Komunikativne recenice se sastoje od predikatske recenice i intonacije, odnosno interpunkicje koja odredjuje njenu vrstu.

Sintagme: imenska glagolska pridevska priloska Imenska- moja knjiga, zanimljiva knjiga, stara knjiga Glagolska- pazljivo raditi na necemu, pazljivo posmatrati, nesmotreno oboriti Pridevska- lepa devojka, simpatican momak Priloska- vrlo pazljivo, malo jasno, nimalo jasno Ako recenica nema obelezije, odnosno glagolski oblik, upitnu reccu, zamenicu, prilosku odredbu, ona je u NEUTRALNOM OBLIKU. Glavni recenicni konstituenti su SUBJEKAT I PREDIKAT. Zavisni recenicni konstituenti su DOPUNE I ODREDBE. Glagoli zahtevaju dopune, zbog valence, a odredbe se vezuju za priloge i blize pdredjuju glagole. Zavisni recenicni konstituenti mogu biti reci, sintagme, recenice. PREDLOSKO- PADEZNA KONSTRUKCIJA- PREDLOG+ PADEZ (ZAVISNI) Nezavisne recenice: OBAVESTAJNA UPITNA ZAPOVEDNA Zavisne recenice: Izricna ... sa veznikom DA (rade) Dopusna ...sa veznikom IAKO Vremenska... sa veznikom DOK Uslovna ...sa veznikom AKO Uzrocna... sa veznikom JER

Zavisne recenice i nezavisne recenice mogu biti u razlicitom odnosu, taj odnos je naporedni (paralelni ) i on moze biti: sastavni...veznik I rastavni... veznik ILI suprotni.... veznik NEGO Subjekatsko- predikatske konstrukcije Subjekat- imenica, imenicka sintangma, licna ili nelicna imenicka zamenica (U nominativu) Predikat- Glagolski predikat i imenski predikat Glagolski predikat- Ja trcim, ti pevas, on svira (Draganu) Iskazuje realnu radnju, zelju da se radnja izvrsi ili neminovnost vrsenja radnje- Pogibosmo!; namera da se radnja izvrsi ili zamisljena situacija (da smo, to bismo).

Imenski predikat- subjektu se pripisuje neko svojstvo, kada se vrsi kvalifikacija ili identifikacija nekom imenskom ili pridevskom recju. On je vredan. - pridevska rec On je duh. - imenska rec moze da se koristi bilo koji glagolski oblik i dalje se ne gubi svojstvo imenskog predikata. On je bio, onaj vredni covek (moze da se sastoji i od imenicke sintagme) Imenski i glagolski deo predikata Imenski deo predikata predtavlja imenska ili pridevska rec. Glagolski deo predikata cini glagol jesam\biti koji povezuje, predstavlja dopuni. Naziv za funkciju imenskog dela predikata je predikativ. IMENSKI PREDIKAT= KOPULA+ IMENSKI KOPULATIVNI PREDIKATIV (TJ. PREDIKATIV) Imenski koplulativni predikativ- ono sto se pripisuje subjektu. Predikativ moze biti u obliku: prideva, pridevske zamenice, rednog broja u nominativu i kongruira sa subjektom Milica je vredna/ treca/ ovakva/ onakva imenice, imenicke sintagme, imenicke zamenice u nominativu Maja je ucenik. Jelena je ona ucenica u lepom dzemperu. Imenicke jedinice u kvalifikatornom znacenju u nekom zavisnom padezu Romantizam je od velike vaznosti. Tvajlajt je film u boji. Priloski predikat Stanica je daleko. Vuk je u skoli. Sladjana je bila na zimovanju. Test je sutra. je je kopula Dopunski predikativ On se sastoji od imenskih ili pridevskih reci. Ovakva jedinica dopunjava prelazni ili neprelazni KOPULATIVNI glagol, cime se njen sadrzaj pripisuje subjektu ili objektu. Stoji u obliku predlosko- padezne konstrukcije: nominativa ZA+ akuzativ instrumentala to su glagoli tipa nazvati, prozvati, proglasiti, izabrati nekoga za nesto, smatrati ga za budalu Uz neprelazne glagole kongruira sa subjektom u rodu i broju, a uz prelazne sa objektom. Prelazni: Nazvati nekoga kretenom. Neprelazni: On ce jednom postati covek. Priloski predikativ

Priloske dopune- dopune za NEPRELAZNE glagole. One mogu biti za: mesto Sladjana se nalazi na stolu! Nacin Jelena se ponasala pijano. Meru Racun za striptiz je 500e. Namenu Ova sprava je namenjena za lako i brzo treznjenje. Priloske odredbe- daju dodatnu informaciju za situaciju odredjenu predikatom, subjektom, dopunom. One mogu biti za mesto Milica je spavala na onoj klupi u parku. vreme Maja je juce pevala mrtva pijana. nacin Ja obicno gledam da ne zakasnim. uzrok Pobile se zbog Ace. pravac Car Lazar ide kuci. Atribut je dodatak imenici i kazuje odgovor na pitanje kakav, ciji, koliki... Sluzbu atributa mogu vrsiti: imenice Kosulja na pruge pridevi (npr. Prisvojni kosulja moga brata) zamenice onoga coveka brojevi peta zena clana posade Atribut se javlja kao: Moze da bude u obliku pridevske reci (npr. Staro groblje) ili padeznog oblika (groblje pod Rudnikom) kongruentni atribut- covek sklon panici padezni atribut- od zlata jabuka, knjiga o koktelima, kuca moga brata atributiv- sklopljen od dve imenice- kamen temeljac, psenica belica, zmija otovnica odnosni- knjiga o kojoj sam ti pricao izricni atribut- vest da je poceo rat Apozicija imenuje pojam jednake vrednosti sa obe strane zareza= Beograd, glavni grad Apozitiv imenuje pojam koji je siri i nije jednak, ekvivalentan sa obe strane zareza= Jelena, poznatija kao Comi ili Ivan, umoran od pesacenja, seo je da odmori. Slozeni predikat- predikat sastavljen od dva ili vise glagola: mogao da pogleda smeo da pliva voleo je da peva