Школа Средња туристичка школа

Наставни предмет Српски језик и књижевност

Разред Други

Датум реализације

Наставник Катарина Ђушић

ПОДАЦИ О ЧАСУ БР. 12

Наставна тема Просветитељство
Наставна јединица Просветитељство у српској књижевности. Доситеј Обрадовић:
Живот и прикљученија (I део); први час обраде
Тип часа Обрада
Циљ часа  Упознавање ученика са одликама аутобиографије као књижевне
врсте на основу Житија и прикљученија Доситеја Обрадовића.
 Анализа рационалистичких и сентименталистичких елемената у
делу.
 Анализа Доситејевих просветитељских идеја изражених у делу.
Образовни задаци  Упознавање ученика са појмом и одликама аутобиографије као
књижевно-научне врсте.
 Уочавање композиционих елемената дела и њихово тумачење.
 Уочавање и анализа рационалистичких и сентименталистичких
елемената у делу.
 Упознавање ученика са биографијом аутора кроз његово дело.
Функционални  Подстицање ученика да своје утиске аргументују примерима из
задаци текста.
 Оспособљавање ученика за тумачење дела из књижевности
просветитељства и препознавање типичних особина ове
књижевне епохе.
 Мотивисање ученика да повезују контекст у коме је настајало
књижевно дело са садржајем књижевног дела.
 Развијање способности за примену усвојених
књижевнотеоријских знања.
 Проширивање сазнајних видика ученика и њихово мотивисање
на читање књижевних дела из епохе просветитељства.
Васпитни задаци  Развијање интересовања ученика за дела из епохе
просветитељства.
 Јачање литерарног сензибилитета код ученика.
 Мотивисање ученика да на основу тумачења Живота и
прикљученија донесу закључке о значају изложених
просветитељских идеја.
Кључни појмови Просветитељство, сентиментализам, аутобиографија
Облици рада Фронтални
Наставне методе Монолошка, дијалошка, рад на тексту
Наставна средства Табла, маркер
Место извођења Учионица
наставе
Корелација Историја
Литература и  Др Ана Стишовић Миловановић, Др Вукосава Живковић,
додатни материјал за Читанка – Уџбеник за други разред гимназија и средњих
наставнике стручних школа, Едука, Београд, 2015
 Петар Пијановић, Књижевност и српски језик ‒ Уџбеник за
други разред гимназија и средњих стручних школа, Београд,
Завод за уџбенике и наставна средства, 2008
 Драгиша Живковић, Речник књижевних термина, Београд,
Нолит, 2004
 Миодраг Павловић, Књижевност у другом разреду гимназије и
средње стручне школе, Klett, Београд, 2014
Литература и  Др Ана Стишовић Миловановић, Др Вукосава Живковић,
додатни материјал за Читанка – Уџбеник за други разред гимназија и средњих
ученике стручних школа, Едука, Београд, 2015
Напомене

ТОК ЧАСА
Уводни део часа Увођење ученика у обраду наставне јединице дефинисањем појма
( 5 минута) аутобиографија као књижевна врста.
Шта је аутобиографија? Наведите неке примере
аутобиографија из наше књижевности?
 Аутобиографија (грч. autos ‒ сам; biografia ‒ животопис) ‒
пишчев опис сопственог живота и рада. Такав опис садржи
лични и пристрасни исповедни став о пишчевом животу и
стваралаштву (Живот и прикљученија Доситеја Обрадовића).
Међу делима ове врсте посебно место заузима
аутобиографски роман (Живот и прикљученија Доситеја
Обрадовића, Аутобиографија Бранислава Нушића). У овим
делима документарни, аутентични подаци из живота оба писца
слободније су представљени и компоновани. У првом плану је
лик јунака-писца и његова животна прича у облику исповести.
Зато аутобиографија користи приповедање у првом лицу.

Ученици се укратко упознају са темом и композицијом Живота и

прикљученија Доситеја Обрадовића.
Из колико делова се састоји Живот и прикљученија Доситеја
Обрадовића? Којим књижевним врстама припадају ти делови?
 Шта је тема овог књижевног дела? На који начин Доситеј
прати свој животни пут?
 Живот и прикљученија Доситеја Обрадовића састоје се из два
дела. Први део књиге је аутобиографског карактера и прати
детињство и период ране младости. Други део књиге чине
углавном Доситејеви утисци и доживљаји са путовања у
форми писама.

Главни део часа Упознавање ученика са животом и делом Доситеја Обрадовића

(37 минута) (1739‒1811).
Рођен је у Чакову, у Банату. Световно име му је било
Димитрије. Брзо остаје без оба родитеља па старање о њему
преузима стриц Грујица и теча Никола Парчанин. Брзо је
научио да чита и пише и долази на идеју да се замонаши, али
га теча у томе спречава. Одлази у Темишвар где учи трговачки
занат, али то убрзо напушта и 1757. одлази у манастир Хопово
на Фрушкој гори. Замонашује се 1758. и добија име Доситеј.
У манастиру највећи део времена проводи читајући како
црквене књиге тако и историјске књиге и оригинална
књижевна дела. Управо су световне књиге пробудиле у
Доситеју сумњу да би у затвореној манастирској средини
могао да довољно прошири своја знања. Напушта монашки
живот, доста путује и службује као учитељ. У Карловцима
почиње да пише своје чувено дело Живот и прикљученија.
У Хале у Немачкој долази 1782. год. и уписује се на
универзитет желећи да изучава филозофију и естетику. У
Лајпцигу 1783. објављује Писмо Харалампију, 1784. Совјете
здраваго разума, а 1789. други део књиге Живот и
прикљученија.
Помаже устаничкој Србији. Учествује у припреми закона о
уређењу српске државе. Почетком 1808. постаје члан
Правитељствујушчег совјета, у септембру отвара Велику
школу (будући универзитет), а у новембру припрема нови
српски устав.
Карађорђе га 1811. поставља за министра просвете. Исте
године умире у Београду.

Доситеј је истину, мудрост, васпитање и науку стекао током

свог живота који је био испуњен путовањима, учењем,
упознавањем разних народа и њихових обичаја, па сада све то
жели да преточи у једно дело које би било од користи онима
који га читају. Зато и препоручује да се преводе и објављују
изабране књиге учених народа јер могу да послуже
просвећивању разума, поуци и забави. Из животног искуства и
чињења узорних дела, љубави према правди, истини и
мудрости, проистичу наравоученија која ако се на прави начин
прихвате и ако се по њима дела може се рачунати на добар и
 срећан живот.
 Насупрот монашком животу (према коме је врло брзо испољио
критички став) и сујеверју, Доситеј ставља и позитивно
вреднује слободну људску вољу и мисао, а до тога се долази
васпитањем и просвећивањем. Школа, образовање и наука
једини су прави пут којим Срби треба да пођу како би кренули
у корак са културно развијеним земљама. На оваквим местима
видимо Доситејев рационалистички приступ.
 Доситеј подсећа на чувену Питагорину мисао која говори о
томе како човек треба да се окрене самом себи и да тако може
да нађе одговор на питање откуда долази на овај свет, шта је у
њему чинио и куда из њега одлази.
 Плодови његовог дела биће видљиви после његове смрти.
Будући нараштаји показују вредност књиге и аутора.

Читање и коментарисање одговарајућих одломака из

поглавља Ево ме међу калуђери; шта сам тражио, то сам
и нашао који су репрезентативни примери за тумачење
поступака приповедања и карактеризације ликова.

Који период из Доситејевог живота обухвата поглавље Ево ме

међу калуђери; шта сам тражио, то сам и нашао? Како
Доситеј проводи време у манастиру? Ко има највећи утицај на
њега?
 Ово поглавље обухвата три године из Доситејевог живота које
је провео у манастиру Хопово. У почетку Доситеј време
проводи у строгом посту и молитви, али се постепено све више
посвећује читању и учењу, посебно под утицајем игумана
Теодора Милутиновића и све више размишља о науци и
одласку у свет.
Уочавање и тумачење Доситејевих критичких ставова поводом
живота у манастирској заједници и сопствене младалачке заблуде.
Према којим појавама у манастирској средини Доситеј
изражава критички став? На који начин то чини? Какве је идеје
Доситеј имао о животу у манастиру пре него што је дошао у
њега, а са чим се сусреће? Коју стилску фигуру ту уочавате?
Како Доситеј критикује своје младалачке заблуде?
 Сам наслов овог поглавља упућује на поругу самом себи.
Доситеј, младалачки занесен, одлази у манастир желећи да се
посвети, а онда се суочава са сопственом заблудом. На пут ка
отрежњењу упућује га његов заштитник и добротвор, игуман
Теодор Милутиновић који је под старе дане схватио значај
науке и образовања, посебно гледајући младог и ученог Рајића.
 Врло је уочљив Доситејев критички став према манастирима,
монашком животу и сујеверју. Критику манастирског живота
изричу и игуман и сам Доситеј у више наврата:
„Антоније Велики (називљем га „Велики“, јер је и дужи и дебљи
од свију био, и браде више је имао он сам него десеторица
других)...”
„Ово сам веровао и над овим сам горке сузе проливао. Глупи и
 најсујевернији египетски дервиши би ли могли смешнију и луђу
басну измислити? Срамота, не само светога христијанскога имена,
него целога человеческога рода, да се оваке и овима подобне
бесловесне басне у христијанским књигам находе, да се читају и
да се верују.”
„Наш сав живот пролази у старању и у говорењу за казане
ракијске, за каце, бурад и обруче; наша је сва наука у томе да
познамо колико је ком вину и шљивовици година.”
 Доситеј сматра да је обавеза свештеника да народу отвори очи
ума и да га просветли, а не да само притворно и искључиво
служи хришћанској врлини.

Са ученицима се тумаче приповедачки поступци и њихове

функције. Приликом овог тумачења треба доћи до закључака (на
основу адекватно одабраних примера) који се тичу Доситејеве
живописности приповедања, умећа обликовања детаља, књижевног
јунака у улози приповедача, приповедања у првом и трећем лицу,
исповедног тона, хумора, функције дијалога, монолога и дескрипције.
Шта чини фабулу ове аутобиографије? Уочи и одреди облике
казивања у тексту. Шта се дочарава дескрипцијом? Какву
функцију имају монолози и дијалози? Објасните улогу хумора
у овом делу и пронађите адекватне примере којима бисте
поткрепили свој одговор. Шта су наравоученија? Која је
њихова улога?
 Фабулу ове аутобиографије чини прича о догађајима и
доживљајима главног јунака. Догађаје прати занимљива и врло
често детаљна и живописна дескриција. Његови описи су
сугестивни, често пуни усхићења, задивљености пред
природом, њеним лепотама и тајнама. Писац кроз монолошке
и дијалошке деонице гради морални и филозофски став. Оне
су врло честе и одликује их изузетно уверљива и жива говорна
реч. Упоредо са тим видом приповедања, Доситеј користи и
ауторску нарацију (треће лице). Смисао појединих деоница
дат је у поенти (наравоученију) у којој је уочљив његов
рационалистички и просветитељски поглед на свет. Али, ова
аутобиографија често је зачињена и извесном дозом хумора:

„А кад упазише они други, што су се били којекуд разодали,

почеше се скупљати и они који откуд. У једандва минута би и[х]
до тридесет. Никад у мом веку нисам дотада толику силу
калуђера скупа видио. Била ми се почела крв возмуштавати и
јежити кожа, као да сам се хотео препасти, кад ето ти упази[х]
однекуда два малена калуђерка, који дођоше и стадоше близу нас,
гледајући нас веселим образом. Онда ми поче долазити
дрзновеније, мислећи у себи: кад овима ништа није било, неће ни
мени.”
Уочавање и тумачење поступака каректеризације ликова.
Пронађите места у одломку из Читанке на којима се врши
карактеризација лика игумана Теодора Милутиновића. Где је
остварена директна карактеризација, а где индиректна?
 Анализирајте ставове и гледишта игумана.
 Директна карактеризација извршена је у опису игумановог
физичког изгледа:
 „Брада му пократка, округла, и власи на глави беле како
снег, а образ чист и млад, пун млека и ружице; поглед
дрзновен, но у исто време љубак и милостив; очи пуне
живота и неке особљиве сладости. Како ме је погледао,
предобио је све срце моје.”
 „И кад не би се смијао, на лицу би му неко тихо и
природно осмејавање цветало. И правда, како сам после
дугим искуством познао, и како ће се видити из ове моје
историје, ако је икада човек на свету био без најмањег
следа притворности, он је био.”
 Индиректна карактеризација лика игумана Теодора
Милутиновића извршена је путем описа игуманових
гледишта, поступака, ставова и обраћања Доситеју.
 „(...) ако будеш трудољубив и у науци подвижан,
небесни промисал неће те оставити без хлеба.
Пустиње, пештере и светињичење извади из главе;
томе се данас разумни људи ругају. У данашњи дан,
ко се год за свеца издаје, или је каква лажа или
фантазира. Учење жели и тражи, колико више
можеш; нема горег живота од беспослична и
унљива.”
 „(...) мени је милије видити ученог младога Рајића,
него четири в[а]сељенска патријарха који би били
без науке као ја. (...) кад стане беседити, ми сви с
великим брадама гледамо га као да смо из дивијег
вилајета дошли. Ја ти за мене кажем, стидим се и
срамим моје седе на образу браде. Наш сав живот
пролази у старању и у говорењу за казане ракијске,
за каце, бурад и обруче; наша је сва наука у томе да
познамо колико је ком вину и шљивовици година.
Иди за науком; с њом ћеш свуд престати и твоје
живљење поштено заслужити. Мој синко, прошла
су она глупа и слепа времена кад се је међу нами
говорило: Боље је шест вранаца у каруца него
шест школа у глави. Сад се је време преокренуло.
Учен човек, ако ће и пешице ићи, сваки га поштује,
а неучена, видећи гди се вози на вранци, Вранци
вранца вуку — говоре, и право имаду!
 „богат човек без науке (...) подобан је волу с
позлаћени рогови”

Стари игуман саветује младом монаху да се посвети науци и

окане верских маштарија, да својим разумом и знањем служи
народу. Он у свом обраћању Доситеју изражава лични став
према образовању, критикује ускогрудост и необразованост
свештених лица и истиче људске вредности: ученост,
образовање и рад. Његово обраћање Доситеју мотивисано је
 конкретном ситуацијом у којој се налази јунак дела, али мисли
које су у њему исказане имају општији дидактични смисао. У
њима се не обраћа само нека од личности младом Доситеју
него и Доситеј ‒ писац своме читаоцу. Ти говори су један од
начина књижевног уобличавања просветитељско-педагошке
теме дела.

Завршни део часа Разговор са ученицима о значају образовања.

(3 минута)  Ученици се мотивишу на разговор о разликама између
данашњег образовања и оног које је Доситеј описао. Упућују се
на то да изразе своје мишљење о томе шта све човек постиже у
животу захваљујући образовању, какве се препреке младим
људима често указују на путу образовања и како их превазићи,
због чега образовани људи имају веће могућности за
квалитетнији и садржајнији живот.

ИЗГЛЕД ТАБЛЕ

Живот и прикљученија
Доситеј Обрадовић (1739‒1811)

О ПИСЦУ:
‒ писац, реформатор, филозоф, лингвиста, полиглота, преводилац, први министар просвете
‒ дела: Писмо Харалампију, Живот и прикљученија, Совјети здраваго разума, Етика,
Басне
књижевна врста: аутобиографија
композиција:
 I део: аутобиографски карактер (детињство и рана младост)
 II део: форма писма (утисци и доживљаји са путовања)
језик и стил:
 сентименталистичко
 рационалистичко
 исповедни тон
 хумор
критички ставови:
 према манастирском животу
 према сопственој заблуди
према необразованости
наравоученија:
 правда, истина, мудрост, васпитање
 знање и наука

(на табли се бележе конкретни примери)