ZIMSKO JUTRO

Iz prelepog zimskog sna probudila me je hladnoća. Sanjiva sam otisla do

prozora. Osvanulo je zimsko jutro.

Beli pokrivac je pokrio celi grad. Napolju je duvao hladan vetar. Svi su u
svojim toplim krevetima. Pahulje su se presijavale na svetlu uličnih sijalica.
Ogolelo granje je dobilo lepo belo odelo. Travu je pokrio beli prekrivač .Krovovi
kuća kao da imaju bele kape. Zelene jelke iz moje ulice su obukle lepe bele bunde.
Sa krovova kuća visile su oštre ledenice. Iz dimnjaka su se uvijali sivi dimovi i
nestajali u hladnom vazduhu. Sve je bilo pod snežnim pokrivačem. Zimska tisina
je vladala svuda oko mene. Čuo se samo fijuk vetra koji izvodi svoj zimski koncert
igrajući se sa snežnim pahuljama, a one su kao balerine plesale dok nežno nisu
padnu na rumena dečija lica.

Dečaci i devojčice, obučeni u toplu odeću, sa osmehom na licu trče po

snegu, a on pršti pod njihovi nogama. Posmatrala sam I ljude koji su prolazili
ulicama obuceni u debele kapute i sa kapama na glavi, ali ipak su bili razdragani
kada su videli sneg i sarene novogodisnje ukrase svuda oko njih.

Životinje su se zavukle u svoja skloništa. Priroda se lagano spremila za

zimski san. Ptice selice su odletele na jug, a vrapci su utihnuli. Sedeli su u svojim
malim gnezdima skupljenih krila i drhtali na hladnom vazduhu.

Volim zimska jutra jer kad pogledam kroz prozor sve je belo i carobno. Ove
godine nismo do sada imali priliku da puno uzivamo u snegu I sneznim carolijama,
i zato cu ovo decembarsko jutro posebno pamtiti.