Није срамота и није штета

не знати, али и срамота је и

штета је претварати се да
знаш оно што не знаш

Лав Н. Толстој
ПРОМЕНА ИМЕНИЦА
Поновимо!
• Промена именских речи по падежним
облицима назива се деклинација
• По правилу, именице имају облике оба броја
(једнине и множине)
• Именице су груписане у именичке врсте
према категорији граматичког рода
• Правило:
– мушки род -ø
– женски род -а
– средњи род -о/ -е
Промена именица I врсте
• По првој именичкој промени (а промени)
мењају се именице:
мушког рода са -ø наставком у номинативу
једнине
мушког рода и мушка имена са наставком -о/ -е
средњег рода са наставком -о/ -е (+ именица
доба)
средњег рода са наставком -о/ -е које у косим
падежима проширују граматичку основу -н-/ -т-
1. задатак
• Пред вама се налазе именице I врсте.
човек-ø зид-ø Марк-о Ђорђ-е сел-о пољ-е доб-а бур-е им-е

• Напишите све падежне облике датих

именица!
• Покушајте да уочите одлике промене
именица I врсте.
Проверимо!
Н. човек-ø зид-ø Марк-о Ђорђ-е сел-о пољ-е доб-а бур-е им-е

Г. човек-а зид-а Марк-а Ђорђ-а сел-а пољ-а доб-а буре-т-а име-н-а

Д. човек-у зид-у Марк-у Ђорђ-у сел-у пољ-у доб-у буре-т-у име-н-у

А. човек-а зид-ø Марк-а Ђорђ-а сел-о пољ-е доб-а бур-е им-е

В. човеч-е ------ Марк-о Ђорђ-е ------ ------ ----- ------ ------

И. човек-ом зид-ом Марк-ом Ђорђ-ем сел-ом пољ-ем доб-ом буре-т-ом име-н-ом

Л. човек-у зид-у Марк-у Ђорђ-у сел-у пољ-у доб-у буре-т-у име-н-у

 Шта уочавамо?
• Именице које имају категорију живо + имају обличко једначење
Г = А, а именице које имају категорију живо – имају обличко
једначење Н = А.
• Све именице прве промене у једнини имају обличко једначење Д
= Л, с тим што је локатив везан падеж који увек иде с предлогом
и означава место или предмет говора, а датив може бити и
слободан (без предлога) и означава правац или циљ кретања.
• Именице које имају категорију живо + имају облике вокатива, и
ако се завршавају на веларни консонант (К, Г, Х), долази до
палатализације; ненепчани имају наставак -е; предњонепчани
наставак -у; а ако се завршавају на -Р, наставак може бити -е/ -у
(цар-е/ -у).
• Именице које се завршавају на мек консонант (Ј, Љ, Њ, Ш, Ж, Ћ,
Ђ) у облику инструментала једнине имају наставак -ем .
 2. задатак
• Напишите промену овух именица у множини.

Н. људ-и зид-ов-и сел-а пољ-а доб-а бур-ад име-н-а

Г. људ-и зид-ов-ā сел-ā пољ-ā доб-ā бур-ад-и име-н-ā

Д. људ-има зид-ов-има сел-има пољ-има доб-има бур-ад-има име-н-има

А. људ-е зид-ов-е сел-а пољ-а доб-а бур-ад Име-н-а

В. људ-и ----- ----- ------ ----- ------ --------

И. људ-има зид-ов-има сел-има пољ-има доб-има бур-ад-има име-н-има

Л. људ-има зид-ов-има сел-има пољ-има доб-има бур-ад-има име-н-има

 Шта уочавамо?
• Властите именице, по правилу, немају облике
множине.
• По правилу, једносложне и неке двосложне
именице мушког рода у множини добијају
проширење - ов -/ - ев -.
• Све имају наставак -ā (дуго а) у генитиву
множине (* СУПЛЕТИВНИ ОБЛИК (човек –
људи)).
• Код свих постоји обличко једначење Д = И = Л.
Промена именица II врсте
• По другој именичкој промени (е промени)
мењају се именице:
женског рода са наставком -а у номинативу
једнине;
природног мушког, а граматичког женског
рода (кадија, судија, слуга, тата, деда) са
наставком -а;
хипокористици (надимци мушких имена и
имена од мила (бата, сека, дека));
мушка имена са наставком - а
3. задатак
• Напишите промену следећих именица:
жена чаша владика Раша бата

Н. жен-а чаш-а Н. владик-а Раш-а бат-а

Г. жен-е чаш-е Г. владик-е Раш-е бат-е
Д. жен-и чаш-и Д. владик-и Раш-и бат-и
А. жен-у чаш-у А. владик-у Раш-у бат-у
В. жен-о ----- В. владик-о Раш-о бат-о
И. жен-ом чаш-ом И. владик-ом Раш-ом бат-ом
Л. жен-и чаш-и Л. владик-и Раш-и бат-и
Шта уочавамо?
• имају исте наставке иако неке именице
имају категорију живо+, а друге живо-
(изузев вокатива);
• У вокативу је наставак -о, иако можемо да
чујемо и наставак -а, и наставак -е (-ица);
• Све именице друге промене у једнини
имају обличко једначење Д = Л;
• У инструменталу је наставак увек -ом.
 4. задатак
• Напишите промену ових именица у множини и
објасните шта уочавате!
Н. жен-е чаш-е владик-е бат-е
Г. жен-ā чаш-ā владик-ā бат-ā
Д. жен-ама чаш-ама владик-ама бат-ама
А. жен-е чаш-е владик-е бат-е
В. жен-е ------ владик-е бат-е
И. жен-ама чаш-ама владик-ама бат-ама
Л. жен-ама чаш-ама владик-ама бат-ама
Уочили смо!
• Обличко једначење Н = А;
• Наставак -ā у генитиву множине;
• Властите именице, по правилу, немају
облике множине;
• Код свих постоји обличко једначење Д = И
= Л.
 Промена именица III врсте
• По овој именичкој промени (и промени) мењају
се именице женског рода које се завршавају на
нулти наставак (-Ø) у номинативу. 
Са завршетком –ОСТ: Са завршетком – СТ: Са завршетком на
друге сугласнике:
младост, страст, бол,
старост, част, кап,
радост, маст, крв,
жалост, свест, цев,
лудост, болест, смрт,
глупост, кост... лаж,
милост, ваш (вашка)
храброст кокош (кокошка)
... доб (доба)
...
5. задатак
• Напишите промену именица КРВ и КОСТ у
једнини и у множини!

Н. крв-ø Н. кост-ø кост-и

Г. крв-и Г. кост-и кост-ију
Д. крв-и Д. кост-и кост-има
А. крв-ø А. кост-ø кост-и
В. ------ В. ----- ------
И. крв-и/ -ју И. кост-и / -ју кост-има
Л. крв-и Л. кост-и кост-има
Запазили смо!
У једнини
• Долази до обличког једначења Н = А;
• И обличког једначења Г = Д = (И) = Л;
• Наставак у инструменталу -и / -ју (први се
јавља када уз именицу стоји атрибут).

У множини
• Обличко једначење Н = А;
• Код свих постоји обличко једначење Д = И
= Л.