ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 118

Српски језик и књижевност

Предмет: Разред: 1.

Наставна тема/област: Књижевност

Наставна јединица: Франческо Петрарка: Канцонијер (одабрани сонети)
Тип часа: Обрада
Упознавање ученика са стваралаштвом Франческа Петрарке кроз тумачење репрезентативних
Циљ часа:
песама из Канцонијера
Очекивани исходи Ученик ће бити у стању да:
на крају часа: ‒ се упозна са биографијом Франческа Петрарке и његовом љубави према Лаури;
‒ се упозна са структуром и тематиком Канцонијера;
‒ уочава и анализира доминатне мотиве и теме у сонетима одабраним за анализу;
‒ групише сонете по сродној тематици;
‒ уочава и тумачи симболику и уметничку улогу светлости у описивању Лаурине лепоте;
‒ запажа и анализира противречна осећања лирског субјекта исказана у песмама;
‒ тумачи отуђеност лирског субјекта;
‒ уочава узвишене просторе сусрета мисли лирског субјекта и вољене жене;
‒ запажа појединости у тексту, доводи их у везу и припрема се за дуже излагање;
‒ открива стваралачке поступке, њихову уметничку улогу и значење у тексту;
‒ тумачи целовите песничке збирке;
‒ уочава и анализира пролазност и несталност физичке лепоте и истиче духовне вредности
поводом лика Лауре;
‒ развија интересовање за љубавну поезију Франческа Петрарке;
‒ изводи закључке о љубави као врхунском осећању које животу даје смисао и лепоту, али
које нас доводи и у стање очаја и патње;
‒ кроз разговор исказује самостално и критичко мишљење;
‒ уметничке утиске поткрепљује примерима из текста;
‒ развија радозналост за упознавањем других дела епохе хуманизма и ренесансе;
‒ снажи навику повезивања знања из књижевности, уметности и историје;
‒ анализира узрочно-последичне везе између историјских и друштвених околности и
њиховог утицаја на развој уметности;
 ‒ развија аналитичко мишљење.
Наставне методе: Дијалошка, монолошка, истраживачки задаци, рад на тексту
Облици рада: Фронтални, индивидуални
Наставна средства: Читанка, школске свеске, табла
Међупредметне
Естетичка компетенција, комуникација, компетенција за целоживотно учење
компетенције:
Међупредметно
Историја, Историја уметности
повезивање:
Канцонијер, Лаура, сонет, Амор, разочараност, песничка збирка, љубав, песнички циклус, канцона,
Кључни појмови:
секстина, балада, мадригал, петраркизам, лирски топоси
МОГУЋИ ТОК ЧАСА

Планиране активности наставника: Планиране активности ученика:

Уводни део часа  Упознаје ученике са са биографијом
(10 минута) Франческа Петрарке и значајем
његовог дела за књижевност
хуманизма и ренасансе.
 Упућује ученике на чињеницу да
Петраркино стваралаштво први пут у
књижевности хуманизма испољава
конкретно одвајање латинског и
народног језика.
 Упознаје ученике са околношћу да је
Петрарка доста писао на латинском,
али је све песме о неузвраћеној љубави
према госпи Лаури написао на
народном језику.
 Упознаје ученике са тим да је
тоскански језик Петраркине књиге
песама показао изражајне могућности
и лепоту народног језика, којим је на
 Усвајају знања о Франческу Петрарки
као о једном од најзначајнијих
италијанских песника.
 Изводе закључке о томе да Петраркино
стваралаштво први пут у књижевности
хуманизма испољава конкретно одвајање
латинског и народног језика.
 Упознају се са чињеницом да је Петрарка
доста писао на латинском, али је све
песме о неузвраћеној љубави према госпи
Лаури написао на народном језику.
 На основу читања избора из Канцонијера
(домаћи задатак) изводе закључке о томе
да је тоскански језик Петраркине књиге
песама показао изражајне могућности и
лепоту народног језика, којим је на
оригиналан начин дочарано племенито
осећање љубави.

оригиналан начин дочарано племенито
осећање љубави.
 Упознаје ученике са значајним
чињеницама из биографије Петрарке о
сусрету са Лауром и неоствареној
љубави према њој.
 Мотивише ученике да изведу закључке
о композицији Канцонијера.
 Мотивише ученике да уоче и
анализирају чињеницу да се овом
збирком поезије Петрарка уместо
религиозних, филозофских и
теолошких тема средњег века, окренуо
љубавној поезији и хуманистичком
виђењу света.
 Прати презентацијом уводно
предавање:
https://www.haikudeck.com/untitled-hd-
presentation-nC0Mm2i63F#slide10
Главни део часа
(70 минута)  Уводи ученике у анализу избора из
Канцонијера.
 Упознају се са значајним чињеницама из
биографије Петрарке:
преломни догађај у животу песника
Франческа Петрарке био је сусрет са
Лауром у цркви Свете Кларе у Авињону,
6. Априла 1327. године. Тог тренутка
започиње песникова љубав према Лаури,
која је трајала све до његове смрти.
Судбина је хтела да на исти дан када ју је
први пут и угледао, 1348. године, Лаура
умре. Своју неостварену љубав према
Лаури песник ће овековечити у збирци
љубавних песама – Канцонијер, која је
добила назив према италијанској речи
canzoniere, што значи песмарица.
 Упознају се са композицијом
Канцонијера који је подељен на два дела
чији су наслови: „За живота мадоне
Лауре” и „По смрти мадоне Лауре”;
 Изводе закључке о томе да се овом
збирком поезије Петрарка уместо
религиозних, филозофских и теолошких
тема средњег века, окренуо љубавној
поезији и хуманистичком виђењу
света.
 Прате кратку презентацију:
https://www.haikudeck.com/untitled-hd-
presentation-nC0Mm2i63F#slide10
 Анализирају изабране песме из
Канцонијера.
 Образлажу расположења и доживљаје
 Мотивише ученике да образложе
расположења и доживљаје лирског
субјекта у одабраним сонетима.
 Упућује оченике да објасне каква
противречна стања запажају у
расположењима и гледиштима
лирског субјекта.
 Мотивише ученике да објасне чиме су
мотивисана често супротна осећања
лирског субјекта поводом љубави коју
осећа.
 Мотивише ученике да обрате пажњу на
мотиве и тематику песама.
 Упућује ученике да групишу песме са
сродном тематиком (стања љубавног
заноса /осећања туге и разочараности).
 Мотивише ученике да обрате пажњу на
описе Лауре.
 Подстиче ученике да протумаче
симболику светлости у дочаравању
Лаурине лепоте.
 Мотивише ученике да опишу како
изгледају Лаурина коса, очи, одећа и
какви су њени покрети.
 Мотивише ученике да образложе на који
начин је Лаура истовремено израз
недозвољене жеље, али и разлог
постојања.
 Мотивише ученике да објасне зашто је
Аморова стрела затекла лирског јунака.
лирског субјекта у одабраним сонетима.
 Запажају противречна стања у
расположењима и гледиштима лирског
субјекта.
 Анализирају чиме су мотивисана често
супротна осећања лирског субјекта
поводом љубави коју осећа.
 Изводе закључке о томе да у сваком од
изабраних сонета лирски субјекат говори о
стањима душе, мислима и расположењима
изазваним својом љубављу према Лаури и
чињеницом да она није пристуна у животу
лирског субјекта.
 Изводе закључке о томе да када је у
питању романтична љубав, она у лирском
субјекту често изазива сасвим опречна
осећања – занесеност, испуњеност, али и
утамниченост, отуђеност, жељу за смрћу,
разочараност и сл. Ова опречна осећања
изазвана су, наравно, немогућношћу да се
буде са са вољеном женом, а у каснијим
песмама и њеном прераном смрћу.
 Уочавају мотиве и тематику песама.
 Групишу песме са сродном тематиком
(сонети у којима су описана стања
љубавног заноса и они у којима се
уочавају осећања туге и разочараности).
 Примећују да прва три одабрана сонета (3,
90, 134) описују стање љубавног заноса,
који лирског субјекта изненада погађа и
мења његов живот у потпуности; иако и у
тим песмама лирски субјекат на известан
начин пати, у питању је љубавна патња,
 Подстиче ученике да протумаче улогу
констраста у 134. сонету и каква значења
сугерише њихова изразитост у том
сонету.
 Мотивише ученике да уоче стихове
који говоре о отуђености лирског
субјекта због љубавних јада.
 Подстиче ученике да образложе зашто
се истиче да су лепота и љубавна
осећања непостојана и пролазна.
 Упућује ученике на извођење
закључака о разлозима због којих
љубавни занос и даље траје за лирског
субјекта.
 Мотивише ученике да уоче стихове у
којима се песничко стваралаштво
доводи у везу са љубавним осећањем и
повезују га са хуманистичким
схватањима у књижевности.
која је на тренутке слатка, а на тренутке
горка.
 Већ у 292. сонету примећују промену:
лирски субјекат истиче да се његова
цитра, као симбол његове поезије, обрће у
плач, наговештавајући на тај начин да је
дошло до преокрета у његовој љубави, тј.
да вољене жене више нема.
 Уочавају да су овом сонету, по тематици,
слични и сонети 302. и 311. у којима
лирски субјект жали због прераног
губитка вољене жене.
 Уочавају описе вољене Лауре и
објашњавају како изгледају њена коса,
очи, одећа и какви су њени покрети:
Лаура је у Петраркиним сонетима,
најчешће окупана светлошћу – сунчеви
зраци падају на њену златну косу, а
светлост гори из њених очију;
Лаура се најчешће пореди са сунцем
(сунце васељене / би оно што видех);
Лаурина коса се описује као да је од злата,
што је на други начин извор светлости;
када Лаура умре, лирски субјекат истиче
да је остао без оног светла.
 Тумаче симболику светлости у
дочаравању Лаурине лепоте.
 Лирски субјект Лауру често пореди и са
анђелом – она је анђеоског духа, смешка
анђеоског.
 Изводе закључке о томе да је Лаура
истовремено израз недозвољене жеље, али
и разлог постојања, и да у лирском
 субјекту изазива опречна осећања; она је
истовремено и предмет љубави и жеље,
која је неостварива – због чега изазива
осећања утамничености, патње,
безвољности; међутим, губитак вољене
Лауре лирски субјект доживљава као
губитак смисла у животу и разлога свог
постојања.
 Објашњавају да је Аморова стрела затекла
лирског јунака јер је био безбрижан, без
сумњи и чио; лирски субјекат истиче да се
није чувао од таквих љубавних осећања,
па је зато био тако лако погођен љубавном
стрелом.
 Тумаче улогу констраста у 134. сонету и
њихова значења:
лирски субјект приказује љубавно стање
које је између живота и смрти, постојања
и непостојања, среће и туге;
такво љубавно осећање је сво саткано од
констраста – мира ми нема, / а нема ни
рата, (...) летим врх неба / земље ми се
хвата, (...) без ока видим, без језика вичем,
/ за помоћ вапим – а жељан сам гроба итд.
 Уочавају стихове који говоре о отуђености
лирског субјекта због љубавних јада.
 Лирски субјект се због осећања љубави
које окупира читав његов живот, осећа као
туђин.
 Истиче да је на само остао по страни од
остатка света, већ да је и сам себи постао
странац – тј. да је странац у својој кожи.
 Образлажу зашто се истиче да су лепота и
 љубавна осећања непостојана и пролазна.
 У сонету 302. лирски субјекат описује
уздизање властитих мисли у просторе на
којима се након смрти налази Лаура; она
му говори да га чека, а да оно што је он
волео њен лепи вео, остао је на земљи;
Лаура говори о својој лепоти, коју
метафорично назива мој лепи вео, зато
што је физичка лепота пролазна, она је
привид.
 Изводе закључке о разлозима због којих
љубавни занос и даље траје за лирског
субјекта:
љубав лирског субјекта према Лаури је
продуховљена, а не само физичка, због
тога она наставља да траје дуго након што
се живот саме Лауре окончао.
 Уочавају стихове у којима се песничко
стваралаштво доводи у везу са љубавним
осећањем и повезују га са хуманистичким
схватањима у књижевности:
у 392. сонету, песничко стваралаштво
доводи се директно у везу са љубавним
осећањем; лирски субјект истиче жељу да
се након Лаурине смрти и његова љубавна
песма оконча, а да се цитра у плач
преобрне.

Завршни део часа  Задаје за домаћи ученицима да  Бележе у свеске домаћи задатак.
прочитају о Декамерону Ђ. Бокача, и
(5 минута)
одломке из дела (Читанка, стр. 235).
Начини провере  непосредна комуникација између ученика и наставника
остварености исхода:  активности ученика током рада на часу
  квалитет одговора, оригиналност аргументовања ставова, уважавање гледишта других
ученика и другачијих виђења
 способност примене знања из других области (историја, историја уметности)
 посматрање и бележење ученичких активности током наставе у педагошку свеску
ОКВИР ЗА
ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
 Да ли ми је адекватан
избор начина провере
остварености исхода?
 Да ли сам планирао/-
ла адекватне
активности ученика?
 Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом
остваривања
планираног?
 Шта бих променио/-
ла?

ИЗГЛЕД ТАБЛЕ

„Канцонијер”
 Франческо Петрарка

композиција: „За живота мадоне Лауре” и „По смрти мадоне Лауре”

књижевне врсте:
- сонет - најзаступљенија
- канцона, секстина, мадригал и балада
мотиви:
- љубавни занос – сонети 3, 90, 134.
- разочараност, патња, отуђеност – сонети 292, 302, 311.
- лик Лауре:
- изједначава се са светлошћу
- њене очи су извор светлости,
- она је окупана светлошћу и за лирског субјекта светлост је сама
- 134. сонет – контрастна осећања изазвана љубавним јадима – ни живот ни смрт, ни постојање ни непостојање, ни срећа ни јад...