Pria o vezirovom slonu

Kad je smenjen dotanji vezir Mehmed Rudi-paa,

Travniani su se zabrinuli. Odmah su poeli da se raspituju o tome koji
vezir treba da doe. Novi vezir se zvao Seid Ali Delahudin-paa.
Bio je rodom iz Jedrena, kolovan ovek, ali kad je sve kole svrio i
kad je trebalo da postane imam (gospodar, vladalac) u sirotinjskom delu
Jedrena, sve je napustio, otiao u Stambol i uao u vojnu
administraciju. Prialo se da je nekog Jevrejina udavio u katranu. To
nije bila istina, jer je ovek sam upao u kazan sa katranom, ali vezir
nije imao nita protiv onih koji su to priali.
U Travnik je stigao nou i jednog februarskog jutra je osvanuo
tamo. Bio je jo mlad ovek izmeu trideset i pet i etrdeset godina, ri
i bele koe, sitne glave na dugakom i mravom telu. Imao je dva
smea, gotovo crna i nejednaka oka. U oi su padale bleda, malena
usta (usta lutke) koja su se slabo otvarala pri govoru i gornja usna koja
se nikad nije podizala ni micala, ali iza nje su se nasluivali kvarni i
krnjavi zubi.
U drugoj polovini marta izvren je pokolj begova i prvaka. Nije
bilo svedoka i nikada se nee znati kako je mogue namamiti tako
iskusne i ugledne ljude u takvu klopku i poklati ih usred Travnika. U
prvim danima meseca maja, vezir je nabavio slona. To je bio afriki
slon, jo nedorastao, mlad i bujan. Bile su mu tek dve godine.
Travniani su ga ve prozvali fil, to na turskom jeziku znai slon. Na
putu je fil svojim pratiocima stvarao stotine tekoa. Deca su se igrala
fila i njegove pratnje.
Po filovom ulasku u Travnik moglo se najbolje videti kako svet
gleda na vezira i sve to je njegovo. Jedni su okretali lea i pravili se da
nita ne znaju i nita ne primeuju. Drugi su se kolebali izmeu straha
i ljubopitstva, a trei su se domiljali kako da ukau panju vezirovom
slonu, a da to bude zapaeno i zabeleeno gde treba. Bilo je tu i mnogo
sirotinje kojoj nije bilo ni do vezira, ni do slonova. Ulice kojima je fil
proao bile su prilino puste. Slon je rastao u mati sveta. Vezira su
Travniani retko viali, on gotovo nije ni izlazio iz Konaka. Jedina
njegova strast je bila u tome to je sakupljao raznovrsne pisaljke, fin
papir i divite (pernica sa mastionicom). On je svakog dana obilazio slona,
ali ga nikada nije doticao rukom.
1

Fila su poeli da izvode iz Konaka, a on je inio tetu

Travnianima. arija je u slonu videla svog najveeg neprijatelja i sve
ga je vie mrzela. Mnogi su bili miljenja da se neto mora uiniti, ali
niko nije znao da kae ta.
Jedne veeri se dogovore da petorica odabranih ljudi ode u
Konak kako bi veziru izneli miljenje arije o filu i njegovim obesnim
i bezdunim uvarima. Meu njima je bio i Aljo. On je u ariji imao
malu, ali dobru i dobro poznatu svilarsku radnju u kojoj je upredao
gajtane, pleo irite (traka koja se priiva kao ukras na narodnu nonju ili kao
znak ina na uniformi), prodavao svilene kese i pojaseve. Bio je
osobenjak, visok i krupan ovek.
Sledeeg dana na ugovoreno mesto su stigla samo trojica od
petorice ljudi. Putem je jedan od trojice dobio takve greve u crevima,
da je skrenuo u jednu od gustih bata pored puta i tu se izgubio. Ostali
su samo Aljo i Tosun-aga, koji se kasnije takoe izgubio. Aljo se vraa
u varo bez da je posetio vezira. Pria izmiljenu priu kako je bio na
Konaku. Kae da je molio vezira da nabavi jo jednog fila. Njegova
pria se brzo irila arijom.
Travniani su uzalud pokuavali da otruju slona tucanim staklom
koje su stavljali u jabuke. U zimu se slon razboleo i uskoro se proneo
glas da je uginuo. Kasnije varoani saznaju da je ipak iv, oporavljao se
sporo, ali vidno.
U martu je veziru stigao ferman da je na Bosnu postavljen novi
vezir, a da Delaludin-paa treba da se povue u Jedrene i da tamo
eka nova nareenja. On saznaje da e biti prognan. Napisao je
testament, a bogatu zbirku kalema, pisaljki od trske je spalio, i zatim
se otrovao. Brzo se proulo za vezirovu smrt, bio je sahranjen jo istog
dana. Novi vezir je fila poklonio melezu, koji ga je doveo i uvao sve
vreme. Melez je te noi pobegao, a arijski ljudi su otrovali slona.
Uginuo je etiri dana posle vezirove smrti.