Aлбина Миланов

Дипломирани филолог-мастер
Студент докторских студија методике наставе
књижевности
ИНТЕРТЕКСТУАЛНОСТ – Јулија Кристева;
поједини текст ослобађа своје значењске
потенцијале тек у директној релацији са
неким другим текстом, кореспондентно
речима у дијалогу

ЦИЉ као аналитичко-интерпретативне

методе је да уочавањем цитата и осталих
смерница доведе текстове у дијалог, чиме
им обогаћује значење и омогућава нова
читања и учитавања, тј. отвара бројне
нивое значења и приступ делу са аспекта
некњижевних феномена
Фауст као опсесивна тема романтизма се
појављује у свим областима уметности –
књижевности, музици, сликарству итд. – те
је интертекстуалну потрагу најлакше почети
од наслова, а потом је усмерити ка другим
структуралним елементима

КЊИЖЕВНОСТ И МУЗИКА сродни су на

плану микроструктуре и могуће их је
тумачити једну помоћу друге, као што их је
на тај начин могуће и изразити, чему су
романтичари највише тежили у својим
програмским делима
 МОТИВ – у књижевнотеоријском смислу најмања
структурална јединица унутар дела; деле се на
СТАТИЧКЕ, ДИНАМИЧКЕ и АСОЦИЈАТИВНЕ
 Означава и тематски комплекс који се јавља код
више писаца у различитом временском опсегу
(Прометеј, Фауст, Орфеј и сл.) – проширење
значења појма мотива са структуре на грађу

 ТЕМА – књижевна грађа; настаје варирањем и

комбиновањем мотива; неретко се понављају и
постају опсесивне за једног писца, доба или жанр
 Тема може бити било шта, укључујући и књижевно
или какво друго уметничко дело и стога је у основи
проучавања компаративне књижевности
 МОТИВ У МУЗИЦИ, исто као и у књижевности,
представља најмању структуралну јединицу, и чине
га неколико тонова, највише два такта,
карактеристичне тонске и ритмичке организације
који подлежу даљој обради (имитационој,
варијационој или концертној)
 Тематска обрада тј. мотивски рад представља
посебно психолошко-натуралистичко, драматизујуће
експресивно средство и има велики значај у
програмској музици која црпи садржај и инспирацију
из ванмузичких елемената (музика која излаже,
прича, поседује програм)

 ЛАЈТМОТИВ je у науку о књижевности ушао из

области музике и представља низ мотива који
карактеришу извесне ситуације, ликове, појаве и сл.
и најчешће се везује за Вагнера
 ОПЕРА је најважнија веза између књижевности и
музике; као сложено музичко, вокално-
инструментално, сценско дело настала је у
покушају оживљавања старогрчког театра у
ренесансној Италији

 Синкретичност опере сугерише корелацију и

културолошки приступ (либрето, позориште, тема
на часовима књижевности и историје музике и
музичких облика итд.)

 Реформа опере (Глукова и потом Вагнерова) је

ишла ка већем угледању на антички театар у
погледу мењања основа музичких и драмских
компоненти као и односу музике и речи у вокалном
саставу
У ОСНОВИ Фауста као књижевне теме стоји мотив
склапања пакта са ђаволом и архетип човека
сумње, односно, старозаветна прича о Јову и
искушењу вере
 Немачка легенда, прва штампана верзија из 1578,
током XVII века бива превођена и доспева и до
Марлоа који је драматизује као Трагичну повест о
доктору Фаустусу 1604, Гете објављује своју лезе
драму 1808, Томас Ман Доктора Фаустуса 1947;
мотив кореспондира са жанром и временом
настанка, односно обраде
 Као мотив у музици се јавља 1809. као песма у
Бетовеновом опусу 75 бр.3; он се сматра претечом
програмске музике, и након њега овај мотив
обрађују сви велики композитори програмских
форми – Вагнер, Берлиоз, Шуман, Лист, Гуно итд.
 Од набројаних имена посебно се истиче
Берлиоз и његова програмска симфонија
Фаустово проклетство у којој је настојао да
путем музике, кроз форму симфоније која
подразумева контрасно низање ставова, дочара
дуализам људске душе, музичким мотивима
сликајући човеково проклетство стремљења ка
апсолутном и располућености његове душе
између добра и зла на том путу

 Лист је аутор програмске симфоније Фауст из

1854, и многобројних транскрипција за клавир,
између осталих и валцера за оперу Шарла Гуноа
Фауст из 1859. која се и данас изводи
Сцена из Фаустовог проклетства у
Метрополитен опери
Део нотног записа Листовог валцера за Гуноову
оперу Фауст из 1859.
 ИНТЕРПРЕТАЦИЈА дела дубоке филозофске
проблематике је захтевна – са сваким читањем и
контекстуализацијом се отварају нови нивои
значења и рефлексије

 Књижевно дело са аспекта културологије је вид

комуникације, систем знакова који као такав
функционише у оквиру одређене семиосфере

 СЕМИОСФЕРУ карактерише разнородност језика

који попуњавају семиотички простор дате културе
и у непрекидној су комуникацији, где се чак и
немогућност њиховог превођења сматра обликом
комуникације
 СвакиДИЈАЛОГ различитих облика језичких
система можемо назвати интерпретацијом, што
легитимише тумачење књижевности музиком и
обрнуто

 Фаусткао опсесивна тема уметника представља

додирну тачку између њих, а самим тим и
полазиште за унакрсну интерпретацију

 ЧАС се може организовати као креативна

радионица, а најважнији циљ оваквог приступа
је да олакша читање и разумевање дела, и
свакако да подстакне ученике на његову
озбиљнију анализу и промишљање у контексту
других културолошких појава
Рембрантов Фауст