СИНТАГМА И

РЕЧЕНИЦА
• РЕЧЕНИЦА - језичка јединица формирана помоћу глагола у личном глаголском облику
употребљеног у функцији предиката – предикатска реченица, нпр. Поред мене је прошла је
девојка дуге косе. Јато птица пролетело је изнад куће.

• СИНТАГМА – спој две или више пунозначних речи повезаних функцијом и значењем; нпр.
девојка дуге косе; јато птица.

Синтагме према међусобном односу делова:

• НАПОРЕДНЕ: Весели и лепи младићи и девојке живо и гласно разговарају.
• ЗАВИСНЕ: разговор о музици, млади људи, девојка дуге косе, јато птица.
АТРИБУТИ су зависни чланови именичких синтагми.

1. КОНГРУЕНТНИ (ПРИДЕВСКИ) – конгруирају са управном речју (у роду, броју, падежу); придеви,

придевске синтагме, придевске заменице и редни бројеви.

Брзи Гонзалес, ова твоја куца, први покушај итд.

2. НЕКОНГРУЕНТНИ (ПАДЕЖНИ) АТРИБУТИ – нема конгруенције са управном речју; именице и

именичке синтагме у зависним падежима, са придевским, рекцијским или прилошким значењем.

девојка дуге косе, мисао о љубави, летовање на мору

3. АТРИБУТИВИ – именица или именичка синтагма која често сужава значење главне речи.

камен темељац, баба Мара, трагедија „Хамлет”

• ПАРТИТИВНЕ СИНТАГМЕ – управна је партитивна реч (партитивна именица, бројна реч, прилог за
количину). Зависни члан је партитивна допуна, у генитиву.

десет ученика, петорица пријатеља, џак кромпира, неколико људи, много нових идеја итд.

• ПАУКАЛНЕ СИНТАГМЕ – са бројевима два, три и четири, који се појављују у својству конгруентног,
паукалног атрибута. Именице на позицији управне речи појављују се у облику паукала – два пријатеља,
двају пријатеља, двама пријатељима. Данас се паукални атрибути све ређе мењају по падежима – од два
човека, са три човека и сл.

• ПРИДЕВСКЕ И ПРИЛОШКЕ СИНТАГМЕ – управна реч је придев или прилог, зависни чланови су допуне
и одредбе различитог значења (мера, поређење, рекцијска допуна и сл.).

веома брз/брзо; брз/брзо као муња; смешан до суза; достојан нечега.

ИЗДВОЈЕНЕ ОДРЕДБЕ:

• АПОЗИЦИЈА је интонационо и интерпункцијски издвојена именица или именичка синтагма у

функцији одредбе друге именице или именичке синтагме, са којом се мора слагати у падежу.

Марко, мој најбољи друг, ...; Срели су се на Теразијама, познатом београдском тргу.

• АПОЗИТИВ је обично интонационо и интерпункцијски издвојен придев или придевска синтагма у

функцији одредбе именице или именичке синтагме и са њом конгруира у роду, броју и падежу. То
може бити и именица или именичка синтагма у квалификативном зависном падежу.

Милан, уморан од пешачења, сео је да се одмори.

Моја мачка, длаке накострешене од страха, сакрила се под кревет.

 ПРЕДИКАТ
1. ПРОСТ ГЛАГОЛСКИ ПРЕДИКАТ – једна пунозначна глаголска лексема
Марко ПУТУЈЕ. Марко ЈЕ ПУТОВАО. Марко ЋЕ ПУТОВАТИ.

2. СЛОЖЕН ГЛАГОЛСКИ ПРЕДИКАТ (модална/фазна конструкција) – модални/фазни глагол + инфинитив / да +

презент
Марко МОРА / СМЕ / МОЖЕ / ПОЧИЊЕ / НАСТАВЉА ДА РАДИ /РАДИТИ.

3. КОПУЛАТИВНИ ПРЕДИКАТ –копула (помоћни глагол) + копулативни предикатив (именски / прилошки)

Марко ЈЕ ОДЛИЧАН СТУДЕНТ. Испит ЈЕ СУТРА.

4. КОНСТРУКЦИЈА СА ДОПУНСКИМ ПРЕДИКАТИВОМ (семикопулативна конструкција) –

СЕМИКОПУЛАТИВНИ ГЛАГОЛ* + ДОПУНСКИ ПРЕДИКАТИВ (номинатив, инструментал, ЗА + акузатив)
Марко ЈЕ ПОСТАО ЛЕКАР. СМАТРАЈУ га УСПЕШНИМ. Марка СУ ИЗАБРАЛИ ЗА ПРЕДСЕДНИКА
ОДЕЉЕНСКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ.
*поста(ја)ти, (на)звати (се), прозвати (се), сматрати (се), прогласити (се), изабрати, признати, поставити, именовати ...
OБЈЕКАТ
1. ПРАВИ (ДИРЕКТНИ) – акузатив без предлога уз прелазне глаголе (и генитив замењив акузативом –
партитивни или словенски).
Узми КОЛАЧЕ / КОЛАЧА. Нисам ОКА склопио.

2. НЕПРАВИ (ИНДИРЕКТНИ) – у свим зависним падежима са предлогом или без предлога уз непрелазне
рекцијске глаголе.
Говорио сам ти О ТОМЕ. Послала МИ је писмо. Мислим НА ТЕБЕ.
СУБЈЕКАТ
1. ГРАМАТИЧКИ – у номинативу, означава носиоца ситуације.
МАРКО је добар ученик. ОНА ДЕВОЈКА трчи.

2. ЛОГИЧКИ – у дативу, акузативу или генитиву, именује носиoca ситуације, доживљавачa стања, појам о
чијем се постојању говори.
МАРКУ је позлило. МАРКУ севају очи. МАРКА боли зуб. Данас нема НАСТАВЕ. НИКОГА нема на улици.
ПРИЛОШКЕ ОДРЕДБЕ (АДВЕРБИЈАЛИ)
• ЗА МЕСТО (позиција, правац, циљ и сл.): Седим У СОБИ.
• ЗА ВРЕМЕ (симултаност, сукцесивност и сл.): Доћи ћу ПОСЛЕ РУЧКА.
• ЗА НАЧИН (квалитет, интензитет и сл.): Виче НА САВ ГЛАС.
• ЗА УЗРОК (општи узрок, подстицај, разлог и сл.): Лет је одложен ЗБОГ МАГЛЕ.

АКТУЕЛНИ КВАЛИФИКАТИВ (АТРИБУТСКО-ПРИЛОШКА ОДРЕДБА,

ПРЕДИКАТСКИ АТРИБУТ, ПРИВРЕМЕНИ АТРИБУТ) – исказује карактеристику
субјекатског или објекатског појма актуелну у време реализације ситуације означене
глаголом.
Иван је брата затекао болесног; Тања је стигла прва.