СЛОБОДАН СЕЛЕНИЋ

ПИСМО
ГЛАВА
II ИЗДАЊЕ

Просвета I Београд 1983.

МАКСИМИЛИЈАН,
ПРВИ ПУТ
МАКСИМИЛИ ЈАН:

. . . а некада сам мислио да ће од Топчидера до

Карабурме и од Звездаре до Чубуре унакрст и
поиреко, кроз празне, сиве београдске улице, по-
ред прашњавих и ретких излога, полуиспушених
лошом робом, измећу стабала Кошутњака и др-
вореда у Милошевој, поврх усамљених спомени-
ка на Калемегдану, уз ољуштене, рогобатне стам-
бене павиљоне у Цвијићевој и около оронулих
вила Професорске колоније, преко запуштених
капија и кривих плотова на Вождовцу па све до
Аде и жуто-зелене Саве коју препливавају мрша-
ви дечаци, сваки са својим пресавијеним оделом
на глави; да ће празним и прл>авим Београдом,
сиромашком престоницом моје сељачке земл>е
ћифти, шерета и бахатих хвалисаваца, изнад буч-
ног Депоа у Душановој, посред мирног, добро
чуваног, помало опасног, помало мистичног Де-
диња, чак и кроз Ужичку, улицу снова и стреп-
њи; да ће ходницима Друге мушке и двориштем
Прве женске, широм пусте ташмајданске леди-
не са недовршеном Марковом црквом у средини,
измећу гологлавих и бледих суграћана мојих у
смешно пуним трамвајима и изношешгм оделима;
мислио сам да ће јаче од кикота гимназијалки
што — после завршеног шестог часа, лржећм сс
све две-три подруку — испуне Б и толлк^као; ја-ћа
раскокодаканих тукица, да би се зачас одлтлле, у
мале уличице-пропусте удесно п рем а. Булс*ару,
улево према 27. марта, гласннје од: ,ДДи ^мб Тп-
тови —- Тито је наш" гомиле лсмонстрЗната Што
10

се ваљају преко Теразија на Трг Републике, иод

Споменик сакривен почасном трибином и говор-
ницом; некада сам мислио да ће једнога дана
свакако над целим мојим градом одјекнути, као
удар грома у каменој клисури, страшна вест:
„Вратио се Маки! Као сабласт лебди над
Београдом!"
Као да гледам и правим се да видим: не зна
град; као да мислим и готово да схватам: не
знам више ни ја. Када бих гледао и мислио, или
видео, можда схватао, био бих, знам, само овлаш-
но, као неком давно бледом успоменом скамењен
иред вратима зградурине у чијем подруму живи
Шампион; био бих неодлучан, мада сигуран да
ћу на крају закуцати на његова врата; био бих
преплављен сећањем на моју бившу утеху и наду:
да вреди постојати и тако, са жутим Роћом у кан-
целарији и киблом у самици, да вреди трајати
како бих реченицу, коју немо понављам, чуо у
амбијенту за који сам живео: у Београду коме
је страшиа вест просврдлала уши, разнела мо-
зак, па сада од уста до уста, од ува до ува шаље
пискаве сигнале најразличитије врсте, који се
ипак чују на исти, страшан начин:
— Вратио се Маки — сричу их сви — као
нема сабласт, као бела авет лебди над Београдом!
Ако је стара избледела успомена ненгго, ако
би још ишта тих десетак бивших речи могле да
покрену у мени, покренуле би тада безболну.
можда мало носталгичну свест да је одавно мрт-
ва, затрта њихова снага, да је старачки утихну-
ла јека тих речи у мојој испражњеној лобањи.
У том раном београдском јутру испред Шампио-
нових врата, спуштен на земљу и замишљен, за-
боравио бих на све, на свих десет, не зато нгго
су сва моја давна предвићања тако потпуно опо-
вргнута стварношћу, већ зато нгго не бих умео да
одговорим запгго баш њему од свих људи на овом
свету, поред свих који су се будили у очајно
хладва, влажна и празна јутра мртвачке интер-
национале, зашто баш Шампиону куцам на врата
 11

у пег часова ујутру својим можда блесавим, сва-

како блесаво упорним питањем. Знам да одговор
нећу наћи гледајући тупо и одсутно у окупану и
празну улицу непробућеног Београда; да ме мли-
гаво топли зраци јутарњег сунца, које у сржи
свог лоптаетог огња још чува неистопл>ену груд-
ву снега, неће ослободити одузетости у којој би
ми били набрекли, рајски топли, мртви мишићи;
знам да бих, не покреним ли се одмах, можда и
вечито гледао празан булевар одморен од јуче-
рашњих корака, осећао топлину још незапраше-
ног јутра, на лицу, напето ослушкивао кокетни
рафал женских потпетица дуго пошто замре за
углом, или перенијални урлик неке удаљене фа-
бричке сирене.
Прошао бих, лебдећи пола метра изнад зем-
ље, кроз испуцала улазна врата, па ходником, низ
четири спуста степеница, ослањајући се у тами
на ољуштеие, мемљиве зидове, и куцао оих од-
лучно, помало брзоплето, плашећи се да не про-
меним одлуку. Један тренутак се не би догодило
ништа, а онда полако и са шкрипом, тарући по
неравном бетонском поду, отворила би се врата.
У мој поглед, још увек пун свежег плаветнњ\а
јутра по коме се разноси млеко и пече бурек у
приватним пекарама за ранораниоце и много ока-
снеле, у поглед ненатруњен прашином дана, из
полумрака ходника ушла би позната, тако често
замишљана, огромна Шампионова фигура.
На босим ногама дрвене нануле. Окраће но-
гавице од пругасте фланелске пиџаме откривају
као гука надувени зглавак, покривен старачки
ћосавом и белом кожом. На њему црвени ха-
лат обрубљен дебелом жутом плетеницом која се
на неколико места одшила, па виси као гајтан
са умашћене и офуцане униформе неког јужно-
америчког генерала. Густе наслаге перути и дугач-
ких, сивих длака прекривају рамена и лећа тако
да под пластом беле косе изгледа као неки мли-
нар из народне приче. Гледао би ме онако како
би тамо неки млинар гледао Носу који се, лу-
12

каво аашиљеног носа, голобрг1А, сав савцат бив-

ши, нојави на вратима древне воденице од даса-
ка и трупаца.
Гледао би ме и не би се чудио. Као да је,
дигавши се рано ујутру из врелог и знојног кре-
вета, то учшшо баш зато што зна да мој долазак
може уследити сваког тренутка; као да живим
у првом суседству; као да смо се растали синоћ
после најдужег разговора у нашем животу, тако
сажетог и коначног да после њега два човека ви-
ше немају шта да каж у један другом, ни заједно
неком трећем, јер су утрошили све речи, остали
празни као две сасушене, распукле табле саћа
премрежене прашњавом свилом паучине.
Гледао бих Шампиона у довратку његових
врата и, огроман какав је, изгледао би ми ипак ма-
њи него у пространству кошутњачког пропланка,
на коме га, посматрајући одозго, најчешће зами-
шљам. Много је обичнији, сазнао бих већ на до-
вратку, мада га заправо добро «е бих ни вндео у
њему, јер се не усућујем да га посматрам — мно-
го би стварнији био мећу направљеним предме-
тима што су нечијом тврдом логиком и вољом
спојени у облик који није дело природе и спон-
таности, већ мтнљеш а и практичности — него
што је на покривачу трулог лишћа, под сводом
златножутог дрвећа, измећу квргавог корења и
сивог неба нашег последњег сусрета. Можда је у
пнтању Шампионова снага која је, не знам како
и зашто, примерена отвореном простору и небу;
или н>егова величина, његов три-са-два изглед
природне појаве у зимском шињелу што, каљав
по доњем обрубу, сеже готово до ципела. Везан
за блато Кошутњака, Шампион израста из њега
тако неопозиво да га са мог удаљења често не
разликујем од суседног храста, његову седу косу
од остарелог жбуња хмеља, кракате руке ол реу-
матичних грана испреплетаног шумског густигаа.
— Ући, — па после мале паузе, разговетно —
Максимилијане — рекао би Шампион коначно,
гласом који ме, пун јутарњег шлајма, неодољиво
 13

због нечег аветињски подсећа на прошлост. И та-

да, у машовењу које не би иотрајало више од
две, можда три секунде, док пролазим кроз узан,
мрачан ходник и довратак без врата, према Шам-
пионовој соби, тада бих у углу, одмах до пролаза
— видео киблу; праву правцату; сиво обојену
маоном бојом; класичну — ону што поред кре-
вета и једне столице насељава све самице овог
света; киблу, помишљам, и док мислим не знам
да ли да се смејем судбини, свету или, што такоће
не би било бесмиелено, да кукам из свег гласа
што истина није никада једна; киблу, готово да
бих наглас рекао, сиву самичку киблу, облепл>е-
ну црним картоном. Заставши на прагу собе, са
Шампионом иза лећа, одједном би се, не знам
зашто, тајна чинила мањом, светлост у дубоком
помрачењу Шамгшонових очију могућом, његова
сумануто доследна робијаш ка одисеја не само
стварном у смислу који догаћаји добијају преко
курве историје, већ осмишљеном изван нашег ци-
вилизованог памћења, роћена у најдубл>ој пећини
човековог бића. Док тако стојим на прагу собе и
гледам у загушљив ћумез испред себе, само зачас
да бих то одмах и заборавио, страховито јасно бих
видео логор као природан амбијент за моју врсту,
човека као логораша, Шампиона као овлаштеног
представника људи, баш оних који су га прогла-
сили лудим из неке паклено хумане и дубоко за-
сноване нужде.
— Шампионе — хтео бих да кажем — знаш
ли, Шампионе, зашто сам дошао? — не бих рекао,
а он такоће безгласан, иза мојих лећа:
•— Зар си одлазио? — питао би, па пошто не
знам да одговорим, ја ћутим и даље све речи које,
као уморни свици у већ старој ноћи, лебде над
смрадом и нередом његове јазбине.
Како је далеко време у коме смо Шампион и
ја били конкретни, нешто што се креће, има јуче
и данас, дише, прави планове, трпи неуспехе или
мрзи непријатеље! Постоји ли метар који може
измерити растојање измећу живота онда и нашег
14

сада? Сада је 5. јул 1971. годвдне, рано јутро,

лето, и Шампион стоји у довратку:
— Изгореће ми кајгана — чујем га иза лећа
— ући — каже, а ја не улазим одмах, већ сто-
јим мало, не мрдам, можда зато што ме на прагу
зауставио носталгичан шок у сусрету са киблом
Шампионовог робијања, јединим трофејом којн
му је остао, поуздан и важан, довол*но велик да
испуни простор предвићен за ленте, одликовања,
шрапнеле и танад изваћену из његовог великог
тела. На крају бих, наравно, ипак ушао и брже-
-бол>е сео на усправно постављено сандуче поред
астала. Гледао бих испод ока и ненападно како
Шампион довршава припремање кајгане, како
извежбаним покретом подиже доњи руб свог цр-
веног, на том месту умашћеног халата и како њиме
хвата врелу шерпицу са шпорета. Видевши да
хоћу да му уступим место на сандучету, журно би
ме зауставио:
— Седи ту — рекао би — ја ћу на кревет.
Послушпо бих остао на сандучету, али са
неким нејасним осећањем да се све то на исти
начин већ одиграло. И док покушавам да сми-
слим одакле тај утисак долази, одбацујући једно
по једно сећање од оних која сачињавају зами-
шљани ток догаћаја — једна бивша стварносг,
слаб ланац некадашњих речи вуче за собом, по-
лако па све-брже, вашар успомена окачен о кра ј
безначајне реченице:
„Седи ту, ја ћу на кревет."
Од.једном видим не оно што видим, већ Шам-
пиона како пре више од три деценије испуњава
цео високи и широки рам главног улаза у наш
стан; огромну сенку израслу из ноћи; надљудски
велику, мандраковску силуету човека. На степе-
ништу наше куће у Фердинандовој, увек је вла-
дао полумрак, тако да смо и усред дана морали да
палимо осветљење кад омо се пели до стана или
се спуштали према излазу. Ни предсобље није било
светло: дан је у њега улазио само кроз стаклена
врата малог салона, готово увек затворена, пошто
 15

је то просторија свакако најмање употребљавана

од свих у нашем шестособном стану. Салон је слу-
ж ио за примање гостију, трпезарија ' за наше
дневне оброке, вечере и ручкове које су Војин и
Гуга често приређивали када смо ми — Радиша,
Злата и ја — јели заједно са Зуском у кухињи
или, ређе, у дечјој соби. У њој смо, иначе, спава-
ли и проводили највећи део времена. Преко дана,
Војин је у својој радној соби иза тапацираних
врата читао и писао, после ручка дремао на кож-
ном канабету преко кога би Гуга, чим би се отац
дигао од стола, пребацивала коцкасто шкотско
ћебе; коначно, спаваћа соба у крем-белом, и злат
ном, са великим брачним креветом и мирисом по-
мада и шминке из мноштва бочица поређаних по
тоалетном столу, била је заправо Гугина; Војин
је у њој заиста само спавао. Једном речју, док је
свака соба имала своје становнике и своју наме-
ну, просторија коју смо називали малим салоном
тада ни је служила ни за шта, осим да се понекад
кроз њу прође до уских врата у углу, иза којих је
мој отац Војин читао књиге и пушио лулу, Ме-
ђутим, чак ни за то није често употребљавана; по
навици ваљда, Војин, а и сви остали, улазили су
у радну собу са друге стране, кроз велика, кожом
тапацирана врата, из уског ходника што је водио
од предсобља до прозора који гледа у светларник.
Тако, није никакво чудо што су стаклена
врата малог салона била затворена и тог погго-
днева када је улаз у наш стан испунила огромна,
тамна појава Шампиона, засталог пред два де-
чака и девојчицом који га са занимањем и из-
ненадним страхом у гласу и очима питају кога
тражи, одједном дозивајући упамет све оне при-
че о злим, тамним странцима који на превару од-
воде децу из сигурности њихових шестособних
станова у страшну неизвесност прљаве циганске
черге. По свему што сам ја онда знао, Шампион
је могао да буде управо представник те, неке дру-
ге врсте људи, јер није ни по чему личио на оне
ко.је сам дотада виђао. На њему је одело какво
16

носе татини пријатељи, али бар за неколико бро-

јева мање, тако да су му огромне ручерде, осло-
њене о довратак са спољне стране, за пола метра
штрчале из рукава, фатирана рамена дигла се
увис као закржл>ала крила ишчезлог кблоса који
је некад био птица, панталоне се напеле на моћ-
ним куковима не успевајући да их обухвате, ма-
да је најгорње дугме остаавио откопчано, а ноге
му, готово до средине снажних листова непокри-
вене ногавицама, стајале као два стуба са тешком,
стабилном основом ципела број четрдесет девет.
Гледа нас неко време са огромне висине, наткри-
љен над нас, замишљен, па онда гласом запра-
во тихим, али некако потмулим, тутњећим, пита:
— Отац ти је код куће?
Сигуран сам да се баш мени обратио и да
сам се ја осетио одговорним за даљи ток разго-
вора, па сам, напрежући сву дечију лукавост ус-
пео да смислим оно што сам дотада увек радио
када сам у опасности: уместо да одговорим на
Шампионово питање сасвим јасно и одрећено, ја
сам закључио да неко старији треба да процени
шта се каже једном три-са-два човеку у пет бро-
јева мањем оделу када изрони из степенишног
мрака и пита да ли је тата Војин код куће.
— Сада ћу да зовем маму — рекао сам, али,
пре него што сам успео да затворим врата прел
Шампионовим носом, он је благо ставио руку
на њих, мирно, без журбе ушао у предсобље, и
као човек који тачно зна шта ради, као неки сме-
шни и достојанствени уроћенички врач кренуо
великим, заљуљаним корацима дуж ходника према
тапацираним вратима радне собе. Отворио их је,
не куцајући претходно, и устобочио се на прагу.
Сећам се да сам кроз његове мало раскречене
ноге видео оца како седи у фотељи, јединој у
соби, и пуши лулу. Због зидова покривених поли-
цама књига, Војин је однекуд изгледао још мањи,
затрпан одозго, затворен у ћелију неког мамут-
ског организма у коме он, сићушан какав је, ужи-
ва врсту фетусне сигурности и неповредивости.
 17

На кожном канабету стајало је неуредно згуж-

вано, карирано шкотско ћебе. Поред канабега
бачени „Политика" и „Време". На столу поред
књиге коју Војин чита, шоља са црном кафом.
Мој отац се нагло окреће, на брзину оставл>а лулу,
не у пепељару како је увек чинио, већ насумце,
негде на сто, и скаче из своје превелике фотел>е:
— Светозаре, откуд ти! — каже веома изне-
наћен и поће према Шампиону са испруженом
руком, изговарајући у ходу: — Када си пуштен?
Шампион не одговара ништа већ прихвата
испружену Војинову руку и ја тада — ако се
ичег сећам, сећам се тога — панично предосећам
да Шампион није човек који се рукује, да се он
ни са мојим оцем неће руковати већ да ће до-
хватити његову шаку а затим без напора, готово
расејано замахнути руком преко рамена тако да
пе мали Војин полетети преко великог Шампи-
она и разбити се о зид изнад кожних тапацираних
врата. Наравно, не догаћа се ништа слггчно. Прет-
поставл>ам да с«1м и онда док сам се иза Шампиона
увлачио у радну собу и л>убопитл>иво посматрао
како се Војин и он приближавају један лругом,
знао, макар једним малим делом своје памеги
да се нешто тако невероватно не може догодити.
Мећутим, како сам увек, на неки чудан начин,
без икаквог разлога, заправо, стрепео за мог фан-
тастичног оца, саовим је могуће, чак вероватно
да сам и тада, упорећујући Шампионову огром-
ност и Војинову сићушност, осетио страх коме
није сметало да плане у уобразил>и, иако није био
заснован ни на чему стварном изузев, можда, на
осећању опште беспомоћности која се — мени
се тако чинило — као парфем ширила иза, у
ствари, ажурног, живог, л>убопитл>ивог, актив-
НОГ Војиновог понашања.
, Ни дан-данас не знам како сам и зашто
ш зви о то јако осећање сталне стрепње за мог
ША када је он, толиким својим предностима,
К )К ао себе изван опасности у било ком, иоле
Д рилизованом друштву. Вероватно се због ње-
18

говог изгледа у мојој дечијој глави зачео страх

који сам касније, како сам растао и сазревао,
даље развијао уместо да њиме рационално овла-
дам и сместим га у праве и реалне оквире. Војин
је, наиме, био висок око 165 сантиметара и могао
је имати једва нешто више од педесет килограма.
Увек је носио јако уредна и веома уска одела,
тако да је изгледао као савршено пропорцио-
нална, али умањена фигура правог човека. Уска
рамена, ноге које су откривале своју танушност
испод ногавица када би их, седећи, прекрстио
једну преко друге, грацилни, мршави чланци по-
кривени беспрекорно затегнутим чарапама, мало,
елегантно стопало у блиставо изглачаној ципели
— све је на њему било умањено, али су ипак
од свега, најбеспомоћније биле његове шаке.
Није нимало чудно што их тако добро памтим,
пошто ст и други одмах запажали њихову осо-
битост. Биле су веома уске и несразмерно дугачке
V односу на подлактицу. Када би стајао и испру-
ж ио руке уз бутине, врхови прстију допирали би
му готово до колена, док му је корен шаке још
негде у висини половине бутине израњао из бес-
прекорно уштирканих манжетни, причвршћених
упадљивим златним дугметима. Тешко би било
рећи да ли су те шаке биле лепе или не. Мећу-
тим, по томе што их је Војин врло често, нај-
чешће заиста, држ ао стиснуте у песнице, рекао
бих да он није волео њихову необичност и да
их је због тога прикривао слично девојчици која,
грбећи се, прикрива груди што се издајнички и
бесрамно истичу испод њене још увек дечије
бенкице. Мећутим, као што су недра у девојчице
лепа и због стидљивости с којом их носи мала
власница чуда које треба сакрити од света, тако
су и шаке мог оца Војина откривале финоћу
његове надмоћне природе у којој се све буни
против простачког самопоказивања; одавале ра-
њиву тачку сваког однегованог интелекта који
је — претерано скептичан V принциггу и према
свему — нарочито склон да неповољно тумачи
 19

оно што је везано за властите особине и посеб-

ности. Како су дивно те Војинове шаке деловале
када његови танки, елегантни прсти попут неких
нервозних, витких ножева севну из песнице да
би дохватили шибицу са стола, или када на пуној
дневној светлости притишћу вил»ушку и систе-
матично повлаче нож преко комада сира у та-
њиру. А опет, лепе ван сваке сумње и у сваком
погледу, ма шта о њима могао да мисли мој
отац, мени су однекуд те беле шаке изгледале
изложене опасности, неприродно голе и рањиве.
Исти тај осећај, сећам се врло добро, имао сам
и онда када бих, из ма ког разлога, обратио пажњу
на његов врат који израста из уског и минија-
турног одела као да је продужетак сакоа и ко-
шуље, а не део тела «а које се наслања. Врат
мога оца готово уопште није имао јабучицу, већ
је био необично раван и, чак и за његово гра-
цилно тело, необично танак: шипчица једна оде-
вена у футролу од благо опуштене коже која је,
мека и декадентно, неговано подбула изнад самог
оковратника, деловала на том месту као неки
уморни подочњак.
Откада памтим, а све говори да је моје се-
ћање сачувало и врло ране утиске, Војин је био
без косе. Додуше, изнад слепоочница и око главе
његову ћелу је обрубљивао венац, или полувенац
паперјастих плавих длака, али је само доприно-
сио да се истакне према врху све шпицастије геме
и избачено чело које је целој глави давало изглед
зрна пасуља постављеног усправно. Глава мог оца
је највише од овега личила на главу Пеце са ме-
сеца. Када сам први пут видео тај стрип, одмах
сам се сетио Војина. Дуго сам мислио да је то
само због Пецине ћелавости, али ми сада — док,
Коначно одрастао, претурам по глави безразлож-
не стрепње које сам осећао гледајући како се
МОЈ отац рукује са Шампионом — изгледа веро-
тније да ме је Војин подсећао на смешну бебу
К једном једином, у ваздух подигнутом длаком
јШ глави због моје заштитничке бриге о очевој
20

сигурности. Мислим да није чак ни сигурност у

лравом смислу речи у питању. Тачније, или сло-
женије осећање које је узбућивало моју дечију
главу био је страх, али страх да се некако, и то
нарочито пред другима, не открије да је мој
отац нејак, да неко не прокљуви тајну о његовој
танушности и да не злоупотреби своје откриће.
Веома сам се бојао тога; чак често и сањао
ситуације у којима би се на овај или онај на-
чин открила Војинова слабост. И ма колико без-
разложно било моје страховање, ипак нисам ни-
када успео сасвим да га се ослободим. Сећам се,
рецимо, чудне среће коју сам осетио једном по-
што су ме неки дечаци из суседне улице пресрели
и пребили на мртво име. Учинили су то без раз-
лога. Никада их раније нисам видео, ништа им
ни тада нажао нисам учинио. Из неке превелике
дечије обести, ваљда зато што су здрави и јаки, а
ја друкчији, блед и провидан, претрчали су са
индијанским поклицима улицу и почели да ме
туку. Било их је пет-шест и сваки је био двапут
јачи од мене, а ја сам бесан до суза, и беспомо-
ћан, понижен, покушавао да узвратим ударце
што њих није нимало погаћало, већ им је само
давало повода да ме и дал>е бију. Када су ме ко-
начно оставили на прљавом плочнику, лепљивом
од неких изгажених шљива — чини ми се мало зга-
ћени над мојом слабости, мало застићени својим
поступком, шта знам ја; када сам се коначно поди-
гао и кренуо према кући, покушавајући из све
снаге да зауставим сузе, сећам се, врло добро се
сећам се срећног осећања које ме је обузело. Био
сам га, у ствари, свестан све време од првог удар-
ца који сам примио. Мећутим, док је туча траја-
ла, нисам реченицом себи рекао име облака из
кога шкропи блаженство по мојој изубијаној
глави, али чим су ме напустили ја сам знао, чак
кроз стиснуте зубе изустио: срећа што није био
са мном, мислио сам и понављао у себи све до
куће, срећа што мој отац нш е био ту, или наишао
док су ме дечаци тукли, срећа пгго се није нашао
 21

уз мене у кругу песница против којих ништа не

може, а хоће, понављао сам бескрајно захвалан
некој врсти провиђења које је, припремајући ми
несрећу на углу суседне улице, ипак удесило да
се не догоди она најгора.
Не знам тачно када је почела да се развија
та чудна болећивост, сложена од разних осећања
која је мој отац изазивао у мени. И стид, и страх,
и велика приврженост и нешто мутне свести о
некој неправди — све се то увртало у ону боле-
сно интензивну, однекуд тужну, узнемирујућу ве-
заност за Војина.
Врло је вероватно, да је први догађај који
сам запамтио да бих после, годинама, безуспешно
покушавао да га заборавим, истерам из вијуга,
преобратим у нешто друго — баш везан за Воји-
на: самог Војина у његовој радној соби.
Стојим у довратку, и скамењен, непомичан
гледам шта ради мој отац, не разумевајући запра-
во ништа од онога што видим. Седео је у столици,
јединој у целој просторији, врло великој, тако
великој да је у њој изгледао некако нестабилно,
без ослонца, као у чамцу. Столица није била прн-
макнута радном столу као обично, већ ју је Во-
јин померио иа метар или два дал>е, па је стајала
безмало наеред собе. Спуштене панталоне, али не
сасвим, већ толико да се зарозане зауставе на
савијеним коленима; пешеви кошуље који лан-
драју испод стегнутог прслука, крајеви сакоа и
блиставо беле гаће стварају око његовог стомака
платнену гужву кроз коју се види део леве бу-
тине, онај у.који мој отац, управо када сам се ја
појавио на вратима, забада иглу шприца.
Ни данас ми није јасно зашто је на мене тако
поражавајуће деловала та слика. Да ли положај
у коме никада раније нисам видео оца; или не-
природност ситуације у којој човек сам себи, до-
бровољно даје инјекцију, када већ из искуства
знам како је то болно и непријатно; можда беба-
ста сличност са дететом на ноши; највероватније,
ипак, нешто треће, нешто што није у оквирима
22

разумског, не зиам, тек поглед на мог срамно об-

наженог оца који завлачи иглу под белу кожу
бутине, испунио ме је неком хладном паником,
ужасом из кога је као пуцањ излетела једна од
ретких речи које сам знао:
— Тата!
Несвестан мог присуства, до тог тренутка
уверен да је сам и да га нико не посматра, Војин
се нагло трже и при том испусти из руке шприц,
који се од властите тежине извали испод коже
и скотрља преко беле бутине и гужве веша, на
земљу. Сигурно је да се отац тада окренуо према
мени, али неколико тренутака ја нисам подизао
поглед већ сам опчињен, осећајући бујање хисте-
рије у грудима, општи јуриш према стегнутом
грлу, гледао како крв тече из ране коју је напра-
вила насилно изглављена игла и црвено боји бело
платно кошуље и гаћа. Тек када је, журно се
дижући из столице, нервозним и неспретним по-
кретом повукао панталоне нагоре, дигао сам и
ја свој поглед према њему да бих видео Војинов
израз лица који је подједнако техпко описати
колико и заборавити. Макар сам га ја тако
видео, и ко зна зашто уобразио да на његовом
лицу откривам збуњеност, постићеност, страх,
гнев, несрећу, иако је, највероватније, оно по-
казивало само непријатност коју Војин осећа,
ухваћен у недоличној пози, исто као што би је
осећао и било који човек на његовом месту. Чим
се повратио од првог изненаћења, Војин је ура-
дио оно најприродније — обукао се што је брже
могао — али ја памтим нешто друго: и данас ве-
рујем да је он дуго, веома дуго стајао и буљио
у мене, без речи, у чвор везаних емоција које
су му гушиле глас и кочиле предузегност, да је
стискао својом танком, дугачком шаком гужву
раскопчаних панталона и копгуље, све док ја
нисам затворио очи и почео да вриштим. То је
последње чега се сећам — вриска. Овде је крај
филма; наравно филма који сам ја сачувао у
памћспл/ а који је, по свему судећи, обухватао
 23

догађаје сасвим друкчијег значаја од оног који

им данас придајем.
Тада, наиме, нисам могао никако знати да
је мој отац јувенилни дијабетичар и да се шприца
једном или двапут дневно од своје седме године.
Мећутим, ову сцену и сва осећања која су везана
за н>у спојио сам са очевом болехцћу, па сам не-
радо лшслио о њој све док на то нисам био
присиљен, убрзо, већ у својој петој години када
сам и сам добио шећерну болест у форми која
је за нијансу била тежа од Војинове. Наша уза-
јамна приврженост, дакле, која је могла да се
развије из заједништва у истој болести, из оее-
ћања кривице што ми је, наравно против своје
воље, отац у наследство дао и отров своје крви,
постојала је очигледно и пре него што се испо-
ставњуо да ни мене није мимошла несрећа са
којом је Војин морао да другује све до краја
живота. Наша везаност је кроз године заједничког
живота расла, али на основу овог догаћаја закљу-
чујем да је постојала и пре него што сам се
разболео. Да није било тако, како би се догодило
да сцену Војгшовог шприцања памтим тако живо?
Зашто бих се баш на њу тако често и са таквом
нелагодношћу увек изнова враћао? Није болест
једини разлог за чудну блискост што везиваше и
што везује мог оца Војина и мене.
Наравно, о нашој обележености нисмо никада
говорили. Уопште узев, мој отац и ја нисмо много
говорили један са другим, а никада ни једну реч
о болести, чак ни о техничкој страни неге, мада
би Војин, искусан у давању инјекција и одржа-
вању дијете, могао да да сијасет корионих савета
једиом почетнику. И не само то. Рекао бих чак
да смо Војин и ја избегавали да останемо насамо,
да се погледамо у очи, да доћемо у прилику у
којој обоје знамо да знамо шта онај други мисли.
Никада нисмо измењали нежан поглед, није нам
падало на памет да откријемо нешто од осећања
« о ја будимо један у другом. Подешавали смо
«Пил>не знаке нашег понашања тако да су они
24

увек били у границама обичног односа два по-

мало затворена човека, па је и неко близак нама
морао бити веома осетљив за односе међу људима
да би проникао у тајну коју смо Војин и ја, сти-
дећи се можда највише управо тога што се сти-
димо, по прећутном договору тако брижљиво чу-
вали. Мене не занима шта би неко непосредан,
спонтан, изворан, со земље и душа сељачког на-
рода, неко при том уверен да је његов голи жи-
вот најважнија ствар на свету; шта би неко, за-
право примитиван, могао мислити о понашању
мог оца. Његова ствар. Није власан да суди. Стид-
љивост која се стидела других и зато добро крила
и од саме себе за мене је доказ, и то несумњив,
бескрајне финоће осећања и племенитосги ми~
сли које су испуњавале мали грудни кош мог оца
и његову пасуљасту главу.
Да ли су? Застанем, загледам се у тачку и по-
мислим да ли сам добро тумачио фине, једва
приметне знаке Војинових осећања окачених о рсп
речи, стиснутих негде између реченица, посред
ћутње, само за трен обнажених покретом руке,
стидљиво и стидно повијених испод неприметно
подигнуте обрве? Да ли заиста знам у којој је
мери Војин био свестан моје сталне стрепње: када
смо насамо да не бих неким неопрезним погледом
открио своја осећања или показао да сам свестан
његових; када смо у друштву да он не учини неку
несмотреност која би другима открила оно што
сам мислио да знам, само ја знам, о моме оцу Во-
јину? Како му рећи, када ни разговор о предмету
много мање личном не долази у обзир, да то што
је пет година студирао у Паризу на шест факул-
тета не завршивши ни један цео академски семе-
стар, ја не тумачим првим баналним објашњењем
ко је се нађе надохват памети — одсуством упор-
ности, лењошћу духа — већ знам, врло добро
знам да постоје изванредни људи, познаваоци бо-
дих обичаја, слични Војину, по много чему пра-
ви, природнији од осталих, многих баш зато што
неће по сваку цену своја интелектуална интере-
 25

совања да претворе у дела, читање занимљивих

штива у испите, а размишљања и осећања у штам-
парске табаке корисних слова? Хиљадама пута
желео сам да му кажем: не, Војине, ја заиста не
ценим вшпе него теое — ма шта ти мислио о
томе и о мојој искрености — прадеду Симу зато
што се обогатио продајући свиње Аустријанци-
ма и колонијалну робу Србима; ни деду Стојана
што се шепури на највишој полици твоје библио-
теке у петнаест ручно укоричених томова њего-
вих историјских дела — а касније, када је и Шам-
пион дошао у наше прихватилиште на првом спра-
ту Фердинандове, додавао бих: ни Шампиона, Во-
јине, зато што је тако велик дошао са робије и
сада као боксер противника, властитим песница-
ма, у три рунде хоће да удеси свет. Нека их, оче,
хтео сам да му кажем макар једном из хиљаде
неуспелих покушаја, нека згрћу паре, пишу књи-
ге, постају професори и министри, велетрговци и
револуционари, нека се шепуре својом снагом
јер немају твоју која је у спремности да је не
употребиш. Толико пута сам желео да га ухватим
за руке, посадим у његову превелику фотељу и
уверљиво, мушки, глаоно му кажем гледајући га
у окрутле, плаве очи што тако тешко издржава-
ју тући поглед: зашто се, Војине, затвараш иза
тапацираних врата и дозвољаваш да нас Гуга уми-
рује шиштећим шапатом: „Мир, децо, тата ради!",
зашто си стално у неком великом пројекту када
знаш да је то за друге, и да ти свој нећеш завр-
шити? Да сам на твом месту, ја бих, уместо стид-
љивом руком, кришом, уписане речи „публици-
ста", у упитнику, под рубриком „занимање", хла-
дно самоуверено и поносно написао поред свог
имена: ништа. Баш тако. Војин Димитријевић из
Београда, по занимању ништа, једно пуно, вели-
ко, опредељено ништа, толико бол»е и приличније
од твоје чувене расправе на седам страна „Срп-
ског књижевног гласника" о дијети као начину
исхране у неким селима Хомоља и Прибрежине;
ништа — које је много лепше од твоје још чу-
26

веније брошуре о Максимилијану II Баварском,

који је 1683. учествовао у ослобаћању Беча од
Турака и у походу до Београда, личности тако
значајне у гвом животу да сам по њој ја, твој је-
динац, добио ово чудно и дугачко име. I
А никад ништа; ни речи о тбме или било че-
му другом. Штури разговор о школи, у коме се
трудимо да не кажемо много, укор који је од
њега измолила Гуга зато што сам се предуго за-
држао у парку, поклон испод јелке и службени
пољубац полустиснутим уснама у моје суво че-
ло. Једноставно такви смо били мој отац и ја, и
ту не само да се ништа није могло учинити, већ
ништа није ни смело да се учини уколико смо
желели да сачувамо самопоштовање и достојан-
ство, замену за толике друге ствари које је, слу-
тим, Војин ипак желео, а није могао у животу да
добије.
Када су се појавиле прве маље изнад моје
науснице и када је моја још недоказана, али
вероватна импотенција почела да постаје очи-
гледна, размишљао сам: дијабетис је праћен ган-
греном, неуралгијом, испадањем зуба, плућном
туберкулозом, хемофилијом, импотенцијом, али
не свим овим последицама истовремено. Код два
болесника са врло сличном историјом болести и
величином поремећаја, последице могу да буду
сасвим различите; па ме није, ако се добро се-
ћам, мучило то што је у мом случају хтроГепба
соеипсћ била праћена и 1т р о 1е п б -о т §епегапсћ,
што никада нисам доживео ерекцију, а ни било
какво сексуално узбућење, већ ме је збушивао и
бринуо Војинов случај који се у том детаљу си-
гурно разликовао од мог; морао да се разликује,
коначно, јер сам ја, упркос свему, роћен. А Војин?
Како он? Како да га разумем када је он макар јед-
ном морао лично уживати у патетичном догаћају
крштеном „љубавни занос" који се, видео сам јед-
ном Радипгу како то ради, постиже и најобичнијим
трл>ањем нервних завршетака на одрећеном делу
тела?
 27

Или, ие. Није то битно. Неважно је шта у

том погледу осећам ја, а шта мој отац; питање се
друкчије поставл>а, јер мене друга врста одго-
вора занима. Знгш сигурно, пошто сам и пре пу-
бертета, дакле, пре него пгго сам дознао да ће
заувек постојати тај мали простор незнања што
ме неопозиво одваја од присности са Војиновом
присношћу — био у недоумици која се не зове
речима, али постоји. Данас знам шта знам — али
знам да сам био више у праву онда када ништа
нисам знао. Ништа ми не вреди што, одрастао и
рационалан, уверавам себе да сам био сувише
мали и неразуман у време када је требало упозо-
рити Војина — тог мени тако блиског и непозна-
тог човека — на стварну опасност којом га је
Шампионово присуство у Фердинандовој 1 пре-
тећи окруживало. Иако добро знам да нисам
могао изговорити ништа од онога о чему сам ћу-
тао тих раних дечјих дана, краткот периода за-
једничког живота са Војином; иако знам да ни-
шта не бих постигао чак и да сам био одраслији
и разумнији, и да сам смогао снаге да кажем
Војину оно што је знао боље од мене; ипак осе-
ћам неку врсту безразложне гриже савести што
-— макар и на начин детета од шест, осам или де-
сет година — то нисам учинио.
Ма колико то чудно изгледало, и ма како си-
гурно било да ово што сада мислим — гледајући
Шампиона како тешким, спорим покретима ма-
сивних вилица меље у устима хлеб, сланину и
јаја — нисам тако прецизно могао мислити у тре-
нутку када се руковао са мојим оцем Војином,
било би добро да сам на неки, макар и немушти
начин упозорио Војина на опасност коју сам
тако живо осетио гурајући се у собу иза Шам-
пионових лећа. Свакако ме је то осећање врло
јако обузело, када је толико година касније било
довољно да Шампион каже:
— Седи ту, ја ћу на кревет — па да се сетим,
тако живо обновим успомену на дан када је Во-
јин показао руком према својој фотељи код рад-
28

ног стола, јединој у просторији, и када је Шам-

пион, исто као и малочас мени, рекао:
— Седи ту — рекао је још и — Војине —
па полазећи према кожном канабету у углу, ако
се не варам, додао — ја ћу « а кревет.
Убрзо потом отац нам је рекао да изаћемо
из собе, оним озбил>ним тоном важног и корис-
ног човека, који би говорио о свом писању и јав-
ном раду у разним добротворним и политичким
организацијама, сигурним гласом који прикрива
сумњу у значај властитих речи или подухвата. Ми
смо га, наравно, послушали, већ научени да треба
ценити време и мир Војинов, али смо, због нечег
живо заинтересовани за разговор, остали испред
врата, ушију прил>убл>ених уз дебели плишани
тапацирунг који одваја тајновиту приватност рад-
не собе од буке и голотиње осталог света.
Осећања и мисли постоје и онда када се ни-
како не зову. Она претходе знацима и најбога-
тија су када нису њима ограничени, па сам тако
и ја, још мали и неразвијена језика, био кадар да
доживим и претворим у искуство све оно што ни-
сам онда, него тек касније, могао да изразим ре-
чима. Нема, дакле, сумње: већ приликом првог
Шампионовог доласка у Фердинандову, ја сам
знао да је са њим у кућу ушао нови део нашег
заједничког живота и да је његова велика по-
јава опасна, друкчија, непредвидива и несводива
на познато, мада не знам како сам то знао и како
сам, оно што нисам умео да кажем речима, успео
да запамтим. Сећам се, мећутим, невероватно ја-
оно се сећам тих првих дана Шампионовог бо-
равка у нашој кући. Ништа се није измеггало и
све је било друкчије: у наш шестособни стан на
првом спрату Фердинандове 1, потмуло звонећи
прапорцима, патетично трубећи фанфарама, оз-
биљна и буквална ушла је Револуција.
Размишљајући сада о томе шта сам могао
претпостављати онда, највероватније ми се чини
да сам помислио, пре него било шта друго, да је
Шампион још једна, најновија Војинова аквизи-
 29

ција, и да ће одмах, као и Злата, па за њом Ра-

диша, без обзира што је тако велик и јак, и он
постати део нашег најужег домаћинства. Морао
сам, наравно, уочити околности које Шампионов
долазак чине различитим, од рецимо Златиног,
али ја сам већ тада знао да је сваки долазак у
нашу кућу ствар за себе, и да је усвајање Радише
већ било друкчије од стицаја околности којима
треба захвалити што је Злата постала сталан члан
најужег породичиог круга.
Вероватно су моје мисли без имена имале
овакав след:
Злата је наша роћака, кћерка роћене Гугине
сестре, дакле моја сестра. Још док је њена мајка
и моја тетка Вера, коју никада нисам видео, а
које се ни Злата не сећа — била у Београду, да-
кле, пре него што је одбегла са неким швајцар-
ским хохштаплером и бонвиваиом, после чега се
њен муж убио, Злата је, кажу, више времена про-
водила у нашој кући него у својој сопственој.
Како сам се ја родио баш у време тетка Вери-
ног бекства, када је Злати било осам месеци, она
је заправо била прва беба у нашој кући и на да-
вестан начин одувек полагала већа права на пр-
венство у њој него ја. Оставши сироче, две-три
године проводила је пола времена са нама, а пола
са својом баком по очевој линији, једном старом
и старовремски забраћеном удовицом, коју, се-
ћам се, нисмо никако волели да посећујемо јер
нас је стално л»убила и увек због нечег јадико-
вала на зајечарском акценту. Наравно, ко год је
знао сакупл>ачку страст Војинову, веровао је да
Злата неће дуго остати у тамним собама бакине
куће у Захумској улици. Како су пролазиле неде-
л>е и месеци, све је краћи постајао период који
би Злата проводила код баке и све дужи онај када
би боравила код нас. Увек би Војин измислио
неки разлог због кога би било погрешно одвести
малу Злату у Захумску и никад га ни је мрзело да
сам одшета тамо и објасни зашто је овог пута
неопходно да беба остане у Фердинандовој. Бу-
30

дући да бака, стара и сама, већ ослабела, није

могла без напора да води рачуна о беби, Златина
веза са старамајком свела се временом на наше
заједничке посете суботом после подне, на по-
служење које је обавезно укључивало и мени
забрањене отужно слатке гурабије и монотону,
зубобољну јадиковку због несрећа о којима ни-
шта нисмо знали, па смо закључили да кукање у
Зајечару мора бити исто што је код нас у Бео-
граду необавезно ћаскање.
Мећутим, ако је Златин улазак у нашу поро-
дицу био мање-више природна последица околно-
сти у којима се нашла мала роћака, Радишин до-
лазак се не може друкчије објаснити него Воји-
новом невероватном потребом да буде користан;
његовом прелепом несебичношћу, природним сми-
слом за добро дело.
Било је то врло различито од Шампионовог
доласка:
Радишин отац Богосав, сељак из Раковице
код Белог Потока, долазио је сваког јутра чезама
V Београд и доносио нам млеко. Годинама су тан-
дркање канти, шум млека које се пресипа и њего-
во гласно „добро јутро" били први звук који се
чује у нашем предсобљу, оран глас у сањивој,
тихој клими топлих кревета, изгужваних чаршава
и замрачених спаваћих соба. Богосав је сигурно
доносио млеко у Фердинандову још пре него
што сам се ја родио, још од дана када су се Гуга
и Војин, после венчања уселили у свој нови стан,
али, осим у ретка јутра слабог она када би његов
глас из предсобља и кратак разговор са Зузом
допро до спаваћих соба, укућани нису ни вићали
ни чули Богосава. Знало се, наравно, за његово
постојање. Гуга би ујутру питала да ли је Бого-
сав донео јаја или сир које бисмо понекад од
њега наручили; веома се љутила неколико пута
када млеко није стигло, па се тим поводом дозна-
ло да је Богосав пијанац и пропалица, и да ни
чезе ни млеко нису његови већ да за ракију и
ручак превози и продаје тућу робу. Мада нико
 31

осим Зуске није виђао, знало се ипак још ио-

нешто о њему: рецимо, да му је мало, једва при-
метно хрома десна нога, да је вицкаст, да често
говори у стиховима, али све су то били подаци
прикупљени током година на које нико није об-
раћао пажњу и које би заувек остале мртве ве-
сти о непознатом човеку да Богосав није претерао
са својим опијањима, па је у току једне недељс
три пута пропустио да донесе две литре млека у
Фердинандову један, а вероватно и у остале ста-
нове које је снабдевао. На кратком породичном
договору, уз белу кафу с млеком из оближње
продавнице, решено је да Војин сутра сачека Бо-
госава и озбиљно са њим поразговара. Све је то
лепо. Војин наравно нема намеру да се меша у
Богосавов приватни живот, још мање у Богоса-
вов однос са његовим послодавцима, али и Бого-
сав треба да разуме нас, нашу потребу за свежим
млеком и да прими к знању: уколико се непри-
јатан изостанак две литре благотворног свежег
напитка понови, ми ћемо, нерадо, али ипак морати
да потражимо другог Богосава са неким другим
чезама и без лоше навике која је овог Богосава
нречесто спречавала да изврши своје обавезе. ■—
И шта сад човек да мисли о том животу што
га пишу са великим почетним словом, као власти-
ту именицу Бог, покушавају да га уреде на нај-
бољи начин, сместе у праве сразмере, пазе да се
не заврши пре времена, хоће да га учине корис-
ним, разумним, предвидљивим, кад један коми-
чно безначајан низ случајних појединости може
тако битно да утиче на судбине неколико људи
који су столећима могли да се мимоилазе несве-
сни једни других, несвесни да је довољна литра
млека или нешто још безначајније па да се тобо-
ж е неумитни ток упути правцем ко ји води само
до циничног закључка: да ми тек накнадно утвр-
ћујемо како смо хтели наше поступке, који су
уследили само због тога што је случајност тако
удесила. Да нам није било неопходно свеже мле-
ко, па да Богосав није наишао у тренутку када
32

је Зуска полазила по хлеб, па и да је наишао, али

да није био пијанац, или да није баш те недел>е
трипут пропустио да донесе наруџбину, Војин се
не би дигао у шест сати ујутру. Ко заправо зна
да ли би се нека друга случајност догодила уме-
сто оне што је постала неизбрисиво важна зато
што се догодила баш онда када је требало, и л>у-
дима који ће у случајним околностима реаговати
баш онако како морају, зато што су оно што јесу.
Небо је премрежено случајностима. Памет је
само машина која накнадно претвара у привиде
логичног и нужног.
Случајно, или по неком плану о коме ништа
не знамо, зато што је морало да буде, или онако
— како испадне, тек тог јутра, улазећи у кухињу,
затекао сам следећу сцену:
Војин је седео на хоклици, лећима наслоњен
на зид, са лулом у руци и безличним изразом
који је слабо прикривао његову нелагодност и
напетост. За столом, преко пута мог оца, седео
је Богосав са чашицом и флашом ракије испред
себе, очигледно намеран да покаже присутној
публици све нумере свог увежбаног програма:
ћурликао је као кос, рецитовао стихове у којима
описује цео свој живот, од роћења до тренутка
у коме их рецитује, лајао на једанаест различитих
начина, десном руком се тапкао по темену, а
левом истовремено правио кругове по стомаку,
кукурикао као петао и сикао као гусан, убаци-
вао језиком пикавац од цигарете у уста, а затим
га натраг враћао несквашеног, преста јао да прича,
колико да удахне, само када би одлучним покре-
том истресао ракију у уста и прогутао је у једном
гутљају. Богосавове текстове углавном сам забо-
равио, али сећам се тачно једног стиха, можда
зато што га је изговарао баш када сам улазио
у кухињу:
„Расте плата, биће рата", рекао је. Сећам се
још да је сваку песму-причу о себи завршавао
врстом својеручног потписа:
 33

А сада срнан поздрав даје Богосав,

А, кад год би сипао ракију у тек испражњену
чашицу, обраћао би се Војину:
V кући кошница, у срцу срећа.
Глава као мерица, кеса још већа.

Изгледа да је у представи уживала једино

Зуска, која би се на сав глас смејала и поцики-
вала кад год би Богосав нешто извалио или
извео неки од многобројних трикова. Моја мајка
Гуга, још увек у кућној хал>ини, али већ нашмин-
кана и са фризуром, улазила би и излазила из
кухиње не задржавајући се у њој осим колико
да нешто наложи Зуски и у пролазу још једном
понуди Богосава ракијом, кобасицама и оиром.
Бутљив као и Војин, био је мали дечак који
је погнуте главе, загледан негде под властите
ноге, с нетакнутом кришком милихброта и пуном
шољом беле кафе испред себе, седео за столом
измећу Војина с десне и Богосава с леве стране.
И да ми мој отац није рекао чим сам се појавио
у кухињи:
— Максимилијане, ово је Радиша, чика-Бого-
савов син -— свакако да би његова појава при-
вукла сву моју пажњу. Како нико није могао да
доће до речи од Богосава, имао сам довољно
времена да помно разгледам и добро запамтим
Радишин изглед тог јутра. Имао је на себи црвени
џемпер од грубе сељачке вуне, на неколико места
поцепан и крпљен, очигледно навучен на голо
тело. Из окраћалих рукава вириле су му шаке
којима је чврсто држао шајкачу, тако да су се
лепо оцртавали, измећу прстију стиснутих пес-
ница, мали црвени јазови до крви испуцале коже.
Огрлицу од запечене крви, вероватно насталу
трењем о грубу ивицу џемпера, имао је и око
врата. Упадљива је била и већ загаћена жвала
на усни, али су ипак највише падале у очи оне
крупне, жуте красте дебелих наслага, рељефно
34

распоређених по његовом до главе ошишаном,

флекавом темену. Био је у панталонама од се-
л>ачке чоје, такође сувише кратким за његове
ноге, тако да му је вирило пола цеванице између
гуменог опанка на босом стопалу и ритаве, блат-
њаве, уз ногу припијене ногавице. Или су ипак
најгоре од свега изгледале Радишине ноге? Пра-
шњаве, пуне неких сиво-зелених масница и рана,
до кости изједене код ремена који причвршћује
опанак уз стопало, страшно исушене, пергамент-
-коже, личиле су на нешто мртво, шчокањено,
из отпадака извађено. Као да је и Радиша знао
да нису за показивање, држао их је испод сто-
лице, допола сакривене, тако да сам, опчињен и
запањен, видевши само један њихов део, морао
да се нагнем како би их видео целе; вероватно
бих, наиме, то учинио, неул>удно откривајући и
Радиши и Богосаву моју зачуђеност и л>убопит-
љивост, да нисам осетио како ми Војин, запа-
зивши иа време шта хоћу да урадим, ставља руку
на раме и без речи је повлачи натраг. Схватио
сам на шта се односи упозорење и покушао сам
да гледам Радишу у очи, али ни то ми није по-
лазило за руком пошто их је крастави дечак
стално држао спуштене. Само кад сам ушао и
када је Војин рекао: „Максимилијане, ово је Ра-
диша, чика-Богосавов оин", он је за кратак трен,
не подижући главу, севнуо погледом према мени,
али га одмах и спустио, пре него што је ико
успео да му види очи.
Могуће је да се варам, да сам погрешно за-
памтио, али прилично сам сигуран да је прошло
добрих месец дана пре него што сам успео да ухва-
тим Радишин поглед. Наиме, како се и могло прет-
поставити, Војин је задржао Богосавовог сина код
нас. Првобитна је идеја била да остане док се не
излечи његова инфекција, пошто у селу, без
ма јке, без куће, са пијаним оцем Богосавом, који
сиче као гусан и лаје на једанаест различитих
начина, то никако не би могло да се оствари, али
 35

се, наравно, тај боравак касније стално проду-

ж авао и постао коначно и неопозиво сталан.
Тог јутра, чим је Богосав отишао, већ добро
пијан, са малог Радише скинуте су његове прње
и гумени опанци, одузета му је шајкача, окупан
је и предат у руке чика-Чеде, нашег кућног ле-
кара који је дошао у Фердинандову пре одлаека
на посао, прегледао Радишу, одмахујући главом
и, цокћући језиком, преписао сијасет мажа и ле-
кова за малог дечака изнакаженог прлавштином
и одсуством сваке неге.
Сећам се да је Радиша све стоички подно-
сио: куиање, мазање, превијање, али све време
није проговорио ни једну једину реч, нити је икад
подигао поглед својих јарко црних очију. Чим
би га Зуска превила у купатилу, он је одлазио у
кухињу, на ону исту столицу на којој је био пр-
вог дана, и спуштене главе што се цакли под де-
белим слојем неке жуте масти, завијених руку
положених у крило, у пиџами која му је тесна
и кратка — мирно је сатима седео, све док га
неко поново не би позвао. Неколико пута нас је
Војин, мене и Злату, упућивао да разговарамо са
Радишом, а сигурно је да смо и ми сами покуша-
ли да му се обратимо, из љубопитљивости, као
реткој зверчици; мећутим, без успеха: мало ниже
би спустио главу и потпуно глув за наша питања
и предлоге, фанатично би зурио у врхове својих
стопала.
Тих дана спавао је у кревету који су му на-
местили у малом предсобљу измећу кухиње и
ходника што води према улазу у стан. Зуза нам
је причала да се будио ујутру још у четири сата,
некад и раније, да је затим босоног и сав изуви-
јан, пипајући по мраку ходника одлазио у пред-
собље и до шест сати седео на малој столичици
поред телефона, дрхтуљећи и гледајући у улазна
врата стана. Чуо би Богосавове кораке још пре
него што овај зазвони. Не би ништа говорио: јед-
ном својом завијеном шаком хватао би оца за рс-
ку, а другом, такоће умотаном у завоје узимао
36

од њега канту, па би га озбиљан, без осмеха и без

израза на лицу водио до кухиње, пролазећи кроз
дугачак коридор као у некој будистичкој проце-
сији — мало краставо чудовиште, цакласто жу-
те, ћелаве главе и пијани, распричани Богосав.
У кухињи, а о к се наш млекаџија с ногу поткреп-
љује ракијом, Радиша седи на својој хоклици, по-
Аигнута чела — једино тад у току дана — мирна
и црна погледа везана за очево лице, све док Бо-
госав не искапи ракију и не одћурличе своју ју-
тарњу намеру.
Када Богосав заврши, Радиша се диже, хва-
та оца за руку и страшно озбиљан и ћутљив из-
водн га до улазних врата. Не би се више враћао
у кревет: испративши оца, поново је долазио у
кухињу, седао на своју хоклицу и спуштене гла-
ве чекао да га неко позове. Тако из дана у дан,
данима. Не знам тачно колико је то трајало (за-
боравило се, одавно је било) па се не сећам тре-
нутка када је Радиша први пут подитао очи; ни
кад је проговорио прву реч. Сећам се да је прво
почео да разговара са Зузом, да би временом по-
чео да прича и са Златом, и са мном, па са Гугом,
и тек на крају, дуго пошто смо се нас троје спри-
јатељили и увелико заједно играли, и са мојим
фантастичним оцем Војином.
Имајући, дакле, као део свог искуства већ
два доласка у нашу кућу, није чудо пгго сам
необичну Шампионову појаву, можда мало пре-
брзо, одмах објаснио као улазак нове личности у
наше домаћинство. Било ми је јасно да он не мо-
же заузети место наше мале принцезе Злате, нити
да може, онако велик и опасан, да спава са нама
у дечијој соби; одмах сам видео да код њега не-
ма ништа од превијања и мазања, већ да ће му,
евентуално, само скинути мало одело и дати не-
ко веће — једном речју, јасно ми је било да је
Шампионов улазак у нашу кућу различит од прет-
ходна два, али да ипак спада у врсту догаћаја које
је Војин, по сили неког чудног нагона, с времена
иа време прирећивао својој породици.
 37

Кад се испоставило, после разговора иза та-

пацираних врата, да ће Шампион остати неколико
дана код нас на спавању, изгледало је да су моје
прве претпоставке биле и најтачније. Шампиону су
наместили кревет у малом салону, а нас упозори-
ли да тамо не улазимо и да о доласку нашег но-
вог станара ником ншпта не говоримо. Ретко смо
га вићали, и увек у пролазу и случајно: како из-
лази из радне собе оставл>ајући за собом узбуће-
ног Војина; како пролази ходником према ку-
патилу; понекад, како шета укруг по мрачном
предсобљу и то је било мање-више све. Мећутим,
његово присуство се ипак осећало, без обзира што
је Шампион утлавном седео у малом салону не
појављујући се пред осталима. На изглед је све
било као и увек. Злата би ми ујутру у обнажену
бутину сасула двадесет јединица инсулина још
пре него што би завесе са прозора биле дигнуте.
У топлом полумраку дечје собе, још помало са-
њив, ја бих — као и увек, мада против воље, али с
неком чудном тежњом ка самомучењу — замишљао
мог оца Војина како срозаних панталона, крваве
кошуље и гаћа и сам тада, баш тог тренутка за-
бада шприц у мршаву белу бутину. Помишљао
сам на њега и када бих погледао на мој доручак:
150 или 200 грама угљених хидрата дневно узимали
смо и Војин и ја, зависно од последњих анализа,
варирајући основну шему: 1/5 за доручак, 2/5
за ручак и 2/5 за вечеру. Прилазећи столу, увек
бих прво погледао колико је хлеба поред моје
шол>е с незаслаћеним чајем или млеком, и по
томе сам знао једем ли 30 гр за ручак или дору-
чак. „А Војин?", питао бих се у себи „да ли он
данас доручкује 30 или 60 грама? Исто као ја,
или су му резултати непгго бољи?" Све загонетке
које ни тада, тих дана Шампионовог тајанстве-
ног боравка у нашој кући, као ни пре ни после
тога нисам могао решити, јер питање нисам ни
хтео ни могао поставити било коме осим себи —
љубопитљивом — да, забринутом — свакако, али
38

решеном да та своја осећања чувам као најстро-

ж у тајну.
Ново је било то што су Војин и Шампион
сатима разговарали у малом салону или радној
соби. Ми смо то само наслућивали, али ништа,
осим случајно и ретко, од тога нисмо чули ни ви-
дели. Вићали смо, додуше, неке људе како долазе
код Шампиона и затварају се са њим у мали са-
лон, не поздрављајући се ни са ким од укућана.
У таквим приликама Војин би често излазио, не
само из малог салона, већ из своје радне собе,
па би се мувао по кући или долазио код нас пра-
већи се да га занима нека играчка или нека од
Златиних цвркутавих прича. Било је чудно и то
што је с времена на време Гуга говорила шапа-
том — најобичније свакодневне ствари, али ша-
патом, мада се то није дешавало после ручка када
је Војин дремао у радној соби и када је нама
због тога био забрањен излазак из наше, дечје.
Неких битних промена у нашем животу није
било, мада према томе повод за фантастичне за-
кључке које сам извлачио из оних малих измена у
дневном редоследу није заправо постојао, ја сам
све време, док је Шампион боравио у нашој кући,
јако стрепео, не за кућу, или за нас, најмање за
себе, већ пре свега, искључиво — за мог оца.
Страх који сам осетио посматрајући први сусрет
Војина и Шампиона, уместо да се смањивао, не-
престано се увећавао, попримао облике, ако се
добро сећам, неке инфантилне параноје, тако ве-
лике да сам једног дана нешто од својих стреп-
њи, шкртим речима и стегнуто, чак поверио
Злати. По томе што она уоиште није разумела о
чему говорим, закључујем да су уздржљивост и
етид били ипак већи од страха, или да се у мојој
малој глави све тако измешало да ни сам нисам
знао о чему заправо говорим.
Тек, знам да сам за разлику од свих осталих,
узнемирених и узбућених укућана, ја био тихо
срећан, лукаво насмешен самом себи, блажено
растерећен великог баласта дрог јутра када је
 39

Шампион ишчезао из нашег стана тајанствено и

изненада као што је у њега неколико месеци ра-
није ушао. Више сам начуо, него заиста знао, да
је Шампион пребачен у Шпанију, па сам, паж-
л>ив да то нико не примети, потајно уживао што
је то баш Шпанија, јер ми се некако чшшло да
човек који оде у земљу што се тако илегално и
далеко зове, не може поново да дође у наш стан
тако лако, а никако у својству и са правима стал-
ног члана као Злата пре њега и Радиша после
ње. Нисам, наравно, могао знати да је Шампион
већ учинио оно чега сам се, вероватно, толико бо-
јао. Мој отац који је пре доласка тог огромног
човека у нашу кућу био свашта — писац необјав-
љене, ником показане збирке песама под озбиљ-
ним и обухватним насловом Васељена, самоста-
лац, просветитељ народа и чла!Н управе Српске
књижевне задруге; иницијатор оснивања научног
круж ока за испитивање народне исхране; мој
отац који је пре Шампионовог доласка могао са-
тима, жив, полетан, пун речи да говори о лекови-
том биљу или друштвеним обичајима и моралу
на двору царице Теодоре, о етимолошком поре-
клу речи Цигани, Роми, Џипси и Бохеми, о Фрој-
ду, б Бергсону или о историји самосталне стран-
ке од Л>убе Давидовића до Срћана Будисављеви-
ћа; Војин који је, тако рећи, до јуче био студент,
патриота; заправо отац троје деце и једне недо-
расле жене, унук Гркоиталијанке Катарине Вер-
дини, која је сваког септембра закупљивала цео
Лапад да би се на њему сама купала; ентузијаст,
председник Пчеларског друштва краљевине Ју-
гославије, публициста — мој округлооки отац
пасуљасте главе после Шампионовог одласка по-
стао је — комуниста.
Малом и неразумном, чинило ми се то без
значаја. Уместо о Будисављевићу и Давидовићу,
Војин је једноставно почео да говори о Зоговићу
и Крлежи, уместо о Ромима и Теодори, о вишку
вредности или стварним, односно непосредним
интересима радничке класе; уместо да постане бу-
40

диста или филателиста, мој фантастични и оду-

шевл>ени отац је једноставно постао комуниста.
Ништа се није изменило, баш ништа, у свету и у
нашој кући — кликтало је у мени оно што још
није знало свој језик, али је увелико имало ме-
рила и властиту врсту неразумске, видовите му-
дрости — све је добро и опет на свом месту од
када се громадна Шампионова сенка не ваља за-
страшујуће, претећи, иза затворених стаклених
врата нашег малог салона.
И док о томе мислим, док ми кроз главу, као
кроз катодну цев, пролећу зажарене успомене, го-
тово да и не видим Шампиона и његову јазбину
подно Булевара. Онај бивши Шампион и наша
стварност из Фердинандове улице сасвим су за-
маглили просторију која ме окружује — не ви-
дим је. Мораћу да уложим напор, да се одбацим
из све снаге од дна не бих ли изронио из дубоких
и мутних вода у које потонух. Као кад се скину
наочаре, тек стезањем мишића око очију успевам
да усредсредим поглед, тако да ствари око мене
и велики човек преко пута мене добијају стварне
обрисе. Ја опет видим. Видим хппорет марке „пла-
мен" одмах до врата, на коме је Шампион до ма-
лочас пржио сланину са јајима. Испод шпорета
је сандуче пуно црне прашине са по неким кома-
дом угља и неколико празних флаша од вотке.
Пољске. Виборове. Дијагонално, у супротном
углу је обичан кухињски сто претрпан књигама
и старим новинама. Један ћошак стола је рашчи-
шћен и на њему је комад сланине, округли по-
клопац некакве конзерве са мало уља и једном
и по сардином у њему, пар прљаво-скорелих бе-
лих вунених чарапа, велика масна бритва, од оних
грбавих које сам вићао за време рата, а каквих
више нема по радњама, једна плава, неопрана
шерпа, у њој лимена кашика, а одмах поред —
векна сасушеног хлеба са, очигледно руком, од-
ломљеном крајком. Можда је на столу још не-
што, али ако јесте, скривено је од погледа купа-
ма књига и новина. Поред стола, уз супротан зид
 41

је Шампионов кревет прекривен сувише кратким,

можда некад белим чаршавом, који открива сла-
марицу од абе и на њој неуредно бачену, наопако
окренуту крзнену кабаниду, непресвучен јастук,
црвен и надевен перјем што местимично пробија
површину. Кревет можда од свега највише личи
на вучје легло, на некакву крзнену кал>угу. Сто-
лица у соби нема, осим ако се као столица ра-
чуна сандуче, постављено усправно, на коме ја
седим. Како се собичак налази испод нивоа ули-
це, сасвим мали прозор између кревета и стола
не хвата светлост дана, већ гледа у рупу која је
на горњем крају отворена према Београду. Тако
је једина светлост која осветљава собу она од
чкил>аве сијалице, што незапггаћена лустером виси
са гајтана у средини собе. Изгледа да је прозор
као средство за вентилацију неупотребљив, јер и
тај, једини пропуст кроз који би у собу могло
да продре нешто свежег ваздуха сада је затво-
рен, па је тако паклено врело од јулског дана
и ватре у шиорету да Шампионова јазбина оди-
ста подсећа на неки од најзажаренијих предела
пакла. Меша се карактеристичан прашњави за-
дах књига и новина са воњем ретко праног ста-
рачког тела, главобољним смрадом полусагорелог,
влажног угља, и кисела, тамничка арома уста-
јалог измета из кибле, са мирисом печене слани-
не у врелом, сталом, мртвом ваздуху. Мука би ми
била, знам, али задржавам ваздух у плућима и
сузбијам гаћење. Дишем са пола плућа, не бих
ли некако смањио количину смрада који ми за-
магљује свест, прети да ме натера на бљување.
Гледам у огромног Шампиона који се као Гули-
вер над лилипутанчеву кућу надвио над шерпицу
са кајганом.
И тек тада бих, наслањајући се лећима На 'знд
и пребацујући ногу преко ноге, помисдио да још
ниједну реч нисам изустио, да чак ни на Шампи-
онов поздрав нисам одговорио. Д а ли он то разу-
ме, мислим, да ли размишља о томе шта би моје
ћутање могло да значи? Можда је, као обично,
42

изнад тога? Или се мени одувек чинило, па чак

и сада верујем, да је он изнад ствари које заокуп-
л>ају мене, које су заокупл>але Злату, Радишу,
мог оца Војина, чак и Гугу, чак и моју малу,
офарбану и нашминкану маму Гугу, која је на
коњичком балу 1926. године била проглашена за
најбољу партнерку, играјући са сином индустри-
јалца Протића који је, као и мој отац Војин сту-
дирао у Паризу? Шта мисли, заправо, Шампион
кад тако ћути? Гледам у његов лавовски поти-
л>ак, у громадно широка, моћно погрбљена ле-
ћа и просто чујем како му у глави, као у вешма-
шини, тиктачу зупчаници мењајући програме. Ме-
ри ме, као што је увек радио, једва приметно,
испод ока испитује зашто сам дошао и шта же-
лнм, открива оно што ни сам не знам, јер је то
једино што га занима. И када ми коначно — си-
гуран сам да ће то учинити — упути један од
оних његових погледа што не поштују препреке,
Шампион ће кроз тај дуги, испијајући контакт са
мојим зеницама, задњим делом везаних за сам
мозак, исисати из главе све тајне, жеље које сам
брижљиво крио, страхове који, добро или лоше
спутани, махнитију иза мог бледог и сувог чела,
скидајући седам катанаца са седам тамничких вра-
га која ме деле од властитих речи. Одједном лак,
ја ћу почети да говорим праве мисли, прљаве ис-
тине, најгрубље успомене што ме као млински
каменови прикивају за сандуче у усијаној Шам-
пионовој јазбини над којом је израстао мамут-
ски-велики, неформасти град.
Мећутим, ћутим. Гледам Шампиона, некад
чувеног Светозара Слишковића, сад седог старца,
гледам како спор и стабилан, завршава доручак
тешким, дефинитивним покретима својих гломаз-
них вилица. НадЛактицом одмиче шерпицу од се-
бе. Диже главу — гледа ме, врло чудно ме гледа,
ни онај Шампион ни дај боже!
А ја? Шта бих ја на то? Шта да радим пред
тим погледом, посаћен као чирак на усправно по-
 43

стављено сандуче? Да и даље ћутим или да, конач-

но, проговорим?
Одлучио бих да не прозборим ни реч. Гледао
бих према прозору, на другу страну, дакле, не у
Шампиона. Поред његовог погледа бих гледао и
трудио се да не мислим, осим о ономе што ме
толике године прогања као питање-еринија, оре-
стовски, ружно и упорно да ли је? Није ли баш
тих тмурних недеља, измећу дана када си изашао
из Леноглаве и дана када си отишао у Шпанију,
није ли баш тада, Шампионе, све почело? Почело
за Војина, завршило се за мене, или, обратно?
Завршило се за све нас, почело за Радишу? Или
је то крај Злате, твој крај, чак и твој крај, Шам-
пионе — мислим ужагрен, мутан, усправан на
усправно постављеном сандуку, мислим да ли је ?
Шампион ме и даље гледа, ја ћутим у ћуме-
зу у коме владају неподношљива врућина и
смрад и чујем, коначно, Шампионове речи:
— Све ћу ти испричати, Максимилијане ..
П рилог I

»№§а зП/агпоз1«, кпјјда II, 1згој 5, 30. VI 1938. з1г. 128

Н Џ А М ТА-и бРАИЗКОМ Р1АМЕИЏ

брап'|ја ћикИ и р1атепи дгадапзкод га1а ргекгЈуепа тгаб-

п јт зепката 1а1апде, с т о т 1ергот з1оћос)агзк111 ГеГпј! гас!п1ка
се1од зуе1а. Тороуј зи ирегет ргета сп/епот пеђи КазШје,
пећи — кп/ауој ко§и1ј1 гатобепој и гапе АзШгЈје: кп/ауо р1а1по
ргекНуа Тогкуетас1и зипса, Суаја1ађаги ћгађгозН, СгапаЈи з11-
кагзкјћ ра1е1а — братји апН1а§1з1а се1од зуеГа. СгаДапзк!
гах Ж геуо1ис1ја? I јесЈпо ј сЈгидо — ггШоуапје га з1оћос!и, ђог-
ђа ргођу зуеГзке геаксјје! Жеја ГгШоуапја Јзр1зп1к је 1с1еје
геуо1ис1је. Ође зи зе госШе па сЈап касЈа је боуек рп/1 ри1
ро2е1ео пе§1о га с!гиде: д1ас!ап — ћ1еђа га дгиде; и зат!с! —
з1ођоде га Огиде; рготггао — Гор1о1е га дгидб; за 1е1от
ћгађге дгидаг1се НиапИе, годепе и т е з ш ђоз В1азкез Уа1зе-
кНјо, озатпаез1 досћпа рге педо §1о Јлдаћпи па пазЈт гиката
— 1јиђау| га зуе, 1јиђа\/1 §1о зе рј§е УгеНт сп/епИот т!аде
апда1и2|'јзке кп/ј. Јег, §{а је Ве^о1ис1ја; тога1п1 б1п, гегиИаЈ
дги§ћ/епо-1з*опјзкод ргосеза, рз1ћо1о§к1 тазоуп1 1епотеп, 1о-
дјбпо Ј2^едеп1 гак1јибак — Ж зуе 1о гаједпо? Неуо1исЈја је рге
зуеда д1дап1зкј ТНћег 1з1ог1је! »01ја1екПбк1 та1ег1ја11гат ђаса
ЖеаПзђбки Гјуођпји и ротјјаги јзГогЈје« — пар!зао је 1епј1п!
Р1атеп и брап!ј! је дизГо зНо кгог које поуа к1аза ргори§1а
131апјеп! т1аг у|адагзке кп/1, тиГпи з1гији гадабепе кп/1 §рап-
зк!ћ Вигђопа; ЖзШпа ра1о1од1са де ипа сПпазћа дедепегада:
ђо1езпо зеп2иа1п1 I пеигаупо1еГеп1 РЖре V, 1исП I 1тро1еп1п1
Регпапдо VI, до1оуо погта1т Каг1оз IV, ра1о1о§к! зигоу| Регпап-
до VII, п1т1отап'|бпа 1гађе1а II, Шђегки1огп1 АИопго XII, оШс
з1ађод, Гако з1ађод, роз1едп]ед Вигђопа, АПопза XIII; геки
изтгде1е к т деуејезе! деуег казсПјапзкЈћ дгапда §1о Гјуе
осЈ озатдезе! одзТо ђода(зћ/а зипсапе, зе1јабке браШје, оз1а-
у1јајиб1 тЖ оп1та Ка1а1опаса, Вазка, Сгападапа ђедпе тп/јсе
за газ'|рп1бке 1греге роу1а§ГепЖ; брапЏа сгпа од пга 136.000
идојепЖ з1игћеп!ка сгкуе, као зГага ргозђГиГка пакшбигепа ог-
депјет ј еро1е!ата 200 депега1а ј 17.000 оПс1га па кгЖта Ми-
зоПпЈјеуЖ I НШегоуЖ ауЈопа; брапјја ођ 1озед оса догед зјпа
— Ноге АШопЈа Р п т о де Вшеге; брапјја иђјјепод иђјсе Ноге
Ка1уо 8о1е1а; брапда ћипГаз тПИагез ј кп/ауе (а1апде КаисШја.
РгапсЈзка Ргапка I Ваћатопде; братја — гека пергауде рго-
ри§1епа кгог уепе азШпјапзкод гиђага, тадпдзкод з1идеп1а,
кгог озатпаез1одосП§пје згсе НиапПе јг ђоз В1азкез Уа1зек11ја;
тјгјзпа брапјја зазизепод гађпјскод гпоја род УгеПт зипсет
То1ес1а, бедоујје, СМесЈа, РопЈеуедга; брапда рго§1оз11 §1о бе1от
зГагЈћ паујка, сЈгидЈ осеПсепЈћ пергаусЈот, гиката отек§аП т
од у1азН — исЈага, исЈага и дгапјтј г/д пагосЈпе уо1је, кгетеп
и 1осНо, ЈвђогЈја и ђиђиспоз1 §го зе гоме ВЕУОШС1ЈА!
46

Јег, геуо1исЈја је поуа уега зЈо т1ас1от соуесапз1:уи 1:ек

оћ/огетН осјји га те п ји је зЈаге, идојепе, осЈг1ауе1е, га г т е к з а к
бодоуе, опа је бгаШ уо з^егјћ осјји пе'|гтисеп'|ћ 1з1:ог'|јот I
јакјћ тЈзЈса паћгекПћ ћо рисапја! Веуо1ис1ја је јигјз и зтг1
га који роз1ојј ћоћго оћјазпјепје, угесЈпЈје осЈ 2јуо1:а, опа је
сЈап зуе1ао осЈ пејазпе I ћегдгапјспе пасЈе! ЈЈпЈоз ћ егтап оз
рго1е1агЈоз! Татпосгуепе паћићге1е изпе \ ћПзгауо ћеП гић!,
т1асЈо дг1о I из1а рипа уеПке гесј зоНсЈагпоз1:1, ћагићпот рга-
зЈп о т и та га п о Мсе : ћУгсЈе дгисЛ 1зк 1езап!ћ т јз јс а ЈзросЈ гаг-
сЈг1јепе кози1је. (ЈјесМпИе зе ћгасо рго1е1егЈ! I) јесЈпи гес, и
јесЈап рокге{, и јесЈпи тЈзао, и јесЈпи ге1ји, и јесЈпи з т г(, и јесЈап
сЈаћ, и јесЈап 2 :уо 1:, и геуо1ис1ји ћгасо, и зуе1ао сЈап ј т Ј п з п а
ргоз1:гапз{уа јг гадиз1ј!уозћ I зтгасЈа, \г ћагизћпе Јз1огЈјзкод
перокге1а, јг {ире т е ћ а т к е кга^!јед ргеГ 1уапја!
КЈзпа је I ћ1асЈпа пос и сеЈој г о т ЈгоШа. ИасМги сЈГе1аИ
осЈ А1тасЈгопеза, МЈгаћиепе, А1ат1поза сЈегисЈ зе па ЛаМјап-
з к о т : »Зи1га и Суа<Ја1аћап, ргекози1га и А1 кагј, га песЈе!ји
сЈапа — и МасЈпсЈи!«. ВасЈпо Јг За1атапке, Вигдоза, ЗеуМје ћ1јије
и ћ1а1пјауи, кЈзпи пос, ро пе г п а т којј ри{ зјсе МизоМпЈјеуи
рогики за ћгосЈа »Ри1а«, кој! да поз'| и розе{и 1Јћ'|ЈЧ: »Нека
!едјопагј гпаји сЈа ја \г саза и саз р г а ћ т пјјћоуе аксјје«. \/1агпо
је, д!и^о је, пос ЈгтесЈи 9. I 10. таг{а 1937. досЈте, сЈгиде т{ег-
пас10па1пе, сЈгиде геуо1ис1опагпе досМпе Огабапзкод га{а.
II Топћи з т о , па кјзј, о{ега!е осЈесе осЈ уосЈе, \ јоз {ег!ћ
згса и дгисМта: <ЈуасЈезе{ I се{1гј саза гапјје, и посј сЈгиксЈјој,
па тез{и песЈа1екот, росЈ те { а !п о т ргоуЈсЈпозси т е з е с т е , и
та 1 акза!о т гадг!јаји ћа{а!јопа, ЈгсЈаћпи паза Ниапј{а, озатпаезћ
досМпа роз{о зе госШа и ћоз В1азкез \/а!зекПји, /сп/ гиге, гига
кпј, кл/зс/а гиГа $рап!је и чјјотој коз / соуесапвЊа, Ниапј{а
— р1атеп кој! зе, тг{уаск| 1есЈап, роуџа око рокЈзЈод згса
јесЈпод т{егпасЈопа1под ћа{а!јопа и Топћи.
8 а т је ћа{а!јоп 1е к130У1{е посј за з^ ојот уеМ кот гемо-
1исЈопагпот т и к о т : песи <Ја и т г е т , ргјја{е1ј|, по диЈего т и г к ,
а т јд о з, зарисе Ниапћа, итјгисј, аћ гагате Јог{атеп{а рага
дие по ти е го , роз1есЈпјЈт, ргеозЈаМт сЈаћот кјпјј се1!спо ћа-
(а!јопзко згсе; (гећа Јг уепа, \г кпл, 12 тЈзМ (гећа Јз^егаМ та !и
НиапКи сЈја уге!а апсЈаШгЈјзка кгу јоз з(ојј, зас! ћ!есЈа 1 газкуа-
зепа, па дгисМта I гикаујта пазЈћ рокЈзМћ з т је !а — (гећа
гаћогаујћ!
Ие! Ие (гећа гаћогауКЈ! Тгећа рат(Ш , (гећа зе зесаћ,
т о г а и зр о те п а па та1и НиапКи 12 ћоз В!азкез Уа1зекНја сЈа
роз(апе газ(ауа ро<Ј к о јо т зеуаји пазј ћајопе(ј и ћогћј ргза и
ргза, т о г а гес НиапКа <Ја роз(апе рокМс за к ојЈт к ге с е то
и јигјзе, т о г а сЈа роз(апе кгЈк којј се 1есЈШ згг и к озМ та сЈеуе-
с!езе( ! <Јеуе( каз{|1јап5к!ћ дгапсЈа, зЈоћгЈсЈезеЈзезЈ ћМјасЈа идо-
јепјћ ророуа, ћсзкира ј каг<Ј|па!а, сЈуез(а депега!а I зе<Јатпаез1
ћМјасЈа оћсјга па кгМЈта НШегоуЈћ аугопа — зујћ кој< ићЈзе
пази НиапЛи, кгу гиге, гиГи кп\, кпаии гиги Зр атје и и/;огло/
/соз/ сочесапвХиа1
8уе(огаг бМзкоУЈс
ЗЛАТА,
ПРВИ ПУТ
ЗЛАТА:

. . . то слушам, док седим овлаш наслоњена

лактовима на кухињски сто. Лено мућкам по усти-
ма последњи гутљај млаког, незаслаћеног чаја.
Тнхо је. Јутро. Гледам Радишу, правог човека
јутра, њега, који толико воли да је оран, јак и
чио, гледам га како преко пута мене мутна по-
гледа и тешке главе, једе парадајз и сланину, исто-
времено читајући новине, верујем — зато да не
би видео мене; како се чеше испод пиџаме, зева;
црнпурасто масан од ноћног зноја смешно миче
носем; гласно жваће. Гледам га тако, па се и не-
хотице питам исто што и 5. јула прошле године,
и године раније, и оне пре ње када је Радиша,
такоће мутна погледа и тешке главе, он — човек
јутра, седео преко пута мене и мрзовољно читао
новине, сигуран да нећу изустити питање које ми
је на уму: да ли заиста не зна да је данас тачно
двадест две године од 5. јула 1949, или зна то, па
ипак, мада узалудно, чека да га подсетим? Хоће
ли и ова 1 пети јул протећи — незаинтересовано
мислим, сигурна да хоће — исто као и сви прет-
ходни?
Почео је исто. Још синоћ, као и обично: сина
сам послала да спава код његовог друга, да не
би чуо оно што би иначе чуо сваког четвртог јула
увече, јер четвртог увече Радиша, који ретко пије
и никад се не напија, егиже кући око једанаест,
мртав гапан. Стигао је у једанаест и десет, кла-
тећи се на ногама. Ја сам, као и увек, била у кре-
вету, широко отворених очију загледана у мрак
50

наше спаваће собе. Давно, врло давно, и само

неколико пута покушала сам да одглумим
чврсто заспалу особу која није чула несигурно
чангрљање кључа у брави улазних врата, Радиши-
но саплитање по предсобљу, његов пијани, за-
бављени смех којим пропраћа властиту неспособ-
иост да се одржи на једној нози док другу извла-
чи из ногавице панталона. Годинама, мећутим, то
више не радим јер знам да је узалудно. Већ годи-
пама лежим мирно у свом кревету, слушам Ради-
шу који без престанка прича, широко отворених
очнју посматрам док пали светло, и оно велико и
ноћно, поред кревета; затим баца панталоне на
једну, сако на другу, гаће и кошуљу на трећу стра-
ну. Радиша спава у пиџами. Синоћ, као и свих
претходних година на овај дан, свукао је све, чак
и поткошуљу коју обично не скида, па се као и
увек, још једно време пре него што ће доћи у
кревет потпуно го, сав жилав, чворугавих бице-
пса, јаког четвртастог тела, граћен као каљева
пећ, без струка, без трунке сала у четрдесетој го-
дини, длакав, пијан шета по соби и прича:
— Ја сам, бре, јак, жено, јак ко земља —
прича и несигурно се клати на ногама, боже мој,
говори, говори ужива у опсености и простаклуку,
бира најгоре речи — курат сам, бре, гледај, то је
курчина, бре — говори и показује своју мушкост
која на моје очи почшве да се диже — није то зеза-
ње, није то пишаљка, него курац, јашта, курчина,
— због нечег виче стежући га из ове онаге једном
руком док другом, стиснуте песнице, маше пред
мојим очима као да хоће да ме увери у нешто што
ја оспоравам. -Д- Нисам ја шмокља — виче на сав
глас, док ја мирно лежим и чекам да се тирада
заврши, као и прошле године — неки дркаџија,
зпаш, као оио боли ме овде, пробада ме онде —
иоказује на стомак и лећа кревељећи се — већ
стојим чврст, стојим ко бог, на ногама, мишићима,
камон могу да раздробим у шаци. Па онда одјед-
ном, бесан, кроз стиснуте зубе, ппестајући да тума-
ра по соби, исуканог пениса: јебаћу им мајку сви-
 51

ма, нану, нанину ћу да им растурим, шта ми ко

може, дупе мене боли што они нешто трте мрте.
Радиша ово, Радиша оно, заболе ме што ја нисам,
чуј ти њих, ја као нисам, глете молим вас, е па ако
нисам шта се то вас тиче, једите своја говна, а
мене да оставите на миру док нисам почео да
јебем, да видите како то бата ради — и тако у
бесконачност.
„Био је синоћ гори него обично", кажем у
себи, а већ пре него што сам завршила реченицу
знам да то увек кажем. Ујутру увек помислим
да је синоћ било горе него претходне године,
мада знам да је увек исто. Као и обично, пошто је
завршио тираду, опкорачио ме је и покушао да
ме пол>уби у уста. Колико год пута да он то по-
куша, ја окренем главу. Када хоће да је задржи
рукама гурнем га и он, пијан и нестабилан, падне,
па се опет дигне и опет покуша исто. Тако док
се не умори. Коначно диже руке од те работе, и
леже по мени. Не противим се, јер знам из иску-
ства да је узалудно, чак прижељкујем да то учини
што пре, да почне да оре по мени — хладној као
камен, опруженој по кревету као воштаница, ра-
ширених руку и ногу, сличној чика-Глиши, како
га је некада цртао мој мали син, погледа упере-
ног у таваницу, глувој за простаклуке које прича
о мојој мајци Вери, о Ш вајцарској где се ни из-
далека не јебе тако добро као што он то ради, о
фон Тригеру, кога увек у овим приликама на-
зива „извесним Кригером". Пуштам да захуктало,
некако огорчено, љутито, режећи, ради само да
би што пре свршио, што пре се претурио са мене
на лећа и преваљао у свој кревет.
Ипак је синоћ било мало горе него обично.
Чини ми се да је сатима дрндао по мени, ваљда
због пијанства неспособан да полуцира, док цела
утроба није почела да ме боли тако упорно, да
сам у једном тренутку хтела мало да се померим
из моје савршено хладне и немо опружене непо-
мичности, не би ли му помогла — јаком као зем-
ља, чворугавом и напетом као-нека велика жила
52

— да коначно обави посао, али сам и овог пута,

као и свих претходних година, стиснутих зуба из-
држ ала у свом миру докраја. Са огромним узда-
хом олакшања — само погледом, не окрећући гла-
ву и не померајући се — испратила сам његово
претурање до суседног кревета и, убрљана, влаж-
но-хладна, остала у истом ставу све док нисам
чула како почиње тешко, неравномерно да хрче.
Знам — готово је. Дижем се и одлазим у купатило
под хладан туш. Мој ритуал је почео.
Гледам мамурног Радишу како једе парадајз
п сланину, па се питам још једном, као и свих
претходних година, мада одавно знам прави одго-
вор: да ли га је сада срамота? Питам се, да ли
га је стид док чита новине и чеше се испод пи-
џаме или није? Или је задовољан, можда и он
свестан да је све то заједно део ритуала који је,
слично мени, он себи измислио за 5. јул сваке
године?
Не знам шта би ми Радиша одговорио када
бих га питала, што, наравно, нећу учинити ни
ове, као ни претходних година; не знам ни шта
би Маки мислио о мом малом ритуалу — лагод-
ном, необавезном, безопасном — који без њего-
вог одобрења и без Радишиног знања обављам
ћутке ево већ двадесет две године. Верујем да би
Маки, када бих му казала, имао разумевања за
моју бесмислицу јер га се сећам — како говори,
тако поступа. У писму ми пише да је „морал брига
о на изглед безначајним одлукама и доследност
у привидно некорисним поступцима; Јнеморал је
оно што чешће чинимо: рационализујемо наше
одлуке или туће поступке, објашњавајући их као
безначајне или некорисне зато да би онда могли
да поступамо супротно — дакле корисно, а да при
том мислимо како поступамо и морално".
Мој ритуал је некористан. То што двадесет и
две године сваког петог јула, чим отворим очи,
почнем да мислим на М акија и не допуштам да
га, макар и за секунд, у току следећих петнаест-
-шеснаест часова моја мисао испусти из загрљаја;
 53

што се трудим да поред њега тог дана што мање

других ствари буде у видном пољу мог унутраш-
њег погледа — јесте безначајно, схватам, али тако
знам засигурно да ћу макар један дан годишње
бити са Макијем у мислима, када већ не могу
у стварности. Док је био мали и није могао да спа-
ва у гостима, сина бих петог ујутро редовно слала
у школу, рекла му да пази кад прелази преко ули-
це, али, говорећи уобичајене речи и чинећи сва-
кодневне покрете, стално бих мислила на Макија;
Радиши ћу и данас, као и сваког другог дана,
припремити чисту кошуљу и чарапе, сачекаћу да
доручкује и да се обуче, испратићу га до врата —
не испуштајући из мисли ниједног тренутка Ма-
кијев лик, жељно и нестрпљиво ишчекујући тре-
нутак кад ћу остати сама — јер петог јула ја не
излазим, већ озбиљна, у празном стану, без скеп-
се и сумње, као прави верник обављам мој мали,
безначајни ритуал.
Петог јула сваке године поједем тачно 150
грама угљених хидрата: 2/5 за доручак, 1/5 за
ручак, 2/5 за вечеру и, наравно, не унесем у ор-
ганизам ни трунке шећера. Сваког петог јула очи-
стим шприц, који годину дана није био употреб-
љаван, и убризгам у бутину 25 јединица инсули-
на, одбијајући да мислим о овим поступцима како
их не бих олако прогласила безначајним и смеш-
ним. Ритуал се не објашњава, он се обавља; он
не подлеже, како би рекао Маки, критичком ми-
шљењу, већ зависи од вере. И док будем веровала
да на свету нема никог ко би Макију могао да
ушприца 25 неопходних јединица инсулина, чини-
ћу то ја, свештеница малог храма који сам у сво-
јој души подигла мом другу што се у два пута
по двацаест слова дугачко зове и презива Макси-
милијан Димитријевић.
Занимљиво је да, упркос томе што сам годи-
нама сваког јутра својом руком давала инјекцију
мом другу и брату и знала да је то део терапије
који је недопустиво изоставити, ја заправо нисам
нмала чулну представу до које је мере то мало
54

безбојне течности неопходно Макијевом организ-

му, све до оне стравичне недеље у октобру 1944.
коју сам заједно са Гугом и Радишом пробдела
поред његовог кревета.
Три дана смо му давали смањену дозу инсу-
лина знајући да количина којом располажемо мо-
ра да траје све док се не заврше уличне борбе у
Београду. Као што смо и предвићали, немоћни
да било шта предузмемо, борбе су трајале дуже,
па смо, не говорећи о томе, шуњајући се слућени
по нашем стану у Фердинандовој избегавали да
погледамо једно друго у очи и суочимо се са је-
диним могућим, страшним исходом. Кућа је веп
била потпуно празна — сви становници су се
већ преселили у подрум и тек повремено, у слу-
чају крајње нужде, неко би дотрчао до свог ста-
на и узео оно што је у журби, првог дана борбп
заборавио да понесе. Сећам се да сам врло интен-
зивно, клаустрофобично, осећала моју окруже-
ност напуштеним становима, испод и изнад првог
спрата; доживљавала дечју собу као једину живу
просторију у аветињски празној кући око које
тутњи час ближи, час даљи рат; њен полумрак,
иза навучених плавих завеса, као пећинску тмину
која обавија стрепње и наде четири, у пешчаној
олуји изгубљена недорасника, савршено сама на
хиљаде километара сурово пустог простора. Полу-
мрак непомичног ваздуха у соби почео је да ми-
рише на воћни задах ацетона у уторак, око три-
десет шест часова пошто је Маки примио послед-
њу, смањену дозу инсулина, али је он — мада зна
савршено добро шта тај мирис значи — и даље
био расположен, нападно безбрижан и говорљив,
претерано нормалан у свему. У среду ујутру сви
примећујемо да су му за само једну ноћ очи уто-
нуле у дупље и да његова, иначе сува кожа, по-
стаје глатка и шуштава као пергамент. Неко
страшно бледило се на наше очи превлачи преко
његовог лица, не бледило које је особина коже,
већ врста белила својствена неким мртвим ства-
рима: листу фине бездрвне хартије, плочицама у
 55

купатилу, пуплинском платну на коме почива ње-

гов образ бељи од беспрекорно чистог чаршава.
Када му дамо воде, знајући да је жедан и да неће
да је тражи зато што је то знак да се стање по-
горшава, она зашушти преко његових ватасто су-
вих усана и јарко, јаркоцрвеног језика као да је
пљуснута на ужарену плотну шпорета, нестане као
у врелом и незасито посном песку пустиње. Маки
умире на наше очи, а ја знам све фазе које мора
да проће пре него што његова гуштерача без ин-
сулина и ћелије неспособне да метаболишу угље-
не хидрате, једноставно не направе последњи грч
да би затим заувек престале да раде. Тачно када
сам предвидела, у среду пред вече, први пут је
затражио воде, па сам ја одмах знала да више
није кадар да се контролише и да то сада не го-
вори Макијев разум већ нека животињски при-
марна, зажарена потреба свих атома његовог ор-
ганизма.
— Воде — рекао је, очију несталих у два там-
на амбиса испод чеоне кости — воде — рекао је
и понављао исту реч све док нисам принела чашу
његовим суво испуцалим уснама, а затим сам се,
очију пуних суза, окренула Гуги:
— Престани да плачеш — изустила сам тихо,
али ипак довољно енергично да моја инфантилна
тетка, тада већ жена од тридесет седам година,
као мала девојчица послуша мене, девојчицу која
је тек напунила четрнаесту.
По.томе како сам ућуткала Гугу и што се се-
ћам да је мој поступак био однекуд сасвим при-
родан и очекиван, закључујем да сам била свесна
околности: ако ја не помогнем Макију, нико не-
ће. Неће свакако Гуга птичијег мозга и голубијих
очију, тако незрела да је свака животна прилика
била изнад или испод ње, у сваком случају таква
да јој Гуга није дорасла. Обавештење да нема
млека у кући или да јој је стрељаи муж, вест да
смо појели последњу килу брашна или да су нас
Руси напали, да је пукао шприц или да јој умире
син — једном речју ништа на овом свету не иза-
56

зива у Гуги осећај озбиљнији од размажене љут-

ње, што су, ето допустили да се тако нешто до-
годи њеној цвркутавој маленкости. Није ми зато
падало на памет да се на тетка-Гугу љутим. Вик-
нула сам, а и то тихо, само да бих је ућуткала, бо-
јећи се да би Маки, када попије Лоду, могао по-
стати довољно свестан да чује њен плач, уверена
сам, изазван највише збуњеношћу и сажаљењем
према себи, јадној малој Гуги, коју нико неће да
узме за руку и преведе преко прометне улице. Ма-
да сам имала само четрнаест година и неколико
месеци, била заправо још дете, знала сам, другим
речима, врло добро шта је мама Гуга, партнерка
у победничком играчком пару на коњичком балу
о коме смо сви, из њеног причања, знали све на-
памет — кадра да обави; схватала и не размиш-
љајући о томе, да ситуација у којој се налазимо
није ситуација са коњичког бала из 1926, па да,
тако, вишеструко превазилази њене птичије спо-
собности. Целог живота се тетка Гуга понашала
као дете, не зато што би била уверена да јој то
добро стоји, слично многим мазним женама по-
ред јаких мужева — већ зато што је одиста имала
психологију и зрелост никад дорасле особе. V
Фердинандовој је Војин решавао опште породич-
не проблеме — буџет углавном, мада се о трош-
ковима разговарало више из снобовских разлога
— срамота је да интелектуалац буде богат и фи-
нансијски безбрижан — него зато што је било
ко у кући на било чему штедео, или имао потребу
да то чини; ми, деца, учени од малих ногу да бу-
демо самостални, наук смо користили тако што
нисмо питали треба ли или не, смемо ли или не
смемо да идемо у биоскоп, купимо чоколаду или
нову и скупу перницу; Зуска није ни питала, већ
је једноставно сама одлучивала о свему што се
тицало домаћинства, осим о крупнијим стварима
— набавци угља и дрва за зиму, када се консул-
товала са хаузмајстором Јовом — па је малој ма-
ми голубијег погледа остало да се трипут дневно
шминка, спава после ручка са маском од париске
 57

креме на лицу, премешта вазе и миљее тако да

се што лепше ускладе по боји, одлази код кро-
јача после опсежних припрема за ову комплико-
вану операцију, да носи кокетне шешириће, ни су-
више упадљиве, ни одвећ једноставне, што није
лако угодити, да купује елегантне ципеле са ви-
соком потпетицом које не облачи због Војина, тек
мало вишег од мале маме Гуге, да чита љубавне
приче из модних магазина и после их препричава
Војину или Зуски, чак и нама понекад, и да ре-
довно, као неку врсту обавезе, обавља само лаку
дужност коју јој је муж, ваљда из педагошких
разлога, наменио: да пребаци после ручка шкот-
ско ћебе преко кожног канабета у радној соби
на коме ће Војин лешкарити и читати новине.
Безазлена, прави божји човек, ако има раја, Гуги
је у њему место обезбећено.
Неке Гугине реченице се препричавају у по-
родици и мећу пријатељима већ годинама, али ни-
кад са злобом или заједљивим подсмехом: смешно
јесте, али од Гуге је; отприлике — невероватно за
жену њених година, али откуд је Гуга одрасла
особа? Слишковићу, Шампиону, како га је звао
Маки, рекла је септембра 1936. да је изабрао пра-
во време за одлазак у Шпанију, јер су у јуну и
јулу нарочито на кориди, а и иначе, ужасна вру-
ћина и прашина; реч „комунизам" која се тада
тако често спомињала у Фердинандовој, она је
прекрстила у „конумизам" без обзира на повре-
мена Војинова упозорења, па се у приватном жар-
гону кућног круга пријатеља, Гугина варијанта
ове речи тако усталила да је нико више ни је друк-
чије ни изговарао; усред напредног, левог разго-
вора о сељачком питању у социјалистичкој рево-
луцији, Гуга би изјавила да зна једног сељака
који се сваки даН умива и врло је симпатичан;
после бекства моје мајке Вере, и самоубиства
мог оца Бранислава, кажу, три дана су чекали пре
него што је одлучено да јој чика Чеда, пажљиво,
саопшти ову вест:
— Боже мој — рекла је мала Гуга, осврћући
58

се на све стране у очекивању помоћи што ниот-

куд не стиже — боже мој — поновила је треп-
ћући голубијим очима, очајна што мора да каже
у околностима које никако не разуме и сматра их
зато стратпно неправедним, њој тако лоше приме-
реним — отишла — рекла је Гуга — а оставила
код мене своју сомотску хаљину — па кад је виде-
ла да то није оно што би требало да се каже, мала
Гуга је једноставно бризнула у плач и отрчала да
се пожали Војину што је муче необичним и ло-
шим вестима.
Таква је Гуга била и остала и ту помоћи је-
дноставно нема. Чак и тих паклених дана, у пла-
вом полумраку наше дечије собе окружене пу-
стим становима и степеништима, мама Гуга се ре-
довно шминкала, обавезно проводила пола сата
под масном маском за лице, наизменично саоп-
штавала својим цвркутавим гласом неке саврше-
не безначајности — ни речи о Макију, инсулину,
ослобоћењу и уличним борбама — усклаћивала
по боји разнобојне јастучиће на хоклицама око
нашег стола, и плакала, с времена на време, када
би због нечег затајио њен мали механизам за бе-
жање од тешког и озбиљног догаћаја.
Мени, мећутим, то ништа није сметало, ни то
што цвркуће, ни што прича о својој помади и на-
чину на који је справља у условима ратне неста-
шице, ни то што све одлуке, нарочито све што
треба око М акија да се уради, препушта мени.
Зато што је рекла још првог дана да се стиди, као
да је то најприроднија ствар на свету, ја сам (а
не она, одрасла, мајка) сваки час хватала прсти-
ма страшно усукану китицу њеног, већ сасвим
ослабелог сина и надносила је над плави нокшир.
Пошто би се испишкио, брисала бих је убру-
сом, и китицу и мушему коју сам такоће ја ста-
вила преко чаршава чим је почео да мокри у
великим количинама и неконтролисано, а затим
бих вратила у пиџаму његову јадну мушкост про-
клијалу мећу првим маљама, износила нокшир
до купатила и тамо га празнила, десетине, можда
 59

и стогинс пута, а да Гуги није једноставно падало

на памет (пошто се она тога стиди, или не уме,
или неће) како би било природно да на неки на-
чшу преузме терет страшних околности са мојих
четрнаестогодишњих и Радишиних шеснаестого-
дишњих плећа у своје руке, ипак руке одрасле
особе.
Тачно је, мећутим, и то да се за разлику од
Гуге, ја нисам нимало стидела Макијеве голо-
тиње; није ми нимало тешко падало да га бришем
и пазим. Напротив, то што сам имала шта да ра-
дим, давало ми је утисак, царавно варљив и ла-
жан, да нисам беспомоћна. Што се његове обна-
жености тиче, она ми је била природна и позната
колико и моја сопствена. Сећам се да смо нас
двоје још као сасвим мала деца увели обичај да
после обавезног вечерњег купања у истој кади
бришемо једно другом делове тела до којих се
теже допире рукама. Тако би Маки брисао моја
лећа а ја његова. Волео је то и он, волела сам
и ја. Ја сам још волела да спавам у истом кре-
вету са Макијем, једне ноге пребачене преко ње-
га, са главом на његовом рамену. То, мећутим,
нисмо радили често јер је Гуга сматрала да за-
једничко спавање није хигијенско и да се тако
ни једно ни друго не одморимо довол>но у току
ноћи.
Наравно, нема психолога који наше понаша-
ње не би брзо и прецизно описао као манифеста-
ције раног дечијег еротизма. Дечија еротика обу-
хвата психичке рефлексе, рекли би, притајено ма-
нифестног полног нагона, кажу, чак и сексуално
узбућење са физиолошким сензацијама, или већ
тако нешто. Можда је овакво објашњење наших
невиних додира и научно, можда може да се при-
мени на еротизам неке друге, што се мене лично
тиче нека буде и све остале деце на овом свету,
али судећи по ономе чега се стватзно сећам, ниче-
га еротског није било у нашој обостраној потреби
да се додирујемо и бчдемо што ближе једно дру-
гом. Знам да то не бих умела да објасним било
60

коме, ма како тај био спреман да ме слуша и ра-

зуме, али ја ипак врло одређено знам да — не
само док смо били деца, већ ни касније, у ра-
ном пубертету и после њега, да чак ни наши први
сексуални односи нису имали превасходно ерот-
ско обележје. Прво право сексуално искуство
имали смо само неколико дана пре страшне неде-
ље у октобру 1944. Чак ни то није сасвим тачно.
Неколико пута раније, Маки се, очигледно узбу-
ђен као и ја, играо мојим тек пропупелим груди-
ма, а ја његовом укрућеном китицом. Међутим,
даље од тога нисМо ишли, све до оног четвртка,
ако се не варам, два дана пре него што је мој
друг Маки прешао на смањену дозу инсулина.
Сећам се врло добро те ноћи. Без напора
ми стижу до свести блиске, само временски уда-
л>ене слике, пластичне и живе као да су чуване
под стакленим звоном, заштићене од рђе и изви-
топерења. Гуга и Радиша су решили да ту ноћ
проведу у подруму, као што је чинила већина
укућана у страху од изненадног бомбардовања.
То што смо се одупрли Гугином наваљивању да
и ми пођемо са њима, заиста не значи да смо већ
тада знали, или планирали, скривено рачунали на
околности и тренутке у којима ћемо бити сами
у соби, стану, у целој кући тајновито празној и
брижљиво замраченој. Ми заиста нисмо о нашим
повременим миловањима судили друкчије, ако
смо о њима уопште размишљали, него што смо
својевремено мислили о узајамном брисању леђа,
стражњице и бутина; ниомо у било којој врсти
међусобне интимности видели нешто забрањено
или нешто на шта по природи нашег односа не
бисмо били нормално упућени; нешто што не
смемо да делимо или узајамно размењујемо.
Тако је било.
Дуго пошто су Радиша и Гуга отишли у по-
друм, ми смо лежали у мраку, свако у свом кре-
вету, и разговарали. Знам сигурно да ни он ни ја
нисмо тај сат или два размишљали о сексу. Јед-
нортавно смо лежали у мраку и причали. Не знам
 61

о чему, али савршено сам сигурна да идеју о пол-

ном односу нисмо имали све док нисам прешла у
његов кревет и наслонила главу на његово раме.
Тек тада смо приметили да је мрак у соби некако
врло присан, да смо чудеоно сами, да је ваздух
испуњен врстом нервозног напона који се нашим
удисањем и издисањем, све бржим и бржим, увла-
чи у моју малу невиност и у његову младу муш-
кост. Ја сам га открила, то је била моја идеја, и
док сам му скидала доњи део пиџаме, он је сам
свукао горњи. Како је дивно изгледало у мраку
његово тело, некако беспомоћно на чаршаву, упа-
ла стомака, ребрастих груди, меке суве коже са
два тамна, мг1ла дугмета на грудима, његове ду-
гачке, мршаве ноге лагодно растављене и опру-
жене по кревету, његова усправна и гола муш-
кост, бледа, тако бела у благом мраку дечје собе,
као ужарени језик црвена, нема и непомична у
тишини нашег узбућеног дисања. Скинула сам
своју спаваћицу и учинила нешто што свакако
нисам знала да се ради; никад нисам видела на
слици, или прочитала у кшизи, па ипак сигурно,
не колебајући се ниједног тренутка, нагнула се
према нежној и голој мушкости мога друга Ма-
кија и пољубила је, сакривајући распуштеном ко-
сом наше спајање од тихог и топлог мрака дечије
собе. Не знам по ком сам импулсу, са којом же-
љом, из ког наслећеног знања, не знам једноставно
зашто сам то учинила, али памћење ту не може да
ме вара: љубила сам је једно време, благо насме-
шена, због нечег готово до суза разнежена, а затим
се полако наднела над мога Макија и учинила
све сама. Могуће је да ме је то заболело, чак
вероватно да јесте, али се бола уопште не сећам.
Знам, мећутим, да се догодило одмах: пламен сук-
нуо у слепоочнице моје мале главице и зауставио
дах, дрхтај прошао кроз цело тело мршаве девој-
чице и укочио га у немом крику. За разлику од
већине дечака који своју прву сперму пролију по-
чаршаву, мој друг Маки је своју оставио у мени.
Тако је било, знам сигурно да је баш тако
62

морало да буде, не тичу ме се глупости које при-

чају, знам ја шта знам, лажу, подли су они који
друго кажу, лаже и Маки кад тврди супротно,
најбоље на свету се сећам да је то било, да се
стварно и баш тако догодило! Па ипак, мада би
свако паметан наше сусрете звао правим именом,
мада су они и били прави, њихов еротски значај
утапао се и губио у великој сензацији коју смо
-осећали продубљујући и ширећи размере наше
интимности. Сам 'ћексуални чин био је тек сред-
ство, техничко помагало које користимо да бисмо
у већој мери него раније били једно;*да би осе-
тили ону лућачку нежност једно према другом,
■ону гануту захвалност према некоме ко је (или
нечему што је) измислио топли мрак наше дечије
собе; Макијеву белу мушкост; пусту кућу у опу-
стелом Београду; то да сам ја женско — све окол-
ности које су нам откриле да се и на тај начин
можемо спојени одвојити од осталог света.
Да велики, избезумљујући страх није расту-
рао моју дечију главицу, верујем да бих ту тих \ ј
срећу, исту разнеженост коју сам осетила неко-
лико дана раније спајајући се ирви пут са мојим
Макијем, да бих задовољство приближавања мом
другу осећала и док еам му брисала сасвим оне-
моћалу китицу од беле, вреле мокраће која шиш-
ти из његовог зажареног тела. Наш мали принв
из Фердинандове 1 умире, мислила сам мећутим
тако интензив.но да ни за шта друго није било
места у мојој глави; умире Маки, мислила сам
једва заустављајући провалу хистерије; мислила
панично врућих образа и непомичног лица: зар
нема помоћи, зар је могуће да ће само због деци-
литра безбојне течности морати да умре Маки
мислила сам стално и конкретније него икада пре
или после, протутњало је кроз моју четрнаесто-
годишњу главицу јогунасто испупченог чела пра-
во значење обичне и стварне речи смрт.
У петак ујутру, негде око седам часова, бело
изнурени Маки почео је да показује прве знаке
велике узнемирености. Бацакао се по кревету, ви-
 63

као из све снаге али чешће неке неразумљиве гла-

сове него речи. Понекад бисмо разумели шта
хоће: молио је да га више не хранимо клупчетом
прашњаве вунице већ да му дамо иоморанџу и пи-
лећи паприкаш; тражио од мене да га не раскрва-
вим пошто знам како њему због хемофилије дуго
тече крв све док сасвим не натопи беле гаће и
кошуљу, или већ тако нешто; захтевао да свакако
доставим поруку у шуму, свима њима, али нисам
разабрала шта је порука, нисам ни покушавала
знајући да је то узалудно, већ сам му, беспомоћна
и слећено очајна, стављала облоге на груди и чело
или усредсрећено грицкала крај моје дугачке ки-
ке, трудећи се да «е гледам места на којима се
налази Маки састављен од спарушених ћелија ис-
под ужареног папира шуштаво беле коже.
Нисам приметила када је Радиша изашао из
собе. Радиша о томе ћути, али ми је Гуга после
причала да је, не говорећи ништа, устао када је
Маки почео да виче и гута клупче сасушене ву-
нице, без речи се дигао са столице на којој је,
ћутљив, седео готово три дана, погнутих рамена,
погледа прикованог за земљу, тврдоглаво, некако
опасно истрајан у својој непомичности. Гуга чак
каже да је и мене звала не би ли заједничким сна-
гама задржали Радишу, кога је заиста тешко од-
вратити од онога што једном науми. Мећутим,
без обзира на сва Гугина подсећања, не памтим
ништа од тога, а сигурна сам да ни онда, сва окре-
нута према мојој буктињи што из белих чаршава
пламса последњим, неједнаким језичцима ватре
која трне, нисам уопште схватила да Радиша од-
лази, да Гуга покушава да га спречи, нисам реги-
стровала да је около наше куће рат, чак ни ми-
слила сасвим резигнирана и тупа да би било мо-
гуће предузети нешто пгго би спасло Макијев
живот. 'Да сам видела један, ма и најмањи прозор
кроз који најтањи зрачак светлости продире у
мрак наше дечије собе, покушала бих да га сле-
дим. Мећутим, судбински затворена у затамњени
простор иза навучених завеса била сам већ дуго
64

сигурна да све што има да се одигра у мом и Ма-

кијевом животу мора да се деси овде, у нашој
ллавој ложници и гробници, до последњег отку-
цаја његовог срца — па једноставио нисам била
упућена да тражим излаз из безизлаза.
Истини за вол>у, идеја на коју је дошао Ра-
дшпа била је заиста невероватна и да се о њој
уопште размишљало, морала би бити одбачена.
Чак и ако би му пошло за руком да се пробије
кроз најжешће уличне борбе до Хигијенског за-
вода, није уопште било сигурно да ли је зграда
у немачким или партизанским рукама; или је на-
пуштена; или срушена. Чак и да му све околности
иду на руку — да проће неповрећен кроз Краља
Милана, преко Славије, узбрдо до Караћорћевог
парка и уће у круг болнице, наће некога ко ће
имати разумевање за његов захтев — није било
јнимало вероватно да у Заводу постоје залихе
инсулина сада, ако су последње биле издате неко-
лико дана пре почетка борби за Београд, када смо
и ми добили бедно следовање од сто јединица.
Тачно је, мећутим, и то да је одлазак до Завода
био последње што се могло предузети, ма како
безизгледан био цео подухват. И Радиша је поку-
шао. Срећа што је тако учинио, јер се чуда ипак
дешавају.
Маки је већ био потпуно смирен, савршено
безвољан, опуштен у дијабетичкој коми која траје
неколико сати пре него што наступи смрт; мирна
сам била и ја, некако свечана поред кревета мог
друга; мирна чак и Гуга у непомичном, тмастом
и густом ваздуху дечје собе, када се на вратима
појавио Радиша и без речи ми пружио врећицу
у којој је било ни више ни мање него деветсто
јединица инсулина; дао ми је врећицу и стуштио
се на руски тенк испред куће који га је повео у
борбу за ослобоћење Београда, отрчао без речи,
не окренувши се ниједном да види моју слеће-
ност, не сачекавши да чује одушевљени цвркут
уредно нашминкане Гуге, која се као под штапи-
ћем чаробњака одједном покренула из своје на-
 65

бурене, увређене ћутње. Додуше, ни ја на Гугу

нисам обраћала пажњу. Погледа упућеног према
таваници — молила сам: први и, вероватно, по-
следњи пут у животу страоно сам се захваљивала
Богу, јер је само провићење заслужно што је
Маки био спасен, што је мој Маки наставио да
живи; што је Фердинандова 1 сачувала свог бле-
дог принца.
Тако је било. Одавно. Сада је шоља незасла-
ћеног чаја испред мене, на столу, у кухињи, у
нашем стану у коме је сем мене само још Ра-
диша. Чујем како се пљуска у купатилу, затвара
и пушта воду, хуче и отхукује, и говорим, шапа-
том, сама себи; морам да мислим на Макија, мо-
рам да мислим на Макија, ако ништа друго, ма-
кар механички да понављам: Маки, Маки, Маки,
јер нестабилна је свест под ударом предмета, речи,
других људи који својим присуством, својом не-
сумњивошћу врше притисак на чула, могу да ода-
гнају из главе мог брата и да то место испуне без-
начајностима: сликом фрижидера или шпорета на
плин, дрвеном клупом на којој седим поред трпе-
заријског стола у кухињи, тишином која је за-
менила звук туша и исхркивања у купатилу. Мо-
рам да мислим на Макија, док, лења да се покре-
нем, седим изнад своје шољице охлаћеног чаја и
по нејасним звуцима из наше спаваће собе на-
слућујем докле је са облачењем стигао Радиша.
По звецкању кључева у џепу његових панталона,
знам да их навлачи, по томе што отвара фиоку,
знам да назува чарапе, по звуку што направе ба-
чене папуче када ударе у под, знам да навлачи
ципеле, по корацима у предсобљу знам да ће Ра-
диша сада ући у кухињу.
Ето га: уредно обучен, беспрекорно везане
машне, свеже обријан, још влажне косе од лоси-
она, шири по кухињи мирис дезодоранса који не
волим због његове нападности, сав чио, здрав и
окупан, већ онај орни човек јутра какав је сваког
јутра пре поласка на посао. Само ми за тренутак,
последњи пут, севне кроз главу упорно питање,
66

али кратко, ни толико дуго да бих га докраја

схватила: да ли га је сада срамота? — помислим,
али не стигнем ни да завршим мисао пошто знам
да га морам питати оно што ми само од себе пре-
лази преко усана:
— Када долазиш на ручак? — и док слушам
исти одговор који сам чула и прошле године, и
петог јула ове године пре тога:
— Не чекај ме, доћи ћу касно увече — гово-
рим у себи, нечујно: Маки, Маки, Маки, мисли на
Макија, не испуштај га из мисли, не заборави да
је ритуал почео и да су његова правила, иако,
можда бесмислена, ипак врло, врло строга.
— Здраво — каже Радиша не гледајући ме у
очи, па полази према излазу, а ја за њим да за-
кл>учам врата и да коначно останем сама, у нашем
стану на деветом спрату солитера 4-6 у Новом
Београду.
Мрзим наш стан, за који сви кажу да је леп;
који, вал>да, и јесте леп. Шта ја знам — сто четири
квадрата, централно грејање, паркет прве катего-
рије, плочице из Италије, лифт — све предности
које су јасно записане у решењу о његовом доде-
љивању Радиши Прокићу на коришћење. У ре-
шењу ништа не пише о томе да су таванице нис-
ке, зидови танки, комшије гласне, собе распоре-
ћене као и у свим другим београдским становима
од сто четири квадрата, врата крива, прозори мо-
дерни — једноструки, дневна соба исте величине
и облика као и спаваћа, Радишина радна и дечја.
Мрзим наш стан ма шта други говорили о њему;
ма шта ја говорила гласно да не бих увредила Ра-
дишу, који је на њега јако поносан; ма колико се
тзавила да мислим што и он када упорећујем
централно грејање у Новом Београду са каљевим
пећима у Фердинандовој, увек на штету наших
керамичких лепотица што ујутру, после мрзлог
купатила и хладног туша, миришу на свеже пот-
паљени луч и белу кафу с милихбротом: на чију
срдачну топлоту могу да се наслоне лећа боље него
на било које друго место у васиони; окомитост
 67

широког степеништа што смирује достојанством,

старачком хладноћом просторије у које никада
није ушло сунце и сигурну спорост вечног „шин-
длера", са ефикасношћу нашег садашњег, сИћо-
маслинастог лифта који увек мирише на ћубре и,
уколико није покварен, машински метално лупа
и трза кад креће и стаје; светлост нашег садаш-
њег стана на деветом, с полутамом већине просто-
рија на првом спрату Фердинандове; садашњи по-
глед на реку са бившим прозорима у које се увла-
че са улице гране олисталог дрвореда. Мрзим
овај стан, мада сам дуго крила то и од себе, па на
крају ипак утврдила како мржња долази отуда
што га је немогуће волети: у њему се спава и једе,
греје и штити од кише, али се не живи; не мири-
ше на себе, већ на граћевинско предузеће „Рад",
општежитије, заједничку вешерницу и ћубриште,
петочлане суседе, зато што га не треба описивати
већ је довол>но за њега рећи да је „четворособан
стан на Новом Београду" па ће сви знати да ку-
патило нема прозора, да је додељен на коришћење,
да инсталационе цеви нису закопане у зид, и да
врата могу да се затворе тек пошто их притиснеш
раменом и коленом. Мрзим да притискам врата
раменом и коленом; волим да се, овлашно пову-
чена или гурнута, масивно и сигурно залупе од
сопствене, бело лакиране тежине.
Зато што собу мог сина ипак волим више него
остале просторије у овом стану, већ неколико го-
дина одлазим у њу да бих убризгала у бутину
двадесет пет јединица инсулина. И сада улазим
са шприцом у једној, две бочице у другој руци, и
на сто, који је био и наш дечји сто у фердинан-
довој, простирем газу да би по њој уредно распо-
редила боцу са алкохолом, вату, инсулински прах
и дестиловану воду. Навлачим плаве завесе тако
да полумрак собе на неки начин неутралише
буку која ипак допире из двеста једног дво, тро
и четворособног стана солитера 4-6 у који је угра-
ћено и сто четири квадрата за наше коришћење.
Изгледа ми тихо; све чиним да би ми се учинило
68

како дечија соба излази из своје бетонске кон-

струкције, надлеће Нови Београд и одлази далеко,
врло далеко, у непомичан ваздух неких простора
ко|и постоје, али се не крећу, трају без дашка
промене, бешумни и без клица као чисто белило
швајцарског санаторијума за малокрвне. Овде, на
ћутљивим висинама девичански ненасељеног кон-
тинента, као чаробњак, некад ми се учини да као
вештица, као алхемичар мешам прах и раствор
вештином која, једном постигнута, никад не иш-
чили из увежбаних прстију. Задижем сукњу и
спуштам чарапу. Сузних жлезда и грла, који по-
чињу да боле, нагињем се над моју леву бутину
и брижљиво бришем кожу алкохолом. Не жури
ми се, радим то темељно и полако. Бутина ми је
бела као и Макијева, али облија и мекша од ње-
гове која је тако мршава да сам увек, дајући му
инјекцију, имала свест о седефастој кости испод
његове суве, глатке коже. Узимам шприц и заба-
дам иглу, вешто, покретом који током двадесет
две године није изгубио ништа у сигурности: као
у сир улази танак шпицасти метал у моје ткиво
и ту стоји само овлашно одижући кожу од меса.
Крви нема. Можда ће мало потећи тек када будем
извукла иглу, али због нечег, не бих тачно умела
да кажем зашто, не жури ми се да ушприцам без-
бојну течност и завршим целу операцију. Гледам,
тако сама у плавом полумраку дечје собе, утих-
нула у измишљеној тишини бестежинског стања,
помало тупо нагнута над разголићену бутину са
забоденим шприцом под белу кожу, посматрам
без покрета трачак крви који почиње да се шири
из сићушног убода и знам да ће, чим убризгам ин-
сулин, почети најдубљи, средишњи део мог риту-
ала, не само зато што ј.е то израван продужетак
церемоније коју смо Маки и ја годинама заједно
изводили, већ више због тога што инјекција од
25—30 јединица делује на мене, здраву особу, исто
онако како је на М акија деловало одсуство веш-
тачки унесеног инсулина у организам. Са разли-
читих разлога — због превелике количине шећера
 69

у његовој крви, због наглог пада шећера у мојој

— последице су исте: почињем да осећам главо-
бољу и нервозу у целом телу, жећ, прво велику
узнемиреност, па потом потпуну безвољност. Као
што би Маки умро да свакодневно не узима инсу-
лиИ, тако бих ја умрла да узмем превелику дозу
одједном или да поновим убризгавање два-три
пута у току дана. Све то знам. Знам и то да сва
устрептала или сасвим обамрла, лења да подигнем
чарапу и спустим сукњу, отромбољена у фотељи
или на синовљевом кревету, сувих шака и зажа-
рених образа, замагљеног погледа и замућене све-
сти, ипак свесна да не гутам клупче суве вунице
али са осећањем у устима да сам је већ појела —
ја доживљавам чудно, и дивно, и застрашујуће,
однекуд опасно, неразумљиво утапање у мога Ма-
кија; степен самонестајања који ми омогућава да
бар за кратко време постанем он и осетим све
што је и он осећао; да своје ћелије гладне шећера
поистоветим са његовим, неспособним да прера-
ћују угљене хидрате; да будем Маки зажарене
болести у дамарима, ушима, мислима, венама, се-
ћањима, цревима, рањивостима, очима, слабостима,
гресима, да будем мој бледи друг што се у два
пута по дванаест слова дугачко зове и презива —
Максимилијан Димитријевић.
Притискам коначно шприц и по сећању и
искуству већ знам да ће сада почети онај чудесни
осећај преласка у друго стање, леда у воду, дана
у ноћ, девојчице у жену, живог у мртво, мене у
Макија, истине у лаж, мене у истину о којој је
Маки говорио, тако поступао, у писму ми је напи-
сао да би „можда, кажем само можда, истина
могла да нам буде колико-толико поуздан пома-
гач у немогуће тешком послу часног живљења". Ја
хоћу, Маки, да дознам шта је истина, како бих
знала да ли сам часно поступила. Ја волим што
осећам ову наглу нервозу у свим жилицама тела,
слабост у свим ћелијама организма, јер тако
боље знам шта си ти могао да мислиш или осећаш
у пределима свести до које ниси ни сам, а нисам
70

ии ја успевала да се пробијем, оних дана када сам

те само замишљала и каслућивала кроз жути зид
зградурине у Кнегиње Љубице. Да ли и ти верујеш
да сећање чини наш живот вредним сећања? Да
ли понекад, Маки, као ја сада, замишљаш бес-
крајан, пуст пејзаж испуцале, суве земље, крваво
обасјан неподношљивом јаром, уоквирен само
хоризонтом на коме хиљаде и хиљаде неуредно
разбацаних, зарђалих, прашњавих компјутера
тик-тачу своје програмиране, индивидуалне успо-
мене; врсту гробља за појединце; крематоријум
успомена; хор чавки од којих свака има и зна
само своју причу, недоступну глувом слушаоцу,
свесном само заједничког крекета свих компју-
тера, слепом за разлике које међу причама по-
стоје?
Ето, Маки, сада, у соби мог сина што се отела
из челичне конструкције и лебди у неким праз-
ним и бешумним просторима, ја сам твој мали,
прашњави компјутер под неподношљивом јаром
мрачно плавог неба. Не брини, Маки, ништа не
брини. Ту сам ја, увек; твоја мршава девојчица;
твоја Злата са дугачким златним кикама.
Ту сам, ту сам и жедна сам. Врло жедна. Сва
устрептала — пролази грозница телом. Маки је
веома близу, тик уз мене, опружен по столу који
сам из наше собе у Фердинандовој пренела у пла-
во замрачену собу мог сина Максимилијана. Тихо
је. Лепо је. Још мало па ће бити још тише и леп-
ше, а л и . . .
Прилог II

Вешање на Теразијама, Београд, 17. августа 1941.

РАДИША,
ПРВИ ПУТ
РАДИША:

, . , велим, не волим кад та тишина влада за сто-

лом. Не волим ни кад се прича о томе, наравно,
али само једном, и то давно, решила је, па ипак
питала: је ли, бре, рекла је отприлике, као нешто
да ли ме је срамота — пита она ујутру, а ја доруч-
кујем и не одговарам. Шта да јој кажем? Не
знам шта да јој кажем ни кад не пита, него седи
тако преко пута мене, гледа како доручкујем, и
ћути, срце јој њено, ћути ко да је језик појела: и
чека, знам једва чека да одем у канцеларију и да
остане сама. А ја намерно споро — рез сланине,
парче парадајза, па жваћем. Па онда оставим јело
комплетно, па се чешем испод пиџаме, па је не
гледам, али знам, гледа она и само мисли да ли ме
је срамота ил’ није. Ко да је важно.
Она мисли да јесте. Она обично мисли да је
важно нешто о чему једва да мислим, нема се вре-
мена, а чине јој се неважне ствари о којима свако
читав брине бригу од јутра до мрака. Њој је важ-
но да свако јутро променим чарапе јер ми се ноге
зноје. У реду, не кажем. Зашто би човеку смрделе
ноге? Али зар је толико важно? Она, мећутим,
мисли да је то најважније на свету. Мећутим,
такоће, она мисли и многе друге ствари које и оне
нису тачне. Рецимо, она мисли да ја не знам да је
данас 5. јул. Глејте молим вас! Само ти памтиш,
а ја сам вал>да блесав. Памтим ја много боље него
што она уопште може да појми. Памтим, срце
му његово, и оно што би да заборавим. Свега се
ја сећам, а то што се правим луд за неке ствари и
76

као немам везе о чему је реч и у чему је проблем

— без тога, велим, како би човек преживео
иначе?
А да се живи, то се мора, и то је баш оно
што они никад нису могли да схвате. Ни она ни
он, мада обоје мисле да знају нешто више него
ја. Знам ја врло добро, али нека их, нек мисле ако
им чини мило.
Он, бог и душа, није био стално такав. Јесте,
али само једно време, пошто ме је Богосав оставио
код Војина да се лечим и школујем. Сећам се ја
добро како му је било смешно што говорим друк-
чије него он и Злата. Не кажем да је мислио зло,
али се смејао и он и Злата када ја кажем неку реч
која н>има чудно звучи. Првих дана нису ми се сме-
јали. Забранио им Војин с једне стране, а нисам
V почетку ни говорио много, него тако ћутим, се-
ћам се ко данас, и само мислим како да научим
да причам ко они. Притајим се тако док разгова-
рају он и Злата, слушам па кад запамтим неку
реч, а ја је онда понављам у себи све док је не
кажем добро. Онда сам још нешто смислио, кас-
није: слушам старије, Војина и Гугу, рецимо, како
причају, па од њих научим неки појам, који, ве-
лим, неће знати ни он ни Злата. Онда употребим
појам кад треба, па они питају шта ти то значи,
ја сав важан објасним, а кад ме питају откуд то
знам, кажем прочитао па запамтио. Дечја посла.
Мећутим, никако нисам волео кад ми се смеју
што неку реч кажем погрешно. Они у смех, а ја
да се убијем што сам погрешио. Исправим се, али
већ је касно. Стегнем зубе и трпим, нема шта, по-
грепшо сам и то ми је, има Радиша да издржиш
па макар црко. Што је право, право је, и никад
нисам то изневерио. Код мене то нема, ако изе-
деш говно, стисни зубе и ћути, велим, сам си скуво
чорбу па је сам и кусај. Мећутим, то не значи да
ја дам на себе. То никад нисам дао и никада, ве-
лим, нећу дати и такав сам био од малих ногу.
Они у смех, он и Злата, кад ја погрешим, а ја ћу-
тим и трпим и мислим смејте се ви, смејте, шта
 77

вам сад могу, али научићу ја. И у реду, не волим

што се смеју, наравно, али трпим, макар то умем.
Што не може, мећутим, не може и тачка. По-
чели они да ме имитирају како ја говорим без
везе, и то не само кад погрешим, него онако мећу
собом, ко деца, играју се на мој рачун, а ја само
осећам како ми крв удари у образе, па мислим
црћу. Трпео један дан, уздржим се да не кажем
ништа, подсвојче сам, ране ме, облаче и школују,
трпео други дан, трпео чини ми се дуго, па једног
дана превршило.
Ко да сад гледам: седимо ја и оп и Злата у
њиховој дечјој соби и пишемо задатке, шга ли,
кад он, досадно му вал>да више да пише, каже
мени да „фрљнем" оловку преко стола, а све то
говори онако како ја говорим кад грешим у ак-
центу. Злата се смеје, а он, као озбиљан, понавља
још једном и гледа ме, не смеје се, али му ћаво
из очију вири. Пи, каква смо деца били! Преврши
ти мени, па кажем, не мичем се да га послушам,
већ само мирно кажем, а у мени све кува.
— Кажи тачно — па му кажем и пуно име
— кажи тачно како се каже па ћу ти дати оловку.
Он у смех, а ја буп по њушци. Потече крв.
Злата скочи према њему, он је одгурну, гледа ме
право у очи и каже:
— Фрљни ми ту оловку — каже и хоће да
се сме је али му то не иде од руке. Ја буп по њуш-
цн, липти крв, знам, неће дуго стати због болести
што је има, хемофилије, али не могу да се уздр-
жим, шта да радим. Зна и он да је болестан и да
не сме да се раскрвави, па шта му могу, кад је
луд и опет каже:
— Фрљни ми ту оловку.
Морам: буп по њушци.
Гледам га, блед ко крпа, више се не смеје,
него упиљио у мене. Не може да схвати да то њега
неко бије, прст нико на њега никад није ставио.
Злата му приће, крвавом, а он је одгурну од себе
тако да паде чак на креветац, па опет каже:
— Фрљни ми ту оловку.
78

Ја буп по њушци, црвена, ко умрљана пекме-

зом од шипака.
Злата у врисак. Улете Гуга, велим, улете Во-
јин, почеше да га превијају, да му заустављају
крв, зову Чеду да дође хитно а ја бих сад тек да
га бијем, да полудим у себи од беса. Војин пита
шта је било и ја таман да кажем „убићу бога у
њему ако ме дира" кад ме он предухитри: каже,
саплео се о столицу, пао и ударио носом о сто.
Јебем ти децу децину, мислим се у себи и ви-
дим да ме је победио морално. Руку није диго и
победио ме, мислим, и гледам Војина коме је све
јасно шта се одиграло, али се прави луд. Тек по-
сле, кад је дошао Чеда и кад су успели некако,
углавном, да му зауставе крв, Војин ће нам, се-
ћам се сваке речи, то како је изглед'о, да је стајао
код врата од њихове собе, већ пошао да изиђе:
— Ако сте се вас двојица случајно тукли —
каже — мислим да ни један није у праву али си
ти, Максимилијане, крив.
Тек сада не знам шта да мислим! Разбијам
дечју главу моју, али ништа паметно у њој да
нађем. Нутим, сви смо некако покуњени и ја и
он и Злата. Он лежи у кревету сав уфачлован.
Злата и ја поред кревета, као играмо се. С вре-
мена на време тек нешто упита, ја одговорим,
али без везе, неки обичан разговор, ни речи о
тучи.
Сутрадан исто ништа.
Прекосутра њему боље.
Још крвари па му опет дали трансфузију, али
сад много мање, тек цурка некаква жућкаста крв
и топи газу на његовом лицу. Блед је и сасвим
ослабео. Каже да играмо мице, али не може да
заврши партију, заспе, а ја и Злата седимо тихи
и чекамо да се пробуди. Нећу да лажем: није ми
га жао. Сто пута ми је дошло да га распалим још
једном па да одем у божију матер. Мислим не-
како да није право, и бесан сам што сам беспо-
моћан ја, а свима изгледа да је он тај који не
 79

може ништа. И не може, у ствари, ни партију

мице да одигра до краја.
Онда трећег дана престаде крволиптање са-
свим. Није му боље, још је слабији него раније,
али крв више не тече и Чеда каже да нема да бри-
не: биће све у реду. Видим, прошло је најгоре и
мало ми је лакше, мада сам још л>ут када га по-
гледам онако бледог и усуканог. Не волим та баш
зато што је тако слаб, или можда, мислим нешто
сада, можда слабе толико не волим баш због ње-
га; и Војина, тај је био још слабији, скоро да није
био човек уопште. Ја некако мислим да човек
мора да буде јак, да је онолико човек колико сна-
ге има. Није човек биљка, велим. Мора да се бори,
а куд је пристао, велим, без воље да издржи и
победи, како да преживи? Нема ко да те заштити.
Чини ти се да си сигуран зато што си богат, или
зато што је неко твој на власти, али измене се дру-
штвене околности и ти оде, поједу те у залогају,
и не примете, или се сам изедеш од страха што
више нема заштите; ако си слаб.
Петог дана придиже се. Мало му се и боја
поправила није више ко креч бео и ко слепо прасе
сањив. Давало му тих дана скоро дупло инсулина
и више хране па ојачао. Каже Чеда и крв му се
поправила, па може да се игра. Седимо, ко да сад
гледам, ја и ои и Злата, велим, у њиховој дечјој
соби и опет радимо задатке. Осећам да ме гледа
преко стола, али не дижем главу. Пишем. Тишина
у соби. Само оловке шкрипе. Па ће он:
— Радиша, фрљни ми, бре, то оловке — а
све то опет говори како сам ја говорио кад гре-
шим у акценту. Срце му јебем детиње, појео би га,
кост по кост би му рукама ломио, не би знао да
станем. Ал ћутнм. Сгисно оловку, прсти ми побе-
лели, не знам ни шта пишем, али пишем, ко да
нисам чуо. Тутњи ми у глави од беса, али знам да
не могу ништа. Ако га не ударим, победио је, из-
држо и победио. Ако га ударим, опет ће он да
буде победник, па мисдим — црвено ми пред очи-
ма, али стижем да мислим — најбоље је да ћутим,
80

велим, ваљда ће да стане на том, неће вал>да да

чачка; кад ћавола, чујем где каже:
— Радиша, не фрл»ну ми ти то оловке — ка-
ж е он, а ја како сам писао нагнут над свеском,
дум, из све снаге главом о сто. Заболе ме, па се
мало растресе глава од навреле крви, тако да могу
да се уздржим; дигнем ти се, побелеле ми усне,
увек побеле, и дан-данас кад полудим од љутине,
гледам га, мора да види који је бес у мени док му
кроз зубе говорим:
— Кажи тачно — па му опет кажем име,
само сад скраћено, само надимак — кажи како
се каж е па ћу ти дати.
Уплаши се зачае. Видим, није му лако. На
белом му челу, тад први и последњи пут у животу
видим кап зноја па ми изгледа невероватно да ју
је истиснуо из оне његове суве коже. И већ ми-
слим, неће рећи куче, не сме славу му детињу,
ћути шећерко хемофилични, кад он полако, слог
по слог, право ме у очи гледа:
— Фрљни то оловке кад ти кажем.
Морам: буп по њушци. Крв лину.
Дечја посла.
Видим, убићу га. Стојим тако над њим и пре-
турам по глави шта да радим. Ако смогне даха
да још једном каже, још једном ћу га ударити.
Не могу да пропустим. Он се клати у столици, сав
крвав, крвава му и кошуља и астал испред њега,
цури му липком из носа и доње усне, а он скупља
снагу да каже још једном. Напор чини велики,
видим, није му лако, али оће, видим рећи ће кур-
виче, само да изгута крв из уста.
И не знам шта би било и како би се ствари
развијале да у том не уће Војин. Тресе се, дрхте
му образи. Не прилази њему, нег стаде пред мене,
цепти. Оће л да ме удари или неће, мислим и гле-
дам у земљу, ништа не предузимам, чекам, све
док он не проговори тихо и промукло:
— Губи се — каж е — марш из моје куће,
рауберу ни један — једва изговори, пуши се чо-
 81

век а ја не чекам да чујем даље, него капу у шаке

и тутањ.
Одем оцу Богосаву у село.
У селу — у пичку материну лоше! Први пу г
доживл>авам како је кад се човек враћа надоле.
Оца Богосава затекнем пијаног у кафани са сел»а-
цима. Види ме онако прашњавог гладног и умор-
ног — шест сати пешачио по жеги, ишо пречицом
па двапут залуто, убиле ме господске ципеле док
их нисам скино да наставим бос — па пита:
— Отерали те?
— Јок — кажем — отишао сам — а он, онако
пијан, удри по мени. Стегао ме коленима, велим,
а рукама бије, не бира где му ш ака пада. Нутим
ја, трпим, макар то умем, не плачем, већ само по-
кушавам да се искобељам измећу његових ногу,
али не иде, велим, тада је Богосав још увек јачи
од мене. А онда му се одједном ослаби, онако пре-
савијеном преко мене, од попијене ракијштине на
празан стомак, па поче да бљује. Сељаци се убише
од смеха, а ја беж из кафане.
Свашта човек преживи у животу, али тако
ваљда мора. Какав би живот и био да у њему
нема свачег помало. Мало радости, па ти после
туга изгледа још већа, па мало туге, да би после
радост могао да цениш. Мало правде, мало неправ-
де, па се то некако изједначи: једном добијеш
више нег што ти треба, па >не сме да ти буде жао
после кад добијеш мање нег што ти по заслузи
припада. Не верујем ја у то праведно друштво, у
комунизам, социјализам, како год оћеш да га зо-
веш. Наравно, то нећу да кажем свакој будали
која ме пита, али из других разлога, не зато што
се бојим да би побио моје убећење. Јок. Знам ја
што знам. Нека победи социјализам и у свим зем-
љама света, и нек почне да се троши на стандард
оно што се сад троши на војску и на унутрашњу
безбедност, нек нарасту средства за производњу
— биће вероватно боље, али правде неће бити.
Нема је. Не верујем баш ни да ће до тога доћи,
до победе социјализма у свим земљама света, али
82

онда, ко зна, ко је мого пре рата веровати, у мом

селу, рецимо, да ће доћи социјализам код нас и
да ће се догодити све оно што се догодило? Нико.
Баш нико. Па ипак се догодило, јер је живот
тако тео. Л>уди јесу јаки, најјачи су од свих, не-
ма тог вола који може да повуче ко човек, ни те
силе која је јача од л>уди, какви су да су. Само
је живот јачи од њих, али је он зато много јачи.
Ништа му не можеш! Подметнеш му се, он те
прегази, удариш га из све снаге у њушку, велим,
а он и не примети, оде ти рука у празно, растуриш
га бомбом, кад бол>е погледаш, а он се опет ску-
пио исти онакав какав је био, мислиш, променио
си га, а он само мето другу капу и тера своје исто,
ко и увек. Зајебе те понекад, па те пусти да веру-
јеш како има нешто што можеш да му учиниш, а
што он неће. Али ћавола, све што можеш, то је
да се одржаваш у њему. Остало човек само зами-
шл>а, усија му се глава па тек тако, уображава,
па зато некад проба, проба једном, проба два пута
и разбије нос, ако има среће, велим, да му се не
догоди нешто горе.
Тачно оно: један пробо па се усро. Ја пробо
тад први пут, зато вал>да тако добро и памтим све
догаћаје и ситнице. Памтим како сам сав изуби-
јан и прашњав отишо код баба-Станије, сећам се
из искуства од пре да ме она прими увек, кад нико
други неће. А код други ни сам нећу. Знам, за-
јебаваће сељаци. Четири дана седим код Станије,
не једем ништа јер Станија ништа нема, што за-
ради у прошњи, одмах и поједе. Мислим, срећа
што је лето. Да је била зима морао би да молим
неког сељака да ме пусти у шталу, ко пре, јер
се зими код Станије не може. Нема ниједног про-
зора, смрзли би се и ја и Станија још одавно да
није топлих сељачких штала. Али куд сад — го-
сподин из Београда, одело од штофа, господске
ципеле, отац причо, убио се у кафани описујући
мој стандард код Димитријевића, порасо му уг-
лед, почели и на славе и свадбе да га зову да би
о томе говорио — и сад одједном, туп пред кућу,
 83

па Милка, Перка, Алекса, Мијо — дај комад леба.

Не иде. Бежим од сељака ко ђаво од крста. Кад
видим да неко долази према Станијиној колиби
— а свако неколико, ето их — ја тутањ у шума-
рак. Сачекам да оду па се вратим. Седим у ладу,
трудим се да правим што мање покрете како не би
трошио снагу — живим од купина, не смем ни до
кукуруза да одем да уберем неки млечњак што
може и жив да се једе, а да не говорим о воћња-
цима што су поред сељачких кућа. Пети дан ују-
тру сасвим сам резигниро. Више и не мислим шта
да радим, да ли нешто да предузмем или не.
Некако сасвим дижем руке од себе. Чак не
мислим ни — шта буде буде, чак ни то, само
седим у ладовини и сваки час дремам. Сањам о
Фердинандовој улици, а кад се пробудим изгледа
ми да је она далеко, далеко, ко да никада и
није била него сам је неко време сањо при сла-
бом сну, а врло живо, оно кад човек не зна да
ли сања или не, па се чисто пита, сам себи по-
ставл>а проблем у сну, да ли је јава или не. Више
нисам ни гладан, велим, само ми нека болна
рупа у стомаку, у коју, некако знам, не смем више
ниједну купину да ставим јер ће црева, гњила и
мртва, на уста да ми покуљају.
Негде око подне, не знам где сам, негде из-
међу земље и неба, кад видим одједном нагиње
се над мене Војин. Велим, сањам опет. Протр-
љам очи, погледам боље и видим Војин је, није
сан. У тамносивом оделу, задуво се од пењања,
али неће да се то види, па шишти ваздух кроз
нос, уместо да отвори уста. Чист је и уштогљен
ко увек, али нешто ми чудно кад бацих поглед
на његове ципеле што су у равни са мојим
очима. Прашњаве! Не иду никако уз Војина, али
кад сам њи видео, схватим дефинитивно да не
сањам него да је Војин стварно нада мном. Каже:
— Дошао сам да те водим, Радиша.
Ништа ја. Лежим на земљи и даље. Тад ми
он пружи руку, поможе ми да се подигнем, па
кад виде да се мени манта у глави, увати ме око
84

паса, онако мали, једва нешто већи од мене де-

тета, и поведе ме низ стрмину до аута. Сељаци
гледају, сви изашли да виде чудо невићено. Само
Богосава нема. Негде пијан спава. Јебем ли га.
Тако се ја вратим у Фердинандову, и од тада
он више никад није имитирао како говорим, а
ја га нисам био.
Дечја посла.
Сто година је прошло, ил>аде дана преко на-
ших глава, а ја још увек не знам ко је онда
победио. Он или ја. И да ли је Војин био на мо-
јој или на његовој страни? Мислим да је био
на његовој, а правио се да је на мојој, ни дан-
-данас не знам зашто, али ме и дан-данас л>ути
што је изигравао ту фарсу са нама, па сам и ја,
л>ут али приморан, тео-не хтео, играо исту фарсу
са њима. Баш је тако било: фарса за фарсу, танте
за кикирики, све тако, нас шесторо под истим
кровом спавамо, за истим столом једемо, али ја
боле него они зато што је Злата мрљава, Гуга
увек држи неку дијету, Зуска, суботарка, пије
само млеко, а Војин и он већ на граме одмера-
вају масти и угл>ене хидрате, ко у апотеци, као
да отров дозирају, а не јело. Мећутим, дисци-
плиновани су, што јесте јесте, ни грама више
или мање него што каж е Чеда, увек по пропису
и рецепту. И тако, у силним тим мерењима, не-
како се одвикли од ране, једу као да обављају
дужност са истим задовољством или нећкањем
са којим гутају пилуле, или примају инекције,
па ми је због тог, сећам се, увек било помало
ж ао Димитријевића. Онолике паре, велим, бо-
гатство, везе и углед — а ни комад леба и сла-
нине не смеју да поједу! Изем ти тај живот.
Само је једном он јео сланине, али то је било
нешто нарочито; узо ју је ко нафору. Као да ми
је пред очима још увек — одсеца режањ и пита
ме обично: „Хоћеш ли и ти?“ А ја, стегло ме
нешто у грлу, волим га много у том тренутку,
па кажем: „Аха“ , и узимам комад који ми даје.
Сад ми просто чудно што је то икада било. Гле-
 85

дам пут пред собом, обилазим аутомобиле, ко-

чим и дајем гас, стајем на црвено, полазим кад
се зелено упали, па просто не знам на овај 5. јули
шта је нестварније: оно доба што ми се врзма
по глави, овај ручак наш, мој и његов, сланина
и погача; или овај млад дан што улази кроз
отворен прозор мог аута, јутарња свежина у
којој тек почиње да се скупља прашњава, асвалт-
на јара ужареног Београда.
Више и не знам шта ја заправо мислим о
њему. Да ли га волим или мрзим, да ли ми је
најближи или најдаљи човек на свету, да ли га
жалим или презирем, да ли га се сећам или сам
га заборавио, јесам ли крив или заслужан, коме
крив и за кога заслужан, јебем му матер ако ја
ишга више знам! Све зависи од тога чега се се-
тим, а сланине се, рецимо, сећам често, мада ни
то не знам — сећам ли се радо тог нашег ручка
или мрзим што ми стално изнова долази у памет.
Било је то, ваљда, крајем четрес треће, по-
четком четрес четврте, свакако она зима, велим,
али не знам баш који датум. Биће ипак да је било
после Божића. Тако ми се чини. Глад код нас
велика. Већ је три године како живимо продајући
ствари из куће, али и ствари су на измаку. Се-
љаци деру ли деру. За десет кила брашна —
трпезаријски сто и шест столица, острвила се
банда сељачка. За качицу сира — два пара Во-
јинових одела и то једва тели да узму јер су мала,
па ће као од оба да, направе једно. За пар пи-
лића — розентал за шест особа. А све им узели
још кад на Трошарини уватише и на Бањици
убише Војина. Прехрањујемо се три године од
пабирака и остатака некадањег богатства. Цео
Гугин накит оде за мито у Хигијенски завод —
јер без свега некако и можемо, али без инсулина
никако. Мука једна велика, али не кукамо јер
сви тако живе. И помогну. Чеда свако мало успе
да наће инсулина на рецепт. Кад пуче шприц,
укро у болници нови и доно нам. Донесу и сира
86

за њега. Знају да нам није лако — жена и три

детета сами.
Оно тад, почетком четрес четврте више и
нисмо деца, али ни за рад и зарађивање, такође,
нисмо. Њима око четрнаест, мени шеснаест —
што кажу, ни јесте ни није. Злата веђ девојка,
лепа ко уписана, а још не зна ни да је лепа нн
да је девојка. Он је мањи од мене и незрелији,
велим, али и њему већ пробиле прве маље. Ја
цео клипан, сви мисле да ми је већ осамнаест,
можда и више. Гуга заправо најбалавија међу
нама. Седимо, тако нас четворо за ручком —
једемо качамак нас троје, а он парче пилетине.
Тако мора, знамо да је болестан и нећемо пиле-
тину Злата и ја чак и кад нас Гуга и он понекад
терају да је узмемо. Као, не волимо. Кусамо
качамак посут са мало лука препрженог у још
мање масти; у кујни седимо, наравно, јер она се
једино греје, откад шваба Гец напусти реквири-
рану трпезарију, мали салон и Војинов радни
кабинет; зврје око наше кујне пусте, прашњаве и
ладне собе, ни не улазимо у њи; Гуга нешто
блебеће, ко још памти шта она прича, кад неко
лупа на улазна врата. Звоно, велим, не ради већ
месецима. Оде Злата да отвори, свега се сећам,
и ето је одмах назад, некако пре него што оде
— сва забезекнута уводи мог Богосава. Не ве-
рујем сопственим очима, одједном ме слабост
удари у руке, па испустих кашику. Цангрцну у
тишини у коју Богосав ко да је с неба пао, из
мртвих ушао право у кујну Фердинандове.
Несретни Богосав, џукела сељачка! Није до-
лазио откад рат поче. Помињали смо га, али и
то све ређе како је време пролазило. За доруч-
ком, рецимо, пијемо чај од трешњиних петељки
са сахарином, Гуга, Злата, он и ја, и тек ће
Гуга: „Боже, шта ли је сад са Богосавом?" Нико
јој не одговара, а ни она дуго на то не мисли.
Млеко јој, ваљда, пало на памет па се сетила
мог оца. Ко да је отишо у Америку, тако је да-
леко оно време кад је свако јутро упадао у
 87

кућу са кантицом за Димитријевиће. Није ни

чудо да га се не сећају. Који им је па он? И
где да га и тражимо кад у селу није?
Наиме, кад оно глад баш притисну, решисмо
да Гуга и ја одемо до села и видимо може ли Бо-
госав нешто да учини за нас. Јест да се не јавл>а,
али ко зна Богосава! Можда је у селу, само пијан,
па заборавио на Фердинандову и на мене. Те
тако кренусмо, џакове понели и зембил>е са капу-
тима, Гугиним ал>инама, Војиновим ципелама —
вал>аће за децу ако одрасли не могу да их на-
3УЈУ — тад је кућа још увек пуна ствари, четрес
друга је, ваљда. Мало пешке, мало сељачким ко-
лима, клај, клај, стигосмо око подне. Прочу се
одмах да су Димитријевићка и Радиша Богосавов
у селу. Нисмо још ни сели пред кафану, сећам
се ко данас, уморни од пешачења, блатњави, цр-
вених носева и водњикаво балави од благе хлад-
ноће, кад гегуле почеше да се скупљају. Један
по један, прво, а после почеше и гомилама да
пристижу. Скупи се, богами, педесетак њи, и све
нешто питају, гледају ко да смо с Марса пали,
на прсте се дижу они од позади да би нас боље
видели. Питају Гугу, велим, зар немамо више ау-
то, већ пешке потегли чак из Београда, па ко нам
сад доноси млеко, па није ваљда њој, госпоји
стало до сељачког брашна и пилића — зајеба-
вају сељаци колико могу јер виде да је Гуга
глупа и да ништа не разуме, већ озбиљно одго-
вара на све. Мени већ доста, таман се спремам
да кажем Гуги, велим, да се губимо, да оставимо
барабе сељачке са њиховим зајебавањем, кад се
кроз гомилу проби Сава Соврић, најугледнији
домаћин у селу, онај за кога је Богосав, док се
није сасвим пропио, возио млеко,’ ја ја и живину
у Београд. Испсова он сељачке зајебанте, издра
се на њи, растера и, одоше покуњени и посрам-
љени, али се праве као да још увек уживају што
изезаше госпоју, и то баш госпоју Димитрије-
вић.
Соврић нас позва у своју кућу. Лепо нас при-
88

ми. Каже — покварио се народ и подивљо. Ка-

ж е последње време дошло — не знају више шта
да траже! Опија се пола села сваки дан, запу-
стили имања, куће и децу, па се и она осилила,
никог нит слушају, нит поштују. Слушамо ми
шта Сава прича, паметно говори и мило ми то
од њега да чујем, велим, али све би да га питам
шта је са Богосавом, али не питам зато што и
онаки балав видим да он због нечег одлаже ту
информацију. Као да и прича све то о сељацима
зато да би што касније почео разговор о Бо-
госаву. Видим да је то питање очекивао тек кад
га Гуга коначно запита шта је с мојим оцем.
Видим по томе што кратко и једва приметно по-
гледајући V мене, а тишим гласом, у дискрецији,
каж е да Богосава нема у селу, отишо још окто-
бра четрес прве са четницима, каж е нам, као ку-
вар, вели, требо штабу. Отад се о њему ништа
не чује. Неки каж у да је чак у Босни. Други,
да је још у Шумадији. Нико заправо не зна.
Тедох и ја нешто да упитам, али утом уће
Баћа, Савин син, па ме позва да видим ждребе.
А Баће се сећам, још док сам ја био у селу, на
вранцу, како јури путем пред вече, а све женско
истрчава да га види, првог момка у селу, па сам
и тад, мада у граду, још увек имо неко пошто-
вање за њега, велим, те поћох с њим у шталу, и
тако не чух шта је, ако је ишта више Сава ис-
причо о Богосаву.
Вратисмо се с десет кила брашна, две киле
масти, и паром кокоши. Ко бог! Богосава од тада
нико не помиње, али како се помену четници, ја
помислим на њега, а за друге не знам. Оно, ко-
лико знам Димитријевиће, мисле и они, мисле и
када прекину или скрате разговор о четницима,
а мисле и када он понекад, одједном злобан, на-
мерно каж е да су издајници и кољачи најгори у
српству, све оно гадно и примитивно што у на-
шем менталитету постоји. Једном само, сећам се,
пошто рече тако нешто о четницима, а ја ћутим,
можда чак и у земљу гледам, он додаде: „Можда
 89

Богосав више и није са н>има. Он је весео и добар

човек“ — или тако нешто рече — „није он по
мери тих кољача прављен." Ја и то оћутим, о
оцу не говорим, али на њега мислим. Тако све
до тог дана. У подне, кад Злата, забезекнута,
уведе Богосава у кујну.
Много се изменио Богосав. Ни онај Богосав
ни дај боже. На глави му нова, лепа шубара од
јагњета, без кокарде, обична, сељачка. Дугачка
брада, али некаква ретка и избледела, јарчије
уска, пушта се до пола груди, па изгледа, са сво-
јим, како једном рече он — азијатски широким
јагодицама и уским лицем, више као неки кине-
ски мудрац него као четник. На њему лепо ура-
ћен гуњ, сељачке панталоне од добре чоје, а од
војничког само ганц нове чизме, оне официрске
из старе југословенске. Очи му пијане, али не-
како друкчије, чвршће и стакласте, као мало лу-
дачке, као са‘ оне стране да гледају; или се та-
ко само учини. Гледа нас и смеши се тим очима,
али и није то смех, искривиле му се усне у не-
што слично, али је квргаво, укочено, слећено.
Чудан Богосав, дозлабога, стао на вратима, ве-
лике му бисаге преко десног рамена, и пушта да
га гледамо — задовољан Богосав собом преко
сваке мере. А ми — скамењени. Сви се укочили:
Злата негде измећу нас и њега, нас троје за сто-
лом са залогајем, који не жваћемо, у устима.
Па кад тако мало постоја, Богосав ће:
— Живели, Димитријевићи и ти, сине Ра-
диша — каж е мени — у здрављу и срећи још
дуго да поживите.
Ја се тад — не знам шта ми би, и никада
то нећу моћи себи да објасним — дигох, па без
речи прилазим Богосаву — бисаге оћу да му ски-
нем с рамена — он одједном рашири руке ши-
ркжо, па их склопи око мене, загрли ме. Смрди
на овчију кожу и ракију, велим, држи ме дуго,
а ја се отимам. Када ме коначно пусти, ја учиних
оно што сам намеравао, а све као да не знам
ш та радим, као да неко други, велим, уместо
90

мене, командује рукама и мислима — помогох

му да одложи терет са рамена.
Тада Богосав крупним покретима, нема ме-
ста за толике кораке, а он их, веће од ногу,
прави по малој кујни — прилазећи столу, одми-
че столицу на метар-два и, не питајући за доз-
волу раскречено седа поред Гуге, са десне му
стране. Насупрот Богосава — он, некако одозго
гледа право доле у парче пилетине на свом та-
њиру. Сви ћуте, па се звуци од покрета много
чују у тишини нашег мука. Све се чека на реч,
место јој је тамо где су л>уди заједно, било ка-
кву реч, о било чему, али баш ње ниоткуд, све
док Гуга не проговори, глупо:
— Седи, Богосаве — каже Богосаву који већ
седи, али бол>е и то што је рекла, нег она ћу-
тања.
— Фала ви — каже Богосав, па пошто ве-
лим, мало поћута, гледајући по нама укруг:
— Не устручавајте се Димитријевићи — ка-
ж е — само ви једиге — каже — што вам је Бог
дао.
Мени чудно што Богосав помиње Бога — ни-
кад га раније нисам чуо да то чини осим у псов-
ки, али није то једино што је чудно у овом но-
вом Богосаву, па и не мислим о томе, већ седам
лево од њега, на своје место и почињем да једем
качамак. Поче да једе и Гуга. Он не једе своју
гшлетину. Зури у тањир, одозго. Злата стоји где
се затекла. Богосав гледа по нама укруг, успра-
ван на столици, раскречен, пуна га кујна, па као
да се одједном сети нечег, каже:
— Е, сине, принеси де те бисаге.
И ја опет, онако, ко и малопре, ко да ме
неко на струју води, дижем се, узимам велике
бисаге са земл>е, стављам их на сто испред Бо-
госава, седам на своје место и видим да нешто
морам да кажем:
— Како у селу? — питам да би нешто пи-
тао, али ми Богосав не одговара, већ победо-
носно почиње да вади из бисага поклоне заста-
 91

јући после сваког, гледа нас, све укруг. Прво

извуче целу полу сланине — остави је насред
стола, мећу нас, па се усправи и погледа шта
ми на то. Онда извуче флашу ракије и погачу,
па опет гледа. Из прве бисаге извуче и качицу
сира, а онда дохвати другу, погледом нас као
пита: шта мислите шта је у овој, па важно, ко
онај маћионичар што из цилиндра извуче белог
зеца са црвеним очима, постави пред нас, зане-
меле, с грудом качамака у грлу — кантицу мле-
ка, исту онакву какву је доносио годинама, сва-
ко јутро, из села, од Соврићевих крава.
Е, Богосаве, Богосаве, џукело сел>ачка!
Беше му, велим.
Ми заћутали, ко сад да гледам нас петоро у
кујни Фердинандове негде почетком четрес чет-
врте. Нико не гледа, велим, ни у Богосава ни у
храну, па ја кажем, тек да би нешто реко:
— Како у селу? — питам, без везе, али ми
Бвгосав опет ништа не одговори, већ сам до-
хвати тањир са креденца, извуче нож из џепа,
отфикари комадешку сланине и поче на режње-
ве да је сецка. Ставља исецкано на тањир и нуди:
— Једите Димитријевићи, биће тог док вам
је Богосава, нема да бринете, Димитријевићи, Бо-
госав нареди и сланина сама стиже.
Богосав сецка и сере, меље ли мел>е, не пре-
кида, лапара ли лапара, не види да нико не узи-
ма ни сланину са тањира, ни сир из качице. Злата
једе качамак. Ја, распамећен, зверам мало у Бо-
госава, мало у остале. Он, велим, и даље онако
одозго, окомито гледа у парче пилетине на свом
тањиру. Не проговара. А Гуга не може да из-
држи ћутњу и напетост, па опет пита, опет
тлупо:
— А где наће млеко, Богосаве?
Без везе! Где наће млеко!
Да се убијем, велим, кад он поче, као забав-
љен, као добар виц, да прича, да се хвали, ве-
лим, како је наредио Соврићу да му донесе мле-
92

ко, мада зна да Соврићи више немају крава —

он лично им је последњу реквириро.
— Али трта бато! Има да има кад Богосав
каже, нема крава газда Соврић, али богами на-
ће млеко за Богосава. Сам донесе, ко млада уси-
тнио, јер му ја задржа оног његовог Баћу': нема
да изаће одавде - - реко — док не донесеш канту
млека, кажем ја — и то, велим, да буде у она-
кву канту у какву сам увек носио, да се Дими-
тријевићи подсете и обрадују. Наће газда и кан-
ту и млеко, док си реко бритва.
Сере Богосав још тога, на Бога не мисли,
па ја — врућина ме нека спопала у затилжу и
грлу — да би га прекинуо макар за мало, опет
питам:
— Како у селу? — али тихо, тако тихо да
Богосав и не чу, већ настави да се хвали. Онда
диго руке, сасвим резигниро, више и не поку-
шавам нешто да учиним, шта буде нек буде, ми-
слим.
И тад Богосав примети. Одједном, у пола
реченице стаде ко да га нешто лупи по глави,
ућута, страшна тишина у кујни док љуља по-
гледом укруг, али некако преко нас, негде мимо
наших глава:
— Што не једеш, Димитријевићка? — пита
Гугу, ал не гледа у њу већ лево од себе, у зид.
Па кад му Гуга, сва ушепртљала, не одговори,
нег нешто муца и штуца, он помери поглед на-
горе, према таваници, и оним истом гласом пита
опет:
— А ти, жгебе Димитријевићевско, што ти не
једеш, сероњо балави — каже, ни онај Богосав
ни дај боже, не могу да га познам, збуњен то-
тално, ко са неба је пао тако друкчији да га
час везујем, час не за мог оца, и тако гледам у
астал и као мртав ладан, у ствари одузет, че-
кам шта ће бити. Ал не би ништа. Тајац. Не од-
говара он на питање мог оца, велим, ко да га
ни чуо није, нег поче да једе пилетину у коју је
до тада, непомичан, зурио, па Богосав, пошто
 93

још мало почека, не зна ваљда шта сад да почне,

скочи џукела сељачка, дохвати пуну шаку наре-
зане сланине у једну руку, а другом Злату за
лице, притисну јој палцем и кажипрстом вилице,
забезекну се дете, отвори усне присилно, а он јој
целу шаку сланине у отворена уста:
— Једи, курвиче господско, једи копиле —
дере се и држи Злату која се отима, у плач
ударила, па ме ваљда тај плач тргну из дреме-
жа, из распамета, из непокрета, из чуда које је
тако изненада дошло да нисам о њему стигао ни да
мислим, већ ко на струју, ко што сам му скино
бисаге ономад, тако сад дохватим флашу ракије
са стола, за грлић је уватим, у ваздух подигнем, на
столицу скочим, неким тућим гласом, сав заманут
у тај покрет, кажем:
— Остави Злату, мрцино пијана, тикву ћу ти
расцопати, џукело сељачка!
Стаде, велим, Богосав. Пусти Злату, ко из-
ненаћен, шта ли. Зури у мене један час, јарчије
браде, стакластог погледа, одједном утину, сав
негде у себе отишао, а онда сукну ко поманито
руком према столу, довати ножекању којом је
малочас сецко сланину — а не гледа тамо, него
све онако искривљене главе, према мени, велим,
према мени поће са исуканим ножем, све је бли-
же, велим, сузиле му се очи, не видим их, а у њи
гледам, све су ближе, сасвим је код мене, стал-
но онако искривљен, са ножем у руци.
Онда га треснух флашом, из све снаге, по
глави. Из све снаге.
Пуче. Грлић ми у руци. Видим исправио се
Богосав, нож још држи, али се отетуро уназад
и стоји, смешно се клати на ногама док му низ
лице, преко очију, липти крв и слива се заједно
са ракијом из намочене косе низ «ос, све до
дуге браде што очас поцрвене и слепи се —
капље са длаке крв разблажена ракијом на пло-
чице кујне у Фердинандовој. Ја на столици, с
грлићем у руци. Не знам где су остали ни шта
раде, само Богосава видим, гледам и видим, али
94

не знам ни шта он ради и шта мисли и шта сада

смера. Полако, страшно полако се исправио из ис-
кривл>еног положаја, па онда споро, ко да се спре-
ма за скок, тако, умирено некако. а напето, реко
би, пошо према столу, велим, не знам шта би
Богосаву, и никада нећу дознати, шта му се от-
качи у пијаној глави, па уместо да насрне на
мене, одједном тако утиша: доће до стола, не
брише крв са очију, пушта да му цурком цури
низ браду, ко да не осећа рану и стаклиће забо-
дене у лубању, велим, узе, полако, страшно по-
лако узе шубару, па на ту црвену и лепљиву
главу је стави не погледавши у никог — оде из
кујне и из нашег живота. Не видесмо никад внше
Богосава.
Тако ти је то било онда.
Ж ао мени Богосава у божју матер. Стоје
цео дан оне бисаге на земљи, а по њима неко,
ваљда Гуга, послагала све што је Богосав до-
но; нико не види бисаге, нико у њи и не гледа.
Онда сутра у подне он то учини. У срце ме дир-
ну, па кад на то мислим много га волим и као да
заборавим све друго и само га волим. Сутра, у
пола ручка, диже се он, оде до бисага и донесе
за сто сланину и погачу. Не гледа у мене, не гледа у
никог, одсеца режањ и пита ме обично: „Оћеш
ли и ти?“, пита, а мене стегло иешто у грлу,
много га волим у том тренутку, па једва кажем:
„Аха."
Узе парче ко нафору, заложи погачом, а за
њим, ко у колони, кренусмо и Гуга и Злата и
ја. Једемо Богосавову сланину, четничку, зала-
жемо Соврићевом погачом, на масти и угљене
хидрате не мислимо.
Што јесте, јесте: умео је да разуме човека,
кад оће, до у срце срцетово, скроз да га прогле-
да. Ренгенске очи имо, ко да на филму гледа
шта ти се у глави мота. И неће тај много да
прича. Ни случајно. Ни да те нешто пита, бож
сачувај, нег само тако гледа: гледаш га у не-
прозирно, бело лице и мислиш ништа не мисли.
 95

кад те тек опали тако нечим, узме сланину да

једе, рецимо, и пита: „Оћеш ли и ти", опет оби-
чно и без акцента, опет му на лицу ништа не ви-
диш, али знаш да је све разумео и прозро. Такав
је био. Кад оће.
Кад неће — пашче постане! Не можеш да
га уватиш! Једном овако, други пут онако, па
тако н ја: кад се једног сетим, много ми драг,
кад на друго помислим, опет би га распалио по
њушци хемофиличној. Ко она крава шусљива —
да млеко, па онда ногом обори ведрицу. Никад
не знаш шта ће да учини, увек мора да си на
опрезу с њим. Поједе сланину са мном у јануару
чегрес четврте, а само годину дана касније уради
ми оно, зајеба ме кад ми је био најпотребнији,
и зато кад се сетим оног јануара, тео-не хтео
одма се сетим и овог:
Ништа не знам шта је с Богосавом откад
седох на тенк мећу Рује; после слаго да ми је
осамнаес, те ме приме у Народноослободилачку
војску и Партизанске одреде Југославије; одох
на Сремски фронт, борио се, вратио се у Бео-
град тек кад ме ранило, па тако тек тада и до-
знам шта ми је с оцем. Говедо пијано, Богосав,
кажу сељаци, подивљо у последњим данима
пред ослобоћење. Питам — кад тачно — али не
знају да ми кажу, па ја све нешто мислим док
ми причају — полудео можда баш откако ја опа-
лих флашу ракије о његову главу. Пукло, можда,
нешто у човеку? Сломио се Богосав, мислим, јер
знам да није такав био. Пијандура, нико и ни-
шта, беда од човека, целог живота терали спрд-
њу с њим, никакав, блесав — али није био зло-
чинац, срце му јебем да му јебем! Мећутим,
кажу, пијан стално у последње време, пред ос-
лобоћење, малтретира сељаке, понижава их, из-
вољева, зајебава, блесави напросто. Не убија, све
друго ради, ал не убија, поштено ми кажу.
Онда једне ноћи — три дана банчи већ,
обневидео сасвим од пића — нареди да му до-
веду Саву Соврића и његовог сина Баћу. Оће
96

да га Соврићи дворе, нешго се, каж у, на њих

испизмио пред крај, крв им на памук пије. Има
њи двојица, стари Сава и Баћа, код врата да
клече, па кад Богосав испије чашу, одма нако-
ленце да доћу до њега, Сава да држ и чашу, а
Баћа да сипа у њу. Убиће, иначе, каже. Са Бого-
савом још три четника из неког другог села, пи-
јани ко и он, опустошило им главе локање и не-
спавање. Много им смешно шта Богосав прича,
убише се од смеха, а нарочито им смешно кад
Сава и Баћа наколенце крену према Богосаву, па
онда назад. Јебем ти Богосава!
Тако до пред јутро. Умориле се старе ноге
Савине, не мож више да клечи па сео поред
врата. К аж у сељаци:
— Што седе, Соврићу — пита Богосав —
што седе, ћубре комунистичко, јес чуо што
сам ја реко, да се клечи, улизицо партизанска!
То наравно нема везе, мада Богосав тако
говори ко зна зашто; нит су Соврићи комунисти,
најбогатији су у селу, нит су с партизанима,
него тако, каж у сељаци, држали се подаље и од
једни и од други, дали и једнима и другима кад
се морало, мада су и једни и други тели да буду
добро са њима јер се знало да Савина реч важи
у селу. Па тако узму му краву, или жита, коња
реквирирају, али му никад ништа овако нису ра-
дили. Зна се ко је Сава Соврић, одувек се знало.
Знали то пре рата политичари, када су избори и
када је село гласало ко Сава, знали партизани,
знали четници, знали, кажу, чак и Немци, али, ето,
не зна мој Богосав, а нема ко ни да му каже
јер све већ отишло у бож ију матер. Крај је
рата. Ваљда баш зато, свата ваљда Сава да му
је Богосав сада једина власт, да луд и пијан ка-
кав је може очас сина јединца да му убије, и то
на крају кад су скоро све већ прогурали, тако
ја мислим да Сава мисли, па ти се он брже-бол»е
попе на колена кад Богосав нареди, а они чет-
ници из другог села ударише у смех.
 97

— Седи — командује Богосав, и Сава бо-

гами, седе. Шта ће.
— Ајд сад нагузичке до мене — командује
Богосав, па погледа у оне четнике из другог се-
ла — убили се од смеја. Сава ко мало да окле-
ва, не креће, кажу, нег седи и као да није чуо
Богосава, а Богосав не говори ништа него вади
каму и почиње њоме да се игра. Звиждуће, кажу,
у таваницу гледа, као шерет будала, а врти каму
у рукама и намигује четницима из другог села.
Види то Соврић, наравно да види, па крену. Ка-
ж у — плаче онакав матор и вуче се нагузичке
према Богосаву и оним четницима из другог
села, али, кажу, споро ко да плуг за собом вуче,
ко да гузицом њиву оре, каж у сељаци, вуче се,
вуче, а једва пола пута да је ттрешо.
— Брже то, Соврићу — каж е му Богосав
— немо да чекам — каж е — и баш кад то
Богосав рече, стари стаде. Шта би одједном
Сави Соврићу — нико не зна. Шта му би — би,
тек кад би негде пола пута измећу врата и сто-
ла и кад му Богосав то рече: „Брже то, Соврићу,
немо да чекам" — баш тад — стаде Сава, не ди-
ж е се са земље, седи и дал>е, али се не клиза,
заглавило рало за неки дубок корен у земљи,
па — каж у сељаци, а све им причала после ка-
феџијина жена Милка, која би ту цело време
— тако седећки рикну Сава, кажу, страшним
гласом, тресу се прозори, ако Милка не лаже, а
дошо, кажу, велик и моћан, мада седи на земљи,
само ко вук истурио главу према небу:
— Богосаве, балего балегина, — грми Сава
— стрводеру пијани, никад ниси вал>ао и никад
ваљати нећеш, нема те кокарде и нема ти епо-
лета који ће од тебе човека направити!
Обневидео Сава са вучјом главом према не-
бу, сипа клетве, не престаје, ко да му се плућа
до врха ружним речима напунила, не мож да и
заустави све док Богосав, забленут, кажу, туп
некако у лицу, не скочи одједном и Саву за
земљу коленом прикуца, левом руком за седу
98

косу увати, а камом у десној руци гркљан пре-

реза. Све то, кажу, док си реко бритва, у секунду
човека нестаде, исцури у локву крви на земл>а-
ном поду кафане.
Дотле изгледа да је сигурно. После, ни Милка
више не зна тачно, да ли је Богосав пуцо у Баћу,
који скочи да брани оца, или је то урадио неки
од четника из другог села, тек и Баћу ту убише.
Ја лично мислим да је Баћу убио неки
четник из другог села, јер није мого Богосав и да
коље и да пуца. Не мож физички, чини ми се,
кад добро замислим кафану и Богосава како
коље Соврића и Баћу који скаче да одбрани
његовог Саву. Слажем се, мећутим, сасвим: ако
није убио Баћу, крив је што је Баћа убијен, па
није ни важно ко је пуцо.
Ово је сад важно: ни он, ни Злата, ни Гуга
не знају тад — то јест појма немају да је Бо-
госав убио Совриће, не знају ни да је жив ни
шта је с њим било. Последње што су чули у
вези ш њим био је тресак флаше о његову тикву
сељачку и последње што су видели била је кр-
вава, ко одрана глава на коју Богосав ставља
шубару своју, нову, јагњећу. То знам сигурно.
Проверавао сам, а и он сам ми је реко да је све то
дозно много касније, па ми зато и полети крв у
главу, убио би га кад помислим шта ми уради
без разлога.
После клања побегло говедо. Нико не виде
Богосава у селу данима, све до оне вечери, два-
-три месеца после ослобоћења кад га сељаци на-
ћоше, ни километар од села, мртвог пијаног, где
са флашом под главом спава у Јокином багре-
мару. Ко зна како стиже ту Богосав, а све је
могуће: ил су га четници оставили у бекству, са-
мог, натресканог, па се после муво тако около,
луто и пијан до багремара долуто не знајући
куд иде и где оће да стигне; а можда, ко га зна
какав је, можда је то и намерно пошло у село
па га на путу ракија стигла те под дрветом за-
спало; или је, и то је могуће с Богосавом, забо-
 99

равио шта је у селу урадио кад се усуди да му

приђе, заборавио да је рат био, да је четник био,
да је ја ја и пилиће отимо, краве реквириро, Сов-
риће побио, с четницима из другог села пио, џу-
кела сељачка, говедо пијано. Ко зна и како то
уопште да се дозна, а и није ни важно.
Важно је да га наћоше и у село доведоше
и важно је г'акоће да он и о томе, такоће исто,
ништа није знао кад сам кренуо да га молим,
појма није имао шта је с Богосавом било од
оног дана кад изаће из кујне у Фердинандовој,
па све до дана кад сам ја почо о Богосаву да му
причам. Па ипак, штене, не хтеде.
Мамурног Богосава доведоше у село ко меч-
ку, на ланцу. Окупи се и старо и младо, и жене
и деца, одрасли су већ сви ту, испред Соврићеве
куће велика ледина мож да стане и три села.
Ведар дан, кажу, зубато сунце само што није
зашло у кратко зимско вече: Богосав усред кру-
га, окреће се око себе, али из центра не излази,
сељацима не прилази, нег жмирка, само тако
жмирка ко да је из подрума на светлост изашо,
гледа у гомилу која се тихо, немо, окупља све
више, круг све гушћи око њега на ледини пред
Соврићевом кућом. И онда, бог га јебо Богоса-
вов, каж у сељаци, одједном, прво полако ко да
проба, и не знају у први мах шта ће, поче ти он
руком да вуче у висини стомака ко да гудало
повлачи, ко оно пре рата у кафани, за ракију,
гледа у свет и чека како ће да реагују, па кад
виде да се нико не миче, нит ромори, нит говори,
охрабри се Богосав сасвим, вуче ли гудало вуче,
па поче и да пева песму, ону о свом животу:
Иљаду деветсто
И шесте
V ово место
Роди се Богосав
Голишав . . .
— и тако даље. Дуго није пево, кажу, откад оде
у четнике и постаде власт, али није забопавио:
целу је отпева до краја, исто онако скакућући с
100

једне ноге на другу, мало ћопав у десну, у ритму

песме, па кад заврши, онако исто:
А сад срчан поздрав
Даје Богосав,
— он без застајања, у истом даху, што кажу,
поче да ћурлиће ко кос и да левом руком луп-
ка по темену а десном прави кругове по стомаку,
па онда да лаје на разне начине, и тако цео
свој програм да изводи. Ко зна како се тог сети
и шта му би да то ради, али у сваком случају
ради он то савесно, ко да копа, не застаје.
А око њега — тишина. Гробна. Гледају се-
л>аци. Неки сгарци капе поскидали, крсте се.
Тек се понекад неко дете засмеје, али га мајка
брже-боље клепи по зубима да ћути, па се, добро
осветљен сунцем усред круга, у тишини, мртвој
чује само Богосав како лаје и кукуриче. Гомила
људи у опанцима и сукненим сељачким оделима
око њега, више их је од сто, можда и сви две-
сто — а мук, ко да живе душе нема, само пе-
сма мог оца у зимској свежини и вечерњој сми-
рености села.
Сви гледају, мало у Богосава, а више у Ба-
ћину мајку, у првом реду насупрот Богосава.
А она, Баћина мајка, Вида Савина, црна, стоји,
не мрда, већ само стоји мало одвојена од дру-
гих, извукли је из пусте куће у којој самује, ћути
црна и ништа не говори. Кажу чак, ако не лажу,
и ако је неко имо времена то да чује и примети,
да се није померала ни кад се круг заталаса и
кад гомила насрну вилама и мочугама на Бого-
сава, да је чак тад рекла, али касно и претихо
да би је чули: „Немојте људи", да је рекла,
окренула се и отишла у кућу.
Било како било, тек поче млатњава Богосава.
Терају га низбрдо према селу, ланац му ландаоа
око врата, нико га не води већ га батинама и убо-
дима гоне пред собом. Свако мало: неко се залети
па га мочугом млатне по глави, или му забоде
виле у слабине, или мећу ребра. Крвави Богосав
обилато, кажу, ко из избушене канте шикћу мла-
 101

зеви из њега на све стране, ал он и дал>е шепеса,

котрља се низбрдо путем, вуче свој ланац око
врата док може, а кад не могаде више он паде.
Бише га ту по ногама да се дигне, бише га вила-
ма ко да оће да га пробуде, ал не мож Бого-
сав више: ни не мрдне кад му виле ућу у месо,
па се два сељака на крају испишаше по њега и
оставише га на путу да крепа, одоше сви својим
кућама, доста им било.
Ал неће пијано, лудо, неће да умре: погледа-
ју сутра — нема Богосава на путу где га остави-
ше. Звир лево, звир десно, кад оно Богосав неки
сто метара дал>е, увуко се ко рањени вепар у
џбуње, лежи непомичан. Мисле — црко.
— Оћеш да кажеш умро — кажем ја сел>а-
цима, а они;
— Јес, јес, умро — кажу, али ћавола, умро,
нема свести, зино ко риба, не мрда кад га ударе
ногом, ал срце му куца, лепо ее чује. Догова-
рају се тако шта да раде, гледају га и преврћу
облепљеног блатом од крви и прашине, закорело
се на њему одело прилепљено на запечене ране,
пробиле велике црне красте кроз чоју пантало-
на и платно кошуље, смучи им се, кажу, нема
више нико воље да га бије и убија, на човека
више не личи, те га зато предадоше властима.
Веле и шта ће с њим?
И тако Богосав преживе, каж у ми, и ено
га у затвору где чека сућење, неспособан фи-
зички, али жив, па нека ја сада видим, кажу
ми, шта с њим и да ли ишта могу да урадим,
ако оћу; а мени ж ао Богосава више него икад,
и није питање да л оћу или нећу да урадим,
нег не знам уопште кога да питам и одакле да
кренем. Опасно је то време, рат још траје, де да
идем да молим за главу неког обогаљеног чет-
ника и кољача! Не смем ни да кажем да ми је
отац јер мене ће на преиспитивање, ко зна како
то може да заврши, ко може у тим данима бор-
бе за ослобоћење да ме разуме? Нико, наравно,
мислим ја.
102

Наравно, Светозар Слишковић би мого да га

извади из затвора. Од свих које познајем он је
једини довол>но моћан и важан у власти да би за
Богосава смео и да пита. Члан ЦК, у Агит-пропу,
наубијао се четника за време рата довол>но да би
било ко могао, чак и онај који оће, да посумња у
њега због српског или ројалистичког скретања. И
уопште, исираван докраја, бескомпромисан, про-
верен, може шта оће. Ако оће.
Мећутим, то „ако оће" велико је ко Албанија.
У ствари знам одлично да је Светозар Слишковић
последњи човек на свету који би крено да спа-
сава испребијане кољаше из затвора, али што
кажу, кад немаш за друго, ти се и за сламку ва-
таш, па тако и ја, докон и несрећан у свом болес-
ничком кревету — жао ми Богосава у божју ма-
тер, џукеле сељачке — претурам по мозгу про и
контра, час мислим можда оће, а чешће да нема
говора о томе, час превагне један тас, час други,
на ваги што се клати у мојој глави непрестано от-
кад заврши посета мојих сељана.
Не знам ја тада Слишковића скоро уопште.
Тек касније ћу да га упознам. Немам ја појма
шта је тај у стању да уради, дванаест година на
Отоку да издржи, бог га јебо луди, и ја баш од
њега оћу милост да тражим! Али тако је било, и
тад то нисам могао да знам. Понешто ипак знам,
и знам да морам да пробам. Сећам га се, а и то ко
кроз маглу, још од пре рата, када се неко време
крио код Војина у Фердинандовој. Мећутим, он
стално прича о њему и по томе шта прича и шта
други причају знам да је много гадан човек: прек,
у божју матер, луд за правду, оца би роћеног
убио ако је то за добро партије, ни грепнуо не би.
Он га увек зове Шампион. Дунуло му тако.
Још за време окупације га је тако звао, а ја дуго
нисам знао шта шампион заправо значи, мислио
да је то неки револуционар из књиге коју нисам
читао, као Обад или Павка, или Вања из Младе
гарде, па да му не би открио своје незнање, и не
питам, него га пустим да прича. Кад каже Шам-
 103

пион, ја знам да мисли на Слишковића, а остало

ме и не занима, јер по његовим причама знам
Слишковића, па знам и шта је шампион, макар
отприлике.
А то, отприлике, не ваља за мог Богосава ни-
како. Убио, кажу, једног командира чете, своје-
ручно, без суда, зато што је — по ономе како
прича гласи — нека сељанчура обалила младића
на преноћишту, а не он њу. Није се она ни жа-
лила, већ само причала по селу, мило смрдљуши
што је натрћио ћак, па млад, па леп, и све би било
у реду, ћутало би се о томе, воле сви младића,
да глас не стиже до Слишковића. Не мрзи њего-
вог Шампиона да у чету доће, усред села је по-
строји, и командира онако пред свима осрамоти:
— Јеси ли јебо? Поштено реци, вероваћу оно
што кажеш.
Можда није баш тако рекао, али у том
смислу.
— Јесам — вели младић, заборавих како се
звао, али, кажу, храбар у божју матер, миљеник
свих руководилаца, масовик, из сиромашне по-
родице, сам га Слишковић за командира поставио.
— Тако кажеш, стварно јеси? — пита још
једном, а скојевац спустио главу ко девојка:
— Казните ме, другови, погрешио сам —
каже.
Не заврши он још о казни и грешки, а Слиш-
ковић, макар тако прича гласи, ту на лицу места,
пред свима, извади револвер и крк, два пута у
главу балавца. Казнили после Слишковића, смени-
ли га привремено, али није то важно, нег’ је
важно да и тај податак о Слишковићу не ваља
за мог Богосава. Мећутим, одма' се присећам и
наставка: питају Слишковића на саслушању што
уби момка, одличан, перспективан, храбар, одан,
идеолошки поткован, а Слишковић ко на пању:
— Баш зато. Он не сме. Да је неки репоња
сељ ачки. . .
Не каје се тај. Али, ја о балавцу и не мислим,
кој га је теро да призна кад зна да са Слишкови-
104

ћем нема зајебавања, већ рачунам, ако је неко

репоња сељачки — онда је то баш Богосав, можда
ће Слишковић да му опрости, И таман се вага
мало изравна, а ја се сетим и другог, што о њему
причају, па онај тас на коме је Богосавова нада
одлети поосто у ваздух, а онај други опет стр-
•мекне надоле: Слишковић много мрзи сељаке.
Зове их, каж е он, смрад револуције. Био против
тога да се примају у јединице док не докажу све-
сност и оданост револуцији. Због Стаљинових
теза о сељачком питању јебо им мајку мајчину
где је год мого. Оно, знам и ја да гегуле смрде, и
да та говеда нису за револуцију, али Слишковић
је претериво. Четрдесет друге био кажњен партиј-
ски због левог скретања кад је по његовом наре-
ћењу стрељано шест сељака који нису хтели да
напусте село и поћу с пролетерском.
Гадан човек. Баш некако тих дана, причала
ми Злата, дошо код њих у Фердинандову. Иде за
Париз са делегацијом, па хоће да узме неке књиге
које је још пре рата читао код Војина и запамтио
да ту постоје. Обрадовали му се. Злата поће кафу
да пристави, каже, праву, а Слишковић:
— Откуд вам?
Злата каж е доно тај и тај, не сећам се више
ко, а он:
— Пијте ви ту кафу са тим и тим, каже, а не
са мном.
Мећутим, то некако и проће, али онда Гуга
забрља ствар. Блесава: Слишковића моли да јој
из Париза донесе „шанел", ако га још увек про-
изводе. Глупа Гуга ко ћурка, парфем од Шампи-
она тражи! И шта је тражила, то је и добила:
— Мирис — каже — мирис хоћеш — скочио
Светозар онгко велик и исколачио очи, прича Зла-
та — чепо граћанска, мирис ћу ја да ти дам сутра,
а сада ћу у мензу да те пошаљем болничку, ка-
зане да рибаш, госпојо!
Нагрди је на пасја кола. Шта уопште она ми-
сли ко је она, алкохола нема ране загаћене бор-
цима да се исперу, а она мирис хоће! Нек се она
 105

мења, или ће с њим лично посла имати. Још сва-

шта јој рече, прича Злата, а онда сукну из Фер-
динандове, остави уплакаиу Гугу, и њи двоје,
Злату и њега, покуњене.
Ништа од тог, мислим у себи: ако Слишковић
треба да га вади из затвора, отпиши Богосава. Ме-
ћугам, није мени ни тако важно, чини ми се сад,
није ми онда било тако важно да спасем Богосава,
колико да спасем себе муке и жалости што се с
Богосавом онако растадо у кујни, па оћу сва-
како да учиним што могу. А све што могу то је
њега да наговорим. Ако њега наговорим, ако га
баш до краја убедим, он једини, можда, може да
убеди Шампиона. И док лежим у болници и чекам
да доће, док се сећам сланине и погаче што је по-
једе са мном ко нафору, мислим, разумеће. Јер,
нема ту шта, уме пашче да разуме људско биће до
у срж његову, да га скрозира својим ренгенским
очима, па ће ваљда видети шта као човек осећам.
Живели смо толике године заједно, толико смо
заједно претурили преко главе, знамо се, знаће
колико ми је и зашто ми је толико стало да он
разговара са Слишковићем. Поред тога, знам да
ме у то време много цени. Откад доћох са фронта
сваки дан ме посећује; ја већ борац, рањеник, а он
још дете, у рејонском омладине, задужен за пио-
нирску организацију. Гледа ме, као мало зачу-
ћен, али ко у Бога. Ја га пуштам, не правим се ва-
жан, већ с њим на равној нози, о свему причамо
и у свему се слажемо. Никад нисмо били бољи нас
двојица него тад, па мислим, разумеће моје мисли,
сад, ако никад, и ведар чекам да се појави.
Ето га око пола три. Носи мандарину, ћаво
ће га знати где је наће у порушеном Београду!
Седи тако поред мог кревета, мој друг. Ја, у бо
рачком одел>ењу, рањеник, на војничком следо
вању, важан му изгледам, озбиљне разговоре во
димо и у згодном тренутку све испричам: таКЈ)^|
така ствар, то се и то десило. Наравно, не кјц| Н
му да је Богосав закло Соврића, ни да су
ци претукли. Откуд ја то морам да з а и л ј^ ш
106

само што треба да му кажем: Богосав у затвору,

да га некако од омче спасемо. Не мора на слободу,
нек га на доживотно осуде, није важно, што је
срао нек сад и полиже, али није за смрт, сматрам
ја, па да видимо шта може да се уради. Тихо му
све то говорим да не би чули они из суседних кре-
вета. Слишковића не помињем, велим, сам ће се,
мислим, њега сетити, па кад заврших, чекам шта
ће да каже.
Поче да филозофира: те несретни Богосав,
те заиста му је жао, нашао се на погрешној стра-
ни без зреле свести о политичким и осталим окол-
ностима, али из свега што каже излази да Бого-
саву помоћи нема и да ништа за њега не може да
се учини. Знам ја тачно зашто он толико прича,
али га пуштам, нек му буде још непријатније.
Није ни мени пријатно. Стоји мени, стоји и њему
Слишковићево име ко кост у грлу, нећу ја, а неће
ни он да је испл>уне. Околиша, нада се да ћу имати
разумевања и да његовог Шампиона нећу поме-
нути, и натерати га да се изјасни хоће ли или неће
нешто да учини. И мало је фалило па да то и не
урадим. Велики ме неки стид одједном спопаде
због Богосава, црњи изгледа кад га гледам њего-
вим очима што их крије од мене, све гледа под
кревет или преко моје главе, али осећам да мо-
рам, да ми друге нема, па стиснух зубе и одох,
скочих у ледену воду:
— Мислио сам, — кажем брзо, наизуст —
мислио сам да би Слишковић мого, кад би тео,
Шампион, кад би ти с њим разговаро.
Еути он, врпол>и се на столици, а ја мислим
да сам сад обавио што је до мене стајало. Не мож
он мене да одбије у таквој ствари. Уверен сам у
почетку. Мећутим, што он дуже ћути и гледа у
земл>у, мени све јасније да сам појо говно, сра-
мотио се пред њим а без разлога, па ме чисто
паника увати — не знам како друкчије да објас-
ним своје понашање. Уместо да ућутим и кажем
нешто као „нема везе, заборави то, ко да ти ни-
 107

шта нисам рекао", или већ тако нешто, ја нава-

лио, не слуша ме језик, сам говори:
— Важан је човек, велим, а твојој породици
дужан — па ућутим, гледам га усплахирено, а он
још дубље закопо поглед у под, образ почо да му
дрхти, и да не зна, почо да ломи своје дугачке
прсте.
— Нек живи, говедо — кажем молећиво, а
док говорим, мрзим себе, мрзим оца и што ме
направи, па ипак, настављам ко да не говорим из
својих уста, ко да сам опчињен:
— Да смета неће више ником — кажем, и још
нешто оћу да кажем, чини ми се, мора да ми обе-
ћа, нек и не изврши, али макар нек обећа да ће
разговарати, поменути, набацити Слишковићу . . .
Јеби га! Не хтеде пашче.
— Ж ао ми је, Радиша, али не могу — каже,
а још ме не гледа. — Не би ни вредело, знаш ка-
кав је он, а и принцип је у питању. Не могу заиста.
Не питам ја ништа више. Принцип је у пи-
тању. Пустим га, оде он убрзо. Остави ме у гов-
нима до зуба да мислим: ја л ме више стид себе
будале, или ми је жао Богосава и мене самог у
свету, или највише од свега мрзим, из оног кре-
вета страшно мрзим Димитријевића Максими-
лијана.
Беше му. Сасвим сам потоно у мисли. Ни не
знам како сам и да сам стигао до канцеларије све
док секретарица не отвори врата:
— Да донесем кафу, друже директоре?
— Донеси, донеси — кажем па ми одједном
лакну. Одагнах мисли. Видим где сам. Моја кан-
целарија. Мој сто. Предмети за решавање. Корес-
понденције за потпис. Роковник са задацима за
данас. Баш ми нешто мило што почиње дан. Нор-
малан. Што сТиже кафа. Дан радни. Послови не
чекају. Живети се мора и тачка, макар и . . .
П рилог III

•Ј-О «Јл V - (Гчл-о ЈА . Ја -Ч . В « ј м Ч - » Ч ЈО .

» •^ 7 1^0^ ЛМ ГО. | 1лЧ о « Ј л Ч л 1 К | ГЈ-ОЛМ
е-ллрид 7
Ц<, *4»<к.м уСлил ^о. С ом ^сил •М Са^ ц д ј Ч
^ Н и « ц ш л # < К0.К-О х 'Г ч л м а и л . ч -Н с у а о ^ -и в Јсо гр в -^о и к к* *
ј > \ •*;и и ^ г к л ^ с ^ ^ . , а > -и * “»+-а_ мГОд-мк-о -*л^г<
Оп, ау МЦ*е«9а-и Ј+{> р^> Зс*^Т^нП*** ГХ-
(Л ^ 1 Ф о ^ а 1 Н ' . 1 + ^ 6- о ј ^ м , окри г^ок^г ------
* . д Л -Ј&.-Г 4-К - » 3 и . > е ^ л <-ир<си>Ч
и ° с л ^ >»а-с^м с. г^*-5-§^—и &*ХХ>1>~г( ■ив-**}"б^»4лц с*н1 1~кл-^_ ц Д^ &_<_, .
^ Г р . ч - Р Л ^ Т Г Г >> |* » 'љ ^*7> 1 * 4 ^ 1 I 1 К ’ в в | К ^ . . с1^ ^ и
/&<Ц44*ч ‘<МчоЛ’ { .* ,+<4-*3 м сол л СЦ а а , ч Х « ^ а ЈЛ ^ и -> *д-и >Г ^^|.
^ л*л»г- јј Б•*'в и -^ ^ и с к д л ^ о м к Г и ■*_}
ГоиЈд В»с^и/^& . и~оид а л* <. 6>€ч ЗГ^ј ау> сл ч о јв ч ји с ^
д Пј <\ а^ * * Ј ,- кц ЈС к Сси ^ЧАзО. 1+- ,А-Л бЈ^Л и^ч.
У- и ^ > « ^ о 1 4 * , | ^ О С - Л Ч Л С л А М - ( 1+ ^ /Ј в ^ М у -« < -Г * Х - г и . * .
с л л -с о \л?» ^ ес а,|+ал-*» . »<а »оо В вд^ц- - о -о г а—ч» С*
Л-сидл* ■ Ђ <Ј7а’< '^ Л У° ^ Ои^ (X , оли 9 ц, К +у^ II)- ц и ^ л - а
С*. 'Н Г С , С1Н»)-А-^ц >Ј (Ч л* а » г а & г » у г * м"Олл»-«
Ј0м1|-о. , 6-лмл у. ‘ВоЈ и^ <0_М-Л-С1ли^^>^>_2,и-*. м1м>пи. ^ с
и"р • 11-^0 I* Сс УС«-и- Ј~о ^ *+'3"<4 иСд, М ^< Д4 »Ј си*Х> а
С с ^ а Јг.к <ЧЛо ^ - К р и - ^ Ј и и СМ > *СоД_с,в-Ц_^ ^
СЈо л а & а^ О ^ а , *+С^и л -а-и К - л^. 4Г лл»-а-С и^* К о и и
^ ^И3 ' ) СЛЈ ^ / ^^лЗпоу* ОјЈпзг^>)» л. :

*“ *■ иГи Ј1 ј _о и а ц ,1 м и |. -цј Нј *ч . . М‘о л * ^ р

•V* -^г3 ^ * ^ 4 — »К< *<ч>цк^«_и.*-ч> пГЦ' *
и Г о /и . КАК-в -у '$ х Ж а # е -ч - с» и т х , С д .
«С-*-4>и-7'^ ^ ЦДл_»^_ ,+ч* Х^Сг ј ' 1Г ^
г**-**- / »<-о -м с, р -СЧ>Г № к .4 « |Д
З^Г * 1-К^миХЈС-л-м-и, Д а 1С л-в *-+-4р
рситл 6 ак/с<^
14*6цм-и УлГог Ни -аро»К^* ( 1Мам*,ги>1К. | Тг/цр
Ч еиК оС иГи сл К ^ о -м ити а и д ,^ ,ч и , и 'ш м * М .
4 ^ 1 ^ и -а -м ЈМ * *Ј с и /^ К Г .
р-в>и 14кл*-и ^ •
ч^лл«. Ц Ч 4С О М С -и Г -^ зс ч л ^ - ј* ‘*г ‘* 'г* 'о
сицццЈ ц~осллЦ 7и- ^ «јо к ^ и~чс а К / ч ск м ^ - * м * г С 'ј* Г ^

ј -Ш К смЈ ГХ.ЛС о- ^ 'НС«. ^ ,+Ч< *Л^ ј ’^ С' Г,=ч

1^4« с*ч а-6 Олм и {Д и Г кЉ *ј лл*Г1| ( , <7
Л-Ц »*Го $ <Ч ^ » ^ - и Ј и ч ., Оо ‘2у*-мчЛ Ј8у Лл Ј ^ -О *Св--в Д-ч *мЧ> -
И-МКк и у к иЈКО^Ј+Л*. *<;о ^ ’оч Са м , ЦЈ~Ч Ц"ЧС к -о • ,
■е^х* и*ц •■*>., и ц 'м м с л ц ^м«"Сч Х о ^ о ц , ц ј т ^ ц ,
и > -ц јЦ -к ^ ј* .

( р в о г у > » ^ | ^ • Ј.

■1ц
Писмо МаксИмилијана Аимитријевића, Светозару Слн-
шковићу — Шампиону.
П рилог Ш а

Б И бкоухбеуа 1>е1езка па И з * и ћаг1:1јв а р а ја И с о « в р о јеа а

бз рхзшов ћ а кзхтШјапв Вхи^ђгхјвт1ба

К ак$1в111јао - п ек о , п езђ о , бђо П1ка4 п1бћа ; Ајв г п а !о »

у ас ј е ишезћо ђоеа впоео еишп,1а1о: з4о Лоћга оћхбаЈв г ЛЈ вуој

З гибђуа ое иве &а гашепх га ргауе 81;уаг1 поуоб втећа - пе ишв

са к 1 ка<1 1г зуе зпа^е ћобе-, зћо ћ г а ја п је рге1;роз1;ау1Ја п а а к а Јв -
в,ји} 6^4-шз1о-зуо6 ја^пос 21уо$а 1вк1по1 1 АввоЈвуА-рКапјАпа
а1аћхћ, ирогпо 51иу1ћ га одео^оге ја к х ћ - бгт1ЈвУГпи геуо1и с!Јв
и ко Јо ј зепе. $иЈи п јхћоуа е а р и ђ зп Ја, ргек 1 ар ап Ја, в г а п Ј а , а а Ј -
о ћ 1 2 ћ !ја 'паеуаг<1апј8, & ејоћ1сп1ја ае гаћ о гзк а за р и ћ о п ја . ћћа ше
ее М вкзхтхИ Јап, У ојхд, з$а ше ае Хо пезћо иорбћв ћ12в? оћа вв
ве ћхсе о Ш ј е п ј е к о је ћо пета о 1>По сети а а 8Уећи? оћа те з е
ћ !си зи т п је а и в п ја 1а УоЈ1п^ и ко^а ае розитпЈа1о? 0п1 иуек в !а 1 е
<3а вато оп1 зи п п ја ји 1 с а зи ро ћоте 1гигећпх. 0п<1а о 1оте зариби,
е е г и , р гек 1 ар еЈи , п а з ^ а г б е ји - зпј1<1е за тога1п1и оћгхг1та 1
1ер1т т Ш Ј е п ј е т о в у о јо ј ки1ћиг11
^ћа <1а ти о<15оуог1 т? 2 а г ј е то^иб гагд о у о г 1гае<1Јц
1 го к ега ко јх т о ј је г х к па1иса ро •о егИ си , 1 геуо1и с!оп ага к о ј1
8в к г а јп Ј х т р гег1гов хг^оуага п ек о И к о хгокебкхћ г е б ! коЈе ј в
в1 и сајп о гарвтћ1о? 0 зивш ј1? о з и т п ј! гпа оп! К ака1в111јва
в о ге Јо з <1ув рић <1а ћиае р г1 т 1 јеи и БКОЈ, *ој1п д.еввћ рића ао2е
6в ев биосх за зтгси геуо1и с1опага, ра ћа 1рак п1 је<3аа п ! ћги^1
п 1ка<1 пе х га ћ ји 1г зу о је <1хв11:г1јеу1сеугке когв 1' ћо1 јх ћ тзп’1га
уегапхћ га в 1и геп је ће1е каГв з т Ш ћ ћ г о ћ о т . Ти ро то б ! п е т а , п !
р ге у а зр х ћ а у а а ја - то гето засекагх <3а хгитги: и ћги1ош вгси
У ојхпоуо1Ј 31П6, бћојопоуос т и к а , ^ хпгпос ргоипика* 1око1по{&
;.1Гопга XIII ргоухпсх^ке <Ц пззђ1је ргуо су1аЈаг8к1ћ 6гц;оуаса,
ра 2оћ11а позроде 1пћс1окћиз1асо Д1т11;г1јеи1ба - в о ја гоб вогв
<1а га г е зе 1 зк г и , з11 зг с е побе р1опићх сгуеп1в б ја Ј е в геуо1ис1Јв{
Спој пе е о г х . Б1аћ1 з ћ га ћибиспоећ, р го б И ои, зг с в 1о ве г а в р а -
<1а о<1 сгу х са в ! з 1 1 , об то11ћ зи тп ј1 и уе11ке в ћ т а г ! , о<1 гагго кх ћ
пе<1оип1св па г а з к г з п х с ! рићеив, о<Ј аећГбпобћ! к о Ја ееви веће
у ага 1 к г с ћ ! с а з о Ј в его ЈЈа п з к х т 1 те п 1 в а. К га Ј. Бозћа з а а угеввпа.
па Б1т1ћг1Јеи1св 1гси ђ1о, у1бе с е б и . Рг1гпа^Још р о г а г . К1 еоуога
о об^оуоги па М акб1в111Јааоуо р 1 в то . 1г&н11ђ1 ^а кв<1в с а агвђови .
Ако е.9 згвС п ев.

3.1 ^б.
ШАМПИОН,
ПРВИ ПУТ
ШАМПИОН:

. . . све, све по реду ћу ти испричати, јер ово је

прича за тебе, мили Максимилијане, прича о про-
свећењу Светозара Слишковића, раба божијег,
прича о мучном путу који му је Господ одредио:
од блаженог незнања до ћавољег знања, од ћа-
вољег знања до блаженог помирења у Христу.
Одакле да почнем, мили мој, јер мио си ти
очима мојим и души мојој. Опрости рећи ћу ти
и смилуј се грешнику великом, неразумнику који
је на земљи хтео правду да васпостави, ето, веро-
вао да ће сви постати свети, и да ће волети један
другог, и да неће бити сиромашних ни богатих,
тлачених ни оних што се узвисују, болесних и
ружних, него ће људи бити једнаки као у царству
небеском, а ми ћемо то царство, зато смо кому-
нисти — свемогући, о Господе, ти који си ти,
опрости неразумнику — изградити без Божије
помоћи на овом светићу још за свог овоземаљског
живота! Памети сам људској веровао охоло, бо-
гобојазности у мени није било, љубљени мој, па
ме је зато праведни Господин мој Бог и твојом
несрећом казнио. Знам своје грехе, и утеху тра-
жим у Светој Књизи која нас јадне и беспомоћне
учи да ће Бог све опростити деци својој ако пока-
јањ а не понестане, јер није кадар човек такав
грех починити који милостиви Бог не би могао
опростити, само да је кајање искрено и дубоко.
„Не треба здравима лекар — говорио је Христос
цариницима, грешницима и фаризејима у Мати-
јиној кући — него болеснима. Јер ја нисам до-
116

шао да позовем праведнике него грешнике." Бес-

крајно је велика мудрост, и бескрајно дубоко са-
жал>ен>е само у Бога и само зато можемо бити
спасени. Па када бих се ја ништаван, грешан ка-
кав сам, Максимилијане, твом покајању обрадо-
вао, па замисли, мили мој, замисли само колико
би се њему обрадовао премилостиви Бог! О када
би кајање у мвни које је л>убав, када би љубав
у мене довољно велика била да може и туђе грехе
искупити, за тебе бих се, Максимилијане, пре
свих других Богу молио. Грешно је то што ка-
жем, знам, али Бог ће ми опростити, јер кривљи
сам пред тобом него пред другима, па ћу ти зато,
таквом провидном у врелини мог подрума, све о
себи испричати, не би ли те моји греси пркхзветли-
ли, Божију милост ти на земљи открили. Знаш ни-
штавност своју, не говорим ти ово из понесености.
Ко сам ја да просвећење другима доиосим? Али
жеља је моја тако велика да је Бог у својој до-
броти може и услишити.
Све ћу ти, Максимилијане, све ћу ти по реду
причати, ништа лагати нећу, себе правдати не
могу, јер прашта и суди само Он, наше је да де-
ламо и да волимо. „Немојте судити да не будете
суђени", рекао је Син божији који „слабости наше
узе, и понесе наше болести" говорећи нам: „бу-
дите савршени као што је савршен Отац ваш не-
бески" чију савршеност појмити не можемо, али
чије савршенство благодети осетити можемо. Све
ћу ти испричати, Максимилијане, како се сећам
и како је било, пример ћу ти навести жалостан
када већ добрим не могу да ти послужим, јер шта
је реч Христова без примера? Послушај ме Мак-
симилијане и праштај због моје глупости, чуј,
рођени мој, чуј како је то са мном у овом живо-
тићу било.
Наравно, живео сам и пре него што си ме ти,
праћен Златом и Радишом, први пут на вратима
вашег стана у Фердинандовој дочекао, и пре него
што сам у кафани „Москва" први пут срео Црног,
и памтим то време као време неке ведре, тихе као
 117

тихо летње јутро, неке блажене празнине у којој

само постојим и пуштам да догаћаји живота што
ми га је Бог поклонио пролазе без напора и зау-
стављања. Родио сам се на Дулкановој чуки, као
и мој отац Петар Слишковић, који и умре на њој,
у трећој смени Другог копа родног му рудника
у Бору. Прелазимо после црне, гараве смрти мог
Петра, незапамћеног оца мог, у Београд, у напу-
штену чатрл>у на Вождовцу која је некад при-
падала баби, мајци моје мајке Даринке. Таворе-
ња у бабиној чатрл>и на Вождовцу сећам се и мут-
но и јасно — јасно као слике из неке одавно за-
борављене сликовнице, мутно када мртву успо-
мену хоћу да покренем из њене коначности, да је
живље повежем са оном која следи. Не знам како
да ти опишем, мили мој, не знам ни себи да кажем
како ја то видим своје детињство, али овако не-
како: узмеш нове очи, не ове твоје, ставиш их
изнад сопствене главе, укосо, да целог живота
гледају шта ти се дешава, из дана у дан, од раног
јутра кад се отворе, до ноћи, кад се склопе, за-
једно са твојим сопственим, неке паметне и зна-
тижељне, а намах хладне и проницљиве очи које
си сам поставио да те гледају и као тућинца и
као божјег створа коме припадају: једна поло-
вина лица разроко се смеје другој, као у неком
завршеном сну; нешто радиш, то си свакако ти,
мада не можеш бити ти, јер си ти са стране и гле-
даш шта ради тај неко, који си ти. Чудно, знам,
али боље не умем да ти објасним, Максимилијане,
замисли колико можеш и схвати, ако можеш ка-
ко ја то данас, и већ дуго, видим своје детињство.
И тако, видим, дакле, себе великог — два
метра, човека, блаворастог како су то обично
превисоки, нескладно израсли људи; још дечак,
а рамена ми четвртаста и огромна, тако широка да
ова вратина што би на другим раменима изгле-
дала смешна и страшно дебела, на мојим изгледа
скоро сразмерна. Главуџа испупченог чела, велике
носине, избачених вилица, сва, чворугава, непра-
вилна, тешко пороћена, неспретно, степенасто под-
118

шишане, чекињасте косе, са тек проклијалим пра-

мењем маља по наусници и бради, мора да личи
на бусенчину суве земл>е, случајног облика, мес-
тимично обраслу у црну маховину. Превисок, а
још недовршен, некако се ломим у струку, као да
сам састављен из два дела: доле огромни опанци,
које тешко и незграпно вучем по земљи док пра-
вим кораке од два метра, несигуран у раскораку,
горе трупина којој никад крај да дође кад туђе-
-моје очи сумњичаво и забављено крену од сто-
пала према глави, високо изнад других људских
глава. Ти ми опрости, Максимилијане, ако мислиш
да се недолично подсмевам себи, не, не чиним то
и не претерујем, знам како изгледам и сада, а
онда сам још смешније изгледао, тако је Бог хтео,
тако је рекао да овај његов створ на земљи по-
стоји. Руке велике, масивне — вуку просто тело
према земљи, а ја се не дам — машем њима док
ходам, тако да, рука што је у највишој тачки,
извлачи тело, које пође према земљи под зама-
хом руке што се у том трену налази на путу пре-
ма тлу: час изгледа да ћу пасти на плочник, а час
да ћу полетети у' небо, али потру се силе те се
само подигнем мало на прсте, да бих се одмах
затим суновратио у следећи незграпан корак
бића које за ходање није најбоље направљено, а
хода, као туљан на копну, или коњ у води, ћипам,
не корачам, ваљам се низбрдо, од наше чатрље на
Вождовцу, калдрмисаном џадом према Аутоко-
манди.
Виде очи поред мене и моју мајку, спарушену
женицу од четрдесетак кила, ни мање мајке ни
већег сина, у превеликим опанцима на кривим,
коштуњавим ногама: две сасушене левче, две жа-
лости божије. Док ја направим један корак, она
направи четири. Уситни, уситни, па потрчи корак
два, па онда опет четири мала док ја један ве-
лики. Онда је приметим да мајка Даринка зао-
стаје, те нагло скратим корак, што сасвим поре-
мети наше ходање. Као лоше упарени за вучу
изгледамо туђим-мојим очима на тој низбрдици
 119

моја стара и ја: брдска, олињала рагица и кл>уси-

на нека грдна, штајерска, што мењајући корак
незграпно и изненадно отежава жустрој рагици
вучу, већ ионако претешку за њене малене снаге.
И шш нешто ради Даринка: стално притеже
чвор црне мараме што сасвим добро везан стоји
испод њене браде, напред истурене у односу на
жалосна, збабана уста и шиљати нос. Није ни чу-
до — увек сам мислио слушајући је, мада је ретко
и мало причала — што тако нејасно говори када
ваздушна струја мора из њених уских груди да се
пробије још и кроз тај меки, наборани, као у
грчу скупљени, безуби отвор, није ни чудо што
људи тешко разумеју њен говор, а не разумеју га
никако баш када је узбућена и када жели нај-
више да каже. Мајку Даринку је врло љутило,
наиме, што пролазници примећују моју неприрод-
ну величину. Било би довољно да неко нешто
каже, или чак ни то, већ само да ме са чућењем,
у пролазу, без намере, погледа, па да моја премила
Даринка почне да мумла неке речи које се, без
ивице и лица, све стапају у звук жестоке и нера-
зумљиве љутње:
— Шалеаш! Шалеаш! Лајојаола, уало! —
звучала би, пропуштена кроз Даринкина уста,
озлојећена реченица: Шта гледаш! Шта гледаш!
Гледај своја посла, будало!
Драга моја, вољена моја Даринка! Колико си
милостиви Боже доброте и храбрости сместио у
то мало тело! Уколико би пролазник био знати-
жељан и упитао шта је рекла, Даринка би му још
једном поновила бујицу неразумљивих полугла-
сова и слепљених слогова, па би кочоперно — она-
ко мала, ратоборна, поред мене огромног, равно-
душног — још јаче причврстила добро стегнути
чвор црне мараме испод браде. Ако и то не би
било довољно, ако би случајни намерник и трећи
пут питао о чему је реч, Даринка би му и трећи
пут поручила: Лајојаола, уало — бесно ме узи-
мала за руку и одводила у супротном правцу од
пролазниковог, чак ако би то и био неки други
120

правац од о«ог у коме смо кренули. Нас двоје,

увек заједно. Увек сами. Ни са ким, баш ни са
ким не говоримо. Ја сам њој цео свет, док нас
свет, неважан и непримећен, окруж ује са свих
страна. Сами смо мећу много л»уди, увек само
нас двоје, заједно од јутра до мрака.
Тако је бар било од кад су ме избацили из шко-
ле. А из школе су ме избацили кад је Сотона једном
олободио злу снагу што је, тад још спокојна, још
непокренута, мировала у мени великом, тад још
само Божијем и Даринкином. У разреду у коме
је највиши мој вршњак био пола метра нижи од
мене, био сам предмет задиркивања. Вероватно је
да на дечје шале нисам обраћао пажњу, јер би се
много пута раније догодило оно што се десило
када сам се једног дана разљутио и истукао пола
разреда, а она друга половина је пред мојим су-
манутим бесом, побегла у двориште. Том прили-
ком разбио сам неколико глава, носева, једну клу-
пу коју сам успео да дигнем над главу и треснем
о зид, што је све био разлог да позову Даринку
на разговор у школу. Уплашили су се. Л>уди не
воле и не разумеју необичност, мили мој, а ја сам
необично велик и необично ћутл»ив био, у свему
се разликовао од вршњака. И док сам био чудан
али безопасан, још се моја различитост могла под-
носити, али кад сам постао опасан, забринули су
се л>уди, за децу своју су се забринули, и ко их
због тога може осућивати — ко може кривити
старател»а што су се за своје штићенике забри-
нули?
И виде моје очи, хладне и проницл»иве али
ипак са сузом покајницом у зеници, виде, Макси-
милијане, виде малу Даринку — озлојећена, хра-
бра, црноглава зеба, почиње да мумла нешто гла-
сно и неразговетно чим је ушла у зборницу, не
дајући директору ни да започне своју припрем-
л»ену дугу, а правописно краснописну реченицу.
Говори Даринка ^ве брже и све неразумљивије,
не осврће се ни мало на директорово: „Молим",
„Извините!", „Нисам разумео?" ,Д1та, побогу, го-
 121

ворите жено!" — већ мел>е ли, мел>е нејасне сло-

гове моја Даринка, па кад је рекла све што јој се
чинило да треба да каж е онима који дирају ње-
ног сина, притегла одлучно мараму — бесно по-
гледала последњи пут по забавл>еном и засмеја-
ном професорском већу — мене за руку, па кући.
И тај призор, којим се завршава моје школова-
ње, виде оне очи, мада се одиграо једном и заувек.
Најјасније виде, мећутим, оно што се понав-
л>ало свакодневно, годинама: моја мајка и ја, ло-
ше упарени, стижемо у рано јутро до врата куће
у којој тог дана Даринка пере рубл>е. М ајка Да-
ринка звони, одмиче се од врата и притеже кра-
јеве црне мараме испод браде. Затим се, пре него
служавка отвори, окреће према мени и саучес-
нички ми намигује — боже како добро виде туће-
-моје очи њено мало, збабано лице: ево га, ту је
испред мене, као уписано, што би рекли на Дул-
кановој чуки — намигује ми Даринка или чини
са очима нешто што је најсличније намигивању, а
значи, знам „преварићемо ми њих, сине, и овај пут,
пусти ти само Даринку да она то среди!" А кад се
служавка појави, Даринка ће јасније него обич-
но, јер ту реченицу врло добро зна, много пута
ју је изговорила:
— Моелионамом — пита, и пре него добије
одговор, она бесно, готово разјарено гледа у слу-
жавку, накострешено предвићајући одиста малу
опасност да молба буде одбијена. Ја — блавораст,
велик, из два дела, опуштених руку, стојим иза ње
сићушне, ћутим равнодушан. Тако секунд-два, док
коначно не добијемо пристанак да ућем, што пре-
образи збрчкано Даринкино лице: победоносно
окренуто према мени, заверенички ми намигује
поруку: успели смо!
Тако је то било, Максимилијане, с нама, са
мном и са Даринком.
Онда, Максимилијане, она цео дан пере рубл>е,
а ја седим у пари и читам књигу. Видиш, Макси-
милијане, то је нешто што ни данас не успевам
себи да објасним, а личи ми — та моја опасна
122

ж еђ за читањем, личи ми та ђаволска преданост

знању — на промисао, на део плана божијег који
морам најсавесније испуњавати мада ми је, обич-
ном смртнику, недокучив у свом крајњем зна-
чењу; плана, Максимилијане, који је од дана када
сам се оодио почео да се остварује без мог знања,
али уз моје пуно овоземал>ско, л>удско хтење и
добровољност. И не знајући зашто учим, ја ипак
учим, сви заједно чинимо нешто, следимо живог-
ии пут који је безначајно мали део велике, бес-
крајне у времену и бесконачне у простору, божи-
је замисли. Зашто сам ја баш волео да читам?
Кажи ми, кажи мили мој, објасни то, зашто?
Зашто ми је Бог дао памћење које је као спужва,
па упија све што види и чува то после за сва вре-
мена? Зашто је то учинио ако већ при мом роћењу
није било знано да ћу у животу обавити све што
сам у њему по божијој заповести извршио? Јер,
ништа ја о свету не знам мада свакодневно напа-
јам стотинама података спужву у којој подаци
стоје безоблични и неупотребљени, само постоје.
Верујем чак — тако се, ево сада замишљеним и
хладним, туђим-мојим очима чини, — да о свету,
ако о њему уопште мислим у то време, мислим
као о уџбенику са врло много речи које треба на-
учити напамет. Ја заправо нисам читао књиге,
ја сам више памтио чињенице: „Албанско горје —
Мопб А Љ ат — је ниско горје вулканског подријет-
ла, јуж но од Рима, главног града Италије, а Ви-
зантион је стари грчки град на Босфору, који су
средином VII века пре Христа основали колони-
сти из Мегаре; феудализам је друштвени систем
који је преовладао у Европи средњег века, а за-
снован је на односу господара и вазала, док је
капитализам економски систем у коме су земља
и природно благо, производња, дистрибуција,
размена добара, као и функционисање самог си-
стема, 'обележени личном иницијативом, приват-
ним власништвом и слДбодном конкуренцијом".
Видиш, Максимилијане, и данас се сећам, као пес-
мице! И све тако памтим, и ствари сложеније при-
 123

мам и памтим само као податак: „Хегел каже да

је негативно уздизање — сабирање духа у бес-
коначно и да се прво појавл>ује увек у религиоз-
ним опредељењима пошто лежи у самој основи
догме да је Ништа принцип свих ствари, да је све
произишло из Ничега, и да ће се тамо вратити".
И тако. Док сам још био у школи и када ме про-
зову, највећег у разреду, ја издеклемујем чињени-
це које се мећусобно не познају: „У почетку ау-
стро-турског рата Млечани су улагали много на-
пора да у Далмацији сачувају мир, а Растко, нај-
млаћи син Стефана Немањића, као Сава I, јавл>а
се оснивачем српске аутокефалне архиепископије;
квадрат над хипотенузом раван је збиру квадрата
над катетама, а свако тело потопљено у течност...",
кажем, све што треба. Затим седнем: у седећем
ставу виши од разреда који се дигао да поздра-
ви излазак наставника. Исто тако и после, када
сам напустио школу, настављам да читам, све
више и више, и све замршеније књиге, али и даље
само памтим чињенице, разна, збрда-здола скуп-
љена знања која једна на друга не утичу.
Како сам увек читао у пари вешерница, сећам
се да су ми у библиотеци замерали што књите
враћам потклобучене, као да су из воде изваћене
и над шпоретом сушене. Зато ми је и дан-данас,
Максимилијане, књига у свести остала као нешто
лепљиво, нешто што се тешко листа, а ипак јако
умирујуће и узбудљиво, пуно неочекиваних, до-
душе непотребних, али ваљда баш зато занимљи-
вих стварчица.
Блажена моја Даринка не воли што ја толико
читам, али се не противи. Пушта ме, понекад тек
нешто промрмља, што само ја разумем и тума-
чим као противљење — страх је Даринку да ми
толике књиге не помуте памет, што су књиге кадре
да учине —■веровало се и на Вождовцу и на Дул-
каново! чуки. Блаженој мојој Даринки велике
душе, Бог је дао малу п*мет. Као да није имала
свести, него федер неки који се у сну навијао, а
преко дана одвијао. Тако је радила Даринкица,
124

као онај миш из радњи с играчкама, који трчи

кад му се навије кључ у леђима. Почне да пере
руоље у рано јутро, да „пееш“, како је она гово-
рила усвојивши реч „веш“, јер се упогре&љавала
махом у кућама у којима је прала; „пееш“ жу-
стро, не говори ништа, не стаје цео дан. У почетку
,дгее“ брзо, па све успореније како напон федера
попушта. Видим лепо, кад понекад дигнем поглед
са књиге, како са све већим напором исправља
леђа да би веш из корита пребацила у чабар, како
јој се збабљена уста све више, што време одмиче,
прегварају у стиснуту, згрчену црту напора, али
и упорности. Мора још мало да издржи, мора, по-
плаве јој уста у сутон, од стезања и исцрпености,
али ни тада, као ни у другим приликама не гово-
римо ни о томе ни о било чему другом. Нас двоје
само живимо.
У подне, ћутећи делимо ручак: мени ручак, а
њој шта од ручка остане. Није вредело ништа што
би нам у неким кућама давали заиста обилан о-
бед, знајући наравно да Даринка жели и мене да
нахрани; није вредело, јер требало је мене оно-
ликог исхоанити, тако да морамо бити захвални
шго мала моја мајка Даринка није живела, из-
гледа, од хране, већ јој је и пара, по свему судећи,
била довољна. Њој црноглавој, немуштој, на две
танке левче у превеликим опанцима, било је до-
вољно онолико хране колико она птичица зијавац
са Нила нађе међу крокодиловим зубима.
Зашто ти то причам, Максимилијане? При-
чам ти, мили мој, и зато што сам твог оца упознао
кроз прозорче вешернице, како се та рупа у по-
друму онда отмено почела називати, и причам ти
највише зато што је тај сусрет изменио ток мог
и ток Војиновог живота темељно, из основа, па не
смемо сумњати да је провиђење, та велика, непо-
јамна сила што мисли наше животе које смо ду-
жни да живимо у слободи, да је оно водило Во-
јина кроз башту, мене са Дулканове чуке — пре-
ма тачки у којој смо се срели јер је записано,
 125

испуњавајући Божију промисао коју не морамо

и не можемо коначно разумети.
Непуне три године пошто ме је моја Даринка
узела за руку и извела из школе, једне суботе, од
миогих које сам провео у вешерници велелепне,
онда ми се чинило — гаванске куће Стојана Ди-
митријевића, примећујем како се у мене, задуб-
љсног у НЈ8(;о11'е с1е 1а ћНегаШге ап§1а15е од Хипо-
лита Тена, загледао професоров син, млади го-
сподин Војин. Вићао сам га и раније, али увек на
одстојању, како уредан, омален — сећаш се свог
оца, Максимилијане, сигурно га се сећаш — ни-
зак мећу својим пријателшма нормалног раста,
беспрекорно обучен по последњој европекој моди,
париски студент мећу београдским високошкол-
цима, расправља испред куће, рецимо, о јужносла-
венству Стјепана Радића; како са оцем Стојаном,
бившим чланом владе у предратној Србији, тада
професором универзитета — сећам се његових у-
падљиво правих, мало уштогљених лећа и рамена
— излази из фијакера и пење се степеницама пре-
ма улазним вратима; како замишљен, данас бих
рекао — малко стармали, шета предвече баштом
истим оним кораком којим отац ујутро премера-
ва стазе у врту испред вешернице; како седи на
клупи и чита испод столетног ораха, стрпљиво се
бранећи од јата црних тетака и стрина које се
такмиче за његову пажњу салећући га понудама
— лимунадом или леденом водом из бунара у кри-
сталној чаши на сребрном послужавнику, свеже
испеченим кокицама, чистом пепељаром чим ону
испред себе упрља остатком сагорелог дувана из
луле, и, наравно, мноштвом брижних и непотреб-
них питања које твој отац Војин стрпљиво слуша
и благонаклоно одбија од себе као досадне и на-
сртљиве муве пред кишу.
Тога дана, дана о коме хоћу да ти причам,
места и времена које је за нас провићење одре-
дило, у јутарњој шетњи која непун сат касни за
очевом, свеже обријан и намирисан, застајкујући,
замишљено загледан у врхове беспрекорно изгла-
126

чаних ципела са светлосивим камашнама, негде

око девет часова је било, — Војин је, кроз мали
прозор у висини баштенске стазе, приметио да
нешто главато, чворугаво, обавијено влажном па-
ром што мирише на цеђ и масну соду, седи у по-
друму и чита дебелу књигу. Не знам, Максимили-
јане, одиста не знам шта би твог оца привукло
прозору вешернице и шта би га нагнало да се
загледа у циркуски великог момка — лутку неку
из карневалских поворки у Напул>у или Барце-
лони — који чита у пари и влази књигу на фран-
цуском, не знам шта би га скренуло са уобичаје-
не путање јутарње шетње, шта би га навело да се
са своје димитријевићевске висине сагне према ру-
пи из којевиривеликисинпраљ еД аринке, незнам
одиста како би се десило да се на путу којим је он
стигао из неслућених даљина наћем ја, чудним
стазама приспео са Дулканове чуке баш ту, на
простор у који ће баш тада улетети Стојанов Во-
јин, не знам како би се све то догодило да тако
Бог није хтео, да унапред није било записано како
ће Војин, чучнувши поред прозора, е да би му
глава била у висини са мојом, упитати:
— Хиполит Тен?
— Да — рекох.
— Занимљиво?
— Јесте.
— Читао сам у изводима — каж е он, а ја
кажем:
— Ако.
Па настављам да читам.
Разумеш, Максимилијане, схваташ, надам се,
шта желим да ти кажем? Замисли где сам ја све
тога часа у бескрајном простору могао бити? За-
мисли где је Војин могао да се налази? Замисли
да сам нешто друго, а не Хиполита Тена (који је
Војина завео у погледу мојих убећења), могао чи-
тати, запитај се да ли би — да сам Библију уме-
сто књиге о социјалном одрећењу имао у рукама
— да ли бих тада, због ситнице такве, монах уме-
сто комунисте постао? Зар није неко много већи
 127

од људи, зар није нешто много мудрије од слу-

чајности морало да се заинтересује за свет да би
нас довело до прозорчета на вешерници, да би
нас уклопило у велики план коме нисмо власни
да судимо?
А чудити се, мили, немој, и немој пребрзо су-
дити мојој неотесаности. Она одиста није била
намерна. Био сам прост према Војину, зато што
нисам навикнут на људе. Ја тада одиста не знам
ни шта ни како да причам са њима, јер годинама
не причам ни са ким, ћутљив сам врло био чак и
онда када сам морао са неким реч да изменим.
Кад ме гурну — ћутим. Кад ме питају нешто што
ме се не тиче — не одговарам. Тражим хлеба у
пекари, кавурме у месари. Споразумевам се са
Даринком више погледом и кретњом него језиком.
Не знам тада, на пола метра од Војина који чучи
поред прозора, одиста не знам да ли бих уз нај-
бољу вољу умео да разговарам о Хиполиту Тену
или било чему другом, јужнославенству Стјепана
Радића, рецимо, па се зато страствено надам да
ће ме тај из баште оставити на миру и отићи. Ни-
шта ја друго нећу. Хоћу само да ме оставе на ми-
ру. Са Хиполитом или са неким другим који при-
ча, а не пита.
Неспокојан сам и нелагодно се осећам због
Даринке: видим, узнемирила се преко сваке мере.
Престала је да пере и раширених руку са којих
цури цећ и сапуница, иде као зверче, разјарено
из страха, од једног зида вешернице до другог,
гледајући нетремице у Војина као да бира поло-
ж ај са кога је најбоље скочити према опасности
што прети њеном сину.
— Шаое — пита мене, а ја је умирујем:
— Ништа — кажем — пери ти.
Умирио сам је тако, мало и за кратко, али
она још увек није начисто да ли је тај из прозора
на нашо 1 страни или је против нас, те нетремице
гледа у Војина и стоји на месту са кога би могла
да ми притекне у помоћ. Ја настављам да читам,
то ми се чини најпаметније. Војин чучи, па из не-
128

достојне позе, видевши да ја разговор сматрам

завршеним, коначно пита:
— Да ли бисте изашли да мало поразговара-
мо? Тен ме особито занима.
— Јок — кажем ја, и тако се разговор завр-
ши, непријатно, мада нисам хтео да будем груб^
још једном понављам, већ једноставно нисам у-
мео да будем пристојан ни према коме па ни према
том малом младићу, твом добром оцу, Максими-
лијане, што искривљене главе, забезекнуто гледа
кроз влажну полутаму вешернице у мене и мог
узнемиреног, ратоборног, узмуваног пара из за-
преге.
— Уала — коначно пресуди Даринка пошто
Војина нестаде са прозора.
И ето видиш, тако је све почело. Следеће су-
боте изашао сам из вешернице и причао са Воји-
ном, или, тачније Војин је причао, а ја допуштао
да се његове речи одбијају од мене, остављајући
ме још увек мање-више нетакнутог. Видевши Тена
у мојим рукама приликом нашег првог сусрета, Во-
јин је наиме, уобразио да се ја особито занимам
за проблеме социјалне природе, па је предусрет-
љив и љубазан какав је био, своју причу увек
упућивао у том правцу. Тако је ваљда и дошло до
тога да ми је приликом нашег другог или трећег
разговора рекао да ће ме, уколико сутра око под-
не навратим у „Москву" упознати са Црним.
— Што?
— Он је — прави се Војин да не примећује
моју незграпност — велики поборник Тенове тео-
рије миљеа.
Па после паузе, једне од бројних које би на-
ступиле чим Војин престане да говори, рече, онда
никако нисам могао да знам зашто:
— Мислим да је господин Мицић — тако је
Војин називао Црног — мислим да је он по убе-
ћењу комуниста.
Прочитао сам ту реч, наравно, и раније, али
сам тада, у башти Димитријевићеве виле, први
пут чуо да је неко изговара гласно. Около‘ нас
 129

алеје хризантема и ружа, велики орах, исооа ора-

ха клупа, а изнад наишх глава изговорена реч:
комунист. На клупи мали Војин, брижл>иво, не-
како уредно прекрштених ногу, са великом лу-
лом у зубима, и ја, блавораст, непристојан без
намере, блажен у свом световном незнању, раб
бож ји простодушни, још неначет искушењима
живота међу људима, равнодушан, мислим —
зашто би то што је господин Мицић по убеђењу
комунист, био разлог да се с њим упознајем?
И то у Москви? Ја знам да је Москва град који
је основао кнез Јуриј Долгорукиј, а први пут се
помиње у Ипатијевском летопису 1147. године,
али ни не сањам да је Москва кафана. Верујеш
ли ти мени, Максимилијане? Знам да је тешко по-
веровати у толику безазленост, али таква је она
у мене била тих дана и година, дечије невину
душу поред главе пуне знања нико није могао да
предвиди. Ја наравно, знам и шта је кафана,
али ни једну нисам никада изнутра видео. Чи-
тао сам, додуше, да се у кафани пије кафа,
апсинт и једу хреновке, али о томе сам само читао,
Максимилијане. Ја, наиме, седим са Даринком
по вешерницама и читам књиге, разне: Волтеро-
вог Кандида или Шекспировог Хамлета, Енгле-
ску библиографију о источном питању у Европи,
Војислава Јовановића-Марамба, или Крлежин Из-
лет у Русију; Порекло врста, Даму с камелијама,
Феноменологију духа и Злочин и казну. Ја за-
право не знам да свет око мене постоји осим у
уџбеницима и у пролазу, на улици. Од овозе-
маљског света познајем само Даринку и онај
део земљине кугле који нашу чатрљу спаја са
господским кућама и Народном библиотеком, па
мислим да се Војин шали позивајући ме да су-
тра, и то око подне, свратим у Москву, а Војин
мисли да ја њега нешто опасно и недолично
варам када, невичан духовитостима, реших да
озбиљно одговорим на неозбиљни позив:
— Далеко је Москва. Пешке — годину дана
до ње.
130

Помало увређено али још увек пожртвовано,

Војин каже:
— То је врло духовито што сте рекли, го-
сподине Слишковићу, али ја сам, наравно, ми-
слио на кафану .Москва', а Теразија су пет ми-
нута хода одавде. Будите ми здраво!
И оде, али одох и ја сутра, око подне, у
„Москву".
Сада, мили мој, ако хоћеш да замислиш на-
ступајуће године мог живота, ако те занима шта
се дешавало са мном, немој толико да слушаш
причу о неколико догаћаја којима хоћу да ти
представим ово раздобл>е, већ замишљај како се
нешто празно испуњава, или како нешто без
боје, прозирно као л>удска рибица и слепо као
она, посредством катализатора животног, постаје
одређено биће с лицем јединствене каквоће; како
обло, бело, савршено јаје постаје пиле умрљано
остацима жуманцета, са слепл>еним жутим па-
перјем, како лабуд постаје девојка, како девојка
постаје човекова мајка, како Адам постаје Каин,
јер само Каин може поново да постане Адам.
Дознаш ли, Максимилијане, ово о човеку, знај
да си много о њему дознао: дознаш ли да је чо-
век биће слободно, схватиш ли шта слобода
значи. Блажен Фјодор Михајлович је то разу-
мео, о, како је он то дубоко и до краја осетио!
Просветљеним умом и благословеном руком „Ве-
ликог инквизитора" написао! Али — сећаш се
сигурно, мора да си читао, мада не знам да ли
си све схватио — сећаш се да Он, сишавши са
небеса из превеликог сажаљења које је према
вапијућима осетио, није смисао слободе речима
ни покушао да објасни, већ је тек примером, тек
пошто је дозволио да поново буде разапет, пока-
зао да слободна љубав у Христу — не она измам-
љена чудесима или принудом — да само она је-
сте права слобода, да је тек она право достојан-
ство богочовештва и православља! Чуј ово, Мак-
симилијане: на свакојака безумља спреман је
човек, на свакојака непочинства чак, само да би
 131

се осетио слободним, али слобода, авај, Слобода

није Добро; слободно добро, које је једино добро,
претпоставл>а и слободу зла, што је трагедија
слободе и најдубл>а тајна православља коју је у
величанствену антроподикеју и теодикеју сло-
жио Фјодор Михајлович, најпросвећенији мећу
православнима.
Али ништа о томе ја још не знам, ја тек осе-
ћам да морам узети своју слободу, свој безлични
животић у властите руке, да се морам упрљати
животом да бих о њему и себи било шта дознао,
јер веома полако креће се човек путем љубави
посвећене Господу, јер — запамти Максимилија-
не — господњом руком зацртани пут сазнања
добра и зла — прве слободе, оне 1Љег1а5 пппог
блаженог Аугустина — јесте пут сазнања које
се стиче искусгвом и ма шта о предестинацији го-
ворили Аугустин, Лутер или Калвин, знај да је
искуством поплочани пут једини који је од Н-
ћег!аз т1пог довео Блаженог и све остале који
су тим путем пошли, до Ићег1аз т а ш г, до ко-
начне слободе!
И ето, у томе је значај прозорчета и мог од-
ласка у „Москву": направио сам први корак на
путу ка мојој коначној слободи. Пут је дуг, један
корак на њему је кап у мору крвавих суза, али
из безазлености потпуног незнања у коме сам
живео по вешерницама изван света, никуда се
не стиже. Човек је човек и по томе што мора да
живи свој живот мећу људима. Бог је хтео да
ја изаберем комунизам као своју црвобитну сло-
боду и можда сам, Максимилијане, изабрао не-
што што је сличније путу праведном од многих
других којима се може стићи до истог краја.
У ружичастом облаку нових идеја које у
видљивост претварају моја дотадашња прозирна
и безукусна знања, изронио као морж из влаж-
них маглина господских вешерница, ја се загтраво
тих првех месеци, чак година, само учим да ми-
слим. Слушам, уз капуцинер, који ми је горак,
највише и најпреданије слушам Црног, господи-
132

на Мицића за твог оца, али Црног за нас, партиј-

ске другове, и почињем да верујем како сам
нешто коначно и до краја разумео:' знања слу-
ж е да би човек изменио свет у коме нема прав-
де. Ево, прочитаћу ти, не све, нећу те мучити
мојим основачким муцањем, већ само две-три
странице из изјаве коју сам написао пре скоро
тридесет година, одмах после рата, негде 1946.
године; написао је за партијску комисију која
испитује случај бакалина Поповића и моје лево
скретање у том случају. Ево, одавде, рецимо:
„ . . . постепено сам почео све боље да разу-
мевам: чињенице и знанл служе човеку да схвати
свет и помажу људима да га измене. Нисам то
научио из Марксових, Лењинових или Стаљино-
вих текстова, мада сам их читао даноноћно. На-
учио сам то, другови, из понашања и говора
Црног, па Станка Драгића, пословоће загреба-
чке творнице ципела на Завртници, у сењачком
подруму где илегално штампамо ,Пролетер', у По-
жаревцу, кроз познанство са учитељем Благоје-
вићем, кроз упознавање фракционашке борбе у
партији и разликовање револуционарног од ре-
формистичког програма, у Лепоглави и Митро-
вици, у самици и на кибли, у Ториху и Мадриду,
мећу астуријанским рударима гаравих лица и
срдаца што блистају као звезде на бајонетима
Франкових фалангиста, у слободном Ужицу, у
снеговима Босне, по црногорским вукојебинама.
Мутав до јуче, учио сам да говорим. Говорим:
о будућности, о Сими Марковићу и националном
питању, о интернационализму, солидарности* је-
динству и комунистичком моралу; на партијским
састанцима партијским друговима, у кафанама
либералним интелектуалцима, у фабрикама рад-
ницима, у суду судијама, у затвору жандарима
у Шпанији будућим поколењима. Говорим, од-
једном имам речи које су, до јуче мртве, биле
баласт на моме немуштом језику, биле стране
речи, француске или ирокешке, биле речи —
кључеви за дешифровање формула које постојб
 133

независно, изоловане и појединачне у стерилној,

празној и тихој васиони. Сада те речи одједном
постају делотворне: претварају знања у смисао.
Схватам коначно и до краја да капитализам није
V књигама, није ни економски систем у коме по-
јединци поседују средства за производњу, већ да
је капитализам нешто што треба срушити. Ка-
нитализам је Обзнана и Закон о заштити државе,
деветсто педесет партијских другова у затворима
усране Југославије, Милош са Караћорћевом
главом на тањиру и парламент неписмених ра-
дикала у смрдл>ивим гуњевима и опанцима; Фран-
ко у предграћима Мадрида; Стојадиновић са
његовим банкарским трансакцијама и сеоски ко-
љачи по благо заталасаним шумадијским по-
брћима; Србија, ова Србија у блату, неопрана и
дивља, солунашка, примитивна, са караћорћуша-
ма на прсима и празилуком у дупету, лазаревска,
косовска, кајмакчаланска, шестојануарска, четни-
чка, ћевабџијска, бахата, рачићевска. Са калдр-
ме београдске, из задимљених кафана, из шпри-
цера и расола, чокања и хвалисања, лености и
глупосги, прцвољачког хегемонизма и скоројевић-
ких династија себичњака и хохштаплера, из ве-
шерница и сељачких кућа угледних граћана, из
конгоанског неолита источносрбијанског, из ори-
јенталног мрака средњовековног Београда, из
лапота, земуница, ендемичног сифилиса и ското-
лоштва, из тафчета-графчета и ,Три шешира' —
ушао сам у комунизам као што планинар на про-
планак излази: главу над отровни облак извукао
— длшем. Из белине дебелих књига, из шуме
података који се мећусобно не познају, из фор-
мулација и мудровања, из празног простора у
коме трајах, немушт, ушао сам у свет: стваран,
јер се против стварности бори, користан, јер је
према будућности окренут, интернационалан,
јер човечанству припада, моћан јер му историја
победу гарантује, ружичаст од пролетерске крви
којом се устав комунистичког друштва испису-
је! Родих с е ..." , и тако даље, да те не гњавим.
134

Немој мислити да ме је срамота беса и плит-

кости којима је прожета моја изјава, Макси-
милијане. Није, мили мој, иије ме срамота ни
плиткости и незнања у коме сам живео, па што
да ме срамота буде када се оно открије? Могао
бих да ти кажем јеванћеоску поруку: ^„Познајте
истину и истина ће вас ослободити", али боље да
те не упозоравам на њу, јер онда је ни ја нисам
знао, онда сам заиста веровао да је цела исти-
на на овом свету, да се у њему обелодањује
и да се на њему остварује. Одиста сам веровао,
до краја био уверен, као сви револуционари, као
побогу4Бј ељински, да у интересу среће човечан-
ства, ако је потребно и две трећине људи треба
убити, да би преостала живела као што треба!
Сада знам, мили мој, тек сада, да је то била
неправа слобода коју сам изабрао, али шта то
мари, када то тада нисам знао? Цео живот сам
морао да проћем да бих дошао до истине у Хри-
сту, баш цео! Нема једног догаћаја који ти про-
светљење доноси намах, мада има оних који ви-
ше него други утичу на расућивање и схватање.
И не могу рећи да нисам сумњао.
Сећам се, рецимо, једног догаћаја и сумње
са самог почетка мог комунистичког револуцио-
нарног пута. Било је то на првој робији, првој
правој — сућен и осућен на пет година у пожа-
ревачком затвору. Млад сам још. Мало знам —
да постоје тлачитељи, које треба уништити и да
смо ми, тлачени, ти који ће то успешно извести.
Толико је довољно за почетак, веруј ми, а ја
тек почињем да учим: — кристално јасне у^спо-
мене: први улазак у затворски круг револуцио-
нарног полигона; прљаво жућкаста сурост зида
са једноличном симетријом истоветних прозора;
прва предаја цивилне одеће, и: гаћа — 1 (према-
ле); кошуља — 1 (претесна); панталоне — 1 (пре-
уске); пар чарапа (поцепане); блуза — 1 (неу-
потребљиво мала); без цокула (нема броја, остав-
љају ми моје цивилне ципеле) — прва роби-
јаш ка униформа на реверс који први пут у жи-
 135

воту потгшсујем. Све што видим и све што дожив-

љавам чиии ми се јединственим, јер га видим
и доживљавам први пут. Само једном револу-
ционар први пут одлази на робију, само један-
пут му умире прва љубав, једном први пут једе
затвороки ручак, једном је први пут осућен на
четири дана самице. Истину да игла може од-
лично да послужи за пушење пикавца до по-
следњег дима — доживљавам као откриће, дра-
гоцено затворско искуство. Дознајем шта је за-
творска солидарност са друговима из спаваоне
тако што увићам да нужду треба вршити пре
спавања, јер шеткање ноћу буди остале. Не, не,
не шалим се недолично, већ је одиста тако, нико
ми то није рекао, видео сам да мени смета кад
ноћу неко по дрвеном поду вуче цокуле незаве-
заних пертли и схватио како то раде само новај-
лије. Стари робијаши, прави револуционари, и о
томе воде рачуна, врше нужду кад треба, знају
да све има своје време у животу колектива. Пра-
ви робијаш, рецимо, једе шта има, али све и ко-
лико год има, јер не зна шта га сутра чека. „Ре-
волуционар не једе" — рекао ми је једном Црни
— „он храни свој организам потребан револу-
цији". Први разред дугачке школе коју сам изу-
чавао темељно, Максимилијане, скоро пола века,
али је прва робија, као прва љубав: најдуже се
и најбоље памти. Остале хоће мећусобно и да се
измешају, не сећаш се да ли су те оно тукли у
Митровици, или је то било у Лепоглави, да ли је
онај партијски састанак одржан у Пожаревцу,
или у неком другом затвору, неком другом при-
ликом. Прва робија остаје у сећању као у леду
сачувана, свежа, разгаљујућа, робија прве мла-
дости, робија пролећа револуционарног живота,
робија робијашевих робијашких наивности, ро-
бија на којој још увек само из књига знам да
класног непријатеља (а он је у огромној бројној
премоћи), да несвесни елемент и у нашим проле-
терским редовима (а њега је на претек), да све дру-
ге треба мрзети више него што волиш самог себе,
136

јер ти, као ти постојиш само ако си изврши-

лац револуционарне дужности колектива, дуж-
ности бесконачно важније од било ког поједин-
ца. Ја још не мрзим, ја се тек учим, ја још увек
само волим што сам се нашао у гомили која ми
позајмл>ује смисао, што сам њен пуноважни део,
са свим одличјима реда, што ме примају као
свог, што значим кроз њих нешто велико и све-
тло, према будућности и добру човечанства за-
витлано.
Први пут тада дознајем да је ш трајк глаћу
средство за борбу оних који немају средстава за
борбу.
Ш трајкујемо глаћу.
Трећег дана долазе на идеју да нас распо-
реде по самицама: мисле, поклекнуће и револу-
ционар, поклекнуће гладан човек у револуцио-
нару кад се наће пред тањиром вруће чорбе; ми-
сле — појешће, макар неко ће појести, а то ће
деморалисати остале. Има очеличених робијаша
мећу нама и они знају за самосавлаћивање до смр-
ти, али има и старих апсанџија који верују да је
човек ћубре.
Пошто није било довољно самица за све,
у неку су смештана по двојица. Ја сам са Борћем
Лекићем, словослагачем из Државне штампарије
у Београду, туберкулозним оцем четворо деце.
— Јеси ли жењен? — питам, сећам се, од ду-
га времена тог милог, кротког човека.
— Аха. Четворо деце — каж е Борће, а ја
знам да кратко одговара и ретко прича јер се и
у разговору троши енергија.
— Знаш за шта робијаш. Четворо твојих жи-
веће у социјализму.
— Сматраш? — пита Борће. — Ја нешто
не верујем — каже.
— Ми нећемо свакако — кажем ја — то је
јасно, а о н и . . . Баво ће га знати, твоја деца
можда и хоће.
— Неће — одсече Борће тврдо и оконча раз-
говор. *
 137

А лепи смо, Максимилијане, тако смо лепи

мојим данашњим очима, као јелени, тако глупи,
али и тако лепи у самици, на том шумском про-
планку револуције, ореоли су нам око посвеће-
них глава! Јер, Максимилијане, дошло је"*до ко-
мунизма зато што је црква заказала, што је ка-
толичанство (а католици су комунизам у право-
славну Русију донели, мозак јој, древној и вер-
ној, замутили), поклекло и одрекло се слободе,
вере у слободи у којој је вера једино права и
богочовечна. Све је имао комунизам што и като-
личанство, наша филозофија је по свему била
теологија. Томас Мор, Максимилијане, писац
прве социјалистичке Утопије, јесте и католички
светац и никад ме није чудило што је светим
проглашен. Зар комунизам нема своје открове-
ње, нисам ли га и ја доживео у кафани „Мо-
сква‘‘? Зар смо без свог светог писма ми комуни-
сти били? Нисмо ли и ми признавали и славили
мучеништво? Па у чему се разликује католикос
папске цркве од интернационализма партије? Не-
мају ли речи ?,ка1ћоНко5" и „т^егпаНо" исто
значење, не указују ли на исти цил> — протег-
нути се на цео свет, бити изнад народа и држава?
Или су нам можда недостајали учител>и цркве,
апостоли? Или можда своју ортодоксију нисмо
имали, или смо можда друкчије него католичка
црква, од када постоји, утврћивали ту ортодок-
сију, наравно, тако што смо проглашавали јересц2
Наша филозофска дискусија, као и католичка,
никада, на жалост, није била тражење истине,
Максимилијане, него увек изобличење јереси.
Екуменски сабор са једне, пагани, богумили,
Хенри V III или Лутер са друге стране. Ортодок-
_сна линија: Маркс-Енгелс-Лењин-Стал>ин са једне
стране, са друге јерегици — Плеханов, Богданов,
Луначарски, Деборин, Бухарин, Троцки, Рјазнов,
Кауцки, Кунов — краја нема списку јеретика
спал>ених на ломачамар-Тада нисам знао, да није
комунизам, већ да је кагбличанство у историји
далсГЂрви пример за оцену сваке мисли са гле-
138

дишта ортодоксије и јереси, али верујем, бес-

крајно одано сам тада веровао, да постоји ис-
правна линија и да све пгго није на њој јесте сек-
таштво, ревизионизам, скретање удесно или уле-
во, троцкизам, горкићевство — једном речју је-
рес, па ћу и мог Борћа, првог јеретика мог, дру-
га мог из самице, милог човека уз много мисли и
муке, али без двоумљења предати пламену ин-
квизиције.
Ш трајк, дакле, траје. Штедимо снагу. Борће,
стари робијаш, очеличени револуционар, зна како
се ш трајкује глаћу. У самици махом тишина. Осе-
ћам се свечано. Борће и ја лежимо непомично
на истом, уском кревету, прекривени једним ће-
бетом. Гладан сам и срећан сам што сам гладан
за револуцију. Раздраган сам што ми крче цре-
ва тако да цела самица одјекује. Млад сам. Млад
по годинама и млад у револуцији.
— А замисли — ја ћу опет — ако победимо
за нашег живота, доће радничка класа на власт?
— питам детињасто, знам, звучи као да се код
Борћа распитујем хоћемо ли рај на земљи до-
живети.
— Неће — каже Борће, и по томе како то
каже, види се да човек зна.
Људи су, Максимилијане,- велики мајстори
лажи, а жртва обмане је најчешће обмањивач.
Никог човечић радије не лаже него самог себе'
највише лажи измишља да би себи нешто затајио
или себи нешто друкчије представио. И ја, годи-
нама сам и ја био прави пеливан самообмане, па
и не знам шта да ти кажем о мојим правим осе-
ћањима. Не, нисам, сигурно нисам веровао да ће
социјализам бити остварен у Југославији за мога
живота. Нико то није веровао од оних које сам
познавао. Једино Црни, да, њега слушајући имао
бих утисак понекад, како да ти кажем — једино
се он понашао као да су наша брига, наши за-
твори, наше акције, као да је наш покрет према
нечем остваривом усмерен. Код других, код Бор-
ћа Лекића, на пример, покрет је пре смисао за
 139

правду, спремност на жртву, он је доказ да човек

није ђубре и да заслужује достојнију судбину од
оне која му је у део припала, он је нада која би
се коначно угасила када би револуција замрла
зато што су је се револуционари одрекли. Били
смо јелени, Максимилијане, тако смо, као јелени
лепи и као јелени глупи били, ако су уопште
глупи ти божији створови без способности расу-
ђивања и без знања.
— Замисли да нас нема, да нема наше вере
у будућност — говорио ми је слабим гласом, тихо,
непатетично, као неку мисао тако добро познату
да га ничим не чуди и не узбуђује — замисли
да и последњи комуниста посумња и да се пре-
да гадости што нас окружује, замисли како би
се свет замрачио?
— Да, стварно — кажем пребрзо, али разу-
мећу то тек много доцније.
— То што не успевају да нас униште, а про-
бају, већ годинама, и то, што сами себе никада
до краја изнутра не поједемо (бол>и део прео-
влада, ниске страсти саме себе пригуше), видиш,
то је за мене доказ да је човек вредно биће. Нек
само један човек остане човек, довољно је, вр-
лина је заразна, доћи ће други.
— Не знам тачно на шта мислиш — кажем
Борђу, а, он ми уморно, у полумраку самице,
главе положене на десет сантиметара од моје,
одговара:
— Дознаћеш.
Борђе има уско лице, истакнуте јагодице,
очи спуштене надоле што чини да увек изгледа
растужен. Кротак је човек био, никад га нисам
чуо да се споречкао са било ким. Да нисам осам
дана провео лежећи са њим непомичан под ис-
тим ћебетом, сигурно не бих ни толико чуо о
њему и никада не бих дознао да има четворо
деце.
— Бринеш ли за децу, — упитао сам га јед-
ном, али ми није одговорио — погледао ме је
140

као неразумника, сажаљиво и самосажално, па

се онда загледао без речи у таваницу.
Ево мучим се да ти још нешто испричам о
Борђу Лекићу, да ти кажем све што би могло да
објасни љубав коју сам осетио за једног ћут-
љивог и неупадљивог сапатника под заједничким
ћебетом, али ничег нарочито не могу да се се-
тим, јер ништа ми он није ни рекао ни учинио
што би објаснило нежна осећања која сам по-
чео да гајим према том туберкулозном четрдесе-
тогодишњаку који је једанаест од двадесет по-
следњих година свог живота провео по затвори-
ма. Кроткост која је зрачила из њега, ћутљивост
која ни на шта није била срачуната, лепота нека
велика која је избијала из једноставности са ко-
јом је живео свој робијашки живот, далеко од
деце и жене, ваљда је све то заједно учинило да
Лекић буде, после Даринке, први човек према
коме сам осетио дубоку и необразложену, топлу,
братску или пре синовљевску приврженост. Ни-
када ми није одговорио брине ли за децу и ко-
лико је њиховом неизвесном будућношћу опсед-
нут, али ме је дан или два пошто сам му ја по-
родицу поменуо, изненада, пренувши се из једне
од наших дугих ћутњи, упитао:
— Имаш ли ти кога напољу?
— Како мислиш?
— Неког свог, неког ко од тебе зависи?
— Мајку — рекао сам, о Максимилијане, сра-
мота је али истина је: рекавши мајку, знам да
ништа нисам осетио, да никакву бригу нисам
гајио, да сам на њу сасвим заборавио, неважном
њену судбину сматрао поред судбине човечан-
ства за чије добро робијам!
— И — пита ме Борђе.
— Шта мислиш, шта ,и‘?
— Разуме ли она нешто од тога што си иза-
брао?
— Разуме да се за правду борим — рекох
знајући да лажем, гадно, јер ништа Даринка ни-
је разумела, у чуду је мотрила, вребала неки
 141

знак, као пас од страха суманутим погледом мо-

лила да јој нешто кажем, макар мало објасним
у чему Је крива и зашто је тако кажњавам, али
је ја нисам вредном објашњења сматрао:
— Не разумеш ти то — говорио бих јој за-
послено и остављао да слуђена, гологлава, жућ-
кастоседе косе, потпуно сама чучи у нашој ча-
трљи и, од када је престала да пере рубље, а
престала је убрзо пошто сам је ја напустио, ре-
ж е маказама неке чудне, кружне облике од
новинске хартије данима, месецима, годинама
чекајући да навратим или се вратим, не бу-
нећи се против безразложне суровости (јер како
друкчије може моје сталне одласке Даринка да
разуме), не ропћући због судбине којом је као
камџијом на крају њеног страшног, празног жи-
вота.
А Борђе, опседнут неком својом мишљу, као
да није приметио лаж у мом гласу:
— Моја не разумеју — рече са уздахом. —
Моја, видиш, појма немају зашто стално одлазим
и зашто их без леба остављам. Моја деца ништа
не знају.
Осмог дана на опште изненађење, комитет
доноси одлуку да се ш трајк прекине, иако нам
затворске власти неће дозволити слање и прима-
ње писама. Дозволиће, додуше, примање пакета,
али сви знамо да су пакети били мање важан,
тек успутан разлог за побуну. Одлуку ми је са-
општио Борђе, који је члан комитета и који је
гласао против прекида ш трајка, али није хтео
да ми одговори ни на једно од многих питања ко-
јима сам га салетао по повратку са састанка.
Неки други, и то знатно касније, изражавали су
сумњу да је до тако наглог прекида дошло зато
што Црни није могао да издржи гладовање, али
ја лично у то не верујем, још мање у причу да
је прекршио ш трајк и јео леба и пекмеза читав
дан пре одлуке комитета. Не верујем у то зато
пгго слабост те врсте не иде уз Црног и зато што
су ми о томе причали људи склони сплеткама,
142

које сам поред тога помало и презирао баш за-

то што се нису одликовали нарочитом чврсти-
ном.
Било како било, тек ш трајк је прекинут и
сви смо поново у сали за ручавање, озбиљни, с
порцијама вреле чорбе испред себе. Већина чека
да и последњи штрајкач добије храну (ј°ш један
начин да покажемо нашу истрајност) једва да
неколицина не може да се уздржи, те почиње да
једе одмах. Последњи је Црни, седа преко пута
мене и Борћа. Каже, као што би добар домаћин
рекао: „Помоз Бог", тако каже:
— Једите полако — каже. — Пробајте да
поједете само пола. Другу половину поједите ка-
сније, за сат-два. Боље је.
Једем полако, али врло усредсрећено: на хра-
ну, јер сам гладан, на то да једем полако, јер
сам револуционар. Једем тако обузет овим двема
идејама, да и не примећујем људе око себе, ни
Црног преко пута, ни Борћа поред мене, све док
нисам појео половину порције, јер је тако боље,
а онда се окренуо према Борћу да видим шта је
он урадио и тада запањен видео мирну, мртву
кашику поред пуног Борћевог тањира.
Ништа не разумем, и баш кад сам хтео да
затражим од њега објашњење, чујем глас Цр-
ног:
— Зашто не једеш, Борће?
— Ш трајкујем — каже Борће, некако одсут-
но и кротко, тихо, занесено насмешен. Ни да је
викнуо из свег гласа не би таква тишина завла-
дала у сали. Кашике застале на пола пута, сви
престали да једу. Само двоје-троје, недостојних,
настављају, али чак и они, док халапљиво гутају
чорбу, гледају у правцу Црног и Борћа. Осећам
да се дешава нешто што треба памтити, нешто
врло суштинско, али тек касније ћу схватити да
је то што се дешава — јерес, и да је она за ре-
волуцију много важнија него питање када и да
ли треба завршити штрајк, треба ли или не ум-
 143

рети од глади, да ли је или није довол.но важно

слање и примање писама.
— Ш трајк је завршен — каж е Црни.
— Није за мене — каж е Борђе, још увек
онако тихо, као одсутно, као да се не супрот-
ставл>а, већ да пристаје, тако му неки благ осмех
слагања лебди на уснама.
— Како то мислиш? — пита Црни.
— Пусти, Црни — каже Борђе помирљиво,
уморно — пусти сад то — каж е — ја то тако, на
своју руку.
Поново почињу да звецкају кашике, али ти-
ше, суздржано, сви су у неком ишчекивању,
— Ш трајк је, Борђе, завршен, — каже Црни
полако, претећи, опасно, па понови још једном,
исто тако — ш трајк је завршен по одлуци ко-
митета.
Борђе ћути, па Црни наставља да једе. Када
је појео пола тањира, одложи кашику, па ће
пословно:
—■Сам нећеш успети, — рече револуција је
колективни чин.
— Можда — каже Борђе и мирно, некако
провидна лица, врло чиста, велика чела, као у
младог, лепог телета, седи усправан пред пуним
тањиром чорбе.
Једанаестог дана Борђевог штрајка, једно-
гласном одлуком ћелије (гласао сам и ја, дис-
кутовао нисам), Борђе Лекић бива искључен из
Партије. Петнаестог дана затворске власти га
пребацују у болницу. Бути, пожутео, кост и ко-
жа, благо се смеши. Затим умире.
Уз вест да је умро, саопштавају нам да се
поново дозвољава слање и примање писама. Нико
не зна зашто: зато што су они победили или
зато што смо ми добили битку? Да ли они гре-
ше? Или смо ми погрешили, једанаестог дана,
у ћелији? Ја погрешио? Погрешно гласао? Или
Борће — заго што је извојевао победу? Што
има четворо деце пре него што је дошао соци-
јализам? Што не мисли као Црни? Што му се
144

стужило, живот му такав дојадио? Што сам

обавл>а посао целе ћелије, у револуцији која је
колективни чин? Зато што је умро без питања п
на своју руку?
Као свици, у ројевима пролећу кроз моју
невичну главу питања, не престају да зује од пр-
вог ручка после ш трајка па све до вести о Бор-
ћевој смрти, Као у некој омами живим, као ме-
сечар се крећем кроз догаћаје, мале богиње ре-
волуционарног живота у партији пребољевам, а
да ни не знам заправо шта ме је снашло. Данас
схватам, Максимилијане, шта се са мном дешавало
тих недељу дана. Данас разумем да сам у тих не-
дељу дана постао револуционар, али све до
скора тим данима и том догаћају нисам покла-
њао готово никакву пажњу. Мени који сам диви-
зијама комесаровао, потписом десетине и стотине
у смрт слао, мени који сам одлуке важне за
целу партију и народ доносио самостално, како
ми је тако важном, тако одговорном пред исто-
ријом, како ми је тако уздигнутом могло пасти
на памет да сам онда, на првој робији, почетник,
измећу Борћеве побуне и његове смрти — нај-
важнији догаћај у револуционарном животу до-
живљавао? Сада знам да сам морално постајао
оно што ћу после тога годинама бити, слободу
своју поклањао у најбол>ој вери да то чиним
због слободе, да је жртвујем из племенитих, на-
дасве важних разлога, да је се одричем због
будућности човечанства. Веровао сам тада да је
свет објашњив, да постоји формула која га об-
ликује, да тек грешке у филозофији доводе до
скретања у комунистичкој партији, али да се
девијације лако откривају једноставним пореће-
њем са генералном, као стрела правом линијом.
Ја и данас верујем, Максимилијане, да је ко-
начност и свеобухватност маркоизма најпримам-
љивија и најлегана особина комунистичке ин-
тернационале и да је марксизам за вернике
најмање од свега наука, а највише управо оно
што је јаднима и беднима, од када је 'света и
 145

века, увек било најпотребније: застава и кате-

хизис. За мене је марксизам био катехизис, а да
је катехизис, лажан као онај који сам први
изучио, најбол>и начин за избегавање питања на
која не постоје прави одговори, то зна свако ко
је над људима хтео да влада.чА свако ко је над
људима хтео да влада, Максимилијане, прво би
под претњом огња и мача, ломаче и чекрка
прогласио срећу — обавезном за сваког; патњу
личну, душевну, произашлу из забуна и не-
доумица — строго забрањеном; љубав према
човеку — грешном, а љубав према човечанству
— светом; да би онда у име те друге љубави,
човека претворио у малу оправицу за пости-
зање великог циља, и тако му у корену оспо-
рио његову првосаздану вредност. Историји је,
Максимилијане, човек неопходан, он је њен ма-
теријал, од његовог меса се она прави, али исто-
рија није никада учинила ништа због човека, она
је тупо незаинтересована за његову судбину!
Трчим, Максимилијане, ето, и нехотице истр-
чавам тридисет година пред моје ондашње мисли,
опрости, не дозволи да те то збуни: ништа од тога
ја ни не слутим на првој робији. Сумњам, као и
остали који заједно са мном ћуте о томе, да пре-
кид штрајка, тако нагао и преурањен, није био
оправдан; сумњам као и већина других, лоше се
осећам, стид ме је што нисмо истрајали. Знам,
и то знање је много убедљивије од сумње, да
комитет мора бити у праву, да мора постојати
неки разлог који објашњава на први поглед не-
достојно повлачење пред класним непријатељем,
па да према томе рћаво осећање стида које нас
све испуњава треба схватити као жртву, још
једну коју чинимо у интересу постизања конач-
ног циља — пролетерске револуције и комуни-
стичке интернационале, срећније будућности чо-
вечанства. Мили мој, роћени мој Максимилијане,
поуздано знам да не бих могао побројати све на-
паде на душу које сам издржао у току четрдесет
година мог револуционарног живота. Мало, мало.
146

па ти разапну душу, па и није чудо што време-

ном огугла, постане равнодушна, неосетлшва ма-
кар за једну врсту мука, оних што се јављају у
процепу између питања теби постављеног и од-
говора који други дају. Невичан у стварима ор-
тодоксије, могао сам се очас поломити на че-
крку обичне људске савести, заборавити на чо-
вечанство из љубави према мом Борћу са челом
као у младог телета. Наравно, рекао сам „да",
страшно растужен што се њиме одричем свог
пријатеља испод ћебета, Борђа Аекића, оца че-
творо деце која неће -доживеги социјализам;
растужен, али и посрамљен због те туге која
ми се чини недостојном револуционара и непри-
личном у тренутку какав је састанак партијске
ћелије. Сто пута сам, Максимилијане, у последњих
неколико година мислио о Борђу Лекићу, мада
га се годинама пре тога ни једном нисам сетио
Одједном је онако кротак искрснуо преда ме са
чудним, правим питањима, да би ми показао ко-
лико је гласање за екскомуникацију мог првог
јеретика било пресудно за све будуће робије, за
сав будући мој револуционарни живот. Јер, да-
нас знам поуздано оно шта у револуционарном
детињству никако нисам могао знати: ни по-
мишљао нисам да гласам против искључења Бор-
ћа Лекића, ни падало ми на памет ништа слично
није, јер сам уверен да гласање, дизање руке,
није изражавање мишљења, да се мишљење и не
тражи од чланова ћелије, већ да је питање из
катехизиса: „Другови, ко је ,за' нека дигне руку",
део ритуала у коме се, као у сваком ритуалу
учествује без мишљења, чистом вером и у име
вере. И опет, Максимилијане, виде туђе-моје
очи, сада плахе и замућене многобројним супрот-
ним осећањима, виде страшну непогоду што тут-
њи у мени, двадесетогодишњем! Неки ковач, ве-
лик и црн, једном ногом бесно раздувава мех,
једном руком држи велике гвоздене машке који-
ма је прикљештио моју душу зажарену у пламе-
ну огњишта, а великим чекићем историје у дру-
 147

гој руци бије по њој, омекшалој од суза проли-

вених за кротким Аекићем из Државне штампа-
рије у Београду. Ето ти примера, Максимилијане,
не може у мом животу да се наће силовитији,
да ништа човек не зна о себи, чак и када мисли
да му је оно што је он нешто врло блиско.
Ја не бих умео, иако желим, да ти кажем
како се л>убав према Лекићу претворила у мрж-
њу према њему, према његовом чину, према ње-
говој смрти, не бих умео зато што се хадска,
ћаволска алхемија ове промене дешавала у дубо-
ком мраку моје крви, тајно, у некој страшној
конспирацији мозга и нерава који су се уротили
против бесмртности моје душе; зато што су ме
мозак и нерви, кињени и на ковачком меху жа-
рени, убедили како љубави према Лекићу нема,
или ако је има, она се не зове тако, није љу-
бав, него је срамна слабост коју треба добро са-
крити од партијских другова и, што је много
важније — од себе самога. А како то учинити?
У шта, него у мржњу, љубав претворити? Шта је
лакше него зло у себи покренути? Чиме жртво-
вање Борћа Лекића, чиме него мржњом може
бити оправдано?
И опет ти кажем, Максимилијане, није ми
стало до метафора, не верујем већ одавно у њих,
важно је да схватиш да истину, или макар онај
њен део који сам на мојој првој робији разумео,
да ту истину говорим када ти кажем да сам
— можда на састанку још не, можда не сасвим
дан или два после вести о смрти Борћа Лекића,
али већ следеће недеље — одиста мрзео издај-
ника, секташа, левог романтичара, покојног ин-
дивидуалисту Борћа Лекића! Н а партијском са-
станку сам још ћутао, гласао и ћутао; следећих
дана сам само слушао како тежина и број осуда
Борћевог поступка расте у сразмери са дубином
утиска који је произвео његов поступак, затим
његова смрт, и, коначно, победа коју је (то на-
равно нико није признавао) сам Лекић, по цену
148

живота, извојевао онда када ми по цену још не-

колико дана гладовања то 'нисмо били кадри.
Коначно, у трећој фази спаљивања мог првог
јеретика, почео сам да налгаим лоше, погубне
стране Лекићевог поступка: чуо сам себе, и да-
нас чујем себе како говорим једној групи у кло-
зету у току украдених минута изван контроле
страж ара, како кажем:
— И сада, због његовог левог романтизма и
индивидуализма читава акција је пропала. Д а су
се сетили тога, сами би иам убацили провокатора
који би на тај перфидни начин омаловажио наш
штрајк!
А неко, Максимилијане, још ревноснији од
мене, или још дубл>е рањен него што сам ја био,
додаје:
— Можда је и био њихов, можда је он жив
и здрав, крка негде ћевапе и залива хладним
шприцерима!
Саслушао сам и то, бела лица, празне главе,
без речи, али се сећам, Максимилијане, ужасног,
■физичког, правог правцатог бола који ми је као
гвозденим кл>ештима стегао стомак, хтео из њега
утробу да ишчупа, да ме поломи на чекрку, по-
кида разапетог мећу коњским регговима! Боже
свемогући, огромна је сила мржње, она руши
држ аве, мења кралеве, планине помера, господе
Боже, Исусе Христе, само си ти Боже моћан до-
вол>но да јој на пут станеш, само је Син твој
кадар да нам значење л>убави протумачи! Да,
Максимилијане, ја мрзим мртвог Борћа, кога сам
живог до јуче волео, мрзим га јер ме терети
својом храброшћу и смрћу, а највише поштова-
њем које сам према њему осећао. Ја сам тада
први пут поверовао, јер сам морао да поверујем,
да се слобода моралног избора не може униш-
тити злом, а одмах затим, још важнију ствар: да
се она не може уништити ни приморавањем на
добро. Две велике лажи: искључивост прве и још
већа искључивост друге слободе — две ортодок-
■сне лажи од којих се прави робијаш ка истина
 149

људи од када је по наговору рајске змијице Адам

загризао слободу-зло, јер је тако Бог хтео. По
буџацима унутар мене, у тами непрозирној, скри-
вено од блеска мог охолог разума који се узда
у себе, који све схвата и све може да објасни
(ђавоља алхемија на делу), љубав се у мржњу
претвара, страшна је, сатанска је реторта човек
без Бога!
А у Београду, Максимилијане, када сам иза-
шао са моје прве робије, Максимилијане, сећам
се — трећа година шестојануарске диктатуре,
примирје у фракционашким борбама, обнавља
се више покрајинских организација и руковод-
става КПЈ у Словенији, Херцеговини, Војводини
и Црној Гори, иницијатори смо многих штрај-
кова, остварујемо утицај у подружницама рефор-
мистичких синдиката, у разним културним, про-
светним, сталешким организацијама, чак и мећу
присталицама неких опозиционих граћанских
партија, Благоје Паровић и Јосип Броз коопти-
рани, партија се организационо срећује на IV зе-
маљској конференцији и Горкић, који је такоће
Јосип, Јосип Чижински, долази на чело партије
— а у Београду, Максимилијане, неко младо
време, пуно благог и светлог ваздуха: свет чудно
друкчији од оног из кога сам изашао, као да је
измишљен, као да су пролазници глумци, а Бео-
град од кулиса направљен, глумци у панама ше-
ширима и ципелама у две боје, жутој и белој, ше-
тају пред недељни ручак са децом у матроским
оделима, свраћају на пиво код „Руског цара“, лаки
без зимских капута, које су колико јуче оставили у
нафталинском мирису њихових тешких ормана
од ораховине. Као на некој бескрајној траци, као
уз музику тангоаргентина и кола у шест кора-
ка, као кабаретски играчи у неком безазленом
скечу, пред мојим суженим, ужагреним погле-
дом, промиче једно време без свести о томе да
ми у Митровици, Лепоглави, на IV земаљској кон-
ференцији постојимо. Комотно време ћувеча који
се крчка код куће (јер сви ти људи имају своје
150

куће!) док они пију пиво на тротоарима иза ни-

ских зелених ограда; жене у нокширастим ше-
ширима и ламбетвок хал>инама, пролазе оставл>а-
јући за собом мирис јаких парфема; понеки се-
љак проће са нарамицом, у опанцима и белој
кошуљи прљава оковратника, са знојавом шајка-
чом на глави, остављајући за собом млечни ми-
рис сира из канти које тегли на оба краја мотке
преко лећа; мешају се мириси жена и мирис из
канти у мојим бесним ноздрвама раширеним ко
у надражена ждрепца, који би одмах да јурне
из овог света у коме му нема места, у неки други,
стварнији, друкчији, бољи. Код „Смејкала" људи
купују свеже виршле, меснату сланину, гаврило-
вићеву саламу, кајмак, паризер, комаде емента-
лера што их младић, у белој блузи и некој врстн
беле, куварске капе, одсеца од великог котура
метар и по у пречнику, према жељи купаца са
очима пријатно већим од њихових заокругљених
стомака. И док гледам тај Београд око мене, док
гледам те оперетне теноре и сопране, ја више не
морам да се трудим, ја сада већ поуздано знам
да их мрзим онако како треба мрзети свет који
мора да буде уништен. Да, Максимилијане, без
чућења, природно, као што дужност извршавам,
не, још природније, као пгго удахнути ваздух из
груди испуштам, а да то и не знам. Ето тако, исто
тако мрзим оног човека у светлосивом оделу, са
штапом који помало жонглерски избацује у ходу,
ону жену јарко накарминисану, бело напудери-
сану, оног сељака што се пресијава од зноја и
прљавим рукавом брише чело, мрзим их што су
несавршени и знам да их морам до доброте, кну-
том и камџијом, револуцијом до новог живота
дотерати.
Дограћује се јавни клозет под земл>ом, на Те-
разијама, па је средина трга разрована, жута од
влажне иловаче и пуна граће. На напуштеном гра-
дилишту (недеља је па се не ради) деца се играју
„топова": праве полулопте од блата, па онда
 151

издубљеним делом ударају о даску, производећи

тресак на који се нико не осврће, све док један
жандарм на дужности не растера кал>аве топџије
претњама које изговара са јаким шумадијским
акцентом. А ја, Максимилијане, тога се, роћени мој,
поуздано сећам — ја, тим поводом, не волим децу,
него из све снаге, одушевљено, страшно предано
мрзим полицајца, зато што говори шумадијским
акцентом и зато што растерује малишане; и људе
и жене мрзим, и сељаке и граћане, заиста их све
мрзим, јер сам научио како се љубав у мржњу
претвара, сотонска алхемија сама већ и без под-
стрека љубав људску у мржњу ћаволску прекрш-
тава. Мрзим, Максимилијане, мржњом вечном,
оном истом којом су обесправљени синови пле-
мена Израиљова мрзели моћне и богате фараоне,
оном мржњом која је изабрани народ преко пу-
стиње превела, сачувала га до доласка Христова
који ће нас, тек ће он бити кадар да нас љубави
у слободи научи, мржњом коју су кивни Мега-
рани морали осећати према уображеним Атиња-
нима, коју су киничари гајили према вредности-
ма, коју је Диоген, кроз подсмех човеку, у свом
бурету неговао, мржњом пуританаца у округлим
шеширима према раскоши свилених капа златом
оперважених, мржњом коју ништа осим љубави
не може обуздати или заменити. Стотине Лекића
је било у мојој биографији, али баш Борће је тај
који ме је тако нагло, тако грубо, непоступно на-
терао да се усавршим у вештини мржње. Љубав
према њему научила ме је колико мржња може
да буде добродошла и делотворна у вештини жив-
љења, преко ноћи ми показала оно што други
годинама уче: у воду су ме бацили, непливача,
да нисам одмах пропливао, удавио бих се заси-
гурно.
А ја сам испливао, воде се напио, грцао, али
сам на копно стигао. Па ипак, Максимилијане,
мада обучен револуционар, мада пун мржње пре-
ма свету који треба мењати, баш тада, само не-
колико сати касније ја имам своју прву визију.
152

Не, нисам је разумео, само ме је збунила. Ништа

о њој нисам размишљао, али данас ипак знам да
је морала на мене оставити утисак јер сам је пот-
пуно из памћења избрисао, и ниоам се намерно
сећао све до недавно, све док ми моја друга, и
моја трећа визија нису просветлиле душу и ум.
Да се нисам уплашио изненадне, ничим очиглед-
ним изазване визије, зар бих је тако брижљиво
затамнио у сећању? Зар би моје савршено пам-
ћење, зар би оно пропустило да забележи један
тако чудан и значајан утисак?
Мојих два сата у Београду је прошло. Труд-
кам се у купеу трећег разреда путничког воза за
Липик. Идем у Славонију по задатку Партије.
Вече је. Не гледам у двоје људи и једну старицу
што седе преко пута мене, да не бих приметио
како ме потајно, несуздржавајући љубопитљивост
посматрају. Чуде се, ваљда, мојој висини. Гледам
кроз прозор унедоглед, преко сремске равнице,
до хоризонта који почиње нежно да жути од за-
лазећег сунца, па затим да се црвени све више и
више, и одједном пуче преда мном као на длану
кугла земаллка, и видим на длану хиљаде мина-
рета и хиљаде мујезина који вичу у тек зацрве-
нело вече, стотинама година исте речи у исто, тек
забелело прас.козорје:
Бог је највећи.
Сведочим да нема бога осим Бога.
Сведочим да је Мухамед апостол Божији.
Доћите на молитву. Молитва је боља од спа-
вања.
И видим: хиљаде, стотине хиљада, милионе
и милијарде малих људи како се у забелелом пра-
скозорју окрећу, као на неком свеземал>ском, ва-
сељенском слету, према истоку се окрећу у Ма-
року, према северу у Занзибару, према западу у
Пакистану и Кини, окрећу се према Арабији, пре-
ма Меки у Арабији и светилишту Кааб у средишту
Меке, као према магнету који неодољиво привла-
чи њихова платинска, исламска срца правих вер-
ника. А Мухамед је умро пре хиљаду и по година!
 153

И чујем: чујем огромну, непрегледну гомилу там-

нопутих жена и мушкараца у саријима, дотиима,
куртама и аћканима, како дубоко удахњују ваз-
дух и из дубине свог бића испуштају звук мистич-
ног смисла хиндуизма: „Отгашшш ш! О т т а т
р а б т е ћ и т ! О т т т т т т ! М ислимо о божанстве-
ној светлости блнставог сунца! О т т т т т т т !
Просветлимо наше душе вером и размишљањем!
О т т т ш ш ш т ! драгуљу у срцу лотоса, нека са
О т т т т г ш ш п т почне наше жртвовање!" И гле-
дам: гледам како кроз четвора врата већ стоти-
нама година улазе у златну пагоду Шве Дагон
милони косооких будиста који су босоноги пре-
шли хиљаде километара да би ходочастећи стигли
до свог светилишта. И знам, већ у том тренутку,
да бих поново и до краја заборавио, али у магно-
вењу визије поуздано знам да сви они верују, ма-
да је Христос разапет, мада је Мухамед мртав,
мада је Лао нестао са земље; верују да се Лао Тсе
родио пре два и по миленијума, да је живео на
земљи сто шездесет лета, и да је пре доласка на
свет шездесет година провео у мајчиној утроби,
верују да је угледао свет као поседели старац и
да је одмах започео разновор са шљивиним дрве-
том под којим га је мајка родила, верују да су
седу бебу од шездесет година одмах, сви почели
звати Стари учитељ, и верују да је Лао учио исти-
ну; верују да Богу служе док у Калкути спаљују
удовице преминулих мужева; верују у карма и
самсара, у добро поступање и поновно раћање,
верују да је ахимса највећа врлина и да је химса
најгори грех; верују да ће кљасти проходати и сле-
пи прогледати, да се Лазар дигао из гроба и да
је мајка божија зачела безгрешно; верују да по-
стоји рај, дакле — верују! А нема вере без про-
рока, без Воху Мана и Ахура Мазде, без Палден
Лхамо и Јахве, без светог Луке и Јована, без два-
наест апостола и мученика бачених у кавезе рим-
ских лавова! Веру је, Максимилијане, веру је ис-
лам, веру је хиндуизам, Сик и Парси, веру је Зо-
роастер и Јудеизам, веру је хришћанство, веру је
154

Схинто и Будизам, веру је и Комунизам хтео да

да човечанству, то сам, ето, управо то видео и
схватио у магновењу, за један једини трен, и исто
тако брзо заборавио, избрисао мржњом, црном
бојом превукао преко блиставог хоризонта који
је преда мном блеснуо.
Нема више визије — досадна сремска равни-
ца, у купеу мирис прл>авих ногу, белог лука и сла-
нине коју једе мој сусед здесна; нестали верници
са мога длана, мали, бели и црни верници расути
као јагњад по кугли земаљској, не видим их више
кроз прозор, већ гледам бедне сељачке чатрље и
мислим како ћемо ми, комунисти, те гегуле из њи-
хових јазбина — у социјалистичке дворце пре-
вести.
Све ћу ти испричати, Максимилијане, све по
реду, како је било, само стрпљења имај за твога
грешног пријатеља, поклони му још мало пажње,
коју, знам, није заслужио, још мало остани, само
м ало...
П рилог IV
»М1ас!а зпаеа«, 21. 12 1947.
N 3 <1ап 81а 1ј 1поуок говепја
р 1зе: Ре 1аг ЗНзколдс
КЕМА МА1ЛН
КЕРК1ЈАТЕЕЈА
N8 Напабпјх Нап, рге бег-
Небе4 оват §<хНпа и СЈопји
(зСагот егигјјзкот §гади
ТНИвке §ићегтје, госНо зе
Јозгр У1запопоУ1с 81а1јт.
О (1ги§и б1а1ј1пи, уосН зуе1-
зко§ рго1е1апја1а, р1за1о зе,
рјзе 5е 1 рјвасе зе иуек. Ка
Напабпјј Нап, <1ап пје§оуо§
гоНепја, ћПјасЗе 1 ћПјаНе
рега рокгеписе зе и пеоНо-
1ј1уој ро!гећ1 На јггаге зуо-
ји 2 аћуа 1поз1 уеНкот ко-
т и т зИ , Нг2а\т1ки 1 га1п1-
ки, јоб јеНпот се ћШ оз-
уеИјепа пје§оуа тп о § о -
з!гапа 1 ргећо§а1а Нбпоз!,
1оИко гагпоугзпа 1 оћНаге-
па гагп1т 1а1епНта На је
пето§и6е розта1гаН је за-
т о 12 јесЗпо§ и§1а.
РоСабсеп гаМ еуот ге-
НаксГје »М1ас1е зпа§е« На
Нат рп1о§ роУоНот го<1еп-
Напа Нги§а Јоз1ра У1заг1о-
поу16а, ос11и61о з а т На као
зуој зкготш Наг оћјаУ1Ш
ће1е§ки који з а т јоз о<1ау-
по пар1зао рос!з1;акпи1 о1-
к п св т та1о рогпа!е 61-
п јет се На је с1ги§ 31а1јт
1т а о јеНапаез! гагтћ, з!о
11е§а1тћ хтепа, §1о пасН-
так а. ХЈс1пПо т 1 зе На 1га
зуако§ ос1 Нћ пасНтака
т о г е <1а зе о1кг1је 12Уезпо
зЈтћоНдпо гпасепје, ра з а т
1о гарагапје оћгасНо и оћ-
Пки јеНпе 81а1јтоУот уе-
Н с т о т паНаћпиЈе ће!езке,
који, е^о, заНа оћјау1јијет
роуоћот зегНезе! о зто§
гоНепНапа ЈозНа УЈзапопо-
ујса.
»Иета таИ ћ перг!ја1е-
1ја! Роз1ој 1 перпја 1е1ј, је-
Нап, пес!е1ј 1у, 1з1а ШНга за
тШ оп 1т а т а 1о§га«Запзк1ћ,
ћака 1зкјћ, геу 1г 1отзЦ 6к 1ћ,
кар 11аН'31(л6к1ћ §1ауа! 2 а§1о
је Јозјр УЈзапопстб и гаг-
па угетепа 1тао јеНапаез!
гагп1ћ пасНтака? ТЈтогеп
зебепјет ћ 1с1г т 1ћ §1ауа о
зебао је рокгећи На за по-
у о т зпа§от иуек ^гпоуа
гаробпе јесЗап 1е 1зЦ зес1-
§1аузк 1 розао. Зозо пце
пје§оуо 1те: т а јк а т и §а
је Ца1а, Огиг1пка Кека, з1-
па је гуа 1а опако како зи
Огиг1ги обУајкаНа гуаН
зуе зстје ЈозНе. АН т а п је
т и је о<1 ре 1паез! §о<Нпа
ћПо, јо§ 12 1ео1обке бко1е и
Оопји п 1је ргебао и 1ео-
1о§к1 з е т т а г ТИНза — ка-
<1а је зећ1 паНепио зуоје
ргуо геуо1ис1о п а то 1те:
Коћа, пас 1опа1ш ћегој го<1-
пе т и С пш је, 1е§епс1а т 1
јипак кој! рогек1о уосН
јоз ос1 К и тћаће 12 Ера о
.ОН§атези, розуесет биуаг
пеутозЦ кећгоуа и б и т 1—
ћогауЈзШ ћо§ОУа, пероће-
сНу1 јипак за ,§1а зо т кој 1
је ћига, изЦ та која зи из-
1а ћоија, Наћот којј је уе-
1аг’, ги ко т која је т а б 2а
осЗзесапје ћШппШ §1ауа.
КаНа је Коћа Оги§азуШ о-
зеИо На К о ћ т а зпа§а је-
пја^а, а ћ 1<1га ро <1 иНагас
пје§оуо§ таб а зуе поуе 1
пез1исетје, р г т д п о т а 1е,
а оразпе гћо§ зуоје тпо§о-
ћгојпозЦ, §1ирауе 1 петиб-
1е, аИ и р о т е §1ауе 1з1ига,
Ика кој 1 зе т о г е з1отШ,
роз!ао је ШсегаЉе. Коћа
је ћ т јипак зетта гзМ ј
156
готап Ш ап , 1(Јеа1 1 игог
т1а<И6и којГ уес и ргуој
ггЈасЈовИ, гпа како с!а 12ађе-
ге пајћо1је 18 габе, 1ако <1а
пјеЈ»оу И т иуек роћеЛије’.
Кас1а је т1а<Иб ро$1ао геуо-
1исаопаг којГ 12 озпоуа ћо-
6е <1а Ј2 т е п 1 вуе!, зћуаИо
је <1а јака Језпјса 1 тИ оз!
ћоеоуа п1зи јесИпо 51о је
роГгећпо 81 ауозеб 1 ћШг1п1ћ
е1ауа, јег т и зе ћ И га ро-
јауЦа тпо§о§1аујја пе§о
б!о је пјееоуа ргуа т 1 а -
<1оз1 тое1а сЗа рге1роз1ау1:
БГиеазуШ — 5ћуаћу§1 па
р га у о т тезШ , и ргауо-
зЈаупот з е т т а г и ТШаза,
оразпозћ ос! з!аге гећбце
која ћ1роб1а21га пекд 1(1 еа 1
12Уап 2јуо1а као уге<1пјј1
о<1 21 Уо1 а, и арзЈгакЗпЈт
тога1п 1т УгесЗпозИта па-
1аг 1 оргауЈапје аксч е —
розГаје КШегадге ка<1 је
сЈићоко р г о т к а о и 1зИпи
сЗа оуај пуо ! п1је з1а<1ипја-
уа р е з т а о зразепји, уеб
ћезотибпа ћогћа и којој
је 1 з а т Во§ 12§ић1о (»1а^и,
зигоуа ћИка и којој роће-
(Зије јаб1, зрозоћпШ 1 з т е -
Нј1. Тгећа ћШ уебНЈ1 о<1
Во§а 1 јаИ о<1 со^ека; пе
поу1 Во&, пево котип15Нб-
к! па<1Соуек! М1асћ ЈозИ
1/ 1заг 1опоУ:б удсЈоуНо зае!е-
<1ауа озпо^и 1ји<1зко§ гШо-
1а и гезепозН <1а зе гпи,
ћ1епји које је и зуош рп -
го<1пот зЗапји иуек 1 Уо1ја
га тос1, а т о с зе зНбе за-
т о о зу а ја п је т у1азН. Зуе
поуе 1 т л /е §1а^е газ1и з1о-
§1ауо,1 ћМ п, аН таз!е 1 зпа-
§а ВхидазуШја: за т а б е т
и гис 1 згесето ?»а пе као
Коћи, пе као КЈсегаЈгеа,
уес за<1а као БауМ а; ОаУ1-
с!а ,о<1 паго<1а оћ1јић1јепоб’,
ОауМа кој! је ић1о О оћја-
1а, ргуи ге§и1агпи уојзки
и Јеги заИ ти озпоуао, бе!г-
сЗезе! еосНпа сагоуао, ГШ-
зиејсе роћесИо, Моаћ1сапе,
Атоп1сапе, 51пјсе, Е<1от1-
сапе рокопо роћипи госЗе-
пое з т а Аћза1опа, кгу зуо-
је кп п, оЗкгго 1 и кг«1 и -
2 и§10 , Р за1те пар1зао, Б а -
У1<! — ,паји 2 У1беп1ј 1 реуаб
у.гћочто§ Уо<1е 12 ОаШео-
уо§ К аја, Вау1<1 БгибазуШ,
ћ1<3г1п пајуес 1, пајизребп 1ј 1
перпја1е1ј! 1Је г п а т па
које§ је (а 1 зуејећпо је),
о<1 КаЗопа т1зНо В гиеаЈуј-
Н кас!а је 12аћгао оуај па-
сН так: па КаЗопа В 10 П121-
ја, р 1зса з!о беЗгсЗезе! 1 <1уе
тога1пе роике боуебапзНдг,
па М агка РопНја Ка(опа
1Шбко§ кој: зе 2а1а§ао га
ро§ић1јепје зујћ, т п о § о -
ћгојш ћ рпз1аНса ћип1оуп1-
ка КаШ1пе бЦа је ћ е згатп а
гауега ргоНу у1азН ргора-
1а; Ш па Магка Рогс 1Ја
КаЗопа 81апјее, рогпа1о§
ро<1 п а г ш о т Сепгог, га1о
б1о је 1е§епс1агпо зЗго^о уг-
810 зуоји зуе1и 1<1ео 1обки
ИигпозЗ, за зШабси 1 с1о-
51е<1побси који зи п т з к !
теки зс! зтаЗгаН окгиЗпот,
паЗахес! ро(роги га 1акУо
Ш1§1јеп је и п је§ о у о т ро-
з к т с п о т т з 1зНгапји <3а
КагЗашпа ћи<3е гагогепа:
С еЗегит сепзео Саг1ћа§1-
п е т еззе <1е1еп<3ат — §1а-
з1о је кгај зуаков пјебоуо§
§оуога и ЗепаЗи. ВПо ко§а
о<3 Ка(опа Иа је ћпао и
уМи, <Зе1о које зи озШагШ
1 зЗаУ0 У1 које зи гаигЈтаН
КаЗопЈ, тогаИ зи ћШ 1п-
зршаНуп! га Јо$ 1ра У1зап-
опоугса па ^1азН: пајћо1ј1
перпја1е1ј је тг1ау перп ја-
1е1ј — рогибије Ка1оп 1Ј-
Нбк1 КаЗопи боујеЗзкот —

гауега ве песе ропоуШ ако
зи гауегеп1С1 зкгасеп1 га
81ауи; уеса је §гезка је<1-
по§ кгШоВ оз4ауШ и Нуо-
1и, пеео зШИпи петШћ
§гезкош иђШ; Каг1ае1пи
1гећа гагогШ — рогибије
Ка1оп 31агц1 Б ^ т^ з-капи
ћо1ј§еУ1бке геУо1ис1је —
к атеп па катепи пе 1гећа
<3а оз1апе о<3 зЗаго^ ћиг-
гоазков, отШауе1о2, ега-
157
<1апзко8 зуеЗа; п е т а таИ ћ
перпја4е!ја, гпао је Коћа
Лаујс! ШбегаЉе Ка1оп
ОгибабуШ! К е т а таН ћ пе-
рПја1е1ја — ћо1је пе§о К о-
ћа, №бегаЉе, ОауШ, К а-
1оп, Ш ћИо 1:ој1 <1гив1 за
зе<1атп аез1о§1аУ08 1копо-
з!а»а — гпа СеИбт, о<3 бе-
Ика кој! зе то б е з1отШ,
аИ зе зауШ пе т о г е п1-
каИа!«
МАКСИМИЛИЈАН,
ДРУГИ ПУТ
МАКСИМИЛИЈАН:

. . . али ја више нимало, одиста ни тренутка не

,могу да издржим у тој јазбини! Опхрван сам
смрадом и врућином, заглувео сам од Шампио-
нове смирене, скрушене, а ипак патетичне тираде,
скамењен сам променом коју још увек не могу
да појмим. Шта се направи од човека, од оне гро-
маде шкрте на речима која ћутањем заповеда —
мислим, решавајући све време једну исту недо-
умицу: је ли луд тај старац у похабаном халату,
или је он одиста схватио нешто што је мени недо-
ступно? Је ли блесаво то што прича или је врло
паметно, како ми се на тренутак учини? Али, ка-
кво је да је његово резоновање, ја у ћумезу не
могу да издржим више ни трена. Нимало! Идем
напоље. Дићи ћу се, изаћи без речи, да бих негде,
на неком врло чистом ваздуху, у некој мртвој
тишини, и то не одмах већ тек за неколико дана,
покушао озбиљно да схватим Шампионова увере-
ња — лућачка или не, суманута или промишљена,
свакако нова; да бих појмио веру којом пошан-
дрцали или просветљени, полудели или логични
Шампион као ацетиленска лампа светли у овом
смрдљивом ћумезу.
Полазим према излазу без речи, али Шампион
на мене не обраћа никакву пажњу. Он наставља
да говори, гледајући према усправно поставље-
ном сандучету на коме ме више нема. Чујем га да
говори, обраћајући се и даље мени, и његов глас
ме прати на путу према излазу, све док нисам
изашао и винуо се у пространство чистог ваз-
162

духа неомеђеног Шампиновом и мојом муком.

Дубоко удишем зелено пространсгво што ме је
обавило и доносим неопозиву одлуку: забора-
вићу на Шампиона, макар привремено, макар
следећих неколико дана- нећу га објашњавати ни
себи ни другима! Објашњавао сам га довол>но,
најмање годину дана: сам са жутим Рођом у
канцеларији и киблом у самици, у миру и тишини
полусна, у паузама убиствене монотоније истих
питања, при пуној свести и у расплинутој ствар-
ности делиријума. Довол>но. Сувише с моје стране.
Међутим, чим сам смрад истерао из плућа,
ваздухом зеленог пространства умио подрумску,
врелу влагу са лица, осетих да се у мене прокле-
тог и против моје воље увлачи прича коју та-
кође не волим; прича одавно готова, мртва, по-
копана испод бетонског пода жуте зграде у
Кнегиње Љубице. Још увек љут на Шампиона,
а сада и на самога себе, видим да ћу невољно,
али детаљно још једном проћи кроз своју исто-
рију што је већ одавно завршена и сада постоји
само као непотребна и смешна грба на мојим
леђима. Из искуства знам да против агресивно-
сти успомена не могу ништа, осим да се љутим
на моју већ толико пута доказану неотпорност
и попустљивост. Знајући да је отпор узалудан
окрећем се у правцу Калемегдана и Кнегиње
Љубице, у правцу прошлости, и пуштам је као
живу да ми приђе, потпуно јасна, мада изборана
и остарела лица.
Јутро је. У самицу су ме довели те ноћи,
можда пет, можда шест часова пре него што су
се врата ћелије отворила и пре него што је кроз
њих, таман према светлој позадини ходника,
ушао стражар са лименком кафе и великим ко-
мадом црног, гњецавог хлеба. Не каже ништа.
Оставља доручак и без речи излази. Не кажем
ни ја ништа, мада сам — потпуно будан на свом
лежају, очију уморних од дугоноћног, грознича-
вог гледања у мрак — заустио већ да питам да
ли је кафа заслаћена. Н а време схватих да је то
 163

бесмислево. Комадешку хлеба, угл>енохидратску

бомбу коју је стражар унео, не смем да поједем
ни у току три дана, чак и када бих имао инсу-
лина и шприц да га убризгам. Последњу дозу
примио сам синоћ, следећу би требало да добијем
за сат-два, па сам —констатујем са неким збуње-
ним задожхљством — у медицинском погледу тог
влажног и хладног ћелијског јутра, првог у низу
што ће уследити, нормалан. Још два до три сата
бићу нормалан уколико не попијем кафу и не
поједем хлеб, а до тада, до тада не знам шта ће
бити; ни после тога, мада сам управо тим предви-
ћањима испунио пробдевену ноћ. Нисам мислио
на Радишу; ни на Шампиона; ни на Русе. Мислио
сам, будан, грозничав од влаге и хладноће испод
кратког и танког ћебета, мислио искључиво: како
ћу разговарати са иследником уколико ме не
позове одмах, пре него што ме моја стерилна
гуштерача и испоштене ћелије организма без ин-
сулина отерају у оно понижава|уће лудило што
на уста шаље неконтролисана бунцања. Видим
себе, у тој соби коју сасвим нејасно и неодрећено
замишљам, очи у очи са иследником (великим,
црних бркова, који говори ијекавски), видим
себе морално надмоћног, иако везаних руку и
изубијаног лица, и тада ме — неколико пута у
току ноћи — облива хладан зној: чујем како му
говорим да нећу да једем клупче суве вунице
сувим устима и спарушеним грлом, јер ме то
гуши, немам ваздуха; слушам себе како вапијем
за водом коју ми не дају; видим себе како сума-
нуто почињем да гутам храну коју ставе на
земљу, као кучету, па као куче, везаних руку,
лопоћем из тањира језиком, умрљана лица, али
неспособан да се уздржим, те ми одједном хладна
ћелија постане врела, поцрвени тамна пред мојим
очима, стид ми запали слепоочнице и сасуши
једњак тако да се оно мало пљувачке што успем
да сакупим по пгуштаво сувим непцима и десни-
ма, заглави у пролазу, опоро зариба по суженом
грлу.
164

Тако је велики стид у мени, заправо не ни

стид него страх од стида, бојазан да ће ми после
дати инсулина и оставити ме да живим са срам-
ном успоменом на себе недоличног, да све остале
стрепње те ноћи и јутра не успевају да стигну
до мог разума. Тек један велики, монолитан
ужас, тек та слика, та визија понижења заокупља
сву моју машту упркос разуму, упркос свести да
би било паметније мислити о варијантама у ко-
јима нећу бити беспомоћан, али свакако дужан
да дам одговоре на питања што ће ми, свакако,
бркати иследник на ијекавском поставити.
И коме бих могао да испричам, чак и да ми
се та прилика указала, ко би могао да схвати и
да поверује, да не посумња како кокетирам када
кажем да сам најсрећнији тренутак у животу
доживео, не у свом детињству, како то бива, не
на акцији Кучево—Бродице, рецимо, не прили-
ком ослобоћења Београда, наравно не у сексу у
коме ниигга нисам никада доживео, него баш у
сивој затворској самици, тог влажног ћелијског
јутра после ужагрено бесане ноћи. Ево једне ба-
налности — истине коју сам открио тада: мада
садржи неке обавезно исте елементе, срећа се
увек појављује на друкчији начин, не понавља
се два пута и може да буде последица било чега
на свету: несреће, лепог дана, патње, врло често
лажи, смрти, неправде, бола, било чега.
Било је око осам чаоова, сат су ми одузели,
као и шприц, инсулин, марамицу, нешто ситниша
из џепа, али ипак мислим да је било око осам
чаоова ујутру — управо време да примим, можда
и свих 50 јединица због узбудљиве ноћи што сам
је претурио преко главе, када су се врата ћелије
отворила и стражар ми је (исти онај што је унео
угљенохидратску бомбу уместо доручка) сада
службено и мрзовољно рекао:
— Ајдемо.
Није морао ништа више да каже. Знао сам
шта то значи. Знао сам да ћу прибран и досто-
јанствен погледати брку у очи, да ћу му мирно
 165

и надмоћно одговарати на нитања, трезвено, ар-

гументовано, неконформистички, спреман на све
последице које етика и самопоштовање захтевају
од правих људи. Срећа је највећим црквеним
звонима лупала по мојим ушима, трештали су
затворски ходници, лупало је моје скојевско
срце, тријумфално кликтало због победе тако
гласно да ни смутљива, подмукла, једва чујна
свест о будућим испитивањима, после првог на
које ме воде, није могла да умањи велико славлл
у мојој малој, измученој души. Знао сам тада:
макар на првом састанку са иследником пона-
шаћу се достојанствено. И то је нешто. Предста-
вићу се као што треба. Неће бити клупчади ву-
нице, нећу кукумавчити за водом, нећу причати
делиричне глупости! Тог дана, свакако не —
а после — нека буде после шта буде.
Ево и друге истине која је, понављана веко-
вима, морала да ггостане банална и тако стекне
важан предуслов истинитости: само велика срећа
може да се преобрати у праву несрећу. И то сам
дознао тог затворског јутра, тек десетак или два-
десетак минута касније: цео судбински круг у
непуном сату живота једног обичног, малог, идео-
логисаног дијабетичара.
Соба је била сасвим обична, ни испод ни из-
над мојих очекивања: писаћи сто и две дрвене сто-
лице са наслоном; једна за њега, друга, насупрот
ове, за мене. Дугачка клупа уза зид. Поред клупе,
у углу, вешалица и на њој висе кожни капут и
кожни качкет. Лево креденац, али не од дрвета
од кога су направљени остали канцеларијски ко-
мади намештаја, него фурниран, очигледно узет
из комплета мебла што је у друге сврхе служио,
граћански се башкарио у некој угледној и масив-
ној трпезарији. Прозори дупли: на унутрашња
крила, која су отворена према соби, рајснеглама
је причвршћен плави, избледели пакпапир; кроз
спољашња, затворена, видим гвоздену решетку а
кроз њу слепи зид светларника. Стојим лицем
према прозору и чекам шта ће да се деси: хоће
166

ли или неће, и када ће да се иокрене ситан, мр-

шав човек у раму прозора, лећима окренут према
мени. Коса му је јарко црвена, врат пегав, има
на себи браон сако, превелик за њега, тако да му
се фатирана рамена сливају низ руке, а рукави
покривају готово целу шаку. Панталоне су му
плаве, од истог материјала као и сако, само друк-
чије боје — јединог материјала и једине две боје
које се у то време још могу наћи по прашњавим
и празним излозима Београда.
Како минути пролазе, расте у мени све више
недоумица: шта да радим? Да седнем? На клуиу
или на столицу? Да кажем: „Добар дан?“ Да се
накашл>ем? Да уврећено изаћем из собе? Да му
добацим нешто духовито и заједљиво како би
одмах знао с ким има посла, тај уображенко у
браон сакоу и плавим панталонама?
Од многих замисли не остварујем ниједну.
Стојим и ћутим, осећам како буја у мени нела-
годност што пролази време и прави тренутак да
се нешто достојаиствено и значајно учини. А он,
Роћа (никада нисам више дознао о њему, ни пре-
зиме, ни звање, ништа осим тог, вероватно надим-
ка, којим сам чуо да га ословљавају), стоји и гле-
да у светларник. Да је жив, да није лутка из из-
лога, са рићом периком на глави, видим само по
томе што му се шаке, прекрштене на лећима, нер-
возно и несвесно стежу и опуштају. Чудно су,
упадљиво ситне, и однекуд ме, сасвим апсурдно,
сећају на оне главе уроћеника што се иарочитим
процесом после смрти умањују до величине јабу-
ке. Песнице су му отприлике толике, недорасле,
али нису црне и смежуране, као стармале, у пе-
пелу печене уроћеничке лобање, већ врло упад-
љиво беле и глатке, и чврсте, и нервозне, видим,
мада само допола вире из предугачких рукава.
И када је већ очај почео да ме хвата што то-
лико дуго ћутим, неспособан да се одлучим за
праву реченицу и поступак, а време пролази и све
је неприкладније оно што је требало да учиним
спонтано и сигурно чим сам ушао; и када је он
 167

осетио да је дошао прави гренутак и да су његова

окренута леђа постигла жељени ефекат (све ми то
пролази главом, истерујући из ње моју малопре-
ђашњу сигурност и срећу) баш када треба — ћу-
бре, помислих — Роћа се окренуо:
— Седи — каже, бело ме гледа жутим очима
и показује на моју столицу.
Можда сам неправедан према себи. Можда и
нисам могао да учиним било шта више и боље у
тим околностима, можда, коначно и нисам изгле-
дао тако глупо и бедно како ми се то, накнадно,
мазохистички расположеном, увек чинило. Где
сам, уосталом, погрешио тог првог јутра? Тек
изишао из такозване велике среће? Неспреман за
Роћу? Без икаквих знања о иследничким ситуа-
цијама? Храбро је било од мене што сам пошао
према столици крупним корацима, желећи да се
у чврстини мог хода наслути чврстина мог карак-
тера, што сам усправно сео, ноншалантно пре-
крстио ногу преко ноге; храбро зато што сам
ипак сумњао да је све то довољно: да је корак
заиста достојанствен, пребацивање ноге преко но-
ге заиста немарно. Али, шта сам могао друго да
учиним него да седим и осећам Роћу који је за-
шао иза мојих лећа, и ту, нем, чекао — знао је
он тачно шта, знао сам и ја. Па ипак, нисам могао
да спречим бујање нелагодности у себи, нервозу,
готово хистерију која расте у ишчекивању њего-
вог првог корака, прве речи, било чега, нечег што
ће ми дати прилику да се понашам, говорим, бра-
ним се, нападам — радим за себе и против њега.
А он ћути, ћути иза мојих лећа. И у једном од
миленијума једног од еона, ја почињем да гово-
рим, неупитан, сам од себе, дугме је неко у мени,
злобник и моћник неки, притиснуо. Говорим, го-
ворим, говорим, лудим од сопствених, глупих, не-
потребних речи, али говорим и даље, реч се преко
речи саплиће, и хтео бих, али не могу да се зауста-
вим. Непроспавана ноћ, велике припреме за тај
тренутак, то што ћути, или што има жуте и ретке
бркове, а не црне, што је ситан, жгољав, широких
168

јагодица и уске браде, риђ, јадан и бедан а не

грмаљаст ијекавац каквог сам га целе ноћи за-
мишљао — не знам, можда ме је то спречавало
да прекинем монолог који је, игго дуже траје,
постајао све глупљи и бесмисленији, све срамнији
и недоличиији. Шта бих дао да га макар сада за-
боравим, када већ онда нисам успео да га скратим!
Не могу. Сећам се сваке речи.
Почео сам релативно нормално. Протестујем,
рекао сам, или већ нешто у том смислу, што
ми је одузет шприц и мој лек. Када власти мисле
да знају толико о мени — довољно да би ме ли-
шиле слободе — морале би знати и то да сам ју-
венилни дијабетичар и да ми без инсулина нема
живота. Одузети ми шприц и лек, значи осудити
ме на смрт без суда и могућности да се браним.
Све у свему — није лоше. Мучи ме мало, док
говорим, то што не знам да ли ми је глас довољно
чврст и да ли је протест преоштро или преблаго
формулисан, пошто у том тренутку сматрам да
не би било лоше мало тактизирати с њима док ми
не врате шприц. Лако ћу им после показати ко
сам ја и шта умем! Лако ћемо ми после, мислим
у себи и смишљам како да наставим. Мећутим,
само што сам завршио прве, уводне реченице, чуо
их, замислио се над њима — одједном, као гром
из ведра неба погаћа ме посред чела страшна,
ледена мисао: па ти си, будало, пре него што је
тај ж ућа у плавим панталонама изговорио иједну
реч, пре него што се уопште потрудио да наће пут
до твојих признања, ти си, идиоте, сам, без пита-
ња, открио своју најслабију тачку! Једино што ми
је пре тог првог састанка било јасно, у шта сам
био уверен, односило се на карактер наших од-
носа: знао сам да ће то бити надметање два инте-
лекта, сукоб две политичке концепције, супрот-
стављање различитих аргумената, а у таквој врсти
сукоба веома је важна психолошка предност, над-
моћ која и не мора да буде у снази доказа, већ у
њиховом редоследу, начину на који' су изнети,
тренутку у коме су употребљени. Потпуно ме је
 169

зато збунило изненадно сазнање да сам врло ло-

ше одиграо отварање, и било ми је јасно да мо-
рам одмах још нешто рећи што ће поправити моју
позицију. И баш то није ваљало: да нешто морам
рећи, и то брзо, одмах — то сам знао; шта би
требало да кажем — појма нисам имао, па сам
тако почео да говорим било шта. То је објашње-
ње. Ту је била фатална грешка. Реч је стизала
реч, још се из једне реченице не бих извукао, а
већ сам, распричано упадао у следећу, блесавију,
очај ми се пео у образе, дрхтавицу истеривао у
слепоочнице, чак и зној у моје увек суве дланове;
згрожен и поражен слушао сам своје брбљање,
али стати нисам могао — као да је савршено не-
зависан од воље, језик је причао док је цело моје
биће хтело да заћути, макар и заувек, али одмах,
тог трена да умукне.
И тако сам све потанко објаснио Роћи: како
сИаће1еб теШ ш з представља неспособност ћелија
да метаболишу угљене хидрате а зна се, способ-
ност метаболисања угљених хидрата је основни
процес везан за већину, ако не и за све ћелије
ткива. Вероватно је то особина коју је човек на-
следио од својих једноћелијских предака, и то
сам му рекао и још га обавестио како моје ћелије
немају ту способност, па ми је зато дозвол>ено да
узимам само 150—200 грама угљених хидрата дне-
вно по шеми: 1/5 за доручак, 2/5 за ручак и 2/5
за вечеру, уз обавезно уношење путем инјекције
(то „путем инјекције" нарочито сам нагласио, нек
зна) 25—30 јединица инсулина завионо од интер-
претације теста толеранције гликозе. А интерпре-
тација тог несретног теста никад није поуздана
па, како је врло важна, може да буде пресудна
у лечењу.
Роћа нем. Еути.
А ја настављам: друг сигурно нема појма о
томе, али може да се распита и сазна да није ре-
шење у престрогој дијети или гладовању, јер екс-
тремно ограничење угљених хидрата доводи до
наглог смањења тежине, до кетозе и до појачаног
170

дијабетичког процеса. Да не говорим о томе (па

му однекуд кажем: „Драги мој колега"), ваљда
зато да бих га тако понизио! Идиот — да не гово-
рим о томе — а говорим, говорим, дах не узимам
— како лечење треба да се усмери, наравно, по-
моћу режима, који болесника одржава макар при-
ближно агликозуричним, према одржавању здрав-
ља, среће и нормалне ухрањености.
Роћа ћути, не миче се.
Бар да сам овде стао! Него не! Какви! При-
чам из све снаге, све брже и брже, причам прозо-
ру, светларнику и Роћи, кога не видим иза мојих
лећа, како ја од затворских власти не очекујем
да ми донесу срећу (јадан покушај да будем сар-
кастичан) али захтевам да ми обезбеде основне
услове за живот. Па ми се оно „захтевам" учини
преоштро, те настављам сувише понизно, о томе
како бих другу желео само да објасним, сигуран
сам, разумеће ме — не тражим привилегован по-
ложај, већ, једноставно, најједноставније: уко-
лико без инсулина поједем комадешку хлеба ка-
кву сам добио за доручак, а нека ми верује друг
иследник да је у њој било најмање триста грама,
ја ћ у наоигурно добити капиларну гломерулоскле-
розу, после чега ми не гине дијабетичка кома, и
као крајња последица — смрт.
На реч „смрт“ и моје велико, најискреније
задоволлтво, Роћа ме је песницом опалио у за-
тиљак и ту је био крај трагичног круга: из велике
среће пао сам у несрећу, тако велику несрећу,
влаетитом кривицом, да ми је ударац у затиљак
дошао као с!еиз ех тасћ1па, еурипидовско избав-
љење из ситуације која не нуди никакав излаз.
— Не сери — рекао је кратко мој бог из кор-
пе и позвао стражара.
— Води га — изустио је гадљиво.
Сав посран, очајан, страшно постићен бех
спроведен натраг у ћелију. Револуционар по за-
датку, комуниста по идеологији, затвореник по
друштвеном статусу, сисар са хипергликемичним
и гликозуричним поремећајем метаболизма, остав-
 171

ши сам склупчан на кревету два сата је плакао

као мало дете, потпуно уништеног поноса, лишен
сваког самопоштовања.
Сутрадан коначно схватам да наши састанци
неће бити надметање два интелекта, ни сукоб две
политичке концепције, ни психолошка борба за
превласт. Када сам, опет, око осам часова ујутру
сео на столицу, Роћа је без увода рекао први пут
ритуалну, званичну, магичну реч:
— Признај!
А ја, који о ритуалу у том тренутку још не
знам ништа, дознајем да о њему све знају неке
заборављене, резервне ћелије мозга, да се у со-
ковима молекула од којих сам састављен безбед-
но сачувао прави, савршено тачан одговор што
су ми га у наслеће оставили преци:
— Немам шта — кажем и гледам окер-рћас-
тог Роћу право у његове жуте зенице.
Оно што нисам умео да смислим јуче, уз оно-
лики напор и причу, само од себе је дошло дан
каоније. Природу односа мећу нама, Роћа је не-
двосмислено утврдио, лишавајући ме тако вели-
ких мука на којима сам се налазио само дан ра-
није. Све се зна, главу не треба лупати: ни говора
о сукобу два интелекта.
Тако је почело и ја се заправо почетка само
и сећам: тог првог, и, већ мање јасно — другог
сусрета са жутим Роћом. Само та два догаћаја
постоје у мом памћењу као поуздано и уочљиво
издвојене целине, које имају свој почетак и крај
(што свакако нису почетак и крај неких других
сусрета са њим), окружене стварима, мислима и
покретима који сигурно не припадају неком од
неименованих и неидентификованих, многоброј-
них седења на мојој столици већ су се одиграли
баш онда и онако како то и данас јасно памтим.
Сигуран сам зато да ме ни на првом ни на другом
ислећивању Роћа није питао ништа што би ме
доводило у прилику да размишљам о одговорима.
Првог дана је само рекао да „не серем" и био за-
иста у праву опомињући ме на пристојност, по-
172

што је то било управо оно што сам радио пред

њим, срамно разголићен до последње гломеруло-
склеротичне ћелије мог организма.
Сви остали дани мог боравка у Кнегиње Љу-
бице сливају се у дугачак, бескрајан комад вре-
мена, испуњен многим детаљима са саслушања,
али нераспорећеним у појединачне сусрете са Ро-
ћом, многим мислима, чији редослед ни поред
најбоље воље не могу да утврдим; халуцинантним
ноћима, тренуцима релативне свесности пошто
ми дају, с времена на време, трансфузију и инсу-
лин; делиричним гломерулосклерозама и дијабе-
тичким комама. Они можда знају, али ја заиста
не памтим по коме су ме систему, којој логици и
распореду враћали мећу живе и поново пуштали
да потонем у мутне воде бесвести, у којима гу-
там клупчад суве вунице и говорим неке речи
што постоје, ваљда, код њих забележене, али које
су сасвим мимоишле мој разум и меморију.
У полуделом дану био сам део полуделог дана,
једино што се у полуделом дану може, и једино
што у њему вреди бити; функција неумитних про-
цеса који се у дану одвијају, обавезан и пасиван
полудели чинилац полуделе стварности — сума-
нуте дечје игре која се одликује великом озбиљ-
ношћу и невероватном сталношћу и конзервати-
визмом. Сталност је најважнији принцип, камен
темељац ритуалне граћевине у којој се одвија бес-
коначни обред полуделе религиозне секте. И док
је затвореник (а претпостављам и стражар, и ми-
шеви из темеља жуте зградурине жутог Роће, и
командант затвора, кибле и столице, магационер
и кувар, ходници и самице, све док је иједан ка-
мичак грандиозног, полуделог концентрациоНог
мозаика) свестан полуделости ритуалне схеме која
својом канонском логиком одрећује протицање
полуделог дана — све дотле обред заправо не мо-
ж е да почне. Све док сам био кадар да себи, де-
лиричном, поставим питање: шта то ја радим у
тој ћелији, зашто лепо не узмем капу и не изаћем
из те куће у Кнегиње Љубице, какаве ја везе имам
 173

са Роћом и што је он мени уопште потребан, каква

је то игра и за чије бабе здравље ја морам да је
играм. Аругим речима: све док нисам схватио су-
штину полуделог дана и чињеницу да он не по-
знаје традиционалне заблуде цивила и граћана о
човековом месту у космосу, и да се, пропуштена
кроз полудели дан, редефинишу сва начела на ко-
јима се у школама и у пристојним породицама
толико инсистира — све дотле сам био на пакле-
ним мукама, изуједан погрешно поставл>еним гш-
тањима, дужан пред властитом савешћу, мучен
претходним знањима и принципима, забринут над
утиском који ћу оставити или над часношћу свог
поступања.
Мећутим, ритуална сталност полуделог дана
чшга своје. Врло брзо схватио сам да се полудели
дан одвија по принципу понављаних секвенци из
неког обредног филма: човек од бандере на левој
страни улице прилази бандери на десној страни
улице. Када јој приће, он одмах почиње поново
са леве стране улице да прилази бандери на дес-
ној страни улице. Последњи корак који учини
истовремено је и први корак који ће учинити на
путу измећу две бандере. Промене нема. Крећући
се праволинијски, човек измећу две бандере ства-
ра ритуални круг. То је све што треба знати.
Човек, као и увек, излази из ћелије, креће лево
да би прешао уски ходник, степенице и трем, а
уски ходник, степенице и трем прелази зато (дру-
гог разлога нема, можеш да мозгаш колико год
хоћеш) да би сео да своју столицу која је неверо-
ватно близу. постављена пред пар Роћиних ситних,
жутих, то зн и ч аво сјајних очију, надохват мале,
тврде песнице која удара без најаве и разлога, у
чему и јесте полудели разлог због кога удара увек
у место које је од раније поврећено и крваво, па
зато Роћа узима крпу. Гадљив, смирен, испраж-
њен кроз ударце, брише крваву шаку, прст по
прст. Увек исто гаћење, увек иста крпа, увек иста
краткотрајна бол и вечити страх од следећег у-
дарца који се ни на који начин не може избећи,
174

јер је и он део обреда. Исти ходник, исти смрад,

иста смирена отупелост која у влажној тами по-
сле повратка у ћелију највише од свега личи на
блажену срећу, исти свет у коме нема промене,
вечит, траје одувек и неће се завршити никада;
етапе круга које се увек и све уливају у исти круг.
Дан долази после ноћи, али није њен узрочник,
већ део ритма који је трајнији од времена и прет-
•ходи му, старији од историје, културе, цркве,
календара, цивилизације, пошто их он све одре-
ћује: кибла се празни пошто је напуњена, из истих
разлога због којих после зиме долази пролеће, по-
сле батина ручак, после једног дана други на ис-
том кружном путу по правој линији измећу две
бандере, измећу окрета улево и пута ходником до
моје столице у Роћиној канцеларији или до
жртвеника ЕшаШоз бешоп-у. Ко може да заустави
долазак пролећа, другог дана? Моја затворска ће-
лија је она земља без светла, насељена сенкама,
око које тече река Океан одвајајући затвор (је-
дину полуделу реалност) од непостојања које вла-
да свуда около зачараног круга. Нема промене у
земљи окруженој Океаном, нема промене мислио
сам, не, нисам мислио — знао сам да нема проме-
не изван схеме полуделог дана, јер је полудели
дан једино пгто постоји и бесконачно се понавља
творећи круг који је ритам — ритам коме је од
свега што можемо да наслутимо најсличнији ри-
туал: раног устајања, батина, обредног захтева
„Признај", и катехизичког одговора „Немам шта",
ручка, ћелије, и пристајања без питања на неумит-
ност круга. Један круг око моје столице, други
круг око моје столице, трећи круг око моје сто-
лице, па онда, негде иза мојих лећа неопозиво ок-
ренутих свету, Роћа застаје, мали, рић као пакао,
танких костију, превеликог сакоа, сав од жила
и ноктију, упалог стомака, напет до прскања,
ж рец крволочног срца чије се црвено пламсање
види кроз сужене отворе његових жутих зеница.
И ма колико изгледало невероватно, тачно је
да је мећу зупчаницима полуделог ритуалног ме-
 175

ханизма било готово немогуће мислити о конкрет-

ним стварима, о нечем што иије моја затворска
земља окружена Океаном. Мислио сам, наравно,
и на Злату, и « а Радишу, и на Шампиона и на злоје
политичке дилеме, али сам тренутке одвојене за
свет изван обредно затвореног круга доживљавао
као краћу, као посезање за нечим што ми више
не припада, као малу и недоличну световну тајну
једног, за цео живот замонашеног редовника. По-
грешио сам јутрос улазећи у Шампионову јазбину:
није он ништа схватио, није схватио да је његова
сумануто доследна робијашка одисеја не само
стварна у смислу који догаћаји добијају преко
курве историје, већ да је робијање осмишљено и
изван нашег цивилизованог памћења, да је логор
природан амбијент за нашу врсту, да је премла-
ћивани затвореник нормалан представник људи
као и поп, аутомеханичар, судија, секретар изврш-
ног комитета централног комитета или било ко
други. Нисам ја на робији, и не бије ме Роћа, због
неке грешке коју сам починио у оном првом жи-
воту. Није једноставно могуће да се цела ова ствар
збива због састанка са Шампионом на пропланку
Кошутњака, због мог разговора са Златом или
због Златиног разговора са Радишом. Сувише је
озбиљан, сувише темељан систем, сувише примар-
на основа на којој почива обред полуделог дана
да би такве детињарије могле неког да уведу у за-
чарани круг једне аутентичне егзистенције, у свет
чија су правила перенијална, друштвени договор
и подела посла савршено прецизни, све полуге
механизма тако логично усклаћене да читава
схема мора имати основу у човеку из оног далеког
тренутка у прашумској магли најранијег детињ-
ства прерационалног бића, тренутка у коме је
рћекапггориб егесШб постајао оно што ће после
тога човечанство бити. Иелија, Роћа, кибла, де-
лиријум, грацилни пројектил од слоноваче — за-
твор, јесте облик живота сгворен тачно по чове-
ковом обличју. Ништа друго што постоји није
176

слично људима ни мање ни више од полуделог

дана мећу полуделим недељама историје.
Знао сам тачно због чега сам доспео на моју
столицу пред Роћиним жутим очима, мада, нарав-
но, то Роћи нисам хтео да признам, зато што је
такав закон полуделог дана и што је то моја ри-
туална дужност у спровоћењу робијашког обреда.
Било је довољно да слушам пажљиво питања која
ми поставља Роћа, да проведем две недеље у за-
једничкој соби са осталим затвореницима и да
саберем два и два, па да схватим зашто сам само
ја у самици, зашто ми се толика пажња указује,
чему имам да захвалим што ме третирају као по-
јединца у гомили истих, за батине одрећених. Ни-
шта њих нисам занимао ја, ни приближно агли-
козуричан једног дана, ни потпуно делиричан дру-
гог. Као до лањског снега било им је стало до мо-
јих размишљања и закључака, до мојих уверења,
политичких симпатија и приватних антипатија.
Стрпали би ме, не размишљајући, заједно са свим
оним учитељима, начелницима који су хтели да
буду министри и министрима који су хтели да
буду над министрима, са кукавицама и занесења-
цима, шпијунима, црногорцима и првоборцима у
исти фургон, не бринући уопште о томе што би у
Бакар на Јадранском мору стигао мртав, са ско-
реном белом пеном на устима. Њих је занимао
Шампион. И ја сам схватио да ћу добијати помало
инсулина, да ће ми, кад постане јаоно да умирем,
убризгавати мало туће крви у вену, само док ве-
рују да им могу рећи нешто о Шампионовим веза-
ма, са Русијом или са неком тајном простаљини-
стичком организацијом у земљи, која уместо на-
шег Тита, може неког другог да довене на власт.
Нисам се бојао смрти. Још у четрнаестој, пет-
наестој години знао сам све о себи: у нашем ку-
патилу у Фердинандовој, где ми је Радиша де-
монстрирао онанисање, схватио сам да је то једна
од ствари коју у животу нећу искусити: знатно
раније помирио сам се са чињеницом да никада
нећу јести као остали свет, ни играти се као сва
 177

друга деца; нешто касније дознао сам из поузда-

них, научно прављених америчких статистика да
јувенилни дијабетичари живе у просеку око три-
десет година, уколико преживе пубертет. Било ми
је јасно да Димитријевићи завршавају свој ход
кроз ратове, збегове, свињце, касабе, магазе, висо-
ке школе и градове, да окончавају своје посто-
јање у мени истањеном од дијете и затрованом
од оријенталне крви која се, изгледа, пропуштена
кроз филтер цивилизованости, згруша и поквари
већ у трећој генерацији чистих гаћа и пломбира-
них зуба. Врло рано сам стекао свест коју други
стичу знатно касније или никад: конкретно, ствар-
но, готово чулно сазнање да нисам бесмртан, да се
питање живота и смрти само од себе решава у
корист смрти, чим се отворено, разложно и по-
штено такво питање постави. Ја сам питање по-
ставио и одговор добио много пре него што сам
упознао Роћу и жуту зграду у Кнегиње Љубице.
У осамнаестој години имао сам знања која зрело
човеково доба тако битно одвајају од филозоф-
ског дечаштва и младости. Већ у тим годинама
сам увелико изашао из инфантилности у којој
многи проведу цео живот: умру верујући да је
смрт нешто што се дешава само другима. И зато
се, мада годину дана у њеном првом суседству,
нисам бојао смрти ниједног тренутка, знао сам да
се умрети мора и да то није најжалосније у чове-
ковом животу.
Схвативши шта Роћа хоће од мене, нисам
почео да глумим човека који нешто зна, али неће
да ххризна, зато што сам желео да сачувам жи-
вот. Нисам чувао моју измишл>ену тајну зато да
би их уцењивао за инсулин и трансфузију. За-
иста не. Мада делиричан, био сам свестан да из
зачараног круга у Кнегиње Љубице нећу изаћи
жив чак и кад би се на време појавио Исус, и
када бих ја неким случајем био Лазар. Из лудог
дана се не излази, јер нема куда из њега да се
изаће осим у смрт или у други луди дан. Здравље
ми је било уништено, муке које сам трпео биле
178

су веома велике и разлог због кога иисам умирао

упркос свему, уколико није у оној блесавој и не-
објашњивој тврдоглавости живота у нашим дама-
рима и ћелијама, био је у мом делу задоволЈСтва
на који сваки учесник ритуала има право, у мојој
малој освети коју сам припремао творцима и жре-
цима полуделог дана.
Ја сам, наиме, знао нешто што они нису зна-
ли: знао сам да не знам ништа о Шампиону, сва-
како ништа о ономе што би њих могло да занима!
Јер моја прича је врло једноставна и банална, ве-
рујем чак баналнија од приче било ког учител>а
или начелника из фургона којима се крдо транс-
портује до Јадранског мора. Прича бескрајно глу-
па, тако апсурдна да се сасвим лепо продужила
у апсурд и гвоздену логику полуделог дана.
Једног јутра, у септембру (таман сам се спре-
мао да поћем на први час последњег разреда у
гимназији) зазвонио је телефон. После дуго вре-
мена поново сам чуо Шампионов глас.
— Шта радиш, Макоимилијане? — пита.
— Ето — кажем — ништа. Спремам се у
школу.
— Остави школу, Максимилијане — рече и
заћута.
Чекам како ће наставити.
— Ствар је важна — каже. — Крени одмах
према Хајдучкој чесми. Од ње десно, када се по-
пнеш степеницама, води путел>ак. Иди путељком
триста метара узбрдо. Доћи ћеш до пропланка.
Ту седи и чекај ме — рече Шампион и спусти слу-
шалицу. Телефон учини једно, у целој соби чујно
и мистериозно: клик!
Остављам школу. Крећем одмах и стижем до
Хајдучке чесме за педесет минута. Пењем се пу-
тељком триста метара и долазим до пропланка.
На врх брда Шампионово обличје, његов три-са-
-два изглед природне појаве у зимском шињелу
што каљав по доњем рубу сеже готово до ципела,
Шампион везан за блато Кошутњака, израстао из
њега тако неопозиво да га са ивице пропланка, на
 179

којој сам застао, не разликујем од суседног хра-

ста; његову велику главу са лавовски разбаруше-
ном косом од околних крошши громадних дрвета,
а његово чворугаво лице од неког старог пања,
некад, давно, невешто искасапљеног тупом секи-
ром. Накнадно мишљење је лажно мишљење: мо-
гу ја сад да мислим о мени на ивици пропланка и
Шампиону споменички подигнутом у његовој сре-
дини, што год хоћу, да се смејем или плачем, да
се ругам или дивим, да презирем или обожавам
оно што сам некада ценио или ниподаштавао: без
значаја је. Онда кад сам га гледао, уграћеног из-
мећу неба, земље, шуме и ваздуха, природну по-
јаву мећу природним појавама, имао сам само
једну, ону, бившу памет и само сам њоме могао
да расућујем и мислим. Мислио сам да је Шам-
пион величанствен, да чак и ја растем у очима
неке непристрасне вечности зато што се налазим
заједно са њим на тајном састанку, одрастао чо-
век са одраслим човеком који је некад, једном,
тако исто позивао на састанке и давао задатке
мом херојски погинулом (или за двадесет сребр-
ника продатом), фантастичном Војину.
Никакве, ама баш никакве везе нема седи
старац из смрдљивог ћумеза, са Шампионом ко-
ји стоји насред пропланка и чека да му прићем,
два су то различита човека која само неком
чудном случајношћу личе један на другог. Не
пружа ми руку — мени засталом у подножју
Шампиона, мени смртно озбиљном, главе заба-
чене уназад да бих га гледао у лице — већ ме
позива да седнемо на велико обаљено стабло које
је у рубу шуме што окружује пропланак, мало
заклоњено ретким дрвећем, тако да ни онај који
би наишао у овај забачени део Кошутњака не би
одмах приметио наше присуство. На све је, очигле-
дно, мислио, али изгледа да није докраја смислио
шта треба да ми каже, или макар како треба да
почне таш и разговор, иако га је сматрао веома
важним. Седи Шампион поред мене, гледа преда
се и ћути, добрих пет минута ћути, као да је за-
180

боравио да сам поред њега и да смо у Кошутња-

ку зато што нешто треба да ми саопшти. Ја се,
наравно, не усућујем да нарушим тишину, било
питањем било разговором, па тако у муку седимо
на обал>еном балвану све док Шампион не поче
да говори.
Никада толико и никада ни издалека тако
интимно Слишковић није разговарао са мном, а
почео је тако споро и тако издалека да ја до
пола разговора нисам могао ни да наслутим у
ком правцу, до каквог закључка жели да доведе
дугачку, готово исповедну причу коју је као мо-
нолог замислио:
— Од тог сусрета са Павелом Фјодоровичем
Јудином — започео је причу негде из средине
Слишковић, све једнако гледајући пред себе, по-
мало љутитим тоном или толико озбиљним да се
чинило како бес или мрзовољу речима прикрива
— има неких осам месеци, почетком фебруара
ове године срео сам га у ходнику „Борбе":
— Как поживаете товаригц Слишкович? —
иита Јудин.
— Ничего, помаленвку, товариш К)дин. —
одговарам.
— Вб1 сеичас оченв занвтн?
— Не оченв, работа может подождатБ.
— Ну так, поидемте ко мне на чашку чаго.
Настолшего, русского.
— Ну раз так, поидемте к вам на чашку чак>,
товариш К)дин.
Знам ко је Јудин, не мора то Шампион да ми
каже, зна то цела Југославија: уредник За трајни
мир, за народну демократију, листа који је
покренуо Информбиро одлучивши да редакци-
ја буде у Београду, а да јој на челу буде баш
Шампионов Павел Фјодорович, јчовек моћан,
делегат СССР-а у Информационом бироу, не-
сумњиво први у рангу мећу совјетским пред-
ставницима код нас, члан партије од 1918.,
 181

добитник Стаљинске премије 1943. године за

рад на „Историји филозофије", кандидат за
члана ЦК !— трешти му биографија као плех
музика!
А када су стигли до његове канцеларије у
анкеру „Борбе" — прича даље Шампион —
Јудин се одједном опасно смрачи, постаде зами-
шљен и забринут. Каже Шампиону да не жури
са закључцима, да га погрешно не схвати, нипгга
он конкретно не траж и од Слишковића, само
га обавештава, као партијски друг партијског дру-
га, мора му, њему, свом саборцу рећи да постоје
поуздани подаци о идејном скретању неких истак-
нутих руководилаца у „Борби". Није важно о ко-
јим је друговима реч — то ми Шампион за сада не-
ће рећи — важно је да ни Јудин ни његов помоћ-
ник из листа За трајни мир, за народну демо-
кратију (мада тај друг урећује и сталну руб-
рику „Борбе" — „Кроз Совјетски Савез") .не
могу да доћу до информација о том скретању,
а Слишковић може. Па онда Јудин каж е Шам-
пиону:

— Сталин оченв, беспокоитсн о К)гославии.

Он не равнодушен к судвбе КЗгославии. Сталин
хочет знатв и МБ1 ему обазанБ1 сказатБ. М бг ему
АолжнБ1 сказатв.

Слаже се са њим Шампион, каж е му да му

не може ни рећи колико је истим бригама оп-
хрван, реч му је из уста узео товариш Јудин.
Њихове партије су партије комуниста, њихове
земље су братске земље социјалистичког табора,
циљеви су им исти — победа светског пролете-
ријата, па морају заједнички и деловати. Све
је разумео Шампион:

— Н у да, а понвл, товаршц Павел Федорович.

К тоже заметил. Все размвгчилосБ — каже —
угасло револЈоционное пламв, мешанское чудо-
више разинуло паств проглотитБ нас хочет, а мб!
дискутируем, Село гори а баба се чешл>а, если ВБ1
знаете о чем н думаго.
Није знао друг Јудин ту пословицу. Допала
му се. Двапут је поновио замишљено:
— Село гори, а баба се чешља, да, да, — село
горит а бабка причеснваетси. Поннтно. У нас на-
род говорит: змел стела хвост чтобв1 голову сбе-
речБ. Зто ведБ похоже, товариш Слишкович,
правда?
— Так точно, товаршц КЈдин — каже Шам-
пион.
— Евде чаику, товаршц Слишкович?
— Спасибо, Павел Федорович.
— Сахарку, голубчик?
— Немножко, т о л б к о немнож!Ко.

Тако, уз чај, реч по реч, дођоше бога ми и

до последње партијске казне којом је Слиш-
ковић кажњен, до његовог смењивања и пре-
бацивања из Агитпропа у редакцију „Борбе“.
Моли Јудин Шампиона да му све исприча, све
га занима, ништа нек не изостави, партијски
друг све може партијском друту да каже. И
прича Шампион све, атмосфера приона, срдачна,
комуниста разговара са комунистом, годинама
се, каже ми Шампион, тако не разговара у на-
шој партији, кликће Шампиону срце, олакшао
као да је скинуо велики терет, тешку мору ода-
гнао, прича као да пева!
Ту Шампион, ако се добро сећам, зачас за-
стаде, диже се са брвна и поче замишљено
да корача испред мене.
— А зар ти не би, Максимилијане? — пита
ме, настављајући и шетњу и серију питања. —
Зар ти не би рекао другу Јудину, да је тебе пи-
тао? Зар је требало нешто прећутати? ,Моје‘ и
,твоје‘ не постоји у комунизму, па нема ни моје
ни твоје партије — комунисги су једно! Зар не
мислиш и ти тако, Максимилијане?
 183

И не покушавајући да смислим шта мислим,

нити да сазнам зашто ми све то Слишковић
прича — мени, дечаку са којим једва да је
разговарао до јуче — ја сав напор усредсре-
ћујем на то да лицу дам израз који би био
на висини ситуације, па брзо одговарам:
— Свакако.
— Ја сам му све и рекао, — каж е Шампион.
Рекао му је да већ одавно осећа опасност,
као пси и мачке земљотрес, тако је осећа. Рекао
му је да смо ми земља сељачка, примитивна, на
нивоу првобитне акумулације и да је та економ-
ска основа још у рату почела да одрећује ниво
идејне свести у покрету. Многи нису ни за реч
комунизам чули када су нашим редовима при-
ступали. Није тај народ Шампион ценио. Јудину
их описује као сплашене и смрдљиве, у ћураци-
ма и гуменим опанцима, вашљиве бошње, каже,
србијанске гегуле, распричане дјетиће (а ја ми-
слим како ли је то на руски превео) — уро-
ћеници, каже, са племенском етиком, нешто ро-
мантичних ћака из граћанских породица, по неки
Јеврејин, банда сељачка, углавном, кожу је до-
шла да спасава, голи свој и јадни живот, а не
револуцију да диже. А они су их све примали, све
који су хтели да доћу одмах у елиту уврштава-
ли, покрет очас постаде етихија сељачка у ко-
јој се као у блатњавој бујици тек понегде држи
понеко острвце идејне чистоте. Крастава дечур-
лија голишавих гузица, краве и козе, грмаљасте
женетине по збеговима које као циганске чер-
ге вуку за собом — спровод, каже Јудину, спро-
вод, а не колона револуције! Објашњава му за-
тим како је схватио да је оно што недостаје Ју-
гословенској партији — Бриселско-Лондонски
конгрес СКП(б), дакле II конгрес, и донекле III
конгрес СКП (б) на којима је Лењин јасно раз-
граничио своје ставове од мењшевичких, схва-
тивши сву важност питања партијског чланства и
184

дилеме: примати све симпатизере или само про-

верене и идејно зреле.
А друг Јудин преко пута њега, замишљен, ми-
ран, тек понекад једва приметно климне главом,
или отпије мало чаја, или се удобније на столици
намести, али ништа не говори. Не прекида Шам-
пиона. С великом пажњом слуша, па се Свето-
зар потпуно охрабри и све му о својим партиј-
ским казнама и смењивању исприча.
Прича о његовим казнама била је доста ду-
га и врло хаотична. Међутим, док је њу причао
као да је потпуно заборавио на мене и као да је
само себе подсећао шта је све Јудину говорио.
Морам признати да ми је и онда, мада страшно
збуњеном због изненадне и тако неочекиване
Шампионове поверљивости, помало сабласно де-
ловала ситуација — ја на балвану, изнад мене
плаво небо, дрвеће које тек почиње да жути, вла-
ж на земља пропланка по којој великим корацима,
театрално и неспретно у исти мах, корача грдо-
сија Светозар причајући причу којој једва ра-
зазнајем главу и реп, јер Шампион бира из ње
само неке детаље, док друге подразумева и пре-
скаче. Поред тога, то што је несвестан мог при-
суства и то што прича није мени упућена испу-
њава ме све време великом нелагодношћу, па
сам најслабије запамтио управо тај део кошут-
њачког разговора. Ооновних ствари, наравно, ипак
се сећам:
Први пут је кажњен у партизанима због ле-
вог скретања када је својеручно убио једног ко-
мандира зато што се швалерисао. Изричући ка-
зну, Шампиону су у грешку урачунали и једно
раније стрељање — неких кулака који из свог
сељачког брлога нису са бригадом хтели да крену
за Босну. Мучно је због те казне Шампиону, увре-
ђен је, али ипак мора у себи да призна да је
пушка — пушка ове док пуца за партизане, мада
се већ тада боји да је то парола која добија рат
по цену пропасти револуције. Али схвата да је
 185

пушака мало, и да су потребне револуцији, а да

његови поступци ратнике из строја терају, схва-
та да не могу без репоња, па се мири некако са
казном, верујући да и они који га кажњавају
заправо немају ништа против стрел>ања бедника
који усред офанзиве има времена за швалерацију.
Не кажњавају, мисли у себи Шампион, другови
њега, већ му због других казну изричу, граћане
и репоње заваравају, па Светозар, утучен, ћути
и гура, пристаје да буде жртвени јарац, пример
за углед, како тада мисли, демагошки уступак
који је потребан покрету.
Зато му друга казна утолико теже пада јер
њу не може никако да објасни. Да ли интересује
друга Јудина, да није сувише одужио, пита Шам-
пион, да га не гњави детал»има? Ништа не зна
Јудин, а све га занима, нека Слишковић само
прича, дуг је дан, каж е Јудин. И ја видим да је
Шампион сасвим, потпуно смео с ума да запра-
во мени прича причу, да се разговор са Јудином
одавно завршио, видим да је сасвим заборавио за-
што је у Кошутњак дошао, па миран и погружен,
јпотиштен због нечег, уплашен, саблажњен, че-
кам када ће из прошлости у стварност да се вра-
ти. А прича ми је од раније позната, тада само
чујем непгго више детаља.
Крајем 1946. прочита Шампион у локалним
цетињским новинама вест о бакалину који је от-
кривен у краћи: од неуких сел>ака, већих репо-
ња но што је сам, са својом бакалском памећу,
на превару је буд зашто узимао тачкице, за њих
куповао робу па је онда по баснословним ценама
продавао. И све то — подвлачи Шампион, скреће
пажњу другу Јудину — у земл»и пуној сакатих
бораца, гробова и порушених кућа, босоногој и
социјалисгичкој, у народној земл>и — зеленаш
народ пљачка. Можда би преко тога Шампион и
прешао, љут и огорчен, али распамети га сасвим
одлука суда: усранци судски осудили га само на
три године затвора! И мучи то Шампиона дани-
ма, мисли, како то, богаму, зашто тако, мајку му.
186

Разговара са друговима, али они као да ништа у

тој вести не виде: мало је, три године је мало,
кажу, и пређу на неку другу тему, питају шта
ради увече, хоће ли до клуба, ништа Шампион
не разуме! Пресретне Црног, све му исприча, а
Црни:
— Мало је, три године је мало, него, требало
би што пре завршити анализу и донети смерни-
це, може ли до сутра?
— Завршићемо, радићемо и ноћу — каже
Шампион, али целу ноћ на бакалина мисли, па
сутра ујутру уместо у канцеларију, он на Цети-
ње запуца. Одржа им говор: морал је или чврст
или није морал, или је оно што их је као покрет
одржало кроз четрдесет година постојања, или
је чисти граћански формализам, изигравање прав-
де кроз труло либералистичко поштовање зако-
на! Чији је то закон, пита се Шампион, закон
бакала и црноберзијанаца или закон пролетерски
који од контрареволуције чува социјалистичку
земљу радника — и тако цео говор који је Јуди-
ну одржао (или можда и није, откуд знам) Шам-
пион себи понови, са/мо га наглас преда мном не-
мим, на балвану, тужним и уплашеним колико
и цетињски комитет који после Слишковићевог
говора натера суд да одлуку преиначи у: смрт
вешањем.
Признаје Јудину: би како је он хтео — обе-
сише бакалина. Вукашин Поповић се звао. Извр-
шење је Шампион лично, против законито, поспе-
шио и погубљењу присуствовао, у Цетињу је ос-
тао док све није било обављено, а када се вра-
тио у Београд — партијска комисија већ форми-
рана. И ту, кад Шампион помену партијску ко-
мисију, Јудин га прекиде:
— Кто бвхл в комиссии, дорогои мои Слиш-
кович?

Каже му Слишковић, једног по једног, а он

 187

их све записа и док пише говори замишљено и

брижно:
— Ну так, значит так: Симич, Потрч, Митро-
вич, значит Митрович тоже 6 б 1л , з т о интересно,
значит в коммиссии бмли Митрович и Потрч, зто
оченв, оченБ интересно, просто напросто заме-
чателБно.
— не каже више ништа, али види Шампион: има
Јудин разумевања за његове ставове, нешто ће
предузети, дал»е више не може, до дувара се до-
гурало!
Тако се и растадоше Јудин и Шампион. Оде
Слишковић пресрећан, осећа да је кроз разговор
са Павелом Фјодоровичем нешто покренуо, на
правом месту рекао шта треба.
— Ну товаршц Слишкович, увидимсн. Захо-
дите, не стеснаитесБ, приходите всегда, когда счи-
таете нужнвш.
— Согласен, товаршц ЈОдин, зто мои обизан-
НОСТБ.
— Конечно, ВБ1 правБ1, товаршц Слишкович.
Зто наша обазанностБ.
Иде улицом Шампион према овом стану у Пал-
мотићевој и као да први пут, после дуго времена,
дише чист ваздух. Урадиће Јудин, мисли, јавиће
где треба, сам је тавариша Стаљина поменуо,
обавестиће о стању ствари, интервенисаће Џуга-
швили! Не види улице Шампион, као што ни мене
на балвану не види док занесено прича — сада
застао у шетњи, загледан у крошње дрвећа —
није Шампион у времену у коме постоји тог на-
дахнутог тренутка после разговора са Павелом
Фјодоровичем, већ се пред њим као фатаморгана
јасних ивица и чистих слика појављује будућност,
ту је, на дохват руке, недвосмисленија од ствар-
ности коју не примећује око себе. Види Шампион
Београд: исти, исте зграде* исте улице, али друк-
188

чији сасвим после речи што ће из Кремл»а стићи.

Биди још даље — види Југославију из својих про-
летерских онова, земљу радника украшену фаб-
ричким димњацима што у иедоглед прекривају
индустријализовану и електрификовану соција-
листичку заједницу. Сви људи су обучени исто,
скромно и комотно, иема перја и паиерја за по-
влаштене, нема разлике и луксуза, пролетерска
једноставност се у свему осећа. Престаје трка за
парама, вилама и аутомобилима, нема шљокица
и парфема, други идеали су у очима милиона љу-
ди који ударничким и несебичним радом граде
светлију будућност. Нико не живи за благоутро-
бје, него за блиставо сутра. Они који нису до-
расли циљевима револуције што се несмањеном
жестином наставља и у мирнодопским условима,
издвојени су у поправне домове. Много их је у
почетку, али много је и прљавих послова које
треба обавити. Раде у градској чистоћи, фабри-
кама са нездравим испарењима, опасним рудни-
цима, тако да за радничку класу остају само они
послови који доликују човеку и рад чине најве-
ћим задовољством. Постепено, како бивају пре-
васпитани, и они стичу привилешју да се укљу-
че у друштвену заједницу, постају равноправни
чланови друштва.,
Млади вредно уче и још вредније раде, засни-
вају срећне и здраве брачне заједнице, органи-
зују слетове и радне акције, живе пуним живо-
том. Затим Шампионова визија постаје сасвим
практичарска, буди се у њему организатор, ашт-
проповац — укида се омладинска организација,
јер нови нараштаји, колективно и стручно васпи-
тавани од малих ногу, улазе право из пионирске
организације у Народни фронт или К.ПЈ. Пар-
тија је прочишћена, смањена, у њој су само ода-
брани, најелитнији кадрови, највећа је част сва-
ког граћанина, животни је сан сваког радника да
постане комуниста, али се перспектива за развој
ником не затвара: чак, теоретски, и неко из по-
правног дома може за живота да догура до члана
 189

партије. Има неколико таквих случајева, свима

служе за углед, о њима у више наврата пишу но-
вине (једне једине за целу Југославију) али
штампају се у вишемилионском тиражу и бес-
платне су, под најстрожом контролом најодго-
ворнијих људи. Ред влада беспрекоран, плгшира-
ње је савршено, ситни сељачки посед је сасвим
нестао, а са њим и сељак — цела Војводина, Мач-
ва и Семберија су један једини, велики колхоз
који по унапред утврђеним таблицама, према бро-
ју становника и потребама, производи таман до-
вољно: нема расипања, сви живе скромно и здра-
в о . . . и још штошта, не могу свега да се сетим,
свих благодети социјалистичког раја који је Шам-
пион тог дана видео у визији, али чини ми се да
је ту, баш кад је стигао до расипања, велики
Слишковић одједном, одиста нагло и неочекива-
но, прекинуо причу, и као да се враћа са неког
далеког пута, коначно погледао у мене на бал-
вану, мене потпуно одузетог од дугог, непомич-
ног седења.
Сећам се као данас — гледао ме једно време
празним погледом, можда изненаћен што ме ту
налази, па затим полако, одједном спласло, сми-
рено, резигнирано одмахује руком, брижљиво
подвија пешеве дугачког шињела и седа на бал-
ван. Зури преда се, па онда измењеним гласом,
тише, из сасвим друге интонације од оне у којој
је протекао његов једночасовни монолог:
— Како су се даље развијале ствари, знаш и
сам. Друг Јудин оде из Београда, за њим и остали
совјетски стручњаци, официри, сви — мишеви
остадоше коло да воде. Вукашина Поповића,
бакалина цетињског, црви су већ појели, али су
се Вукашини намножили, кафом у зрну и чоко-
ладом из Швајцарске, енглеским штофовима и
фрижидерима партијски морал избушили, кола
покуповали, у вилама се ужирили, по курвинским
креветима се размилели да надокнаде пгга су у
рату пропустили. — П аодједном дрекну— Као да
190

су се за половче пичке борили, јебем ли им, да

им јебем мајку бакалску њихову!
Али тај последњи узвик сасвим га је исцрпео,
са једне стране, а са друге као да је са њим за-
вршио свој приватни излет у неке прошле дане и
да се, ево баш сада, враћа мени и свом кошут-
њачком задатку:
— Ствар је озбиљна, Максимилијане, а вре-
мена имамо мало — каж е ми пословно. — Не би
требало да будемо вићени заједно. Слушај добро
шта ћу те питати и одговори ми по савести и
убећењу, јер су велике ствари на помолу.
Ту за тренутак застаде. Ја га гледам одоздо,
после сат времена укочио ми се врат од непри-
родног положаја, мало ми се манта у глави, али
се не усућујем још увек да спустим поглед са ње-
гових усана.
— Шта мислиш — каже свечано — о Резо-
луцији Информативног бироа комунистичких
партија?
Коначно спуштам главу. Гледам у земљу и
пропуштам великом брзином кроз памет све што
сам доживео и мислио у току протеклих десетак
недеља (од оног врелог дана код Нересничког туне-
ла на прузи Кучево—Бродице, када смо преко ра-
дија први пут чули невероватну вест), до тренут-
ка када сам са олакшањем. из чисто физичких
разлога, спустио главу и загледао се у мекано ко-
шутњачко тле испод Шампионових стопала.
Шта мислим о Резолуцији? Шта сам мислио?
Као и обично у тој ролни филма о мом животу,
прво долази сцена са Радишом, која, пролетевши
брзо кроз моју главу, ипак не прескаче ниједан
детаљ разговора што смо га водили пред његов
полазак за Москву. Радиша ми тада изгледа не-
достижан. Мада му је тек осамнаест година,
ни пуне две више него мени, изгледа као
момчина од двадесет; бркат је озбиљно и мушки,
а ја тек мало забрљан по врху браде и зулуфима;
он борац, рањеник, ја пионирски руководилац
одговоран за културни рад у нижим разредима
 191

гимназије; ја обичан ђачић коме професори још

увек говоре ти, а он полазник вечерње школе
заједно са војничинама, партизанчинама, коман-
дантима и борцима пред којима су сви профе-
сори мањи од маковог зрна.
Све те предности добијају једну димензију
више, готово мистичну и застрашујућу, тога да-
на у нашој дечијој соби у Фердинандовој, док
Радиша и ја пијемо кафу а Гуга и Злата послују
по стану припремајући нашег војника за пут.
Велика је ствар већ то што партија и народ шал>у
Радишу у Москву на школовање. Видети Москву,
својим очима гледати сва она чуда која из прича
знамо о престоници социјалистичког света, чу-
десног, невероватног града у коме младићи иг-
рају гопак, а једре девојке се весело смеју док
наука и удружени рад, колективизам и једна
кост постижу невероватне резултате — већ је то
довол>но да забезекне сваког. Чути оно пгго ми
је Радиша саопштио у великој тајности, терајући
ме пре тога да се два пута часном скојевском
речи закунем на ћутање, чак је и више него што
један шеенаестогодишњи активиста може да под-
несе: Радиша, са групом проверених другова од-
лази у Москву на школоавање у централној школи
НКВД-а. Ни он не зна ништа више, ни колико
ће школовање трајати ни шта ће тачно учинити:
све је обавијено велом потпуне конспирације па
ћу, излајем ли се пред неким, настрадати и ја
колико и Радиша зато што је одао партијску и
државну тајну.
Не питам га, наравно, зашто ми је то рекао,
али знам да бих био спокојнији кад у ту тајну
не бих био упућен; не зато што се бојим да бих
некоме могао испричати тако важ ну и конспи-
ративну ствар, већ зато што је борба против не-
пријатеља социјализма тако важна и комплико-
вана да светогрћем сматрам и то што сам ја, мада
ноуздано ћутљив као гроб, упућен у делић ве-
лике и непојамне мистерије што се зове Озна,
НКВД, Удба — чудне и надасве моћне комбина-
192

дије слова које и најпроверенијима сатерују

страх у кости и присиљавају их да са великим
поштовањем, увек упола гласа изговарају ове
иазиве. Све док ми Радиша није рекао да полази
у ту школу, ја сам на неки наивни начин веро-
вао да ознаши заправо и нису л>уди свакодневног
обличја, да немају проблеме и навике какве има-
мо ми, остали, већ да су више нека анонимна,
свуда присутна сила која се обзнањује на свемо-
ћан, натприродан начин, стижући увек на време
и где треба, имајући увид и у догаћаје којима
није присутна, чак у мисли л>уди пре него што су
изговорене.
Без обзира на велико поштовање према Ра-
диши, које је ова вест само учврстила, чињеница
да је удбаш један човек, и да је тог човека по-
знајем, да седим са њим и пијем кафу, некако је
умањила недокучивост те невидљиве силе, свела
је на нешто познато, па зато мање застрашујуће
и моћно. Мистификација је била тако велика да
сам се у присуству тајне коју ми је открио Ра-
диша, тога послеподнева у Фердинандовој, осе-
ћао онако како би се осећао неки уроћеник из
Малезије, из недоступних дивљина Аустралије, из
амазонских прашума, кад би се пред њим одјед-
ном отеловило оно што са страхопоштовањем
назива арунгвилта, вакан, оренда, маниту, мана,
а о чему и не покушава да просућује у својој
верничкој покорности магијским оилама изван
његове моћи. Вернички покоран, одједном сам
својим очима видео социјалистичку арунгвилту,
својим рукама опипао партијску маниту, и као
неки неверни Галилеј, ставивши руку у рану, сам
себи рекао: ипак постоји!
Тако је тајна и тако страшна била ствар коју
ми је Радиша саопштио да смо обојица одмах за-
творили очи и побегли од блеска оренде започи-
њући разговор о приступачнијим и обичнијим
стварима. Сећам се да смо, измећу осталих тема,
поменули и једну која није баш била на право-
верном нивоу тог свечаног тренутка, али се уву-
 193

кла у нашу причу, била први пут гласно изре-

чена, па зато ваљда и остала тако живо урезана
у моме памћењу.
Неко, не знам да ли је то био Радиша или
ја, поставио је хипотетично питање: када би био
у ситуацији, наравно невероватној, да неко од
нас двојице мора да бира хоће ли спасти Стаљи-
нов или Титов живот, а тако се, рецимо, коба-
јаги наместило да обадвојицу не можемо спасти,
шта би учинио?
Памтим врло добро, тачно памтим врсту не-
лагодности коју осетисмо у сусрету са том ди-
лемом, јер је дилема Стаљин или Тито морала
да буде разрешена на штету једног или другог.
Сећам се полутамне и полупразне дечије собе,
Радише који полако и замишљено, надланицом
одмиче шол>у кафе испред себе ухваћен у незго-
ди из које може само једним одговором да изиће
у чему и јесте природа незгоде. Сећам се и тога
да сам ја био тај који очекује одговор, јер је Ра-
диша позван да одговара на ту врсту питања, и,
наравно, сећам се шта је рекао Радиша и шта
сам рекао ја. Пошто је далеко одгурнуо шољу,
врпољећи се на столици, Радиша каже:
— Па, Стаљина, он је важан за цео свет.
Несвестан, у тренутку када је почињао игру
(ако је он био тај који је хипотезу измислио) да
ће питалица добити овако незгодне призвуке, осе-
ћајући неправду у томе што се ја не изјашњавам,
већ чистих руку гледам како он извлачи дебљи
крај, Радиша се набусито обрецну на мене:
— А ти?
— Не знам — кажем — ипак Тита. Он је
ипак наш.
Даљи ток разговора сам заборавио, али није
нимало случајно што сам се, суочен са Шампио-
новим директним питањем, прво сетио овог до-
гаћаја и дилеме што је као тамау, градоносан об-
лак пројездила измећу мене и Радише. Две зна-
чајне, две велике ствари одиграле су се у мом
комунистичком развоју: својим рукама сам опи-
194

пао и својим очима први пут видео арунгвилту

због чега је она, како већ с мистеријама бива, од-
мах изгубила један слој своје мистериозности и
недокучивости; и први пут сам замислио ситуаци-
ју у којој је могуће жртвовати Сталина; схватио
да постоји контекст у коме бих се одрекао Тита.
После оваквих искуетава ни богови више нису
оно што су били пре него што их човек, макар
и у лућачкој хипотези, види као немоћне. Зми-
јица ме је пецнула, појео сам јабуку са опорим
укусом јереси тако да од тада врло конкретно
знам како се осећао Адам када је први пут видео
голишаву Еву азијатски искошених очију и вели-
ких, опуштених, тако чувених бркова испод носа.
Једном проваљена, макар и на нестварном
плану, бреша у бедему мојих уверења постајала
је све шира. Током следећих месеци све чешће
сам хватао себе како мислим логично, а не ре-
лигиозно. Нису то биле неке значајне ствари; у
сваком случају моја размишљања нису била та-
ква да би водила према неким капиталним зак-
ључцима већ и зато што се нисам усућивао да
идем даље од питања што се прокријумчари кроз
брешу, али се у мени не оплоди, него само остави
за собом неки нејасни мутљаг нелагодности, не-
ку малу муку коју пљувачка спере из тренутно
загорчалих уста. Гледам филм, рецимо, гледам
га нормално и као што треба, па се одједном у
биоскопском мраку пробије до мене змијица и
сиктаво каже: то је глупо. Мећутим, ту је крај.
На томе све и остане. Кад изаћем из дворане и
почнем да разговарам са друговима о томе шта
је филмски уметник хтео да каже, сиктави глас
се не чује, већ је умуљан у ону масу нелагодности
што, притионута дијафрагмом, мирује на дну мог
стомака.
Или питање језика. Иако не сасвим свестан
да то чиним, ја сам се после ослобоћења трудио
да говорим друкчије него што сам говорио рани-
је. Осетио сам да многе речи које употребљавам
једноставно не спадају у речник социјалистичког
 195

свста, па сам их, после извесног времена, с малим

напором изоставл>ао. Не знам, рецимо, најобич-
иије речи као што су: пријател>, лизеза, људски
род, милихброт, зачарати; без везе, речи без зна-
чаја као: сета, фантастично, женствено, нежно,
кишица, кафица, уопште деминутиви. Кад сада
мислим о томе, чини ми се да је много више било
оних речи које није требало употребл>авати него
оних које су биле проверено прикладне за те дане
и разговоре. Међутим, постојала је једна велика
олакшица. Уместо да изостављаш погрешне, што
није лако — заборавиш се па кажеш — пости-
жеш готово исти ефекат ако много употребл>аваш
праве речи, којих је било мало, па их није било
тешко запамгити. На нарочитој цени су биле речи
као: домаће слуге, конкретно, религиозна куку-
мавка, натчовечански напори, идеалистичке воде,
с песмом на уснама, негативна појава, паупериза-
ција сел>аштва, раме уз раме, па глаголи — ши-
бати, изврћи, поприпазити, поразмислити, разот-
крити, дотући, повезати се и развезати се. Од ве-
лике корисги била је н употреба неправилних гра-
матичких облика и дијалекатских акцената: не
партија, него партија, не другови и другарице,
него друговидругарце, не разумеш, него разуми-
,јеш ти мене. И у свему томе ја нисам налазио
ништа ни чудно ни неприродно. Једноставно сам
се трудио да што више правих речи убацим у
свој језик, и да што више погрешних избацим из
употребе. Сећам се чак, да сам после ослобоће-
ња почео врло пажлшво да слушам Радишу по-
што се испоставило да његов говор још обојен
провинцијалним шумадијским акцентом и лекси-
ком сасвим одговара жаргону који је у моди, и
ја сам тачно тахо о њему судио: не као о провин-
цијалном говору него као о језику л>уди који су
револуцију изнели на својим леђима. Од њега сам
преузео и затим стално употребљавао неке из-
разе, рецимо узречице: „велим", или „у ништа",
уместо „ни у шта", па „срце му његово" или „кој
га јебе".
196

И онда одједном, без неког очитог разлога,

усред скојевског састанка, и баш кад сам ја узео
реч под неком од тачака, змијица се увуче у уво
и просикће: „Немој да се ачиш, говори нормал-
но" — каже и нестане. Ја застанем, али наставим
д а се ачим, мада ми то (осећам ја, а осећају и
други) ипак не иде тако лако од руке: ипак се види
да ја „употребл>авам" неке речи без спонтаности
која краси једноставан партијски језик осталих
другова.
Ни један од тих догаћаја није био нарочито
значајан, па ни на један не бих могао да укажем
прстом: ето, захвал>ујући њему почео сам да
схватам. Чак, са сигурношћу могу да тврдим ка-
ко још ништа нисам ни схватао: сгимо сам ствари,
које раније нисам запажао, почео сада да прн-
мећујем.
Тако је то ишло неко време, и богзна како
би се даље развијао однос измећу змијице и мене
да није дошао 30. јун 1948. године и „Борба"
од тог датума са изјавом Централног комитета
Комунистичке партије Југославије. Још пре него
што су стигле новине у бригаду, чули смо саоп-
штење преко радија, али ми оно некако није било
довољно уверљиво. Свакојаке претпоставке су ми
севнуле кроз главу: од ћачке — да се неки друг
из разглаоне станице зафркава, до завереничке
— да се неки скривени непријатељ, империјалис-
тички агент, увукао у зграду Радио-Београда и
по нарећењу из Лондона или Њ ујорка прочитао
онај невероватни текст како би у правоверни на-
род унео забуну. Много су ми поузданије делова-
ле новине: ту лепо пише, црно на бело. Три дана
сам читао и прочитавао „Борбу" и три дана су
ми се отварале очи. Четвртог дана мој идеолошки
метаболизам почео је да функционшпе на нов на-
чин.
Редослед чланака у тој најзначајнијој „Борби"
мог живота, није одговарао редоследу догаћаја.
Напротив, одмах сам приметио да је он по неком
полуделом плану окренут наглавце. Прву, другу
 197

и трећу страну заузимао је „Пројекаг програма

Комунистичке партије Југославије". Био је то
текст мање-више нормалан за оне који не читају
са лупом у руци и увом у кулоарима на најви-
шем месту: „Под руководством Комунистичке
партије Југославије извојевао је радни народ Ју-
гославије одлучујућу победу у народноослободи-
лачком рату над фашистичким завојевачима и
домаћим издајницима", итд., итд. Па редом: ка-
питализам у коме са једне стране више расте ар-
мија незапослених, а са друге развој технике води
смањивању потражње за радном снагом, дакле,
стално се продубљује криза капиталистичко-им-
перијалистичког друштва; у теоретском делу је
још спајање научног социјализма и радничког по-
крета, па се онда прелази на историјски поглед
о империјалистичкој борби за нову поделу света
1914— 1918 — ланац капитализма пуца Октобра
1917. у Русији, онда 1/6 света постаје социјалис-
тичка. Затим се помињала стара Југославија, безду-
шна експлоатација, априлски слом, напад фашис-
стичких хорди на СССР, народноослободилачка
борба, натчовечански напори и беспримерно по-
жртвовање, једном речју други светски рат и ми-
родољубиви табор са Совјетским Савезом на челу,
учвршћење и изградња народне власти, братство
и јединство Срба, Хрвата, Словенаца, Црногора-
ца и Македонаца, социјалистички преображај и
унапрећење поллпривреде и културно подизање
села уз обезбећење строгог придржавања принци-
па добровољности при ступању радних сељака у
задруге, место и значај Народног фронта, Синди-
ката, Народне омладине, Народне армије, АФЖ-а,
Народне технике у народној држави радника, се-
љака и поштене интелигенције, и на крају учвр-
шћивање независности Федеративне Народне Ре-
публике Југославије и учвршћивање и даље раз-
вијање свестране трајне сарадње са Савезом Сов-
јетских Социјалистичких Република.
У багремару сам, удал>еном око километар од
логора. Седим испод дрвета, у сенци која ме слабо
198

штити од подневне јаре. Недалеко од мене је се-

љачка хомољска кућа. Утиску да је мртва и напу-
штена, доприноси и једно трбато, голишаво дете
које се, лено и безвољно, тихо игра у прашини,
и Влаиња крњавог носа, његова мајка ваљда, која
се с времена на време појави у дворишту и опет
ишчезне у запуштеној кући. Насртљива мува стал-
но ме прекида у читању и размишљању. Мрави
ми се увлаче у сандале. Сваки час, како се окре-
нем, боље наместим, опече ме нека трава по руци
или ми се нешто суве и смрвљене земље наспе у
рукав акцијашке блузе. Неудобно ми је, природа
ме избацује из себе као страно тело, али не пре-
дузимам ништа да бих се од ње одбранио. Пу-
штам је да ме пецка. Читам. И мислим.
Мислим на Војина зато што на њега мислим
увек када у моме уву зазвечи сиктање мале зми-
јице. Мислим све по реду: како је Војин присту-
пио револуцији надрастајући класу којој припа-
да и везујући се за најпрогресивније снаге овог
историјског тренутка. Васпитан у духу граћан-
ског либерализма, буржоаског порекла, болестан
и неприкладан за послове које намеће покрет, за-
право неспособан за ратовање, поготово партизан-
ско, он ипак одлази у шуму. И гине. Гине херој-
ски. Извршавајући задатак. Гине зато да би на
прекретници две епохе отерао у цик трајања на-
ше породице која је четрдесетих година овог века
била у коначном цаку према линији историјског
развитка. Радећи против интереса своје класе и
својих сопствених, мој мали отац пасуљаете главе
надраста себе за читаву људску главу и за једну
комплетну дијалектичку супротност: жртвујући
себе, он историјски спасава мене. У мени је наш
крај, захваљујући Војину частан колико и наш
почетак на почетку прошлог века. Ми умиремо
да би нова класа и нашом помоћи почела да жи-
ви на историјској позорници. Ја сам залога. Ја
сам оправдање оног што се догодило на трошари-
ни: задња реплика над гробом Димитриј евића,
Димитријевић који соојим скојевством, вером у
 199

радничку класу, иисањем парола и учествовањем

на акцији Кучево—Бродице, језиком који тек учи
над мртвим јунацима завршене драме оправдава
своје постојање, Фортинбрас који прича људима
причу о сјајно завршеном животу једног дијабе-
тичара, једне усахле породице и једне класе. Мој
отац Војин учинио је све; мени је остало само да
згазим змијици главу и да енергично окренем пе-
том. Толико могу. Не слушам змијицу. Окрећем
четврту страну.
Преко свих шест стубаца „Изјава Централног
комитета Комунистичке партије Југославије по-
водом Резолуције Информационог бироа комунис-
тичких партија о стању у Комунистичкој партији
Југославије". На истој страни су још два чланка:
„Изјава Централног комитета Комунистичке пар-
тије Југославије од 20. јуна 1948. године упућена
заседању Информационог бироа" и фантастична
„Одлука Централног комитета Комунистичке пар-
тије Југославије о искључењу Андрије Хебранга
и Сретена Ж ујовића из КПЈ" — Прилог 1. При-
лог један се наставља и на петој страни, на којој
је и Прилог 2. и, на крају „Резолуција Информа-
ционог бироа комунистичких партија о стању у
КПЈ". Садржај свих ових историјских докумена-
та углавном знам (чуо сам их раније преко ради-
ја) али сада први пут запажам њихов наглавце по-
стављени, полудели редослед. Прво је била Резо-
луција, па су због те Резолуције и оног што је до
ње довело искључени Хебранг и Ж ујовић, па је
КПЈ одговорила, 20. и 30. јуна, па је на основу
свих догаћаја направљен нови пројект и, када би
полудели дан поштовао хронологију, тим редо-
следом је требало да се рећају и чланци. Али јок:
прво долази оно што је на крају — одговор КПЈ
и програм, а на крају долази оно са чиме је све
почело: Резолуција. Ваљда тако треба, мислим,
одједном уморан испод багрема, загледан у кр-
њаву Влаињу, која из дрвеног корита просипа пр-
љаву воду у двориште, у трбато Влашче, у праш-
њав и бешуман, мртав ваздух, у природу засталу
200

и занемелу иод подневном јаром. Ваљда тако тре-

ба, мислим, одједном лењ као и околина, потиш-
теи као оно голишаво дете у прашини дворшшта,
што плаче безвољно, тихо, уморно, као да га мрзи,
или исто тако апатично и без живота ћути под
врелим хомољским сунцем. И мада мислим да
тако треба, ипак почињем прво да читам оно што
је на крају — Резолуцију.
Кажу да сутрашње „Руде право" доноси на
првој страни вест о заседању Информационог би-
роа у Румунији. Ништа не разумем, трудим се и
не успевам да одговорим на питање: откуд ми
знамо још од јуче, шта ће „Руде право" у Прагу
донети на првој страни сутра, ако се све то дого-
дило прекјуче — у Румунији? Мећутим, опег
знам да тако треба пошто је тако, и да има неко
ко о томе мисли: другови Костов из Бугарске,
Слански из Чешке, Завадски из Пољске, Ракоши
из Маћарске, Деж из Румуније, Палмиро Тољати
из Италије, Жданов, Маљенков, Суслов из СССР
— сви заједно окупљени у Букурешту да би преко
прашког „Руде права" једногласно искључили Ју-
гославију из свог елитног информационог дру-
штва; или другови Тито, Билас, Кардељ, Ранковић
(у том редоследу 30. јуна 1948) који су према твр-
ћењу оних из Букурешта, у последње време по свим
основним питањима спољне и унутрашње поли-
тике узели неправилну линију што значи: одсту-
пање од марксизма-лењинизма, издаја правилне
политике СКП(б) и радничког покрета у свету, из-
даја радничке класе Југославије од стране Тита,
Кардеља, Биласа и Ранковића — по информацио-
ном редоследу. Свашта су радили у последње вре-
ме: нису дошли на састанак Бироа на који су по-
звани, клеветали су СКП(б), допуштали недостој-
ну политику срамоћења совјетских војних спе-
цијалиста и дискредитовања совјетске армије,
полицијски су пратили и надзиравали совјетске
стручњаке, па чак и друга Јудина, представника
СКП(б) у Информбироу. Хебранга и Ж ујовића су
избацили из партије и ухапсили зато што су бра-
 201

нили СССР од „безочних напада Титове клике",

која Југославију води у империјалистички табор.
Црни ђаво им није раван, помислим па читам
дал>е.
Читам шта су Хебранг и Ж ујовић скривили:
обојица су били против Тита (што је са станови-
шта Информационог бироа заслуга), обојица су
саботирали петогодишњи план, а Хебранг је по-
ред тога био шовиниста (хтео Срем за Хрватску),
гестаповски шпијун и издајник који је провалио
партијску организацију за време рата.
Ни ову двојицу, мислим, неће ни кожне гаће
спасти.
Коначно читам изјаву нашег ЦК и видим да
у свих осам тачака Информациони биро није у
праву него је у праву наш Централни комитет;
Руси лажу, а Костов, Деж, Завадски, Слански,
Тољати, Жданов, Маљенков и Суслов су неприн-
ципијелни и контрадикторни.
Помишљам да ни Информационом бироу не-
ма спаса — погрешио је много и да сам користио
своју главу знао бих, некако сам чак и онда знао да
је погрешио одиста: никада беднији упишани
Стаљинови сателитчићи, читав планетарни систем
окреће се око Сунца с брковима, цео дечји вртић
у један глас пева уњкаву мелодију, али змијица
сикће, не да ми да гледам па и >не видим, не да
ми мира, говори озбиљно, дубоким мушким гла-
сом, у сенци багрема. Сада, Максимилијане, ка-
же, више не можеш да кажеш: ваљда тако треба
— рече и нестаде у пукотини сувог тла за сва
времена. Остадох сам са питањем на које се мора
одговорити.
Али, још не одговарам. Мислим на питање, али
уместо да тражим одговоре, ја бесциљно читам
(шесту, последњу страну феноменалне „Борбе":
„У Народном позоришту се даје Руско питање
Симонова, а у Југословенском драмском Рибарске
сваће Голдонија"; у малим огласима: „Тражи се
стилска соба за рад. Пожељно ренесанс. Само у
одличном стању и уметничке израде. Траже се
202

персијски теписи. Јавити се телефоном 22-016 од

7 до 14 ч.“, читам и: „Зашто су југословенски ве-
слачи напустили такмичење у Будимпешти", ви-
дим да се у биоскопима даје Тимур и његова чега,
М иклухо Маклај, Алишер Навој, Здраво Москва,
Адмирал Нохимов совјетски филмови, Седми вео,
енглески филм, Јадници француски филм, Сла-
вица домаћи филм, филмске новости бр. 126, и
дознајем да је сунце 30. јуна 1948. године изацхло
у Београду у 03.55 минута, и да ће заћи тог истог
дана у 19.27.
Знам све. Прочитао сам целу „Борбу", па ми
тако није остало ништа друго него да мислим о
Титу, о Војину, о Стаљину, о Шампиону, Русији,
.Тугославији и себи — први пут о правим ствари-
ма. Мувам се следећих дана по логору као утвара,
блед, неспособан за рад, осим културно-просвет-
ни. Будим се ноћу и одлазим у штаб да још јед-
ном прочитам како су органи државне безбедно-
сти шпијунирали Јудина, или како су руски оба-
вештајци врбовали наше граћане за НКВД. Неко
велико гаћење ми се увукло у уста, као да сам
добио жутицу — непрестано ми је мука. Гутам
пљувачку да бих смирио мутљаг ускомешан ис-
под моје контролне дијафрагме. Шприцам се ре-
довно. Урећујем зидне новине и тумачим дневну
штампу Бјеличкој бригади сељачке омладине.
Враћам се у Београд и одлазим у Језерско, ле-
жем у кревет, устајем из кревета, разговарам са
друговима и Гугом или Златом, све време прити-
снут једном реченицом коју нећу да чујем,. опсе-
сивном формулацијом што ми дивљачки пробија
бубне опне док ручам, ходам, спавам: о нечем са-
свим другом је реч, *Маки, схвати, схвати Маки,
схвати будало! Све је нормално и као што треба,
велика риба још једном хоће да прогута малу, о
томе је реч, о људима је реч, сети се да је у исто-
рији увек о власти била реч, сети се цркве и спа*
љених јеретика, сети се тамница и ттосмртних све-
таца, схвати будало да кугла земаљска •није цр-
венн кутак у твојој гимнвзији!
 203

То више не говори змија, то говорим сада

ја, али као ни змију раније, нећу сада ни себе
да чујем. Други проблем ја решавам: све је то
можда тачно, али још увек мислим — тако мора
да буде, и велики ме срам изједа зато што сам
уверен да је за све крива класна грешка у мени,
то што труло, димитријевићевски либералан ни-
сам кадар да надрастем себе историјски превази-
Веног, како је то Војину пошло за руком, већ ме
муче питања која се пред класу у успону никако
и не постављају. Можда су поступци неморални,
али да ли је морал оно што ја под њим подразу-
мевам? Можда лажу, али зар се то не сме чинити
у интересу вишег циља? Тачно је да је то пони-
жавајуће детињасто, али зар сам ја, приближно
агликозуричан, импотенгни спарушени изданак
на осушеном сгаблу — појава озбиљна? Зар ћу
сада, пошто сам већ толике вештине савладао да
бих био досгојан Војина и способан да извршим
свој породични и историјски задатак, сада када
сам у Скоју савладао већ први курс партијског
језика, помало чак смрдљнв у акцијашкој блузн
и способан да се не згадим над пет недеља нео-
праном порцијом Јолета Мајмуна, која у скоре-
ним наслагама чува успомену на цео наш акци-
јаш ки јеловник, зар ћу сада поклекнути?
Уопште не мислим о томе ко је у праву, пот-
пуно заокуиљен неиадном и тоталном, дезинфек-
цијском дезидеологизацијом која је прогутњала
кроз моје нартијске вене остављајући за собом
пустош: ружну, граћански неспособну, меку пра-
зиину и погмулу муку у стомаку које ћу, до краја
живога морати да прикривам правим речима, пре-
давањима у Бјеличкој бригади и пажљивим чита-
њем дневне штампе. Стид постаје мој стални
пратилац — коначно схватам да нисам оно за шта
се издајем, да сам несгтособан, мали граћански
бедник којн ће тек уз велику лаж успети, како-
-гако, а у основи траљаво и никако, да обави дуж-
ност коју су му Војин, историја и судбина иаме-
нили. Радим и даље све што треба, али сада са
204

дефинитивном свешћу да то радим само због дру-

гих, чак и без оног минимума вере коју сам ра-
није налазио у самообмани. Пратим развој уписа
народног зајма, читам редовно рубрику „Против
неправедних оптужби и клевете КПЈ“ , прораћујем
све материјале са Петог конгреса, читам разне
одговоре и ноте, „Руде праву", Маћарској, другу
Вишинском, Румунији или Албанији. Савесно то
радим, ред по ред, смишљам и реченице које на
састанку треба рећи, али увек се видим како чи-
там, смишљам и увек замишљам неку бесполну и
волшебну, непрестано, и у сну и на јави, присутну
партију која контролише моје стерилне и непра-
воверне мисли. Па се успаничим, као да тај читач
мисли заиста постоји, када сам себе ухватим како
пребројавам ко од наших руководилаца, рефере-
ната и кореферената на V конгресу има, а ко нема
машну. Тито — у беспрекорном беж оделу, с
машном; с машном су још Кардељ, Бакарић и
Миха Маринко. Без машне — Билас, Ранковић,
Нешковић, Зоговић, Стефан Митровић, Масларић,
Чолаковић, Блажевић — већина. Трећег дана кон-
греса и Ранковић ставља машну и тада, схвативши
са каквим интересовањем пратим ту глупост, хва-
та ме ужасан страх да нећу издржати, да ће дија-
фрагма попустити, да ће из стомака покуљати сва
она нелагодност коју, још увек успевам, уз ог-
ромне напоре и одрицања, ипак успевам да кон-
тролишем.
Савршено ми је неважно хоћу ли се изјаснити
за или против Информбироа. Страшно ми је важ-
но да утврдим, не своје, индивидуално, стварно
мишљење о томе, већ да некако докучим које је
опредељење револуционарније и за које би се Во-
јин изјаснио. Н ајважније ми је од свега да учи-
ним нешто, било шта, што ће ме запослити на
једној или на другој страни и тако прикрити,
макар до моје смрти, недостојну празнину, идео-
лошки вакуум који сам коначно открио у себи
измећу тридесетог јуна и петнаестог септембра
1948. године.
 205

Није, дакле, могло да буде никакве сумње:

знало је нешто у мени, већ десет недеља је чекало
да чује шта ћу ја одговорити на питање:
— Шта мислиш о Резолуцији ИнформЗироа
комунистичких партија?
Исто тако није било никакве сумње да Шам-
пион о њој мисли све најбоље, и да од мене оче-
кује не само изјашњење, већ сигурно и неку врсту
илегалне услуге за коју Удба никако не би тре-
бало да дозна, због чега је састанак и заказао
тако далеко од људских очију и микрофона. Ме-
ћутим, загледан у мекано и жуто тле пропланка,
поред огромног Шампиона, страшно ситан под ка-
пом небеском и неприродан — онакав танак, блед,
исушене коже — мећу дрвећем и корењем, травом
и растињем, занесвешћен свежим ваздухом и ми-
рисом земље, био сам тако сигуран да је Шампион
човек коме се може одговорити искључиво оно
што Шампиону одговара, тако уверен да га је,
великог и револуционарног, само провићење спу-
стило у баруштину моје срамне неопредељености,
да заправо нисам ни размишљао шта мислим о
Резолуцији, већ сам једино страховао од његовог
рендгенског погледа на мом темену кроз које би,
видовит какав је, могао прочитати шта се одигра-
ва у дезидеологисаној глави једног бедног граћа-
нина. Ма колико то смешно м;огло да ми изгледа
сада, ја сам онда заиста веровао у ту могућност.
Мислио сам да је Шампион нека врста комуни-
стичког вешца који је своје натприродне вештине
изучио у Пожаревцу и Главњачи, Шпанији и Ру-
сији, у седам офанзива и седамдесет и седам сусре-
та са првим људима, врховним жрецима соција-
лизма код нас и у свету, и — потпуно заборавља-
јући да бих и ја могао имати своје мишљење —
сматрам изузетно природним то што се Шампион
изјаснио за центар света са историјском жижом
уграћеном у центар центра, за велику земљу у
коју је целог живота упирао своје продорне рево-
луционарне погледе.
Шампион зна шта ради, мислио сам, још
206

увек загледан у земл>у, па како је мени било све-

једно чија ће слика да виси у нашој учионици,
учинило ми се да ћу најбоље надвладати свој стид
због срамне неО|предел>ености, ако постанем ин-
формбировац. И само зато што сам се бојао да
Шампион већ зна шта мислим, а не зато што ми је
било тешко да превалим преко усана речи слага-
ња са врховним телом комунистичке интернацио-
нале, одговорио сам дипломатски, питањем које
значи неопозиво и активно пристајање:
— Шта треба да урадим? — рекао сам заба-
цивши поново главу уназад да бих видео врх Шам-
пиона.
— За сада испитај да ли би Радиша пристао
да сараћује са нама. Важмо је да имамо неког из
Удбе. То је све. Бићемо у вези. Сачекај овде пет-
наест минута па онда крени — рече без збогом,
разглавл>ен и огроман, преће преко пропланка и
нестаде на низбрдици стазе којом сам се ја пре
иешто више од сата попео.
Преосталих петнаестак минута на пропланку
корисно сам употребио: није ми уопште пало на
памет, па ни сметало што Шампион располаже са
нама Димитријевићима као са не тако важним,
али ипак погребним предметима за личну хиги-
јену; нисам тада схватао да је, глават и мисте-
риозан, дошао још једном по данак у нашој ис-
танчаној крви без које, изгледа, ниједна револу-
ција не може, али сам морао уложити напор да
савладам уврећеност што и овог пута мене требају
не због мене, него због неког другог. Ја ни батине
нисам добијао, као сав други свет, зато што су
мене хтели да бију, ни у затвор ме нису стрпали
због мене, него због Шампиона, ни информбиро-
вац нисам постао зато што сам био потребан ме-
ћународној радничкој класи, већ зато што је њој
могао да користи Радиша, констатовао сам са ма-
лом шрчином и одмах одагнао те мисли. Другу,
важнију ствар решио сам такоће пре него игго
сам, за Шампионом, кренуо низбрдо. Одлучио
сам да Радишу не испитујем ја, него да тај зада-
 207

так поверим Злати. Био сам сигураи да је тако

боље, због природе наших односа.
Не бих могао рећи, наиме, да ме Радиша није
ценио. То не. Верујем да је са завишћу мислио о
мојој писмености и образованости, да је подража-
вао начин на који се ја изражавам, трудио се да
разуме шта је смешно у стварима које су Злату и
мене забављале, покушавао да заволи предмете
који су се мени допадали, да прими навике које
сам ја имао од детињства. Чак и кад се вратио са
Сремског фронта и стекао самопоуздање које ра-
није није имао, па нападно истицао свој акценат и
врсту помодне простоте, верујем да је то радио из
ината, не зато што је поверовао у овој речник или
начин изражавања; да је негде у дубини душе жа-
лио што никада неће постићи онај степен лежер-
ности у говору и опхоћењу који сам имао ја. Мора
да је блажено, помало осветнички, уживао у мо-
јим покушајима да подражавам његов говор, схва-
тајући оно што ја нисам разумео: да је боље бити
природан у свом начину, макар он био и инфе-
риоран, него лажан и извештачен у маниру који
је можда цивилизованији или модернији, али не-
кима једноставно не приличи.
Ако је ту врсту скривеног поштовања и гајио
према мени он свакако није нимало ценио моју
паргијност. Видео је врло добро оно што сам само
ја мислио да одлично скривам — да мени једно-
ставно није место тамо где се налазим и где свим
силама покушавам да останем: у развиканој по-
бедничкој сељачији која се као бујица стуштила
с планина мењајући у дотадашњем свету све на-
вике и уљудности. Готово одмах, од првог дана
почеће дошљаци да усвајају боље обичаје граћан-
ског друштва, већ за годшту-две већина ће прет-
постављати медаљоне с печуркама печењу с пања,
али тада још увек не само да верују, него бију
оне који не верују да су смрдљиве ноге доказ муш-
кости, а бели лук магични извор дуговекости.
И мада сам крио да ми ноге не смрде, Радиша је
то врло добро знао и још бол>е схватао да неко
208

ко свира клавир (мада сам то престао да радим),

а не хармонику или зурле, ко се гади да из истог
таљира једе два различита јела (мада више нисам
мењао тањире), ко не уме да псује (а псовао сам),
и поврх свега има још дијабетес — болест господе
и Јевреја — не може да буде прави члан партије
и природни део друштва које је с паролама и тран-
спарентима, у змијаетом поретку козарачког кола
— бануло у наш град и сган у Фердинандовој
улици.
С обзиром на све то, знао сам да у улози чо-
века с партијским задатком нећу деловаги довол>-
но убедљиво. Нисам за то — знам и ја негде у дну
душе, али то што знам како то зна и Радиша, над-
владава моју тренутну жељу да се пред њим на-
правим важан, консииративан, зиачајан, револу-
ционаран, илегалан, наравно, уколико Радиша бу-
де био спреман да приступи Шампиоиовој иле-
галној организацији.
Само за тренутак проће ми кроз главу неси-
гурно пигање: да ли ће? Осим неколико недеља
по изласку из болнице, Радиша није више стано-
вао код нас, тако да смо га реће вићали. Долазио
би некад свако вече, некад га није било по неде-
љу дана. Мећутим, веза измећу нас није слабила.
Радиша је још увек био члан нашег породичног
круга. Можда је то случај или сгицај околности,
једносгавно се догодило тако да сам после Резо-
луције, измећу 30. јуна и петнаестог сепгембра,
разговарао са њим само једном. Ни о каквом по-
лигичком разлогу се није радило. Када смо се
Злата и ја вратили са акције, Радиша иије био у
Београду. Налазио се на терену. После смо ми
отишли на две недеље у Словенију и вратили се
кући само неколико дана пре почетка школске
године. Првог дана по повратку и два или три
дана пре него што ми се Шампион јавио, Радиша
је свратио код нас. Накратко. Седели смо сви за-
једно, Гуга, Злата, он и ја, па делимично због
тога, а делимично зато што се дуго нисмо видели,
нашло се много обичних ствари које је требало
 209

испричати — нисмо о политици проговорили ни-

једну реч. Тек сада када мислим о томе пада ми
на памет да сам као његов став могао протума-
чити једино оно што ми је рекао пред сам одла-
зак, већ код врата.
— Кад ћеш свратити? — питао сам га.
— Не знам — рекао је — посла до гуше.
И то је све. И то је могло да значи било шта.
Могао сам те његове речи да објасним било како,
да сам о њима уопште мислио. Али нисам. Нисам
их се сетио све док нисам доспео у самицу, из које
сви догаћаји, док се човек не навикне, изгледају
друкчије него из цивилних перспектива. Мећутим,
после разговора са Шампионом, уопште не сумњам
у то да ће се Радиша одазвати на позив за сарад-
њу, чак сам, замишљен на пропланку, уверен да
он већ увелико ради за неку сличну организацију
и да није повезан само ако се још нико није
усудио да једном припаднику Управе државне
безбедности приће са предлогом да ради протин
безбедности државе. Довољно је било да се сетим
са каквим је одушевљењем причао Радиша о
Москви и о СССР-у после четрнаестомесечног бо-
равка у школи НКВД-а КМетро! Универзитет Ао-
моносова! Краснаја плошћад! Сусрет са другом
Беријом! Кремљ! Маузолеј Лењина! Првомајска
парада! Палата културе и отдиха! Краснаја стре-
ла! Црвени кутак! Бољшој театар!) — све нам је
то Радиша описивао гласом хаџије после повратка
из Меке, као посвећен присуством у светилишти-
ма чија имена изш вара са страхопоштовањем и
самоуважавањем, уображено и понизно у исти
мах — па да схватим, ако не то да се Радиша већ
определио за Русе, оно бар то да ће им бити веома
склон.
Доносећи одлуку да Злати поверим делика-
тан задатак, имао сам још нешто у виду: знао сам
да је Радиша према њој веома слаб, нећу да ка-
жем заљубљен у њу, јер то не знам ни шта је, ни
да ли је Радиша за такво осећање способан. Нази-
вајући је, плаву, вижљасту и лепу, нашом малом
210

принцезом, ми смо у шали и рођачкој нежности

изражавали оно што је Радиша одиста мислио:
буквално, поданички, ћутљиво и неспретно, али
бесконачно искрено и за цео живот. Сигуран, пун
себе и војнички груб, пред њом је постајао сме-
тен било кад покуша да је засени својом важно-
шћу, која на Злату не оставља никакав утисак,
било кад као неки велики рундов покуша да изи-
грава салонску пудлицу, што је опет мене испу-
њавало нелагодношћу и неком врстом стида. Ни-
шта није сметало то што је Злата умела да буде
врло груба према њему, да га без самилости из-
вргне руглу, и то не само преда мном или пред
Гугом, него и у већем друштву наших вршњака,
из мог или Златиног разреда, у друштву у коме
се и без Златине злоће Радиша није осећао наро-
чито лагодно, мада је био уважаван и гледан као
нека, помало опасно одрасла и важна, али у сва-
ком случају личност за поштовање. Али, ма како
злочесто било оно нгго би Злата урадила, то ни-
када није могло да разљути Радишу. Само би се
покуњио и потрудио да јој се склони са очију док
не буде боље воље. Чудно је то: ја сам се пред
Радишом стидео што ми не смрде ноге, што је
псовка у мојим устима увек на погрешном месту,
што сам гадљив, слаб, пекмезаст, исто као што се
Радиша пред Златом стидео што је јак, што не зна
да свира клавир, што пуши и има лавовски апе-
тит. Ту врсту канонизованог неспоразума међу
нама никада нисмо расправили, никада о томе
разговарали, већ смо пуштали да наш однос по-
стоји као утврћена чињеница — као нешто што
се, додуше, не може променити, али се исто тако
не може ни раскинути.
Имајући, дакле у виду Радишину слабост пре-
ма Злати, знао сам да се ни она ни ја не излажемо
никаквој опасности. Нека све моје претпоставке
оману и нека Радиша буде одлучно на страни
Тита, нека чак и схвати да Злата ради за неку ор-
ганизацију коју он по службеној дужности треба
да разоткрије у интересу безбедности државе —
 211

био сам уверен да ће ту тајну понети са собом у

гроб: да државу или социјализам у свету можда
и хоће, али да Злату неће никада издати.
Стотине и стотине пута покушавао сам, увек
изнова рећајући премали број мени познатих чи-
њеница, да разрешим дилему: јесам ли мудро по-
ступио? Да ли је моја осамнаестогодишња памет
уважила све што је требало имати у виду, или је
моје ограничено животно искуство тако опасно
умањило моћ исправног закључивања да сам мо-
гао погрешити тако фатално и дефинитивно. Сто
пута ми је пролазио кроз главу наш живот утро-
је, живот три прерано сазрела детета, мећусобно
тако различита — златокосе Злате, јаког Радише
и мене гломерулосклеротичног, искиданог у напо-
ру да будем достојанствен и прави. Сто пута сам
размишлЈао о заједници заснованој на необичним
и необјашњаваним али, мени се макар чинило,
на чврстим основама чудне комплементарности
недостагака и врлина, здружених оном врстом ра-
њивости, несналажења, стидљивости у расту и са-
зревању, оном муком због које су најранија по-
знанства и пријатељства увек најтрајнија и нај-
чвршћа. Као три животињке, као три пужића без
љуштуре, као три различите мале будале видим
нас троје на трасама сиромашног Београдића, из-
мећу Кошутњака и моје школе у Поенкареовој, из-
мећу куће у Фердинандовој и Радишине канцела-
рије у Бранковој. А озбиљни, озбиљни сви троје
као три кинеска мудраца, важни пред собом, од-
говорни пред историјом, а млади и збуњени, и,
истину да говорим коју онда ни слутио нисам,
изгубљени, тако без остатака, бар што се мене и
Злате тиче, да нам гомила која нас носи представ-
ља заправо неопходни штит од самосталности коју
не бисмо, знам данас, знам одавно, могли да под-
несемо — распали бисмо се били, у неспоразуму.
Уморан (осећам физички бол у рукама, но-
гама, стомаку) главе пуне погрешних и недоврше-
них мисли, стижем из Кошутњака тек на четврти
час. Историја. Смрад од четрдесет тела и олаја
212

којим је премазан под учионице.' Сељаштво и на

овом часу још мало више осиромашује, класни
сукоби се још више заошгравају, револуционарна
свест потлачених маса још више нараста — све се
одвија по наставном плану и програму. Предава-
ње не слушам, наравно, али не зато што бих био
свестан чињенице да је сељаштво још у трећем
разреду, одмах после ослобоћења, било негде у
средњем веку тако сиромашно, да је најкасније
до петог морало да одумре, не зато што би ми
било чудно да је оно, ево, и у осмом разреду до-
вољно богато да још више осиромаши — то не-
вероватно сељаштво мог историјског школовања,
него зато што се бавим савременом историјом у
коју сам ушао преко кошутњачког пропланка, и у
којој морам да се наставим кроз разговор са Зла-
том. Знам да има, изузетно тог, првог дана школ-
ске године, само четири часа, што се згодно по-
клапа са мојим распоредом: пети час је фискулту-
ра, које сам ослобоћен, па одлучујем да је саче-
кам испред њене гимназије и разговор обавим
одмах, како би још стигла у Радишину канцела-
рт4ју пре истека радног времена. Не знам заправо
шта је то што хоћу да постигнем и урадим, али
хоћу да то буде одмах, нема чекања, жури се,
свима се жури, задувано време, па и ја трчим не-
чију трку измећу Друге мушке у Поенкареовој и
Прве женске у Битољској, израњављеном и запу-
штеном Улицом Лоле Рибара, идем, лепо видим
како журно корачам кроз леп, свеж, септембар-
ски дан, грануло сунце, високо одскочило па га
не примећујем, ни њега ни благи мирис јесени у
ваздуху, ни девојке што у јатима, као гуске ма-
шући крилима и гачући излећу из школе, такми-
чећи се која ће пре да исприча успомене са лето-
вања или утиске са првих часова у новој школ-
ској години. Пуна их је Битол>ска, преплавиле су
улице и тротоаре, праве метеж трчкарајући не-
престано, али не у неком одрећеном смеру, него
укруг, сумануте црвенперке ускомешане у плића-
ку око расквашеног комада хлеба. Многе позна-
 213

јем, али се трудим да прођем непримећен. Јавим

се једино ако морам, јер не волим да их срећем,
будаласте и уображене. Не знам шта са њима да
причам, ни кад их је мање, ни кад је прилика за
разговор боља, поготову не овако, на улици, у
пролазу. Био сам задовољан што Злата није ни-
када имала обавезну „најбољу другарицу" или
„нераздвојног пара", као друге девојчице: Нас
троје смо били заједно, други у круг наше дечје
собе заправо нису никада продрли. Једно смо дру-
гом и пар и другар, и брат и пријатељ. Други до-
лазе код нас накратко: да узму свеску од Злате,
или да питају мене шта је јуче било у школи. Нас
троје смо сами довољни себи; бивамо са другима,
али онда нисмо сами, већ смо друкчији него када
никога другог нема.
Било ми је зато мило што су се моје претпо-
ставке обистиниле: Злата је друкчија од осталих.
Изван јата црвенперки, између група од по чети-
ри-пет другарица што се под руку држе и затва-
рају тротоар за остале пролазнике, измичући се
оним најмлађим што ће се све до куће играти
цгуге, пробија се према Таковској. Стигао сам је
лако и ухватио за лакат.
— Хеј, откуд ти — рекла је, сећам се да је
баш тако рекла обрадована и насмешена, наша
мала и озбиљна, наша златна принцеза Злата, а
ја сам, пун себе и свог задатка, веома важан до
тог тренутка, одрасли Војинов син који полази
у живот очевим стопама, Димитријевић најмлађи,
револуционар у правом, илегалном смислу те речи
— ја сам одједном, обасјан Златиним раздраганим
осмехом схватио да уопште не знам како ћу јој
саопштити задатак који морамо обавити. Одјед-
ном ми је и задатак изгледао друкчији, некако
помало нестваран, не знам да ли је то права реч,
али чак и помало смешан. Шта да јој кажем? И,
како да јој то кажем? Да једноставно пренесем
оних неколико речи Шампионове директиве? Или
да измислим дугачак и исцрпан разговор кроз
који смо нас двојица закључили да је дошло вре-
214

ме за акцију? Да јој препричам Шампионов мо-

нолог, или да јој кажем да сам о том проблему и
сам много и плодно размишљао ? Да се правим та-
јанствен и важан пред њом, тако блажено насме-
шеном и безазленом? Да не испаднем смешан у
њеним очима, помислио сам, забринут што сам
већ био смешан у својим сопственим.
И тек сада, после толиких година, схватам
да је та чудна неодлучност што ме је спопала
када сам срео отворени Златин поглед, њен осмех
што нас је у гомили гусака одједном обавио пла-
штом присности одвојивши од осталог света је-
дан мали део тротоара само за нас двоје — тек
сада знам да је тај тренутак у Битољској био тре-
нутак праве зрелости, муњевит и краткотрајан
приступ неке надмоћне свести што новом свет-
лошћу обасјава сав мој живот, сва моја дотадања
сазнања и уверења.
Да је та нелагодност, мада добро контроли-
сана, ипак спустила своје скептичне отрове у мо-
ју свест, знам по томе што сам врло збуњено пре-
причавао сусрет са Шампионом, и конфузно изла-
гао мој план. Сели смо на једну гомилу цигала,
измећу Главне поште и Маркове цркве, на разро-
ваном, од кише омекшалом Ташмајдану.
Није било никог у близини. Тек тамо далеко,
негде од Руске цркве чули смо грају дечака који
играју фудбал и само повремено видели неког ка-
ко истрчава да дохвати лопту што је отишла
далеко у аут. Детаљно сам јој причао све што се
догодило тог јутра. Слушала‘је без речи. Неким
резервним увом слушао сам и ја шта говорим
улажући истовремено напор да не чујем упозо-
рења тог другог гласа, да забашурим његов под-
смешљиви и поспрдни призвук. Ваљда зато што
сам запраВо радио много послова истовремено:
гледао Злату, присећао се догаћаја и изговорених
речи, слушао подсмешљиви глас и одмах га мага-
ционирао под дијафрагму, кривио главу да видим
хоће ли дечак стићи лопту или ће му побећи све
до Александрове — ја се заправо више и не сећам
 215

да ли сам, обавештавајући је о сусрету са Шам-

пионом, нешто додавао или одузимао? Да ли сам
у излагање чињеница уносио своја размишл>ања
или сам једноставно преносио задатак и план како
га треба извршити. Нешто ипак знам, поуздано:
уместо да будем важан као на пропланку, тајан-
ствен као у топчидерском трамвају, забринут и
под теретом велике одговорности, као на часу ис-
торије, одрастао и значајан на значајном илегал-
ном послу као пред Првом женском док се није
појавила Злата — био сам збуњен, чак помало
постићен што прича због нечег звучи друкчије
када је изговорена, тако лоше заправо (мада то
нисам свесно признавао) да сам једва чекао када
ће се коначно завршити.
У тишини која је наступила Злата је ћутала,
погнуте главе, склупчана око својих нежних ко-
лена, мала «а гомили цигала измећу Поште и
Маркове цркве, замишљено загледана у неку не-
одрећену тачку испред себе. Нутала је, неко вре-
ме, као да размишља, као да не зна шта да каже.
Минути тишине постали су бескрајни као да ни-
када неће, до краја живота неће ништа рећи, као
да је заспала, није ме чула, заборавила шта сам
рекао, као да сам и ја био нем поред ње неме све
време од када смо стигли на Ташмајдан и попели
се на гомилу цигала. И када је све то постало
бесмислено и врло непријатно, не могавши више
да чекам, нестрпљиво сам разбио тишину.
— Шта је сад? — упитао сам. — Кажи нешто!
— наредио сам.
А, Злата је прво окренула главу према мени
не подижући је са колена, затим је склонила ру-
ком прамен златне косе који јој је пао преко очи-
ју. Гледала ме је. Нећу да објашњавам како. Не
знам. Коначно је рекла:
— Јеси ли сигуран, Маки, да је то оно што
хоћеш да урадиш?
— Не мислиш ваљда да се у оваквом тренутку
шалим!
216

— Не. То не. Питам само да ли је то оно у

шта верујеш?
— Шта очекујеш од мене, да верујем у Бога?
— рекао сам изнервирано, а Злата је ућутала.
Врпољио сам се на цигли, одједном је почела
да ме жуља. Тада сам и ја постао овестан да је
све почело наопако, и да би можда било боље
размислити о многим стварима, практично о све-
му, пре него што се одлучим на коначан корак.
Већ сам био спреман да тако нешто и кажем када
сам видео да се Злата диже и узима торбу на којој
је седела. Толико сам се био занео у своје мисли
да сам је ословио тек када је већ полазила:
— Куда ћеш?
— Код Радише — рекла је.
Ја сам је пустио да оде.
И ту је, веровао жути Роћа или не, крај моје
информбировске историје, а будала иследничка
мисли да ја богзна шта знам и кријем. Нека ми-
сли, само нека мисли, његова ствар: нека пита,
само нека пита, и нека мене пусти да уживам што
толико времена троши и што ништа на крају неће
дознати. Будала, преиспољна будала, мислио сам,
крвав и отечен, блажено насмешен на уском кре-
вету, делиричан на столици, туп под ударцима ње-
гових малих песница од слоноваче.
Злата се вратила око четири сата. Не знам да
ли су све то време разговарали она и Радиша, или
је после разговора сама шетала и срећивала ми-
сли. Замишљено је ушла у нашу собу, а мене јс
таква непријатност обрвала да неколико минута
нисам ништа питао, већ сам чекао да она прого-
вори. Када сам видео да јој то не пада на памет,
већ да узима ноте и спрема се да поће на час сол-
фећа, схватио сам да нешто морам рећи. Је ли
разговарала са Радишом? Јесте. И? Ништа. Ради-
ша ће свратити увече. Није му рекла нипгга одре-
ћено и не зна ништа одрећено ни мени да каже.
Видећемо увече.
Вратила се из школе „Станковић" око шест.
Нисмо помињали ни Радишу ни наш ташмајдан-
 217

ски разговор. Нисмо се гледали у очи. Око осам

смо вечерали. Затим читали, ја у трпезарији Оио
^сиИз, Злата у дечјој соби, не знам шта. Негде око
дванаест смо схватили да Радиша неће доћи. Са-
мо схватили — нисмо то коментарисали, па сам
помислио да Злата није ни разговарала са њим.
Било ме је срамота што сам испао глуп, а још
више што сам мислио да је Злату такоће срамота
због тога. Легли смо касно, у пола један.
По мене су дошли негде око два .. .
П рилог V

Мз||Г’-1 Цешротивг »внитета Квнуншнчке партнје |ЈГ0Швнје Д ? , ^ Ч ,' е

Гкфорначквнот бвроа квиунистнчинк партнја о стаљу у к о и ун и с .н ,л «Ј

,»
***.- - ^ _
_ ^ ^ гот _
__ _
___
___
___
___
___
_
| !! Одлуна Центраннот иомитета Комунистнчке партије Југославије о нскључењу
Анлрије Хебракта н (Сретееа ЖујовнПа нз Комунистнчке партиЈз Југославпје
ЗЛАТА,
ДРУГИ ПУТ
ЗЛАТА:

. . . то игго је тихо, што је празно, што сам сама,

или све то заједно; што никог нема у стану, што
се неким чудом не чује радио из суседства, што
су застори навучени на прозоре одвајајући мене
и мог белог друга М акија од осталог света, затва-
рајући поглед на реку и стари Београд — сигурно
све ове околности чине да се тако живо сећам
догаћаја којима посвећујем мој петојулски ри-
туал. На папирнатим уснама и сасушеном непцу,
у зажареним образима и дехидрисаним ћелијама
оргаиизма, кроз грозничаву врелину лубање про-
бије се, успева с времепа на време да стигне до
моје свести признање и прекор што је све тако:
што је тачно да последњих година све теже зами-
шљам дане, што бркам редослед, што нисам си-
гурна да ли су баш то биле речи изговорене на
Ташмајдану, у Радишиној канцеларији или пред
оним грозним човеком који ме је шамарао и на-
зивао попишулжом. Страшан је притисак предмета
и времена на успомене! Доручак сваког јутра,
вечера сваке вечери, исти покрети сваког дана;
у десет хиљада дана сваког дана десетине хиљада
насртаја на попустљиву, срамно отворену свест.
„Јеси ли написао задатак?"; „Узми, у фрижидеру
је"; „Немам појма"; „Можда"; „На Хвару, као
и сваке године"; „Ауди 90"; „Око подне"; „Нисам
сигурна"; „Радиша није код куће, можете оста-
вити поруку"; „Први пролећни ручак"; „Ж ао ми
је, али ..." ; телефон и предсобље, мој син Макси-
милијан, који је омаљавио и више не осећа по-
224

требу да ми каже када се враћа кући, брисање

прашине и квиз петком у осам и тридесет, прија-
тел>и на ручку или одласци код пријатеља на ве-
чере, француска кореспонденција и курсеви, кон-
церт балетског пара из Енглеске или Русије, са-
моуслуге и Гуга у гостима; милиони немишљених
мисли, речи, покрета, догаћаја, подземних пролаза,
вечерњих новина, елучајних сусрета, прележаних
упала, обављених послова, горопадних, слабо пла-
ћених возача тролејбуса који се издиру на досад-
ним радом измождене путнике, главобоља, одр-
жаних часова, хладних купки, долазака и одла-
зака, милиони агресивних безначајности таложи
се по сећању као неко суво иње с неба, превлаче
успомену сивом патином мртвила. Одједном, и
не знаш како и када се то догодило, али јасно ви-
диш да тај бивши свет има на трепавицама и обр-
вама наслаге брашна па личи на познату прилику
која се прерушила у деда-Мраза; из образа успо-
мена ишчилело руменило, дошло јој лице као на-
пудерисано космичком прашином свакодневице;
посенилио догаћај па сада као глупава папига по-
навља увек исте, склеротично запамћене детаље,
обојене накнадним мишљењем које постаје пуно-
правни део претходне и стварне истине; па ми је
зато, мада грозничавој и усплахиреној од прим-
љене дозе инсулина, одједном лепо, одједном дра-
го што се, први пут после више година, прошлост
појављује преда мном умивена и једра као позно
јесења црвена јабука што ће несрећну Снежану
отерати из шарене сликовнице у привремену смрт.
Морам да је загризем. Знам. Макар умрла, привре-
мено или заувек.
Мирише јабука на младост — не на срећну
младост о којој се некада читало у заборављеним
романима француеких и аустријских писаца, ни
бесмртну младост што пада покошена фашистич-
ким рафалом — него кратку и чудну, нашу мла-
дост у неосветљеном, прашњавом, сиромашном,
сивом и суром Београду после ослобоћења. Бео-
град изгледа као оболели, истрошени коњ у тим
 225

данима које испуњавамо својом младошћу и мада

о томе никада нисмо ни речи проговорили, знам
сигурно да смо то и ја и Маки веома живо осећа-
ли, јер је то био већ трећи Београд који смо по-
знавали. Сећала сам се, а знам да се и Маки се-
ћао, предратног Београда. Памтила сам све, или,
у сваком случају, веома много. Сећала сам се бо-
жанствених излога на Теразијама у којима је Ма-
ки гледао тврћаве са војницима или црвене ауто-
мобиле који се покрећу ногама; ја чешке лутке
што склапају очи и говоре мама, или комплетну
кухињу са шпоретом, столом и столицама, лонци-
ма, тањирима и шерпама; сећала сам се „Тетка-
-Јеле“ и мариниране рибе на коју нас је сваке су-
боте пред вече водио Војин; сећала се елегантних
мушкараца у светлосивим оделима и жена на тан-
ким штиклама, са лисицама преко рамена; ми-
стичног и тајновитог блока, уоквиреног улицама
Крал>а Александра, Дворском, Крал>а Милана и
Фердинандовом, високог зида иза кога се, можда
баш тог тренутка, као ,на сликама из илустрова-
ног часописа, његово величанство престолонаслед-
ник Петар у слободним часовима бави радио и
телефонским везама; Лубардићеве посластичар-
нице код Лондона и велике дилеме измећу инди-
јанера, падобранаца, кремпита, ишлера и мињона;
веселог Београда, који зими, прекривен белим, у-
гаженим, а неупрљаним, чврстим снегом, по неко-
лико месеци мирише на печене мароне и вруће
погачице; сиромашних Македонаца који у школ-
ском дворишту за пола динара продају кифле и
переце; сећала сам се дрвених коцки коловоза код
Споменика и улице Милоша Великог која није
била асфалтирана већ покривена четвртастим и
глатким плочама, па смо по њој ишли трудећи се
да не згазимо на црту измећу квадрата; зоолошког
врта препуног девојчица у хаљинама од органдина
и дечака у матроским или сомотским оделима, и
нарочито понија упрегнутих у мали фијакер који
за двадесетпет пара трипут вози укруг по правој
правцатој хиподромској писти; сећала се благе, у-
226

годне топлоте и плишаног достојанства кафане

„Мажестик", у коју су нас једном, после представе
„Родиног позоришта" као у облак јединственог ми-
риса коњака, руског чаја, капуцинера и ванилин
шећера, увели на топлу чоколаду са шлагом.
Онда се догодио рат и Београд је, наравно,
постао нешто друго. У радњама је било само што-
фова од коприве и ципела од мушеме и дрвета;
испред пекаре на углу Таковске, преко пута Бо-
таничке баште, свако јутро кад стигнем са зем-
билом и боновима за проју, већ је чекао велики
ред смрзнутих л>уди, ногу увијених у крпе, са но-
винама испод офуцаних зимских капута, сувише
истањених да би представл>али озбиљнију заштиту
од кошаве. Кафане су радиле и даље, биле су пуне
пијаних људи и мирисале су на олај за премази-
вање дашчаних подова. Правни факултет више ни-
је био Правни факултет, Поллпривредна банка
више није била Пољопривредна банка, Двор више
није био Двор, палата Риунионе више није била
палата Риунионе, „Мажестик" више није био „Ма-
жестик" — већ је пред сваком од ових кућа ста-
јао немачки војник с пушком, пошто су сада то
биле касарне и управе града, официрски клубови
и војни штабови. Све је то тачно: замро је Бео-
град и нимало није личио на себе. Тачно је да су
обешени висили на Теразијама, да су од војника
позеленеле улице, да је постојао полицијски час
и да су одрасле легитимисали на сваком кораку.
Тачно је и то да је Београд био нривремено такав,
и да се само чекало ослобоћење које ћу препо-
знати, веровала сам, чак и ако ми нико не каже
да је дошло, по томе што ће у радњама одједном
бити чешких лугака, што ће се на улицама поја-
вити врући марони, људи одједном постати весели,
добро обучени, бучни и раздрагани по кафанама,
удобно заваљени у берберске фотеље, са врелим
фротиром на свеже обријаним лицима, добро у-
храњени и уљудни — као пре рата. И не мислећи
о томе знала сам да само тако ствари могу да се
одиграју. Београд је замро и слуша Радио-Лондон
 227

да би чуо знак на који ће оиет постати оно што је

некада био, а што сам ја (уверена сам и Маки) ве-
ома добро памтила. р
Било је довољно да проће само неколико ме-
сеци после ослобоћења па да посумњам: никад
више старог, никад више богатог и угодног Бео-
града; ратна опустошеност, у нешто измењеном
облику, остаје у Београду заувек; привременост
постаје стална. Посклањали су мртве војнике са
тротоара, пострељали што је за стрељање било,
на Ташмајдану направили велику ломачу лешева
коју су поливали бензином све док од ње није
само пепео остао. Пепео је ветар одавно развејао,
трава никла и по њој дечаци играју фудбала, све
је готово, ослобоћење је очигледно дошло, али
Београду не пада на памет да стресе са себе сиви-
ло, беду и јад који зјапе из израњављених кућа,
из празних излога, из редова чекалаца у бедним,
изношеним оделима. Београд изгледа као матора
рага клецавих колена, изровашена ћемом и узен-
гијом, са великим ранама које скупљају муве, опу-
стошеног лица и апатичних, тужних великих, кр-
мељивих очију. Ни пролеће у њему не личи на
пролеће: стиди се својих мириса и благе топлоте
што толико одудара од рушевина које деца кори-
сте као главна игралишта, а љубавници као тајна
састајалишта. Ни зима није бела каква је обича-
вала да буде: по белом снегу стоје гомиле ћубрета
које нико не склања. Нема се времена. Сви стоје
у колони и ланчано пребацују цигле ненавикну-
тим рукама које се коче од хладноће и по врхо-
вима прстију истање до крви од трења о храпаву
површину. Треште зурле и гоч испред Народног
позоришта, огромно коло, у које се хвата хиљаде
људи одједном, вије се око споменика Кнезу Ми-
хајлу. Ознојене момчине и дебеле, неуредне цуре-
тине опасно показују снагу тако што козарачки
нагло повуку у једном, а одмах затим у другом
правцу, па се, невична овим захватима, увек панич-
но бојим да ће ме помахнитала снага, беспомоћну,
изгазити. Сваки час неко падне од партизанске
228

болести, а најмање волим када се то догоди некој

другарици: док је поливају водом — сукња се
дигне и срамно, некако тужно и ружно открива
обнажене бутине — она, јадница затворених очију
и стегнутих песница, виче неке партизанске речи,
најчешће: „Напред!" или „Јуриш!", или „Распа-
ли!", или „Веза!“ , „Овде Космај! Овде Космај!"
Онда неки зналац из гомиле окупљених почне да
„одговара" на везу, женска се дигне, поправи сук-
њу, и мало уморна изгуби се у гомили. /
Радњи и кафана заправо нема. Постоје мензе
и магацини у којима се не купује него се следује
на бонове и тачкице. Ја имам у почетку Д-3, као
дете, Маки Б-1, као болесник, а Гуга Г-3, зато што
не ради. Да није Радише, који нам даје готово це-
ло своје следовање, врло би лоше пролазили, по-
што ствари за размену више немамо, истрошило
се за време окупације, што није случај само код
нас, него је општа појава. Све девојке у мом
разреду личе на кућне помоћнице: облаче се као
наше служавке пре рата, праве блузе и сукње
од последњих остатака онога што су маме не-
када носиле. Све је и свуда на измаку, а ново
неће више никада да се производи, знам сигурно,
видим да потреба за лепим стварима не постоји;
биће можда топлих и непромочивих ствари, али
лепих неће никада, то је извесно. Нова је мода
завладала — осорно и кавгаџијски, нетрпељиво
и набусито забрањује сваку другу — чизме или
вал>енке, револвер кокетно заденут за појасом,
титовка по мери, војничке панталоне и чојана
долама.
Зашто ти причам све то, Маки, када и сам
знаш, када си све то заједно са мном видео, ка-
да није могуће да си био слеп за чињеницу да
Београд није био ослобоћен за ,нас, за тебе и за
мене, за Димитријевиће, Маки, који су отишли,
остајући само привидно, тек физички, у освоје-
ном Београду?
Из два разлога ти причам: причам ти зато
што онда о томе ниси хтео да разговараш, чак
 229

ни да мислиш на околности у којима си ти, Маки,

бесмислен као четворопрег међу паркираним тен-
ковима. Ниси смео да мислиш, Маки, јер ниси
смео да схватиш, знам то, Маки, не можеш ме
преварити! Тебе макар знам, не постоје тајне
међу нама чак ни онда када ћутимо онако упор-
но како смо ћутали окружени тим новим л>уди-
ма које не разумемо па их зато, уплашени и
увређени, кукавички, из потаје надмоћни, без
уепеха и погрешно, мајмунски недолично имити-
рамо. И причам ти још много више зато што
ми мораш једном поверовати да сам ја заиста,
врло дубоко и промишљено мрзела оне што нас
тенковима чувају од слободе као од нечег не-
здравог и бившег и да сам вест о вашем раскиду
са њима схватила као благовешће, као прелепи
блесак луде наде да ће се наш Београд и наши
животи, можда, опет уредити на неки цивилизо-
ванији и бољи начин.
Поуздано сам знала, као што се уопште зна-
ло тих дана, да одлазак тих стручњака, официра
и братских помагалаца представља — ако не
баш крај оне потмуле страховладе која је нас,
бивше Београђане, сабила у забарикадиране по-
слушношћу, руиниране, дељиве станове — оно
свакако промену на боље. Поуздано сам знала
да никако горе не може да буде после јуна 1948,
знала већ и по томе што су најгори били —
сети се Маки, сети се молим те — најзадртије се
понашали баш они који су највише и најгласније
волели љубичасте ширите са њихових енкаведе-
овских шапки. А сети се, Маки, сети се њих, се-
ти се молим те! Љубим те сети се! Сети се оног
официра који је неколико месеци био у нашем
стану и чизме брисао завесом коју смо у његову
част поставили на прозор малог салона претво-
реног у спаваћу собу; сети се оне моторизоване
јединице испред наше куће која се једном, кроз
цевчицу спуштену у мотор камиона, напила бен-
зином; сети се како су земљосани, гласни, зау-
стављали људе на улици и скидали им часовнике
230

са руку, претили онима који би се побунили;

сети се како су као балавца, као посилног оте-
рали оног нашег заставника који је интервени-
сао, покушао да их уразуми; сети се оне проседе
жене која, повал>ена на гомилу цигала, упорно
држи зембил у деоној руци, док је у рушевини
испод прозора наше оставе њих четворица пијаних
силују, сети се било чега па ћеш се сетити и оно-
га што ниси хтео мени, ниси никада ни себи
признао: да си их упорећивао са Хунима, ази-
јатску солдачију у умашћеним ветровкама што
наизменично — пијана шенлучи, и — тачно је и
то — искрено, од срца плаче, стварно се храбро
бори и гине на бојном пол>у, али гази чизмом
и гусеницом по освојеној територији и док цви-
лиш — прича о колхозима и великој, срдачној,
братској руској души.
— Кагда прићот Первиј мај, пих! — сећам
се једног пијаног и срдачног поручника како ис-
пија последње капи ракије из боце што ју је из-
нела Гуга и закрвавл>ених очију ми прича о бла-
гостању које тада завлада широм Совјетског Са-
веза: — Риба, сал>отка, пирошки, вотка, апел>си-
ноје, свјо!
Веровала сам да су они дотерали козарачко
коло на Трг кнеза Михајла, и да ће коло, као
змија за звуком факирове фруле са трга и отићи
како би негде другде — колу је сасвим свеједно
где, Београд је случајно одабран — што дал>е од
мене и тебе, Маки, уживало у понижавајуће ма-
лим, али општим и колу довол>ним благодетима
нове демократије. >
Наравно, могла сам ти, ако не све, оно ма-
кар нешто од тога рећи; ако не пре, онда макар
на нашем последњем, ташмајданском састанку,
али ти, Маки мој, наравно, знаш бол>е, ти знаш
да се то данас тако чини. Данас ми се чини да се
о томе могло говорити онда, а знаш (сети се) знаш
као што сам и ја знала да се о томе само могло
ћутати са песмом у два немузикална тона на ус-
нама, да се о томе лагало неким тућим речима
 231

чак и када нико осим нас двоје није присутан, да

ти ништа, Маки мој, нисам могла рећи «и пре,
ни у разговору који смо водили на разрованој
ледини поред недовршене Маркове цркве. Стра-
ховито си ме збунио, мој Маки. Слушала сам те
и својим ушима нисам веровала. Знала сам да
је нека невероватна грешка у питању, али гре-
ш ка тако скривена и компликована да у том
тренутку ништа о њеном пореклу и природи не
могу да кажем, па сам ћутала, и безуспешно по-
кушавала да докучим у коју је то сад фазу ушла
наша детињаста игра мећусобног лагања.
Јер о игри се и тада радило, признај ми, ја-
ви ми некако, Маки, да се нисам преварила него
да је и тада била реч о истој игри, само да си у
њу увео неку новину коју ја нисам докраја ра
зумела. Сигурна сам да сам до Ташмајдана зна-
ла правила и да сам их се строго придржавала;
била свесна да ти разумеш и видиш и осећаш
и мрзиш и лажеш и друге и себе као што сам
ја презирала и видела и претварала се и лагала
тебе да ништа ни ти ни ја не видимо, да баш
волимо што нам се с времена на време указује
прилика да скачемо усред црногорског кола, или
да остансмо после часова и по неколико сати
критикујемо или самокритикујемо сопствене или
туће поступке, мисли и осећања. Делом игре сам
сматрала и то што никад нисмо насамо разгова-
рали о Резолуцији. Веровала сам, и још увек ве-
рујем, да је то било зато што смо добро знали да
је одлазак Руса срећна околност која може,
евентуално, да врати ток ствари у колотечину,
па нисмо помињали ту скривену наду баш зато
што би на тај начин сувише очигледно показали
оно што си и од самог себе крио и тако про-
дужавао игру мећусобног лагања, на коју сам
пристала и у којој сам сваким даном постајала
све бољи партнер. Немој ми рећи да си заиста
веровао у оно што си говорио! Да си заиста ми-
слио све оне одушевљене, пренапете, јавне, про-
стачке ствари које си радио како би остао у игри
232

и доказао себи (никад нисам тачно знала шта,

не знам ни дан-данас) али доказао да то можеш
додуше не заправо и одистински, али — кроз
игру која строго поштује правила претварања
и самозаваравања — на изглед доследно и искрено
као и они хохштаплери које проглашавају стаха-
новцима, ударницима и новаторима.
И тада, када ми се чинило да све знам и да
је можда добро што смо изабрали игру како би-
смо што лакше прогутали несварл>иве састојке
живота који смо присиљени да преживимо, баш
када сам поверовала да нам околности иду на
руку и да ће можда доћи дан за неке достојан-
ственџје игре, ти ме мог првог школског дана у
последњем разреду шмназије срећеш срећну у
Битољској улици, узимаш ме за руку и одводиш
до Маркове цркве да би ме као пијани војници
ону проседу жену, посадио на гомилу цигала и
салетео својом нервозном, збуњеном бесмисле-
ном причом о Шампиону, Војину, мењшевизму и
интернационализму, први пут на начин који не
поштује правила игре, излази из оквира оног
што сам схватала, и веровала да и ти то, такоће,
и боље него ја, одувек, од самог почетка поуздано
знаш.
Понекад, Маки, најчешће онда када не во-
лим себе, никада дуго, али понекад ипак, упла-
шена и згрожена што тако осећам понекад, Маки,
поуздано знам да те мрзим. Тачно, ти си ми све
на свету, све што сам учинила на неки је начин
у вези са тобом, не постојим без тебе, тек напола
живим са успоменом на наше дане у Фердинан-
довој, па ипак, када се сетим шта си ми учинио
— из неке дечачке обести, из слабости, из збуње-
ности или несигурности, откуд знам — и када по-
мислим да си то учинио тако лако и слућено, уби-
лачки према себи, злочиначки према мени, и
када ми доће до свести да си то учинио у име ци-
ничне лажи која се звала неким дугачким и пра-
зним речима из одавно преглупавелих совјет-
ских памфлета на које се хватају религиозни по-
 233

даници Ивана Грозног, недоучени учигељи из ср-

бијанских села, монтањари са развијеним осећа-
јем за племенску правду и још развијенијим сми-
слом за своје интереее, идеолози са вечерњих
курсева марксизма у Вакуфу или Ливну, и ос-
трвл>ени шизматици као твој луди и пијани
Шампион!
А њега обилазим, Маки. Ваљда га једино ја
и обилазим од кад се вратио са Голог отока и
одбио да иде у санаторијум, где смо га ми слали,
или у дом стараца, где је Савез бораца желео
да га смести. Ено ти га твој Шампион, јуродиви,
у ћумезу величине два са три метра, ако и толи-
ко има! V прво време по повратку био ,је не-
престано пијан, обилазио је кафане и будио го-
сте на устанак. Последњих година највећи део
времена проводи са поповима у Руској цркви на
Ташмајдану. Све реће се напија, али деси се по-
некад и онда заборави на религиозност и опет
крене по кафанама са громогласним информби-
роовским паролама. Више га и не хапсе, сви га
знају. Мећутим, Максимилијане, кад помислим,
Маки, — гледајући га данас трезног и на изглед
паметног, а сутра пијаног и сасвим лудог —
кад помислим само да си упропастио свој и уни-
штио мој живот због његовог јуродивог месија-
низма, када ми све то прохуји кроз главу, Макси-
милијане, ја главу забацим уназад као што, ево,
сад чиним, исто овако стиснем очи и песнице и
викнем, из све снаге урликнем:
— Будало, мрзим те!
Па се одмах, чим сам то изустила сажалим
над тобом, као ево сад; као што сам се и сад
сажалила над собом против воље, испражњена
од беса који се кроз урлик расплинуо по замра-
ченој соби, упркос себи осетила да ћу сада, хте-
ла-не хтела, морати мало да плачем.
Ох, Маки, Маки, сећаш ли се, Маки, да сам
увек била бол>и ћак од тебе? Да си ме понекад
звао штребером, што сам одиста и била у изве-
сној мери. Било ми је стало да немам ниједну
234

четворку, и по правилу и нисам имала. Код тебе

у књижици увек их се нашло, понекад чак и не-
ка тројка, једном, сећаш се — двојка из мате-
матике? Сећаш ли се да је то мене секирало, а
да си ти био потпуно равнодушан тврдећи да
је школа глупост коју смо стицајем историјских
околности нас двоје већ одавно превазишли? Се-
ћаш ли се да сам ти се успротивила? Рекла да
школа можда и јесте глупост, али да никако
није једина? И да си се ти сложио, замишљено
ме погледао и сигурно изустио оно што си у
том тренутку веровао:
— У праву си. Ти си понекад мудрија од
мене. Ако је глупо бити одличан, не видим за-
што је паметно бити врло добар. Вероватно би
требало чешће да ми кажеш шта мислиш, а ја
чешће да то чујем и послушам.
Зашто ме ниси послушао на Ташмајдану!
Зашто ти нисам рекла оно што мислим у својој,
нека буде и штреберској глави, али својој, ка-
да сам видела да си ти твоју изгубио у некој
идиотској, мазохистичкој тежњи ка поистове-
ћењу са оним што презиреш, и што те презире.
Ништа те у том свету, ништа те у тим данима,
у обичајима који су хрупили на наш праг, ништа
те у оној великој и подивљалој лажи која је пу-
стошила наше паланачке душе, ништа те у жи-
воту који смо водили није било достојно! Са сво-
јом паметном главицом која стално пита и у стал-
ном неспоразуму са чињеницама погрешно одго-
вара из чисте савести и најбољих намера, најсме-
шнији си био када си желео да будеш најозбиљ-
нији: са дугачким кикама на мојој штреберској
глави, ја сам била мудрија, или бар свеенија
стварних околности, од тебе који играш изми-
шљеног Макија, усредсрећено и амбициозно, али
са мало, врло мало талента.
Али не то, нисам то хтела да ти кажем,
није то важно, јасно је да смо били опасно и пре-
рано одрасла деришчад, на то не би требало тро-
шити речи. Друго мораш да чујеш, мораш, Ма-
 235

ксимилијане, јер знам да једном нећу издржати

мору која ме притиска већ двадесет година; сва-
како би, неизоставно би морао да знаш, Макси-
милијане: нисам пошла код Радише да те из-
дам, мада ме кињи слутња да си тако нешто
могао помислити. Веруј ми, веруј ми да ни при-
мисао те врсте није прошла кроз моју успани-
чену главу; мораш ми веровати, немам више сна-
ге за вечна доказивања немуштом простору око
себе, умрећу од јада не допре ли до тебе вест
да сам отишла код Радише по савет како да те
спасавам.
Ж ећ је мало попустила и мало ми је јасније
у глави. Пеницилин престаје да делује. Сналази
се организам. Скупља по телу шећер и шаље
га тамо где је најпотребнији. Пила бих воде, али
не смем, није још време за прекид ритуала. Мо-
рам да седим окружена полутамом дечије собе
мог одраслог сина, и да гледам како по ваздуху
играју сенке и сабласти што ми се некад чине
стварнијим од несигурне садашњости. Сама сам,
Маки, веома сама, откад те је прогутала жута
зградурина у Кнегиње Љубице. Још сам више
сама, чини ми се и гола, незаштићена, као пуж
коме су скинули л>уску, тако сама да све чешће
схватам како не умем да одговорим ни на нај-
једноставнија питања, мада знам да од одговора
на њих завиои и мој, као и свачији живот.
Нисам никакав изузетак, повинујем се законима
који су физички неумитни, не може човек да
живи ако за то не постоје елементарни услови,
не живи човек само зато да што дуже не би ум-
ро. И не живим заправо, Маки, већ успешно одо-
левам животу преко двадесет година, од доброг
сам материјала направл>ена, Маки, али и онај
најбол>и прсне без разлога. Прочитала сам да
астрофизичари то објашњавају умором; умори
се материјал и откаже послушност, распе се у
ништавило по немуштом космосу. А како ја то
живим? А, Маки? Да ли ти је икад пало на памет
да замислиш како ја то живим? Да помислиш
236

шта чини мој живот? Шта ли је са Златом —

да ли си се икад упитао? Дериште си ти, Маки,
велико, велико дериште и понекад ми је драго
што никада ниси одрастао, а понекад видим у
томе страшну неправду, можда највећу која ми
је нанесена. Било да чујеш или да си за сва вре-
мена оглувео, свеједно, мирне душе могу да ти
кажем, Маки: никако не живим, бедно живим,
бедна сам.
Само једном, и то врло кратко, веровала сгии
да је подношљиво, можда зато што се неиздр-
ж ива свакидашњица после твог хапшења, макар
и привидно, изменила: родила сам нашег сина.
Лежала сам у Акушерској клиници, знаш, тамо,
у Краљице Наталије, преко пута Руског дома,
укосо, у једној соби са још двадесет породиља,
и све ми је изгледало лепо: та пренатрпана и
смрдљива соба одједном ми се учинила весела
због трага сунца који је улазио кроз прозор и,
као на доброј, оштрој фотографији, правио ду-
гачак светли правоугаоник измећу кревета; при-
просте жене мећу којима, су оне искусне са сво-
јом отвореношћу и срдачном стручношћу биле
најпријатније, одједном су ми чак и оне изгле-
дале лепе и добре, онакве озарене на узглављима,
са малим, црвеним дрекавцима на набреклим
грудима. Ја М акија нисам дојила, али сам га
видела. Показали су ми га, мајмунче у минија-
турном бедуинском хаику, само му смежурана,
збабана њушкица вири из белог повеза. Љубазне
сестре, и оне због нечег раздрагане, смеше се
са пуно разумевања за наивност мајки које, до-
живљавајући нешто природно као сан, или жи-
вот, или глад, или смрт — верују да доживља-
вају нешто јединствено и непоновљиво, нешто
чудесно, готово невероватно: до јуче огроман
стомак, мука, проширене вене, ружан изглед и
непокретност, под страховитим болом, као у бај-
ци под чаробним штапићем, претварају се у
малог принца или принцезу, нешто што кмечи,
што је живо, што ће бити твоје дете и постати
 237

човек. Спада ружна, зелена кожа, нестају под-

буле очи водоземца, и ж аба постаје дивна де-
војка. Врло је тихо у соби, и чини ми се све-
чано, док насмешене сестре узимају беле векнице
са прса породиља од којих свака види само свој
завежљај, чује само његов плач, сама са својом
срећом у соби препуној уморних и озарених же-
на. Не могу то сасвим да ти објасним, али не-
како ми се у том тренутку чини да је свет веома
далеко и да у њему не постоје празнине испу-
њене очајањем, да је живот најобичнија ствар на
свету да је човек врло једноставан, врло мали и
нослушан створ који, истина је, не може ништа
изузев да буде срећан, ако се помири са својом
немоћи. Нутим, гледам у плафон, пуштам да вре-
ме пролази кроз мене неосетно и лако, и знам
да ћу од тог дана у Краљице Наталије, увек за-
мишљати рај као собу у акушерској клиници,
праведнике као мајке на узглављима гвоздених
кревета, анћеле чуваре као благо насмешене
сестре које све разумеју и, мада знају боље и
више, без трунке подсмеха остављају срећнице у
тихом блаженству које се не претвара у речи
и егзалтацију, него само дубоко и интимно траје.
Тада се појавио Радиша, и није могао да се
појави V бољем тренутку. Обукли су му бели
мантил па ми и он изгледа као службеник тог
акушерског, блажено безбедног раја. Виде се
трагови непроспаване ноћи на његовом лицу и
осећа се алкохол који још није сагорео у ње-
говом телу, али ми ни једно ни друго не смета,
ни једно ни друго заправо се не примећује иза
лица тако смешно, тако будаласто срећног, тако
псећи захвалног, тако пуног разних осећања да
сам потучена до ногу, покорена, обрвана водо-
падом оданости који куља из његових очију и
прелива моју постељу. Први пут ми његова при-
врженост и оданост личе на природну појаву,
на нешто што је несумњиво самим тим што тако
непомерљиво постоји, па се први пут ништа у
.мени не буни против његове ћутљиве љубави,
238

можда и зато што први пут не видим у њего-

вим очима ни трунке страха да ћу га исмејати
или повредити неком злобном и горком речи.
Доће тако тренутак, шта знам ја, у коме се не-
ким чудом све поклопи, замру неподударности,
све одједном, али закратко, буде као што треба.
— Хвала ти, Злато — каже ми, што се у нор-
малним околностима не би усудио пошто зна
колико пута сам га исмејала због његове сел>а-
чке патетичности.
— На чему хвала, Радиша?
— На сину што си ми га родила и на томе
што си му ти мајка.
И није ми непријатно, не стидим се тих ре-
чи, не осећам никакву потребу да схватим све
што окружује овај догаћај, а пгго ће нас као
загушљива способност сећања и злоћудна нави-
ка мишљења ошинути по свести чим будемо иза-
шли из безбедности те велике собе са правоуга-
оником сунца измећу два реда кревета. Мећутим,
у том тренутку блажене празнине, не само да му
не кажем, него и не мислим на истину да сина
нисам за њега носила, већ да сам га теби роди-
ла, за тебе, Маки, хранила и узгајала као дар
и дуг, као дужност коју стицајем околности мо-
рам сама да обавим. Све је далеко у том тре-
нутку, постоји само та соба, Радиша стидљиво
присео на саму ивицу кревета и његова ирича о
слављу којим је прошле ноћи дочекао сина, при-
ча која се не чује, бледа и безначајна се не при-
мећује од пребогатог блеска из његових очију.
Па ипак, мада заслепљене сјајем који је тако
буквалан, тако неподељен, тако истинит да ућут-
кује разум, слама моје отпоре без напора, као
крхке и бесмислене препреке, ипак га ја у том
тренутку (чињенице су чињенице, а сећања су
сећања) пигам без задњих мисли и жеље да
нешто разрешавам или мењам у празнини која
нас као балзам прекрива:
— Како ћемо га звати, Радиша?
Девет месеци сам размишљала како ћу му
 239

рећи да ће се мој син, јер син је морао бити, зва-

ти као ти, Маки; предвиђала да ли ће бити увре-
ђен или задовол>ан, можда радостан можда раз-
гневл»ен — све је било могуће по ономе што
сам могла да знам — када то буде чуо, пошто ће,
у то није било сумње, он само чути нешто што
је одлучено много, много раније; питала се шта
Радиша мисли о теби и шта зна о везаности
која између нас постоји, колико слути, да ли
претпоставл>а и шта осећа у својој ћутњи о теби
која се с времена на време кроз поглед укрсти са
мојом, судари на пола пута између наша два
чела, али никада не искаже речима. Не памтим
када је Радиша последњи пут поменуо твоје име.
Можда баш тада, у акушерском рају. Чувши
моје питање није оклевао ни тренутка, само је
шара у блеску његових очију постала богатија
за још неколико сложених мисли и супротних
осећања:
— Максимилијан — рече. — Тепаћемо му
Маки.
Па као да је само то дошао да ми каже,
подиже се са ивице кревета и кријући поглед
полако изађе из собе, много пре него што га је
сестра опоменула да је време посете прошло.
Тако је било, али то је један, кратак, бе-
смислен тренутак, тек неколико дана у конвоју
сати дугачком двадесет година! Ти знаш да ни-
када нисам волела нарочита пријател>ства. Би-
вала сам са многима, али ни са ким нисам поста-
јала нераздвојна, како су то волеле да кажу
моје школске другарице. Не знам зашто. Једна
ме је нервирала зато што мисли само на своје
локнице, друга зато што је глупа, трећа што се
осећа на бели лук. Шта ја знам, никада нисам
нашла ниједну која би савладала моју, изгледа
урођену уздржаност, и ослободила ме резерви-
саности коју сам према спољњем свету увек га-
јила. Или је нешто друго посреди: могуће је да
сам потребу за присношћу — а она је човеку не-
опходна и ја нисам никакав изузетак — задово-
240

љавала блискошћу која је постојала измећу тебе

и мене и била права, толико већа од брбљивих
и баналних поверавања девојчица у тишини спа-
ваће собе или украденог тренутка шапата за
време досадног школског часа.
Никада са Радишом нисам разговарала о
теби, мени, нама, њему, сину, будућности са-
дашњости, изузев ако је то имало неку сасвим
практичну сврху. Још мање бих нешто што из-
лази из оквира куртоазног измењивања мисли
поверила пријатељима. Никада их нисам желела,
и никада таква пријатељства нисам ни направи-
ла. Ни сурогат који би надоместио твоје одсуство
не постоји; зјапи амбис, непопуњена провалија у
мом животу већ двадесет година. Познанства
делим на мање или више непријатна, али сам
увек у забуни када хоћу да знам да ли ми више
сметају Радишини пријатељи са којима морам,
с времена на време, да се вићам, или седељке са
мојим колегама којима опет Радиша мора да при-
суствује. Такав је ред. Ваљда се тако мора. Глуми-
мо друштвени живот који је хладан и непријатан
као љигава змија у руци, површан као љубазан
осмех на уснама, бесмислен као усиљени разго-
вор уз француски коњак. *
Кад Радишини пријатељи доћу код нас, или
ми одемо код њих, неколико дана не могу да
савладам горушицу у мом преосетљивом друш-
твеном стомаку. Увек иста прича, увек исто дру-
штво чак и кад се личности промене; увек један
до два директора, један до два официра који
крави реп могу да ишчупају а већ су неколико
година у пензији, понекад по неки потпредседник
или секретар овог или оног, увек исти намештај,
иста вечера, иста пића и иста процедура. Ништа
се не мења и ништа се не догаћа. На вратима
четворособног стана од сто и нешто квадрата
дочека нас домаћица у хаљини од сребрног ла-
меа са бретелама дубоко усеченим у месната ра-
мена и фризуром која касни за модом тачно две
године. Раздрагани домаћин је такоће у пред-
 241

собљу, газда у кући, добро му иде, пустио сто-

мак. Обично су сви остали гости већ стигли и
попили своје прво пиће. Сви су ужасно срдачни
и непосредни, тако да су мушкарци најчешће
већ поскидали капуте и то исто предлажу и
Радиши.
— Скидај, бре, то, ниси код енглеске кра-
л>ице на пријему, наши смо — каж у му зару-
менели и срећни, разуларени, комотни, своји са
својтом.
— Него како — каж е Радиша, и ја знам да
је он заиста срећан што ће се ослободити град-
ске униформе која свим тим л>удима, без обзира
на њихову функцију и време проведено у фоте-
л>ама из Југоекспорта, у пастелној елеганцији је-
днобојних таписона из Италије, још увек смета,
подсећа их на посао и животне прилике у којима
се, додуше, већ сналазе, али их још увек дожив-
л>авају, с једне стране као неопходну, а са друге
као помало смепгну, господску, „педерску" тра-
вестију. Мушкарчине су они били и мушкарчине
остају. Пред светом се мора, али. кад смо сами
— дај, бре, да скинемо те ципеле што су пре-
тесне за наша стопала, те панцире који улазе
у рок службе; знамо се ко смо и шта смо, нек
мисле они шта хоће, али ииак смо ми сачували
душу.
Домаћица је у кухињи, мужеви се развалили
по удобним фотељама, жене седе без даха, утег-
нуте у претесне хал>ине које се набирају на сто-
маку и подижу од дебљине до изнад колена, а
домаћин домаћински пита:
— Шта ћете да попијете?
— Шта има? — пита Радиша, а ја ћутим.
— Има шта волиш. Балантин, курвозје, кам-
пари, вотка . . .
— А шта ви пијете? — пита Радиша, нгго
неизоставно изазива општу веселост будућц да
се то хгатање и очекивало.
— Чачанку, брате, него шта ћемо — одго-
варају сви углас.
242

Додуше није увек чачанка. То се мења. У

томе се вечере разликују. На основу тога да ли
је ракија из Чачка или Смедерева, сир хомолг
ски или сјенички, пршут црногорски или ужи-
чки, и необавештен може закључити да ли је
друг домаћин крушевачки, крагујевачки или ко-
лашински кадар. Ту забуне нема. Храна домаћа:
Бури или Пери, Милу или Дулу баш јуче донели
његови сел>аци. За бол>е половине припремл>ени
су разнобојни ликери које натапиране и утегнуте
супруге лицкају све до вечере из високих и ус-
ких кристалних чашица. Радиша се, наравно, са
одушевл>ењем одлучује за завичајно пиће те ве-
чери, а ја, потпуно свесно, чиним своју прву кур-
тоазну грешку. Тражим виски. Како ми га нај-
чешће дају без леда, тражим и лед. Наравно,
донесу ми и једно и друго, и виски и лед; при-
медбу, наравно не ставе, али ме од тог тренутка
па надал>е примећују као страно тело, шпијуна,
сведока, па осећају, сигурна сам, потребу да по-
ново навуку своје скинуте сакое, што не учине,
али се ипак мало усправе у фотел>ама, мало тише
почну да разговарају и постану мало мање ср-
дачни и непосредни.
Затим долази вечера: огромне, непојамне ко-
личине меса, као дрва наслагане у велике чиније.
Цело јагње и прасе на столу је питање домаћин-
ске части. И док прасе може да буде локално
неопредељено, већ само младо и женско, дотле
јагње, као и ракија, пршут и сир, мора да буде
златиборско, требињско, дурмиторско, или пи-
ротско, пошто су и њега донели домаћинови се-
љаци. Тада правим своју другу грешку, али она,
из два разлога, није више тако увредљива и на-
падна као прва: саопштавајући домаћинима да не
волим ни прасе ни јагње (јер га заиста не волим),
само потврћујем оно што су већ знали видевши
да не пијем ликер, с једне стране, а с друге сви
су већ припити па лакше и брже заборављају на
моје присуство. Преједају се јагњетином и за-
ливају огромним количинама вина, даве се у ку-
 243

пусу који је сам домаћин укиселио у подруму

куће на Новом Београду, што се осети још на
степеништу седмоспратне зграде, и завал>ени око
стола, са кога се током целе вечери ништа не
склања, после извесног времена почињу песму.
По правилу постоји увек једна од жена у
ламеу која је интерно чувена по лепом гласу.
Она се стидљиво брани да је пусте, шта су је
салетели, није певала од девојаштва, али после
упорног наваљивања, у коме се нарочито истиче
њен супруг, она ипак дрхтавим гласом, који се
ломи у фалсету, праћена немузикалном пратњом
преждераних хориста, отпева неку севдалинку,
попевку, коло или народну песму у обради.
Природно је што се ја у овим приликама осе-
ћам као „укочањени клип кукуруза", како је то
добро једном описао Радиша, али мука је у то-
ме што се због мене и Радиша, мада без сакоа.
пун чачанке, јагњетине и киселог купуса, распе-
ван као и остали, цело време вечере налази из-
међу две ватре: потребе да мени објасни њих, и
жеље да мене објасни њима, што му наравно,
нарочито ово друго, не полази за руком. Мука
ме тешка ухвати када каже (никад не знам да
ли постићен или поносан):
— Навикло то на виски, не вреди — или:
— Злата за вечеру само тост и путер, така је,
— што домаћини и гости прихвате, презирући
ме помало што не знам шта је добро, али и стра-
шећи ме се помало зато што ја заиста волим све
оно што они због свог положаја и ранга уз от-
пор и лажни подсмех морају да раде. Појма не-
мају како их је све то снашло. Било је тако лепо
после рата који су добили. Онда је полако, миц
по миц, све почело да се мења, постаје друкчије.
не знаш ни сам како, али упорно, тако да сада
морају са великом пажњом. изузев када су међу
својима, крити да као туђе осећају обнчаје и
навике које сви, са пола срца и упркос жељи.
прихватају. Не усућују се да каж у нешто отво-
рено против, знају да је купање цивилизована
244

ствар, слип гаћице и поткошул>а одећа круга ко-

ме припадају, виски нешто што има свака боља
кућа, али потајно верују да је све то нека велика
игра и да сви који се праве како то не знају,
заправо лажу и себе и своју околину. Нити воле,
нити умеју о томе да мисле: знају, мећутим, да
мрзе — утолико више, уколико је то очиглед-
није — све оне који су друкчији, мада и сами
покушавају да буду такви. Они не смеју да
кажу шта заправо воле, али се то може уста-
новити по ономе што их огорчује: студенти, мада
су им деца мећу њима; одсуство буразерства,
мада су из страха научили да се понашају уздр-
жано; слике голишавих лепотица, мада их по-
тајно гледају, али у кућу не уносе; интелектуал-
ци, мада то не смеју да каж у осим кад се наћу
у политичком крду једномишљеника, коме је
дат знак за напад; дугачке косе, мада им по ста-
ну шетају; Американци, јер говоре енглески, Сло-
зенци, зато што су вредни и скромни. Воле Ру-
се, које морају да нападају; народне свираче
којих се тешка срца, али ипак, у јавном гласању
радничког савета одричу у корист оперских пе-
вача или сликарских замлата; кисео купус који
поручују странцима на службеном ручку да и они
јадни виде шта је добро, мада је сељачко и про-
сто; чврсту руку, јер у своје мишљење с разло-
гом немају поверења; воле сељаке, јер могу да их
ниподаштавају; камповање у Башкој Води, јер
тамо сви једу парадајз са сланином и бацају от-
патке по плажи; пукли по половини као зреле
бундеве, воле оно што смеју да презиру, и пре-
зиру оно што морају да воле. Све је то тачно,
Маки, али покушај, молим те покушај да зами-
слиш како би било страшно да није било 1948.
и да сада постоји само оно што се њима свића, а
да је строго забрањено све што они осећају као
страно и неприродно. Тачно је да и они имају
своје мале, потајне победе и да се друштво одр-
ж ава на равнотежи чачанке и џони вокера, али
зар није боље имати њих, шизофренично поде-
 245

љеие између жеља и права, него бели лук као то-

темско-здравствени симбол националног бића?
Тачно је да, заплашени и ћутљиви, шизофрени-
чни и насилно уљуђени, као запете пушке чекају
прилику да искале свој патријархални, сељачки,
примитивни, информбироични бес на оно што не
могу да досегну, и тачно је да им се таква при-
лика — понекад помислим свесно, из терапеут-
ских разлога с времена «а време пружа. Све је
то тачно, али понекад мислим да боље и не мо-
же бити у једној земљи каква је наша, а да су
све могућности да буде знатно горе, код нас
увек широм отворене.
И тако ћутим, кад баш много навале на ме-
не, укључим се у песму, Чувам овце у доње стр-
њике, Под оном, под оном, Замириса зумбул у
кадиној башчи, или неку другу, свеједно. Певам.
Трпим. Не певам и не трпим, наравно, из исто-
ријских или политичких разлога, јер политика
ни историја не решавају питање моје велике
усамљености. Не недостаје мени бољи политички
систем, или друкчији друштвени одиоси. Глупо-
сти. Мени ти недостајеш. Зато што тебе нема, ја
сам сама. Твоје одсуство је она велика рупа, онај
амбис у мом животу по коме бесмислено лепр-
шам, држим часове из француског, доручкујем
сваки дан, певам песму Под оном, под оном и
одлазим на летовање у Стари Град. Шта сам ја
то, Маки? И зашто сам? Зашто кињим себе у
вакууму који је заправо безболан, док му сама
не удахнем неку муку коју не могу да објасним,
неки бес за који знам да је бесмислен, неки дне-
вни циљ који ме протури од јутра до поновног
одласка на спавање? Која је то виша сила што
ме већ двадесет година одржава на послу, даје
ми снаге да се понашам, инспирише ме да суро-
вошћу окрутног детета које чупа муви крила
раздирем несретног Радишу? Све ја знам и све
разумем, па ипак све то и даље радим; знам
да је бесмислено, али упорно настављам, тра-
јем, чак ми на моменте изгледа како је све то при-
246

родно и нормално? Онда се одмакнем од мог жи-

вота па видим како је то све, све то заједно, стра-
ховито глупо, и како све што чиним, чиним само
зато да бих макар на тренутак заборавила истину.
Понекад помислим да сам и онда, слуђена и
савршено беспомоћна, ипак знала да се удајем
за Радишу само зато да бих могла да иживим сво-
ју велику и неслућено упорну пакост која је
још једина у стању да прене, покрене неко стра-
сније осећање у мени, натера крв да брже за-
струји у мојим жилама. Шта сам све радила том
Радиши! И како је он све то трпео! Понекад бих
чак и хтела да ми га буде жао, али ми не полази
за руком. Када једном почне из мене да куља
жуч и бес, не могу да се зауставим, не могу да
нађем ни трунке саосећања у мом глупаво злоб-
ном, скврченом срцу.
Сигурна сам, рецимо, да никада не бих по-
зивала моје колеге код нас на вечеру, када не бих
потајно слутила да ћу тада моћи да уживам у
својим пакосним вештинама због којих ће после
да ме буде срамота. Ни они ми, Маки, нису
ближи, и они су страшно досадни са својим
малим, професорским платама и завишћу коју
врло невешто претварају у псеудодостојанствени
принцип надмоћног пристајања на племенито си-
ромаштво; својом тупошћу коју слабо прикри-
вају нешто бољим акцентом и нешто богатијим
речником од оног којим се служе Радишини ди-
ректори, лажним презиром благостања и још
лажнијим интелектуалним животом који се ми-
нимално разликује од начина на који живе ми-
лиони других телевизијских гледалаца и читала-
ца фељтона из „Политике" и „Вечерњих новости".
Пустош једна, Маки, на све стране, а по пустоши
се крећем ја механичким покретима укруг, све
док ми се не заврти у глави, зној ми од муке не
пробије по целом телу остављајући у глави пра-
знину о којој никоме не могу да кажем ни једну
једину реч; гутам речи, и припремам вечере да
 247

бих, недолично јетка, на тихој ватри пекла жрт-

веног Радишу.
Доћу тако, поседају укруг, пију више ви-
скија него што могу да поднесу пошто га код
нас увек има, а они не могу себи да га приуште;
увек се наће дежурни гњаватор са актуелном
темом коју неинтелигентно и досадно прежвакава
задовољан што има ко да га слуша. За јела не
кажу да су укусна или добра, него да су инте-
ресантна, да су а 1а 1гапда1зе или а Гап§1а1зе, за
политичку ситуацију да је озбиљна, за Југосла-
вију да је пред распадом, за народ да је непис-
мен, за културу да је запостављена, за Хрвате да
су недоказани, а за Радишу да је диван. И онда
то тако траје, траје, боже мој, и ја причам и
пијем и једем и расте у мени неки јед који нећу
да покажем, али који мора да наће одушка по-
што би иначе, зеленкаст као жуч, процурео на-
очиглед свих, из мојих ушију и ноздрва.
Тако Радиша страда. Свим тим глупанима,
који се окупе око његове богате трпезе, он хоће
да се допадне, панично дуби на глави само да би
им благонаклони осмех измамио, расипа се услуж-
ношћу и предусретљивошћу не зато што му је до
њих стало; не набавља им девизе, или „Викалин"
из Русије, делове за аутомобиле или коњак по
бесцаринским ценама зато што их воли; не слуша
их привидно заинтересован и не ласка им зато
што од њих очекује неку корист, још мање са
намером да остави утисак или се богатством и ути-
цајем својим пред њима направи важан; све то
Радиша ради не би ли уважавање и симпатије које
на тај начин стекне код њих, оставили некакав,
ма и најмањи утисак на мене, не би ли се у мојим
очима приказао онаквим каквим би желео да га
видим.
А то је опет баш оно што ја нећу. Пуштам
да буде предусретљив, а они благонаклоно супери-
орни и глупи, да изиграва келнера, а они господу
којој послуга приличи, пуштам да ствари теку
248

као и обично, а онда, када ми се учини згодно,

замолим Радишу да заћути:
— А сада нас пусти да разговарамо о нечем
што ти не разумеш — кажем мирно и нормално,
обраћајући се најдосаднијем мећу присутнима
са неким идиотским питањем о употреби коњук-
тива у француском или о некој семантичкој рас-
прави коју колега — ако је неким случајем про-
читао — сигурно није разумео пгго се већ из ње-
гових првих речи јасно испостави. Радиша по-
слушно седи, миран, упиљио заинтересован у уста
глупана који би гњавио сатима без прекида, али
ја одсутно, као обузета излагањем, са пола уста,
не окрећући главу, кажем:
— Радиша, леда.
Радиша одлази по лед. Будала прича о коњук-
гиву, Радиша ставља лед у моју чашу, што ја ра-
сејано не примећујем, затим седа на своју сто-
лицу, ја га пуштам да поново заузме позу скром-
не заинтересованости, па онда на исти начин, као
лакеју који негде иза наших лећа вреба сваки по-
крет, опет кажем загледана у уста коњуктивисте:
— Још — будући да сам, као, тек тада при-
метила колико је коцкица у чаши.
Радиша се диже, услужно, стварно изиграва
келнера, и сгавља ми још једну коцку, па опет
упиљи у уста распричаног стручњака. Дигнем га
још два-три пута, пошаљем по маслине или да
види шта је с вечером, да запали некој дами цша-
рету, или донесе моју ташну из друге собе. Стра-
шно ме је стид што све то чиним, али не могу,
упркос гаћењу, буквалној, физичкој муци у сто-
маку не умем да прекинем ту лакрдију. Радиша
све издржава, ничим не показује да види моју
злобу, или да у целој игри примећује нешто не-
природно. Изиграва шерет-будалу, припростог чо-
века, заљубљеног у науку.
— Ала везе, дакле, шта ви све знате, где на-
учисте то, — каже довољно озбиљно да будала
ништа не посумња, већ само мало збуњен и, на-
 249

равно задовољан, благонаклоно пристаје да се

изједначи са Радишом:
— Ма хајте молим вас, то ми је посао, свако
понешто зна. Уосталом, ја ништа не знам о трго-
вини, а ви знате француски.
— Ма знам, није да не знам, онако, лапарам
кад морам, али за тај коњуктив не знам ни да ли
сам чуо.
То је свима смешно, и сви после говоре како
је Радиша простосрдачан, драг, лишен сујете и
уображености, прави непокварени човек из на-
рода, а Радиша мисли о стручњаку за коњуктив
исто што и ја, или још горе, а мајмунише, задово-
љан својом сељачком лукавошћу, само зато да би
они мислили о њему нешто што ће мени, по њего-
вој претпоставци, импоновати.
Ја се, мећутим, не предајем. Ја хоћу њега да
увредим и понизим, мене гости занимају само као
сведоци пред којима ћу то ефикасније и убоји-
тије да изведем. Опоменем га усред вечере да не
срче (мада не срче), кажем му да скупи лактове
док једе, да није на њиви него за столом, извиња-
вам се гостима због његовог понашања све док им
свима не постане непријатно. Ужасно потиштена,
осећам како у мени расте бес и злоба утолико
више, уколико Радиша лакше и спремније под-
носи моје увреде и извршава моја срамно јогу-
наста и непристојна нарећења.
Боже, зашто ја све то радим! Шта се то на-
правило од мене? Где сам то ја, и како сам дотле
стигла, упитам се, и одмах признам себи да је
све то срамно и недостојно, тако срамно и тако
недостојно! Па ипак, мада све знам, мада мрзим
себе када се гости разићу, а нас двоје, у тихом
стану, перемо зубе, скидамо веш, облачимо пижа-
ме, одлазимо у кревет без речи, спуштених погле-
да, свак са својим мислима и муком, ипак већ
сутра ујутру настављам ту исту, исто тако срамно
детињасту игру од које ништа озбиљније у мом
животу не постоји. Исправљам му акценат и грдим
га због начина на који испушта самоглаенике из
250

појединих речи, кажем му да опет није опрао ноге,

мада не осећам да смрде, намерно расипам новац,
што њега, страшно чуварног, доводи до беса, који
неуспешно, врло неуспешно прикрива, простачки,
као последња сељанчура, хистерично га исмевам
када покуша да започне љубавну игру, а он као
биво спусти главу, гура кроз неприлике, тако нем
и сав у себи да ја заправо не знам шта мисли и
како се осећа. Црн и упоран подсећа ме на жи-
винче у кориди: израњављен копљима, која се
клате пободена у његово тело, сав крвав, не обра-
ћа пажњу на бол и не замара се, тврдоглаво срља
кроз арену за неком невидљивом црвеном мара-
мом о којој само он зна шта зна и чува то знање
иза бетонског чела, иза здравих и јаких зуба сти-
снутих у фанатично ћутљиви грч.
Годинама, као два пеливана, обилазимо око
Максимилијана. Ја му говорим, увек пред оцем,
да не сме да се угледа на њега и да мљацка док
једе, чачка нос као што то Радиша чини, или гре-
ши у падежима што му се такоће понекад дешава.
Радиша му не говори ништа, али већ одавно знам
да нам је отео сина. Одавно видим да Максимили-
јан ћути као и његов отац, седи као што и Радиша
чини, према мени спроводи исту ону тиху и упорну
опструкцију којој је само од мог мужа могао да
се научи. Њих двојица имају неке своје договоре
које постижу без речи. Заједно иду на утакмице,
обојица воле пецање, имају исто, неисказано ми-
шљење о мом захтеву да се сва три оброка једу за
комплетно постављеним столом, не воле позори-
ште и подједнако ћуте, умеју да ћуте и трпе као
да су од сасушене дреновине из које ни реч нећу
исцедити, ма колико је, ма како је често стискала
својим усплахиреним рукама.
Често се питам где сам погрешила, Маки, како
се догодило да из моје бебе израсте човек који је
тако много примио од Радише. Ја сам га хранила,
играла се са њим док је био мали, причала му
приче и одговарала на питања, док је Радиша,
ћутљив и неспретан, умео само заљубљено да га
 251

гледа, да га баци у ваздух и дочека натраг у руке.

Ја сам му дала прве часове из клавира, радила са
њим задатке из математике, исправл>ала му писме-
не саставе и водила га у куповину ципела, џемпера
и панталона. Ја сам правила сендвиче и колаче за
његове журеве, ја разговарала са његовим другови-
ма и другарицама, ја му препоручивала које књиге
да узме на читање, одлазила на родитељске састан-
ке, а Радиша је за све то време ћутао, само с вре-
мена на време измењао с њим по неку безна-
чајну реч. Па ипак, престао је да свира клавир
чим је смогао снаге да ми се супротстави, постао
шкрт и педантан као његов отац, заволео пецање
за које га Радиша није никада нарочитим сред-
ствима придобијао, фудбалске утакмице које ја
мрзим, и Радишу, знам, определио се за Радишу и
утонуо у исту ону ћутњу што се као зид испречи
пред мојом злобом, нервозом, сузама или неж-
ношћу, сасвим свеједно: оставио ме је саму у
бици коју више не желим да добијем. Не постоји
више ништа што би могло да измени стање ствари.
Одавно сам схватила, мада дуго нисам хтела да
признам трудећи се да не приметим, како нема
више те ствари коју би Максимилијан замерио
свом оцу.
Чак је и онда (чини ми се — нема шта да ми
се чини, јасно је да је чак и онда), чак је и у тој
прилици, са мало речи, додуше, али недвосмисле-
но стао на Радишину страну. И то сам издржала;
остало је само сећање и гадан укус у устима.
Заједно смо седели у трпезарији, ја исправ-
љала домаће задатке, Максимилијан гледао неки
спортски пренос на телевизији, тенис, чини ми се;
рана, кишна јесен, тако да је већ мрачно у соби,
мада је тек четири сата, таман оно време да не
знаш треба ли упалити светло или не. Радиша ће
стићи за један сат, отприлике, за пола сата, отпри-
лике, биће време да почнем са спремањем вечере.
Обичан дан. Данас мислим да се тог послеподнева
није догодило нешто нарочито, верујем да је тако
морало да буде, да би звонце на вратима неком
252

другом приликом зазвонило да је којим случајем

осхало немо те каснојесење, влажне и задимље-
не вечери. Чим сам отворила врата и погледала
жену у полумраку степеништа, ја заиста не знам
како, али сам сигурно знала да је то Радишина
л>убавница. Изгледала је као л>убавница за Ра-
дишу, шта ли, смешила се тако, била у глупо иза-
зовној пози која је требало, претпостављам, да
ме засени или да прикрије њену збуњеност. Није
могла имати више од двадесет пет-шест година,
али те жене због нечег увек изгледају етарије.
Крупне кости лица, превелик, готово мушки нос,
масивно грађена, претанких ногу за толико тело,
у зеленим ципелама, огромних груди које ни њен
влажни мантил не може да прикрије, шарена ма-
рама на глави, розе кишобран у руци, и зове се
Драгиња.
— Ја сам Драгиња — рекла ми је — желела
бих с вама да поразговарам.
Па када је видела да се ја не мичем са врата
него је, сужених зеница, посматрам, она се мало
промешкољила, повукла ногу коју је држала из-
бачену као на рекламним фотосима голишавих
лепотица, померила се мало у свом лажном и по-
вршном самсхпоуздању и, још увек се контроли-
шући, упитала:
— Могу ли да уђем?
А ја забављена, највише од свега забављена:
— Изволите — кажем.
Пропуштам је у предсобље и чекам да одложи
мантил и кишобран. Гледам како скида мараму
и забацује главу уназад да би растресла дугачку
косу а 1а Рита Хејворт; како повлачи мидер на-
доле, мичући задњицом да би то извела успешно,
исправља сукњу око струка и улази у трпезарију.
— Ово је сигурно Максимилијан!
— Добар дан — каж е јој он и наставља да
гледа телевизију. — Не сметам вам?
— Не, боже сачувај, каки — каж е она и седа
на столицу коју сам јој показала. Ја преко пута,
мирна, скпстила руке на груди, чекам, пуштам је
 253

да слшшља шта ће даље. Видим да је нешто по-

кварило њен план и да се ствари не одвијају како
је предвићала. Кикоће се, погледа око себе по
соби, спада полако са ње онај самоуверени и под*
смешљиви израз који је имала у првом тренутку
на вратима:
— Ви знате ко сам ја?
— Не.
— Стварно?
За тренутак, само за тренутак проклија у ме-
ни паклена жеља да јој кажем како нам није по-
требна кућна помоћница, уколико је тим послом
дошла до мене, али се уздржим:
— Стварно не знам.
Она се гласно насмеја, не зна човек да ли из
непристојности или обновљене агресивности и хра-
брости, па као да ми прича одличан виц, нешто
у чему ћу и ја свакако уживати, додаде:
— Знате како кажу, жена увек последња
дозна.
Максимилијан се окрете и пажљиво је погле-
да, што њу сасвим збуни, па поче да се смеје још
гласније, све гласније и гласније, не би ли некако
испунила празнину која бије према њој из мог
леденог лица и Максимилијановог потиљка, меша
се са повишеним тоном спортског коментатора
тениског меча на Шалати. Да, мислим да се добро
сећам, тениски меч је био, на Шалати се оди-
гравао.
— Знате, морала сам да доћем да видим де
Радиша живи, просто сам морала.
Не осећам ни трунку увреде или љубоморе.
Уопште нисам љута. Сувише је опсено, невероват-
но је простачки деловала цела сцена, сувише су-
мануто да бих је сместила у свој живот и објас-
нила помоћу знања којима располажем. Претпо-
стављам да је дошла са намером да изазове сваћу
измећу мене и Радише, која би довела до развода,
што њој даје шансе, шта знам, како да знам шта
се све мувало по њеној припростој и амбициозној
глави. Мећутим, нисам уздржана и хладно прора-
254

чуната из намере, зато да бих покварила њен сме-

шан, увредл>иво баналан, детињасти, глупи план,
заиста не, него сам слеђена неким општим очајем
који је тек можда у посредној вези са срамном
ситуацијом. Не ћутим зато што хоћу да је збуним,
већ зато што не знам шта бих рекла тој нафрака-
ној лорфи преко пута мене, сисатој лепотици у
зеленом џемперу. Не покрећем се и не предузи-
мам ништа зато што ме потпуно обрвао стид,
страшан стид што сам жива тог кишног поподне-
ва у нашем четворособном стану, што сам се на-
шла у сексуалној конкуренцији са расном меди-
цинском сестром у зеленим ципелама, што сам
одједном постала јунакиња брачне драме из нај-
јефтинијег подлистка за кућне помоћнице који је,
ван сваке сумње, инспирисао Драгињу за овај по-
духват. Није могуће, говорим у себи, не може бити
могуће да се ово мени дешава, да је та луда пре-
ко пута мене зазвонила на права врата са својим
суманутим планом! Све се у мени наглавце окре-
нуло и како год покушам да га усправим, оно опет
оде у неком неслућеном правцу, у ковит. Без рав-
нотеже неке потмуле масе комешају се по мени,
знам да никако не смем устати са столице, поме-
рити се са чврстог, јер оих одмах, извесно, без
задршке, као камен потонула у огромне таласе
горког, црвеног стида. Па ипак, успевам да задр-
жим неки слеђени мир на лицу, чак и да гласу
дам извесну природност и лежерност док је
питам:
— Рекосте да се зовете Драгиња?
— Да. Драгиња Нешић.
— И, колико вам је, Драгиња, година?
— Двадесет три — рече пркосно.
— А шта сте по занимању?
— Дипломирана виша медицинска сестра.
— Лепо. Лепо, Драгиња. А сад ми реците шта
могу да учиним за вас?
— Или немој да кажеш ништа, него се губи
одавде — одједном рече Максимилијан не окре-
ћући се, загледан у пренос тениског меча на теле-
 255

визији. Није се окренуо ни када сам га опоменула:

— Максимилијане, не буди прост — рекла
сам му, покушавајући том хињеном мирноћом и
слећеним достојанством да скупим крпице само-
поштовања које се у смртном ркшцу гушило нег-
де далеко испод суза, испод гласа, испод речи, иза
мог мирног лица и руку непомично скрштених на
грудима. Није Драгиња важна, заиста, знам чак
и тад у том тренутку да није она та које ме је
стид, већ да стид долази право из сазнања да п о
стојим, будна, у гомили света који види да сам
се, одрасла и васпитана, унередила у гаће, или учи-
нила нешто још недостојније што се више никако
исправити не може. Своју беспомоћност морам да
савладам, жељу да од свега дигнем руке и умрем
ту, у тој столици и да заувек изаћем из срамне
позиције. Уопште не помишљам на Радишу или
Арагињу, на конкретан повод за несрећу која је
смрадом баналности и простоте преплавила наш
стан од сто четири квадрата. И не видим је, успла-
хирену и неуротично гласну, не чујем је, чак ни
не примећујем да се сасвим изгубила после Мак-
симилијанове упадице и почела неконтролисано
да прича, да скаче са теме на тему, о томе како
она није мислила ништа лоше, о томе како се њих
двоје воле, али да она и не помишља да растура
Радишин брак, њој је довољно што му је жена у
кревету, нешто о томе да нема љубави без суза,
нешто о сексу, о телесној привлачности, речником
који је извучен право из рубрике „Писма наших
читатељки" и звони ми по ушима тако заглушно
да осећам несвестицу и реалан страх да ћу се сру-
чити са столице на земљу и да ће ми заиста тре-
бати помоћ дипломиране медицинске сестре.
Не знам, Маки, не знам има ли смисла се-
ћати се нечег што је тако ружно прошло: сивог,
гаравог сумрака који се пробија у собу кроз пр-
љава прозорска стакла и беле завесе од чипке,
њеног крештавог гласа, чудно ситног и пискавог
V толике жене, њене неспособности да прекине
невезану причу, пуну неких узвика: „Не померила
256

се с места ако лажем", „ја сам такав човек",

„кад вам кажем", и разних мудрости: „л>у6ав
не познаје препреке", „живот је борба", „секс
није ништа срамно", „ко воли тај и пати", па Ма-
ксимилијанових леђа и потилжа обраслог у ду-
гачку, густу и црну косу. Има ли смисла сећати
се ирошлости уопште, када је равнодушна пре-
ма нашим речима и глува за накнадно мишљење?
Све се то одиграло, било је, оптеретило нае неким
мислима и осећањима која су једино стварна и
трајна. Наша накнадна мећусобно различита об-
јашњења само су удаљавања од истине у суп-
ротним правцима; оде једно тумачење улево,
друго заошија удесно, а она, истина, стоји не-
померива између њих и тајно труне у мојим
мислима без обзира на речи, трује ме непримет-
но, али упорно својим срамним садржајем, па
се зато питам има ли уопште смисла сећати се
нечег што је тако ружно прошло, када ништа не
можемо изменити у тој прошлости која заувек
остаје у нама?
Не знам колико је све то заједно трајало, јер
сам била сувише заокупљена напором да се одр-
жим у столици, тако усредсређена на тај задатак
да нисам ни приметила када је и како је Радиша
упао у собу, све док кроз маглу и благу несвест
не видех како се Драгињи преко лица превлачи
паничан страх, а грч јој дави глас негде у суже-
ном грлу.
— Радиша — крикнула је, и пре него што
сам стигла да видим Радишу, она је већ став-
љала надлактицу преко лица да би се заштитила
од његовог ударца. Без успеха. Видела сам како
је удара левом руком тако онажно да је Драги-
њина заштитна надлактица просто одлетела на
супротну страну, па одмах затим десном, од чега
јој је крв потекла из горње усне и носа; видела
непомична и слеђена у столици, руку прекрште-
них на грудима, како се Драгиња занела, кука-
јући, запомажући, скочила са столице и почела
као крава испред гонилаца да бежи час на једну
 257

час на Аругу страну клатећи великим грулима,

неспретна и несигурна на претанким ногама и
високим штиклама, док јој Радиша споро и
претећи препречава пут.
— У помоћ — викала је — јој, убиће ме, уби-
ће ме — понављала је кад год се извуче испод
његових удараца и побегне у други крај собе
— немој, немој, Радиша, нећу више никад, очију
ми, тебе ми — говорила је, а он ју је само сусти-
зао и млатио рукама, ногама, по глави, по сто-
маку, где год стигне, ћутећи, да би само с вре-
мена на време, кроз зубе, једва чујно, процедио
једну, некако тешку реч:
— Бубре — говорио је и тукао — ћубре —
каже као да обуздава јечање и сатерује је у је-
дан или други угао собе.
Поцепао јој је зелени џемпер на рамену, била
је сва раскуштрана и крвава, сасвим избезум-
љена када јој је коначно пошло за руком да се
домогне врата од трпезарије и излети у предсоб-
ље. Радиша је није следио. Пустио је да оде.
Чула сам како чангрља око вешалице — сетила
се да узме мантил, кишобран и мараму — како
се затварају улазна врата од стана, а онда је за-
владала тишина у којој невероватно издвојено,
гласно постаје Радишино тешко дисање иза мо-
јих лећа и ритмички уједначено ударање тенис-
ких лопти са телевизије.
— Четрдесет, тридесет — каж е спикер, па
онда опет ударање лопти. — Бус — каже спикер,
па опет ударање лопти. — Гем и сет — каже, и
глас му се изгуби у некако суздржаном али чуј-
ном аплаузу публике на Шалати.
Гледам како тенисери замењују стране. Обо-
јица долазе до високе дрвене столице на којој
седи судија, бришу се пешкирима и пију пепси-
-колу. Онда онај пгго је био лево, одлази десно,
а онај што је био десно, одлази лево. У паничном
сам страху да ће Радиша нешто рећи. Следила
сам се, врат и лећа ме боле од укочености, не
мичем се и не трепћем као да очекујем ударац,
258

реч од Радише, било какву реч знам да у том

тренутку не бих могла да поднесем, јер би ме та
последња кап баналности сигурно усмртила, не
бих је прогутала, умрла бих уместо тога, па зато
напето слушам Радишино дисање и као пад се-
чива гил»отине чекам хоће ли се из њега откачити
глас, било какав глас, и одвојити ми главу од
укоченог тела. Али, Радиша не каж е ништа, већ
после неколико минута вечности чујем како из-
лази из собе, а одмах затим и како се за њим за-
тварају улазна врата од стана. Велики терет ми
пада са одрвенелог врата. Опет примећујем ства-
ри око себе: Максимилијанова лећа и вече које
је прекрило собу тако да је сада већ плавичаста
од металног блеска телевизијског екрана, док је
у Загребу, на Шалати, још увек светло, лепо
вече.
— Нула, петнаест — каже коментатор, мало
касније — нула, тридесет — а затим видим како
се Максимилијан диже са столице и полази према
вратима, споро, али напето, суздржавајући се да
не потрчи. Зар ће стварно отићи, пролете ми ми-
сао, и потпуно ме запањи. Изгледа ми сасвим не-
вероватно да ће тако отићи и оставити ме у пла-
вичастом мраку собе са спикером и два младића
у белим шорцевима, који се извијају и из све
снаге ударају по малој тениској лопти. Зар за-
иста нема никог на свету — а нема, видим, нема
и то је оно што ме је забезекнуло као нешто
сасвим ново и неочекивано — зар може Макси-
милијан тако да се извуче, на прстима тако рећи,
спуштених очију, крадом из моје понижености,
не ублаживши срамни пакао у коме сам се об-
рела ниједним погледом, ниједном утехом, ни-
једним знаком разумевања и саосећања?
— Куда ћеш, Маки — кажем му кад сам
схватила да је и он стигао до врата и да
сви излазе из ове куће, једно по једно, и да у
њој остајем само ја, не због тога што ми је
ту добро, него зато што немам куда да одем. За-
 259

уставила сам га својим питањем али само за-

кратко. Осећам како се врпољи на ногама, сми-
шља шта да каже, и чини ми се да то веома
дуго траје. Коначно чујем где каже гласно и раз-
говетно:
— То ти је, мама, што ти је — а онда жур-
но излази, трећи и последњи хгут затварајући
улазна врата стана у коме, као зараза, царује
моја велика постићеност.
Па ипак, ништа се није догодило тог после-
поднева. Тенисер са леве стране победио је оног
са десне, публика на Шалати је још пљескала
када сам затворила телевизор, отишла у спава-
ћу собу и у малу торбу потрпала најнеопходније
ствари — пиџаму, једну пресвлаку, нешто тоа-
летних ситница и јавила телефоном Гуги да до-
лазим код ње на неколико дана.
— Нешто се десило? — пита Гуга.
— Не, ништа, треба да завршим један хи-
тан посао, код тебе ћу имати више мира — ка-
жем јој, и Гуга наравно у то верује. Верујем и
ја да не одлазим са Новог Београда заувек,
знам да ћу се вратити за неколико дана. Куда бих
ја отишла? Једноставно, осећам да је за све
боље ако неколиким ноћима раздвојимо догаћај
који је управо минуо, од тренутка када ћемо се
поново видети, заједно доручковати, одлазити на
посао и скупљати се око телевизора у двадесет
часова да чујемо вести.
Сама сам, Маки, страховито сам сама. По-
следњу битку и рат за Максимилијана изгубила
сам прошле године у ово доба. Сада је мом сину
деветнаест пуних, онолико колико је теби било
када си умро, 5. јула 1949. Вршњаци сте, Маки,
деришчад, опаона деришчад, опасно непажљиви
према другима. Обесни сте у својој младости, не-
праведни, тако страшно неправедни; по камџија
вам је у свакој руци, по нож у свакој речи што
се неким чудом увек баш у мене забада, и кр-
вари, и боли, а вас нема да видите своје дело,
260

макар да сведочите о мојој несрећи, ако нећете

— можда и не можете, не знам, можда мора тако
да буде, можда то није у вашој моћи, можда
заиста нисте власни да ублажавате бол коју про-
узрокујете. Можда сте у свету зато да рањавате,
и оставл>ате недотучене жртве да саме одтрају
свој ропац. Од када је Максимилијан одлучио да
студира машинство, знам да сам и њега изгубила,
као и тебе, Маки. Постоји Максимилијан, али он
нисте ви. Ни ти, ни он.
Месецима се крећем као странац по нашем
четворособном стану измећу та два космата,
тамнопута мушкарца, питајући се сваки час ка-
ко су они доспели у мој живот, шта раде у ње-
му, није ли промискуитетно што станујемо под
истим кровом? Коначно видим оно пред чим већ
неколико година затварам очи: Максимилијан је
исти отац, смешно сличан њему, у свему. Као и Ра-
диша, ради све споро и темел>но, живци као коноп-
ци. Паника ме хвата када видим са каквом система-
тичношћу, како прецизно и усредсрећено сече реж-
њеве сланине за доручак, ни један режањ већи од
другог, ни један дебљи или тањи, како пегла своје
панталоне, како је чуваран у свему, нарочито
шкрт у новцу, књижицу има у банци са уште-
дом од свог невеликог џепарца! Кути као и Ради-
ша, човек од мало речи, као да и њих штеди и
ставља на књижицу, као да су улог који се мо-
ж е истрошити; без дилема, чини се да зна у
својој деветнаестој години сасвим поуздано зна
и час када ће умрети, и цео план како ће живети.
Ујутро диже утеге, овако вече везује косу; по-
ложио је све испите у првом року, ни из једног
није пао, ни из једног није добио више од осми-
це; не пије; не пуши; не чита ништа што није за
испит; не иде чак ни у биоскоп, већ у слободно
време зараћује новац: учлањује људе у Ауто-
-мото савез, продаје књиге као аквизитер, радио
је неко време и као манекен, лети води странце
као тумач са оно мало француског што је од
 261

мене научио; политика га не занима, за девојке

има тачно одређено време, нађе се са друговима
само кад треба да поправља неки мотор или те-
левизор; страховито је, болесно је, ужасно здрав!
Са мном не говоре, не говоре ни међу со-
бом, али се савршено разумеју без речи, пре-
ћутно, све знају. Тихо је у кући и празно. Као
сабласт јездим усамљеним стазама: доручак, ве-
чера, спавање. Понекад зажалим чак и за оним
ужасом од друштвеног живота који смо раније
ипак водили, готово зажелим да одемо код не-
ког на вечеру или да неко дође код нас на ру-
чак. Али, ни то више не чинимо. Седимо утроје,
махом ћутимо. Увече оштре удице и поправљају
штапове. Суботом растављају ванбродски мотор,
сатима и без речи. Недељом пецају. Преко неде-
ље су ван куће. Сама у кући ја фанатично чистим
прашину, гланцам сребрнину, уређујем фиоке, а
када је прашина обрисана, сребрнина изгланца-
на, а фиоке уређене, почињем да хеклам. Тада
сам најочајнија, јер мрзим хеклање, а хеклам све
док се не расплачем у празном четворособном
кавезу од сто четири квадрата. Могла бих да др-
жим часове француског, или да преводим као
раније, али ме мрзи. Треба се срстати са људима,
одговарати на питања, облачити се, живети, а
то ме мрзи више него да хеклам или чистим пра-
шину, па тако чистим прашину и хеклам. Онда
они дођу, једу, читају „Илустровану политику"
и „Вечерње новости", смртно озбиљни и ћутљиви
гледамо утроје цртане филмове на телевизији.
Сама сам, Маки. Веома сама откад је жута
зграДурина у Кнегиње Љубице прогутала све што
сам у животу имала, очајна кад год помислим да
си могао претпоставити, да нисам имала никада
прилику да те разуверим, да мораш да чујеш,
мораш баш ти, јер нема никог коме бих то рекла,
мораш знати оно што годинама увек исто по-
нављам: нисам пошла код Радише да те издам,
знаш сам да си ме ти код њега послао, ја послу-
262

шала шта си наредио. Мораш ми веровати, не-

мам више снаге за вечна доказивања немуштом
простору око себе, умрећу од јада не допре ли
до тебе вест да сам учинила све што је било у
мојој моћи како бих те спасла. Нисам успела.
Некако се догодило да се све погрешно завр-
шава, а не знам да ли сам зато крива ја, или
тако мора да буде. Најлепше ми је када успем
да не мислим о томе. Већој срећи се не надам
откад си умро, већ тако, сваког петог јула при-
уштим себи тренутак који ми живот није обез-
бедио узевши те пре него што сам стигла да ти
кажем како је све било, како је све то глупо ис-
пало, и како ја ништа нисам могла да урадим
што би и за длаку изменило ток ствари. И сам
видиш, Маки, потпуно сам безвољна, а «е осе-
ћам се кривом због тога, јер немам више енерги-
је да о кривици размишљам. Осећам, е1ап ука1
ми је на измаку, имам таман довољно преостале
воље да умутим сав остатак праха и да га ушпри-
цам у бутину. Чак ме и то мрзи, чак ни то нема
смисла, мислим док механички, као чешка лутка
која вољом неког ледено независног федера у
себи леже и уеправља се у седећи положај, ипак
притишћем шприц и одмах осећам како несносну
жећ и нервозу замењује тупост — разлива се по
телу тусто и споро као црна, ужарена смола.
Извини, Маки, ако сам крива, можда сам крива
кривице о којој ништа не слутим, па ми зато
опрости ако мислиш да је има, било мало или
много, извини што немам више снаге «и за ритуал
посвећен теби, што је ово последњи који обав-
љам. Још мало времена имам, једва довољно да
решим последњу дилему у животу: да легнем
на кревет и тамо сачекам крај, или да останем
подигнуте сукње и спуштене чарапе у столици?
Знам да нећу ништа предузети. Све ме мрзи.
Мало сам зачућена, Маки, лено запањена што
однекуд имам одавно заборављено осећање да
је све добро, да не вреди ни испражњени шприц
 263

испустити из руке, да треба тако седети, јер ће

ствари сада саме од себе да се реше; осећање
да сам описала круг, сасвим мали круг, нико и
не примећује да је о кругу реч, тек кружић, као
убод игле у белу бутину, тако ситан да заправо
и нема пречника, ни круг није него једна обична
тачка, тачка, тачкица . . .
Прилог VI

Чича Глиша, како га је нацртао Максимилијан

Прокић у петој години.
РАДИША,
ДРУГИ ПУТ
РАДИША:

. . . готова је главица и још мали врат, и шта

ти ја све не знам: облачи га све у сомоте и чип-
ке, ко неког малог педера, па га тера да свира
клавир — сто четрес две ил>аде сам платио за
њега још педес шесте, а онај њиов смо четрее
треће дали за три пара кокошки, јебем ти посо;
не волим ја све то, али не смем ни себи да при-
знам; онда још увек мислим да тако треба, зна
Злата.
Зна она до мога, ништа она не зна. Памет-
нији испао од нас обоје Максимилијан, окренуо
ћурак наопако и постао оно што је он тео:
прави човек, самосталан, спреман за ову данаш-
њицу, сватио да ће имати за себе само оно што
од живота отме. Велим, не треба живот потце-
њивати. Све из њега може да се научи, ако чо-
век оће и уме да га гледа. Све је у њему, сви
проблеми и сва решења, само неки их виде, а не-
ки остану слепи код очију и кад их тај исти жи-
вот лупи доказом посред чела; а оће он то, нај-
чешће баш оне који дигну нос и не гледају око
себе, него у себе, или преко њега; не прашта
сакалудама. То је могло некад, док је ту био
Војин са својим именом, кућама, акцијама и бан-
ковним рачуном. А сад, нема бато, има да пл>у-
неш у шаке и лепо да се понашаш према њему,
љубимруке, шта изволите да му кажеш, том
животу, четворе очи да отвориш и да му жел>е
погаћаш, па ако ти се свића — одлично, ако
ти се не свића — језик за зубе, трпи и гледај
268

шта ћеш. А нешто увек може да се уради: мало

се стиснеш ти, мало стиснеш њега, то јест живот,
па се угураш, наће човек капу и за своју главу.
Боли мене пгго би Злата рекла да је то опорту-
низам! То мени ништа не значи, реч ко и свака
друга; опортунизам кажеш? У реду. Значи, то
је опортунизам и ја сам, значи, опортуниста. Па
шта? Ајд да пробамо да не будемо опортунисти,
па да видимо колико ћемо дуго. Баш ме занима!
Ја тврдим да је оно супротно — будализам, па
шта? Не кажем, човек треба да буде поштен, али
нигде не пише да треба да буде будала, и онај
који то није досад научио, већ је одавно пову-
као мачка за реп; повукли га и они који су били
најгори опортунисти, да не говорим о јуначи-
нама које су уз ветар пишале, па упишане завр-
шиле каријеру, море и живот, не само каријеру!
Ж ивоте погубили л>уди, а да их питаш зашто,
не би умели да ти кажу.
Мећутим, није у томе ствар, опортунизам
идеализам, дрн зврц. Знам ја. То су речи, а ни-
кад није реч о ономе о чему причамо; ако уопште
причамо. Увек је реч о њему и четрес осмој, ма-
да ни њега ни четрес осму не помињемо. Бог те
твој — четрес девете! Данас двајс две године ка-
ко је умро! Двајс две године како нас мучи, ко
смрт бабу; име му не изговарамо, али ко утвара
лебди мећу нама; мртав и покопан леб нам је
загадио, кућу растурио, животе замутио. И опет
ја, крив, а он нас туца; ја опортуниста, а он све-
тац. Будала је он био, ето шта је био, а за то
нисам ја крив, није ни Злата, па ипак, поједе
себи џигерицу, исуши се од неке грижње, дошла
опора и кисела ко зелена јаребика, скупе ти
се уста кад је погледаш, сва се шчокањила ко
матор клип кукуруза. Двајс и две године, срце
му његово, цео један живот прошо, деца велика
нарасла, већ је Максимилијан старији нег што
је он четрес девете био, а ми још увек о њему!
Па и да смо криви, у главу га балаву, доста смо,
бре, окајавали!
 269

А нисмо, ама баш ни оволико, ни ја, да не

говорим о Злати. Тако је време било и тако је
морало да се деси, никад нисам ни помислио да
је требало друкчије поступити; ако сам о мно-
гим стварима и променио мишљење, о томе ми-
слим исто што и оног септембра кад ми је Злата
дошла у канцеларију, с торбом испод мишке,
златне кике на груди пребацила, раздељак прав,
коса затегнута, бела блуза и плава сукња на н>ој,
различка своја два у мене ко у бога упиљила, да
је на длан ставиш и ко злато истопљено кроз жи-
вот носиш! Двајс и две године, више, скоро двајс
и три прошло, а сећам се да је беле доколенице
имала и седам златних пегица око малог носа,
сећам се сви речи које је рекла, и оних које су
јој застале у грлу; страха у очима, поверења и
наде, дана топлог, ранојесењег што улази кроз
отворен прозор и меша се са мемлом канцелариј-
ском, свега се сећам, не могу да заборавим и кад
оћу. Како да заборавим када је све тад почело,
кад је све што се после догодило у вези са
тим даном о ком се двајс три године ћути. Уме-
ју то, нану им димитријевићевску, умеју да
ћуте кад оће и о чему оће, ћуте, бре, ко забо-
рављени гробови! Понекад помислим да би о
свему једном ипак морали да проговоримо пра-
ву реч. Злата и ја, велим, морали би, учини ми
се с времена на време, неизоставно би требали
да избацимо те речи што нас гуше; макар и прст
у уста, како било, само да излете из препуног
стомака. И знам ја да јесам у праву и да би нам
после тога било боље, нестао би притисак из сле-
поочница, ма шта да се деси било би лакше
неш што нам је са отужном, ћутљивом- муком
испод језика. Мећутим, увек се уздржим, сти-
снем зубе, проће надражај и опет Јово наново.
Поновим у себи цео редослед догаћаја, уверим
се још једном како је било, видим све ко на дла-
ну, јасно је да друкчије није могло бити, сам
себи кажем — кој га јебе, па се тако, привре-
мено макар, све доведе у ред.
270

Дакле, уђе Злата у смрдљиву ону канцела-

рију, расветли је својом чистотом, чак и мој
шеф Јаковљевић који се на несрећу ту задеси,
мораде да се дигне — кад је угледао ко да је ма-
лу принцезу видо. Седнем је ја на столицу,
питам откуд да дође, никад раније није била, а
она сва збуњена, сплашена, млада бреза у про-
леће, каже:
— Морала бих нешто да ти испричам, Ра-
диша.
Ех, блесав живот много, велим, много сам
волео кад ми она каж е име! Некако, тако сав
порастем, ноге саме поскоче, ко коло у шест да
сам чуо. И не мора то да буде нарочито речено,
већ кад год она каже „Радиша", најобичније ка-
же, као: „Радиша, колико је сати", или „Додај ми
новине, Радиша", или кад играмо детектива, па
она погоди да је лопов „Радиша", каже: „Радиша
је", а ја се растопим. Дечја посла; тек тако је
било, па кад она рече: „Морала бих нешто да ти
испричам, Радиша", и то још пред мојим ше-
фом Јаковљевићем, ја, збуњен и зато што је
уопште дошла, будем глупав и не сватим о че-
му се ради. Ни накрај ми памети да је нешто по-
литички по среди! Мислим нешто у вези с Гу-
гом, или већ тако, треба нешто да се набави,
мислим ради се о нечем обичном, па је гледам,
златну, чекам да настави, не упали ми се сија-
лица ни кад поче да се осврће и дискретно по-
гледа у Јаковљевића, ко да пита може ли пред
шим. А ја, бог ме блесави, замолим шефа Јаков-
љевића да изађе! Дакле, што човек може поне-
кад да буде глуп, сам после да не верује! Уобра-
зио ја да је нешто породично у питању, и не
мрдам, то па то. У ствари, није можда то толико
важно, признајем, можда би пријавио случај
и да није било Јаковљевића, али не могу, ето,
да сватим како сам био онако тупав! Да ја не
претпоставим, да ми уопште не проради кликер
о чему је реч!
 271

Тек, чим Јаковљевић изаће, Злата с неба

па у ребра:
— Маки је био на састанку са Шампионом,
изјаснио се за Резолуцију.
Следи ме, леб јој детињи!
Тек тада, тикван, тек тада ја видим де се
налазим, тек тад се сетим да Јаковљевић није
јуче роћен нег је сигурно наредио да нас при-
слушкују (знам човека), сигурно прислушкују
шта је то што Злата није могла пред њим да ми
исприча, велим, прислушкивао би и ја да сам на
Јаковљевићевом месту, о Јаковљевићу и да не
говорим, па ме ладан зној проби. Не мислим
још ни на Максимилијана Аимитријевића, ни
на Светозара Слишковића, то ћу тек после, већ
само мислим да ли нас слушају, и како да изве-
дем Злату пре нег још нешто лане. Познајем
Јаковљевића, мало чудан, али углавном опасан,
упоран, ради тај посо још из Озне, способан, не
мож бит да је њему промакло оно што сам ја ко
блесав гледо, а нисам видео.
Изаћемо ми напоље, шетамо по паркићу на
Обилића-венцу, све укруг, сат један шетамо и
Злата ми све потанко прича. Така и така ствар,
састао се са Шампионом у Кошутњаку, Шампи-
он оснива организацију, оће и мене да врбују,
случај јасан, закључак сигуран, зрели за хап-
шење, хапсимо и за много мању ствар.
— Шта ћемо да радимо, Радиша? — пита
Злата.
Мени све зуји у глави, знам шта морам, али
не могу то некако још ни себи, а камоли њој
да признам. Мислим на Максимилијана, али
мислим и на Јаковљевића; мислим на Злату и
себе, и знам, тачно знам, посо ми је то да знам,
у каквом смо шкрипцу; опасни дани, у божју ма-
тер, нема зезања.
— Не знам, Злато — кажем јој поштено. —
Размислићу, ето ме вечерас до вас па ћемо раз-
говарати.
272

Тако Злата оде, а ја останем сам, седнем на

клупу, тлаву у шаке, па мислим.
Прво и прво, политички — мени је лично
све јасно. Нема ту дилеме. Ставио ја још у јуну
све на кантар, не колебам се уопште. Јесте да
волим и ценим Русе више него и један други
народ, Словени смо, браћа. Прва земља соци-
јализма, био сам тамо преко годину дана и
својим очима све видео. Ред влада беспрекоран,
цене радног човека, једнакост је примерна. Али,
у то време је још и код нас демократија на ви-
соком нивоу, где год се окренеш видиш да је
напредно радништво и сељаштво ушло у поли-
тички живот. Гегула који је рио носом по сво-
јој њивици, има тада сва права, ако је сватио
садашњицу. Јес да је сељак још примитиван,
има и кулака, јес да се не сналази најбоље, али
учи, бистро је то и витално, сваким даном по-
стаје све способнији да свати ново време, па и
да управља и руководи. Правији је то свет, при-
роднији и искренији, нема мећу њима мућки и
интелектуалне лукавости, већ што на уму, то
на друму, и тад се то још и те како осећа у
друштвеном животу. О радницима из фабрике
новине пишу, а не о татиним шалабајзерима са
дугачким косама; граћанин с два факултета има
иста права ко и мануелни радник из производ-
ње, видиш како се тај прост народ расцветава,
ступа на историјску позорницу. И код нас је тад
као у Русији — школују се који су способни и
свесни, а не чији тата има пара; на море иде
онај што радом заслужи, од гаравог рудара до
професора универзитета, па ако је то била урав-
ниловка, ја сам, брате, за њу. Сиромашни смо,
земља порушена, влада немаштина, али лакше се
подноси кад знаш да нико нема и да сви заједно
треба да створимо. Није ми Злата онда тако гово-
рила, али неколико пута ми је после рекла да је
мрзела козарачко коло на Теразијама за 29. новем-
бар и 1. мај. А ја нисам, ја сам баш волео да их ви-
дим онако распеване и срећне, простодушне; не пе-
 273

ру се довољно, то је тачно, незграпни су, али како

и где да науче ако им не даш шансу? Које песме
да певају него оне које воле и знају? Како да
имају навике када су вавек ко стока живели?
И није тада народ само у колу, доле, на терену,
иего је своје представнике све до врха послао
— цела власт је прожета народом, у рату је
свако могао да се истакне и постане руководи-
лац. Према томе, демократији у то време не може
ништа да се замери, било је то време праве демо-
кратије за прост народ и обичног човека, па зато
сматрам наш курс исправним. Јер, ако смо се бо-
рили за социјализам, једнакост и радничку класу
— једнакости је тада било више и радничка класа
имала већа права него икад.
Мећутим, да сам се по том питању и коле-
бао, а нисам, помислио да ћемо прећи у капита-
листички табор, како су тврдили у социјалис-
тичком табору, ослабити раднички покрет у све-
ту, и тако дал>е — ипак би био против Руса јер
сам знао да смо ми сопственим снагама нашу
револуцију извели, па имамо вал>да право у сво-
јој земл>и и да владамо. Нек те и Рус окупира,
ипак је то окупација, те тако и да није било ни-
какви други разлога и противразлога, тај би био
довољан: идеологија за идеологију и сир за си-
риште, али слободу не дамо ни за шта. Јесам ја
комуниста, али сам и Србин, а ми смо такав
народ, научило то да му је слобода најважнија
ствар на свету, и не да је. Нисам ни ја тиква
без корена и нису ми Маркс и Енгелс пупак
повезали, нисам ја ни неки Швајцарац који ни-
кад ниједан рат за слободу није с пушком
водио, него Србин који је откад зна за себе
герао окупаторе из свог дворишта, из свог села
и из целе земље. Ту су се и зезнули Руси, и
сви они који су за њи навијали. Јест да је било
будала које блебећу о интернационализму и на-
ционалном питању, али национално питање није
ствар за дискусију. Све сам ја још пре четрес
осме ишчито, завршио курс „Питања партијске
274

изградње", прорадио и Плеханова и Лењина и

Стаљина по том проблему, али било је довољно
д а нам зазведкају оружјем на граници, па да
сватим у ком грму лежи зец: оће Рус шапу своју
медвећу на нашу земљу да стави, решио да нас
покори и пороби, а то код нас не пролази.
Н ије пролазило ни кад је било много теже. Није
то шала, петсто година је овај мој геџави народ
учио шта је поштено, а шта покварено тако
што је гледао ко се бори против Турака а ко је
уз њи, није га затрло ни унијаћење ни мусли-
манство, па зашто би Информбиро? Сваки ми
информбироовац изгледа као потурица, и мрзим
га ко кукавицу и издајника. Нисмо ми Срби иде-
олози, ми смо патриоти, десет смо ратова за сто
година добили да би били слободни, а сад од-
једном треба слободу за идеолошки кикирики
да дамо. Јебите се, другови, велим. Народ Кра-
љевића Марка и Милоша Обилића (прве су то
песме биле које сам чуо), Хајдук Станка (прве су
то књиге које сам прочитао), па Матије Гупца,
па Танаска Рајића, народ геџа што су босоноги
прешли Албанију, који свако неколико иљаду
каплара за слободу жртвује, народ Лоле и Саве
— и да оћеш не можеш га у том млину самлети!
Загуљен, за слободу и част оће увек да изгине.
Таман ти се учини — најебо, нема му спаса, го-
тов је, а он баш тада крене, и да виш чуда —
победи увек у рату јер не броји жртве кад је
слобода у питању.
Тако, велим, могу сад да причају шта оће,
али патриотизам је онда у Удби био на нај-
вишем нивоу. Ја говорим за Србе јер њи најбоље
знам, али и други Јутословени мисле исто: мој
колега из канцеларије, Словенац, Стане Јужнић,
рецимо, па Трајче, заборавих како се презива,
јединственији смо него икад! Није се много о
томе говорило, али се знало — или ми или они,
или слобода или ропство. Кажу, апсили смо и ту-
кли. И јесмо, и тукли смо и премлаћивали, и от-
кривали и набећивали, и горе смо ствари ра-
 275

дили, можда грешили, можда претеривали, али

видо би ја те префињене коју би песму певали
да ми нисмо четрес осме на оток послали све
који су земљу тели да продају за идеје и поло-
ж аје. Немам ја ту никакве дилеме, нек се они
мало у главу своју интелектуалну; лако је сада
причати, онда није било времена за рукавице,
није било ни рукавица што се тог тиче, него
— стани пани, ако ја нећу тебе, ти ћеш мене, па
сад сви ти који кукају на Удбу и блате је,
ствари највише уживају благодети наше победе,
и не сећају се, срце им њиово, да су нашим упр-
л.аним рукама себи власт приграбили! Тако је на
крају испало. Ми се били, они профитирали.
Не мож човек тако данас да говори, погрешно
би га протумачили, али најбоље су прошли баш
ти који кукају. Погледам понекад око себе, па
помислим да смо четрес осме са прљавом водом
и дете из корита избацили: слободу смо сачу-
вали, али социјализам, изгледа, нисмо; завла-
дала демократија, али не више за народ, нег
за силеџије и пискарала, за идеолошке против-
нике и хипике, наркомане, западњаке, све се не-
како, а неприметно, мало-помало, распало у га-
дан неред, нема на шта човек да се ослони.
Мећутим, то је друга ствар, то сад тако ми-
слим, али онда ми то није никаква брига; ако
ми је некад било све јаоно, било ми је тог сеп-
тембра на клупи, у паркићу, на Обилића-венцу.
Глава ми је мећу шакама, али нема у њој ниједне
политичке дилеме. Аруго ја мислим, моју личну
бригу бринем, шта да радим смишл>ам. Што се
Светозара Слишковића тиче, боли ме плајваз
за њега. Такве већ знам напамет, стотине их је
прошло кроз моје руке. Серу о великој Русији,
социјализму, а мисле који ће положај имати
кад Црвена армија продре из Бугарске и Маћар-
ске. Ма нек су им намере и најчистије биле, шта
ме се то сматра, нек се јебу, издајник своје зем-
л>е је најгори издајник, кукавица најобичнија,
276

лосле три шамара признаје и оно што никад није

урадио, смучили су ми се тотално.
Бринем ја шта с Максимилијаном да радим,
славу му блесаву, како њега да пријавим, како
Злати после у очи да погледам! Најрођенијег, јер
немам рођенијег од њега и Злате, како да га, и
то баш ја, у затвор стрпам, онаквог болесног и
никаквог! Зар својим рукама, и то нико други
него Радиша Прокић да га дотуче! Клупа на ко-
јо ј сам нема једну од три даске у наслону, па
не могу да се завалим, жул>а, те тако све време
седим савијен напред, са лактовима на колени-
ма, са главом међу шакама, мозгам — нек на
месту цркнем ако цело време не мислим само о
томе како да га извадим из гована у која је на-
главце скочио. Међутим, како год почнем да мис-
лим, увек на исто изађе: само једну шансу има
Максимилијан, држи свој живот у сопственим ру-
кама! Ако пристане, надам се ја у паркићу, изва-
диће се, ако не пристане, ни кожне гаће му не
помажу. Готов је! Знам како се ради, и знам
ш та му следује.
Рећи ћу му отворено: бирај, вол> ти једно,
вол> ти друго. Ако из ови стопа не одеш и не при-
јавиш свој разговор са Шампионом — и још
мора да каже да си га саслушо до краја и при-
стао на сарадњу само зато да би открио и дру-
ге — затвор ти не гине. Па нек он онда види шта
ће и како ће, ја више да учиним не могу, осим
да га саветујем, да му кажем да после мора да
испуни то што је обећо ако буду тражили, и
да му кажем да ће сигурно тражити да и даље
одржава везу са Шампионом и да извештава о
свему. Зезања нема, то није Мица тракалица ни
пионирска организација, ту се апси, бије и уби-
ја, о поштењу ћемо после да мислимо, а сад да
се вадимо како знаМо и умемо, и рукама и но-
гама. Смишљам ја, у ствари, цело време, које
аргументе да употребим, јер знам њега, метиљав-
ка, какав је, није га тукло по глави, не мож да
 277

свати опасност. Све знам шта ће да ми каж е и

бојим се, много се бојим да ће при евоме, усран
али упоран, и остати, али не колебам се ни је-
дан секунд — моје је да пробам, да будем што
убедљивији. Правим план на клупи ко да окру-
жујем тврћаву, испитујем тајне пролазе и заоби-
лазне путање до његовог разума. Свим што ми
је свето кунем се да ми је тад, на Обилића-венцу,
стало, у божју матер стало да ме метиљавко хе-
мофилични послуша, Војин га његов мекани, да
не пропадне без потребе и лудо. Опасно је, знам,
може све пре времена да се открије, да и себе
умешам у говна, али решен сам да пробам, па
шта буде, буде, нек буде и најгоре, пробаћу
ипак, јер морам.
И тако би ја поступио (ко оће да верује
нек верује, ко неће не мора, више ме је баш
брига шта ко мисли и шта ко ћути), заиста сам
се спремао да кренем у Фердинандову пошто
сватам да се мора брзо радити, кад видех како
до мене, на клупу седа нико други — него баш
мој шеф Јаковљевић. Јеби га, рекох у себи, сав
спласнуо, пиши кући пропало, Максимилијане
Димитријевићу, вићен си за батине, нема ти
спаса.
И мада са Златом о томе нисам никад го-
ворио, сто, каки сто, хиљаде пута сам јој у себи
све по реду објаснио. Тако и тако, зато и зато
— све јасно и логично. Али знам, то њима или
глувом говорити, свеједно је, можда је бо-
ље што ћутимо, не вреди. Поставља се, велим,
рецимо, питање зашто сам ја отписао Макси-
милијана чим је Јаковљевић сео до мене, и по-
ставља се такоће питање да ли је Јаковљевић
знао шта је Злата рекла у нашој канцеларији.
Што се првог питања тиче, знао сам да је Макси-
милијану одзвонило зато што сам знао Јаков-
љевића, и ко је, и шта је. Вићо сам га на састан-
цима, вићо сам га пијаног, гледао како испитује
информбироовце, учио од њега како се смишљају
замке и смицалице, умео да погодим када је ра-
278

сположен, мада се никад не смеје, знао га пот-

мулог и бесног неким сулудим и опасним гне-
вом од кога му се чело смрачи, а очи у дупље по-
вуку ко да залет узимају и на скок се спремају
— ето зато, што сам га чито, зато сам знао да се
Максимилијану више помоћи не може. Може Ја-
ковљевић затвореника да превари, не може мене
који сам га данима гледао како затворенике ва-
ра. Имо је Јаковљевић — рецимо, само тај де-
таљ је довољан, али није само то било што ме
је убедило — имо је такав обичај да смисли не-
ко наивно питање, тако наивно да гусан и не
посумња шта му се спрема, улети у замку па се
после само чуди и зноји; а кад такво питање
поставља, Јаковљевић мало спуети капке, лице
му се улењи, као уморан је и досадно му, само
што не зевне, знам тај израз напамет, не може
да ми промакне да га има и тад, док седа поред
мене на клупу, јасно је ко два и два — оће Јаков-
љевић да ме насанка. Затим: неће бити да је Ја-
ковљевић случајно пролазио кроз парк (ништа
тај случајно не ради), случајно видео мене на клу-
пи, одједном му се прохтело мало да поседи са
сарадником у зеленилу и тишини! Нисам ја пао
с крушке, знам ја боље од тога, видим ко у воску
да већ зна и ко је Максимилијан и ко је Злата, да
је можда и мој разговор са Златом у парку, а не
само онај у канцеларији, прислушкивао: можда
су већ и дежурни у Фердинандову послати: знам
како Јаковљевић ради, познајем му метод у прс-
те. Коначно, две грешке је Јаковљевић направио.
Прво ништа ме не пита, ни где је она девојка пгго
ми је рекла нешуо у поверењу, ни шта је то што
ми је рекла, а моро би то да пита, свакако. Мећу-
тим, он чека да ја нешто кажем, то јест да ништа
не кажем, па да ме онда дочека ко саучесника,
непријатеља, ко зна шта би све на главу мого да
ми натовари, не зна у ствари нико, али ја ипак
знам боље него други, јер ми је то пооо. Аруга
грешка можда и није била грешка, сећање ме ту
 279

мало издаје, али смео би ипак руку у ватру да

ставим да јесте.
Видим, дакле, ја како стоје ствари, не дам да
ме насамари, спасавам што се спасти може, то
јест мене и Злату, Максимилијана предајем ње-
говој судбини, тешка срца, морам, да би нас из-
вадио кад већ њега не могу. Нема ту „можда", и
„да је “, и „ако би". Не знају они то ни после свега
што се Аогодило. На рачунаљку можеш све да из-
рачунаш: и Злата и ја смо у опасности. Да нисам
тад све испричо Јаковљевићу, него оћуто, Зла-
тину пријаву не би нико, ни луд третирао као при-
јаву, нег као прикривање информбироовца које
кажњавамо исто као непријатељску активност; је-
дини начин да се зло искорени. Има сестра брата
да пријави, друг друга, иначе крив је ко и онај
који летке дели и организације оснива. Зато ја
Јаковљевићу све потанко: Злата је дошла да при-
јави случај, није скојевка, али је свесна, наш чо-
век, мада буржоаског порекла, поочим јој у пар-
тизане четрес прве мећу првима отишао. Ка-
жем и за Максимилијана, да је и он наш човек,
заведен непријателгском пропагандом, али знам
да то не вреди, јаоно ми је да је најебо и колико је
најебо, па се око њега много и не трудим — не
само зато што тако могу и себе да увалим, већ
зато што знам да не вреди, мајку му, ако ишта
знам, знам то, даноноћно радим на случајевима и
испитујем оне који су се изјаснили. Све дакле,
сваљујем на Слишковића.
И ту Јаковљевић прави грешку. Готово смем
да се закунем да ниједном нисам рекао Шампион,
него увек Слишковић, ако ме памћење грдно не
вара. Зашто би га, уосталом, пред Јаковљевићем
звао надимком? То је домаћа ствар, нико сем нас
не зна да га је Максимилијан назвао Шампион,
што би ја то помињо? И тако, иако сам саевим
сигуран да нисам поменуо надимак Шампион, не
показујем да сам зачућен кад ме Јаковљевић у
једном моменту упита:
280

— Шампион, то је Слишковићево илегално

име?
Ништа ја не кажем Јаковл>евићу, али мислим
у себи: зезно си се Јаковљевићу, нисам ја мар-
совац, ако сам био слеп код очију у канцеларији,
сад ми је јасно де се налазим и с ким разговарам.
Откуд би он знао за надимак Шампион, кад му га
ја нисам реко, ако није био прислушкиван наш
разговор у канцеларији? Дакле, све је јасно: зна
Јаковљевић што му је потребно, не испитује и не
слуша да би дОзнао нешто о Максимилијану и
Слишковићу, него мене да провери: оћу ли оба-
вити дужност без обзира на то што се ради о
мојима, оћу ли пријавити информбироовца, чак и
ако је тај информбироовац тако рећи мој брат. Е
па, Јаковљевићу, мислим у себи, нисам ја јео ду-
дин>е и нисам се ни ја јуче родио, сувише ја знам
да би ме тако лако на танак лед навуко.
Ма ништа ту није могло да се уради, ове је
било готово, али шта вреди, шта би вредело да
јој о томе говорим? Неко мора да буде крив, а ја
сам за то добар, роћен сам за јебање, не знам шта
би радили да им није мене, да теглим и да будем
крив, ружан и дужан зато што нисам луд ко они,
блесав ко њихов Максимилијан. Јасно је шта би
било да Јаковљевићу нисам реко. Чак и овако,
звао је Злату без мог знања и четири сата је испи-
тиво. Не поставља се питање које би она, мислим,
поставила, да ли би ја ћутао да је то могло да
помогне Максимилијану; не поставља се зато
што ништа Максимилијану више није могло да
помогне, а нас би моје ћутање заувек покопало.
Па шта онда, тео би да знам? Ако би то било па-
метно, онда сам ја начисто луд, и нека сам, све-
једно ми је. Ко може да ме убеди да је себи самом
по сваку цену требало раку копати, а не знаш за
чије бабе здравље? Нисам ја никакав Дон Кихот,
ако нешто радим, оћу макар да знам зашто то
радим, и тачка. Него не вреди све то, код њих
је све увек друкчије. Триест година живимо за-
једно, и још увек ја њи не могу да разумем. Све
 281

сам урадио што сам мого, али њима никад доста,

у главу их блесаву.
А како сам, рецимо само то, како сам ја волео
њу, одувек, а тих дана нарочито, па то нема, ја
мислим, на свету нема! Туга у Фердинандовој, ко
да је мртвац у кући, њи две саме, спала књига на
два слова — нафракана Гуга и бледа, ћутл>ива Зла-
та, смушено лутају по оним тамним собама и ход-
ницима. Када ја доћем (а гледам, ако икако могу,
сваки дан да навратим), лепо ме приме, мислим
да им је мило, ручак ми поставе ако је време руч-
ку, кафу скувају, ако сам јео. Због нечег ми и
тужне и смешне, њи две, онако различите једна
од друге, а заједно. Чекају има ли неки новости
од Максимилијана. Никад не питају прве, и никад
не коментаришу, политички или уопште, оно што
им јавим. Саслушају и прећу преко тога. „Узми
још мало супе“ , каже Гуга, или „Да доспем кафе“ ,
пита Злата. Разумем ја и то и не л>утим се, шта
могу, ипак сам ја из полиције, иако им припадам
и душом и телом. Шта се ту може уопште кад са
њима некако увек тако испадне, ко оно за време
окупације кад би прекинули разговор о четници-
ма чим ја ућем, због Богосава, тако сад о Информ-
бироу и затвору, о Удби и политици преда мном
ни речи, ко да се ништа у земл>и не дешава и ко
да ја радим у градској млекари. Ако нешто умеју,
велим, онда умеју то, одувек су умели да се праве
тако луди, уме чак и глупава Гуга, и она научила
уз њих.
Причамо, наиме, ми о Максимилијану, али
само оно што је неопходно. Кажем им, рецимо,
да сам однео инсулин, али са пола уста, као уз
пут, тек тако да и они знају како је све протекло
у реду и пошилжа стигла у његове руке. А оне то
тако и приме, или ништа не кажу, или Злата, без
израза на лицу, сабрано, као неком поред мене
„Сад је миран неко време", каж е — не зна јадна
да мира тамо нема, да га драже с тим инсулином
ко јарца, ко жедног водом. Наравно, о томе им
ја ништа не говорим. Шта би имале од тога да
282

знају? Доста је игго ја знам, ко телац гледам у

Злату и трпим, радим што могу и ћутим. Однесем
му понекад пакет што га спреме, распитам се како
је, лукаво и уз пут да се не би посумњало у моју
заинтересованост, на две ватре се печем и не знам
која ми је гора. Преко дана испитујем оне упла-
шене и изубијане зевзеке, увече седим са Златом
и ћутим о Максимилијану. Па ипак, вал>да зато
што је толико времена прошло, некако ми је све
то остало и у лепој успомени. Гадно је било, на-
равно, али кад се сетим тих наших ћутлшвих
седељки, понекад помислим да никад нисмо били
ближи, и да никад Злати нисам био потребан као
тад. Јест да се каткад сажалим на себе, буде ми
криво што ме држе на одстојању, а ја радим и
више него што могу и смем, али разумем ја све,
и трпим, и трпео би тада, их бре, тада би и сто
пута више трпео само да будем поред Злате. Сама
је, видим, потребан сам јој. Не каже она то, али
ја осећам. Променило се нешто у нашем односу.
А ж ао ми је Злате, копни на моје очи, што је
она блећа, то ја мрачнији и ћутљивији. Тео би
некако да је развеселим, али не умем ја то, ни да
је насмејем, ни расположим разговором. Све што
умем, то је да седим тако тупав поред ње, да је
гледам и чекам шта могу корисно да учиним, ко
мамлаз, не знам пгга очекујем и чему се надам.
Мислим, мислим како да је макар мало разгалим,
те тако коначно смислим (баш сам био лудак), да
јој било како, али свакако добавим писмо од
Максимилијана, јер, велим, никад ми није било
теже у животу него тад, јер никад нисам више
желео да је обрадујем, а никад мање начина ни-
сам имао да то постигнем. Јер, велим, мада јој то
нисам рекао, ја тада већ знам да је Максимилијан
пребачен у затворску амбуланту и да му је крај
близу. Дају му трансфузију и инсулин, али, ве-
лим, нико не верује да ће дуго. Пропао је, велим,
сасвим, нико не зна зашто покушавају да га за-
држе у животу, кад више ни један дан затвора
тај не мож да издржи. Тотално је готов, па ми-
 283

слим, кад живог не могу да им га вратим, дај ма-

кар предсмртно писмо да добију.
Луд сам и ја био, али ако, за то ми специјал-
но није ж ао што сам урадио, поготову што је на
крају све добро испало. Дакле, кренем ја ко во-
чић, главом кроз зид. Немам ниједну идеју како
би Максимилијану јавио да напише писмо, а дру-
го, како после то писмо да изнесем из амбуланте.
Јест да је лакше из амбуланте него из ћелије, али
кад сам све комбинације протурио кроз главу,
видим да је скоро исто. Контрола јака, ни на ког
не смеш да се ослониш, свак се сваког боји, и сви
се мећусобно пазимо; такав је систем, врло непо-
годан. О потплаћивашу у оно време нема говора,
о пријател>ској услузи још мање. Помишљао сам
на болничарку, чак сам удесио и да је упознам,
али видим да је и та чврста ко кремен, пре би
оца убила него издала. Македонка једна, забо-
равио сам како се звала, једва се извукох некако
да не примети шта сам тео и намеравао. На муци
сам великој: с једне стране знам да не може, с
друге стране знам да морам. Има то тако, кад
човек нешто реши, па навали ко нездрав, не пита
шта кошта и да ли је немогуће. А немогуће је
добити писмо од Максимилијана Димитријевића.
Ко би могао — то знам. Роћа, његов иследник,
али ни не помишљам да га питам, боље да сам
лисице на руке ставим и о свом трошку одем на
Голи оток. И тако кад све саберем, све ме упућује
само на Јаковљевића. Само би он могао да на-
реди и да га послушају (у мећувремену напре-
дово, посто велика буџа), мада знам, и њега је
стра, и то не само од претпостављених него и од
нас, потчињених, увек може неко, ако му затреба,
то да искористи и да постави питање о Јаковљеви-
ћевом држању, од комарца магарца да направи,
нико није сигуран тих дана.
Мећутим, како ја нисам тад размишљао нор-
мално, чим сам сватио да је то ипак ;едино што се
може урадити — ја то и урадим. Не интересује
мене што главу лаву у уста стављам, јер то је је-
284

дина, најмања, али ипак шанса да остварим оно

што морам макар покушати, ако оћу да прежи-
вим. Некако ми се чини, уобразио ја дефинитивно
да је то у великој муци што је трпим важно ко-
лико и мој живот. Пошандрда тако човек, тако
најлакше и настрада, али тако, ваљда, једино и
може да уради што је немогуће. Морам, не знам
како, али морам, по цео дан говорим себи, ни на
шта друго не мислим, идем ко луд улицом и само
понављам — морам, мораш, Радиша, иако знаш
да не можеш, ипак мораш. Тако доћем и до Ја-
ковљевића. Сачекам га на улици, и кренем са њим
пешке, јер Јаковљевић никад не користи до куће
државна кола што му припадају по службеној
дужности. Не околишам ја ништа, него — луд ко
пушка, не мислим на после, не мислим ништа —■
право на ствар: имам молбу, велику, така и така
ствар, знам да је против правила, али предочим
му да сада више није важно, све је призно, умре-
ће скоро, ником не може писмо да шкоди, а Зла-
ти, која нам је помогла да га откријемо, учиниће-
мо за цео живот. Завршим ја и чекам кад ће и
како ће почети да ме грди. Корачам поред њега,
гледам га. Лакше ми што сам све то испричо, по-
сле толико колебања и домишљања ко да сам џак
цемента с лећа збацио. С друге стране слушам
себе шта говорим, па властитим ушима не веру-
јем, говорим, а питам се: јес то ти Радиша што
говориш те глупости, јес полудео ти, говедо зате-
лебано, и кад заврших, сину ми тек тад јасно да
немогуће тражим и да себи гроб копам. Водити
рачуна о осећањима ћубрета једног информбиро-
овског? Издајнику чинити услуге? Бити болећив
према некоме ко је спреман да ж али због смрти
завереника, тих дана, четрес девете — мора да сам
био сасвим луд кад сам се на тако нешто одлучио.
Мећутим, Јаковљевић ћути. Уогапте је он био
чудан човек, никад ниси знао на чему си с њим.
Иутим и ја, и чекам шта ће да каже, али он ниш-
та, као да није чуо ни реч од моје приче. Доћосмо
тако и до његове куће у 1. маја, без речи:
 285

— Овде ја станујем — каже он кад смо сти~

гли до броја 24 — здраво, Прокићу — још рече и
уће у капију. Блејим ја за њим, ко теле гледам у
празан хаустор, тек тада схватим шта сам урадио
и тек тада почеше ноге да ми се тресу.
И о свему томе, наравно (и како би?), ништа
о свему томе Злата не зна. Она само зна да је до-
била писмо. Два писма, у ствари, једно за њу,
друго, писано на температурној листи, за Шам-
пиона. Мени, наравно не пише, не помиње ме, не
постојим. Мисли, велим, издао сам га, па и што
да ме помиње? Не тичем га се, и њега ко ни Злату,
шта је њу брига кроз шта сам све прошао. Њој
је важно да је добила писмо од њеног Максими-
лијана. За друго је баш брига, зар је важно како
је Радиша то постигао? Зар је Радиша уопште ва-
жан? Па Радиша и јесте ту да ради за нас, то се
зна, роћен је за то, нек буде сретан што и то може!
Само ја знам и нико друш на свету који сам
стра изео тих десет дана, јер десет дана Јаковље-
вић нит ромори нит говори. Сретнем га на ход-
нику, здраво — здраво, и проће. Ко да га нисам
пратио до куће, и ко да га ништа нисам молио.
Не знам ја шта да мислим — да ли је то добро
што ћути, или лоше за мене али, колико по иску-
ству могу да закључим, све ми говори да је ката-
строфа. Смишљају шта да ми ураде, какву казну
да одмере, не жури им се, полако, мераклијски,
знају да могу шта оће: да ме смене на неки нижи
положај, да ме избаце, или уапсе ако ми неко
уз пут још нешто натовари. Мука моја је главна
у томе што ја нисам необавештен; све знам на-
памет како иде и коме се догаћа, својим очима
гледо и својим роћеним ушима* слушо. Не ваља,
велим, знам, у материну, колико не ваља кад поч-
не разговор о теби, јер једном кад крене, никад
не знаш у тим данима на чему ће да заврши. А ја
осећам, у ваздуху њушим да се тамо негде у белој
зградурини, ко зна где, у неким канцеларијама,
у разговору на ходнику, у неком дневном реду
под неком тачком, црвеном оловком подвучено
286

у нечијем роковнику, у неким задимљеним про-

сторијама, уз црну кафу, неки људи састају и о
мојој судбини одлучују, прате ме можда, веро-
ватно претражују и проверавају мој досије, ком-
плетирају мој случај и одређују пресуду.
Нервозан сам, у божју матер. Радим свој по-
со, као нормално, али сав сам изгубљен. Јебем те,
Радишо, и писмо и тебе лудог у главу, сто пута
дневно кажем себи, али касно. Час ме увати неки
очај, час неки бес. Једног из Обласног у Нишу, ста-
рији човек, не зиам више ни како се звао, пре
рата био учитељ, испребијо сам на мртво име,
мада ја нисам био познат по томе да много бијем.
Јесам кад морам, али овај је био сасвим јасан
случај, испричо је већ и како се осећо и шта је
мислио у мајчиној утроби, испријављивао све које
смо тели да нам пријави, потписао све што је било
за потписивање, цвили уча, куне се да не зна ни-
шта више, пита шта да призна — признаће само
да му кажем шта, а ја навалио ко нездрав: бијем,
љут, као, што неће да каже шта зна, бијем га
све док у несвест није пао. После кад га изнесоше,
стид ме и срамота, али мало ми лакше, испразнио
сам се. Свашта, велим, има у човеку, и сам се за-
чуди кад дозна колико није лепо.
У том дође шести јули, после подне, око че-
тири сата. Празна зградурина, све се то разбежало
јер је сутра празник, не ради се. Ж ега притисла,
муве по зидовима поспале, а ја остао да прегледам
неке документације, не знам шта ћу и не знам
куда ћу са собом. Проредио сам одласке у Фер-
динандову, правдам се послом, а у ствари бојим
се да ме прате, стрепим да Злати не навучем још
неку беду на врат. Сав сам нешто онемоћо, ни до
чег ми није, читам али не разумем, слова и речи
прођу кроз очи, али не стигну до памети. И иде
ми се и никуд ми се не иде. Тако се некако баш
глупо осећам, кад уђе курир: одма да се јавим
Јаковљевићу, чека ме у својој канцеларији. Ве-
лим, такав сам некакав убијен био да се нисам
ни уплашио, јеби га, ваљда ми је пун куфер свега,
 287

чак ми и лакну, шта буде нек буде, само нешто

да се деси, гора она неизвесност од било које
казне. Лудо време, вреба иза сваког ћошка, није
лако издржати.
Ућем ја, дакле, код Јаковл>евића, и одма се
изненадим: очекујем да видим комисију, кад оно
Јаковљевић сам за радним столом. А мени нека-
ко и то свеједно. Проће ми кроз главу да ипак
није тако званично, па вероватно није ни тако
страшно, смењивање на нижи положај, ваљда,
али ја сам у душевном стању у којем би и хапше-
ње исто примио, нек буде шта буде, само кад је
коначно дошло, мислим у себи и ко пањ сгојим
насред собе, два-три метра од Јаковљевићевог пи-
саћег стола. Не нуди ме да седнем, а мени и то
свеједно, ни не мислим шта му то па сад значи,
ко мртва ствар. Да сам при себи, то би ми изгле-
дало чудно, наравно, без обзира шта оће да ми
саопшти, реко би, нормално „седи Прокићу" или
,унемој да седнеш Прокићу", али ништа он у оној
врућинштини, него тако наслоњен на сто гледа
ме неко време, ћаво ће га знати шта мисли, ни-
кад то не знаш кад је Јаковљевић у питању. Умо-
ран некако у лицу, потавнео, не би реко да је љут,
нег само исцрпен од оморине и празнине велике
у празној зградурини. Некако, ко да се скино у
пиџаму, нешто се опустило у њему, ко да је све
већ посвршавао за тај дан, неки тежак дан пре-
турио преко главе, једва чека да огаља и ово што
је за крај оставио, па да коначно спусти засторе
и разгаћен оде негде далеко од посла и живота.
А онда проговори, прст ми у зеницу заби:
— Димитријевић је ноћас умро — каже, а гле-
да ме, нетремице гледа; не би, сад кад се сећам,
реко да вреба, него тако, као љубопитљиво, ни то
много, нег онако, гледа, велим, чак мало тупо гле-
да право мени у лице, као да га мрзи даље да на-
стави, уморан, истрошен докраја, последње снаге
употребљава пре нег се опусти тотално. Ипак, ко-
начно, мени се чини век је прошо, некако брзо,
у једном даху исприча и остало:
288

— Тело је сад у мртвачници на Новом гроб-

л>у. Породица има дозволу да га сахрани.
Ја стојим, не мичем се. Све сам очекивао, али
не то. Још заправо и не сватам како треба, још
остатак других мисли и стрепњи насељава моје
вијуге. Зуји нека дебела зунзара по мртвом ваз-
духу, лепљивом од врућине, а зној што ми се слива
низ лећа и чело, голица непријатно јер га не бри-
шем, пецка бубуљице по лећима, баш тамо де
руком не мож да доватиш, завлачи ми гаће у гу-
зицу, а ја тако стојим, пуштам да пецка, сврби,
жуља и голица, не знам шта да кажем, нисам у
стању да нешто предузмем. Неке лење, полумртве
мисли споро ми мину кроз главу, али се «е опло-
де, никуд не стигну, падну мртве, ко на јари цркле
птице из ваздуха. Да ли ме то Јаковљевић прове-
рава? Оће ли да види како ћу да реагујем, да ко-
начне доказе скупи? Или је то истина, и баш она-
ко како он каже? Шта оће од мене, сунце му
јебем жарко, шта сад треба да урадим, питам се,
велим, у себи, али некако и то лењо, не узбућено,
још увек ме држи оно, и можда сад још јаче него
кад сам ушо — шта буде нек буде, ништа ми не
изгледа важно, ама баш ништа на овом свету, само
кад би ме пустили да легнем ту и одумрем у вла-
ститом зноју и прашњавој канцеларијској омори-
ни. Туга ме нека уватила, могао би да заплачем, жао
ми мене беспомоћног и несваћеног. За чије бабе
здравље ја све то радим, лењо се и безвољно пи-
там, шта ми то све треба кад ми ни хвала, знам,
неће рећи, ни помислити уопште неће кроз шта
сам, луд, прошао да би њој задовољство учинио.
Онда се мало приберем. Решим да ништа не
кажем, нег да поћем напоље. Ако ме пусти да иза-
ћем — у реду је, ако ме не пусти, опет лепо, нек
апсе ако оће, нек ме и даље проверавају ако им је
милије. Полако излазим из собе, већ сам се за
кваку уватио, већ помислио — добро је, пустиће
ме, кад чух да ме зове:
— Прокићу!
Ја станем. Окренем се према њему, али му не
 289

прилазим. И не одговарам. Гледам у њега ко из-

морен вочић, рогови ми пали, можда ми и бала
цури из губице, а и он у мене, такоће уморно,
мада, рекао би, као с разумевањем, некако меко,
не знам да ли сам икад таквог Јаковљевића видео
раније, па ми чудно јако — јеби га, такав ти је
човек: ништа ме из мртвила није покренуло, али
ме тај његов изглед и поглед пренуше. Пробудим
се, одједном ми све око мене јасно, одједном сва-
там нешто што ми је месецима било пред очима,
а нисам видео — Јаковљевић све зна: и да ја во-
лнм Злату, и да сам пакете Максимилијану про-
гуро, и да сам сељачког порекла, Богосавов син,
и да ми је тај Димитријевић што се прошле ноћи
нредстави најближи и најроћенији на свету, и да
је човек ломљив, и да га не треба сломити ако је
корисан, и да у масовној пропасти, сваки поједи-
нац пропада на свој начин, све зна Јаковљевић,
ради шта мора, али оће да учини ако му није
нужда да одбије. Под сваким пепелом постоји чо-
век, ко погача, и у нечовеку га наћеш ако мало
прочепркаш, разуме Јаковљевић поквареност људ-
ску, зна да нико није савршен. Не могу ја ни да
опишем, ни сад, после толики година и после свега
не могу до краја да испричам шта сам све видео
у Јаковљевићевом погледу: неко сажаљење, и онај
умор што га не напушта, и чак нешто што на
осмех личи (или је и то умор?) мало, једва при-
метно му искривио уста. Гледа ме тако све док не
примети да и ја њега гледам и свашта видим, а то
Јаковљевић не воли, он је за читање других заду-
жен, па брже-боље спусти поглед, уозбиљи се, од-
гурну се од стола све заједно са столицом, отвори
средњу фиоку, извади повелики коверат, смећ и
рече службено:
— Ево писма.
Не мора ништа више да ми каже: знам о ком
писму је реч, па мада сам сигуран да не грешим
и да Јаковљевић оће да ми учини, толики је стра
тада у свима нама да се ја опет уплашим, с пола
памети верујем да је све тако како каже и да
290

нема задњи мисли, а с другом половином још увек

процељујем шта да радим ако је писмо само по-
следња провера и замка? Седи Јаковљевић за сто-
лом, држи писмо у испруженој руци, чека, а ја
му прилазим полако ко парчету сира у мишолов-
ки, ко ватри, незаштићених лећа, сваки час може
да ме клопи, па се чисто чудим што се ништа није
десило кад се, велико и смеће, коначно пресели
у моју руку. Чисто се ооврнух око себе да прове-
рим, а Јаковл>евић и то види, и опет све зна, и јед-
ноставно и мирно ми каже:
— Нисам га прочитао. Иди Прокићу. Свр-
ши то.
После ја тек дознам разне ствари о Јаковље-
вићу. Рецимо, да је трговачки син, богатство пре
рата имали у Ужицу, па онда да није разведен, по
једној причи, али да не вића ни ћерку ни жену,
неку Туркињу из Прибоја на Лиму. По другој при-
чи да се никад није ни женио, већ одувек као са-
мац живи. Па да му је шрапнел из главе изваћен
у Италији четрес четврте, да га се сви помало боје,
не само ја, јер нико у ствари не зна шта Јаковље-
вић мисли, пошто, брате, много ћути, да је завр-
шио гимназију и студирао права у Београду још
пре рата — све тако неке ствари, и још многе
друге које помажу човеку да разуме другог чо-
века. Али тада то не знам, па не знам ни шта да
мислим, али и да знам, тешко да би по изласку из
канцеларије о Јаковл>евићу лупао главу. Немам
кад. Огромне су, највеће су бриге преда мном
тог истог спарног дана, 6. јула 1949. године, око
четири сата поподне у празном, замрлом Београду
омеклог асвалта, пред празник. Милион други ми-
сли, глава ми ко мерица, не могу да је држим
усправно, пада ми на груди, целог ме вуче према
врелој земљи.
Јер тек кад сам први дах слободног ваздуха
на улици удахнуо, сватим ја ш та се догодило:
умро Максимилијан. Нема га више. Знао сам ја
да се то мора догодити, одавно, још од оног дана
кад ми је Злата дошла у канцеларију, а Јаков-
 291

љевић сео поред мене н а клупу, јеби га, знао

конкретно од пре месец дана, рекли ми поуздано
— готово је, питање дана, нема сумње, па ипак,
тек тада ја сватам да је он мртав и много ми чуд-
но што више није жив, мада не могу да му зами-
слим лице, и то како умире, не знам ни како из-
гледа соба у којој је издахнуо последњи пут, и не
знам заправо шта осећам, како би звао, да сам
при себи, ону велику муку што ми прикива поглед
за прашњави и омекли тротоар. Еј, Радишо, Ради-
шо, помислим понекад, погледам по нашем живо-
ту, па ми се цео одједном учини ко нека распад-
нута слика на стаклу, од прслих комада саставље-
на, држи се још увек заједно зато што је не ди-
рамо, а не дирамо је зато што ни један потрес не
би више поднела: много тукло у плочу, издржала,
али се распала; ни нешто паметно и нормално ни
дај боже; ни једна слика ни одвојени комадићи;
све нешто рапаво гребе и чупаво испада, није чо-
век паметан шта да ради.
Како Злати да кажем, славу му славину јебем!
Реч ко будак да узмем и лобању јој малу и плаву
размрскам! Како истину да треснем због које ће
мене, а не срање од овог живота замрзети за сва
времена? И шта сам ја ту згрешио, небо му ње-
гово, што ја крив без кривице, а оћу да полудим
јер се крив осећам, мајку крваву себи самом у
главу цело време, убећујем се али не вреди, знам,
видим, и док жмурим мозак ми изједа нека бес-
на грижња на самог себе што сад морам све то
Злати у лишце пегаво, као да је у томе ствар, и
да других проблема нема!
Мора да ме тих пола сата, ни толико у ствари,
што сам провео у мислима на путу до Фердинан-
дове, изнурило сасвим. Мислим стално, али не вре-
ди ништа, све ми мутно и блатњаво у глави. Га-
њам речи ко буве, али ниједну не могу да уватим.
Ваљда и нема речи да се то каже. Којим речима
да се каже да је све готово, да више нема, да је
све што је било сада ипгчезло. Појма немам ни
кад сам зазвонио на врата, али сигурно се некако
292

све то видело на мом лицу, празном, без иједног

знака, без иједног слова иза бледог и мокрог чела.
Стао већ пред Злату, у предсобл>у, мрак је и ниш-
та још нисам реко, него јој само писмо предајем,
ништа не објашњавам и не кажем од кога је, кад
ме она, тихо и обично пита:
— Умро је?
И би довол>но само да кимнем главом; како
ја кимнух — тако Максимилијана Димитријевића,
коначно, нестаде са овог света. Распало се, бледо
и хемофилично, одгегало негде, у неко ништа, без-
бојно у безбојном, празно у празном, бивше, про-
шло, не постоји, али нас ипак у главу, у зеницу
такво мртво и непостојеће већ дваест година. Ко
вампир жедан наше крви, ко злоба нека посмртна,
ко непричешћени и несмирени после покопа, лута
по нашим животима и пустош за собом оставл>а;
с нама за сто седа, у постељу с нама одлази, жуч
нам је у устима од које речи позелене, несаница
је она од које Злата дошла спечена, сушна ко пу-
котина у жедној земл>и. Трчим ја цео дан сутра-
дан, празник је 7. јули, а треба сандук набавити,
дозволу од власти добити, умрлицу прописну из-
вадити и оверити, ко ће нег ја? Тандрчем, знојав
и прашњав по усијаном Београду ко тал>иге се-
л>ачке што оће да се распадну од брзине, а магла
ми нека у глави, све ми нестварно и лажно, и ули-
це које напамет знам, и речи изговорене по праз-
ним канцеларијама у које довлачим л>уде да пот-
пишу, издају, ураде, мрзовол>не што им одмор
кварим и ред реметим, и Злата, Гуга, Чеда и ја,
бедна пратња иза Максимилијановог ковчега, ћут-
л>ива, без суза, нема ко онај мали унутра, испред
нас, у последњој шетњи на лећима четири шип-
тара. И четворо нас у споменик бул>имо, пгго га
Војинов отац Стојан подиже, и на коме ће, испод
шест имена мушких Димитријевића тек касније
бити убележено и име Максимилијана, 7. јуни
1930. — 5. јули 1949, невол>ни да кренемо, не гле-
дамо се, не верујемо, кад шиптари камену плочу
спустише, да је све готово и да сад више ништа
 293

не треба радити, да је то то, тако глуво и обично,

свршено тиме што је бели мермер рупу запушио,
чак и без оног покој му души, без слова надгроб-
ног, без кукања, даће и црних жена у несвест по-
падалих. Обичан дан београдски. Седми јули че-
трес девете, прекосутра двајст две године откад
изаћосмо на главну капију.
Да га у главу, се ла ви, што каж е онај педер
Перица, Златин братић. И то је прошло. И забо-
равило се, много се заборавило, али не смета то
мени; јебе оно што се запамтило, флека на ко-
шул>и, трљај колко волиш, неће да изаће, стоји,
нану ли јој нанину, за сва времена. Остави човек
траг за собом и кад одапне, па се на њега стално
саплићеш, мало-мало, па ти се, ко онај дух у боцу,
у уво увуче, ко зоља зуји опасно. Јер мука је била
велика; не заборавља се лако.
Скоро целе године нисам вићао Злату, десет
месеци и који дан. После сахране ме замолила.
Каже, да не долазим. Не каже ни — неко време.
Него само:
— Немој, Радиша, да долазиш код нас.
Очекивао сам ја то, али надао сам се да ће
ипак рећи за сада, или до даљњег, или док се не
смирим, док не позовем. Али јок, ладна и мирна,
мала и плава, командант балави измећу седог
Чеде и нафракане Гуге, танка ко фрулица, ко миш
вири из црне мараме, у очи ме гледа, не трепну:
— Немој, Радиша, да долазиш код нас.
Толико. Блентав и знојав гледам је, уморан
ко скот, прашњав од трчања, жуљ сам на пети,
де ми је чарапа подерана, направио, блесав мора
да сам веома док њих троје одлазе и остављају
ме посраног и спласлог пред главном капијом
Новог гробља. Нисам потребан, јеби се Радиша
Урадио си што си мого, а сад шибе, иш, губи се
Радиша, не сметај, не подсећај нас, а како је теби,
не тиче нас се, твоја лична ствар! Немој, Радиша,
да долазиш код нас, и немо случајно да се бу-
ниш, џукело сељачка, одрадио си и отпуштен си,
ко те уопште пита, будало неотесана, кој си уоге-
294

ште ти па да будеш увређен и понижен! Умеју,

нану ли им нанину, умеју, ако им се пустиш, да
буду гадни и безосећајни, душе немају, на себе
само мисле, сви су ту да би њима добро било. И
најгоре је у свему, оно што ме мучи, и дан-данаш-
њи поцрвеним од беса кад се сетим — да и нисам
био уврећен, да се и нисам бунио, да о својим
правима и правди и нисам мислио остављен на
друму са великим срамом и грижњом што ми се
као ж уч сливају са посране главе, низ лице. Каква
л>утња! Глуп си био, Радишо, глуп ко марвинче,
и нек су те јебали кад си се за јебање натрћио!
Не буним се ја уопште нег патим ко во, сасвим
уништен, повио реп и побего у ћошак да лижем
л>уте ране. Немој, Радиша, да долазиш код нас,
каж е Злата, бул>е оно двоје маторих у земљу, не
мешају се, а ја глуперда усрана смислио само да
хаж ем, стид ме је сад да се сетим, али тако је било
— погнуте главе, не смем ни да је погледам, већ
ко кењац прошапћем, не знам ни да ли је чула?
— Их, бре, Злато, што то тако! — кажем ја,
а она се окрете и оде, пола корака испред Чеде и
Гуге, ко аћутанти је прате.
Мислим, готово је и покушавам да се помирим
с а стварима какве јесу. Шта ми друго остаје? Жи-
вети се мора. Пребацили ме у администрацију са
скраћеним радним временом и послали на курс
за руководиоце привредних организација, спре-
мају ме за неко предузеће. Мени мило, згадио ми се
мој посо, ни не мислим зашто су то урадили. Знам
да је Јаковљевић предложио, ваљда због оног је-
беног писма, мисли човек да нисам за тај посо,
сентименталност сам испољио. Мећутим, не ми-
слим да је тео да ме зезне; није то казна, нег гледа
човек де ћу бити кориснији. Ч ак и да је тео да
ме зезне, свеједно је, добро је учинио и паметно.
Бол>е је овако. Осим тога, баш сам на време оти-
шо, кој зна на којој би окуки и мене натрћили да
сам осто у полицији. Сад би неку пензију грицко
и књиге по предузећима на отплату продавао.
Овако и без факултета још сам директор. Изва-
 295

дих се срећним случајем, не својом памећу и во

љом, јер ни немам ја тих годину дана ни воље ни
памети, ко мамлаз блејим, никоме јаде не говорим,
тек понекад, сам у празној соби, пројечим увек
исто:
— Их бре, Злато, шта ми уради!
Наредим себи да на Злату не мислим, али о-
ћеш мало сутра, не можеш мислима командовати,
нису то регрути, за дисциплину не знају. Појебем
једну професорку, француски ми је на курсу пре~
давала (Жана смо је звали, а Јованка јој било
име) мећутим ништа, није то оно што мени треба
тада. Злату би ја тео — не да јебем, ни на памет
ми то не пада, замишљам само како је љубим у
златну косицу и увце мајушно, како лежим на топ-
лом песку, глава ми у њеном крилу, а најчешће,
свакодневно, како улази у моју собу самачку, бела
блуза и плава сукња, кике напред пребацила, на~
фрњила мали носић и каже: „Опрости, Радиша,
ако можеш, крива сам пред тобом". Ништа више
не би морала да дода, само то да ми каже, живот
би дао да ми се то деси, мада не верујем. Ипак,
мислим и замишљам шта ћу све да јој кажем кад
тако, предвече, упадне код мене, и шта ће она
мени све да одговори, знам већ напамет цео раз
говор који ми се понекад — толико пута сам га
водио — учини као нешто што се догодило баш
тако како увек видим док жмурим.
Догодило се, мећутим, сасвим друкчије. Раз-
говора није ни било, и није било одједном, али
је било лепше нег што сам замишљао. Свашта
могу да јој опростим, све јој праштам кад се се-
тим тих дана. И сад ми лепо да о њима мислим,
мада некако изгледа као да о некој другој мис-
лим, не о овој Злати, и ко да нисам ја тај ког гле-
дам унутарњим погледом, нег неки други младић,
с другом памећу и кретњама; ни места нису иста
ова што и сад постоје, ни ваздух није тај који сада
дишемо, Београд неки други око нас, не зато што
се сад реконструисало и изградило, нег што је у
296

неком другом свету било све ово што је сад око

нас обично и свакодневно.
А ипак, све је јасно ко на филму, ко сад да
гледам: пењем се Милоша Великог, оћу да закре-
нем у Маршала Тита, код ,Бате", гледам гумене
чизме у излогу, не што ме интересује, нег онако,
да би нешто гледо, кад се умало не сударих. Зла-
та застала преда мном. И чудно је и није што за
десет месеци нисам никад на њу налетео. Прво,
често сам био на пракси, друго, мало сам излазио:
кућа — школа, па сутра опет исто, ни треће није
најмање важно, јер знам, сећам се да сам ја за-
право избегавао да идем тамо де би Злату мого
да сретнем. Никад, рецимо, нисам прошо поред
Фердинандове, цео круг би правио да је мимо-
ићем, такоће поред Филозофског нисам из истих
разлога ишао, чак ни у биоскоп, мада сам онда
још волео филмове, све зато јер сам се бојао да
ћ у срести Злату, и да нећемо водити онај разго-
вор који ја замишљам, него сасвим друкчији, или,
л а нећемо уопште водити никакав разговор, него
ће она окренути главу и прећи на другу страну
улице. Тог сам се бојо: да после тога више не могу
ни да замишљам у мислима.
Зато се учоканим кад на њу налетех, ноге ми
се пресекле у коленима, и добро је што јесу јер
би побего. Јебем му сунце, ако не би побегао гла-
вом без обзира само да сам био у стању да се
покренем кад је угледах на ћошку код „Бате“ —
плава беретка на глави, косу распустила, ко жута
свила јој попала по лећима, гледа ме одузетог, гле-
да, па се као мало насмеши, рекао би да се насме-
шила, мада усне не покреће, нег само очима, ко
да је нешто лепо заиграло у њена два различка
широко отворена, просипљу плавет своју по лицу
мом.
— Здраво, Радиша — каже. И она мало збу-
њена, али ни принети оном како се ја осећам, нег
тако, ко да јој је мало незгодно, не зна шта да
причамо.
— Здраво — кажем и ја, али више не могу,
 297

не могу ништа да јој помогнем, јасно ми да она

мора да смисли другу реченицу, ако оће да се раз
говор настави, јер ни слова нема у мојој глави,
само страх неки панични, и жел>а да одем пре
нег се непгго лоше догоди. Бојим се, кочим се у
чекању да ме лупи неким изразом, присто би да
се све на овом заврши, јест да није разговор како
сам га замишл>ао, али није ни оно најгоре, није ни
потврдила оно пгго је пред гробл>анском капијом
рекла. Мећутим, немам ја ту шта да радим, нет
да стојим укочен и чекам, у таквој сам ситуацији,
затекло ме сасвим неспремног, па се препуштам.
Би ми мало лакше кад Злата настави.
— Куда си пошао — пита обично, ко да смо
јуче били заједно.
'— У школу — кажем ја.
— Да, чула сам — каже — да учиш — па за-
стаде, намршти мало чело — за директора, ваљда,
шта ли?
— Курс за руководиоце привредних органи-
зација — кажем и одма ме стид што сам на курсу
за руководиоце привредних организација, ко да је
то нешто лоше и просто. Тако је Злата на мене
деловала, јебем ли га, нисам ништа, дуго ја нисам
могао ништа ту да изменим. Мећутим, она рече:
— Фино, то ти је добро испало. Ја студирам
француски.
Иутим. Згрчен.
— Што те нема? — пита, јебо је бог њен мали
и плави, ко да ништа није било, ко ето, ја био за-
бораван па нисам сврћо. Порази ме, занемео, ш та
сад да кажеш Радишо, тутњи ми у глави, али ни-
шта, ни слово из тог унутарњег тутња да се пре-
вали преко мојих блесаво отворених усана. Види
ваљда и она да је усрала ствар, глупо питање по-
ставила, па брзо забашурује:
— Могао би сутра да доћеш на ручак, ако
хоћеш. Долази мој Перица и чика Чеда. Мо-
жеш ли?
Кимнем главом, суво ми се грло стегло, не
пропушта реч.
298

— Здраво, онда. Сутра се видимо — каже, па

јој ђаво не да мира, искра јој нека севну у очима,
весела, срце и мени развесели кад ми, већ одла-
зећи, скоро преко рамена добаци:
— Ниси заборавио де станујемо? Фердинан-
дова 1, први спрат деоно.
Оде смејући се, ал не мени, него онако, својој
шали и пријател»ски.
Тако је почело све изнова. Тако је, ваљда,
морало да буде. Пупчаном врпцом сам везан за
Димитријевиће. Није ми било спаса, судбина, шта
ли. Не могу ја без њи, а изгледа, ни они без мене.
Ко грба су ми на леђима, ја њима ко чир на дупе-
ту. Триес година се јебавамо, краја томе нема, ве-
зало нас за сва времена, до судњег дана.
Лепи дани долазе, најлепши у мом животу.
Дођем пред вече, седимо тако у дечјој соби, Злата
учи за испит, а ја читам новине. Или не читам,
држим тако уџбеник неки пред собом и правим
се, преврћем листове, сатима. Тек понекад прого-
воримо по коју реч кад се Злата протегли, прекине
читање начас да би се одморила и главицу памет-
ну растресла. Онда опет ћутња, читам новине, не
узнемиравам је. Тео ја неколико пута да одем,
велим, шта ћу ту, можда јој сметам мада не гово-
рим, али Злата увек пита куда ћу, каже нека
останем ако немам шта друго да радим. И ја оста-
нем. Мило ми што тражи. Обезобразио се после па
се намерно дигнем да би ме она опет задржала,
као није важно, али видим ја да јој је стало, неће
да буде сама, не смета јој што сам ту. Ко и обич-
но не разумем шта осећа, али, наравно, седим, за-
хвалан, ко јуне, гледам је тек понекад испод ока
да она не примети, онака вижљава, над књигу над-
цесена, кику грицка и чита. Неки мир се наднесе
над нас, неки спокој плови по тишини и ја сав сре-
ћан први пут помишљам — проћи ће, све ће проћи,
није човек за сва времена, па није ваљда ни не-
срећа људска вечита, живинче је човек, на све
се навикне и све издржи. Оће и да изађе са мном,
у биоскоп или позориште, кад добијем карте пре-
 299

ко подружнице. Ја јој са пута у Женеву донео

жипон и најлон каиш, то је онда било у моди, а
она га не скида, увек то обуче кад излазимо, под
руку ме увати на улици, ходам ко по облацима.
Лепо време, у божју матер, леп Београд, нану му
његову, лепо ми да лепше не може бити!
Онда једне недеље, знам да је била недеља
јер сам ручо код њи, седим опет тако док Злата
учи, већ мрак почо да се увлачи у собу, ја го-
тово задремо од неког блаженства, растереће-
ња, наде да ће све бити бол>е и да се све може
заборавити; филозофирам тако у себи, натенане,
имам времена; таман закључио да се излаз сам
од себе наће, не вреди да га тражиш, седи тако и
ћути, најбоље је; таман доконао да има лепи
дана и да радост постоји, да је срећа оно што
ми се тад дешава, кад бацих криомице поглед
на Злату, да видим макар зачас мучител>ицу м оју
малу и благо моје једино на свету, али поглед
не вратих, очима не верујем: окренула главу од
књиге и од мене, према зиду, и лећа јој се испод
блузе помало тресу. Ко да ме гром опалио, тих
и убојит кроз срце ме прострелио! Ко зна от-
кад тако бешчујно плаче, окренута у страну да ја
не би видо, и ко зна колико често пута плаче
кад ја нисам ту, ко зна да л јој очи њене плаве
нису крваве од суза када се ујутру из постеље
дигне, живот ти јебем усрани, успомену ти јебем
једину, једна постоји коју волим и баш за њу
не могу ништа да урадим! Јер шта да урадим?
Да га оживим, не могу, да га заменим не могу,
да нешто променим, не могу, ништа не могу нег
да бедан и бесан ко никад у животу гледам како
се мојој девојчици тресу лећа од безгласна пла-
ча. И тео сам ја да оћутим, да се правим како ни-
шта не примећујем, али оћеш мало сутра, не мо-
гу да се уздржим, несвесно, ни не знам шта ра-
дим, ја је неким тућим гласом позовем:
— Злато — прошапћем, а она груну у плач,
гласан, грцав, тужан у пичку материну, па се
300

диже са столице и суну према вратима. Нађем

је у Гугиној спаваћој соби, седи на кревету, рида.
Усијао ми се мозак од врелих речи које ништа
не значе, нег само бубњају по глави, хоће да
провале кроз слепоочнице, јер ми се грло сте-
гло, не мож кроз њега ни слово да прође. Лак-
тове Злата у колена побола, главицу златну на
руке ставила, шакама очи покрива, и плаче, срце
м и цепа, са војском би сам заратио кад би то
нешто мојој Злати помогло. Али знам, не вреди,
и ништа не могу да урадим, па ме то мучи, сврдла
кроз мене ко неки бес, ко нека туга голема, ко
чудо неко превелико што ми ум затамњује, у луди-
ло ме тера и све бране између мене и света руши.
Јер, велим, како би се ја иначе усудио, да нисам
био слуђен до краја и обневидео, како би смео
да седнем поред ње, на Гугин и Војинов кревет,
да је загрлим и у слепоочницу пол>убим? Никако,
знам. Не би смео ни да помислим да ми се ум
није од туге и јада помрачио, па тако помрачен
не води рачуна шта ја радим, нег пушта да се
све само од себе дешава.
Јецам и ја без суза док је грлим, лишце јој
бришем и у златну косу л>убим, неке смешне
речи говорим, ни онда не знам шта значе, ни сад
се не сећам које су биле, нег тако, нешто причам
што само од себе на усне дође, а она прибила гла-
вицу на моје груди, упрла пегавим носићем ко
да би унутра тела да се увуче, раменца јој се тре-
су од јецаја, уватила се за мене ко да ветар оће
да је однесе. А мирише! Горка и слана од суза,
мирише на морску воду и рано јутро, на свежу,
белу блузицу своју, на траву покошену, на масла-
чак међу прстима изгњечен, на перунику оро-
шену, на све то заједно. Одједном тако мирише
да ми се још и данас тај њен мирис у ноздрвама
сачуво, довољно је да уздахнем па да ме и сад
прође струја од главе до пете и следи ме у успо-
мени која не мож да избледи. И чудо ти је то,
мени неразјашњено — свега се сећам, али ништа
не знам како је било, појма немам како се дого-
 301

дило. Ни дан-данас а некмоли онда. Све је ко у

неком облаку, нејасно, мутно, ал тај мутни об-
лак памтим тако јасно ко да ми је још увек и
заувек, пред очима. Дође му тако ко да се свега
сећам, па ипак немам појма ни о чему. Нисам
ваљда знао онда, па не могу да се сетим ни сада.
Како да памтим, кад никад сватио нисам, кад не
знам када је и како је њено јецање постало друк-
чије, кад су јој се од суза хладни образи зажарили,
кад је престала да се држ и за мене и почела да
ме грли, да ми узвраћа пољупце, кад смо се и како
смо се нашли у Гугином кревету, голи и у за-
грљају љубавном, врели и обневидели, мокри од
њених суза, кључамо на ватри што у нама бук-
ну, луда и лепа, кресну из туге и очајања! А жао
ми је. Најлепше је то што у мом јебеном животу
доживех, и волео би да ми је све јасно у глави
остало, да се сећам кад ме је први пут пољубила,
да опет видим како јој скидам блузу, или како је
она сама скида, не знам, да разбијем маглу облака
и да у сваком секунду још једном уживам. Ме-
ђутим, не вреди, не покушавам први пут, знам да
маглу разбити не могу. Сећам се само пламена
V који сукнух, све ми мисли сажеже усијана праз-
нина у лобањи, црвено суче кроз очне дупље,
шиштим и копним ко карбид у воду бачен, за-
витлан у понор неки из ког изроних тек кад је
све било готово, и видим: лежимо на постељи,
Злата ми се под мишку савила, тихо почела да
плаче, или, не знам, није ни престајала да јеца
појма немам, милујем је ја по глави и говорим
Злато, Злато моја златна, Злато душо, злато моје
једино, тако јој нешто говорим, још у бунилу, а
она све мање и мање плаче, све ређе и ређе јеца,
жмури, мир јој се преко лица превлачи, утиша
се коначно, да сам могао да мислим помислио
би — заспаће. Тако дуго, врло дуго мирујемо из-
међу неба и земље, између знања и незнања, из-
међу стида и среће, радости и туге, празнине и
блаженства, дуго, врло дуго не мичемо се, ћути-
мо, можда не дишемо, па се онда она диже из
302

кревета одједном, некако пословно, мирна и при-

брана, у ћебе се вешто умота и поће из собе:
— Обуци се — рече ми излазећи, и не погле-
давши у мене, а ја се тек тад сетих да сам го-
лишав, длакав, срамотан пред Златом, па брже-
-боље превукох чаршав преко себе, мада без везе,
јер је Злата већ изишла. Скочим, обучем се на-
врат-нанос, погледам кревет а он — крвав од
Златиног јунфера — потпуно ме збуни. Неки стра
ме увати, шта ће рећи кад се врати из купатила и
види, ко да сам ја крив за то и ко да ће тек када
то види и Злата знати шта се догодило. Тумарам
по оној соби, вилице ми се тресу од неке нервозе,
унутарње дрхтавице, непгго без везе радим, а
ни сам не знам шта, као, кренем према кревету
да скидам чаршав, али дигнем руке пре нег
сам га дирнуо, па помислим да побегнем и све
оставим како је било, па онда седнем, као, оћу
да се средим и размислим, све тако. Ж ао ми да-
нас много што ни тад нисам знао да уживам у
својој срећи, него све сам себи кварим и кад мо-
рам и кад не морам. Дркација, како год окре-
ниш. Место да певам, да из гласа вичем, по улица-
ма јурим, људе по ћошковима љубим, деци шаки-
мице бомбоне разбацујем — ја, сероња, стојим
скамењен, ни цвокотање зуба не могу да зауста-
вим, изеде ме велики стра.
Злата сто пута трезвенија него ја. Затече ме,
кад се вратила, како нешто петљам по кревету,
не знам да л виде шта је са мном и како се осе-
ћам, или не виде, тек ми приће право с вратију,
ко неко ко зна пгга ради и има смишљено све
унапред, помилова ме по образу, насмеши ми се
ко да јој је ж ао мене, ко детету, некако, одрасло
ме некако осмотри, а ведро и сетно рекао би, па
каже:
— Остави. Ја ћу то средити.
Подиже се на прсте, пољуби ме.
— Иди сад, Радиша — каже, а ја волиМ увек
кад ми каж е име, а како га је тад рекла, и како
ме је гледала, не би тео никад да заборавим. Све
 303

нек ми ишчили из главе, да да бог, само да ми

то остане до краја живота да седим и да слушам
небеску музику из њених малих уста, мислим тада.
Иди сад, Радиша, иди сад, Радиша, Радиша, Ради-
ш а . . . звони ми по ухнима, целу ноћ нисам могао
да заспим, нег само слушам моје име, она га го-
вори, и гледа ме онако одрасло и мирно, тужно
насмешена и мила, ко да мене због нечег треба
жалити, ко да сам ја тај коме је потребна по-
моћ, а она, зато што ме воли и разуме, ето ту је,
па ми каж е да идем, јер зна да је то оно што
желим у том тренутку, и мада би прво рекао да
није, кад бол>е размислим и са овог растојања, ја-
сно ми је да је тако било. Знала Злата бол>е нег
ја. Тео сам да одем. Одма. Да не покварим. И
тог дана и следећих, стра ме велики мучи, све на
прстима идем, трипут размислим пре нег јој на
најобичније питање одговорим, бојим се, у пичку
материну се бојим да ћу негде погрешити и све
покварити, а знам негде унутра да то више не
би могао да издржим. Сав се стегнем кад им у
кућу ућем, знам сад да је било глупо, али, леба
ми мог, срећан сам био кад ми Гуга каже да
Злата није код куће, велим, добро је, опустим
се, нисам напет, откочи ми се врат, вилице, грч
попусти, нормално са Гугом причам. Ја мислим
да је то било зато што никад нисам знао шта
Злата мисли, а тада сам мислио да ћу умрети ако
ме опет отера, па више волим да се ништа не
дешава нег да покварим све, неким погрешним
потезом. Дани пролазе и недел>е, месеци, а мене
страх једнако ко и први дан. Мало попусти кад
се венчасмо, још мало више кад се Максимилијан
роди, али ипак, дуго сам ја, годинама сам све
смишл>о шта да јој одговорим кад пита, шта да
кажем кад смо заједно, шта треба да урадим, а
шта би је нал>утило кад би урадио. Она шусл>ива,
а ја зателебао, не умем ништа никад паметно и
мушки да урадим, одузет. Дркаџија.
Дркаџија си Прокићу Радишо, велики дрка-
џија! И сад оће сузе да ти ударе кад се ти дана
304

сећаш, ж ао ти самог себе, а сам си крив што ти

је требало толико година да сватиш шта си од
свог живота урадио и у каквом ропству живиш.
И можда, некад озбил>но помислим, поверујем
чак да ништа ту Злата није крива. Не сме човек
да се пусти, ако је човек, а кад се већ пусти, он-
да нек не кука што му на грбачу седну. Што више
трпиш, то си за трпљење бол>и, што ти бољи, то
се горе према теби поступа. Има нешто што је
природно и има нешто што је неприродно. При-
родно је да је муж газда у кући и да жена слу-
ша; неприродно је да муж уплашен буде и про-
води живот погаћајући жеље женине, јеби га,
али то знам ја сада, а онда, годинама ја ко серо-
ња пиљим у њу и све се бојим да нешто не погре-
шим, на све пристајем, не живим уопште свој
живот, али не вреди, никад доста и никад добар.
Ја, рецимо, не волим да се новац баца, зашто би,
нисам га ја од тате. наследио, ни на улици нашо,
зашто би у иностранству, рецимо у „Хилтону"
одседали, кад све то исто за пола пара имаш у
неком другом паноиону, зашто би у најскупљим
радњама куповали, кад у „Упиму", или „Вулвор-
ту“ све то исто добијеш само за џабе кад се упо-
реди са „Харотсом" или неким од оних малих
дућана што их Злата обожава, а деру те у њима
ко мајмуна; зашто у „Павилиону" да ручамо,
који мој, богатство ти узму за парче меса и чашу
вина, кад у самоуслузи лепо сам изабереш, нико
ти изнад главе не стоји, наједеш се чега оћеш и
колико оћеш и три долара не може да потрошиш
и да оћеш. Нисам ја шкрт, али мрзим расипање.
Мрзим кад се леба баци, кад нов фрижидер ку-
пује мада стари још одлично ради, намештај на-
бавља мада не зна шта ће ни са оним који нам
је у кући, све тако нешто, само да се троши и
разбацује. Ја само једну ствар имам, волим одела
не знам, тако, волим да их имам доста. Купим
штоф, одличан, енглески, у Лондону код једног
Јерменина, четрес посто имам попуст код њега,
па га онда сашијем у Београду и ставим у ор-
 305

ман. Нек га и не носим, не смета, одело увек вре-

ди и неће да пропадне. А она баш то, једино игго
ја волим, мрзи. Десет пари одела узе једном и
дадс Циганима, вели, не носиш их већ годинама,
шта ће ти, изашо крој из моде. Јебем ти крој и
тебе и Цигане, мислим у себи, али ћутим, тр-
пим, на све пристајем, а да ме неко пита зашто
ког курца, пгга ја лично ко човек имам од тога,
не би умео ни да бекнем. Идиот, ето шта је. Она
ме ко барабу, ко простака, ко слугу ме третира,
сунце јој јебем димитријевићевско, а ја се све
бојим да ћу да је изгубим, да ћу пред њом да
погрешим, место да ме боли плајваз што ћу по-
грешити и што ћу је изгубити. Не зависим ја од
ње, славу му славину, нег ваљда она од мене, ја
паре у кућу доносим, не она. Не кажем, има и
жена своја права, али нема права нико да ми
сере по глави целог живота, па ни жена! Макар
да ми је жена, али ни то није, у главу те Радишо,
годинама уместо жене флашу сирћета имаш у
кревету, припусти ме ко да ми нафору даје, сун-
це јој јебем њено, ко да сам кужан, све се тру-
ди да ме што мање дотиче.
Али, шта вреди сад да кукам, да сам раније
окрено лист, можда би нешто и урадио, сад је
каспо, мртво све у нама, и љубав, ако је љубави
било, и мржња, и она је јењала. Живимо тако, под
истим кровом, ја свој, она свој живот, и нема ту
много од живота, али боље је у њему нег у оном
паклу, у казану у ком сам се толике године ку-
вао. Лупио ја руком о сто, и можда сам ударцем
наш брак разбио, али јебем ти и тај брак у коме
се стално ко кривац и уљез осећам! Мени ипак
боље овако. У кући спавам, у канцеларији радим,
код Драгиње се лепо, брате, са правом женом, од
меса, изјебем. Ја сам од крви и меса, нек Данци
и луди Американци са оним луткама напуњеним
спавају. Да је празно, празно је, али боље и та
празнина од пуне чаше жучи коју ти трипут днев-
но ко медицину саспу у грло. Није живот нешто
сјајно, ко што млад човек мисли, живот ти је ту
306

д а га проживиш, ништа више са њим не мож да

урадиш. Баш кад оћеш да га силујеш и правиш
бољим на снагу и уз инат, он се џилитне и клепи
те. Буди миран и учи се да уживаш у оном што
ти даје, мало је, али једино је пгго у њему по-
стоји. Тео ја Злату, тео па тео, а сад кад погле-
дам шта је то што сам толико тео, дође ми да
плачем, или да се смејем, свеједно. Кад би ми
данас неко поставио то питање, шта је то што
сам толико тео, да ме јебеш не би умео да од-
говорнм. Све је, брате си ми мој, у животу оби-
чно, а толике су ми године требале да то сватим,
да се смирим, да разумем, као да сам мислио,
а ...
Прилог VII
ШАМПИОН,
АРУГИ ПУТ
ШАМПИОН:

. . . а нисам помислио, мада је, Максимилијане.

ево, сунце увелико на силаску (само кад на ви-
сину копл>а падне, неких пет минута, нешто ње-
говог сјаја допире и до мог подрума) — скоро,
кажем, Максимилијане, да прође пети јули, а
да се ја не сетим светог Јевсевија, а драг је мени
свети Јевсевије од када сам упознао његово стра-
дање у Тракији. Петровски пост је ттрошао, а ве-
ликогоспојински још није почео, дан светог Је-
всевија је између њих, дан патника који, можда,
боље него ико други познаде опакост седмог смрт-
ног греха — греха очајања, лењости и немар-
ности према свом вечном спасењу, јер Јевсевије
је тек у изгнанству светад постао борећи се против
малаксалости духа, те аждаје са седам пламених
глава, те прне чуме што жилавим рукама ко
гвозденим лисицама око врата стеже, грлић фла-
ше у уста гура и слику Божију у свести замаг-
љује безумљем. Господе сведелатни, спаси нас од
порочне лењивости, јер највише нас она уда-
љује од природе наше првосаздане!
А седми смртни грех, Максимилијане, брат је
рођени шестог смртног греха — гнева; Каин и
Авељ су Гнев и Очајање. Када гнев прође, оча-
јањ е наступи, а из очајања само гнев те извести
може — уколико Бога ниси познао, уколико крот-
кост ниси ш еву супротставио, а ревност у вери
и молитви — очајању. Гнев ме распињао, а оча-
јање усмрћивало када сам се са Отока вратио
и овде се настанио; гнев помамни, очајање стра-
312

шно, ужарено црвенило гнева лиже из црног

амбиса очајања. Сав сам црвени гнев, ако нисам
најцрње очајање, са дивљим гневом очајну бор-
бу водим прохив кућепазитеља Милоја. Све ми је
Милоје био, данима и месецима, чак годинама сам
због Милоја живео, постојао да би велики рат са
. кућепазитељем добио. Закон је био на мојој стра-
ни, јер законито ми је подрум припао, а све оста-
ло на његовој; ја к је Милоје и подршку свих
укућана ужива, па је рат беснео, а у рату су
гнев и очајање моје одушку налазили. Опрости
ми Господе, безумље моје ми опрости, јер не по-
знах још Павлову посланицу Галатејцима: „Из-
губисте Христа ви ко ји законом хоћете да се оп-
равдате, и отпадосте од благодети". Друкчије ја
мислим онда; споро се до љубави у Христу до-
лази. Јер човек, Максимилијане, мора прво да
испадне из принудног светског поретка, да би тек
потом слободом свог духа утврдио светски поре-
дак. Све док принудном светском поретку при-
пада, свеједно са њим или против њега, све док
не спозна Бога, човек живи у неслободи или у
слободи — злу. Религија Голготе је религија сло-
боде, али то ја нећу дознати одмах по повратку са
моје Калварије, јер не мора човек кроз зло
да проће да би до Христа стигао — зло је зло и
као зло не обогаћује, већ обогаћује тек страдање
због зла! Али не' знам ја то, непросвећен, у сло-
боди као самовољности огрезао, још мислим ја
у паровима, напредно-назадно, морално-неморал-
но, још не знам најважнију ствар, а то је — да
уверење није моралност пре него се смртник упи-
та: да ли је уверење исправно? А знаће да ли је,
или није, тек пошто наће пробни камен којим
се исправност утврћује, тек пошто утврди да
здравим разумом до камена мудрости неће доћи —
јер тај камен је Христост сам. О Максимилијане,
мили мој, знај да је здрав разум, управо је он
спречио Сатану да призна Христа, викне са дру-
гим верницима на улицама Јерусалима — хоса-
на! Схваташ ли, Максимилијане, није реч о фи-
 313

лософији, него о вери, а шта је вера, Максими-

лијане, ако није нешто као боја, а како боју,
Максимилијане, како боју разумети? Па затим,
ко се кроз веру до Христа не уздигне, тај мора
да има непријател>а како би преживео, мржња
је томе неопходна, она га оправдава пред вечно-
шћу, мили мој Максимилијане, и свеједно је мрзи
ли капитализам, кућепазитеља Милоја, комуни-
зам или нешто четврто, важно је мрзети како би
се обогочовечило постојање изван Христове сло-
боде која је љубав. Не признати избављење које
нам Христос доноси, значи порећи човеково до-
стојанство и његову благородност, јер Христос
није само истина која даје слободу, већ је и ис-
тина о слободи човековој. Ко њу није појмио,
тај измишља, као што сам ја чинио, непријате-
ља да би маха дао својој великој мржњи, да би
из мора очајања помоћу гнева некако на повр-
шину изронио!
Милоје је тих дана, Максимилијане, једини
мој непријатељ, а једини мој бог, Грузијанац
Џугашвили, учи да нема малих непријатеља, већ
да их све треба подједнако мрзети. И ја мрзим
Милоја, Максимилијане, мржњом страшном мрж-
њом која живот значи од кад сам Партију изгубио
и револуцију на Отоку оставио. На његовој је стра-
ни већина, подмуклост, снага и време у које сам ја
после дванаест година одсуства поново на мала
врата ушао, на мојој — само челична, очајна упор-
ност. Види, Максимилијане, како све човек може
да живи, мили м ој: главни спор измећу мене и ку-
ћепазитеља Милоја је око кибле. Када киблу истре-
сем у канту за ћубре, виче да се цело двориште
тресе и шутира ме на задоволлтво злобних и јад-
них, а ја ћутим и трпим, јачи је, ништа му не могу.
Када киблу оставим под степениште, испред улаз-
них врата у мој подрум, каже да сам целу кућу
засмрдео и тера ме да је пренесем преко улице
у другу зграду, пакосно уживајући у томе што и
преко пута постоји кућепазитељ, буднији и орнији
за тучу чак и од мог Милоја. Вратим се необав-
314

љена посла, а на вратима он, Милоје, чачка зубе,

гледа ме. Викнем:
— Шта да радим? Где да серем, јебем ли вам
мајку кућепазитељску, не могу говна у џеповима
да чувам!
А он ништа на моју простоту, смеје се, каже:
где знаш и умеш, али овде нећеш, па ја увићам
да њима не вреди говорити јер бију, кад немају
шта да кажу, сви они бију кад им понестану
речи, када осете да су меого јачи, онда бију, згр-
чени од мржње и дубоко несретни као што сам
и ја био. Напијем се вотке и дрекнем из двори-
шта, према прозорима:
— Удрите, мајку ли вам кућепазитељску, уд-
рите док крв не пропишам, удрите док можете,
Слишковић је на батине навикао, нећете вука из
његове јазбине истерати!
Страшан гнев у мени, а они се смеју! „Овета
Револуција! Света Револуција!" Забавља их то што
деца за мном вичу „Света Револуција!"
Срећним сам сматрао случај који ми је по-
могао у борби против Милоја. Једном, када сам
киблу оставио испред врата, почео је да виче
одозго, са врха степеништа:
— Одма да си узео своја говна, — ори се
цела кућа — да их носиш где знаш и умеш! Уби-
ћу бога у теби — каже, као и увек, и пошто знам
да претњу обично оствари ја бих излазио и из-
носио киблу изван куће. Изашао бих ја и тог
дана, али сам, изгледа, сувише вотке попио, па
ни поред најбоље воље нисам успео да се покре-
нем. Зато је Милоје сишао низ три спуста степе-
ница, доле, све до мог подрума, и видевши
да је реза спуштена, почео је да удара по вра-
тима. Мећутим, гле чуда, уместо да провали и
избаци ме напоље он одједном престаде да туче
по расточеним даскама и оде трком уз степени-
це! Тек касније, кад сам се отрезнио и сетио овог
догаћаја схватио сам да Милоје није могао смрад
да издржи, Схватио сам, Максимилијане, тако, да
нисам баш сасвим без средстава за борбу и да
 315

им враћам мило за драго, мржњу за мржњу, смрад

за батине, што ме је — о Максимилијане, тако је
било — свог испуњавало нечим што је највише на
срећу личило, данима и месецима ми жел>у за жи-
вотом враћало у часовима најцрњег очајања!
Мећутим, ова одбрана је била само привре-
мена, и увек је на крају Милоје победу односио.
Ствари су се одиста измениле тек када су, једном
приликом, случајно, наишли Злата и Радиша, баш
у трену мог великог сукоба са Милојем. Овако
је то било, Максимилијане, треба и то да чујеш.
Сигурно сам тог дана доста попио када сам
се усудио усред бела дана да поћем са киблом
према ћубришту у дворишту. Трезан то не бих
никад учинио, али мора да је вотка распалила
мој гнев када сам се за такав самоубилачки по-
духват осмелио. Узмем, дакле, киблу на раме и
кренем уз степенице. Никога нема. Све ми иде
на руку: двориште празно, спавају станари после
обилног ручка, можда је и недел>а била, ослуш-
нем и чујем како хрчу иза спуштених ролетни,
свега се сећам; тишина послеподневна, још бије
јара из бетона, мада је сунце напустило двориште
па је камен мало одахнуо под тек навученом хла-
довином. Добро сам још једном осмотрио терен
и онда одлучио да у трку прећем кратко расто-
јање до канти порећаних уза зид. Нема Милоја
на видику, нема живе душе. Удахнем ваздух, про-
тресем главу, мало замагљену од вотке, и сту-
штим се са киблом на рамену према кантама.
Тада се догоди несрећа.
Да трчим никад нисам умео, Максимилијане,
превелик сам за ту работу, а са киблом на ра-
мену то је још теже. Да трчим велик и нестаби-
лан, са киблом и флашом вотке у стомаку, ни-
сам био кадар никад, а поготово не после Отока,
па ипак, допуштајући да брзоплетост овлада мно-
ме, нестрпљив да што пре обавим посао, залетех
се и већ после три корака осетих како ме раме
са киблом вуче на десну страну. Заносим се успо-
316

рено али незадрживо, све ближе земљи, али тр-

чим даље као да не примећујем како се бетонски
под диже према мени, немоћном да се одупрем
сили теже.
Оде кибла на једну страну, ја на другу.
Како сам киблу обема рукама придржавао
на рамену, брадом сам се дочекао о бетон двори-
шта. Боли брада, зуји у ушима, али се на зујање
и бол не осврћем, него — мада омамљен од удар-
ца и незграпан — одмах покушавам да се
дигнем. Не предајем се, непресушни су извори
мог великог гнева! Пробам једном, пробам други
пут, успевам из трећег покушаја. Махнем неко-
лико пута главом не би ли је мало разбистрио.
У реду је, мислим, срећа у несрећи, закључујем,
пошто се још нико у дворишту не појављује, али
управо кад сам кренуо према кибли, улете чопор
авлијске деце. Као да су из школе пуштени, пре-
плавише двориште мали антихристи:
— Света Револуција! Света Револуција! —
вичу, кикоћу се, скандирају и јурцају око мене,
гаћају ме шљунком и ударају са лећа..
— Мама! — вриште — Тата! — довикују увис
према прозорима — Света просуо говна! Света
Револуција опет просуо говна!
А бар да се нешто просуло, него заиста није.
Када је пала, кибла се два пута окренула, али се
неким чудом није отворила већ се зауставила у
усправном положају, тако да је само на једном
месту испало из н>е једно једино мало парче
измета. Али ништа, комадићак, да сам га раз-
мазао ципелом не би га нико ни приметио. Па
ипак, виче дечурлија: просуо говна, просуо гов-
на, а ја се окрећем око себе, у чуду. И мислим,
да Максимилијане, баш тако, мислим у себи, а
не усућујем се само гласно да кажем: мозак би
вам просути требало, гамади сита, пуста и су-
рова, главе бих вам једном по једном завртао и
у канте за ћубре бацао, испрци из дебелих гузица
ваших очева — мржњу сам Максимилијане, до
савршенства довео, могао бих, без гриже савести,
 317

онда и остварити оно што кроз стиснуте зубе

неразумл»иво мумлам. Страшна је ствар м рж њ а
човекова!
Међутим, одузет сам на сред дворишта, од-
једном бих да у неколико праваца кренем, па
остајем непокретан у гунгули вриске и трке ма-
лих павијана који забавл>ено и усхићено скачу
по бетонском кавезу. Почеше да се дижу ролетне,
појављују се масне и чупаве главе бркатих очева,
неке крупне, средовечне жене у избледелим ци-
цаним хаљинама пресамићују се преко прозора,.
трешти хор пробуђених станара, меша се са ци-
ком павијана из помахниталог дворишта:
— Милоје! Милоје! Света опет просипа говна!
Докле ће то тако! Зар нема закона у овој зем-
л>и! Зашто те плаћамо! Где је Милоје? Никад га
нема кад треба! Што је много много је! Заразу
ће да навуче на децу! Бубре пијано! Кућепазите-
л>а! Звати кућепадитеља! Милицију треба њему,
какав кућепазитељ! Пендреком то треба! Јебем
ти ову земљу и ко у њој ред чува! Одмах да је
дошао Милоје! — вичу сви у глас, а ја се вртим
у круг, не знам шта ћу пре: да се браним од
шљунка што га раздрагани павијанчићи бацају
на мене, или да са киблом, коју сам коначно по-
дигао са земље и ставио на раме — кренем, било*
где, само из тог пакла напоље, према кантама за
ђубре, према ходнику и улици, или натраг у под-
румску рупу. Међутим, што моја недоумица дуже
траје, то више гнев у мени буја, осећам како ме
за гупгу хвата и стеже, стеже, дамаре у слепооч-
ницама пумпа, док не нарасте до луђачке одлучно-
сти која не пита колика је цена и какве су препре-
ке. Таква је мржња у мени, Максимилијане, тако
сам гладан њихове крви и суза, да ми живот мој
изгледа безначајна ж ртва коју бих лако поднео'
када би жељу могла задовољити. Нема одустаја-
ња, напред, па ма где да ме воде свест мржњом
сужена и поглед очајањем замрачен! Саплићу
ме дечурлија, гурају ме и ударају, али ја досто-
јанствено и полако, слеђен гневом, балсамован
318

мржњом, одлазим до канти и без журбе истре-

сем киблу. Ништа не пропуштам: ударим неко-
лико пута по дну да све из кибле испадне, не
осврћем се на хистерију са прозора која ра-
сте и достиже врхунад када сам се упутио према
излазу из дворишта, а ја је чујем, Максимили-
јане, ту дреку чујем као тријумфални марш који
се свира војсковођама само после највећих по-
беда, небески мелем на моју ужарену душу! Ма-
ло се клатим али ипак, немарно размахујући сло-
бодном руком, растерујем дечурлију као ситну
живину са свог пута и напредујем према вратима.
И што сам им ближе, то ме више страх и збуње-
ност напуштају уступајући место некој чудној
врсти нелагодног и дивног усхићења. Као кад
те жуљи ципела, или стеже каиш, или боли зуб,
осећаш нелагодност, али знаш да, извадиш ли
зуб или отпустиш ли каиш, наступа олакшање
у коме унапред усхићено уживаш. Знам да не-
што учиннти морам, ударити главом о зид, бе-
сно скинути ципелу што жул>а, распалити некоме
шамар, убити, пљунути, било шта, отвор напра-
вити да кроз њега покуља зелена киселина једа
и усхићења.
Почињем да бијем насртљивце око себе. Више
их не склањам, већ са огромним задовољством, да
Максимилијане, са ужасном милином из све сна-
ге распалим по малој слепоочници која ми доће
на дохват ручерде, из све снаге опалим ногом у
лећа дрекавца што бежи испред мене, клепим где
стигнем, али колико јаче могу, па кад су осетили
да се не шалим, разбежаше се на све стране уз
цику оних које сам јаче закачио. А ја — не
чујем нипгга, ни према вратима више не напре-
дујем, обневидео од беса који наглог одушка
налази, од среће у злу које чиним, не видим да
масне главе задриглих очева нестају са прозора,
заслепео потпуно, станем код врата и рикнем у
бетонско двориште:
— Ж ивела револуција! Бежите говнари гра-
ћански! Доле тиха контрареволуција! Доле ћи-
 319

фте и профитери, фиће и фрижидери! Кућепази-

тељи свих земаља — чувајте се! Час освете се при-
ближава! — грмим из петних жила, киблу висо-
ко у ваздух подигао, крв ми брже у жилама
заструјала, срећа нека велика до усана ми се
попела, ништа осим неба изнад себе не видим, не
видим да се на мене устремио Милоје, а за њим,
као да су из земље изникли, очеви павијан-
чића који цмиздре на пристојном одстојању од
кад сам их дохватио по глави или туру.
Почеше да ме бију. Побледели у лицу. Сру-
шен на земљу закључујем да је најбоље не бра-
нити се. Треба сачекати да искале први бес, а
онда, кад оценим да им је доста, треба шмугнути
некако до степеница и увући се у бункер. Знам
да неће за мном, ако нису сасвим заслепл>ени бе-
сом. Знам да им смрди и да ће ме пустити самог
да сићем, уколико им претходно дозволим да се
задовоље.
Пустим их, дакле, да бију, бију неко време али
убојитост им је умањена превеликим жаром и
ревношћу због којих само сметају један другом,
тако да под шумом песница и ногу стижем да
будем срећан. Да, мили мој, одиста срећан јер
у шаци која се сећа тврдине дечијег чела по ком
је ударила, у шпицу ципеле кроз који сам осе-
тио крај нежне дечје кичмице — у њима осе-
ћам срећу, олакшање неко превелико, опушта-
ње после грозне напетости од које ништа горе
не постоји! Страшна је ствар мржња човекова,
Максимилијане, велика је то и погубна сила.
Нос ми крвари, а ја сам срећан, даха немам од
једног ударца у стомак, а ја и даље блажен, још
увек довољно снажан да се полако, смишљено
дигнем, кренем као ован, не обраћајући пажњу
на ударце, не штитећи се од њих, као на Голом
отоку кроз шпалир једномишл>еника, слепо на-
дрем према степенихпту. Утркују се ко ће још
стићи да ме удари пре него што се домогнем
излаза, али заправо не покушавају да ме зау-
320

ставе. Пуштају ме да одем. Стоје на врху сте-

леница и вичу за мном:
— Ти ћеш нашу децу да бијеш, говнаро пи-
јана! Ти ћеш нама декције да држиш, дртино
пропала! Ти ћ е ш . . . — шта знам ја шта још
.вичу, ти ћеш ово, ти ћеш оно. Чујем их како
вичу и онда кад сам већ стигао до своје рупе,
извалио се на кревет и рекао једно велико, побед-
ничко, победничко и срећно:
— Ух!
Ето, Максимилијане, ту сцену су посматрали
Радиша и Злата. Ја их додуше нисам запазио, не
знам када су стигли, али знам да су. већи део,
можда и цео догаћај у дворишту видели. Нисам
се, наиме, честито ни опружио по кревету, тек
што је почео у мени да кликће безгласни смех
тријумфа, када чух куцање на засуњеним вратима
и Радишин глас:
— Светозаре, отвори, ја сам, Радиша.
Отварам, шта да радим, пристајем и да по-
ћем са њима до кафане „Крањ" (они то зову би-
стро) где нас чека Злата. Купују ми вотку, коју
сам тражио, и дуплу експрес кафу, коју нисам
траж ио. Мећутим, пијем, и вотку и кафу, чак
и слушам, по не знам који пут слушам како би
било време да одем у тај њихов санаторијум у
који су ме једном већ стрпали и у коме нисам
издржао ни два дана. Отишао сам, главом без
обзира, Максимилијане, као и из Дома стараца
у Панчеву, куда ме је Савез бораца три пута
одводио, а ја три пута из њега бежао. Не знају
они ништа о томе шта мени недоста је и шта ми
је потребно. Не знају да бих умро мећу оним жи-
вим мртвацима, белим чаршавима, неговатељи-
цама, докторима, умро бих измећу два, тако ре-
довна и мојим годинама тако добро примерена
•оброка. Снаге да живим даје ми онда само то
што мислим о себи као о последњем борцу на
бранику наших комунистичких идеала, сам про-
тив свих, последњи затвореник Голог отока и
последњи који усред окупираног Београда упо-
ран отпор контрареволуцији пружа! Овде сам
 321

био свој човек, мисију сам своју вршио, из свог

иодрума, а шта сам био у санаторијуму? Пун
антабуса и бистре главе? Шта сам био онда без
своје вотке која ме снажним и виспреним чини-
ла? Горе непријател>, десно и лево такоће, у
окружењу сам, али издржавам, територију чу-
вам. Само ће преко мог леша продрети у послед-
њи бункер отпора, али и кад продру, дочекаће
их моја посмртна одбрана: смрад који не под-
носе, јара, и ж ута светлост сијалице која их
омамљује. Издржавам. Постојим. Борим се. Нека
сам и последњи који отпор пружа, ипак отпор
постоји. Покрет, дакле, није умро, још један
постоји који одржава мржњу као ватру у свети-
лишту.
Ето то, онда ни Радиша ни Злата, ни Савез
бораца не могу да схвате, чуде се што сам тако
упоран и глув за њихово наговарање. Мећутим, у-
видевши да их ни овог пута нећу послушати, Ра-
диша се одлучио за средњу меру. Отпративши ме
натраг до моје куће, отишао је код кућепазитеља
Милоја на преговоре, и од тог дана ствари су се
за мене битно измениле. Од када је Радиша
почео да даје Милоју новац, а нарочито од кад
је обећао да ће му из Крагујевца набавити фићу
преко реда, мој непријатељ је постао много ме-
кши. Договор смо склопили: да киблу истресам
V праскозорје, пре него што ћубретари доћу; он
ме неће приметити, а станари још увек спавају;
кад се пробуде, ћубретари су већ испразнили
канте, а и моја кибла је истресена. И вук сит и
козе на броју. Коегзистенција. Милоје ће добити
фићу, а ја више нећу добијати батине.
Наступа нешто мирнији период у мом герил-
ском животу, али ја не мислим, Максимилијане,
да је то побољшање животних околности на
било који начин поспешило моје просветљење. Не
мислим да ме је Христу привео ни неки догаћај на
који бих са сигурношћу прстом могао да упрем.
Свакако нисам размишљањем дошао до Бога, није
ми никако разум отворио прво очи, а затим небеса
322

пред просветљеним погледом. Није ли Павле коле-

но пред Оцем сагао и Ефежанима саветовао да сво-
ја колена пред Оцем сагибљу да би могли познати
„претежнију од разума љубав Христову"? Јер
Божји разум раван је Божјој љубави, и ниједно
није претежније од другога. Али људски разум,
помрачен и озлобљен грехом, не схвата Божију
љубав. Бог је покушао разумом да спасе људе
кроз природу и кроз Стари Завет, или, како га
ми, православци, лепше зовемо Старо Откро-
вење, кроз закон и пророке, али се људи уразу-
мити нису дали. Тада је Бог љубављу покушао да
савлада људе па је зато послао на земљу Сина
Божијег Исуса Христа, да примером покаже
шта је љубав хришћанска. Јер вера Христоза је
искуство, а не теорија и мудровање. И свети апо-
стол Павле је спавао пре него што је духом вас-
крснуо и био обасјан Христом, па је стога и
другима умео добро да саветује: „Устани ти
који спаваш и васкрсни из мртвијех, и обасјаће
те Христос". Јер без Христова обасјања, Макси-
милијане, човек се не може ни пробудити, ни ус-
тати, ни васкрснути из мртвих, не може, мили
мој, ни живети у вери, ни умрети у нади, па сам
зато ипак склон — опрости ми Господе нескром-
ност — моје просветљење да тумачим као дар не-
бески.
Не бих умео да ти кажем ни када сам први
пут помислио да би љубав могла, једино она,
да утиша мржњу која је толико нарасла у мени
да би ме, потраје ли, извесно угушила. Од кад
сам замрзео мог друга Лекића испод заједничког
самичког ћебета, живот сам провео у усаврша-
вању ове вештине. Мрзео сам због Лекића све
секташе, а због самица и батина све буржује.
После сам мрзео фалангу и интервенционисте,
усташе и зеленаше, четнике и Бугаре, неприја-
теље социјализма Американце и сељаке, ревизио-
нисте и дојучерашње партијске другове, највише,
можда, ипак — моје сапатнике са Отока, исто-
времено и љуће него оне који су нас злоставља-
 323

ли, код Стаљина научивши како се убија душа

оних који су за Стаљина. У име револуције, Ма-
ксимилијане, на крају сам почео да мрзим цео
свет, није остало ништа необухваћено чумом зе-
леног једа, непотопљено мраком најцрњег оча-
јањ а у мом подруму из кога споро и опасно,
црвено лижу огњени језици гнева.
А онда, једнога дана (или једне ноћи, не знам
где сам био ни шта сам радио, да ли је то у сну
било, или сам шетао Калемегданом, или Топчи-
дером, можда кајгану на свом шпорету пржио,
можда пијан кафане обилазио; нешто сам, сва-
како, сасвим безначајно чинио пошто се не се-
ћам где сам изговорио те две речи које никада
нећу заборавити), рекао сам, полугласно и не-
узбућено, што није нимало чудно пошто имам
обичај са собом понеку реч да разменим, рекао
сам, наравно себи, јер никог другог у близини
није било, нити је неком далеком било упућено,
нисам заправо ни рекао, мили мој, него су не-
како бледе и без мириса изашле из мене те две
речи:
— Мрзим револуцију . . .
Ни реченице нису биле — ако се не сећам
места и времена њиховог изласка из мене, сећам
се не може бити боље звука који су имале —
него две речи једна поред друге које ми заједно
у првом тренутку ништа не говоре, па их зато
благо занет понављам не би ли их боље чуо:
— Мрзим револуцију. Мрзим револуцију?
Мрзим револуцију.
Звуче непознато, чудно, шта ли значе? —
питам се следећих дана и месеци, знатижељно и
опрезно их прислушкујући. На шта се односе,
кога погаћају, а кога и шта остављају изван мр-
жње? Да ли и мене укључују, или сам изузет за-
хваљујући томе што су речи из мог стомака изро-
ниле? Ето, таква некаква питања врзмају ми се
по глави, али ја пуштам да проћу, не усућујем
се још дуго да се са њима ухватим укопггац, да
их узмем у озбиљно разматрање. Пуштам да по-
324

стоје, претварајући се да су то случајно и да ме

заправо не занимају.
Некако у то време, мећутим, почињем да се
интересујем за Филофеја. Више се и не сећам
како ми је дошла до руку Бердјајевљева „Руска
револуција", али сигуран сам да сам ту наишао
први пут на ФилофеЈево име. Николај Алексан-
дрович га, мећутим, помиње само успут, али до-
вољно одрећено да ме заинтересује за велико 1
руског монаха. Из књиге Старец Елеазарова мо-
настирма В. Малинина, која је такоће издата у
Кијеву (из кога је родом и Николај Александро-
вич), дознајем основне податке о Филофеју. Жи-
вео је крајем петнаестог века као монах Елеаза-
рова манастира у Пскову. Побожан и примеран
у сваком погледу, истицао се још својим визио-
нарским и полемичким даром. V политичком по-
гледу се мој Филофеј залагао за јачање власти
великог кнеза, али најзначајније су била његова
предсказања о Трећем Риму која износи и образ-
лаже у посланицама Ивану Грозном, Василију
III Московском и псковском великокнежевском
ћакону Мисјурју-Муњехину. Филофеј је најпо-
божније забринут за свет, све наде за његово
духовно спасење полаже у Русију, велику и на-
паћену, једину правоверну, једину наследницу
православља после пропасти Византије. Мисија
Москве, после пада Цариграда, је месијанска, је-
дино православно царство, мајка Русија, може
да преузме оно што је град на Босфору престао
да буде. Москва је Трећи Рим: „Два Рима падоше,
трећи стоји, а четвртога никада бити неће", го-
вори Филофејев, предвићајући велику и светлу
будућност света који ће, под моћном верском
лучом Москве, цео постати православан! Па пре-
кинем читање Малинина, кажем у себи, можда
и наглас кажем: „мрзим револуцију", али те две
речи су мој сапутник без смисла, као оне птичи-
це што векују са крокодилом и чисте му уши,
а да никада заправо не ућу у његово видно поље,
тако некако и две речи путују тих месеци са
 325

мном, недотичући ме се, мада у мојим ушима

паразитски живе. Истину говорећи, Максимили-
јане, не знам ни зашто ме Филофеј занима, али
тек о томе не размишл>ам, јер сам после повратка
са Отока обновио стару, младалачку навику да
се вежем за неки предмет и да га онда неде-
л>ама проучавам само зато што сам се једном за
н>ега заинтересовао. Тако сам, рецимо, пре Фи-
лофеја, натрапао на Фјодора Михајловича, а пре
н>ега на Николаја Александровича и Владимира
Сергејевича, што све, као што видиш, образује
вал>да неки ред, беспрекидан низ, не ремети га
— по свему судећи, али судећи накнадно — ни то
што сам некако истовремено наишао и на Алек-
сандра Ивановича, па сам све што је о Херцену
икада написано и све што је написао, а што је
мени доступно било, („Русија и Руски народ ко-
ме припада мисија уједињења свих л>уди на те-
мел>у слободног духа руске књижевности, при-
роде и филозофије . . или већ тако нешто па-
лило је моју машту и мисао, Максимилијане,
одавно, пре хил>аду година, чини ми се! (све сам
то ишчитао за два-три месеца, можда и пет-шест,
не сећам се, мили мој, јер сам у го време нај-
беднији роб петог смртног греха — пијанства, те
много времена проводим у поганој и срамној
бесвести. Мећутим, када сам стигао до Филофеја,
а преко њега до великог руског седамнаестог ве-
ка, када сам упознао старобрадчество и раскол,
ишчитао светим жаром узбућено дело протопопа
Авакума, ћакона Фјодора, Лазара, Епифаније,
када сам дознао све о њиховој мученичкој смрти
за „стару веру“ на ломачи пустозерској, — одјед-
ном сам осетио како рукописе читам са немиром
и страшћу, не више по навици и равнодушно. Ни-
је више мисао, него је машту и осећања почела
да дира историја расколничких скита, нарочито
узвишени примери несебичности и узнесености
над овоземаљске изазове у скитима Пустозерског,
Креженцу и Иргизс, Стародубљу. Хиљаде и хи-
љаде вером преобраћених сељака, занатлија, чак
326

и бојара, напушта домове и одлази у расколничка

обитавалишта расута по шумама Заволожја и По-
воложја, Украјине и Зауралског Сибира, предаје
се молитви у ишчекивању скоре и неизбежне
пропасти света. Честа су била колективна неста-
јањ а читавих скита — цео манастир одлучи да се
спали, или сви помру од глади — ш трајкују гла-
ћу не док „неко" не изаће у сусрет њиховим ово-
земал>ским захтевима, већ гладују док не умру!
Страшан свет верника који су на ломачама зва-
ничне, петровске, западно-погане, грчко-неправе
цркве певали све док им дах последњи није Душу
према небу упутио!
Видиш, мили мој, две речи које ништа не
значе, и слике расколничких скита су ме неко вре-
ме прогањале, а да нисам умео или нисам хтео? —
да схватим зашто ме и колико и речи и слике оди-
ста занимају.
Мећутим, дешавало се да васцели дан прове-
дем са флашом вотке поред кревета, у лежећем
положају, затворених очију, али блиставо будан
иза капака, кроз мрак мог погледа, као кроз таму
биоскопске сале, загледан у слике изаткане од
записа светих расколника, а обојене мојом про-
бућеном маштом. Ништа ми те слике не значе,
и не покушавам да их тумачим, у врелини моје
јазбине, на кревету, омамл>ен вотком, ја иза спу-
штених капака само видим, гледам, сатима и да-
нима, уживајући увек изнова у старима и изми-
шљајући нове.
Једна од најдражих, чуј, мили мој, дуго ми је
била слика поласка целе једне расколничке за-
једнице у узбуркане воде Оба, у зауралском Си-
биру, са места где се данас налази Салехард, а
где је онда само небо, тајга и влажна земља. Има
их око шездесет-седамдесет, свих узраста, од се-
дих стараца до младих девојака. Сунце је управо
залазило када су изронили из шуме и зауставили
се за трен на њеном рубу, заслепљени светлошћу
која се одбија од површине велике реке, прита-
јено бесне и немо захуктале према мору, опруже-
 327

не неколико стотина метара исиод њих. У ритама

су од јуте и абе, ноге су им увијене у пруће и
сирово лишће, изједени су по целом телу од
шумске гамади, окраставели, плавоцрвених згло-
бова од хладноће, огукавели од влаге, промукли
и гладни, запањени и скамењени, после многих
година први пут изашли из шумског густиша на
светлост, гледају последњи пут свет Божији пре
поласка у царство небеско. Онда старац који
је застао корак-два испред реда православаца из
зауралског збега у најгушћој сибирској тајги,
почиње да пева Свјати боже гласом који се је-
два пробија кроз његове одебљале и огрубеле глас-
нице, а промуклим и нераспознатљивим, људском
једва сличним гласовима педесетак одраслих вер-
ника песму занесено прихвата и креће за седом,
до пола лећа опуштеном косом предводника, пре-
ма сребрној змији у подножју.
Однекуд се ту створила група сибирских Не-
неча, племена које јуракима, или самоједима
називаху: три-четири жене са новороћенчади ко-
ја, сред потпуне, преисторијске тишине, болесно
и уморно кмечи са лећа својих матера, два од-
расла мушкарца, неколико искривљених стараца
и баба, пет-шест дечака и девојчица разног узра-
ста — гледају са страхом и неповерењем, али љу-
бопитљиво, велику групу која се журно креће пре-
ма реци. С времена на време нешто викну на њи-
ховом, неразумљивом, једноставном, једнослож-
ном језику, али не предузимају ништа. Притрча-
вају једно другом, показују руком и нешто об-
јашњавају, али остају у групи и на пристојном
одстојању од реда који задихано пева песму
Господу и полази промрзлим ногама према не-
бесима.
Када ред приће реци, старац дуге беле косе
даје знак руком и сви успоравају ход, затим
падају на колена и моле гласно, што гласније
могу, и неразумљиво због промуклости према
небу шаљу своје последње богоугодне речи.
И тада, Максимилијане, тада слика иза мојих
328

спушхених капака постаје пребогата: негде да-

леко, изнад шуме из које су дошли расколници,
ниско изнад стабала, у жутом зраку залазећег
сибирског сунца, почиње нешто да се црвени!
Тачка је то тек у проливеном злату, али постаје
све већа и већа, тако да је и Ненечи примећују,
па крицима и узбућеним кретњама скрећу једно
другоме пажњу на њено брзо приближавање: види
се, птица је. Можеш ли да замислиш ту слику, мили
мој? Довољно је и сад да зажмурим, ево овако,
па је опет видим: и птица је и није птица, лисасто
ж ута и пламено црвена — крилата крмача! И
што је ближе, то занесеним расколницима попа-
далим на колена поред сребрног Оба, неверова-
тније изгледа због своје огромности: грдна живо-
гиња испаде, два метра је дугачка најмање, а
лисасто и блиставо црвене, огромне њушке и
избуљених очију — крила кад рашири сенку
над целим редом расколника направи. И лепрша,
тутњи лепет њеног моћног лета, и не скичи као
свиња, већ кукуриче тако заглушно да песма пра-
вославаца у буци коју прави сасвим замире, знам
да певају и даље само по томе што уста отварају.
Мећутим, не знам да ли су верници свесни при-
суства чудовишне црвене крмаче, или је не чују
и не виде, тек, ничим не показују да је примећују:
на знак старца сви се сложно дижу и полазе у
реку.
Тада се, као да старац није њима махнуо,
него шуми у којој скривена војска чека, дешава
чудо најчудније: као из кавеза одједном отворе-
ног, измећу дрвећа, из земље, са неба, немогуће
је утврдити одакле, али стотине, можда хиљаде
злобних сабласти најразличитијег обличја одјед-
ном својом вриском и летом ваздух испуњавају.
Циче као кучићи кад их случајно нагазе на шапу,
и јуре великом брзином по ваздуху у свим правци-
ма, али највише их се окупља око крмаче изнад ре-
да верника, који све дубље улази у реку певаЈупи
песме, или само немо мичући уснама, не знам,
јер се ништа не чује од кикота, цике и шкрипе
 329

разуларених духова, од лепета крмачиних огром-

них крила и од њеног кукурикања. Крајичком
ока видим Ненече како беже у шуму гоњени ваз-
душним неманима, али немам времена за њих,
ужагрено гледам споро напредовање расколника
V воду, гледам Како ваздушне немани као слепи
мишеви ударају мужеве православне и жене пра-
вославне у чело, образ, раме, или у леђа пла-
вог дечачића од десетак година кога је мајка ви-
соко дигла изнад главе, јер јој је вода већ до
гуше допрла; гледам и одједном распознајем ста-
ре словенске духове и разликујем њихове гла-
сове: у мноштво вампирских, нечувених тонова,
у цијук Бањика, баритонски грохот Домовоја, у
хистерични кикот шпицоносих Кикомора и
прашњаве гласове Овињика, хорски склад разу-
ларених авети пуштених у слободу великог про-
стора изнад реке Оба — одједном се у кошмар из
кога нестаје и последњи л>удски створ, последњи
расколник ишчезава под водама равнодушне ре-
ке, и плавокосу главицу дечака таласи су прогу-
тали — одједном се у призор пробија веома гла-
сан, чврст и мужеван људски глас, који каже:
— Мрзим револуцију! — и као електричним
прекидачем утул>ена нестаје слика пред мојим
очима, мрак мртви и непрозирни завлада иза ка-
пака.
И ту је, Максимилијане, крај визије, али и
крај мог занимања за њу. Не објашњавам је, не
просућујем шта значи људски глас који се кроз
сибирску тајгу све до седамнаестог века пробио
да би кућне ларе и невероватне крмаче, цео скит
расколника и неколико векова времена у ледену
воду Оба потопио. Једноставно не мислим, мили
мој, о значењу, ни слике ни речи, само их чујем
и видим, омамљен вотком, слушам и гледам иза
спуштених капака, уживајући увек изнова у
старим и измишљајући нове призоре.
Д а ли су ти призори допринели, и како су,
ако су уопште утицали на моје просветљење? Мили
мој, чуј ме, Максимилијане, и веруј ми: не знам,
330

не знам ни зашто ти све то причам, ако ме сада

не слушаш, али крив сам пред тобом чак више
него пред људима, па ти најбоље што знам казу-
јем, не би ли ти помогао, не би ли и најмање
допринео да Христа у љубави откријеш, као што
сам га ја спознао после пошасти мржње у којој
сам деденије провео. Зато ти говорим, зато ти
приче приповедам, макар и незнано њихово право
значење и удео који су имале у мом просветљењу,
обасјању очинском љубављу Сина Божијег.
Рекох ти већ, пио сам много, и све више што
сам дуже самовао са својим сликама у подрум-
ском бункеру, омамљен вотком и окружен куће-
пазитељима. Давим се у сопственим гресима, пре-
плавили су моју јазбину, огрезао сам у њима,
натопљен сам проклетством и злоћом. Из црног
очајања ш ев сукне, а ја га пијанством гасим.
Један грех рађа друга. Један грешан дан рађа
грешну недељу — Максимилијане, мили мој, како
се из сатанског колоплета извући, ако ти небо
изнад земље истину не открије и не упути те
према смерности, целомудрености, човекољубљу,
уздржљивости, према кроткости и ревности у
вери и молитви? Како без Бога јадни човечић
живот да преживи и зло у себи надвлада? Јер
страшно је дуг дан човека незапосленог! Дигнем
се у цик зоре, испразним киблу и умијем се. На
улици још добар сат нестрпљиво ходам испред
„Борбе" пре него се први продавци појаве. Док
читам новине од прве до последње стране мрзим
свет, и још га мало мрзим док спремам кајгану,
смишљам нове разлоге за мржњу док је једем.
Распремим сто, читам књигу, читам књигу и
уморим се од читања, па изађем на улицу, и на
улици дознам да је девет сати и да је тек почео
дан кроз који се треба протурити! Огроман про-
стор преда мном, стотине минута које, шго их
дуже бројим, све спорије пролазе, па ми сваким
даном све јасније постаје да њихов ток могу
убрзати само ако флашу вотке у себе истресем и
препустим се сликама.
 331

Не могу ти речима, Максимилијане, тачно

представити колико ми моје слике значе. Веома
су ми важне. Ставим их на једну страну кантара,
а на другу ставим мој живот у окружењу — и
живот у ваздух одлети, тако нагло слике пре-
тегну! И није то једна, или неколико слика, већ
их је много, разне су, и — не знам како да ти
то опишем, мада се искрено трудим, ништа не
кријем — некако су неопредељене те слике, живе,
шарене, уверљиве, али ми ништа не значе, ништа
не објашњавају, ни у какав закључак се не пре-
твара ни црвена крмача изнад реке у којој су
нестали православци, ни најстарији Поповић,
рецимо, ни жена она из шпалира на Отоку, а
о њој, видиш, о жени којој не знам име, па је
зовем увек различито, једном Дуњаша, други пут
Тањочка, једном Магдалена, други пут Марија,
једном Драга, други пут Мила, ето о њој би мо-
гао, мили мој, нешто да ти испричам, сад ми се
чини — можда та прича нешто значи и нечему,
некаквом објашњењу води?
Видиш, Максимилијане, за разлику од пота-
пања расколничког скита у таласима Оба, слика
о Дуњаши има основу у стварном догаћају. На-
равно, није се догодио баш онако како га ја
гледам у свом биоскопу иза спуштених капака,
али се догодио, негде педесет прве године, у шпа-
лиру.
Ја сам ти, мили мој, на Отоку прошао кроз не-
колико векова. Лепљив од пљувачке другова, је-
дномишљеника, комуниста, разумеш мили мој,
можеш ваљда замислити, модар од батина коле-
га робијаша — ја се првих дана само чудим,
властитим очима не верујем. Помислим да је
цело Острво измишљено, па насељено, провока-
торима, доведеним да би нас, неколицину правих
револуционара, натерали да посумњамо у своје
идеале и људе, у себе, достојанство, истину, прав-
ду и у будућност. Мећутим, бију ме сваки дан, и
не само мене, мили мој, наравно, не само мене,
али мене, ипак, више него било ког другог, јер сам
332

најпопуларнији у својој мржњи и непокоравању,

— пл>ују ујутро, пљују после повечерја у бараки,
муче ме тако дуго да коначно схватам како нема
те представе која може бесконачно да траје.
Са носталгијом, усред моје огорчености, са
благом сетом се сећам предратних затвора, мог
робијашког детињства, чистог као дечији сан,
из Пожаревца, Митровице, Лепоглаве, са болом
у души призивам успомене на наше идиличне
штрајкове глаћу, наше узјогуњене борбе за затво-
реничка права, дечачки искрену комунистичку
солидарност, прораду илегалних матеоијала, дру-
га Мошу који преводи „Капитал"; сетим се на-
ших завереничких теоретских састанака и свих
начина на који смо загорчавали живот полицај-
цима и чуварима затвора, затвора, Максимили-
јане, пуног лепих младића, најмлаћи има осам-
наест, најстарији никад више од тридесет годи-
на, младића којима су речи „партија", „робија",
„комитет", „ћелија" још увек нове и опојне као
песма неких револуционарних сирена на мору
којим плови човечанство; сетим се голобрадих
другова који, приступајући партији, знају да их
као награда чека само затвор и изгнанство, а они
желе само једно: да што дуже остану у слободи,
на партијском задатку, да се што боље држе пред
класним непријатељем, што солидније живе жи-
вот у затворском колективу, што више књига
прочитају по полумрачним буџацима спаваонице.
Сетим се свега тога, мили мој, па затим погледам
око себе, осврнем се на своје сапатнике, попљу-
ване, скинутих капа, у сгаву мирно, са песмом
на уснама, па ме неки сулуди бес ухвати, бес до
пуцања, па кад видим да морам, ја рикнем: шта
урадисте, процвилим, шта нам ово направисте,
питам, у шта нас претвористе да вам крваву, да
вам смрдљиву, да вам свињску . . . ох, Боже, сми-
луј ми се, кажем, Максимилијане, све то кажем,
па све и проће, на све се човек навикне, проћс
човека и бес, ако га доста дуго држи.
Долази затим век равнодушности. Више се
 333

не љутим, више се не сећам, не упорећујем. Жи-

вим као ствар. Замро сам од тупог очајања и не-
схватања.
У једној мојој визији, Максимилијане, иза
капака видим: једном, једног јутра идем кроз
шпалир, правим се да трчим само да не би по-
мислили како протестујем, а заправо ми је све-
једно што ме бију и колико ће то трајати, а у
шпалиру хиљаде и хиљаде људи, километри и ки-
лометри покајника. Бескрајна два реда, Макси-
милијане, према крају, негде далеко, далеко, тамо
изнад мора спајају се, али ја знам да им тамо
није крај, већ да се продужавају у простор изван
мог видокруга, као врпца на божићном поклону
везују машницу око глобуса, цело човечанство
се постројило у два реда и бије, где стигне, не
бира и не гаћа, насумце, где се ш ака заустави.
Отпијам велики гутљај вотке, али не отварам очи
да се слика не би реметила, настављам да идем
кроз шпалир веома успореним кретњама — тр-
чим, али некако лебдим у ваздуху и споро се
нриземљујем, па онда још спорије одвајам од
тла, и тако стално. Али, док ја страшно споро,
до мучнине непријатно, неприродно полако на-
предујем кроз шпалир, дотле моји једномишље-
ници из шпалира исто тако неприродно, али ви-
ше смешно него гадно, страшно брзо као у не-
ком од оних предратних, вашарских филмова,
што сам их са мајком Даринком гледао, зама-
хују и ударају. Два филма, на две разне брзине,
иза мојих капака, оба се у једну слику стапа ју и
трају, трају: ја споро напредујем, они као убрза-
ни механички луци ударају. Све док иМа вотке
у флаши и док држим очи затворене, полако, као
у сну лебдим више него што трчим, а другари
из моје врсте бију ситно својим пребрзим ручи-
цама. Та визија ми није пријатна, Максимилијане.
Невероватна спорост мојих кретњи и протупри-
родна брзина њихових изазива у мени праву муч-
нину, тера ме на повраћање, али, ипак, никада
не прекидам трчање јер знам да ме на одре-
334

ђеном месту чека М арија и да до ње морам доћи,

да сам због ње и кренуо кроз бескрајни шпалир
који се негде далеко спаја са хоризонтом.
Можда си из моје приче закључио, мили мој,
да су л>уди у шпалиру безлични, да су једностав-
но „они који бију“ ? Није тако, никако, ни слу-
чајно, напротив, Максимилијане, све су то л>у-
ди које знам, напамет их знам, и увек на исти
начин ударају, никад не погреше, сваки своје
место на моме телу има, сваки стоји тачно у
својој кубатури простора и времена. Сто пута сам
гледао ову моју слику, и никада се у њој ништа
није изменило. Тачно знам да ће ме први, онај
без десне шаке, на самом почетку шпалира, уда-
рити левом руком по затиљку, а једна жена са
наочарима, што стоји преко пута њега, дочекаће
ме са супротне стране, додирнуће им се шаке; па
онда редом, младић са црвеним ожиљком изнад
усне, па брка без предњих зуба, па она коју сам
за себе звао седа вештица, па они које зовем
три брата близанца, слични су, мада, вероватно,
немају везе један с другим, па тако редом, све
знам, нико ме изненадити не може, још нисам
прошао један пар, а већ знам тачно ко ће ме, и
где ће ме следећег секунда распалити.
Ни расположење мојих једномишљеника није
исто, сваки од њих удара са различитим осећа-
њем, али ипак могуће је поделити их у три гру-
пе: оне којима су лица искривљена од беса, оди-
ста желе да ме ударе што болније, највеће не-
сретнике нашег света, Максимилијане, за њих се,
мили мој, најчешће Богу молим, па оне што бију
без мисли али тачно, најопаснији су ти јер нај-
гадније погаћају, коначно, симуланте, њима очи
никад не видиш, замахују јако, али промашују
намерно и тако својој јадној, израњављеној са-
вести и посрнулом поносу ропац продужавају,
тешко бреме стида згодније на лећима намештају!
А ја пролазим од бесног до хладног, и од хладног
до лажног садруга-батинаша, лебдим кроз ваздух
и све сам, иза затворених капака, срећнији јер
 335

знам да се све више приближавам Магдалени, да

ће ево сад, још само ово троје да проћем, искрс-
нути из врсте обасјана жутом, богојављенском
светлошћу!
Не знам колико јој је година. Ево, ако сад
затворим очи видећу је одмах као живу, али ни
овог пута нећу умети да оценим колико је стара.
Четрдесет? Двадесет пет? Педесет? Никад то не-
ћу дознати. Има, мили мој, има моја Мила окру-
гло анћеоско лице, и образе округле, али баш у
њима откриваш велики неки умор и патњу на-
купљену. Ако у коси, затегнутој назад у пунћу,
понеку седу има, не разликује се од других власи
ланене боје. Ваљда њен тен и та коса, и то што
јој је лице затегнуто, без приметних бора (тек кад
јој се јако приближиш више наслутиш него што
одиста видиш читав сплет ситних, ситних, у мре-
жу повезаних цртица) ваљда све то заједно чини
да јој је године немогуће одредити, или оне ни-
су важне, ие играју никакву улогу, без значаја су
због ореола који јој лебди око главе, због благог,
најблажег на свету смешка на њеним затвореним
уснама које ми полако, сред хаоса и дреке шпа-
лира, после удараца и буботака, меко спушта на
чело погнуте главе. И како Драгин пољубац до-
дирне красту на рани од неког бившег ударца, тако
се одједном слика иза мојих капака умртви; или
не, није тачно, не говорим како треба, не умртви
се слика, умртви се све око слике у којој смо
само Марија и ја, сами, у еденској тишини, из-
мењујемо моја Марија и ја увек четири, увек
четири исте реченице:
— Има Бога — каже ми Дуњаша.
— Откуд знаш? — питам, на нгго она не од-
говара, већ ме још једном љуби у израњављено
чело.
— Доброта је јача од зла, љубав је моћнија
од мржње, — каже ми Тањочка у шпалиру, мени
изубијаном, и ја, испљуван, Максимилијане, тог
тренугка у мом сну, знам да сам и онда, на ствар-
ном Отоку, ако се све то стварно догодило —
336

веровао да не може бити друкчије него што каже

Магдалена, па зато тихо, готово да се речи не од-
вајају од мојих усана, шапћем четвргу, послед-
њу рсченицу нашег разговора:
— Нека буде воља твоја, — шапћем, и понав-
л>ам — нека буде воља твоја, — док се моја Ма-
рија полако одиже од земље и полази пут неба
праћена песмом анћела и немим речима са мојих
мртвих усана. Пратим је очима сузним од напор-
ног гледања све док се не поистовети са небеским
плаветнилом, а онда одижем капке и — слици је
крај.
Одигнем капке и видим да те нема, видим да
сам зиду и празном простору причао и то ми
је, Максимилијане, најстрашније, а то ми ти увек
на крају приредиш. И ти и Поповић најстарији!
И он је исти као ти. Доће, па оде не саслушавши
ме, а то, видиш то не могу да поднесем! То ме
увек уништи, то ми веру поремети, то ми вољу за
животом ослаби! Зашто сте такви? И ти и он?
Познајеш ли ти уопште најстаријег Поповића?
Чудно, видиш како је то чудно, вас двојица се
не знате а увек на истом сандучету седите? И да
се никад не сретнете! Чудно. Одиста чудно. По-
повић најстарији је, видиш, син једног цетињ-
ског бакалина кога су по мом нарећењу обесили
због неколико метара штофа и неколико пари цо-
кула. Видиш, тад, у Цетињу, непосредно пред из-
вршеше казне, видиш Максимилијане, у моју хо-
телску собу је, Максимилијане (најтежа ми је
та слика, а често ме салеће и не могу од ње да се
ослободим, па је још увек боље да ти је причам
мада те нема, него да је гледам иза капака стра-
шну и тачну каква је била), ни сат пред стрељање,
ушао бледушан, као лимун исцећен, танак у бе-
лој кошуљи од сељачког платна, дечак, десетак
му је година. Гледа ме једним оком, друго, стак-
лено, непомично светлуца, мртво у ништа зури:
— Ти си Слишковић? — пита мушки.
— Ја.
 337

А он се узврпољи, не зна како ће даље, са ноге

на ногу се премешта.
— Дошао сам да молим за Вукашина Попо-
вића, да га не убијете, платићемо штофове и вра-
тити цокуле.
— А што тебе шаљу, ћифте и кукавице, где
тебе наћоше — питам ја љут што ми децу под-
мећу не би ли се сажалио, не знају, несретници,
да из мене, као ни из дреновине кап сажаљења
неће Самсон дивовском снагом исцедити, не ве-
рују да је само мржње на претек у мени и да ни-
чег другог нема у скврченом срцу! Вичем ја, мој
Максимилијане, још дуго и још свашта вичем
дечаку, Боже свемогући, опрости ми грешноме,
ружно му о оцу говорим, разним га именима на-
зивам, питам га пре него што ћу га избацити:
— Зар нису могли неког старијег да пошаљу?
— питам, а дечак се, Максимилијане, онакав ма-
лен, танак, са оним стакленим оком, погурен под
мојим тешким речима, капу у рукама гужва, де-
чак се, на те моје речи, сав напе, Исусе Христе,
помози ми Спаситељу, пропе се да што виши буде,
па гласом који хоће дубоко н јако да звучи, а
танак и дечје пискав из њега излази, каже:
— Ако оца убијете — каж е — ја сам најста-
рији Поповић. Други су млаћи.
А ја га убих, Максимилијане, и нисам, мили
мој, годинама на најстаријег Поповића поми-
слио, све до недавно када ми се у једној слици
први пут појавио. Од тада га вићам: још увек
онакав мали и танак, бледушан, са истим стакле-
ним оком, од тада ме најстарији Поповић посе-
ћује, као и ти. Вас двојица сте једини који свра-
тите, на тај сандук седнете, старца грешног са-
слушате, али и он, као и ти, и он исто тако не-
стане, а ја када нидим да сам узалуд говорио и да
ме нисте слушали, ја тада, Максимилијане, и ти,
најстарији Поповићу, ја тада најгоре патим. Када
останем сам у овој тами и врућини патња се у
мени усија, и тада, једино тада не могу да издр-
жим, не могу. Боже мили, милостиви, опросш ми
338

још једном премилостиви, јер напасти се не могу

одупрети, морам флашу вотке по жеравици моје
душе да проспем, да се у пари што ће ми кроз
уши шикнути изгуби ова јазбина, нестану пред-
мети, потоне свет, замагле се обриси л>уди, Бео-
град...
Прилог V III

Црква Јована Претече у Сполчкову.

Јарославв, 1671— 1687.
МАКСИМИЛИЈАН,
ТРЕБИ ПУТ
МАКСИМИЛИЈАН:

. . . некада сам мислио да ћу од Топчидера до Ка-

рабурме и од Звездаре до Чубуре унакрст и по-
преко, кроз празне, сиве београдске улице, поред
прашњавих и ретких излога полуиспуњених ло-
шом робом, измећу стабала Кошутњака и дрво-
реда у Милошевој, поврх усамл>ених споменика
на Калемегдану, уз ољуштене, рогобатне стамбе-
не павиљоне у Цвијићевој и около оронулих вила
Професорске колоније, преко запуштених ка-
пија и кривих плотова на Вождовцу па све до
Аде и жуто-зелене Саве коју препливавају мр-
шави дечаци, сваки са својим пресавијеним оде-
лом на глави, да ће празним и прљавим Београ-
дом, сиромашком престоницом моје сељачке зем-
л>е ћифти, шерета и бахатих хвалисаваца, изнад
бучног Депоа у Душановој, посред мирног, до-
брк) чуваног, помало опасног, помало мистичног
Дедиња, чак и кроз Ужичку улицу снова и стреп-
њи; да ће ходницима Друге мушке и двориштем
Прве женске, широм пусте ташмајданске ледине
са недовршеном Марковом црквом у средини,
између гологлавих и бледих суграћана мојих у
смешно пуним трамвајима и изношеним оделима
мислио сам да ће јаче од кикота гимназијалки
што — после завршеног шестог часа, држећи се
све две-три под руку — испуне Битол»ску као јато
раскокодаканих тукица, да би се зачас одлиле у
мале уличице-пропусте удесно према Булевару, уле-
во према 27. маота, гласније од: „Ми смо Титови
— Тито је наш" гомиле демонстраната што се
344

ваљају преко Теразија на Трг Републике, под

Споменик сакривен почасном трибином и говор-
ницом; некада сам мислио да ће једнога дана
свакако над целим мојим градом одјекнути, као
удар грома у каменој клисури, страшна вест:
„Вратио се Маки! Као сабласт лебди над Бео-
• градом!"
Мислио сам, касније, да ће се на страшни
глас, заглушени тутњавом новости, моји бивши
пријатељи што су тако лако заборавили на Ма-
ксимилијана Димитријевића, панично пренути из
дремежа у својим, недавно добијеним двоипо-
собним и трособним становима на Новом Бео-
граду и Бановом брду; да ће хистеричном брзи-
ном потрпати у кофере најнеопходније ствари,
сјурити се са женама и децом до својих „фијата"
и „пежоа", па вратоломно похрлити из града пре-
ма најпознатијим београдским излетиштима мрм-
љајући спасоносну истину да свако чудо проће
за три дана и да је важно не срести ме одмах,
не бити Лрви који ће полагати рачун крчмару
кога је клијентела отерала на добош. Тада сам
замишљао и очеве који шаљу дечаке са писам-
цетом до чика-Милоја или тетка-Драге, ломе ша-
ке, уплашено набирају годинама и бригама већ
баждарена чела, вичу без разлога на жене, бију
децу што нису ништа скривила, шуњају се по
улицама и уплашено се осврћу на све стране ви-
дећи ме и тамо где ме уопште нема, пију више
него обично, у невреме окрећу број неког ко би
требало да зна, а можда још није чуо за страшну
вест коју му полугласно, оштрим драмским ша-
патом саопштавају у слушалицу:
„Вратио се Маки!"
И на ту вест, што се шири брзином ветра, а
бешумно, као кад анћео прелети, — веровао сам
ја, тако, сам и бедан — мој град ће пропасти па-
цовиште у које је улетео разјарени тигар, па-
цомрзац. Празне су куће, празне се улице, не-
закључане радње пљачкају само они храбри и
најграмзивији, на уским грлима изласка из града
 345

влада хаос, људи напуштају аутомобиле и пешке

настављају да се пробијају према Умки, Липо-
вачкој пгуми, Нишком путу, Авали, Инћији, Пан-
чеву, свеједно где, само што даље од места над
које се наднела моја осветничка сенка — раза-
рач уснулих савести. Видео сам тако, сам и бедан,
улице и куће, радње и канцеларије из којих се
одлио живи Београд: пуст град лупа незатворе-
ним прозорима и вратима на благом ветру који
хучи кроз савршену тишину.
Замишљао сам, али јако одавно, тако одавно
да је право чудо како уопште памтим шта сам
сањао онда, када у овој мојој полустварности
сада не постоји ништа што би ме подсећало на
бивша, похлепна, бело усијана маштања. Све се
догодило друкчије. Маки се није вратио. Београд
равнодушно тутњи својим трамвајима, нестаје
као понорница у подземне пролазе, пребацује се
преко реке као нека огромна газела чију виткост
и животињски облик најбоље види човек са зве-
зданих висина, ванчулним даром запажања; смрд-
љив и гарав гуши беспрекорно обучену средовеч-
ну господу, младиће у излизаним фармеркама, де-
војке голих бутина и комотно распуштене дуге
косе; говори са пироћанским, лалинским и морав-
ским акцентом; ачи се и бечи; пије ракију и шпри-
цере по баштама кафана у којима се мирис ро-
штиља меша са бензинским испарењима и вре-
лом летњом прашином; производи пољопривред-
не машине и кока-колу; проси кљакав и поцепан
по ћошковима улица; ждере тоне јагњетине и
младих кромпирића; гази неопрезне на пешачким
прелазима; организује европска првенства и сни-
ма се за телевизију; прима стране државнике и
бесправно настањене несретнике у гуменим опан-
цима и радничким панталонама; постаје бучан
у седам ујутру, утихне у једанаест увече; препун
у три по подне, празан недел>ом цео дан; дисци-
плиновани колос који не може ништа против вла-
ститих навика и ритма оопствене природе, равно-
душно несвестан на својих осамсто хиљада точ-
346

кова и два милиона ногу да је Максимилијан Ди-

митријевић постојао, и да би он, град, требало да
задрхти од Саве до Дунава, од нестале Јатаган-
-мале до бившег Булбудера кад се као нечујна са-
бласт на њега спусти реч:
„Вратио се Маки! Ж ив је мећу мртвима!"
Ж ив сам, гледам, видим: смањили се људи,
а много их је више; некад гомилица излупаних и
израњављених кућа, склупчана око кичме што
кривуда од Калемегдана до Славије, нашла се
ево у средишту монструозног, безобличног ко-
лоса који се разлио на све четири стране овета као
сарком навалио д а гу та њиве и чатрље, села и на-
сеља, природу да прекрива монтажним десето-
спратницама око којих гамижу мали аутомобили,
разнобојне корњачице, дечије играчке: стају на
црвено, крећу на зелено светло у мрављим коло-
нама лако блиндиране моторизације једнаких
човечуљака у фићама; тутњи злокобно чудо ис-
под мене, гарави облак дима\и влажне магле пре-
плавио пешчане спрудове на левој обали Саве,
сукнуо према Звездари, Шумицама, Петловом брду,
осуо се викендицама као малим богињама све
до Гроцке и Авале, ружан, једноипособни Бео-
град несолидних степеништа, кровова што про-
кишњавају, окућница које личе на запуштено
градилиште и онда када солитер, за неколико го-
дина већ оронуо од старости, пожути и поцрни
— млади болесник у искрпљеној болничкој пи-
џами, упишан и воњав, на самрти. Смањили се
људи, а много их је више: армија куља из канце-
ларија, као скакавци преплаве зелене површине
око Београда недељом и празником, у серијама,
један по један, на бесконачној траци испадају из
самоуслуга као ђаци прваци из основне школе,
гурају се кроз Кнез-Михајлову као кроз пролаз
измећу седишта у препуном тролејбусу; од црве-
ног до зеленог светла код Лондона, скупи се, нер-
возна као на старту, гомила сиво истих људи,
да би већ на жуто куљнула преко зебре полутр-
чећи, раме уз раме, свакодневни сгозз-сћу без
 347

победника, Београд, ево га већ — рекли би они

који о времену воде рачуна — у осмој деценији
двадесетог века после Христа.
Гледам одозго, гледам Београд, у осмој деце-
нији двадесетог века после Христа, гледам бес-
тежински безбедан, ванчулним очима, гледам
сав-савцат бивши, гледам раднике и сел>аке, ТВ
спикере и ћаке, адвокате и џелате, малолетне
деликвенте и потиштене асистенте, самоуправ-
л>аче и понављаче, маме и „Наме“ , диско-клубове
и добро обавештене кругове, директоре и лекторе,
секторе полуделог дана мећу полуделим недеља-
ма историје и са врло благим, безопасним и без-
болним очајањем схватам да Војина никако не
могу да згшислим — малог, пасуљасте гл&ве, бес-
прекорно изглачаних ципела, проналазача нафте
испод Динарског масива, дугачких и елегантних
шака, са штапом од абоноса, дршком од слоно-
ваче, са лулом из Енглеске и образовањем из
Француске, идеалисту и комунисту у башти, на
клупи, окруженог јатом црних тетака из Књаз
Милошевог времена — не могу да га замислим у
гомили која полутрчи преко пешачког прелаза,
вози фићу на редовни сервис после десет хиљада
прећених километара, или погаћа одговоре на
квиз-питања Телевизије Загреб.
Зато гледам шта гледам, видим само оно шта
видим. Гледам унатраг — идеално постав-
љен — и видим унапред: диже се Шампион из
рупе као чудовиште из језерских маглина Лох
Неса, квргав, невероватан, мамуран, глава му ко
стари пањ невешто исечен тупом секиром, ручер-
де му дрхтаве, дрхтаво дохвата флашу „виборове"
која клокћући и брбољећи нестаје у његовом ог-
ромном телу. У рупи је, уграћен у само дно
Београда, спрема се да крене на своју велику ве-
черњу турнеју. Мрзовољан му је израз лица. Му-
чи га горушица, недоспавано подневно пијанство,
и још нешто, још штошта о чему мој Шампион
не жели да говори. Видим га врло јасно, видим
га као да се још увек налазим усправно постав-
348

љен на усправном саедучету поред астала претр-

паног, као и приликом моје прошлогодишње по-
сете, књигама, посуђем, остацима хране и нови-
нама. Протресла га је вотка, истерала му мучан,
згађен грч у образе, затворила му очи и извукла
из утробе тешко јечање; једном застење, затим
узме ваздуха, прогута два-три пута напразно, па
опет јекне, али сада краће; каначно савладава пр-
ви вечерњи гутљај „виборове" и почиње да се сна-
л^зи у свету. Препознаје кревет на коме седи,
мркли мрак просторије у којој се обрео; гледа у
своје ручерде положене на моћна, буџаста колена,
открива и њих као нешто што му припада у жи-
воту. Добро је. Ту је. Преживео је Шампион и
данашњи сан, и ноћас ће извршити свој задатак
и своју свету дужност, само, а то није нимало
лако, само да се некако дигне са кревета и по-
крене своје зарђале и зарибале зглобове. Јер,
вуче га глава надоле, није још савим будан и по-
стоји опасност да се претури на кревет и одспа-
ва још који минут или сат — тешко је рећи ко-
лико дуго, пошто је сваки пут кад му се то дого-
ди време буђења различито: некад се тешко, те-
жак, подигне у поноћ, некад пред јутро, некад
се за пет минута преплашено тргне из кошмарног
наставка на поподневни сан и ђипи са кревета уне-
зверено гледајући око себе за сабластима које се
разбеже пре него што их окупи у свој медвеђи
загрљај. Данас, међутим, Шампион неће поклек-
нути: диже се одмах са кревета и тетурајући се
по скученој и мрачној рупи успева да напипа пре-
кидач и упали сијалицу: преплави га жута свет-
лост, упада му у очи као ситан песак, ношен не-
пријатним ветром, трља их Шампион и жмурећи
полази према кибли у предсобљу на мокрење.
Код Шампиона је то процес који траје, никад не
обави цео посао одједном, него стењући и преки-
дајући, напињући се пуном снагом као да терет
диже, Шампион из неколико наврата успева да
се ослободи велике количине вотке која му се
током спавања накупила у бешици. Ено га где.
 349

клатећи се изнад кибле, дахће са олакшањем,

ужива неко време у пријатности која насту-
пи пошто је напетост у бешици попустила. Ле-
по је Шампиону тих неколико тренутака: сваки од
оних доле има право на своја мала задовол>ства.
И пошто отпије још један, добар, прави, великп
гутљај „виборове", и нагнут над киблом, изручи
на главу кофу воде, па се убрише прљавом крпом
коју, док му се вода у млазевима цеди са главе,
једва успева да наће мећу књигама и шерпама
на столу — Шампион је спреман за покрет.
Шампион нема часовник, али довољно му
је да баци један извежбани поглед на булевар
па да зна — не колико је сати — већ нешто
много, много важније. Шта се Шампиона тиче до-
ба дана? Датум? Шта се мене или њега тиче које
је годишње доба? Шампиону је важно да утврди
је ли дошло време за полазак на задатак, и то
гледа док осматра осветљени булевар и по раз-
ним знацима распознаје оно што активнима и жи-
вима говори часовник. Један младић шетка нер-
возно испред излога књижаре и с времена на вре-
ме погледа у сат, а други застаје колима уз тро-
тоар, противника свим саобраћајним прописима, и
ужурбано отвара врата да би ускочила нафракана
лептирица у тесним сомотским панталонама и
црвеном жакету а ла Мао; кошуље на пролазни-
цима су чисте, а лица неизгужвана алкохолом и
дуваном, неоптерећена притиском роштиља из
претоварених стомака; сви журе, хитри су, знају
куда иду, и има их на тротоару, као и у аутомо-
билима на коловозу, у броју који весели старо
Шампионово срце: време је, дигао се тачно кад
треба, нема потребе да бира којим ће редом
обилазити кафане. Када су робна кућа и само-
послуга већ затворене, а булевар још препун
ужурбаног света — зна искусни, зна мудри, зна
непоколебљиви Шампион да су сви ресторани пу-
ни, поље за диверзију најспремније, војска фили-
стејаца ту да чује његове пророчке речи.
И оживи рушевина од огромног човека: на
350

моје очи исправљају му се рамена, а посивела

сенка спада са чворугавог, згрђеног лица; нестаје
горушица из сгомака, из очију крмељи сами од
себе испадају, светле две Шампионове звезде
испод белих жбунова куштравих, седих обрва!
Клати се Шампион средином булевара, споро, не-
зграпно, али некако моћно и неумитно, не скреће
са праве линије, никоме се са пута не склања, пу-
шта да се лево и десно од њега одбија лака ко-
њица ужурбаних, брзоплетих, ситних пролазника.
Тек се понекад, овлашно ударен у бок, мало, је-
Два приметно затетура, али брзо враћа равно-
тежу и наставља уздигнуте браде, погледа упе-
реног десет метара испред себе, виши за људску
главу, као врач неког ишчезлог пламена, језди
Шампион у огромном шињелу што му до земље
с§же и, закопчан јединим преосталим дугметом
испод самог грла, ландара око њега као неки
сукнени плаигг, несклопљени падобран, шатор
за десет особа пребачен преко широких Шампио-
нових рамена из неких магијских ритуалних
разлога.
Застаје Слишковић пред кафаном, из џепа ва-
ди флашу „виборове" и отпија велики гутљај,
враћа флашу у џеп од шињела, спрема се, концен-
трише, па као да упада у непријатељски буњ
кер, нагло отвара кафанска врата и улеће право
у салу; већ је у њеном центру, већ је дигао своју
моћну десницу увис, и — док се четири брзохода-
јућа кељнера још нису ни снашла — већ Шам-
пион грми своју поруку гостима који, са белим
салветама око врата, застају пуних уста и са
страхом и нелагодношћу чекају када ће неко над-
лежан интервенисати и обезбедити им мир за
који поштено плаћају.
— Доле тиха контрареволуција — грми Шам-
пион — доле ћифте и профитери, доле свиње, доле
фиће и фрижидери! Кућепазитељи свих земаља
— чувајте се! Кирка не прашта, револуција све
памти, социјализам сте продали за ћулбастију на
жару, резИз зииш вас је ожгадио! Наздрављајте
 351

филистејци, радничким знојем се куцате, крв пра-

вославаца са содом испијате! — грми Шампион
и не обраћа пажњу на гардеробера који, ухватив-
ши га отпозади око паса, покушава да извуче
људину из кафане; без успеха то ради стари и
оронули службеник, више про форме ради, по-
казује гостима добру вол>у да реши ову непријат-
ну ситуацију на ефикасан начин, док му у помоћ
не прискочи задригли, црвен у лицу шеф сале,
док се четири лака келнера, као четири бела ска-
кавца, не окаче на разгневљеног Шампиона, док
клозетофрајла, држећи се на безбедном одстоја-
њу, као чавка злосутница не закрешти: „Изба-
ците мрцину напоље!"
Зна Шампион да ће бити избачен и не опире
се много насртају енергичног особља, али поку-
шава под оптерећењем четири келнера, гардеро-
бера, и под ударцима задриглог шефа — док га
као неки стари и исушени шлеп по обали, вуку по
кафани, измећу столова, према излазу — да још
коју реч каже онима којима је његова пророчка
порука намењена:
— Знајте квислинзи и филистејци; ревизија
ревизионизма је на помолу, час преврата није да-
леко, идеја хришћанска није умрла, живела ре-
волуција — виче Шампион — доле ИеоћипоЈо-
пба М о п ги ттап б а — само се још као далеки ехо
чује у кафани, пошто је Шампион већ изгуран
напоље и пошто је мукла тишина полегла по бе-
лим столњацима поново експлодирала у жамор
гласова кроз који цикне по неки кратак смех и
помеша се са звецкањем посућа и чаша.
Наслоњен на зид, испод светлеће рекламе ре-
сторана, Шампион испија у два потеза преосталу
вотку у флаши. Брише уста рукавом, задовољан
и велик, али сада већ много мање сигуран на но-
гама, покушава да крене према другој кафани.
Свестан је да ће га на неком од пунктова сигурно
сачекати милиција, или ће „плави“ стићи пре не-
го што заврши говор, али то му је свеједно, јер
зна да га патрола добро познаје и ако је добро
352

расположена да ће се и овога пута све завршити

као и увек: одвешће га у станицу и пустити да
се испава до јутра. Ако је патроли досадно, чак
ће га изазивати да и њој одржи говор, мало забаве
за беспослене анћеле, ако су запослени, обавиће
целу операцију ефикасно и брзо, не обраћајући
пажњу на Шампионове пламене речи колико ни
на лањски снег.
— Тише, бре, Светозаре, видшп да разгова-
рам — рећи ће му, евентуално, возач плавог мер-
цедеса који не може да чује шта му јављају пре-
ко његове мале телефонске централе.
— Шта је то ту код тебе? — питаће, можда,
онај из станице, а милиционер, мрзовољан због
посла на који га шаљу — туча ножевима у „Ди-
нари", провала у трафици на Цветку, тровање
дрогом у Змаја од Ноћаја, судар код Каленића, или
већ тако нешто — лаконски ће одговорити:
— Ма ништа, Света Револуција, сад ћемо га
привести.
Вечерас, мећутим, Шампиона неће ухапсити.
Видим: грч му неки прелази преко усана, као да
је великом еластичном пантљиком око струка
везан за зид испод светлеће рекламе, направи ко-
рак, с великом муком други, па га затегнути појас
повлачи уназад и прибија уза зид. Испада Шам-
пиону флаша из руке и бледи му чело. Руке му
се тресу, цело тело подрхтава у напору да се одле-
пи од последње кафане у његовом животу. Хладан,
предсмртни зној слива се преко увала и вртача, до-
лина и планина његовог искасапљеног лица, образи
му се тресу, жиле на слепоочницама искачу, раме-
на му се напињу јер хоће, по сваку цену хоће да се
одлепи од зида, да прекине еластични појас који
му допушта да узнапредује метар-два, али га увек
изнова враћа на упориште уз које, прислоњен ле-
ћима, некако успева да остане на ногама. Десет,
двадесет пута, не умем да кажем, престао сам да
бројим, покушава Шампион исто, разјарен, усред-
срећен, крваво решен да успе, али неће мишићи,
отказују ноге, слабост велика у стомаку, празнина
 353

као ураган пустоши његов моћни грудни кош.

Као да видим чућење у његовим згаслим, мутним,
уморним очима кад коначно посустаде, кад се као
неки огроман, допола пун џак кукуруза, сроза
низа зид на прашњави тротоар. Још хоће Шампи-
он да се дигне, не да се Шампион, >није Шампиону
то прва битка коју води, али је последња коју
бије против властитог тела; још он не верује да
тако једноставну ствар није више кадар да изве-
де, па се одупир>е великим шакама о плочник по-
сут стаклићима од разбијене флаше његове „ви-
борове", и не обраћа пажњу « а бол од посекотина
што крваре, него упорно, мада све слабије и сла-
бије, одушгре се о земљу и зид, не би ли се ди-
гао: Видим: неће моћи. Знам: готов је Шампион.
Нема сумње, завршава Светозар Слишковић свој
живот уз кафански зид. Замро и опуштен, као да
спава, прикупља снагу за онај мали остатак посла
што треба да се обави до краја његове велике
битке. Још има пгга да се уради, никада није све
учињено и никада није све изгубљено. Хоће Шам-
пион да се покрене, кад већ ништа друго не може
да уради, да докаже да није готово и да није ту,
где срозан седи уза зид, последња тачка до које
је стигао. Даље, још мало, макар педаљ да уз-
напредује, не предаје се велики Слишковић са
Вождовца, не одустаје ш трајкач и робијаш, рево-
луционар и светац, можда мученик, убица свака-
ко, издајник несумњиво, почиње седећки, стално
прислоњен уза зид, да се пребацује према углу
иза кога је, зна одраније, слепа уличица у којој
кафана држи сандуке за киселу воду и пиво, пра-
зне флаше, канте за ћубре и где шеф сале паркира
своју „шкоду". И мада је последња, видим да то
никако није и најлакш а битка коју је Шампиоп
водио у свом животу испуњеном биткама. Санти-
метар по сантиметар, уз велике и све чешће пау-
зе, напредује Шампион према углу иза кога је
његов коначни циљ. Два метра је прешао, прелази
трећи, можда му је до ћошка још тридесетак сан-
тиметара остало, кад смалакса сасвим, опружи
354

се по земљи, рекао би ко не зна — готов је, не

може даље Слишковић. Обилази га свет, лук пра-
ви као да кужног избегава или заепалог неће да
буди, као да не види Шампиона који се већ годи-
нама, налази само у надлежности његових „пла-
,вих" анћела. Неко се сети да би требало обаве-
стити милицију, али, осврнувши се око себе, и тај
одустаје од безвољног покушаја када види да се
ништа у околини не плави, и наставља пут поред
хрпе Светозара, гомиле Слишковића, омањег бр-
дашца Шампиона, прекривеног великим шињелом,
сукненом одором врача.
И када то нико не би претпоставио, Светозар
Слишковић, кога ја назвах Шампионом, покрену
се, оживе хрпа испод шињела и победоносно на-
стави пут према углу не очекујући помоћ ниот-
куд. Успева Шампион, последњу своју битку за-
вршава величанственом победом, ено га великог,
као камила на умору, где се вуче поред „шкоде",
и завлачи све дубл>е у џунглу разнобојних, плас-
тичних сандучића са празним флашама од кока-
-коле и киселе воде „књаз Милош". Победу, побе-
ду хоће Шампион по сваку цену; циљ, циљ је оно,
што је неопходно Шампиону колико и сам живот;
успех, успех и сад тражи Шампион, а налази сре-
пу — срећан је Шампион, смеши се Слицпсовић,
постигао је што је хтео: успео је да се завуче ме-
ћу пластичне сандучиће и канте за ћубре, стигао
је до циља. И, гле чуда, смирио се Шампион, по
земљи огроман полегао, главу мећу флаше поло-
жио, лежи и негде далеко, негде пут мене, дугим
и измореним погледом гледа у нешто врло од-
рећено. И гле чуда: тада једва чујно, тако тихо
да више наслућујем по мицању усана него што
одиста разабирам шаптање, Шампион, са застаја-
њем, реч по реч изговори:
— ТЈгпог. . . тогИ з . . . сопШгћаГ . . . ше . . . —
и како то рече, како порука Шампионова стиже
до мене, као муња ми пројуре главом празве речи:
па он је старац, рекох себи, он је једноставно и
најпростије на свету, схватих одједном да је он
 355

само један обичан пијани старац, ништа више,

ни за длаку мање, сгарац који још једном про-
мрмља:
— Иптог — па после предаха испуњеног му-
ком и напором — т о г б з — рече, али не могаде
више, него издахну пре но што објаони шта га уз-
иемирује. А ја, запањен ваљда последњи пут (гле
чуда) велим, „зар Шампион" — помислим још
једном, кажем себи исто, сада само гласно, мада
саговорника нема нигде:
— Па он је старац, и то је све што је он, он
је један обичан мртав старац.
Чудна је дозлабога чудна моја позиција из-
међу: жив мећу мртвима и мртав мећу живима;
мргви ме не примају, ја нећу мећу живе. Шта
сам ја том ужурбаном свету испод? Шта је Шам-
пион? Шта је Војин био мени, полумртав зачет у
мени живом, неки смешни закључак донет до Тро-
шарине у колони Димитријевића, са којих су у
ходу отпадали перчини и бркови, бакенбарди и
ленте, имања и издања у златотиску да бих у ко-
'лони остао на крају само ја, ни жив ни покојни,
са питањем и без одговора, мртав без разлога који'
се ни за моје живљење, по свему судећи, није мо-ј
гао наћи?
Шта је тек Златина смрт мећу смртима? Што
ока издахну окамењених ћелија од тшсулина, без
одговора на питање које јој ни живот није мО-
гао дати? Седи на столици, у полумраку дечје
ообе, спарушена женица, срамно обнажене, мр-
шаве бутине. Спале јој чарапе, сукња се подигла,
блуза јој се извукла иза паса, у руци, шго млитаво
виси опуштена низ столицу, ландара празан
шприц. Мирна је сасвим, очи јој затворене. Бе-
дна нека мисао, последња која јој пролази гла-
вом, лено се копрца, недовршена и јалова, пред-
смртна идеја нероткиња, мучи јој слећену главу
и искињено срце: што су ми све то радили — ко-
прца се мисао према речима које не може да до-
хвати — да ли је баш мени све то — прескаче бе-
дна мисао празнинс испуњене тачкицама — зашто
356

су та два дечака, тај један Максимилијан, зашто

су тако сурово, тако безобзирно — не стиже не-
потребна мисао до цил>а, а шприц испада из ру-
ке и Злата полако почиње да клизи са сголице.
Још се задржава на њој, шака грчевито стеже на-
слон као да се за живот држи, једном ногом с
оне стране, а хоће, пркжлето, још мора да пита
док је држи нит што само није пукла, која је
то коб, како се то дешава, са млаким чућењем
покушава да дозна док јој коначно столица не
измакне из руке, полегла лако по земљи, биљка
пузавица, сва омекла, сва раздрл>ена, ниједан ми-
шић стегнут осим усана са којих, чујем одлично,
чујем као грмљавину н>ен шапат:
— Будале, мрзим вас!
И шта сад значи Злата? Шта је инсулин у
њеним можданим вијугама што стадоше окаме-
њене у оном гренутку пре годину дана што је гек
данас до мене доплутао, или ће тек доћи неке дру-
ге, неке патетично будуће године? Шта је година
дана у неформастом времену чији делић испу-
нимо својим краткотрајањем? Шта ако л>уди
морају да постављају таква гштања чак и кад
знају да су глупа, и кад верују да су она бесми-
слена, морају да се упитају: да ли је стварносг
тако недвосмислена? — увек када, ма како ретко
то било, увиде да је све то заједно, да је све
што није свакодневница — сувише неозбиљно, су-
више детињасто да би могло бити једино што
постоји? Па када схвате да јесте — успаниче се
опасно, почињу да убијају и да сб заклињу у дру-
гу рајску птицу коју нико никада није видео у
свакодневници, али ипак у њу сви верују из па-
клено хумане потребе за самопоштовањем.
Горе на облаку и два метра испод земље ви-
дим да је свакодневница, а не загробни живот, да
је живот вечиг, вечито свакодневан: свакодневно
раћање и свакодневно умирање; рајска пгица под
оклопом средњовековног вигеза или под хаубом
„заставе 750", птица у коју човек верује — верује
уместо, јер по свему судећи без тога не може.
 357

Можда би без тога било досадно, можда је, све

чешће мислим, тако једино забавно, можда трк
за рајском птицом и није ствар која се бира, мо-
жда је човек направл>ен као тркач, можда човек
и јесте човек пре свега зато што је способан за
тај самоуништавачки и самомучилачки маратон;
можда се и разликује од шимпанза који се мећу-
собно не убијају, баш по томе што увек изнова
мора да измишља живот важнији од људског жи-
вота, сан стварнији и озбиљнији од неозбиљне
стварности, нешто, макар и невероватно, због чега
је дозвољено клати, картечом растурати, по затвор-
ским ћелијама давити своје ближње, како би
смрт стекла достојанство, како би живот престао
да црвени.
И ако је тако, и ако није, свакако је све то
заједно — знам ли, наслућујем ли, шта је, како
се зове све то заједно? Постоји ли реч? Да ли 1е
детињасто? Да ли и сада, Злато, са неког суседног
облака, наднета над земљу, замишљаш бескрајан,
пуст пејзаж испуцале суве земл>е, крваво обасјан
неподношљивом јаром, уоквирен само хоризон-
том, на коме хиљаде и хиљаде неуредно разба-
цаних, зарћалих, прашњавих компјутера тик-тачу
појединачно програмиране, мећуообно дисонан-
тне, индивидуалне успомене? Или са свог облака
видиш да људи одлазе на посао, присусгвују са-
станцима, једу више и спавају мирније, раћају
децу и веселе се, забрину се тек понекад и то не
сви, кад заћу за улични угао и схвате да су смрт-
ни, па онда почну да замишљају да ће после њих
остати крвавом јаром обасјани пејзаж, врста гроб-
ља за појединне, крематоријум успомена, хор чав-
ки у зеленом гају у коме свака зна и понавља сво-
ју причу што ће користити тек онима који хор
чавки не могу да чују, него као и ми пре њих и
они после нас одлазе на посао и присуствују са-
станцима све док се природно и једноставно по-
следњи радни дан не заврши; опружи се човечан-
ство заувек, као Шампион мећу пластичним сан-
дучићима и кантама за ћубре, као ти, Злато, спа-
358

дне са столице зарозаних чарапа, срамно разго-

лићено пред равнодушннм очима неких иследника
из свемира?
Ја не замишљам више ништа; чак ни то да
ли ти, Злато, замишљаш; ја гледам зато што не
знам, и после свега не знам постоји ли веза из-
мећу мене и мога оца Војина, или је све ипак
једна велика, неслана шала; не знам да ли сам
беочуг? И како сам беочуг, ако не постоји ланац
него само низ почетака, милиони, милијарде и
билиони почетака који се ни у шта не продужа-
вају? Не знам, па гледам, жив мећу мртвима и
мртав мећу живима; мртав зато што ми је оду-
зета могућност да се погрешно понашам; жив
зато што видим да неки други праве друге гре-
шке, они који се доле котрљају на осамсто хи-
љада точкова и два милиона ногу савршено не-
свесни да је некада постојао Максимилијан Ди-
митријевић, комбинација двадесет четири слова,
коначно коначан и, из дозлабога чудне позиције,
способан само да гледа у нешто што је једино ве-
чито — у свакодневницу. Само свакодневница по-
стоји, видим јасно, и зато смртно неузбућен, леде-
но објективан гледам, гледам све што стигнем, оно
на шта ми поглед падне, што ми се пред очи ис-
пречи.
Шампиона гледам мећу пластичним сандуци-
ма; Радишу и Максимилијана гледам како се меш-
коље у својим креветима док векерица упорно.
све докраја звони. Гледам како Радиша покуша-
ва да отвори очи, и како Максимилијан седа у
кревет и смешно набирајући нос чека када ће да
зевне. То је живот. То што гледам, сип/рно је
то живот, ако није то, ја не знам шта би друго
могло да буде то што зовм живот. Живот је то што
Радиша спава, све док Максимилијан не уће у
његову собу и живо га не продрма, истера из сна.
уведе мећу живе и свесне своје ситуације. Затим
Радиша кува касћу, јер је недеља, а у њиховом жи-
воту, од смрти Златине, недељом ујутру Радиша
кува кафу и пушта сина Максимилијана да за то
 359

време обави своје потребе у купатилу. Не говоре

иишта; функционишу као добро увежбана посада
на броду. Свак зна свој носао, и обавља га без ре-
чи и забуне, готово механички. Радиша је управо
завршио кување кафе кад из купатила излази Ма-
ксимилијан, али не долази одмах у кухињу, него
одлази прво у собу из које узима уредно носла-
гане, још синоћ припремљене штапове и остали
ирибор за пецање. Док пију кафу, још једном
прегледају опрему по неком реду о коме толико
знају да су речи непотребне. Онда Радиша одлази
у купатило, а Максимилијан припрема сендвиче
од мортаделе и у термос сипа остатак кафе. Под
пуном опремом стоји у ходнику испред купатила
н чека да се Радиша појави, држећи уз ногу онај
део товара који његов отац треба да ггонесе до
аутомобила. Видим их затим како иду празним,
јутарњим Београдом, тек неку ћубретарску грдо-
сију градске чистоће или камион са млеком у те-
трапаку претекну на свом путу до Новог гробља,
где опет без иједне речи излазе из аутомобила —
Радиша са кантом, Максимилијан са четком, ме-
тлом и кутијом детерџента. Максимилијан иде
право према гробници Димитријевића, а Радиша
застаје код чесме и пуни канту водом. Док Ради-
ша стигне, Маки ће завршити са метењем. Затнм
Радиша механички, једнаким и одмереним по-
кретима полива мермер водом, Максимилијан за-
маче четку у детерџент и риба. Без речи. Све се
зна шта је потребно урадити и шта је чије за-
дужење. Рационално, времена нема за губљење.
Заливају цвеће. Затим стоје тачно један минут
са рукама прекрштеним негде подно груди и ми-
сле, ћаво ће га знати, на Злату, ваљда, и на мене,
можда на Војина мисле један минут, да би се
без команде, али у истом делићу секунде, окре-
нули и пошли натраг према колима. Не прогова-
рајући седе и пецају, све док не чујем одоздо,
негде око подне, сунце високо одскочило:
— Шта је? — виче Радиша.
— Буцов — довикује Максимилијан, па за-
360

тим настављају да живс, Јер то Је вал>да, сигур-

но мора бити да је то живот што њих двојица
долс раде када сам ја мртав, када је смртна за-
вршеност оно из чега гледам на обалу Саве и ви-
дим и друге пецаче који такође живе живот и
такође пецају. Неки други људи раде неке друге
иослове што лако запажам чим окренем поглел
од рекс у другом правцу. Чистачи чисге, говор-
ници говоре, пекари пеку, возачи возе, певачи пе-
вају, произвођачи производе, студенти студирају,
видим мртваци мртвују, ннкоме ништа не казу-
ју (шта комс ја говорим?); жнви живе у јединој
ствари која је живот — у свакодневницн: видим
три девојке трче низ Доситејеву улицу, поред
Народног позоришта, и чујем како средња, најви-
ша и иајлепша међу њима, задихана од трчања,
виче: „Маме ми моје волим га! Што се смејете,
кретенке, часна реч сам зал>убл>ена!“ , и видим
возача аутобуса 26, Браће Јерковића — Студент-
ски трг, како нритишће педалу и креће на својС
прву, јутарњу туру. Гледам, па видим затвор у
коме сам умро, и у коме више није затвор који
је сад на другом месту, видим неке л>уде који хрчу
доле, видим неке трупе које се спремају да освојс
неке земље, видим да ствар и није у одговорима,
видим да су наша питања била погрешно постав-
љена, видим . . .
Београд, 1972.
САДРЖАЈ

МАКСИМИЛИЈАН, први пут — — — — — — 7

ЗЛАТА, први пут — — — — —— — — — 47
РАДИША, први пут — — — —— — — — 73
ШАМПИОН, нрви пут — — — —— — — — 113
МАКСИМИЛИЈАН, други пут — —— — — — 159
ЗЛАТА, други пут — — — — —— — — — 221
РАДИША, други пут — — — —— — — — 265
ШАМПИОН, други пут — — — —— — — — 309
МАКСИМИЛИЈАН, трећи Пут — —— — — — 341