Које су гласовне промене извршене у следећим речима:

спој - спојеви - дисимилација вокала

прати - перем - превој вокала а-е

част- часно - губљење сугласника

нож - ножем - дисимилација

мојег- моeг- моог - мог - губљење сугласника (ј), асимилација ( е=о), сажимање
самогласника (о+о=о)

мојег- мојега - покретни самогласници

кад- када - покретни самогл.

месец - месецом - дисимилација вокала

моме - мом - покретни самогл.

ђак- ђачић - палатализација

мука - муци - сибиларизација

читалац- читаоци - промена л у о и непостојано а

раштимовати- раз+штимовати - разштимовати- расштимовати - рашштимовати-

раштимовати

кеј - кејом - дисимилација вокала

страст - страсно - губљење сугласника

родити -рађати - превој вокала о-а

радост - радошћу -радост+ју- радостју - радосћу - радошћу - јотовање, једначење сугл. по месту
творбе
врабац - врапци - врабаци- врабци- врапци - непостојано А, једначење сугл. по звучности
Дисимилација вокала представља разједначавање гласова да би се избегло
нагомилавање више истих или сродних гласова у непосредној близини:
Примери:
спреј - спрејови, зет - зетови, крој - кројеви, ној- нојеви, коњ - коњем

Асимилација самогласника је гласовна промена при којој се различити самогласници

изједначавају.

Сажимање самогласника је гласовна промена којом се два иста самогласника спајају у

један дуги самогласник.

Примери:

Сажимање самогласника након преласка Л у О

Пример: СТО

столови – стол – стоо (прелазак Л у О) – сто (сажимање)

Асимилација и сажимање самогласника након губљења сугласника

Пример: КОГ

којег – коег (губљење сугласника Ј) – коог (асимилација самогласника О и Е) – ког

(сажимање)

Изузеци од сажимања самогласника

Сажимање самогласника се не врши у речима код којих би се применом ове гласовне

промене изгубио прави смисао речи;

Примери: поочим, црноок, зоологија, поодмаћи, самоодбрана, антиисторијски

У речима страног порекла:

Примери: зоологија, координација, вакуум...

Непостојано А у српском језику има двозначну улогу. Оно означава:

а) сам глас А и

б) гласовну промену.

Гласовна промена непостојано А је промена која настаје када се самогласник А у неким

речима и облицима речи изгуби, па се опет појављује у другим облицима тих истих
речи.

Непостојано А се појављује у следећим случајевима:

стакло - стакала, борац- борци- бораца, добар- добра, такав- таква

Губљење сугласника је гласовна промена при којој, када се нађу један поред другог два
иста или слична сугласника, један од њих се губи ради лакшег изговора.

Губљење сугласника се јавља у следећим случајевима:

АУТОБУСКИ

аутобус + ски – аутобусски – аутобуски (губљење сугласника С)

БЕЗУБИ

без + зуби – беззуби – безуби (губљење сугласника З)

СЛАДОЛЕЏИЈА (губљење сугласника Д)

сладолед – сладоледџија – сладолеџија

Када се сугласници Д и Т нађу у сугласничким групама тешким за изговор (СТН, ШТН, СТЉ,
СТК, СТЛ):

ПОЗОРИШНИ

позориште – позориштни – позоришни (губљење сугласника Т у сугласничкој групни ШТН)

ЖАЛОСНА

жалост – жалостан – жалостна – жалосна (губљење сугласника Т у сугласничкој групни

СТН)

До губљења сугласника не долази у следећим случајевима:

Код суперлатива придева који почињу гласом Ј,

Примери: најјачи, најјаснији, најјужнији, најјаднији, најјефтинији, најједноставнији...

Код удвајања сугласничких група,

Примери: ваннаставни, тридесеттрећина, шестсто, шестстогодишњица, транссибирски,

отцепити, потчинити, црноока, неефикасан, отчеппити, преддржавни, четрдесеттрећи,
поддијалект...

У речима страног порекла.

Примери: спортисткиња, протестни, телефонисткиња, аористни, финалисткиња,

челисткиња, контекстни, компјутеристкиња, активисткиња, пацијенткиња, шахисткиња,
азбестни...

Превој вокала
Под превојем вокала подразумевају се вокалске промене у корену речи (у различитим
облицима једне речи или у породици речи). Оне се јављају:

у промени глаголских облика:

родити:рађати о-а
узети:узимати е-и
помаћи:помицати а-и
оборити:обарати о-а

творби речи:
тећи:ток е-о
бирати:избор а-о
звати:зов а-о
убрисати:убрус и-у
у промени дужине и акцента слога:

лѐћи:лéгати
ѝзмислити : изми́шљати.

ЈОТОВАЊЕ

Јотовање је гласовна промена у којој се сонант Ј спаја са сугласницима испред себе који
нису предњонепчани сугласници (З, С, Д, Т, Н, Л, К Г, Х) и на тај начин даје предњонепчане
сугласнике (Ж, Ш, Ђ, Ћ, Њ, Љ, Ч).

Б+Ј БЉ дебео- деб-л-ји= дебљи

В+Ј ВЉ сув-сув-л-ји= сувљи
Г+Ј Ж снег+ји= снежни
Д+Ј Ђ млад+ји= млађи
З+Ј Ж брз+ји = бржи
К+Ј Ч јак+ји= јачи
Л+Ј Љ далек- дал+ји= даљи
М+Ј Љ грм- грм-л-је= грмље
Н+Ј Њ грана- гран+је= грање
П+Ј П+Љ глуп+ји= глупљи
С+Ј Ш писати - пис+јем = пишем
Х+Ј Ш махати - мах+јем= машем
Т+Ј Ћ прут+је= пруће
Ц+Ј Ч ницати - ниц+је= ниче

Код глагола чија се презентска основа завршава на К, Г, Х, ако глагол остаје непромењен у
трећем лицу множине презента извршена гласовна промена је палатализација. У осталим
случајевима извршено је јотовање.

Пример: ПЕЧЕМ

ЈА печем – ОНИ пеку. (Извршена гласовна промена је палатализација)