Читање и проучавање књижевности

Када кренеш у сусрет новој књизи, замисли да је она особа.

Наслов књиге је њено наслеђе – он увек иде испред ње, онако како име иде
испред особе. Поглавља књиге су њен карактер. Стил којим је књига написана
је њен темперамент. Завршна реченица књиге је њена судбина.
А прва реченица?
Прва реченица књиге је њено држање, став и боја гласа. Оно што те прво
привуче некој особи, привуче те и књизи.
Прва реченица књиге је њена харизма и њен сензибилитет.
Прва реченица је талентовани хипнотизер који ти не дозвољава да скренеш
поглед са књиге. Она те привуче као љубав на први поглед. Она те граби на
први утисак и увлачи те у свет који је створио писац. Већ на прво читање,
одлучујеш да ли је свет књиге онај у ком би и ти постојао.
Она је као трептај ока које, у сусрету са другим бићем, за неколико секунди
одлучи да ли је то његово парче раја или не. Она је баријера која дели аутора
и читаоца – ако ту прву препреку писац не прескочи, тешко ће доћи до онога
коме пише.

Читање је вештина која се може развијати и усавршавати. Са сваким прочитаним делом у

чију смо суштину проникли, обогаћује се и наша способност да друга књижевна дела
разумемо и да их снажније доживимо.
Наиме, да бисмо пожелели да дубље продремо у значење неког дела, морамо га
првенствено снажно доживети и у својој машти призвати сцене и догађаје који су у делу
описани. Само тако ће и наша анализа дела бити ваљана.
Тумачење књижевног дела је, заправо, свако размишљање о књижевном делу, о његовом
значењу, о његовим естетским особинама, о порукама које дело носи. Тумачење књижевног
дела не подразумева само покушај да се објасни значење и поруке дела, већ да се
образложе и стваралачки поступци писца који су оформили дело и његово значење.
Интерпретација књижевног дела подразумева тумачење које се ослања на проверена и
стручна знања, као и примену различитих књижевно-научних метода (поступака).
Постоје различите врсте читања које су једнако важне за ваљано тумачење књижевних
дела.
- Први сусрет са књижевним делом свакако подразумева доживљајно читање, током
којег у својој машти оживљавамо свет и ликове књижевног дела.
- Међутим, за читање књижевних дела веома је значајно истраживачко читање, које
представља усредсређено, пажљиво и детаљно читање књижевног текста. Читалац
пажљиво бележи своја запажања у тексту, подвлачи занимљивости и значајне
делове текста. Ово читање се назива и читање са бележењем.
Уопште, препоручује се да увек читате са обичном оловком у руци како бисте могли да
обележите место у тексту и прибележите своја запажања о њему у тзв. дневнику читања.
Током векова који су прошли књижевна уметност проналазила је различите начине да
допре до својих слушалаца или читалаца. У давна времена, пре појаве писма, она се
преносила усменим путем. Тај начин преношења књижевних дела наставио је да траје кроз
усмено народно стваралаштво. Након описмењавања, ретким читаоцима биле су доступне
руком писане књиге.
Масовнија производња књига остварена је тек са открићем штампе 1455. године (Немац
Јохан Гутенберг) и почетком штампања књига. У данашње време продукција књиге је
отишла корак даље, па данас постоје електронске књиге. Ипак, супротно суморним
предвиђањима, електронска књига неће значити смрт штампане књиге.
Један од најзначајнијих савремених италијанских писаца Умберто Еко о овој теми рекао
је: „Књига је попут кашике, чекића, точка или маказа. Када сте их једном измислили, не
можете их учинити бољим. Не можете направити кашику која би била боља од кашике.“