Professional Documents
Culture Documents
СОЧИВА
Оптичка сочива су провидна тела са две сферне граничне површине или једном
сферном и једном равном површином. Ова сочива могу да се праве од стакла или
неког другог провидног материјала. Користе се код наочара, микроскопа, телескопа,
фото апарата и других оптичких инструмената.
Врсте сочива:
- сабирна (конвексна) - тањи крајеви, дебља средина
Ова подела на сабирна и расипна сочива важи под условом да се сочива налазе у
средини чији је индекс преламања мањи од индекса преламања материјала од којег
су сочива направљена.
конкавно-конвексно
биконвексно сочиво сочиво планконвексно сочиво
2
конкавно-конвексно
биконкавно сочиво сочиво планконкавно сочиво
Сваки део сочива се понаша као оптичка призма, а централни део као оптичка плоча.
Приликом проласка кроз сочиво светлосни зрак се прелама два пута, приликом уласка
у сочиво и приликом изласка из њега (као код оптичке призме). Да би било
једноставније за разматрање приказиваћемо као да се светлост прелама само једном
и то по средини сочива1.
Код сабирних сочива преломљени зраци се секу у једној тачки која се назива жижа
сочива.
Зраци који су паралелни са главном оптичком осом сабирних сочива, после преламања
на сочиву секу се у једној тачки која се назива жижа сочива (слика лево). Оваква
сочива сакупљају, тј. сабирају светлосне зраке па су зато и добила назив сабирна
сочива. Уколико светлост иде у супротном смеру, тј. ако је светлосни извор тачкаст и
1
Ако је дебљина сочива много мања од полупречника кривине његових површи, за такво сочиво може
да се каже да је танко. Код танких сочива може се сматрати да се преламање врши само на равни која
пролази кроз центар сочива. Приликом разматрања у овом поглављу посматраћемо танка сочива.
3
налази се у жижи сочива, светлосни зраци ће након проласка кроз сочиво постати
паралелни са главном оптичком осом (слика десно).
Свако сабирно сочиво има две жиже и то по једну са сваке стране сочива. Обе жиже су
једнако удаљене од центра сочива.
Код расипних сочива продужеци преломљених зракова се секу у једној тачки. Та тачка
представља имагинарну жижу расипног сочива. Ова сочива „расипају“ светлосне
зраке, па су зато и добила назив расипна сочива.
Елементи сочива:
За одређивање положаја ликова код сочива користе се зраци који полазе од предмета.
Као и у случају сферних огледала, приликом конструкције ликова користићемо само
карактеристичне зраке. Карактеристични зраци су зраци чији су правци простирања
после преламања познати.
Примери:
Одређивање положаја, врсте и величине лика за неке карактеристичне положаје
предмета у односу на сабирно сочиво:
1. предмет се налази далеко од сочива (растојање предмета је веће од двоструке
жижне даљине p>2f)
За конструкцију ликова код расипних сочива важе иста правила као и код сабирних
сочива. Код расипних сочива лик се увек образује на оној страни на којој се налази и
предмет.
Једначина сочива
f - жижна даљина
Слични троуглови:
ABFNOF A1B1FMOF
AB BF p−f MO OF f
= = = =
ON OF f A 1 B1 FB 1 l−f
AB=MO ON=A1B1
p−f f
=
f l−f
( p−f ) (l −f )=f 2
2 2
pl− pf −fl+f =f
pl− pf −fl=0
pl= pf + fl /:lpf
1 1 1
= +
f p l
1 1 1
− = −
За расипна сочива једначина може да се напише у следећем облику: f p l
Увећање сочива
Оптичка јачина
Физичка величина којом се одређује јачина сочива назива се оптичка јачина сочива, а
обележава се грчким словом омега ().
1
ω=
f
1
D=
m D>0 сабирна; D<0 расипна
Оптичку јачину од 1 диоптрије има сочиво чија је жижна даљина 1 метар.
пример - наочари
Оптичка моћ је позитивна за сабирна сочива, а негативна за расипна сочива.
1 1 1
ω= =( n−1 ) +
f (
r1 r2 )
сабирна сочива – конвексне површине – полупречници кривина сферних
површина узимају се са знаком плус
расипна – конкавне површине – полупречници кривина сферних површина
узимају се са знаком минус
1
→0
случају r
1 1
ω= =( n−1 )
f r
( r 1 =r 2 =r )
1 2
ω= =( n−1 )
f r
Систем сочива
1 1 1 d
= + −
f f1 f2 f1f2
12
1 1 1
= +
f f1 f2
13
НЕДОСТАЦИ СОЧИВА
Сочива имају низ недостатака, због чега се не добијају правилни и оштри ликови.
Сферна аберација
Сферна аберација је недостатак сочива која долази до изражаја код сочива мале
жижне даљине (дебља сочива) и већег отвора дијафрагме (бленде). Зраци који падају
на периферни део сочива преламају се јаче од оних који су ближи средини сочива
(ближе главној оптичкој оси). Не постоји јединствена жижа, па добијени ликови нису
оштри.
14
Сферна аберација може да се ублажи ако се испред сочива постави заклон са кружним
отвором. На овај начин се изолују периферни зраци, а пропуштају зраци који су ближе
оптичкој оси и који се преламају у једну тачку.
Хроматична аберација
2
Бленда је отвор којим се контролише ширина снопа светлости који пада на сочиво.
15
Ако је на сочиво усмерен сноп зрака паралелних оптичкој оси ликови нису оштри, осим
тога на крајевима су обојени.
Када се заклон постави у положај (a) односно у жижну раван љубичасте светлости, на
њему ће се појавити љубичасто обојена жижа, оивичена црвеним прстеном. Када се
заклон постави у положај (c) односно у жижну раван црвене светлости, на њему ће се
појавити црвена жижа оивичена љубичастим прстеном. Између ових тачака појављују
се жиже осталих боја светлости.
17