Школа

Наставни предмет Српски језик и књижевност

Разред Други

Датум реализације

Наставник

ПОДАЦИ О ЧАСУ БР. 15

Наставна тема Романтизам
Наставна јединица Александар Сергејевич Пушкин: Цигани
Тип часа Обрада
Циљ часа  Упознавање ученика са одликама руског романтизма путем
анализе поеме Цигани А. С. Пушкина.
 Анализа лика романтичарског јунака бајроновског типа и
доживљаја слободе из перспектива различитих јунака.
Образовни задаци  Упознавање ученика са животом и делом А. С. Пушкина и
његовим значајем за књижевност руског романтизма.
 Упознавање ученика са одликама руског романтизма путем
анализе поеме Цигани А. С. Пушкина.
 Уочавање и анализа лирских, епских и драмских елемената у
поеми.
 Анализа функције описа пејзажа у дочаравању расположења
јунака.
 Упознавање ученика са појмом лајтмотива, његово уочавање у
тексту и анализа.
 Упознавање ученика са појмом „сувишног човека“ у романтизму.
 Упознавање ученика са појмом антитезе и њено уочавање и
тумачење у епилогу поеме.
 Упознавање ученика са појмом резонера и тумачење његове
функције у поеми.
 Анализа лика романтичарског јунака бајроновског типа и
његовог односа према градском друштву и материјалним
вредностима.
 Анализа сукоба међу јунацима и њихове унутарње разапетости.
 Анализирање доживљаја слободе из перпектива разлличитих
јунака.
Функционални  Оспособљавање ученика да на примерима књижевних дела
задаци препознају одлике одређене књижевне епохе.
 Оспособљавање ученика да развијају логичко мишљење и
повезују знања и садржаје.
 Развијање способности ученика за самостални истраживачки
рад.
  Снажење навике код ученика да запажају уметничке поступке у
тексту и да развијају интерпретацијске вештине.
 Снажење навике код ученика да уз помоћ подстицајних питања
самостално долазе до закључака.
 Оспособљавање ученика за тумачење књижевних ликова.
 Проширивање сазнајних видика ученика и подстицање на
читање дела из епохе романтизма.
Васпитни задаци  Истицање културног и уметничког значаја књижевних дела епохе
романтизма и развијање интересовања према књижевним делима
из епохе романтизма.
 Мотивисање ученика за континуиран рад на проучавању
књижевности.
 Подстицање ученика на морално вредновање поступака јунака;
 Развијање жеље и потребе за сталним упознавањем и
овладавањем књижевнотеоријским појмовима.
Кључни појмови Руски романтизам, поема, бајронизам, бајронистички јунак, тип
„сувишног човека”, лајтмотив, антитеза, резонер
Облици рада Фронтални
Наставне методе Монолошка, дијалошка, рад на тексту
Наставна средства Табла, креда
Место извођења Учионица
наставе
Корелација Историја
Литература и  Миодраг Павловић, Читанка – Уџбеник за други разред
додатни материјал за гимназија и средњих стручних школа, Klett, Београд, 2013.
наставнике  Петар Пијановић, Књижевност и српски језик ‒ Уџбеник за
други разред гимназија и средњих стручних школа, Београд,
Завод за уџбенике и наставна средства, 2008.
 Драгиша Живковић, Речник књижевних термина, Београд,
Нолит, 2004.
 Тања Поповић, Речник књижевних термина, Логос арт, Београд,
2008.
 Миодраг Павловић, Књижевност у другом разреду гимназије и
средње стручне школе, Klett, Београд, 2014.
Литература и  Миодраг Павловић, Читанка – Уџбеник за други разред
додатни материјал за гимназија и средњих стручних школа, Klett, Београд, 2013.
ученике
Напомене
 ТОК ЧАСА
Уводни део часа Упознавање ученика са најзначајнијим биографским подацима о А.
(5 минута) С. Пушкину и његовом стваралаштву.
 Биографија: А. С. Пушкин је рођен у угледној, али
осиромашеној племићкој породици 1799. године. Његов дом
имао је богату библиотеку и често је био посећиван од стране
угледних уметника. На његово књижевно образовање утицало
је и школовање у Царском лицеју где је већ са дванаест година
почео да објављује прве стихове. Први спев, Руслан и
Људмила, објављује 1820. године. Због бунтовништва и писања
епиграма уперених против режима, бива осуђен и прогнан у
Сибир, али захваљујући помоћи пријатеља песника одлази на
југ у Бесарабију. Дружи се са прогнанима из Грчке и Србије. У
Одеси пише спевове међу којима су чувени Кавкаски
заробљеник и Цигани. Ту је започео и рад на Евгенију Оњегину
који ће објавити 1823. године. Због још једног сукоба, овога
пута са једним грофом, поново бива осуђен на прогонство.
Након тога пише трагедију Борис Годунов. Подржава
декабристе иако му сам цар прети цензуром његових дела. Због
неостварене љубави одлази на Кавказ и учествује у грчко-
турском рату. По повратку се жени оном која је претходно
одбила његову брачну понуду и прелази у Петроград, а затим и
у Болдино где је написао многа дела међу којима су Бајка о
рибару и рибици и Капетанова кћи. Због неких сплетки на
двору, увређен изазива на двобој гардијског официра, бива
рањен и од последица рањавања умире 1837. године.
Главни део часа Којој књижевној врсти припада ово Пушкиново дело? Које су
(35 минута) одлике те књижевне врсте? Уочи и протумачи епске, драмске и
лирске елементе у овој поеми. Уочи и дефиниши фазе у развоју
радње. Објасни функцију епилога.
 Ова поема има три слоја: приповедни (епски), драмски и
лирски. Епски слој чине догађаји, историја Земфире и Алека
исприповедана у граматичком трећем лицу. Драмски слој
препознаје се у фазама у развоју драмске радње, сукобу,
трагичном завршетку поеме, као и у дијалошкој форми у којој
је кроз живу реч јунака представљено стање њихове душе и
њихова размишљања.
 Експозиција ‒ опис циганског табора и долазак Алека;
заплет ‒ Земфирино опредељење за слободу избора;
кулминација ‒ смрт младог Циганина и Земфире;
расплет ‒ одлазак табора и останак Алека у самоћи;
епилог ‒ резимира причу и доводи у питање (антитеза)
идеале који су постављени читавом поемом.
*Антитеза (гр.) ‒ супротност; стилска фигура којом се
стављају у однос супротности две или више речи односно
судови различитог значења; насупрот тврдњи (теза) стоји
противтврдња (антитеза) и оне се спајају и разрешавају у
синтези.
 Ова поема прожета је многим лирским местима: идиличним
описима циганског живота у природи и потпуној слободи,
емоцијама које обузимају јунаке али и лирским, исповедним
тоном лирског субјекта (резонера) који тумачи догађаје и
завршава поему развејавајући илузију о идили и срећи.
*Резонер (фр.) ‒ лице које расуђује о нечему, лик у књижевном
делу који тумачи поступке других јунака и ситуације у којима
се они нађу; ставови резонера понекад образлажу и поступак
којим је дело грађено.
Уочи у поеми важне описе и протумачи њихову функцију.
 Поема започиње описом идиличног пејзажа у Бесарабији у
који је смештен цигански табор који спокојно лута уживајући у
неспутаности и слободи. Мотив слободе, који се јавља већ у
првим стиховима прожимаће целу поему (лајтмотив).
*Лајтмотив (нем.) ‒ водећи мотив; означава понављање,
варирање одређене слике, ситуације, изражајног средства,
језичке фразе које омогућава унутрашње повезивање дела.
Визуелну панорамску слику табора у степи, поред реке, уз
светлуцање ватре допуњавају и акустичне слике циганских
песама, поклича, вриске деце, њиске коња и лавежа паса. Ова
слика говори о складу који влада између човека и природе. Као
супротност овој слици дат је опис градског живота у дијалогу
између Земфире и Алека. У граду владају зло и живот без
праве слободе, затвореност, скученост, неискреност,
полтронство, материјални интереси и неверства. Осим тога,
градским женама супротстављена је Земфира, девојка
природних чари и лепоте, без драгог камења „Свикла дивљини
и слободи, / По пустој степи сама ходи...“. Такође, опис кобне
ноћи у којој Алеко понесен љубомором убија Земфиру и њеног
љубавника дат је на вешт уметнички начин и приказује
злосутност која лебди у природи: свуда влада мук, поља су
нема, магле тихо језде по небу, мрачно је, трепере звезде а сјај у
трави води Алека као злослутна стаза.
Протумачи ликове Алека и Земфире. Које црте бајронистичког
јунака запажаш у Алеку? Какав је његов однос према градском
животу и материјалним вредностима? За чиме трага Алеко?
Објасни сукоб унутар Алекове личности. Протумачи Алекове и
Земфирине поступке. Коју функцију у делу има Земфирин
отац? Како тумачиш његове речи упућене Алеку онда када га
прима у табор и онда када се од њега растаје?
 Алеко је врло сличан Бајроновом Чајлду Харолду. И он
оставља грађанско друштво и усамљен одлази да у самоћи и
природи нађе жељену слободу. Он тражи своју слободу у
заједници која не прихвата законе грађанског живота, већ је
схвата као лични избор и израз воље појединца. Тако је
поступила и Земфира. Међутим, Алеко то није био у стању да
прихвати јер је покушао да ограничи слободу и тиме је
прекршио основни закон који је чини оним што она јесте. Тај
сукоб унутар њега самог проузроковао је сукоб између њега и
заједнице у коју је ступио и резултирао је трагичним исходом.
 Алеко не припада ни граду ни природи. Он постаје тзв
„сувишан човек“.
*Сувишан човек (рус.) ‒ карактеристичан тип јунака за руску
књижевност XIX века; обично води порекло из виших
друштвених слојева, али показује незаинтересованост за
материјалне и друштвене проблеме; њиме влада осећај
отуђености од друштва, скептицизма и немоћи да се било шта
предузме.
Различит поглед на свет и слободу рађа несрећу. Алеково
неразумевање слободе у коју је ступио знак је његове
неприлагођености циганској заједници. И не само то, он своје
схватање покушава да наметне другима. Различит приступ
схватању слободе основно је драмско тежиште у овом делу.
Земфирин отац, иако дубоко несрећан, достојанствено пати и
нема жељу за осветом.

Завршни део часа У завршном делу часа са ученицима се изводе закључци о

(5 минута) романтичарским елементима у овој поеми:
1) незадовољство градом и грађанским друштвом;
2) слобода као идеал;
3) природа као извор хармоније и мира;
4) хармонија у себи и са светом око себе коју романтичарски
јунак не проналази па је осуђен на трајно лутање и
незадовољство.
Ученици се подсећају на то да за наредна два часа треба да се
припреме за анализу одломака из Пушкиновог Евгенија Оњегина.
Ученици записују у свескама истраживачке задатке. Они ученици који
се одлуче да прочитају цело дело представиће осталим ученицима
укратко фабулу овог романа у стиховима.

ИСТРАЖИВАЧКИ ЗАДАЦИ:

1) Представљање фабуле.
2) Анализа карактера, поступака и емоција главних ликова.
3) Анализа осноса наратора према Оњегину. Тумачење функције
ауторских коментара и лирских исповести јунака.
ИЗГЛЕД ТАБЛЕ

Цигани
А. С. Пушкин (1799‒1837)

А. С. Пушкин : ● по многима највећи руски романтичар; прогоњени бунтовник;

● дела ‒ спевови: Руслан и Људмила, Кавкаски заробљеник...
поема: Цигани; роман у стиху: Евгеније Оњегин
трагедија: Борис Годунов; бајка: Бајка о рибару и рибици
роман: Капетанова кћи
књ. период: романтизам
књ. врста: поема
лајтмотив: слобода
епски, драмски и лирски елементи
антитеза, резонер
бајроновси тип јунака: незадовољство градским животом, гордост, чежња за даљинама,
слобода као идеал, „сувишни човек“, лутања...
сукоб: ● унутарњи
● међу ликовима