АТРИБУТИВ – у служби атрибута може да се употреби именица.

Таква посебна врста атрибута

исказана именицом јесте и м е н и ч к и а т р и б у т или а т р и б у т и в.
- титуле, називи сродства и друге квалификације исказане конгруентним именицама
распоређеним испред имена, презимена, назива занимања: господин Никола, доктор
Марковић, деда Ђорђе
- називи књига, уметничких дела, листова, часописа, удружења, спортских клубова, хотела
и разних институција: роман „Време смрти“, часопис „Педагогија“, хотел „Славија“
- у народној поезији: пшеница бјелица, лепота девојка, соко птица.

АПОЗИТИВ – ознака за придев употребљен као апозиција.

- Придевом се казују придевске особине именице, па је онда апозитив најчешће придев или
придевска синтагма конгруентна у роду, броју и падежу са именичким конституентом.
Придеви који разликују род, употребљавају се само у неодређеном виду.
Марко, уморан од учења, отишао је да прошета.
- апозитив може да буде и именица или именичка синтагма у квалификативном зависном
падежу (генитив, акузатив, инструментал, локатив) без предлога или са предлогом.
Његова сестра, изобличена од страха, покри лице рукама.

ПРЕДИКАТИВ – именичке јединице употребљене у функцији копулативног и допунског

предикатива (именског дела предиката у ужем и ширем смислу)
Сматрају га најбољим кошаркашем/ за најбољег кошаркаша.