Именице

Именице су речи којима се именују бића, предмети и појмови.

Граматичке категорије именица

Именице имају три граматичке категорије: род, број и падеж.
Напомена. – Број и падеж су обличке категорије (јер свака именица има
различите облике у једнини и множини, одн. у падежима). Род је само
класификациона категорија (јер једна именица има само један род, али различите
именице делимо у групе према томе да ли су мушког, женског или средњег рода).

Код именица се разликују две врсте рода – природни и граматички. Природни

род имају именице које означавају бића која разликују пол (човек – мушки род, жена
– женски род, дете – средњи род (за млада бића)). Граматички род имају све име-
нице, а код именица које означавају нешто неживо граматички род се одређује према
придевској заменици која стоји уз именицу: та рука, тај цвет, то ћебе; односно по
угледу на именице са природним родом (венац – мушки род, рука – женски род,
сунце – средњи род).
Неке именице имају природни мушки род а граматички женски род: слуга, судија,
момчина, тата, Никола, Сима итд.; одн. природни мушки и граматички средњи род:
стрико, Радоје, Павле итд. Мањи број именица има и мушки и женски граматички
род: тај/та пијаница, лола, пивопија, прзница, раскош, дерикожа итд.
Већина именица има једнину и множину. Међутим, за неке именице је каракте-
ристично да имају само једнину (сингуларија тантум) или само можину (плуралија
тантум). Уз бројеве два, три, четири и оба именице стоје у облику паукала (мали
број): два човека, три детета. То су остаци некадашње двојине.
Именице се мењају по падежима (у оба броја), којих у српском језику има седам:
номинатив, генитив, датив, акузатив, вокатив, инструментал, локатив. Промена по па-
дежима врши се тако што се на граматичку основу именице додају наставци за облик
(падежни наставци). Употреба појединих падежа зависи од функције коју именица
има у реченици.

Подела именица према значењу:

Именице се према значењу, прецизније, могу поделити на:
– Властите именице,
– Заједничке именице,
– Збирне именице,
– Градивне именице,
– Апстрактне,
– Глаголске,
– Бројне.

1
 Властите именице именују појединачне појмове (људе, животиње, географске
појмове, небеска тела итд.), нпр. Весна, Београд, Сунце итд. По правилу имају једнину,
осим, у ретким случајевима, кад више појмова има исто име (нпр. На нашој групи има
више Јелена). Неке властите именице имају само облике множине (pluralia tantum):
Сремски Карловци, Пале, Вреоци, Алпи итд.
Заједничким именицама именују се бића и предмете који имају заједничке осо-
бине: човек, жена, дете, супа; грана, алатка итд. Углавном имају оба броја. Неке за-
једничке именице имају само облике множине: наочаре, панталоне, богиње, новине,
уста, врата итд. Да су ове именице увек у множини, може се видети и по облику
глагола који се с њима слаже: Наочаре су скупе, Богиње су га прошле, Боле ме леђа
итд. Неке заједничке именице немају регуларну множину, већ имају суплетивне
облике: човек : људи, пиле : пилићи (а постоји и збирна именица пилад), јаре : јарићи
итд. Заједничке именице могу имати и само једнину (купус).
Збирне именице означавају неко мноштво као целину (идеја целине је важнија
од појединачног члана): цвеће, деца, грожђе, браћа, пилад итд. Ове именице обликом
једнине означавају неодређено мноштво, па имају само једнину. Неке заједничке и-
менице, као што су нпр. дете или брат, немају регуларне облике множине, па се као
суплетивна множина употребљавају збирне именице деца и браћа.
Од многих заједничких именица може се саградити збирна именица, иако оне
имају своју правилну множину: цвет, цветови, цвеће; грана, гране, грање итд.
Градивне именице означавају неку материју (од које се, често, нешто састоји,
гради): вода, дрво, песак, ваздух итд. И ове именице имају само облике једнине –
обликом једнине може се означити било која количина материје (зрно песка, лопата
песка). Ове именице могу имати и облик множине, али у тим случајевима оне мењају
значење и нису више градивне именице: У хемији се изучавају различите врсте вода.
Апстрактне именице означавају апстрактне појаве: љубав, мисао, радост, ле-
пота, поверење, доброта итд. Оне углавном имају и једнину и множину (ређе имају
само једнину, нпр. именица мир, доброта, скромност итд.).
Глаголске именице именују радњу, стање, збивање (певање, берба, одлазак,
изградња итд.).
Бројне именице означавају број мушких особа (тројица = три мушкарца), називе
оцена (двојка, петица) и неке бројеве (стотина, хиљада, милион, милијарда).

Промена именице (деклинација)

Промена именица по падежима назива се деклинација. Падежи се добијају на
питања постављена падежним облицима упитне заменицом КО (за жива бића) и ШТА
(за ствари):
Номинатив: ко, шта;
Генитив: (од) кога, чега;
Датив: коме, чему;
Акузатив: (у) кога, (у) шта;
Вокатив: хеј (дозивање);
 Инструментал: (с) ким, чим;
Локатив: (о) коме, чему.
Правилним одговором на постављено питање добија се тражени падежни облик
именице. Међу падежним облицима постоји падежна хомонимија. Тако су датив и
локатив (и у једнини и у множини) увек исти (а у множини још и инструментал), исти
могу бити номинатив и акузатив или генитив и акузатив итд. Ти се падежи препознају
у контексту јер имају различите синтаксичке функције и значења.
Именице мушког рода мењају се на следеће начине:
Једнина Множина
Н дечак-ø, ручак-ø зид-ø дечац-и, ручк-ов-и зид-ов-и
Г дечак-а, ручк-а зид-а дечак-а, ручк-ов-а зид-ов-а
Д дечак-у, ручк-у зид-у дечац-има, ручк-ов-има зид-ов-има
А дечак-а, ручак-ø зид-ø дечак-е, ручк-ов-е зид-ов-е
В дечач-е, ручк-у зид-е дечац-и, ручк-ов-и зид-ов-и
И дечак-ом, ручк-ом зид-ом дечац-има, ручк-ов-има зид-ов-има
Л дечак-у, ручк-у зид-у дечац-има, ручк-ов-има зид-ов-има

Ову промену имају именице мушког рода које у номинативу једнине имају нулти
наставак (-ø). Именице мушког рода које означавају бића (људско биће или живо-
тиња) имају у једнини облик акузатива једнак облику генитива, а именице мушког
рода које означавају предмете (укључујући и биљке) имају у једнини облик акузатива
једнак облику номинатива. Именица може имати различита значења и у једном да
означава живо а у другом неживо (Видео сам миша / Купио сам миш (за рачунар)).
Већина једносложних и многе двосложне именице мушког рода испред наставака у
множини имају и уметак -ов-/-ев- (нпр. снови, мишеви); а некада су могући и двојни
облици: бркови/брци, снови/сни, вукови/вуци итд. У инс. јд. наставак је -ом или -ем
(углавном) у зависности од тога да ли се основа завршава непалаталним или палатал-
ним сугласником или сонантом (дечак-ом, коњ-ем али пут-ем).
У вокативу једнине наставак је -е, а може бити и -у, ако се основа завршава на
предњонепчани сугласник или сонант (певачу, коњу). Именице код којих се основа
завршава на р могу имати у вокативу наставак -е и/или -у (професоре, командире/ко-
мандиру, инжењеру). Неке именице, а нарочито имена и презимена страног порекла
имају вокатив идентичан са номинативом: тетак; Мишел, Мачек; али и домаћа пре-
зимена (на -ац, -ов, -ев): Узелац, Милутинов, Ђурђев.
Именице које означавају мушка имена и завршавају се на -о (са дугоузлазним ак-
центом) могу се мењати по овој промени (Иво, Ива, Иву итд.) или по промени име-
ница ж. р. на -а (Иво, Иве, Иви итд.).
Именице страног порекла као што су ауто и торнадо у једнини су мушког рода а
у множини средњег.
Неколико именица ове промене у ген. мн. има наставак -и и -ију (степени,
гостију, костију).
 Ову промену имају и именице страног порекла које се завршавају вокалом који
се задржава у свим падежима као део основе: купе (купеа, купеу итд.), интервју
(интервјуа, интервјуу итд.), биро (бироа, бироу итд.), жири (жирија, жирију итд.).

Именице средњег рода могу се мењати на следеће начине:

Једнина Множина
Н село име дугме сел-а имен-а дугмет-а
Г сел-а имен-а дугмет-а сел-а имен-а дугмет-а
Д сел-у имен-у дугмет-у сел-има имен-има дугмет-има
А сел-о име дугме сел-а имен-а дугмет-а
В сел-о име дугме сел-а имен-а дугмет-а
И сел-ом имен-ом дугмет-ом сел-има имен-има дугмет-има
Л сел-у имен-у дугмет-у сел-има имен-има дугмет-има

Именице средњег рода (које у номинативу једнине имају наставак -о или -е; ова
разлика остаје и у наставку за инс. -ом/-ем) имају сличну промену као именице
мушког рода, само што и у једнини и у множини имају једнаке облике номинатива,
акузатива и вокатива. Неке именице средњег рода наставке за облик додају на основу
проширену сугласницима -н- или -т- (име, имена; дете, детета).
Именице око и ухо у мн. прелазе у ж. род (а наставци су на -и: очи, очију, очима,
очи, очи, очима, очима).

Именице женског рода имају две промене:

Једнина Множина Једнина Множина

Н девојк-а девојк-е ствар-ø ствар-и
Г девојк-е девојак-а ствар-и ствар-и
Д девојц-и девојк-ама ствар-и ствар-има
А девојк-у девојк-е ствар-ø ствар-и
В девојк-о девојк-е ствар-и ствар-и
И девојк-ом девојк-ама ствар-ју, ствар-и ствар-има
Л девојц-и девојк-ама ствар-и ствар-има

Именице ж. рода које у ном. имају наставак -а имају сасвим другачију промену у
односу на именице ж. рода које у номинативу имају наставак -ø. По првој промени
мењају се и именице које имају природни мушки род (владика, судија, тата, Пера).
У вокативу прве промене наставак је -о, али има и именица код којих је вокатив једнак
номинативу (Ана, Весна).
Код друге промене у инструменталу јд. могући су двојаки наставци -(ј)у и -и (ра-
дошћу, речју, ствари).
 Мањи број именица, које су настале од придева, задржале су придевску промену:
дежурни, пожарни, разредни, председавајући итд. (дежурни, дежурног, дежурном
итд.); као и нека презимена: Црњански, Троицки и сл.
Неке именице страног порекла су непроменљиве: леди, мадам, беби, бофл
(роба), гала (ручак), деци (децилитар), жиро (рачун), кимоно, мачо, мис, сер, хаику,
џију-џицу, Џејн итд.