22.

Конгруенција: општи појмови

 КОНГРУЕНЦИЈА (СЛАГАЊЕ) је појава која формално обележава приписивање

садржаја придевских речи и глагола именичком, односно заменичком појму
Другим речима:
Конгруенција означава морфосинтаксичке везе између конгруентне речи/синтагме и
именичког конституента који условљава (контролише) избор конкретне вредности
конгруентних категорија у синтаксичким конструкцијама (синтагми и реченици)
 Елементи конгруенције:
1. КОНГРУЕНТНЕ РЕЧИ – придевске речи и глаголи
2. КОНТРОЛОРИ КОНГРУЕНЦИЈЕ – именице и заменице
3. КОНГРУЕНТНЕ КАТЕГОРИЈЕ: А) придевских речи – род, број, падеж
Б) глаголских речи – лице, број (и род)
 Типови конгруенције
Конгруентност наведених врста речи може бити:
1. ГРАМАТИЧКА КОНГРУЕНЦИЈА, када се слагање врши по облику
2. СЕМАНТИЧКА КОНГРУЕНЦИЈА, када се слагање врши по значењу
(остварује се слагањем лексичког садржаја реченичних делова који ступају у међусобне
односе и показују смисаоно јасан и логичан исказ који преноси поруку у комуникацији
Слагање речи у реченици врши се према њиховом лексичком значењу и према смислу онога
што оне самостално и у синтакасичким конструкцијама означавају; таквим везама речи и
реченичних делова обезбеђује се семантичка конгруенција, а истовремено са њеним
успостављањем међу деловима реченице успоставља се и граматичка конгруенција
 Конгруенција придевских речи
 Конгруенција чланова именичког конституента остварује се на два начина:
1. КООРДИНИРАЊЕМ НАПОРЕДНОГ ОДНОСА:
Милан и Петар читају књигу.
Она има уџбеник и приручник.
2. КОНГРУЕНТНИМ ВЕЗАМА ПРИДЕВСКЕ РЕЧИ СА ГЛАВНИМ ЧЛАНОМ
СИНТАГМЕ:
хладан ветар – хладне струје- хладно поднебље
 Конгруентност зависног члана у именичкој синтагми остварује се слагањем у роду, броју
и падежу (граматичка конгруенција), као и слагањем у значењу и смислу њених
чланова (семантичка конгруенција)
 ДВОЈАКА КОНГРУЕНЦИЈА АТРИБУТА СА ИМЕНИЦОМ јавља се у сладећим
случајевима:
уз именице неподударног граматичког и природног рода:
велики вођа (једнина, мушки род), велике вође (једнина, женски род)
уз двородне именице:права луталица – прави луталица
уз збирне именице: храбра браћа – драга унучад
уз бројне именице: највреднија тројица
 Конгруенција глагола
 Глаголски предикат се са субјектом увек слаже у лицу и броју, а у РОДУ само у
случајевима када је предикат исказан сложеним глаголским обликом, образованим помоћу
радног или трпног глаголског придева
Марко студира у Београду.
Марко је студирао у Београду, док је Ивана радила у Новом Саду.
Обележја конгруенције:
1. ЛИЧНИ НАСТАВАК ЈЕДНИНЕ
2. НАСТАВАК ЗА РОД
 Када субјекат садржи више именица различитог рода, тј. када је реч о НАПОРЕДНОЈ
СУБЈЕКАТСКОЈ КОНСТРУКЦИЈИ, предикат има облик множине мушког рода:
 Мој друг и његова сестра су били на летовању.
У случајевима када се у напоредној субјектаској конструкцији нађу именице истог рода,
предикат са њима конгруира у роду и броју:
Мој друг и његов брат су били на мору.
Моја другарица и њена сестра су биле на мору.
Јарад и јагњад су скакутала ливадом.
 У БЕЗЛИЧНИМ РЕЧЕНИЦАМА и РЕЧЕНИЦАМА СА ЛОГИЧКИМ СУБЈЕКТОМ
предикат је у неутралном облику, односно у 3. лицу једнине средњег рода
Свитало је.
Било је кише.
 Уз ИМЕНИЦЕ СА НЕПОДУДАРНИМ ПРИРОДНИМ И ГРАМАТИЧКИМ
РОДОМ могућа је двојака конгруенција:
Одељенски старешина је ушао у разред. – Одељенске старешине су ушле/су ушли у
разред.
Луталица је отишао/отишла. – Луталице су отишли/отишле.
 Уз ЗБИРНЕ ИМЕНИЦЕ предикат обично стоји у множини, али се користи и облик
једнине
Моја унучад су отишла/је отишла на море.
 Уз ОСНОВНЕ БРОЈЕВЕ до 4, када стоје уз именице мушког и средњег рода предиакт је
у множини
Три вола/телета су продата.
Уз ОСНОВНЕ НЕПРОМЕНЉИВЕ БРОЈЕВЕ предиакт стоји у облику једнине, мада се
може употребити и облик множине:
Пет ученика/ученица је положило пријемни испит.

23. Граматичка и семантичка конгруенција у роду и броју

 ГРАМАТИЧКИ И ПРИРОДНИ РОД

 У свакој од именских врста речи постоје морфолошке ознаке за род, као граматичку
категорију засновану на разлици пола у природи
 Граматика српског језика разликује појмове и термине граматички и природни род
 ГРАМАТИЧКИ РОД именица је граматичка категорија која се одређује на основу
граматичких карактеристика именице, тј. њене деклинације, па су тако:
 Именице граматичког мушког рода оне именице чији се номинатив једнине
завршава нултим наставком, односно сугласником у терминологији традиционалне
граматике
(висок)зид, (стари) град, (леп) мушкарац
 Именице граматичког женског роде оне именице чији се номинатив једнине
завршава наставком –а
(наша) кућа, (сува) трава, (млада) жена
 Именице граматичког средњег рода оне именице чији се номинатив једнине
завршава наставцима –о или –е
(њихово) село, (мирно) море, (живахно) дете
На основу ове категорије иманице српског језика разврстане су 4 деклинационе врсте:
I деклинациона врста: именице мушког и средњег рода
II деклинациона врста: именице средњег рода
III и IV деклинациона врста: именице женског рода
 ПРИРОДНИ РОД ИМЕНИЦА је лексичко-семантичка категорија која има знатне
реперкусије на граматички род, а која се одређује на основу значења саме именице:
 Природни мушки род имају именице са значењем особа/јединки мушког пола:
(његов) отац, (вредан) ученик, (страшан ) лав
  Природни женски род имају именице које означавају особу/јединку женског пола:
(наша) мајка, (вредна) ученица, (зелена) жаба
 Природни средњи род имају именице са значењем младунаца, људских или
животињских: (њихово) чедо, (лепо) дете, (жуто) пиле
 Између граматичког рода именице и пола њоме означеног бића постоји систематска веза,
донекле дефинисана деклинационим врстама именица; међутим, у неким случајевима
постоји неслагање између граматичког рода, одређеног према промени именице, и
природног рода, одређеног према полу означене јединке
 У случајевима неподударања граматичког и природног рода конгруентна реч се може
слагати са:
1. Граматичким родом, када говоримо о ГРАМАТИЧКОЈ КОНГРУЕНЦИЈИ, односно о
СЛАГАЊУ ПО ОБЛИКУ:
2. Природним родом, када говоримо о СЕМАНТИЧКОЈ КОНГРУЕЦИЈИ, односно
СЛАГАЊУ ПО ЗНАЧЕЊУ:
Најважнији случај неподударности граматичког и природног рода представљају именице III
деклинационе врсте које означавају особе мушког пола; реч је о именицама граматичког
женског а природног мушког рода, односно:
1. заједничким именицама типа слуга, судија, газда, војвода...
2. властитим именицама типа Никола, Јовица, Стева, Пера...
 У једнини могућа је само семантичка конгруенција
Онај судија је дошао.
 У множини је заступљенија граматичка конгруенција, мада се слагање може
вршити и по значењу
Оне судије су дошле. – Они судије су дошли.
Поред ова два типа именица, III деклинационој врсти припадају и именице које се односе и на
лица мушког и на лица женског пола, типа пијаница, кукавица, скитница, будала, ухода,
муштерија... код којих су и у једнини и у множини могућа оба типа конгруенције, када је
њима означена особа мушког пола:
Она пијаница је дошла. – Оне пијанице су дошле.
Онај пијаница је дошао. – Они пијанице су дошли.

 ГРАМАТИЧКИ И РЕАЛНИ БРОЈ

 Поред граматичког броја, који зависи од облика именица, за конгруенцију је у неким
случајевима важан и РЕАЛАН БРОЈ, заснован на броју означених појмова
 Неподударање ове две категорије карактеристично је пре свега за оне збирне именице
које се употребљавају и као суплетивна множина (деца, браћа, чељад, унучад, пилад...)
Збирне именице имају само облике једнине, а означавају скуп појмова, тј. више
појмова узетих као целина; неке збирне именице, првенствено оне на -ад
функционишу и као множински облик одговарајућих именица које немају облик
системске множине (дете, брат, чељаде, унуче, пиле...), те су стога бројиве (петоро
деце, троје чељади...)
 За конгруенцију је битно да су овакве збирне именице по граматичком броју у једнини,
али им је реални број множина
 Конгруенција:
1. ЗБИРНЕ ИМЕНИЦЕ које се мењају по ЈЕДНИНИ III ВРСТЕ, типа деца, браћа
 Атрибут се слаже по облику, као и део предиката који разликује род и стоје у
једнини женског рода
 Део предиката у личном облику конгруира по значењу, дакле стоји у множини
Сва деца су дошла. – Она браћа су певала.
Исти је случај и са иманицама ГОСПОДА, ВЛАСТЕЛА(Та господа иду на
пријем.), осим у случајевима када су употребљене као праве збирне именице, када
и глагол у личном облику стоји у једнини:
 У том друштву властела живи удобно.
2. ЗБИРНЕ ИМЕНИЦЕ НА –АД, које се мењају по ЈЕДНИНИ IV ВРСТЕ, типа
чељад:
 Атрибут и део предиката који разликује род слажу се по облику (једнина,
женски род)
 Глагол у личном облику се може слагати и по облику и по значењу
Сва чељад је дошла/су дошла.

24. Конгруенција са партитивним и паукалним синтагмама

 При слагању конгруентних речи са партитивним и паукалним синтагмама у функцији субјекта

јавља се неколико типова конгруенције

 ПАРТИТИВНЕ СИНТАГМЕ
 Главна карактеристика овог типа синтагми јесте неподударност њихове синтаксичке
структуре и значења (центар синтагме је број, али је за значење саме синтагме битна
именица у функцији допуне), из чега проистиче ПРАВИЛНОСТ УПОТРЕБЕ ОБА
ТИПА КОНГРУЕНЦИЈЕ
 Партитивне синтагме са НЕПРОМЕНЉИВИМ ОСНОВНИМ БРОЈЕВИМА, односно
ПРИЛОЗИМА ЗА КОЛИЧИНУ мало, много, неколико...
 Граматичка конгруенција: пошто су у питању непроменљиви бројеви, који за
конгруенцију представљају непроменљиве речи , конгруентне речи стоје у ЈЕДНИНИ
СРЕДЊЕГ РОДА
Пет људи/жена/писама је дошло.
Неколико људи/жена/писама је дошло.
 Семантичка конгруенција: будући да број увек означава више од једног појма јавља
се МНОЖИНА, а род одговара роду именице:
Оних пет људи су дошли. – Оних пет жена су дошле.
Оних неколико писама су дошла.
Атрибут се слаже са именицом по значењу, док је у предикату могуће слагање и са
именицом и са бројем/прилогом и по облику и по значењу
 Партитивне синтагме са ЗБИРНИМ БРОЈЕВИМА
 Граматичка конгруенција: конгруентне речи стоје у облику ЈЕДНИНЕ СРЕДЊЕГ
РОДА, а предикат конгруира са бројем
Оно двоје деце је дошло.
 Семантичка конгруенција: када су збирне именице допуњене именицом која
означава лица различитог пола, предикат се слаже са именицом по облику и по
значењу
Двоје ученика је дошло. – Двоје ученика су дошли.
 Партитивне синтагме са БРОЈНИМ ИМЕНИЦАМА НА -ИЦА
(именице природног мушког рода с реалним бројем множине, које се мењају по III
деклинационој врсти, а имају граматички женски род у једнини)
 Атрибут је обавезно у ЖЕНСКОМ РОДУ, дакле граматички конгруира са обликом
бројне именице
 Део предиката у личном облику семантички конгруира са синтагмом
 Део предиката који разликује род слаже се са бројном именицом и по облику и по
значењу
Она двојица ученика су дошла/дошли.

 ПАУКАЛНЕ СИНТАГМЕ
 Паукалне синтагме са именицама мушког рода одликују се обликом на –а, па би, по
граматичком слагању, атрибут и део предиката који разликује род такође требало да стоје у
облику паукала, док би, по семантичком слагању, требало да се јави облик множине
мушког рода
Она два/оба/обадва/три/четири човека су дошла/дошли.
Конгруентни атрибут слаже се по облику
Део предиката који разликује род слаже се по значењу
Део предиката у личном облику слаже се и по облику и по значењу
 Када је у паукалним синтагмама употребљена именица женског рода који нема посебан
облик за паукал конгруенција се врши на уобичајен начин, илустрован примером:
Оне две жене су дошле.
 Када су упитању именице средњег рода, паукални облик и облик множине средњег рода
формално се подударају:
Она три писма су стигла.