Франческо Петрарка Рођен 1304. године у Арецу, у Тоскани.

Школовао се на универзитетима у Болоњи и Монпељеу.Посебну улогу у друштвеном животу и

велики углед имао је у Авињону, тадашњем сједишту папске власти.
Често је путовао по Европи, трагајући за споменицима и траговима античке римске културе.
Тако је, између осталог, открио једну Цицеронову бесједу.Године 1341. 8. априла, у Риму (на
Капитолу) овјенчан је пјесничким вијенцем (што је у то вријеме била изузетна част и највише
признање).Умро је у мјесту Арква.

Стваралаштво: Античка књижевност као узор и извор.

Сматрао је да треба подражавати античке писце

(у облику, језику и стилу), јер се тако достиже савршенство.Највише су на његово стваралаштво

утицали Сенека, Цицерон, св. Августин, а посредно и Платон.Желио је да покаже да постоји
континуитет између античке и средњовјековне/хришћанске мисли.Хришћански хуманизам

 Канцонијер

 Збирка позната и под насловима Риме, одн. Расуте риме.

Сонети, мадригали, канцоне, баладе...

 Пјеснички, лирски љубавни дневник

 Представљање и анализа унутарњих збивања у пјеснику

 Структура дјела

 - књижевни род: лирика

 - књижевна врста: љубавна поезија

 - два дијела

 - 366 пјесама: 317 сонета, 7 балада, 9 сестина, 29 канцона и 4 мадригала

 - писано на народном, вулгарном језику - италијанском језику

 - инспирација - пјесникова љубав према Лаури

 Општи поглед

 Франческо Петрарка у Канцонијеру воли од првог тренутка, пати, жуди за драгом, она
постаје разлог његовог живота. Иако се та љубав није остварила, остала је платонска,
ипак је оставила огроман траг на Петраркин живот и књижевни рад.

 У Петраркином најпознатијем дјелу ређају се пјесме о првом сусрету са Лауром, о томе

како се заљубио на први поглед, дати су описи њене божанске љепоте.
  Затим слиједе пјесме о његовом болу и патњи због неузвраћене љубави, бол због Лаурине
смрти, да би се на крају Петрарка полако приближавао љубављу према Богородици и
божанској љубави и у последњој пјесми славио њу као почетак и крај свега.

 Тиме је Петрарка у лику Лауре оставио споменик вољеној жени као трајни симбол тежње
према недостижној љепоти која се на крају претворила у жудњу за оном небеском и
непролазном љепотом која је овјековјечена у Богородици.

 Петрарка је прије свега опјевао Лаурину љепоту, као и детаље те љепоте од којих су
касније петраркисти саставили идеалан лик жене. Она је љепша од свих, она је
божанска.Осим што је лијепа, она је и добра, у њој се остварује антички идеал
калокагатије

 (склад тјелесне и духовне љепоте) .

За Петрарку она је узрок свег савршенства, пут до Бога, од ње долази сва врлина и
свјетлост.Ипак, Петрарка је приказује у противрјечностима, некада је понизна, некада горда, она
је за њега слатка непријатељица. Лаура за Петрарку представља сталну жељу коју он не може
задовољити, али је она истовремено и разлог живота

 Емоције у дјелу

 У овој пјесничкој збирци лирски субјекат се у ствари бави собом у односу на љубав
према Лаури.
Амбивалентан однос према љубави, чију персонификацију представља Амор.Љубав
доноси усхићење, али и велики бол.

 Амор постаје једна страна пјесниковог бића, које се дијели, подваја због љубави.Тако се у
пјесничком самоиспитивању јављају два гласа.

 Лирске врсте у Канцонијеру

- Сонет - врста лирске пјесме - два катрена и двије терцине (317 у збирци);

- • Канцона - састављена од више строфа (станци) - 11-терцина (29 у збирци);

- • Балада - обједињује лирско, епско и драмско - пјесма која прати плес (7 у збирци);

- • Мадригал - кратка лирска љубавна пјесма - двије терцине и један дистих (4 у збирци);

- • Сестина - врста неримоване пјесме - 6 строфа од по 6 стихова (11-стераца) и завршна

строфа – терцет (три стиха) (9 у збирци)

- LXI

Нека је блажен дан, месец и доба,

Година, час и тренут, оно време

И лепи онај крај и место где ме

Згодише ока два, спуташе оба.

Блажене прве патње које вежу

У слатком споју са љубављу мене,

И лук и стреле што погодише ме,

И ране које до срца ми сежу.

Блажени били сви гласови које

Уз уздах, жудњу и сузе без броја

Просух зовући име Госпе моје;

И блажене све хартије где пишем

У славу њену, и мисао моја

Која је њена, и ничија више.

 LXI сонет

 - један од најљепших сонета

 - Петрарка описује први сусрет са вољеном и слави тај дан у којем је срео

 - пјесник благословљава дан, мјесец, доба, годину и час када је осјетио љубав према
Лаури

 - он такође захваљује Богу чак и на патњи, оним сузама и ранама у његовом срцу, тј. на
љубавним слатким мукама.

 - истиче Лауру као своју инспирацију, извор свега лијепога што излази из његова пера, и
да све те списе и стихови иду само њој на част.

 LXI сонет

Петраркин шездесет и први сонет је највише подражаван од каснијих пјесника петраркистичке

школе. Пјесник пјева о безмјерној срећи због сусрета са Лауром и љубави која се у трену
пробудила. Исказивање потпуне среће и задовољства има тон благосиљања и захваљивања
свему што је допринело настајању љубави која ће га пратити кроз цио живот. Љубав више није
прозрачна и апстрактна, она је конкретна и овоземаљска. Конкретизују је Лаура као предмет
љубави и пјесник као субјект љубавних осјећања. Тако је љубав спуштена са апстрактних
висина у конкретан живот; од уопштене љубави дошло се до љубави конкретних јединки; то је
сада земаљска љубав блиска и разумљива сваком човјеку.
И у овој љубави сусрећу се супротности:

земаљско – недостижно

тјелесно – духовно конкретно

недокучиво блиско – далеко

Суштина ових супротности је у томе што ову љубав не прате ријечи (разговори), сусрети,
додири. Она је саткана од мисли, снова, усхићења, чежњи, заноса, немира, неспокојства, уздаха,
туге, бола – то је чиста, неостварена, платонска љубав.

 Петраркизам

Петраркизам је пјесничка школа коју су основали Петраркини сљедбеници. Најразвијенија у 15.

и 16. вијеку. Представљала је имитирање Петраркиног стила, мотива и тема. Петраракини
сљедбеници уздишу за вољеном женом, величају је и пате. Она је истовремено инспирација за
настајање њихових књижевних дјела, а Канцонијер јесте био један од начина, како је
Петраркизам настао.