebledela tako čudnovato da nisam
mogao dovršiti svoju rečenicu.
— Prijatelju moj! — započela je, ne okreću-
ći pogled prema meni — osećam se srećnija po-
red tebe nego što sam verovala da se može b iti. . .
Ali, veruj mi: mi nismo rođeni za sreću.
— Šta može duša voleti više nego sreću? —
uzviknuo sam plahovito.
Ona promrmlja:
— Svetost. . . — tako tiho da sam tu reč pre
pogodio nego što sam je mogao čuti.
Sva moja sreća rastvaraja je krila, bežala od
mene prema nebu.
— Ja do nje ne mogu doći bez tebe — re-
koh joj sa čelom na njenim kolenima, plačući kao
dete, ali od ljubavi, a ne od žalosti. Nastavio sam:
— Ne b£z tebe, ne bez tebe!
Zatim je taj dan prošao kao i ostali. Ali uveče
Aiisa se pojavila bez malog krsta od ametista. Ve-
ran svome obećanju, sutradan u zoru ja sam otišao.
Prekosutra sam primio ovo čudno pismo, koje
je umesto natpisa lmalo ovih nekoliko Šekspirovih
stibpva:
T h a t str a in ofirain, — i t Hađ a d y in g i a l l ;
O, it came o’ er my e a r l i k e th e stoeet so u th ,
T h a t b r e a t h e s upon a bank of v io le ts ,
S te a lin g a n d g iv in g o d o u r — E n o u g h ; n o m o r e ,
’T is n o t s o sweet n o w a s it u>as b e f o r e . . .
6 Tesna vrata 81
 Dat i protiv svoje volje trašila sam te čitavo
jutro, brate moj. Nisam mogla verovati da si ot-
putovao. Ljutila sam se na teb e što si održao
obećanje. Mislila sam: to je igra. lza svakog
žbuna mislila sam da ćeš se pojaviti. Ali, ne! tvoj
odlazak je stvaran. Hvala!
Ostali deo dana provela sam zaokupljena ne-
kim mislima, k o je sam htela da ti saopštim, i
čudnovatom određenom bojazni da ću, ako ti ih
ne saopštim, kasnije osećati da sam pogreŠila pre-
ma tebi, da sam zaslužila tvoj p r e k o r . . .
Čudila sam se još u prvim časovima tvoga
bćravka u Fongezmaru i ubrzo posle toga uz-
rtemiravala sam se zbog onog čudnog zadovolj-
stva čitavog svog bića k oje sam osećala pored tebe:
»takvo zadovoljstvo, govorio si mi, da iznad toga
ništa ne želim!* Avaj! baš to je ono što m e
uznem iruje.. .
Bojim se, prijatelju m oj, da me rđavo ne
razumeš. Bojim se naročito da ne vidiš suptilno
razm išljanje (oh! kako bi to bilo nezgodno) u
onom što je samo izraz najjačeg osećanja m oje
duše.
»Kada to ne bi bilo doVoljno, ne bi bila sre-
ća«, rekao si mi ti, sećaš li se toga? 1 nisam zna-
la šta da odgovorim. Ne, Žerom, to narri nije do-
voljno. Zerom, to nam ne sme biti dovoljno. To
zadovoljstvo puno uživanja ne mogu da smatram
pravim. Zar ove jeseni nismo shvatili kakvu bedu
prikriv a? . . .
Ah! N eka nas bog sačuva od toga! Mi smo
rođeni za neku drugu s r eć u . . .
K ao što je naše dopisivanje nekada pokva-
rilo naš susret u jesen, sećanje na tvoje jučerašnje
prisustvo ometa m oje današnje pisanje.
Gde je onaj zanos koji sam osećala dok sam
ti pisala? Pismima, prisustvom, mi smo iscrpli pra-
vu rađost kojoj je naša Ijubau m ogla težiti. 2 sađa
protiv svoje volje uzvikujem kao Orsino u Večeri
kraljeva: »Dosta! ne više! To više n ije tako Ijupko
kao m alopre.«
82
 Zbogom, prijatelju moj, Hic, incipit ambr Dei.
Aht hoćeš li ikada znati koliko te volim ?. . . Do
kraja ću biti tvoja.
Alisa

Protiv zamke vrline osećao sam se bespo-

moćan. Svako junaštvo me je privlačilo, zase-
nivši me, jer ja ga nisam razlikovao od ljubavi. . .
Alisino pismo me je opilo najsmelijim zanosom.
Bog zna da sam samo nje radi težio uzvišenijoj
vrlini. Svaka staza, samo ako se penjala, vodila
bi me do nje. Ah! zar se tlo neće nikad odjednom
suziti da može izdržati samo nas dvoje. Avaj! ni-
sam slutio koliko je suptilno njeno pretvaranje, i
strepio sam da bi mi preko nekog vrha mogla
ponovo uteći.
Odgovorio sam joj dugačkim pismom. Sećam
se samo jednog skoro vidnog odlomka.
»Često mi izgleda, pisao sam joj, da je moja
ljubav ono najbolje što imam u sebi; da se sve
moje vrline vezuju za nju; da me uzdiže iznad
mene samog i da bih se bez toga spustio na onu
osrednju visinu jedne vrlo obične prirode. I naj*
strmija staza izgledaće mi najbolja u nadi da ću
te dostići.«
Sta sam dođao što ju je moglo naterati da mi
odgovori ovo:

Ali, prijatelju moj, svetost nije izbor: to je

obaveza (reč je u njenom pismu bila tri puta pod-
vučena) Ako si onaj koji sam verovala da si, ni ti
jo j nećeš moći izmaći.

To je sve. Razumeo sam ili, bolje, naslutio

da će se tu zaustaviti riatše dopisivanje i da naj-
lukaviji savet kao ni najčvršća volja tu ne bi
mogla pomoči,
Odgovorio sam ipak opširno, nežno. Posle mog
trećeg pisma primio sam ovo pisamce:
83
 Prijatelju moj,
Nemoj nikako misliti da sam odlučila da ti
više ne pišem ; prosto više nemam volje za to.
Tvoja pisma m e ipak još zabavljaju, ali sve više
prebacujem sebi što toliko zaokupljam tvoju
misao.
L eto nije viŠe daleko. Odrecimo se za izvesno
vrem e dopisivanja i dođi da pored mene u Fon-
gezmaru provedeš poslednjih petnaest dana sep-
tem bra. Pristaješ li? Ako pristaješ, .nije mi pot-
reban odgovor. Smatraću tvoje ćutanje kao pri-
stanak, i želim, dakle, da mi ne odgovoriš.

Nisam odgovorio. Bez sumnje, ovo ćutanje bilo

je poslednje iskušenje na koje me je ona stav-
ljala. Kada sam posle nekoliko meseci rada,
zatim posle nekoliko nedelja putovanja, opet
došao u Fongezmar, bilo je to s najmirnijom si-
gurnošću.
Kako bih jednostavnim pričanjem odmah pro-
tumačio ono što sam u prvom trenutku i samom
sebi rđavo objasnio? Sta mogu ovde drugo na-
slikati nego uzroke nesreće kojoj sam se otada
ceo predao? Jer, ako danas ne nalazim u sebi
nikakvo opravdanje za samog sebe što nisam
znao da osetim da pod maskom najneprirodnijeg
izgleđa još treperi ljubav, ja sam od početka
mogao da vidim taj izgled, i, ne našavši više
svoju prijateljicu, ja sam je optuživao. . . Ne, čak
ni onda vas nisam optuživao, Alisa, nego sam očaj-
no plakao što vas više nisam mogao prepoznati.
Sada, kdđa merim snagu vaše ljubavi po lukavstvu
njenog ćutanja i po njenoj nečovečnoj veštini, tre-
ba li da vas volim utoliko više ukoliko ste me
strašnije ožalostili?. . .
Prezir? Hladnoća? Ne; ništa što bi se moglo
savladati; ništa protiv čega bih se mogao boriti;
i poneki put sam se kolebao, sumnjao da nisam
ja sam izmislio svoju bedu, toliko joj je razlog
ostajao suptilan, i Alisa se toliko spretno pret-
varala da je ne razume. Na šta bih se .tužio,
84
dakle? Njen doček bio je veđriji nego ikada; ni-
kada nije izgledala predusretljivija, uslužnija;
prvog dana me je čak time uspela i prevariti. . .
Sta je marilo što je, pored svega, nov način češlja-
nja, ravan i zalizan, činio crte njenog lica grub-
ljim, kao da je želeo iskvariti njen izraz; što je
ona neprikladna bluza, tamne boje, od tkanine
nepriiatne pri dodiru, kvarila nežni ritam nje-
nog te la . . . I svemu tome mogla je ona, mislio
sam u svom slepilu, naći leka već i sutra, sama
od sebe ili na moju molbu. . . Sve sam se više
uzbuđivao zbog njene •predusretljivosti, zbog te
uslužnosti tako neuobičajene među nama, u ko-
joj sam se bojao da vidim više odlučnosti nego
zanosa i, jedva se usuđujem da kažem: više uč-
tivosti nego ljubavi.

Uveče, ulazetći u salon, iznenadio sam se što

klavir nisam zatekao na njegovom uobičajenom
mestu; na moj razočaran uzvik:
— Klavir je na popravci, prijatelju — odgo-
vori Alisa najmirnijim glasom.
— Međutim, ja sam ti više puta rekao, đete
moje — reče ujak prekornim, skoro strogim to-
nom — pošto ti je bio dobar do sada, mogla si
sačekati Žeromov odlazak pa da ga onda po-
šalješ; zbog tvoje žurbe lišeni smo velikog uži-
v an ja. . .
— Ali, oče — reče ona poervenevši — uve-
ravam te da je u poslednje vreme bio tako iskva-
•ren da ni sam Zerom ne bi mogao iz njega ništa
izvući. J
— Kada si svirala — nastavi ujak — nije
izgledao tako rđav.
Ona ostađe nekoliko trenutaka nagnuta u senci
kao zauzeta uzimanjem mere za navlake na naslo-
njači, zatim naglo napusti sobu i pojavi se tek
kasnije, noseći na poslužavniku čaj, koji je ujak
pio svako veče.
85
 Sutradan nije promenila ni način češljanja
ni bluzu; sedeći kraj svoga oca na klupi pred
kućom nastavila je šivenje, zapravo krpljenje,
započeto još sinoć. Iz velike korpe koja se nala-
zila pored nje, na klupi ili na stolu, vadila je
puno iznošenih ženskih i muških čarapa. Neko-
liko dana kasnije krpila je peškire i čaršave. . .
Izgledalo je da se potpuno predala tome poslu,
tako da su jo j usne izgubile svaki izraz, a oči
sjaj.
— Aiisa! — uzviknuo sam prvo veče, skoro
prestrašen promenom ovoga lica, koje sam jed-
va mogao prepoznati i koje sam uporno gledao
već nekoliko trenutaka, a ona kao da nije osetila
moj pogled.
— Šta, dakle? — reče, dižući glavu.
— Hteo sam da vidim da li ćeš me čuti. Tvoje
misli izgleda da su tako daleko od mene.
— Ne; ovde sam! ali ovo krpljenje zahteva
mnogo pažnje.
— Hoćeš li da ti Čitam dok šiješ?
— Bojim se da ne hih mogla dovoljno slu-
šati.
— Zašto si izabrala posao kome se moraš to-
liko predati?
— Treba neko da to uradi.
— Ima toliko siromašnih žena kojima bi to
bila zarada. Možda iz štednje nateruješ samu sebe
na taj nezahvalni posao?
Ona mi je odmah izjavila da je nijedan
drugi posao ne zabavlja više, da već odavno nije
radila druge, zbog čega je bez sumnje i izgubila
svaku spretnost. . . Smešila se dok je govorila.
Nikada njen glas nije bio tako; blag kao kada je
htela da me ovako rastuži. »Ja time ne kazujem
ništa neprirodno, izgledalo je kao da govori njeno
lice, zašto bi se zbog toga žalostio?« I svi prigo-
vori moga srca, koji nisu ni stizali do mojih usana,
gušili su me.
Dva dana kasnije, kada smo brali ruže, ona
me pozva da ih ođnesem u njenu sobu, u koju još
86
te gođine nisam bio užao. Kakvom sam se nadom
taj čas zavaravao! Jer sam još sam sebr preba-
civao zbog svoje žalosti; i jedrta njena reč izlečila
bi moje srce.
U tu sobu nisam nikad ulazio bez užbuđenja;
tu se stvarala neka vrsta skladnog mira u kome
sam prepoznavao Alisu. Plavičasta senka od zavesa
na prozoru i oko kreveta, nameštaj od svetlog
mahagonija, red, ćistoća, tišina, sve je govorilo
mome srcu o njenoj čednosti i njenoj misaonoj
ljupkosti.
Čudio sam se toga jutra što na ziđu kraj
njenog kreveta nisam više video dve velike Ma-
sačove slike, koje sam doneo iz Italije; hteo sam
đa je zapitam šta je sa njima, kada moj pogled
pade baš na policu na koju je ređala svoje naj-
milije knjige. Ova mala biblioteka stvarala se la-
gano, delom od knjiga koje sam joj ja dao, delom
od onih koje smo zajeđno čitali. Primetio sam da
su sve te knjige bile odnesene i zamenjene bezna-
čajnim malim delima vulgarne pobožnosti, koja
je, nadao sam se, ona samo prezirala. Podižući
iznenada oči,4video sam kako se Alisa smeje, da,
kako se smeje posmatrajući me.
— Molim te, oprosti mi — reče odmah. — Tvo-
je lice me je nateralo na smeh; ono se tako
naglo izobličilo kada si ugledao moju biblioteku. . .
Nisam baš bio raspoložen za šalu.
— Ne, zaista, Alisa, zar ti sada to čitaš?
— Pa da. Čemu se čudiš?
— Mislio sam da inteligencija naviknuta na
snažniju hranu ne može okusiti slične otužnosti
bez gađenja.
— Ne razumem te — reče ona. — To su tamo
skromne duše koje razgovaraju sa mnom jedno-
stavno, izražavajući se što bolje umeju, i u čijem
društvu mi se sviđa. Znam unapred da nećemo
podleći, niti će se one uhvatiti u kakvu klopku
lepe rečitosti, niti ću ja, čitajući ih, podleći ne-
kom profanom divljenju.
— Dakle, ti čitaš samo to?
87
 — Skoro. Već nekoliko .meseci. Uostalom, ne-
mam više mnogo vremena za čitanje. I prizna-
jem ti da sam sad nedavno, kad sam htela po-
novo da uzmem jednog od onih velikih pisaca
kojima si me 'ti naučio da se divim, izgledala sa-
ma sebi kao onaj o kome govori Sveto pismo: onaj
koji se naprezao da produži svoj stas za čitav
lakat.
— Koji je taj »veliki pisac« što ti je namet-
nuo tako čudnovato mišljenje o sebi?
— Nije mi ga on nametnuo; nego, dok sam ga
čitala, stekla sam ga sama . . . To je. Paskal. Možda
sam izabrala neki slabiji odlomak. . . ,
Učinio sam nestrpljiv pokret. Ona je govorila
jasnim i jednoličnim glasom, kao da recituje neko
štivo, ne dižući očiju sa cveća, koje nije mogla da
udesi. Začas je prekinula taj posao zbog mog po-
kreta, zatim je nastavila istim tonom:
— Tolika visokoparnost i toliki napor iznena-
đuju; a dokazuju tako malo. Pitam se ponekad
nije li njegov patetični naglasak pre posledica sum-
nje nego vere. Savršena vera nema toliko suza ni
drhtanja u glasu.
— Baš to drhtanje, baš te suze čine lepotu
toga glasa — pokušao sam da uzvratim, ali bez
hrabrosti, jer nisam prepoznavao u njenim rečima
ništa od onoga što sam u Alisi voleo. Prepisujem
ih onako kako se sećam, ne unoseći naknadno ni
izveštačenosti ni logike.
— Da nije prvo oduzeo radost sadašnjem ži-
votu, bio bi on na terazijama teži nego. . .
— Nego šta? — rekoh, zapanjen njenim čud-
nim rečima.
— Nego neizvesno blaženstvo koje on pred-
laže.
— Zar ti u to, dakle, ne veruješ? — uzvik-
nuo sam.
— Šta mari! — nastavi ona. ■— Hoču da osta-
ne neizvesno sve dok ne nestane svake sumnje
pogađanja. Duša zaljubljena u boga treba đa za-
88
roni u vrlinu zbog urođene plemenitosti, a ne zbog
nade da će biti nagrađena.
— Otuda taj tajni skepticizam, u kome na-
lazi zaklona plemenitost jednog Paskala.
— Ne skepticizam: jansenizam — reče ona
smešeei se. — Šta je trebalo da uradim? One
jadne duše — i ona se okrete prema svojim knji-
gama — biće u nepnlici da kažu da li su jan-
senističke, kvijetističke ili ne znam šta drugo. One
se klanjaju bogu kao trava koju vetar povija, bez
zlobe, bez uznemirenosti, bez lepote. One se sma-
traju neznatnim, i znaju da ono malo vrednosti
duguju svojoj povučenosti pred bogom.
— Alisa! — uzviknuo sam — zašto kidaš sebi
krila?
Njen glas je ostao tako miran i prirodan, pa
mi je tim više moj uzvik izgledao smešno izve-
štačen.
Ona se ponovo nasmeja, klimajući glavom.
— Sve što sam zadržala od te poslednje posete
Paskalu. . . %
— Šta, dakle? — upitao sam, jer se ona za-
ustavila.
— To su Hristove reči: »Ko hoće da spase
svoj život izgubiće ga«. Uostalom — nastavi ona
smejući se sve tiše i gledajući me pravo u lice
— ja ga zaista skoro više nisam razumela. Kada
čovek živi neko vreme u društvu tih malih, čudno
je kako ga brzo zamara uzvišenost velikih.
Zar neću baš ništa naći da odgovorim u svo-
joj obeshrabrenosti? . . .
- — Kad bi danas trebalo da s tobom čitam sve
te pripovetke, te meditacije . . .
— Ali — prekide me ona — bila bih očajna
kada bih videla da ih čitaš. Zaista, verujem da si
rođen za nešto mnogo bolje nego što je to.
Govorila je sasvim jednostavno, kao da i ne
sluti da te reči, koje su tako odvajale naša dva
života, mogu kidati moje srce. Glava mi je gorela;
hteo sam da govorim još i da plačem; možda bi
bila pobeđena mojim suzama; ali više nisam rekao
89
ni Jfeči, naslonjen laktovima na kamin, sa Celom u
rukama. Ona je mirno nastavila da' udešava cveće,
n« opasivši ništa od moga bola, ili praveći se da
ne vidi ništa. . .
Toga trenutka odjeknu prvo zvono za ručak.
—• Nikađ neću biti gotova *a ručak — reče
ona. “**- Ostavi me brzo. -— I kao da se radilo o
nekoj igri: — Kasnije ćemo nastaviti ovaj raz-
govor.

Ovaj ražgovor se nije nastavio. Alisa mi je

iamicala neprestano, iako nije izgledalo da me se
kloni; ali Svakom sastanku odmah se isprečila
mnogo hithija dužnost. Čekao sam na red; do-
lazio sam tek posle uvek novih briga u domaćin-
stVu, tek posle nađgleđanja radova koji su se
morali obaviti u iitnici, tek posle posete za-
kupcima, posete siromasima, kojima se sve ViŠe
i više bavlla. Od ono malo vremena Što je ostajalo
nisam Irnao skoro ništa; uvek sam je viđao
zaposlenu, ali sam možda još i kroz te najsitnije
brige, i odbijajući đa je pratim, jedva osećao
koliko sam je lišen. I najmanji razgovor me je
fta to više upbzoravao. Kađa bi mi Ailsa i žrt-
vovala nekoliko trenutaka, bio je to u stvari vrlo
nešpretan razgovor, na koji je pristajala kao Sto
se pristaje na dečju igru. Brzo je prolazila po-
red mene, rasejana i nasmejana, i osećao sam
kako mi postaje daleka, kao da je nikad hisaift
požilavao. Čak ml se činllo da poneki put u nje-
nom osmehu vidim neko izazivanje, neku irotliju,
i da uživa da tako izigrava moju žudnju. . . Za-
tim bih odmah pripisivao sebi sve zamerke, ne
želeći đa se upustim u prebacivanje i ne znajući
više tačno šta sam čuo od nje i šta bih joj mogao
prebaciti.

T&ko SU prolazili dani ođ kojih š&m o č e k i v a o

toliko sreće. Sa prefteraženošću sahi posm&trao
kako ođmiču, ali nisam hteo ni đa im povećam
broj hi da im usporim tok, toiiko je svaki ote-
90
žavao moju muku. Ipak, dva dana pre moga od-
laska, pošto me je Alisa otpratila do klupe kraj
napuštene krečane — bilo je jasno jesenje veče,
kada se na horizontu bez magle mogao razaznati
svaki detalj u ljubičastoj boji, a u prošlosti sve
do najnejasnijeg sećanja — nisam mogao sakriti
svoje tugovanje, pokazujući za kojom srećom tu-
guje moja današnja nesreća.
— Ali šta ja tu mogu, prijatelju moj? — reče
ona odmah. — Ti si se zaljubio u fantom.
— Ne, nikako u fantom, Alisa.
— U neki zamišljeni lik.
— Avaj! ja ga ne izmišljam. To je bila moja
prijateljica. Ja je se sećam. Alisa! Alisa! vas
sam ja voleo. Sta ste uradili od sebe? Sta je po-
stalo od vas?
Nekoliko trenutaka ona ostade bez odgovora,
kidajući lagano jedan cvet i ne dižući glave. Za-
tim, najzad:
— Žerom, zašto jednostavno ne priznaš da me
manje voliŠ?
— Jer to nije istfna! Jer to nije istina! — uz-
viknuo sam ogorčeno. — Jer te nikada nisam voleo
više.
— Ti me voliš. . . a ipak me sažaljevaš! —
reče ona, trudeći še da se nasmeje i slegnuvši
rnalo ramenima.
— Ne mogu da smatram da je moja ljubav
prošla.
Tlo je tonulo poda mnom; i hvatao sam se
ža sve. . .
— Pa ipak, treba da prođe kao i sve đrugo.
— Takva Ijubav će nestati samo kad i ja
nestanem.
— Polako će oslabiti. Allsa koju pretpostavljaš
da joŠ voliš Žlvl jOŠ Samo u tvom sećanju; doći
će đan kada ćež se samo seĆBti da si je voleo.
— Ti govoriŠ kao da bi je iSta moglo zaroeniti
u mom srcu, i kao da moje srde treba da prestane
đa voli. Zar se više rie sečaš da si me i ti saina
volela, kađa možeŠ tafeo da UživaŠ mučeći me?
91
 Video sam kako jć j blede usne drhte; skoro
nerazgovetnim glasom, ona prošapta:
— Ne; ne; to se nije promenilo u Alisi,
— Ali, onda se ne bi promenilo ništa — re-
koh, uzimajući ja za ruku. . .
Ona nastavi, nešto pouzđanije:
— Jedna reč bi sve objasnila; zašto se ne usu-
đuješ da je kažeš?
— Koja?
— Osfarela sam.
— Ćuti. . .
Uveravao sam je da sam i sam ostareo isto
koliko i ona, da je razlika u godinama između
nas ostala ista .. . Ali ona je ponovo ovlađala so-
bom; jedini trenutak je prošao, jer sam, upustivši
se u prepiranje, zanemario svaku prednost: izgubio
sam tlo ispod nogu.

Dva dana kasnije napustio sam Fongezmar,

nezadovoljan njome i sobom, pun neodređene
mržnje prema onom što sam još nazivao »vr-
lina« i prema običnom zanimanju svoga srca. Iz-
gledalo je da sam u tom poslednjem susretu
zbog prevelike ljubavi iscrpeo sav svoj žar; sva-
ka Alisina rečenica, protiv koje sam se u početku
bunio, pobednički je oživljavala u meni kada su
moji prigovori umukli. Eh! bez sumnje, ona je
imala pravo! Ja sam voleo još samo fantom; Alise,
koju sam voleo, koju još volim, nije više b ilo. . .
Eh! mi smo ostareli! Ova strašna promena, od
koje mi se srce leđilo, posle svega nije bila ništa
drugo nego vraćanje prirodi; ako sam je lagano
uzdizao, ako sam sebi stvorio od nje idola ukra-
šavajući je svim onim u Šta sam bio zaljubljen,
šta je ostalo od mog rada osim moga umora? . . .
Čim je bila prepuštena sama sebi, Alisa se vrati-
la na svoj nivo, srednji nivo, na kome sam se na-
lazio i sam, ali gde je više nisam želeo. Ah! kako
mi je izgledao apsurdan i neostvarljiv ovaj iscrp-
ljujući napor vrline da je dosegpem na tim visi-
nama gde ju je stavio samo moj napor. Da smo
92
bili malo manje gorđi, naša Ijubav bi bila la k a . . .
Ali šta bi odsada značila upornost u ljubavi bez
predmeta, značila bi biti tvrdoglav, a ne veran.
Veran čemu? Jednoj zabludi. Zar nije najpamet-
nije priznati da sam se prevario?. . .
Predložen, međutim, za Ekol d’Aten, pristao
sam da se odmah upišem, bez ambieija, bez uži-
vanja ali veseleći se pri pomisli na odlazak kao
na kakyo bekstvo.

VIII

Ipak, video sam Alisu još jednom. . . Tri go-

dine kasnije saznao sam od nje za ujakovu smrt.
Dosta dugačko pismo koje sam joj odmah napisao
iz Palestine, kamo sam tada otputovao, ostalo je
bez odgovora. . .
Zaboravio sam pod kojim izgovorom sam, sa-
svim prirodno, nalazeći se u Havru, stigao u Fon-
gezmar. Znao sam da ću tamo zateći Alisu, ali
sam se bojao da nije sama. Nisam najavio svoj
đolazak; gnušajući se pomisli da se pređstavim
kao običan posetilac, išao sam nesiguran: hoću.
li ući? Ili radije otići ne videvši je, ne pokušavši
da je vidim?. . . Da, bez sumnje, prošetao bih se
samo dvorištem, seo bih na klupu kamo je i ona
možda još dolazila da seđi. . . I već sam tražio
kakav bih znak mogao ostaviti 'iza sebe koji bi
je obavestio o mome prolasku, kada već budem
otišao. . . Tako razmišljajući, išao sam laganim
korakom, i pošto sam odlučio da je ne vidim,
žalost koja mi je stezala srce ustupila je mesto
nekoj skoro blagoj melanholiji. Stigao sam već
do drvoreda i, iz straha da me ne iznenadi, išao
sam kroz onaj sporedni drvored uz obronak kojim
se graničilo dvorište majura. Znao sam jeđnu tačku
na obronku odakle je pogled padao na vrt; tamo
sam se popeo; jedan baštovan koga nisam pre-
poznao grabuljao je aleju i ubrzo mi iščezao iz
vida. Nova ograda opkoljavala je dvorište. Pas, koji
je čuo da prolazim, zalajao je. Malo dalje, gde se
93
 drvoređ završavao, skrenuo sam nadesno, po-
novo nailazeći na zid, i pošao prema onom delu
bukvika što se pružao uporedo sa đrvoređom koji
sam ostavio, kada me, u prolazu ispred malih
vrata povrtnjaka, iznenada obuze želja da onuda
uđem u vrt.
Vrata su bila zatvorena. Unutrašnja reza bila
je vrlo slaba, te sam je hteo slomiti udracem ra-
mena. . . Tog trenutka čuo sam korake; prikrio
sam se uz udubljenje u zidu.
Nisam mogao videti ko je izlazio iz vrta; ali
sam čuo, osetio, da je to bila Alisa. Pošla je tri ko-
raka napred i pozvala slabim glasom:
— Jesi li ti to, Žerom?. . .
Moje srce, koje je snažno udaralo, zastade, i
kako iz stegnutog grla nije mogla izaći reč, ona
ponovi jače:
— Žerom! Jesi li ti to?
Kađ sam čuo da me tako zove, uzbuđenje koje
me je obuzelo bilo je toliko da padoh na kolena.
Kako joŠ nisam odgovarao, Alisa pođe nekoliko
koraka napred, obiđe zid i odjednom je osetih
pred sobom, skrivajući svoje lice rukama, kao iz
straha da je ne ugledam odmah. Ona ostade ne-
koliko trenutaka nagnuta nada mnom, đok sam
jo j ljubio nežne ruke.
— Zašto si se skrivao? —* reče mi tako jedno-
stavno kao da su 6ve tri godine jfastanka trajale
samo nekoliko dana.
— Kako si esetila đa sam to ja?
— Čekala sam te.
— Čekala si me? — rekoh toliko iznenađen
da sam jedva mogao ponoviti njene r e č i... I kako
sam bio na kolenima:
— Hajdemo do klupe — nastavi dna. — Da,
znala sam da te moram još jednofti videti. Već
tri dana dolazim ovamo svako veče i dozivam te
kao i večeras. . . Zašto nisi odgovorio?
— Da me nisi iznenadila, otišao bih ne videvši
te rekoh, odupirući se uzbuđenju koje me je
u početku bilo skoro savladalo. — Jednostavno, na
94
prolazu za Havr, doSao sam đa se proSetam drvo-
redom, da obiđem vrt, da se odmorim nekoliko
trenutaka na klupi kraj krečane, kamo sam mislio
da još dolaziš, zatim—
— Vidi, već tri večera dolazim ovamo đa či-
tam — reče prekidajući rtte i pruži mi svežanj
pis&ma. Prepoznao sam ona koja sam joj pisao iz
Italije.
Toga časa digao sam oči prema njoj. Neobično
se promenila, i njena mršavost, njeno bledilo ste-
goše mi srce. Naslanjajući se i osianjajući na moju
ruku, privila se uza me kao da ju je strah ili da
joj je hlađno. Bila je još u velikoj žalosti i crna
čipka koju je stavila umesto kape obmotavši lice
pojačavala je njeno bledilo. Smešila se, ali mi
se činilo da gubi svest. Trudio sam se da saznam
da li je šada u Fongezmaru sama. Ne; Robert je
žiVeo sa njom; Žilijeta, Eduard i njihovo troje dece
doŠli su da kod njih provedu mesec avgust. . .
Stigli smo do klupe; seli smo, i razgovor se još
nekoliko trenutaka razvijao sporo, u banalnim
obaveštenjima. Raspitivala se o mome radu. Od-
govarao sam neljubazno. Hteo sam da ona oseti
da me moj rad više ne zanima. Hteo sam da je
razočaram, kao što je i ona mene razočarala.
Ne znam da li sam u tome uspeo, ali ona to nićim
nije pokazala. Što se mene tiče, osećajući isto-
vremeno mržnju i ljubav, truđio sam se da joj
govorim na najsuvlji naČin, i ljutio sam se na
sebe zbog uzbuđenja, od koga je moj glas poneki
put zadrhtao.
Sunce na zalasku, skriveno već nekoliko tre-
nutaka iza oblaka, pojavilo se na horizontd skoro
gledajući u nas, preplavivši treperavim sjajem
pokošena polja i obasipajući neočekivanom ras-
koši usku đolinu što se pružala ispođ naS; za-
tim je nestalo. Stajao sam zasenjen, ništa ne
govoreći; osećao sam kako me još obavija, kako
me prožima neki pozlaćeni zanos, u kome je ne-
stajalo moje mržnje, te sam u sebi; osećao samo
ljubav. Alisa se nagnuta, naslonjena ha mene od-
95
jednom uspravi; izvadi iz svoje bluze'paketić utno-
tan u tanku hartiju, učini pokret kao da mi ga
pruža, zaustavi se kao da je neodlučna i, dok sam
je gledao iznenađeno, reče:
— Slušaj, Žerom, ovde je moj krst ođ ametista;
već tri večeri ga nosim, jer sam odavno htela da
ti ga dam.
— A šta će mi on? — rekoh dosta grubo.
— Da ga Čuvaš kao uspomenu na mene, za
svoju ćerku.
— Kakvu eerku? — uzviknuh, gledajući Alisu,
ne shvatajući je. v
— Slušaj me sasvim mirno, molim te; ne, ne
gleđaj me tako; ne gledaj me tako; već mi je i
inače teško što govorim s tobom; ali to hoću
svakako da ti kažem. Slušaj, Žerom, jednog dana
ćeš se oženiti, zar ne? . . . Ne, ne odgovaraj mi;
ne prekidaj me, preklinjem te. Hoću samo da,se
sećaš da sam te mnogo volela i . . . već dosta
d av n o... već tri godine... razmišljam kako bi
ovaj mali krst koji si voleo tvoja ćerka jednog
dana mogla nositi kao uspomenu na mene, oh! ne
znajući od koga. . . i možda bi joj i mogao dati. . .
moje ime. . .
Ona zastađe, prigušena glasa; uzviknuo sam
skoro neprijateljski:
— A što joj ga ti sama ne bi dala?
Pokušala je da govori još. Usne su joj đrhtale
kao u deteta koje jeca; međutim, nije plakala;
neobičan sjaj očiju ozario joj je lice natčovečan-
skom, anđeoskom lepotom.
— Alisa! s kime bih se mogao oženiti? Ti ipak
znaš da ne mogu voleti nikoga sem tebe. . .
I odjednom, privukoh je u zagrljaj snažno,
skoro grubo, pritiskujući poljupcima njene usne.
Jedan čas držao sam je napola nagnutu kao da
se predala^ viđeo sam kako joj se pogled muti;
njene oči su se sklapale, i glasom od koga za mene
nije moglo biti ništa vernije i melodičnije:
— Imaj samilosti za nas, prijatelju moj! Ah!
ne upropašćuj našu ljubav.
96
 Možda je još rekla: ne postupaj pođlo! Ili sam
možda ja to rekao sam sebi, ne znam više, ali
odjeđnom, padajući na kolena pred nju i obavija-
jući je smerno rukama, izgovorio sam:
— Ako si me tako volela, zašto si me uvek
odbijala? Vidi! Cekao sam prvo Žiilijetinu udaju;
razumeo sam da si eekala i njeriu sreću; ona je
srećna; to si mi sama rekla. Dugo sam verovao
da si želela da nastaviš život kraj svoga oca; ali
evo sada smo oboje sami.
— O! Ne žalimo za prošlošću — prošaputa ona.
— Sada sam okrenula drugu stranicu.
— Još ima vremena, Alisa.
— Ne, prijatelju moj, nema više vremena. Nije
više bilo vremena od dana kada smo iz ljubavi jed-
no prema drugome naslutili nešto bolje nego što je
ljubav. Zahvaljujući vama, prijatelju, san mi se
yzne,o tako visoko da bi ga svako ljudsko uživanje
srušilo. Često sam razmišljala kakav bi naš živOt
bio da smo jedno kraj drugoga; čim bi prestao da
bude savršen, ne bih mogla podneti. . . našu ljubav.
— Jesi li razmišljala kakav bi naš život bio
da ostanemo jedno bez drugoga?
— Ne! nikada.
— Sada, to vidiš! Već tri godine mučno lutam
. bez tebe . . .
Padalo je veče.
— Zima mi je — reče ona dižući se i omota-
vajući se šalom tako jako đa više nisam mogao
uzeti njenu ruku. — Sećaš li se onog stiha iz Sve-
tog pisma koji nas je uznemiravao i koji nas je
plašio da ga nismo dobro razUmeli: »Oni nisu do-
bili ono što im je bilo obećano, pošto ih je bog
odredio za nešto bolje— «
— Veruješ još u te reči?
— Treba da verujem..
Išli smo neko vreme jedpo uz drugo, više ništa
ne govoreći. Ona nastavi:
— Možeš li ti to zamisliti, Zerom: najbolje! —
I, odjednom, potekoše suze iz njenih očiju, dok je
još ponavljala: — Najbolje!
7 Tesna vrata 97
 - Ponovo smo stigli do malih vrata povrtnjaka
kroz koja sam maločas video da je izašla. Ona
se okrete k meni:
— Zbogom! — reče. — Ne, ne idi dalje. Zbo-
gom, moj mnogo voljeni prijatelju. Sada će po-
č e ti. . . ono najbolje.
Casak me je gledala, istovremeno me zadr-
žavajiići i gurajući od sebe, ispruženih ruku na
mojim ramjnima, očiju punih neiskazane lju-
b avi. . .

Čim su se vrata zatvorila, čim sam čuo da je

povukla rezu za sobom, bacio sam se pred ta
vrata, mučen najstrašnijim očajanjem, i ostao dugo
plačući i jecajući u noći.
Ali zadržati je, probiti vrata, prodreti ma na
koji način u kuću, koja mi, međutim, nije bil§
zatvorena, ne, još danas, kad se vraćam unatrag
da oživim svu tu prošlost. . . ne, to mi nije bilo
moguće, i uopšte me nije razumeo onaj koji me ni
sada ne razume.
Neki nepodnošljiv nemir prisilio me je neko-
liko dana kasmje da pišem Žilijeti. Govorio sam
joj o svojoj poseti Fongezmaru i rekao joj koliko
me uznemiruje bledilo l slabost Alisina; molio sam
je da pripazi i da me obaveštava, jer to više nisam
mogao očekivati od Alise same.
Skoro mesec dana kasnije dobio sam sledeće
pismo:

Dragi moj Žerom,

Javljam ti vrlo žalosnu vest: naše jadne Ali-
se nema v iš e . . . Avaj! strah koji je izražavalo
tvoje pismo hio je je duboko zasnovpn. Već neko-
liko meseci, a da zapravo nije ni bila bolesna, ona
se gubila; ipak, saslušavši m oje m olbe, pristala je
da primi dr A . . . , iz Havra, koji mi je pisao da
n ije ništa ozbiljno. Međutim, tri dana posle tvoje
posete odjednom je napustila Fongezmar. Za njen
98
odlazak saznala sam iz Robertovog pisma; ona mf
je pisala tako retko da bez njega ne bih znala
ništa o bekstvu, jer se nisam uznemiravala zbog
njenog ćutanja. Mnogo sam prebacivala Robertu
što ju je pustio da ode a da je nije otpratio u Pa~
riz. VerujeŠ li da od tog ćasa nismo znali njenu
adresu. Moćeš zamisliti m oje očajanje; ne moći je
videti, čak jo j ne moći pisati. Robert je, doduše,
bio nekoliko dana kasnije u Parizu, ali nije mogao
otkriti ništa. On je tako nemaran da smo posum-
njali u njegovu revnost. Trebalo je obavestiti
policiju; nismo mogli ostati u toj groznoj neiz-
vesnosti. Eduard je otišao i toliko je tražio, dok
najzad nije otkrio malu bolnicu gde se Alisa
sklonila. Avaj! već kasno. Dobila sam u isto vre-
me pismo od upravnika bolmce, u kom e mi
saopštava njenu smrt, i telegram od Eduarda,
koji je čak nije mogao ni videti. Poslednjeg dana
napisala je našu adresu na jednu kovertu da bi
nas izvestili, a u jednu drugu kovertu stavila je
prepis pisma koje je poslala našem beležniku iz
Havra, sa svojim poslednjim željama. Mislim
da se jedan odlom ak toga pisma odnosi na tebe;
uskoro ću te o tome izvestiti. Eduard i Robert su
prisustvovali sahrani, koja je bila prekjuče. Nisu
sami išli iza kovčega. N ekoliko bolesnika iz bol-
nice prisustvovalo je opelu i otpratilo ju je do
groblja. što se mene tiče, čekam svakog dana peto
dete, i, na nesreću, nisam mogla krenuti na put.
Dragi moj Žerom, znam kako će duboku tugu
izazvati u tebi ova vest, i pišem ti ucveljenog
srca. Morala sam leći u postelju pre dva dana i
teško mi je da pišem, ali nisam htela da dopustim
ikom drugom, čak ni Eduardu ili Robertu, da tt
govore o onoj koju smo bez sumnje samo nas
dvoje poznaiMli. Sada, kada sam skoro postala
stara m ajka u porodici i kada je mnogo pepela
posulo užarenu prošlost, smem da želim da te
vidim. Ako te jednog dana tvoji poslovi ili tvoje
odsustvo nanesu u okolinu Nima, dođi u Egi-Viv.
Eduard će biti srećan da te upozna, a oboje ćemo
7* 99
moći razgovarati o Alisi. Zbogom, dragi m oj Ze-
rom. Griim te u velikoj žalosti.

Nekoliko dana kasnije saznao sam da je Alisa

ostavila Fongezmar svome bratu, ali je molila
da svi predmeti iz njene sobe i nešto name-
štaja koji je nažnačila budu poslati Žilijeti. Tre-
balo je da uskoro dobijem hartije koje je stavila
u zapečaeenu kovertu na moje ime. Saznao sam
da je molila da joj se na vrat stavi mali krst od
ametista, koji nisam hteo da primim prilikom po-
slednje posete, 1 doznao sam od Eduarda da je to
i učinjeno.
Zapečaćeno pismo koje mi je beležnik poslao
sadržavalo je Alisin dnevnik. Prepisujem iz njega
ovde više stranica. Prepisujem ih bez komentara.
Vi ćete moći jasno zamisliti kakva su bila moja
razmišljanja dok sam ih čitao, i uzbuđenje moga
srca, koje bih mogao izraziti samo nepotpuno.
A lisin dnevnik
Egi-Viv.
Prekjuče smo krenuli iz Havra; juče stigosmo
U Nim; m oje prvo putovanje! Nemajući nikakve
brige o vođenju domačinstva ni o kuhinji, u lakoj
dokolici 23. m aja 188., na dan mog dvadeset petog
rođendana, počinjem da pišem dnevnik — bez
velikog uživanja, da se m alo razonodim; jer prvi
put u životu, možda, osećam se sama — u dru-
gom kraju, skoro stranom, i koji još nisam upo-
znala. Ono Što ima da mi kaže bez sumnje je
slično onome što mi je pričala Normandija i što
neumorno slušam u Fongezmaru — jer se bog
nigde ne razlikuje od samog sebe — ali ova juž-
njačka zemlja govori jezikom koji još nisam na-
tičila i koji slušam s divljenjem

24. maja.
Žibjeta drema na otomanu pored mene, u
otvorenoj lodi, koja čini draž ove kuće, sagrađene
100
na italijanski način, u istoj visini sa dvorištem
posutim peskom k oje se nastavlja v rto m . . . Ži-
lijeta, ne dižući se sa otomana, moze videti kako
se talasa travnjak sve do ribnjaka, u kom e se
praćaka mnoštvo šarenih pataka i gde plivaju dva
labuda. Potok, koji, kažu, ne presušuje nijedna
leto, hrani taj ribnjak, zatim teče kroz vrt, koji
više postaje divlji šumarak, sužava se sve više
i više između pustare i vinograda, i uskoro pot-
puno nestaje.
. . . Eduard Tesijer je juče pokazao mome ocu
vrt, majur, podrume, vinograde, dok sam ja ostala
sa Zilijetom — tako da sam jutros vrlo rano pro-
šetala prvi put kroz park sama. Mnogo nepoz-
natih biljaka i drveća, čija bih imena ipak htela
da znam. Od svakog ubrala sam grančicu, da bi mi
0 ručku rekli k ako se zovu. U nekim a sam prepoz-
nala zelene hrastove, kojim a se Zerom divio u
vili Borgeze ili D orija-P am jili__ Tako daleki
rođaci našeg drveća sa severa ■ — tako različitog
izraza; oni skoro zaklanjaju na kraju parka uski
1 tajanstveni proplanak, nišući se nad travom,
m ekom pod nogama; dozivajući hor nimji. Čudim
se, skoro se plašim da m oje osećanje prirode, u
Fongezmaru tako duboko hrišćansko, ovde i protiv
m oje volje ne postane pomalo mitološko. Po-
stojala je ipak još neka vrsta religioznog straha
koji m e je sve više i više pritiskivao. Prošaputala
sam ove reči: HIC NEMUS. Vazduh je bio
kristalan; vladala je čudna tišina. Pomislila sam
na Orjeja, na Armidu, kada se odjednom razleže
jedinstveno pevanje ptica, tako blizu mene, tako
dirljivo, tako čisto da mi se iznenada učinilo da
je čitava priroda to očekivala. Srce mi je šnažno
kucalo; za trenutak naslonila sam se na jedno
stablo, zatim sam se vratila pre nego što je iko bio
ustao.

26. maja.
Jo š nema pisma od Zeroma. Do mi je pisao u
Havr, njegovo pismo bi m i p o sla li. . . Samo ovoj
101
svesci mogu đa poverim svoj nemir; ni jučerašnja
Setnja u 6 0 , ni molitva nisu m e već tri đana mogli
ni za čas razonoditi. Danas ne mogu ovde zapi-
sati niita drugo: čudnovata m elanholija od k o je
patlm već od svog dolaska u Egi-Viv nema mo-
žda drugog razloga; ipak osećam je tako duboko
u sebi da mi se sada čini da je bila tamo već
odavno, i da ju ,je samo radost, kojom sam se po-
nosila, prikrivala.

27. maja.

Zašto da lažem samu sebe? Rasuđujući, ja se

radujem Zilijetinoj sreći. Patim što je ta sreća,
koju sam želela toliko da sam joj ponudila da
irtvujem svoju sreću, stečena bez muke, što je
tako različita od one kakvu smo ona i ja zami-
šljale da treba da bude. K ako je to zapleteno!
Da . . . dobro razabiram da je moja odvratna se-
bičnost povređena zbog toga što je ona svoju sreću
našla i bez m oje žrtve, da joj ntje bila potrebna
m oja žrtva da bude srećna.
I pitam se sada, osećajući kakav nemir izazi-
va u meni Žeromovo ćutanje: da li je stvarno ova
žrtva podneta u mom srcu? K ao da me je sra-
mota što je bog ne traži od mene više. Nisam,
dakle, za nju uopšte bila sposobna?

28. maja.

K a k o je opasno ovo razlaganje m oje žalosti!

Več se vezujem za ovu svesku. Neče li se ovde
opet vratiti želja za dopadanjem, za koju sam
verovala da je savladana? Ne; neka ovaj dnevnik
ne bude uslužno ogledalo pred kojim se moja
duša udešava! Ne pišem iz dokolice, kao što sam
u početku verovala, nego iz žalosti. Žalost je STA-
NJE GREHA, k oje nisam poznavala, k oje mrzim,
iz koga hoču da ISPLETEM svoju dušu. Ova sve-
ska treba da mi pamogne da u sebi ponovo nađem
sreću.
102
 Zalost je zapletena stvar. Nikad nisam pofcu-
šala da razlaiem svoju sreću.
I u Fongezmaru sam bila usamljena, još i vi-
š e . . . Zašto je, dakle, nisam osetila? I kada mi
je Žerom pisao iz Italije, pristala sam da proživi
bez mene, da živi bez mene, pratila sam ga u
mislima, i njegova radost bila je i moja. Zovem
ga sada i protiv svoje volje; sve novo Sto god
vidim bez njega dosadno mi j e . ..

10 . juna.

Dug prekid ovog tek započetog dnevnika;

rođenje m ale Lize; sedenje do kasno u noć pored
Zilijete; sve ono što mogu pisati Zeromu ne priči-
njava. mi nikakvo zadovoljstvo d« zabeležim ovde.
Htela bih da se sačuvam od one nepodnošljive
greške zajedničke tolikim ženama: pisati suviše.
Smatrati ovu svesku kao sredstvo usavršavanja.

Sledilo je više strana beležaka uzetih prilikom

čitanja, prepisani odlomci, i t d. . . Zatim ponovo
datirano u Fongezmaru:

26. jula,

Zilijeta je srećna; ona tako kaže, tako iz-

gleda; nemam prava, razloga, da u to sum njam . . .
Otkuda mi sada pored nje to osećanje nezadovolj-
stva, nelagodnosti? Možda stoga što osećam da je
ta sreća tako praktična, tako lako stečena, tako
savršeno »po meri«, te izgleda da steže dušu i gu-
ši j e . ..
I pitam se da li je sreća ono što želim, ili pre
put ka sreći. O Gospode! SaČuvaj me od sreće
koju bih mogla stećj suviše brzo! Pouči m e da
razlikujem , da odgađam do T ebe svoju sreću.

Mnogi listovi bili su istrgnuti; bez sumnje,

odnosili su se na naš mučni susret u Havru.
103
D n e v n ik s e n a s t a v lja te k id u ć e g o d in e ; n e d a ti-
r a n i lis to v i, a li s v a k a k o n a p is a n i z a v r e m e m og
b o r a v k a u F o n g e z m a ru .

Ponekad, dok ga slušam kako govori, veru-

jem da čujem svoje mislt. On m e objašnjava i
otkriva sebi samoj. Da li bih postojala bez njega?
J a postojim samo s n jim ...
Ponekad se kolebam da li je to što osećam
prem a njemu baš ono što se zove Ijubav, toliko
se obično slikanje Ijubavi razlikuje od onoga što
bih ja želela. Htela bih da se o tome ništa ne
govori, i da ga volim ne znajući da ga volim.
Naročito bih htela da ga volim a da on to ne ztia.
iSve što treba da proživim bez njega nema za
mene više n ikakve■radosti. Sva m oja vrlina je u
želji da mu se svidim, a ipak osećam da pored
njega m oje vrline nestaje.

Volela sam vežbanje klavira, jer mi se činilo

da u tom e mogu napredovati svaki dan pomalo.
Možda je u tome i tajna uživanja k oje osećam
čitajući knjigu na stranom jeziku; svakako ne
zato što više voiim neki drugi jezik nego naš, ili
što mi izgleda da ovi naši ptsci koje volim za-
ostaju u bilo čemu za stranima, nego laka te-
škoća u praćenju smisla i uzbuđenja, možda ne-
svesna gordost što savlađujem tu teškoću, i što
je savlađujem sve više, dodaje zadovoljstvu duha
ne znam kakvo zadovoljstvo duše koga se, čini
m i se, ne mogu odreći.
Ma kako bilo blaženo, ne mogu želeti stanje
bez napretka. Zamišljam nebesku radost ne kao
stapanje sa bogom, nego kao beskrajno stalno
približavanje . . . 1 kada se ne bih bojala da go-
vorim dvosmisleno, rekla bih da prezirem radost
k o ja nije NAPREDNA.
Jutros smo oboje sedeli na klupi u drvore-
du; nismo govorili ništa i nismo ni osećali po-
104
trebu đa išta k a ž em o . . . Odjednom, on m e je upi-
tao da li verujem u budući život.
— Ali, Zerom — uzviknula sam odmah —■to je
za m ene više nego nada: to je izvesnost. . .
I odjednom mi se učinilo da je sva m oja vera
nestala u tom kriku.
— Hteo bih da znam —. dodao je .. . zaustavio
se nekoliko trenutaka, zatim: — da li bi postupala
drukčije da ne veruješ.
— Otkud to mogu znati — odgovorila sam;
i dodala sam: — ali ti sam i protiv svoje volje,
prijatelju, ne bi mogao učiniti drukčije nego što
činiš, zanesen najjačom verom. 1 ne bih te volela
da si drukčiji.

Ne, Žerom, ne, nije to buduća nagrada za ko-

jom teži naša vrlina: naša ljubo,v ne traži na-
grade. Pomisao na nagradu za njenu muku ra-
njava plemenitu dušu. Vrlina nije za nju samo
ukras; ne, to je oblik njene lepote.

Tata se opet oseča loše; ništa ozbiljno, nadam

se, ali već tri dana je na mleku.
Sinoć, Zerom se baš popeo u njegovu sobu; tata,
koji je sedeo do kasno u noć sa mnom, ostavio me
je nekoliko trenutaka samu. Sedela sam na oto-
manu, štaviše — što mi se skoro nikad ne do-
gađa — ispružila sam se, ne znam zašto. Pokri-
vač za lampu zaklanjao mi je od svetlosti oči i go-
rnji deo tela; gledala sam nesvesno vrh svojih
nogu, koje su virile ispod haljine i na k oje je
padao odsjaj lampe. Kađa se tata vratio, zastao je
nekoliko trčnutaka pred vratima, gledajući me na
neki čudan način, u isti m ah nasmejan i žalostan.
Rasejano zbunjena, ustala sam; tada mi je dao
znak:
— Hodi, sedi pored m ene — rekao mi je. lako
je bilo već kasno, počeo je đa mi priča o majci,
što nije nikad činio od njihova rastanka. Pričao
mi je kako se oženio njome, koliko ju je voleo i
šta je u početku znaeila za njega.
105
 — Tata — rekla sam mu najzad — preklinjem
te da m i kažeš zašto mi to pričaš večeras, zbog
čega m i to baš večeras p riča š. . .
— Jer , maločas, kada sam ušao u salon i ka-
da sam te video ispruženu na otomanu, za trenutak
mi se učinilo da vidim tvoju m ajku.
Pitala sam to zato, jer je to isto v e č e . . . Ze-
rom čitao iznad m ojih ramena, stoječi, naslonjen
na m oju naslonjaču, nagnut prem a meni. Nisam
gd m agla videti, ali sam osećala njegov dah, to-
pjžnu i drhtanje njegovog tela. Pretvarala sam
se da nastavljam svbje čitanje, ali više nisam
razumevala; čak više nisam ni razabirala re-
dove; obuzelo m e je neko čudno uzbuđenje, te
sam m orala brzo ustati sa stolice dok sam još
mogla. Napustila sam sobu za nekoliko trenutaka
a da on, na sreću, ništa n ije p rim etio. . . Ali kada
sam malo kasnije, ostavši sama u salonu, legla
no otoman, gde je tata našao da ličim na m ajku,
baš sam tada mislila na nju.
Vrlo sam rđavo spavala te noći, nemirna,
potištena, nesrećna, obuzeta sećanjem na pro-
šlost, koja se javljala u meni kao griža savesti.
Gospode, nauči m e da se grozim svega što ima
i malo izgled zla.
Jadn i Zerom! Da je, međutim, znao da je pone-
kad trebalo da učini samo jedan pokret, i da
ja katkad taj pokret očekujem . . .
D ok sam još bila dete, želela sam, već samo
zbog njega, da budem lepa. Čini mi se da sam
uvek »težila za savršenstvom* samo zbog njega.
1 da to savršenstvo ne mogu postići bez njega;
to je, o bože moj, ono tvoje učenje k o je najviše
zbunjuje moju dušu.

K ako m ora biti srećna duša kod k o je se vr-

lina stapa s Ijubavlju! Ponekad sumnjam da
ima drugih vrlina do voleti, voleti što je više
moguće, i uvek v iš e __ Ali u izvesne dane —
avaj! — vrlina m i se čini kao otpor Ijubavi. Eh!
šta! Zar da se usudim nazvati vrlinom t najpri-
106
rodniju naklonost svoga srcal O privlačni sofizmu’
Prividni pozivu! Zlobna varko sreće!
Čitala sam jutros kod La Brijera:
»Ima ponekad u živoiu tako prijatnzh uži-
vanja i tako nežnih obaveza koje nam se za-
branjuju, te je prirodno što čovek bar šeli da
budu dopuštene: tako velike privlačnosti može
savladati samo onaj koji zna da se odriče iz
vrline.«
Dakle, zašto sam ovde izmislila zabranu? Nije
li to stoga što m e u potaji privlači još jača čar,
još m ilija nego Ijubav? O! moći povući odjednom
naše dve duše snagom Ijubavi, iznad Ijubavi!. . .

Avaj! Tek ga sada razumem vrlo dobro; iz-

među boga i njega ja sam bila jedina prepreka.
A ko ga je možda, kao što je to rekao, njegova
Ijubav prema meni ispočetka okretala bogu, sada
ga ta Ijubav sprečava; on zaostaje iza mene, mene
voli više, i ja postajem idol koji ga zadržava da
napreduje dalje u vrlini. Treba da jedno od nas
dvoje pređe preko toga; i gubeći nadu đa
ću u svom lukavom srcu savladati Ijubav, dozvoli
mi, bože m oj, daj mi snage da ga naučim da me
više ne voli; po cenu svojih zasluga, prinosim ti
njegove, k oje vrede kudikam o više . . . I ako m oja
duša danas plače što će ga izgubiti, nije H to
samo zato da bi ga kasnije u Tebi ponovo našla . . .
Reci, o bože moj, koja te je duša zaslužila
više? Nije li on rođen za nešto bolje nego da voli
mene? 1 da li ću ga ja voleti toliko ako se mora
zaustaviti samo na meni? K ako se smanjuje u sreči
sve što bi moglo biti herojsko! . . .
Nedelja.
»Bog nas je sačuvao ža nešto bolje.«

Ponedeljak, 3. maja.
Neka sreća bude tu, sasvim blizu, neka se nu-
d i . . . i da samo treba pružiti ruku da se do-
h v a ti. . .
107
 Jutros, razgovarajući sa njime, podnela sam
žrtvu. 1
P onedeljak u veče.
On sutra o d la z i. . .
Dragi Žerom, volim te stalno, beskrajnom než-
nošću; ali to ti nikad više neću moći reći. Od-
ricanje koje nam ećem svojim očima, svojim usna-
ma, svojoj duši tako je teško da napustiti te znači
za mene oslobođenje i gorko zadovoljstvo.

Trudim se da postupam razumno, ali u času

kada treba nešto da učinim razlozi koji su me
naterali da to učinim nestaju ili mi izgledaju be-
zumni; više im ne v eru jem ...
Razlozi zbog kojih ga izbegavam? Više ne ve-
rujem u n jih . . . A ipak ga izbegavam sa žalo-
šću, i ne shvatajući zašto ga izbegavam.
Gospode! približi nas tebi, Žeroma i mene,
jedno s drugim, jedno pomoću drugog; da ho-
damo celog života kao dva hodočasnika od kojih
jedan ponekad govori drugom: »Nasloni se na me-
ne, brate, ako si umoran«, a drugi odgovara:
»Dosta mi je Što te osećam pored sebe ...« Ali,
ne! Put kojim nas ti vodiš Gospode, tesan je, te-
san da bi njime mogli ići dvoje uporedo.

4. jula.

Evo već više od šest nedelja nisam otvorila

ovu svesku. Prošlog m eseca, čitajući ponovo neke
njene strane, iznenadila sam se apsurđnosti, gre-
šnoj brizi za dobrim pisanjem . . . što dugujem
NJEM U. ..
U ovoj svesci, koju sam započela samo radi
toga da bi mi olakšala da se odrečem NJEGA,
kao da sam nastavila da pišem NJEMU.
Pocepala sam sve strane k o je su mi se činile
DOBRO NAPISANE. (Znam šta pod tim podra-
zumevam.) Trebalo je da iscepam sve one u ko-
jim a se govori o njemu. Trebalo je da iscepam
sve . . . Nisam mogla.
108
 I već zato što sam istrgla tih nekoliko strana,
osetila sam malo pon osa. . . ponosa kom e bih se
sm ejala da mi nije bilo tako bolno.
Zaista, izgledalo je da je u tome bilo m oje za-
sluge i da je ono što sam učinila bilo nešto
veliko!

6 . jula.

Morala sam odstraniti iz m oje biblioteke . . .

Iz knjige u knjigu izbegavam ga, i opet ga na-
lazim. č a k čujem njegov glas kako mi čita i onu
stranu koju otvaram bez njega. Sviđa mi se samo
ono što zanima njega, i m oje misli su do te m ere
prim ile oblik njegovih da ih ne mogu više razli-
kovati nego u vrem e kad sam uživala da ih
stapam ujedno.
Ponekad se prisiljavam da pišem rđavo, da bih
izbegla ritam njegovih rečenica; ali boriti se proliv
njega, to znači još se baviti njime. Odlučujem da za
jedno vrem e čitam šamo Bibliju (možda i Ugle-
danje na Hrista) i da zapišem u ovu svesku svakog
dana samo istaknuti odlom ak svoga čitanja.

Sledila je neka vrsta »hleba našeg nasušnog«,

gde je datum svakog dana počevši od prvog jula
bio propraćen stihom. Prepisujem ovde samo one
koji su propraćeni i nekim komentarom.

20 . jula.

»Prodaj sve što imaš i podaj siromasima.«

Razumem da bi trebalo dati siromasima ovo srce
k o je čuvam samo za Zeroma. A u isti mah ne znači
li to učiti ga da čini isto? Gospode, daj mi te
snage.

24. jula.

Prestala sam đa čitam UNUTRAŠNJU UTEHU.

Taj stari jezik m e mnogo zanima, ali m e rastresa,
109
ž skoro paganska radosi u ko jo j uživam nema ni-
čeg zajedničkog sa poukom koju sam nameravala
da onde nađem.
Uzela sam ponovo Ugledanje na Hrista; ali ne
latinski tekst, za koji sam suviše neuka da bih ga
razumela. Volim što čak nije potpisan prevod koji
čitam, istina protestantski, ali »prilagođen svim
hriščanskim zajednicama«, kako kaže naslov.
»O! kada bi znao kakav bi mir postigao i kakvu
bi radost dao drugima približavajuči se vrlini, ube-
đena sam, radio bi sa više brige.«

10 . avgusta.

Kada ću uzviknuti, bože moj, sa zanosom deč-

je vere i natčovečanskim glasom a n đ ela . . .
Sve mi to, znam, ne dolazi od Zeroma, nego
od tebe.
Ali zašto između tebe i mene stavljaš svuda
njegovu sliku?

14. avgusta.

Više od dva meseca da se završi ovo d e lo . . .

O Gospode, pomozi mi!

20. avgusta.

Osećam to dobro, osećam, NA MOJU ŽALOST,

da žrtva nije bila podneta u mom srcu. Bože moj,
daj da s;amo tebi dugujem ovu radost sa kojom m e
je samo on upoznao.

28. avgusta.

Do kakv e osrednje, žalosne vrline dolazim!

Tražim li suviše od sebe? Samo, ne patiti više
od toga.
Zbog kakvog lukavstva uvek m oliti od boga
njegovu snagu! Sada je svaka m oja m olitva ža-
losna.
110
 29. avgusta.
»Pogledajte na Ijiljane u polju ...«
Ova tako jednostavna reč bacila m e je jutros
u žalost, od lcoje m e ništa nije moglo otrgnuti.
Ižašla sam u poije, i ove reči, k oje sam i protiv
svoje volje ponavljala, ispunjavale su neprestano
suzama m oje srce i m oje oči. Posmatrala sam
prostranu pustu ravnicu gde se orač nagnut nad
plugom mučio .. . »Ljiljani u polju . . . « Ali, Go-
spode, gde su oni? . . .

16. septem bra, 10 sati u veče.

Gpct sam ga videla. On je ovde, pod ovim kro-
vom. Vidim na travnjaku svetlost što pada sa
njegovog prozora. Dok pišem ove redove, on bdi;
i možda misli na mene. Nije se promenio; on to
kaže; ja to osećam. Da li ću znati da mu se po-
kažem onakva kakva sam se odlučila da budem,
da bi m e se njegova Ijubav o d rekla? . . .

4 septembra.

O! grozni razgovor, u kom e sam se pretvarala

da sam ravnodušna, hladna, dok se srce u meni
g rčilo . . . Do sada sam se zadovoljavala da ga
izbegavam. Jutros sam mogla verovati da će mi
bog dati snage da pobedim i da m oje neprestano
izbegavanje borbe neće ići bez lukavstva. Da li
sam pobedila? Voli 1%me Zerom nešto malo ma-
n je ? __Avaj, tome se nadam, i toga se bojim,
istovrem en o. . . Nikada ga nisam volela više,
1 ako ti je potrebno, Gospode, da bi ga spasao
od mene, da se izgubim, učini! . . .
»Uđite u m oje srce i u moju dušu, da onde
nosite m oje patnje i da nastavite da trplte u meni
Što imate još da pretrpite od vašeg Stradanja.«

G o « o r ili sm o o P a sk alu . . . Sta sam mu mogla

reći? K akve sramne, apsurdne reči! Ako sam već
patila dok sam ih govorila, večeras se kajem
111
zbog njih, kao zbog nekog huljenja. Ponovo sam
uzela tešku knjigu Misli, koja se sama od sebe
otvorila na ovom odlom ku iz pisama gospođici
de Roan:
»Čovek ne oseća svoje okove kada dragovoljno
ide za onim koji ga vodi; ali kada počne da se
opire i da se udaljuje, onda pati mnogo.«
Te reči su se toliko odnosile baš na mene da
nisam imala snage da nastavim čitanje; ali ponovo
otvarajući knjigu na nekom drugom mestu, naišla
sam na divan odlom ak koji nisam poznavala i
koji sam prepisala.

Ovde se završavala prva sveska dnevnika. Sle-

deća, sveska je bez sumnje uništena; jer među
hartijama koje je Alisa ostavila dnevnik se na-
stavlja tek tri godine kasnije, još u Fongezmaru
— septembra — to jest nešto pre našeg poslednjeg
susreta.
Sleđećim rečenicama počinje ova poslednja
sveska.

17. septembra.

Bože moj, ti dobro znaš da te ne mogu voleti

bez njega.

20 . septembra.

Bože moj, daj mi ga da bih ti dala svoje

srce.
Bože moj, daj mi da ga samo vidim.
Bože moj, obećavam da ću ti dati svoje
srce; ispuni mi ono što m oja Ijubav od tebe moli.
Samo ću tebi dati ono što mi ostane od š iv o ta . . .
Bože moj, oprosti mi zbog ove prezrene mo-
litve, ali ne mogu da uklonim njegovo ime sa svo-
jih usana, niti da zaboravim muku svoga srca.
Bože moj, vapijem Tebi; ne ostavi me u m ojoj
nevolji.
112
 21. septem bra.

»Sve što budete trašili od Oca u m oje im e . . . «

Gospode! u tvoje ime ne usuđujem s e . . .
Ali ako više tj.e izražavam svoju molitvu,
hoćeš li tim m anje prepoznati zanosnu želju moga
srca?

27. septem bra.

Od jutros velika tišina. Skoro čitava noć prošla
je u razmišljanju, u molitvi. Odjednom mi se uči-
nilo da m e opkoljava, da silazi u m ene neka vr-
sta svetlog mira, sličnog onom kako sam kao dete
zamišljala Svetog Duha.. Odmah- sam legla, plašeći
se da svoju radost dugujem samo nekom nervoz-
nom oduševljenju, dosta brzo sam zaspala, a ovo
blaženstvo m e nije napustilo. Ono je jutros pot-
puno. Osećam sada sigurno da će doći.

30. septembra.
Žerom! prijatelju moj, ti, koga još zovem: moj
brat, ali koga volim beskrajno više nego brata . . .
K oliko puta sam uzviknula tvoje ime u buk-
v ik u !. . . Izlazeći svakog dana u predvečerje, silazim
kroz m ala vrata povrtnjdka u već mračnu a le ju . . .
Ti ćeš mi iznenada odgovoriti, pojavićeš se tamo
iza kamenog obronka koji mi zatvara vidik, ili
ću te videti izdaleka kako sediš na klupi čekajući
me, m oje srce neće zadrhtati. . . naprotiv, začu-
diću se što te msam videla.

1. oktobra.

'Još ništa. Sunce je zašlo na nebu neuporedivo

čistom. Čekam. Znam da ću uskoro na ovoj istoj
klupi sedeti s n jim . . . VeĆ čujem njegove reči.
Toliko volim da slušam k ako izgovara m oje ime . . .
On će biti tamo! Staviću svoju ruku u njegovu.
Nasloniću svoje čelo na hjegovo rame. Disaću pored
njega. Već sam juče bila odnela neka njegova
113
pisma, da ih ponovo čitam; ali ih nisam pogledala,
suviše zauzeta svojim misltma. Isto sam tako ohe-
sila krst od ametista, koji je on voleo i koji sam
nosila svako veče jedno od prošlih leta, sve dok
nisam zaželela da otputujem.
Htela bih da mu vratim 'ovaj krst. Već sam o-
davno sanjala ovaj san: on, oženjen, ja, kuma nje-
gove prve ćerke, jedne m ale Alise, kojoj sam dala
ovaj n a k it. . . Zašto se nikad nisam usudila da mu
to kažem?

2 . oktobra.
Moja duša je laka i vesela danas kao ptica
koja je napravila svoje gnezdo na nebu. Danas
treba da dođe; to osećam, to znam; htela bih da
to viknem svima; osećam potrebu da to zapišem
ovde. Ne mogu više da sknvam svoju radost. Čak
je i Robert, koji je obično tako rasejan i ravno-
dušan prema meni, prim etio to. Njegova pitanja
su me zbunila, te nisam znala šta da mu odgovo-
rim. K ako ću izdržati do večeras? . . .
Ne znam kakva mi prozirna vrpca svuda po-
kazuje njegovu povećanu sliku i skuplja sve zrgke
Ijubavi u jednu jedinu plamteću tačku moga
srca.
O! kako m e čekanje u m ara!. . .
Gospode! odškrini mi za časak široka krila
sreće!

3. oktobra.
Sve se ugasilo, Avaj! nestao je iz m ojih ruku
kao senka. Bio je ovde! Bio je ovde! Jo š ga osećam.
Zovem ga. Moje ruke, m oje usne, usne, uzalud ga
traže.u noći.
Ne mogu ni spavati ni moliti se, Izašla sam
ponovo u mračni vrt. Bilo m e je strah u m ojoj
sobi, u celoj kući; moja nevolja m e je dovela do
vrata s ludom nadom.. Ako se vratio! Zvala sam.
Pipala sam po mraku. Vratila sam se da mu pi-
šem. Ne mogu da se pomirim sa svojom žalošću.
114
 Šta se, dakle, dogodilo? Šta sam mu rekla? šta
sam učinila? Sta mi je trebalo da pred njim uvek
uveličavam svoju vrlinu? K akve vrednosti može
imati vrlina koju m oje srce sasvim odriče; lagala
sam u tajnosti rečima koje mi je bog stavljao u
usta . . . Od svega onoga što je ispunjavalo m oje
srce ništa nije izašlo. Zerom! Zerom! m oj tužni
prijatelju, pored koga mi se srce kida, a od koga
udaljena umirem, od svega što sam ti govorila
maločas ne slušaj ništa sem ono Što ti je govorilo
o m ojoj Ijubavi.

Pocepala sam svoje pismo; a zatim ga opet

napisala . . . Evo već zora; siva, natopljena suzama,
žalosna kao i m oje m isli. . . Cujem prve znake
života na majuru, i sve što je spavalo oživ lju je. . .
»Sada ustanite. Došao je čas . ..«
Moje pismo neće otići.

5. oktobra.
Ljubom orni bože, koji si me lišio vlasništva,
uzmi dakle moje' srce. Odsada ga napušta sav žar,
i ništa ga više neće zanimati. Pomozi mi, dakle,
da pobedim ovaj žalosni ostatak sebe same. Ova
kuća, ovaj vrt, nepodnošljivo hrabre moju Iju-
bav. Hoću da pobegnem nekud gde ću gledati
samo Tebe.

Pomozi mi da raspodelim tvojim siromasima

im etak koji sam imala; dopusti mi da zbog Roberta
raspolažem Fongezmarom, koji ne mogu olako pro-
dati. Napisala sam testament, ali ne poznajem ve-
ćinu potrebnih formalnosti, a juče nisam sve mogla
reći beležniku, plašeći se da ne posumnja u odluku
koju sam donela i da ne obavesti Zilijetu ili Ro-
berta . . . Dopumću to u Parizu.

10 . oktobra.
Stigla sam ovam o tako um oma da sam mo-
rala ležati dva prva dana. Lekar koga su pozvali
8
* 115
i protiv m oje volje govori o operaciji koju smatra
potrebnom. Zašto da se protivim? Ali sam ga lako
ubedila da se plašim te operacije, i da bih radije
pričekala da »malo dodem do snage«.
Zatajila sam svoje ime, svoju -adresu. Položila
sam u uredu bolnice dovoljno novca dd me bez
teŠkoće prim e i zadrže onoliko vremena koliko bog
još bude smatrao da je potrebno.
Ova soba mi se sviđa. Savršena čistoća dovolj-
na je za ukras zidova. Začudila sam se što se ose-
ćam skoro radosna . . . To je zato što više niŠta ne
očekujem od života. To je zato što sada treba
da se zadovoljim bogom, i što je njegova Ijubav
savršena samo ako nas obuzima sasvim . . .

Ponela sam sa sobom samo Bibliju; ali danas,

glasnije nego reči k o je ovde čitam, odjekuje u
meni ovaj bezumni Paskalov jecaj:
»Sve što nije bog ne može ispurliti m oje oče-
kivanje.«
• O preterana Ijudska radosti Jeoju je m oje srce
nerazumno ž elelo!. . . Da li si me bacio u očajanje,
Gospode, da bi Ćuo ovaj vapaj?

12. oktobra.
Da dođe carstvo tvoje! Neka dođe u mene
tako da samo Ti vladaš nada mnom; i vladaj nada
mnom celom. Ja neću više da se pogađam s To-
bom za svoje srce.

Vmorna kao da sam vrlo stara, m oja duša

ostala je čudno detinjasta. Jo š sam ona mala de-
vojčica koja nije mogla zaspati dok sve nije bilo
u redu u njenoj sobi i dok nije bilo lepo sloieno
sfcirmto ođelo uz uzglavlje kreveta . . .
Ovako bih želela da se spremim, za smrt.

13. oktobra.
ProSitala sam još jednom svoj dnevnik pre
nego što ga uništim. »Nije dostojno velikih srca
116
đa Sire nemir koji osećaju.« Te lepe reči su od Klo-
tilde de Vo, čini mi se.
U času kada sam htela baciti u vatru ovaj
dnevnik, neka vrsta opomene zadržala m e je; činilo
mi se da već više ne pripada meni samoj; da
nemam prava da ga ukradem od Zeroma; da sam
ga uvek pisala samo za njega. Moja uznemirenost,
m oje sumnje izgledaju mi danas tako smešne da
im više ne pn dajem značaj niti verujem da bi
mogle uznemiriti Žeroma. Bože moj, dopusti da
on katkad otkrije ovde nespretni glas srca koje je
do ludila tražilo da ga uznese do onog vrha
vrline koji nisam mogla dostići.
»Bože moj, povedi me na onu stenu koju ni-
sam mogla dostići.*

15. oktobra.

»Radost, radost, radost, suze radosn ice.

Iznad Ijudske radosti i svakog bola predo-
sećam onu ozarenu radost. Ona stena koju ne mogu
dostići dobro znam da se zove: sreća . . . Razumem
da mi je čitav život uzaludan ako se ne završi u
sreći .. Ah! ipak si je obečao, Gospode, duši koja
se odriče i koja je ćista. »Srećni odsada, govore
tvoje svete reči, srećni odsada oni koji umiru u
Gospodu.« Treba U da čekam do smrti? Ovde se
m oja vera koleba. Gospode! Vapijem ti iz sve snage.
Noć je; čekam zoru. Vapijem ti sve do smrti. Dođi
da utoliš m oje srce. Željna sam te sreće . . . Ili treba
da se uverim da je imam? I kao nestrpljiva
ptica koja peva pred zoru dozivajući više nego
najavljujući dan, treba Zt da i ja dočekam da iz-
bledi noć pa da zapevam?

16. oktobra.

Žerom, htela bih da te naučim 'savršenoj sreći.

Jutros m e je izmorilo povraćanje. Odmah posle

toga osečala sam se tako slaba da sam se za tre-
117
nutak mogla nadati šmrti. Ali ne; prvo je u mom
biću nastao veliki mir; zatim me je obuzela sa-
mrtna muka, drhtanje tela i duše; bilo je to kao
iznenadno i razočarano objašnjehje moga života.
Učinilo mi se da prvi put vidim strašno gole
zidove svoje sobe. Uplašila sam se. Sada još pišem
da se ohrabrim, umirim. O Gospode! kada bih mog-
la doći do kraja bez huljenja.
Jo š sam mogla ustati. Kleknula sam kao de-
t e .. .
Sada bih htela umreti brzo, pre nego što opet
razumem da sam sama.

E p i 1o g

Video sam Žilijetu prošle godine. Prošlo je više

ođ deset godina od njenog poslednjeg pisma, koje
mi je saopštavalo Alisinu smrt. Prilikom jednog
putovanja u Provansu zadržao sam se u Nimu. U
bučnom središtu grada Aveni de Fešer, stanuju Te-
sijerovi, u kući dosta lepog izgleda. lako sam javio
o Svom dolasku, bio sam prilično uzbuđen pre-
lazeći preko praga.
Jedna devojka me je uvela u salon, kamo je
nekoliko trenutaka kasnije ušla Zilijeta. Učinilo mi
se da vidim tetku Plantije: isto držanje, ista širina
pleća, ista zaduvana srdačnost. Odmah me je oba-
sula pitanjima o mojoj karijeri, na koja nije če-
kala odgovora, o mome nameštenju u Parizu,
0 mojim zanimanjima, vezama. Razlog moga do-
laska na Jug? Zašto ne bih otišao do Egi-Viva,
gde bi se Eduard obradovao da me vidi? . . . Za-
tim me je obavestila o svima, govorila o svome
mužu, svojoj deci, svome bratu, o poslednjoj žetvi
1 berbi, slaboj prodaji.. . Saznao sam da je Robert
prodao Fongezmar, da bi se nastanio u Egi-Vivu;
da se združio sa Eđuardom, tako da je Eduard
mogao da putuje i da se više bavi trgovačkim po-;
slovima, dok je Robert ostajao na imanju, pobolj-i
šavajući i proširujući planove.
118
 Međutim, nemirno sarti tražio očima ono što bi
me moglo podsetiti na prošlost. Prepoznao sam
među novim nameštajem salona nekoliko stvari iz
Fongezmara; ali je izgleđalo da Žilijeta sada više
ne zna za onu prošlost koja je drhtala u meni,
ili da se trudi da nas iz nje otrgne.
Dva dečaka od dvanaest i trinaest godina ig-
rala su se na stepeniŠtu; ona ih pozva da mi ih
predstavi. Liza, najstarije njeno dete, otišla je sa
ocem u Egi-Viv. Treći dečak, od deset godina, vra-
tiće se iz šetnje; to je onaj o čijem me je skorom
rođenju obavestila, javljajući mi našu žalost. Ova
poslednja trudnoća nije prošla bez muke; Žilijeta
je to dugo osećala; zatim, prošle godine, kao da se
predomislila, rodila je mAlu devojčicu, koju je,
izgleda po tome kako je govorila, volela najviše
od sve dece.
— Moja soba, gde ona spava, sa strane je —
rekla je. — Hodi da je vidiš. — I dok sam išao
za njom: — Žerom, nisam se usudila da ti to
pišem. . . hoćeš li pristati da kumuješ ovoj maloj?
— Rado pristajem, ako ti je to milo — rekao
sam malo iznenađen, naginjući se nad kolevku. —
Kako će se zvati moje kumČe?
— Alisa. . . — odgovori Zilijeta tiho. — Malo
liči na nju, zar ne?
Stisnuo sam Žilijetinu ruku, ne odgovorivši
ništa. Mala Alisa, koju je njena majka podigla,
otvori oči; uzeo sam je na ruke.
— Kako bi ti bio dobar otac! — reče Žilijeta
pokušavajući da se nasmeje. — Šta čekaš sa ženid-
bom?
— Da zaboravim mnoge stvari. — I video sam
kako je pocrvenela.
— Nadaš li se da ćeš brzo zaboraviti?
— Nadam se da neću zaboraviti nikada.
— Hodi ovamo — reče ona naglo, idući preda
mnom u jednu manju i već mračnu sobu. čija
su vrata vodila u njenu sobu, a druga u salon. —
Ovde se sklarijam kad imam časak vremena; to je (
119
 najmirnija soba u kući; tu se osećam skoro kao
u zaltlonu od života.
Prozor malog salona nije bio okrenut, kao u
drugim sobama, gradskoj vrevi, nego nekoj vrsti
livađe zasađene drvećem.
— SedimO — reče i spusti se u naslonjaču. —
Ako sam te dobro razumela, želiš da ostaneš
veran Alisinoj uspomeni.
Za trenutak nisam odgovorio ništa.
— Možda više mišljenju lcoje je imala o
meni. . . Ne, ne smatraj da je to moja zasluga.
Mislim da ne mogu uraditi drukčije. Ako bih
se oženio nekom drugom ženom, samo bih se pre-
tvarao da je volim. ,
— A! — reče ona, kao ravnodušna, zatim
okrećući od mene lice i saginjući se prema zemlji,
kao da traži nešto izgubljeno. — Dakle, ti veruješ
da se tako dugo može zadržati u srcu ljubav
bez nade?
— Da, Žilijeta.
— I da život može dunuti na nju svaki dan
ne ugasivši je? . . .
Veče se dizalo kao siva plima, dostižući, daveći
svaki predmet, koji je izgledao kao da oživljuje i
priča poluglasno svoju prošlost u ovoj senci. Opet
sam video Alisinu sobu, iz koje je Žilijeta sakupita
sav nameštaj. Sada je okremila prema meni svoje
lice, čije crte nisam razlilcovao, tako da nisam znao
da li su joj oči bile zatvorene. Izgledala mi je vrlo
lepa. I ostadosmo oboje tako, ne govoreći ništa.
— Hajdemo! — reče najzad. — Treba se pro-
buditi. . .
Video sam kako ustaje, kako je učinila korak
napred i pala bez snage na susedriu stolieu; po-
krila je rukama lice i učinilo mi se da plače...
Ušla je devojka unoseći lampu.
 ANDRE ŽID I NJEGOVA »TESNA VRATA«

M alo je pisaca i u fran cu sk oj i u svetsk oj k n ji-

ževnosti č ije bi delo, kao Židovo, bilo tako kom -
pleksno, tako puno protivrečnosti. C italac k o ji b i v e -
rovao da je o 2iđ u stekao m a n je ili više ođređerio
m iš lje n je na osnovu jed n e ili dve k n jig e, recim o
Z e m a ljs k ih h r a n a i Im o r a lis ta , bio bi izvanredno zb u -
n jen pročitavši neku drugu knjigu , n a prim er T e s n a
v r a t a ili P a s to r a ln u sim fo n iju . Ne bi bilo nikakvo čudo
kada b i mu se pri tom učinilo da se n alazi pred delom
dva sasvim različita, pa čak i suprotna duha.
V rem e u kom e je n astalo 2idovo delo p red stav-
l ja p rekretnicu između X I X i X X veka, onu ta čk u u
razvoju društva i um etnosti od k o je se više ne može
m im o produžiti istim pravcem . C itav jed an dugo iz -
građivan svet, društveni, m oralni i estetičk i, bio je
p o lju ja n u svojim te m e ljim a i polako se rušio. T a j
svet, tako duboko vezam za prošlost, treb alo je ili sp a -
savati, ili m e n ja ti i p o p rav ljati, ili n ajzad na n je g o -
vim ruševinam a stv arati nov, sasvim d ru k čiji svet.
V iše n ije bilo onih opštih zajed n ičkih tokova k o ji bi,
poput reke, nosili u jed nom pravcu čitavu jed nu g e -
n era ciju , ili b a r n jen veći deo. -2ivot je sve više ličio
n a uzburkano m ore, po kom e se više n ije moglo p lo-
viti starim poznatim putevim a, i uz pomoć sta rih
svetionika. V rem e je , dakle, bilo izuzetno složeno i
puno protivrečnosti.
M eđutim , dok je v e lik a većina pisaca u lu ta n jim a
po bespućim a ipak tražila, pa često za sebe i sv o je
istom išljen ik e nalrizila, ili verovala da nalazi on aj
glavni p rav ac kom e b i se sve pođredilo, 2 id n ije hteo
n išta da ž rtv u je sveukupnosti života i sveukupnosti
svoga jo . On n ije p ristajao da u n u trašn ju ravnotežu.
121
postigne op ređ eljiv an jem za jeđmu mogućnost, već
je želeo da dođe do n je neprekidnom i savršeno
iskrenom težnjom k a u sp o stav ljan ju harm omije izm e-
đu švih mogućmosti, svih suprotnosti, svih p o ten ci-
ja ln ih inddvidualnosti k o je svaiki čovek nosi u sebi.
Izabraiti od m noštva puteva je d a n jed in i, to za ngega
znači veom a s im ti, osirom ašiti ili, židovski rečeno,
»izopačiti« i sv o j život i sv o ju Ličnost.
K ao morailist, a m oralne preokuipacije su u v ek
b ile doRidnantne u Zidovom stv a ra n ju , on je propove-
dao, s je d n e stran e, potpunu otvorenost prem a životu
i prirodi, odnosno rešen o st da se ništa što b i u n jim a
bifo dobro n e odbaci unapred zbog predrasuda i p red -
u b eđ en ja — i, s druge stran e, otvorenost prem a s a -
mom sebi, odnosno sprenvnost da se u celovitu i
harm oničnu ličn o st u k lju če i nađu sv o je m esto svi
sktuveni i potiskivani nagoni.
U čisto um etničkom stv aran ju , re ša v a ju ći sv o je
ličn e m o raln e i psihološke problem e, u stv a ri tra ž e -
6i odiuSke onom silnom pritisku suprotnih te ž n ji svoga
bića, 2 id je u skoro svakom lik u sv o jih k n jižev n ih
tvorevi-na slikao sebe, i to delove samog sebe, dakle,
sebe ne onakvog k ak av je bio, već, kao što je i sam
govorio, onakvog k ak av je mogao p ostati da se do
k r a ja prepuistio n ek o j od suprotnih te ž n ji svoga bića.
T ak o se može o b ja sn iti ona čudma i neočekivana ra z -
ličito st između osnovnog tona m nogih Zidovih k n jig a.
Na prim er, n a jedmoj strami L afk ad io iz P o đ r u m a
V a tik a n a , sav obuzet kultom spontanosti i apsolutne
slobode, sav u težn ji da bude iznad svih okova
društvenih i m oralnih; a na drugoj stran i, A llsa i
Zerom iz T e s n ih v r a ta , ill P a sto r iz P a s to r a ln e s im fo -
n ije , k o ji su svom dušom prožeti kultom hrišćan sk e
vrlime i dužnosti, u stvari uzvišeni robovi svog e tić -
kog idealizm a. Osim D n e v n ik a , K o v a č i la ž n o g n o v c a
su možda je d in a Eidova k n jig a u k o jo j je om sakupio
n a jed nom m estu skoro sve delove svoga izuzetno slo -
ženog i protivrečnog ja . Na ta j način su složenost i
p ro tiv rečnost u njegovom delu koliko odraz epohe u
k o jo j su cv etale antagonističke a sp ira cije toliko, i to
jo š mnogo više, ličn a osobina piščeva, osobina k o je je
122
on bio svestan i koju je izdigao do principa. Stoga
je nemoguće shvatiiti bilo koje 2idovo delo bez poz-
navanja makasr i najosnovnijih momenata iz njegove
peihološke i moralne biografije.
Žid je rođen 1869. godine u je d n o j v rlo sta ro j i
im u ćnoj građanskoj porodici, izvanredno strogih pu -
ritanskih nazora. I baš ta j puritanizam p rotestantsk e
sredine u k o jo j je ponikao p red sta v lja k lju č za razu-
m ev an je etičk e osnove od k o je je pošao, i psiho-
loških i m oralnih sukoba k o ji su ga ra sp in ja li kroz
čita v život. U tom sm islu je bio naročito ogrom an i
presudan u tica j Židove m ajk e, je r je on rano, još kao
d ečak ođ je d an aest godina, ost.ao bez oca, a društvenim
položajem i predrasudam a sv o je porodice bio je dosta
izolovan od drugih ljud i, tako da su godinam a svi
eventualni d ru k čiji u tica ji svođeni na n a jm a n ju meru.
Židova m a jk a , Ž ilijeta Rondo Žid, i sam a je b ila
vasp itana u duhu strogog hugenotskog m orala. O s-
novne odlike toga m orala su: stalno isp itiv a n je sav e-
sti, neprekidna težn ja ka čdstoti i vrlin.i i snažno po-
im a n je dužnosti. P u ritan ci nisu znali za jezu itšk u k a -
zuistiku, za onu često opasnu m oralnu gipkost, za
n jih siu svi osnovni m oralni zahtevi b ili neprikosno-
veni, a tip ljud skog savršenstva bio je u suštini jed an
isti za sve ljud e. Tom m oralnom idealu je trebalo te -
žiti kroz stalno uisavršavanje i su z b ija n je svih i suviše
ovozem aljskih i čulnih nagona.
P ren ošen nekoliko puta iz g e n era cije u g en eraci-
ju , ta j pu ritanski idealizam n ije slabio u porodiei
Rondoovih, kao što n ije slabio ni u porodici Židovih;
naprotiv, rek lo b i se da je sam o jafrao i da je svoj
v rhu nac dostigao baš u ličnosti Židove m ajk e. B ila je
to duboko če stita i stroga žena, n ep okolebljivih n a -
zora. Potpuno uverena da ni n je n sin ne može bitd
ništa drugo do pu ritanac, da sam o ta k o može postati
frovek, pravi, v a lja n frovek, ona je od n jeg a tražila da
se bezuslovno potčini zahtevim a puritanskog m oralnog
kodeksa. N jo j nikada n ije palo na um da su se
stv ari m ogle prom eniti s novim vrem enom i novim
n a ra štajem , da b i n je n sin mogao b iti d ru k čiji od
sv o jih predaka.
123
 Tako je Zidovo samotno i sumorno đetinjstvo
proteklo u atmosferi moralnog apsolutizma njegove
puritanske majke. Međutim, on je još kao dete poka-
zivao znake izuzetne preosetljivosti i neke strastvene
bujnosti. Pa ipak, godinama, kroz ftitavu ranu mla-
dost, on se trudio da pobedi sve nemire svoje prirode
i krvi i da dostigne ideal svojih roditelja. No kako je
bio pesnička duša, čovek od mašte i sroa, nemiri nje-
govog emocionalnog života su se sve više transpono-
vali i prečišćavali u poeziju, a mistični idealizam se od
religioznog sve više pretvarao u poetski. Ali kasnije, u
mladosti, izvore tim zanosima i ohrabrenja on više
nije nalazio u svojoj 'majci, već u svojoj mnogo ta-
nanijoj sestri od ujaka i budućoj ženi — Madiervi
Rondo, vaspitanoj u istom duhu i gotovo u istoj sre-
đini, i prema kojoj je dugo gajio silnu platonsku Iju-
bav. Tu ljubav i taj spoj puritanske mistike i po-
ezije Žid je izrazio u svojoj prvoj knjizi, Sveske i
pesme Andre Valtera, 1891. godine.
Međutim, kriza je bila samo ublažena, samo od-
ložena. Kada je u jesen 1893. godine stigao s jednim
prijateljem u sevemu Afriku, gde je proveo nekoliko
sudbonosnih meseci svoga života, tu pod tim vrelim
afričkim podnebljetn pod kojim krv brže struji, pod
kojim sve treperi, pod kojim život vri čak i onda kada
izgleda da sneno počiva u hladu neke oaze — Zid
je konačno osetio da više ne može da se bori prOtiv
bujnosti svoje prirode; shvatio je da svi oni nagoni
koje je om kao greh gušio u sebi u stvari izviru iz
dubina niegovog bića, da su neuništiv deo njega samog.
On će uskoro u jednoj od sledećih knjiga, u Zetnalj-
skim hranama 1897. godine, oduševljeno pevati bimne
jedrim i sočnim plodovima zemlje, životu i životnoj
rađosti; a u Imoralistu, 1902. godine ustaće protiv
morala, ne uopšte, yeć protiv svakog onog morala koji
sputava ličnost i guši život.
Međutim, bilo bi pofcpunO pogrešno svođiti 2 i -
dovu etiku od sada na hedonizam Z&maljskih hrana
i na negaciju moralnih obzira njegovog Imoralista.
Naprotiv, on želju, odnosno prepuštanje nagonima
svoga bića nije shvatio kao cilj života, .već samo kao
124
 sredstvo u oslobođavanju ličnosti. B ilo m u je jas.no
da potpadanje pod v last ž e lje i zadovoljstva vodi, u
k r a jn jo j lin iji, u novo ropstvo, u novo og ran ičav an je
i izopaeavanje lićnosti. K ao što je već rečeno na po-
četku, Zidov etičk i -ideal je bio u harm oničnom ra z -
v ija n ju svih delova ličnosti, a ne sam o jednog. Zato
je , na priroer, bio i protiv pu ritanske etik e čistote i
vrlin e, i protiv heđonističke etike ž elje i zadovoljstva.
A li, v a lja odmah dodati, on je obe težn je nosio đubo-
ko u sebi. Iako je puritanizam svoje m ladosti p revazi-
šao jo š pre dvadeset pete godine, 2 id je do k ra ja ž i-
’ vota sačuvao u psihi i duhu m noge odlike, mnoge
Vidne tragove svog protestantskog porekla.
N eizbrisiv dug prošlosti Zid je kao k njiževnik
h a jle p še odužio rom anom T e s n a v r a ta , o b jav ljen o m
1909. godine. Ovo đelo je on nosio više od petnaest
godina u sebi, i izvlačio ga iz sebe kao deo sopstvenog
bića i sopstvenog života, Iak o nesum njivo u m etnički
transponovano, ono je u n a jv e ćo j m eri aiutobiograf-
. skog k arak tera. Ne sam o što su gotovo sve ličnosti,
opisana m esta, rad n je i događaji stvarno postojali,
stv a m o se desili. nego, a to je jo š b itn ije , delo pređ -
s ta v lja ev o k aciju one duhovne atm osfere, onog sveta
o sećan ja i iđega u kom e je on godtnama živeo. P re
svega p latonska i duboko m ističn a lju b a v između A lise
i Zerom a im a neospom o svoj koren u lju b a v i, isto
ta k o prožetoj idealizm om i spiritualizm om , između
M adlene Rondo i Andre Zida.
Sred išnu tem u i te lju b a v i i čitave k n jig e pred -
s ta v lja p u ritan ski k u lt m oralne čistote i uzvišenosti.
Osnovna id eja, poput kakvog spiritualnog sim bola,
nalazi se u onom m eštu iz B ib lije k o je je u rom anii
p asto r V o tije izabrao jed nog dana za ternu sv o je pro-
povedi, i k ojoni je kao kakvom m ističnom svetlošću
o b a sjao dve u strep tale 'duše k o je su ga toga dana n ep ao
i zaneseno slušale.
»N avalite da uđete na tesn a v ra ta , je r su š ir o k i
v ra ta i širok put što vode u propast i , m nogo ih im a
k o ji n jim idu; kao što su uska v ra ta 1 tesan p u t
vode u život, i m alo ih je k o ji . ga naiaze;
125
 Po tom iđealu smisao Zivota I sm isao svega u ž i-
votu leži u neprekidnoj te ž n ji dufie đa se oslobodi te -
reta tela i uzdigne u n ajv iše sfere nekog n ad zem alj-
skog blaženstva. No konačna n eo stv arljiv o st toga
ideala đovođi do b esk ra jn e tuge i slom a, do uzvišene,
ali besm islene trag ik e p o stojan ja.
U stvari, 2id je T e s n a v r a t a zam islio kao k ritik u i
satiru n a Jedan pogled na svet po kome se u im e duše
u b ija telo, i u strahu od greha beži od života. U
vrem e kada je rom an pisao, on je već bio psihološki
i etičk i u stan ju da k ritičk i sudi o puritanizm u svoje
m ladostl. H teo je da se obračuna sa prošlošeu, da
pokaže i svu poetsko-m ističnu lepotu, ali i svu apsurd-
nost A lisine žrtve.
M eđutim , iako je u suštini ostao nepokolebljivo
strog k ritiča r, iako je sm isao dela van svake sum nje
od b aciv anje puritanskog pogleda na svet, on je svoje
ju n a k e izv ajao sa toliko razu m evanja, toliko in tim -
nih uspomeria i osećanja, toliko istinsk i doživljene po-
ezije, da su T e s n a v r a t a jed an od n a jlep ših id ealistič-
k ih rom ana u fran cu sk o j savrem enoj k n jiževn o sti. L ik
setne, nežne i m ističn e A lise, uprkos potpunoj pro-
m ašenosti njen o g života, svojom plem enitošću o sta je
nezaboravan.
Je z ik i stil ovoga đela su u potpunom skladu
s njegovim osnovnim tonom . Mnoge i m noge stran ice
liče na prave poeme u prozi, ili jo š češće n a muzft'ke
kom pozicije. Na toliko m esta čovek im a utisak da se
čitav i pasaži sliv a ju u neku tihu, svečanu i tužnu
m elodiju k o ju k ak av u sam ljeni svirač izvlači iz svog
starog harm onijum a. N a ta j način u bogatoj sim fo-
n iji čitavog Židovog stv a ra n ja , pored bučne i pobed-
ničke tem e rađosti i života, k o ja u njegovim đelima
snažno b ru ji od Z e m a ljs k ih h f a h a pa sve do T e z e ja ,
T e s n a v r a t a i jo š neka đruga dela p re d sta v lja ju onu
suprotnu tćm u, melanholIĆnu i spiritualnu, tem u koja
se provlači kroz sve stavove, da bi te k u finalu bila
prigušena fan faram a ovozem aljskih te ž n ji i osećanja.
Bez tog p rep litan ja i sukoba suprotnosti, 2 jd a je n e -
mogtuće sh vatiti. On je i sam govorio da nikađa ne bi
mogao da napiše T e s n a v r a t a da pre toga n ije stvorio
128
I m o r a lis ta ; kao što sa svoje strane Im o r a lis t nikađa
n c b i našao sv o je op ravđ anje da posle njega n isu došla
T e s n a v r a ta . M nogi kritifiari su, narofiito u pofietku,
jed nostran o sudili o Zidu, pa ga čak sm atrali i opas-
nim ufiiteljem , baž zato što nisu vodili rafiuna o tome
da se kod njega svaki ek strem opravdava drugim,
suprotnim ekstrem om , i da pravi sm isao v a lja tr a -
žiti u ravnoteži suprotnosti. K r a jn ji individualizam
u Židovim etifikim pogledima svakako je opasan i
sigurno n ije pogodan za sve ljud e. Ali je on, u eposi
u k o jo j su se stare etifike vređnosti raspadale, i u
društvu k o je je zbog sv o je d otrajalo sti bilo nesposob-
no da stvori nov kolektivari m oral, ipak snažno i u v er-
ljiv o pozivao fioveka da iskreno upozna samog sebe,
da bude ono što stvarno je ste i da stvori m oral po
m eri sv o je lifinosti. Zid u T esn im v r a t im a zato i osu-
đ uje puritanizam što ovaj od fioveka traži mnogo više
nego što on može dati, što ga takvim zahtevim a u
osnovi uništava.

D r SLO BO D A N VITAN O VIĆ