KONGURENCIJA

Kongurencija je slaganje pridevskih reči sa imenicama u rodu, broju i padežu, kao i glagola u službi
predikata sa imenicama (imeničkim sintagmama) ili zamenicama u službi subjekta u licu, broju i rodu.

Kada posmatramo reči u okviru rečenice ili sintagme, vidimo da postoje reči koje kontrolišu slaganje,
reči koje se slažu i kategorije u kojima se vrši slaganje.
Reči koje kontrolišu slaganje su imenice. Imenica diktira, usmerava i određuje koje će se reči salgati,
pa je zato nazivamo kontrolor kongurencije.
Reči koje se slažu su: pridevi, pridevske zamenice, redni brojevi i glagoli u ličnom obliku.

Kategorije u kojima se reči slažu su kod prideva: rod, broj i padež, a kod glagola lice i broj. Ove
gramatičke kategorije koje učestvuju u kongurenciji nazivamo kongurentne kategorije.

Kongurencija prideva
1.) Pridevi, pridevske zamenice i pridevske sintagme u službi atributa slažu se sa imenicom kao
glavnom rečju u sintagmi u rodu, broju i padežu.
Primer: Juče sam kupila zelenu kapu.
kapa – imenica kao glavna reč u imeničkoj sintagmi,
zelenu – pridev u službi atributa.
Slaganje prideva "zelenu" je izvršeno u rodu, broju i padežu (rod: ženski, broj: jednina, padež: akuzativ).
2.) Pridevi, pridevske zamenice i pridevske sintagme u službi imenskog dela predikata slažu se sa
imenicom (ili imeničkom sintagmom) u službi subjekta u rodu, broju i padežu.
Primer: Moja kapa je zelena.

Moja – pridevska zamenica u službi atributa u imeničkoj sintagmi

kapa – imenica kao glavna reč imeničke sintagme u službi subjekta
je – pomoćni glagol jesam/biti kao deo imenskog predikata
zelena – pridev u službi imenskog dela predikata
Slaganje prideva "zelenu" je izvršeno u rodu, broju i padežu (rod: ženski, broj: jednina,

padež: nominativ).

Kongurencija glagola
1.) Svaki glagol u službi predikata slaže se sa imenicom ili ličnom zamenicom u službi subjekta
ulicu i broju.
Primer: Milena peva. Miloš peva. Dete peva.
Milena, Miloš, dete – imenica u službi subjekta
peva – glagol u službi predikata
Slaganje glagola "peva" je u licu i broju (lice: treće, broj: jednina). Za sve rodove (muški, ženski,
srednji) upotrebljava se isti oblik glagola tako da kažemo da nema slaganja u rodu.

2.) Samo ako je glagolski oblik složen sa radnim ili trpnim pridevom, predikat se slaže sa imenicom
(imeničkom sintagmom) ili zamenicom u službi subjekta u licu, broju i rodu.
Primer: Miloš je doputovao.
Miloš – imenica muškog roda u službi subjekta
je doputovao – glagol (u ličnom glagolskom obliku) u službi predikata

Slaganje u licu, broju i rodu (lice: treće, broj: jednina, rod: muški)
Primer: Sanja je doputovala.
Sanja – imenica ženskog roda u službi subjekta
je doputovala – glagol (u ličnom glagolskom obliku) u službi predikata

Slaganje u licu, broju i rodu (lice: treće, broj: jednina, rod: ženski)

Kongurencija brojeva
1.) Redni brojevi u službi atributa slažu se sa imenicom kao glavnom rečju u sintagmi
u rodu, brojui padežu.
Primer: Završila sam prvi zadatak.
zadatak – imenica kao glavna reč u imeničkoj sintagmi
prvi – redni broj u službi atributa

Slaganje rednog broja "prvi" je u rodu, broju i padežu (rod: muški, broj: jednina, padež: akuzativ)
2.) Redni brojevi u službi imenskog dela predikata slažu se sa imenicom (ili imeničkom sintagmom)
u službi subjekta u rodu, broju i padežu.
Primer: Moj sin je prvi!

Moj – pridevska zamenica u službi atributa u imeničkoj sintagmi

sin – imenica kao glavna reč imeničke sintagme u službi subjekta
je – pomoćni glagol jesam/biti kao deo imenskog predikata
prvi – redni broj u službi imenskog dela predikata

Slaganje rednog broja "prvi" je u rodu, broju i padežu (rod: muški, broj: jednina, padež: nominativ)

3.) U rečenici u kojoj je broj u funkciji subjekta kongruencija je složena.

Uz osnovne brojeve dva, tri i četiri ako označavaju muški i srednji rod, upotrebljava se predikat
srednjeg roda u množini, a ako brojevi označavaju ženski rod, predikat je ženskog roda u množini.
Primer: Dva kanarinca su pevala. Dva deteta su pevala. Dve ptice su pevale.
Uz brojeve pet i nadalje, bez obzira koji rod da označavaju, predikat je srednjeg roda u jednini:
Primer: Deset momaka je položilo ispit. Dvanaest devojaka je položilo ispit.
 Uz zbirne brojeve se obično slaže predikat srednjeg roda u jednini, a ređe predikat srednjeg roda u
množini:
Primer: Došlo je troje dece.
4.) Uz brojne imenice kojima se označava neki broj muških osoba, deo predikata u ličnom obliku je u
množini, a deo predikata koji razlikuje rod može se upotrebiti dvojako:
Primer: Trojica su doputovala. Trojica su doputovali.

Kada u jednoj rečenici ima više subjekata srednjeg ili različitog roda, predikat je tada u množini
muškog roda.
Primeri:
Dete i kuče su šetali po parku.
Ivan i Ana su stigli u Beograd.

Vaše pismo i njena razglednica odmah su poslati.

Tatino odelo i kaput su kupljeni u istoj prodavnici.
Pravila i procedure se poštuju u našoj kompaniji.
Imenice koje se završavaju na at (a)u množini imaju dvojake oblike (u ženskom i muškom rodu).
Primeri
JEDNINA: demokrat(a)
MNOŽINA: demokrati, demokrate
Imenice koje se završavaju na ist (a)mnogo češće u množini imaju oblike u muškom rodu
Primeri:
JEDNINA: sportist(a)
MNOŽINA: sportisti
U svim slučajevima atribut mora da se slaže sa oblikom imenice.
Primeri:
slavne demokrate, slavni demokrati
Gramatički rod imenica se određuje na osnovu njihove promene (tipa deklinacije) i prema gramatičkom rodu
imenice se dele na imenice muškog, ženskog i srednjeg roda. Između gramatičkog roda imenica i pola njima
označenih osoba (prirodni rod) postoji sistemska veza, tako da se osobe muškog pola označavaju
imenicama muškog, a osobe ženskog pola imenicama ženskog gramatičkog roda. U nekim slučajevima
dolazi do neslaganja između gramatičkog i prirodnog roda. Gramatička kongurencija je slaganje imenice
sa gramatičkim rodom, a semantička kongurencija je slaganje imenice sa prirodnim rodom.
Imenice gazda, sluga starešina, sudija, vojvoda, komšija, Nikola, Aleksa, Nemanja... su imenice gramatičkog
ženskog roda, ali označavaju osobe muškog pola. Kod njih je u jednini dozvoljena samo gramatička
kongruencija, dok su u množini dozvoljene i semantička i gramatička, mada semantička nije uobičajena.
Primeri:

JEDNINA: Onaj komšija je stigao.

(gramatička kongurencija)

MNOŽINA: One komšije su stigle.

(gramatička kongurencija)
MNOŽINA: Oni komšije su stigli.
(semantička kongurencija)
Kod imenica koje označavaju osobe i muškog i ženskog pola (pijanica, skitnica, varalica, kukavica, uhoda,
budala, ulizica mušterija...) slaganje i u jednini i u množini može da bude dvojako, mada u množini to nije
uobičajeno.
Primeri:

JEDNINA: Ona pijanica je pala.

(gramatička kongurencija)
JEDNINA: Onaj pijanica je pao.
(semantička kongurencija)
MNOŽINA: One pijanice su pale.
(gramatička kongurencija)
MNOŽINA: Oni pijanice su pali.
(semantička kongurencija)
Odrediti akcenat primer

1. поделиш реч на слогове ПО РУЧ НИК

2. прецрташ задњи, јер на њему никад не стоји акценат сем у дијалекту
3. размисли – да ли је на ПО или на РУЧ
4. размисли – да ли је кратак или дуг
5. размисли – д али је узласни или силазни

Akcenti – srpski jezik ima četiri akcenta:

1. dugosilazni,
2. kratkosilazni,
3. dugouzlazni,
4. kratkouzlazni

koji se razlikuju po trajanju i tonu. Uz njih postoji i postakcenatska dužina.

Izdvajanje i isticanje određenog sloga u okviru reči naziva se akcenat.

Akcenatski sistem srpskog jezika deluje dosta komplikovano. Većina nas se
„plaši” susreta sa njima. Taj bojažljivi pristup najviše dolazi do izražaja kada
treba spremati prijemni ispit za srednju školu. Kroz sledeći tekst
pokazaćemo da akcenti nisu bauk!

Pogledajte još i Jezičke nedoumice u srpskom jeziku

Iako sve deluje dosta složeno, postoje određena pravila koja nam pomažu da
shvatimo njihovu prirodu. Hajde da ih se podsetimo!

Silazni akcenti
Jednosložne reči imaju samo silazne akcente. Kada reč ima samo jedan
slog, akcenat je dugosilazni, kao u rečima mrâv, đâk,
jêž, ili kratkosilazni cȁr, brȁt, kȍš. Treba obratiti pažnju kada menjamo
određenu jednosložnu reč kroz padeže. Ukoliko menjamo reč koja označava
nešto živo, ona neće menjati akcenat. Kada menjamo reč koja označava nešto
neživo, onda će ona promeniti akcenat iz silaznog u uzlazni: glâs – o glásu,
zûb – o zúbu. Izgovorite ove primere i čućete da ne zvuče isto!

Mali savet: obavezno izaberite po dve reči da vam budu kalup za svaki primer
na koji naiđete. Tako ćete najlakše odrediti akcenat u datoj reči. Naši primeri
su drûg i sȁn.

Pokušajte sami da akcentujete sledeće primere: miš, film, vek, krš, lom, zid,
top.

Nije bilo tako teško, zar ne?

Uzlazni akcenti
Unutrašnji slog višesložnih reči ima samo uzlazne akcente. Ova tvrdnja
odmah nas usmerava na to da se silazni akcenti ne mogu naći na unutrašnjim
slogovima, pa nam to olakšava posao. U primerima sigúrnost, nagovárati,
vedrìna, matemàtika, vozáči, astronòmija imamo dugouzlazne i
kratkouzlazne akcente.

Evo primera za vežbanje: barikada, balada, krivina, spavaćica, pretrčati.

Dakle, znamo da idu uzlazni akcenti, treba samo odrediti da li su kratki ili dugi.

Na prvom slogu može stajati bilo koji akcenat.

E, ovo nam zadaje dosta muka. Kako odrediti akcenat? Kada naiđemo na neku
višesložnu reč, prvo određujemo mesto akcenta (u ovom slučaju prvi slog), a
onda i dužinu (Da li izgovaramo baaaalon ili balon). U mnogim primerima može
nam pomoći i dijalekat. Setite se serije Selo gori… i njihovog izgovora npr.
reči lekar? Akcenat je na poslednjem slogu: lekâr. Pošto u srpskom
standardnom jeziku akcenat nikada ne stoji na poslednjem slogu, on se
mora pomeriti za jedan slog napred. Tada on menja i ton – prelazi iz silaznog u
kratkouzlazni. Tako dobijemo lèkar. Takve su i reči: beleška, zubar, krunisati,

karmin, lažov itd.

Naša dva primera kao kalup za uzlazne akcente su rúka i àtlas.

Neakcentovani slogovi mogu biti kratki i dugi. Dugi slog može biti samo iza
akcentovanog sloga i naziva se postakcenatska dužina. Kòpam, čìtam su
primeri gde nam opet može pomoći dijalekat. Ako je u dijalektu akcentovan
poslednji slog (kopâm, čitâm), u standardnom jeziku silazni akcenat prelazi
napred, a na tom mestu ostaje dužina, pa dobijamo kòpām, čìtām.
SINTAGMA
Sintagma je skup dveju ili više reči od kojih je jedna glavna reč, a ostale zavise od nje. Ove
reči su povezane zajedničkim značenjem i kao celina imaju istu službu u rečenici.

Za razliku od zavisnih članova glavna reč sintagme se ne može izostaviti iz rečenice, jer bez
nje ne bi bilo sintagme, niti bi ta rečenica imala smisla.
Primer: Naš poznati pisac predstavio se publici.
Sintagma: Naš poznati pisac
Glavna reč sintagme: pisac
Zavisni članovi sintagme: naš poznati

Podela sintagmi
Zavisno od toga kojoj vrsti reči pripada njena glavna reč sintagma može biti:

☼ imenička,

☼ pridevska,

☼ priloška,

☼ glagolska sintagma.
U okviru jedne sintagme u rečenici može da se nađe neka druga sintagma, tako da
razlikujemo pojmove šire i uže sintagme. U okviru šire sintagme uvek se nalazi uža
sintagma.
Primer: U to vreme Egipat je imao veoma jaku mornaricu.
Šira sintagma je imenička sintagma veoma jaku mornaricu u kojoj je glavna reč sintagme
imenica mornaricu. Uža sintagma je pridevska sintagma veoma jaku u kojoj je glavna
reč pridevjaku.

Imenička sintagma
Imenička sintagma je sintagma u kojoj je glavna reč sintagme imenica.
Svaki zavisni član imeničke sintagme ima funkciju atributa. Zavisni članovi, odnosno atributi
u imeničkoj sintagmi mogu da se nalaze ispred ili iza glavne reči.

1) Atributi koji se nalaze ispred glavne reči su najčešće pridevi (ili pridevske sintagme) i
pridevske zamenice.
Primer: Medvedi su zaspali dubokim zimskim snom.
Imenička sintagma: dubokim zimskim snom
Glavna reč sintagme; imenica snom
Zavisni članovi sintagme: naš poznati. (naš – prisvojna pridevska zamenica, poznati –
pridev)
2) Atributi koji se nalaze iza glavne reči su najčešće imenice (ili imeničke sintagme) u nekom
zavisnom padežu (s predlogom ili bez njega)
Primer: Moja majka je napravila džem od kajsija.
Imenička sintagma: džem od kajsija
Glavna reč sintagme: imenica džem
Zavisni članovi sintagme: imenica sa predlogom od kajsija. (od – predlog, kajsija – imenica)

3) U imeničkoj sintagmi atributi se mogu istovremeno nalaziti i ispred i iza glavne reči.
Primer: Na nebu se video zažareni vatromet boja.
Imenička sintagma: zažareni vatromet boja
Glavna reč sintagme: imenica vatromet
Zavisni član sintagme koji je u funkciji atributa i nalazi se ispred glavne reči: pridev zažareni.
Zavisni član sintagme koji je u funkciji atributa i nalazi se iza glavne reči: imenica boja.
Imeničke sintagme u rečenici mogu imati službu: subjekta, objekta, priloških
odredbi i imenskog dela predikata.
Primer:
Crna mačka šeta po krovu. (Crna mačka – subjekat)
Napisao je odličan roman. (odličan roman – objekat)
Završio je školu prošle godine. (prošle godine – priloška odredba za vreme)
Marko je dobar učenik. (dobar učenik – imenski deo predikata)

Pridevska sintagma
Pridevska sintagma je sintagma u kojoj je glavna reč sintagme pridev. Zavisni članovi
pridevske sintagme mogu da se nalaze ispred ili iza glavne reči.

1) Zavisni članovi koji se nalaze ispred glavne reči su uglavnom prilozi.

Primer: Njegova sestra je puno srećna.
Pridevska sintagma: puno srećna
Glavna reč sintagme: pridev srećna
Zavisni član sintagme: prilog puno.

2) Zavisni članovi koji se nalaze iza glavne reči mogu biti imenice sa predlogom, zamenice ili
imeničke sintagme.
Primer: Marko je sladak kao šećer.
Pridevska sintagma: sladak kao šećer
Glavna reč sintagme: pridev sladak
Zavisni član sintagme: imenica sa predlogom kao šećer. (kao – predlog, šećer – imenica)
Pridevske sintagme u rečenici mogu imati službu atributa u okviru subjektskog i objekatskog
skupa reči, priloških odredbi i imenskog dela predikata.
Primer:
Vrlo talentovana devojka peva ovu pesmu. (Vrlo talentovana devojka – subjekat)
Ne volim puno slanu hranu. (puno slanu hranu – objekat)
Mića je otputovao na neobično lepo mesto. (neobično lepo mesto - priloška odredba za
mesto)
Maša je isuviše nezrela osoba. (isuviše nezrela osoba - imenski deo predikata)

Priloška sintagma
Priloška sintagma je ona sintagma u kojoj je glavna reč sintagme prilog. Zavisni članovi
priloške sintagme mogu da se nalaze ispred ili iza glavne reči.

1) Zavisni članovi koji se nalaze ispred glavne reči su uglavnom prilozi.

Primer: Pričao je izuzetno sporo.
Priloška sintagma: izuzetno sporo
Glavna reč sintagme: prilog sporo
Zavisni član sintagme: prilog izuzetno.

2) Zavisni koji se nalaze iza glavne reči mogu biti imenice, imeničke zamenice i imeničke
sintagme sa predlogom ili bez njega.
Primer: Otišao je daleko od kuće.
Priloška sintagma: daleko od kuće
Glavna reč sintagme: prilog daleko
Zavisni član sintagme: imenica sa predlogom od kuće. (od – predlog, kuće – imenica)
Priloške sintagme u rečenici imaju službu priloških odredbi.

Glagolska sintagma
Glagolska sintagma je sintagma u kojoj je glavna reč sintagme glagol u
infinitivu, glagolski prilog sadašnji ili glagolski prilog prošli. Zavisni članovi glagolske
sintagme nalaze se iza glavne reči i mogu da budu imenice, imeničke zamenice ili imeničke
sintagme.
Primer: Oduševila se slušajući moju pesmu.
Glagolska sintagma: slušajući moju pesmu
Glavna reč sintagme: glagolski prilog sadašnji slušajući
Zavisni članovi sintagme: moju pesmu. (moju – prisvojuna pridevska zamenica, pesmu –
imenica)
 Zavisni članovi glagolskih sintagmi imaju funkciju objekta ili priloške odredbe, dok je cela
sintagma najčešće u funkciji priloške odredbe za način ili vreme.

Primeri...
Imenička sintagme
Novak je naš najbolji teniser.
Beograd je glavni grad Srbije.
Volim moje rodno mesto.
Maslačak je zeljasta biljka.
Volim ulice moga grada.
Moj drug Marko voli jabuke.
Onaj plavi dečak trenira fudbal.
Baka mi je isplela kapu od vune.
Tvoja mala sestra je bezobrazna.
Maja mi je kupila malu drvenu kutiju.
Od druga sam dobio knjigu o šahu.
Ovo lepo putovanje neću zaboraviti.
Zakasnio je zbog gužve u gradu.
Ovo pesmu peva pevač bez talenta.
Mama će mi kupiti košulju od svile.
Maja je napravila tortu od čokolade.
Dobio sam košulju plave boje.
Obukla sam jaknu boje neba.
Naručio sam čaj sa limunom.
Reks je moj verni pas.
Televizor je u uglu sobe.
Donesi mi sok od višanja.
Knjiga je na drugoj polici.
Pridevska sintagma
Milan je veoma dobar fudbaler.
Moji prsti su izrazito vešti na gitari.
Predavanje je bilo neočekivano kratko.
Udarac mu je neverovatno slab.
Medvedi su zimi mnogo pospani.
Ova igra je naročito zanimljiva.
On je neobično brzoplet dečak.
Moj sestra je vrlo lepa devojka.
Veoma jak vetar srušio je krov.
Marko je mršav kao čačakalica.
Njegov plan nije dovoljno dobar.
Maja je vrednija od pčelice.
Moj drug je nekako smešan.
Lice joj je uplakano od sreće.
Ovja film je mnogo dosadan.
Čeka ih veoma teška borba.
Majino lice je belo kao sneg.
On je izrazito loš vozač.
Moj brat je brži od mene.
Daj mi onu zelenu olovku.
Ivan je brz kao munja.
Zemlja je vlažna od kiše.
Maja je lepa kao slika.
Priloška sintagma
Biće im izuzetno teško.
Govorio je jedva čujno.
On ne igra nimalo lepo.
On mi nekako loše peva.
Pobegao je daleko od mene.
Bio sam tamo nekoliko dana.
Otplivao je daleko od obale.
Čitao je knjigu vrlo pažljivo.
Moja kuća je veoma blizu.
Igrao sam danas jako dobro.
On daje koševe neverovatno precizno.
Maja ne obavlja posao dovoljno dobro.
Stisnuo mi je ruku strašno jako.
Odvezao se nedaleko od grada.
Milovao je njenu kosu vrlo nežno.
Otpevao je pesmu izrazito loše.
Došao je kući vrlo brzo.
Osećaš li se sigurno dobro?
Gledao me je mnogo čudno.
Izgledalo je skoro nemoguće.
Anja me slagala nekoliko puta.
Stao je bluzu.
Ne gledaj me tako nežno.
Glagolska sintagma
Otišao je odmahujući glavom.
Ispričavši priču, baka je zaćutala.
Oblaci prekrili nebo najavljujući kišu.
Slušajući muziku, sinula mu je ideja.
Kupio je auto, ne razmišljajući o ceni.
Šetajući gradom srela sam Marijanu.
Naučivši gradivo, otišao je na ispit.
Čuvši njegovo opravdanje, zinula je.
Zagrlila me je plačući od sreće.
Mirko je zaspao gledajući film.
Spazivši zmiju, jako je vrisnula.
Trčao je, ne osvrćući se nazad.
Berući trešnje, popeo se visoko.
Smeškao se gledajući svog oca.
Slušao me je klimajući glavom.
Čudila se gledajući moj crtež.
Deca se moraju dobro čuvati.
Otišao je misleći na tebe.
Knjige treba pažljivo čitati.
Nemoj me opet jako udariti.
Najsigurnije je sporo voziti.
NAPOREDNI ODNOSI MEĐU REČENICAMA
Kao što postoje naporedni odnosi među rečeničkim članovima, tako isto postoje i naporedni odnosi
među nezavisnim predikatskim rečenicama.

Naporedni odnosi među nezavisnim predikatskim rečenicama mogu biti:

☼ sastavni,

☼ rastavni,

☼ suprotni,

☼ zaključni,

☼ isključni.
Sastavni naporedni odnosi javljaju se među nezavisnim predikatskim rečenicama čije su radnje
paralelne i međusobno saglasne. Ove rečenice su istog smera i povezane su u jedan saglasan niz.
Glavni veznik za obeležavanje ovog odnosa je i, a ostali su ni, niti, pa, te.
Primeri:
Kupili smo cveće | i krenuli u posetu kod druga.
Ne izlazim na teren | niti igram košarku.

Kod nezavisnih predikatskih rečenica u sastavnom odnosu veznik može biti izostavljen. U tim
slučajevima obavezno se između rečenica piše zapeta.
Primer: Sedim kod kuće, | odmaram se | i čekam Miloša.
U sastavnom odnosu, gotovo nikada nema potrebe da se zapeta piše ispred veznika i, dok se ispred
veznika ni, niti, pa, te može pisati. Ako je veznik izostavljen zapeta je obavezna.
Primer: Ne izlazim na teren, | niti igram košarku.
Rastavni naporedni odnosi javljaju se među nezavisnim predikatskim rečenicama koje obeležavaju
različite radnje od kojih će se realizovati samo jedna. Glavni veznik za obeležavanje ovog odnosa je ili.
Zapeta se piše kada se veznik ili ponavlja u rečenici, a u ostalim slučajevima se uglavnom ne piše.
Primer: Posle škole idem na klizanje | ili ću voziti rolere.
Suprotni naporedni odnosi se javljaju među nezavisnim predikatskim rečenicama koje obeležavaju
nepodudarne ili suprotne radnje. Veznici za obeležavanje ovog odnosa su: a, ali, već, nego, no. Zapeta
je obavezna ispred svih suprotnih veznika
Primeri:
Maja je skrenula levo, | a ja sam otišao desno.
Mnogo sam učila, | no opet nisam sigurna u sebe.
Zaključni naporedni odnosi javljaju se među nezavisnim predikatskim rečenicama u kojima se
drugom rečenicom iznosi zaključak koji proističe iz prve rečenice. Ovaj odnos se ne obeležava
veznicima, već zaključnom rečcom dakle ili izrazom prema tome. Zaključni odnos se obavezno
obeležava zapetama, a nekada može dvema tačkama ili tačkom i zapetom.
 Primeri:
Počela je da duva košava, | dakle, biće danas hladno.
U gradu je zastoj, | prema tome, nismo mogli stići na vreme.
Nisam ponela džemper: | ne mogu na sneg.
Isključni naporedni odnosi se javljaju među predikatskim rečenicama u kojima se sadržaj druge
rečenice isključuje iz onoga što označava prva rečenica. Ovaj odnos se obeležava veznicima, odnosno
vezničkim spojevima: samo, jedino, samo što, jedino što. Isključni odnos se obavezno obeležava
zapetama.
Primeri:
Svi smo otišli iz učionice, | jedino je Maja ostala.
Sto je postavljen, | samo što još nismo upalili sveće.
Odlično skače u blok, | jednino što mu je raspon ruku mali.

U datim primerima rečenice u naporednom odnosu razdvojene su vertikalnom linijom | .

Primeri...
Sastavni naporedni odnos
Sedim, | čitam | i razmišljam.
Izbaci đubre | i kupi hleb.
Uveče idem na teren, | pa igram tenis.
Ne pušim, | niti pijem alkohol.
Nije učio, | te nije dobio peticu.
Rastavni naporedni odnos
Ići ću na more | ili ću otputovati kod tetke.
Ili kupi alat | ili ostavi zanat.

Odnesi mu knjigu | ili mu je pošalji po nekome.

Napiši mi pismo | ili me pozovi.
Ići ću kod Marka | ili ću igrati košarku.
Ili ću da dremam popodne | ili ću da čuvam decu.
Suprotni naporedni odnos
Dobio sam lepe skije, | ali ne znam da skijam.
Nisam spremala danas ručak, | već sam kupila ćevape.
Vreme je bilo lepo, | no ipak nismo šetali.
Ništa ne uči, | a ima dobre ocene iz svih predmeta.
Nisam bio u kupovini, | nego sam ostala kod kuće.
Zaključni naporedni odnos
Nisi me zvao, | dakle, ne misliš o meni.
Mislim, | dakle, postojim!
Petar nije bio u školi, | dakle, nisam mu mogao dati olovku.
Vetar je polomio koš, | prema tome, nećemo igrati košarku.
Završava se decembar: | počinje zima
Isključni naporedni odnos
Svi su došli, | samo je Vera ostala.
Volim sve sportove, | samo mi je fudbal dosadan.
Spremni smo za meč, | samo što imamo tremu.
Dobro igra basket, | jedino što je malo nizak.
Trenirao sam sve sportove, | jedino nikada nisam igrao ragbi.
Padežna sinonimija

Padeži su s jedne strane morfološka jezička jedinica jer čine sistem oblika u promeni
imenskih reči. S druge strane oni su sintaksička jedinica jer se njima reguliše sintaksička
funkcija reči u rečenici. Zahvaljujući padežima znamo da je reč ne samo u odgovarajućem
gramatičkom obliku, već i da ostvaruje određenu sintaksičku funkciju.

Zavisni padeži se najčešće javljaju kao predloško-padežne konstrukcije. Pomoću predloga

precizno se definišu značenja zavisnih padeža.
Pojava kada dva padeža, odnosno dve predloško-padežne konstrukcije, imaju isto ili slično
značenje naziva se padežna sinonimija. Ako se zamenom padeža u rečenici ne menja
sadržaj rečenice onda kažemo da su ti padeži sinonimni.

Predlozi kod sinonimnih predloško-padežnih konstrukcija:

ispred kuće pred kućom
ispod mosta pod mostom
posle škole nakon škole,
pored, kraj kapije uz kapiju
kao majmun poput majmuna
za sat kroz sat

Primeri sinonimnost padeža u rečenicama

Autobus je stao ispred škole. (genitiv)
Autobus je stao pred školom. (instrumental)
Reket mu je ispod kreveta. (genitiv)
Reket mu je pod krevetom. (instrumental)
Košulja dugih rukava. (genitiv)
Košulja sa dugim rukavima. (instrumental)
Posle završenog posla idemo na izlet. (genitiv)
Po završenom poslu idemo na izlet. (lokativ)
Stajala sam pored kapije. (genitiv)
Stajala sam uz kapiju. (akuzativ)
Ovde svakog dana pada sneg. (genitiv)
Ovde svaki dan pada sneg. (akuzativ)
Dao mi je čokolade. (genitiv)
Dao mi je čokoladu. (akuzativ)
Jede spanać na silu. (akuzativ)
Jede spanać silom. (instrumental)
 Proglasili su Mišu za pobednika. (akuzativ)
Proglasili su Mišu pobednikom. (instrumental)
On je poput mene. (genitiv)
On je kao ja. (nominativ)

Među padežnim sinonimima mogu postojati određene razlike. Neke razlike se tiču
rasprostranjenosti upotrebe, a neke značenja. Zavisno od toga u kojoj varijanti se koriste,
uz određene glagole se mogu upotrebiti različiti padeži. Naprimer uz glagol postati upotrbljavaju
se instrumental i nominativ, (postati loš / lošim), a uz glagol smetati upotrebljavaju se dativ i
akuzativ (smetati nekome / nekoga).

Kao primer možemo navesti i odrične prelazne glagole uz koje se mogu upotrebiti i slovenski
genitiv i akuzativ, iako se u poslednje vreme slovenski genitiv sve više zamenjuje akuzativom.
Primer:
Nisi ti video mora! (slov. genitiv)
Nisi ti video more! (akuzativ)
Kod razlika koje se tiču značenja pojedini predlozi mogu imati slična, ali ne i potpuno ista
značenja. Predlogpre + genitiv i predlog pred + akuzativ imaju slično vremensko značenje,
prethode nečemu, ali predlog pred podrazumeva i značenje neposrednosti (nešto se desilo
neposredno pre).
Primer:
Bio je oficir pre rata. (genitiv)
Bio je oficir pred rat. (akuzativ)
Predlozi pored + genitiv i uz + akuzativ imaju isto opšte značenje (blizina), ali predlog uz ima još
i značenje pribijenosti.
Primer:
Milan stoji pored zida. (genitiv)
Milan stoji uz zid. (akuzativ)