Непроменљиве врсте

речи
ВЕЗНИЦИ, УЗВИЦИ, РЕЧЦЕ
АУТОРИ:

ГОРДАНА СТЕВАНОВИЋ

МАРИЈА ПРОКИЋ
Везници су непроменљиве, помоћне речи које повезују речи,
синтагме и реченице и означавају врсту те везе.

Према типу везе везнике можемо поделити на:

Напоредне • саставни: и, па, те, ни, нити

повезују речи, • супротни: а, али, но, него, већ
синтагме и реченице • раставни: или

Зависне • изрични: да, како

повезују зависне
реченице и зависни • временски: кад, док, чим, пошто
члан синтагме • узрочни: јер, пошто, што
• условни: ако, кад, да, уколико
• допусни: иако, мада, премда
 Функцију зависних везника врше и везнички изрази који садрже две или
више речи: као да, као што, пре него што, него што, него да
 Улогу везника имају и:
- односно-упитне заменице: који, какав, чији, колики
 именичке заменице: ко шта
 прилози: где, кад, већ, куда, докле, одакле, откад, докад, како
Узвици су непроменљиве речи или скупови гласова којима се изражавају осећања
или се опонашају звикови из природе.

изражавање осећања: их, ох, ух, уф, ау, ај, јао, јој, ура, охо, хм, пих

скретање пажње: хеј, пст, гле, хоп

ономатопејски: ав-ав, мјау, ћију-ћи, пљус, крц, бум, трас, куц-куц, фију

дозивање и терање животиња: мац, пис, шиц, иш, куш

*За узвике не важе правила акцентовања.

**Сами имају вредност реченице.
 Речце (партикуле) су непроменљиве речи које у реченици
означавају лични став говорника. Служе за истицање, појачавање,
одрицање или потврђивање онога што се казује реченицом. Могу се
односити на целу реченицу или само на један њен део.
Врсте речца по значењу:

 - потврдна речца да
Да, прочитала сам књигу.
 - одрична речца не
Не, неће падати киша.
*може да стоји самостално или као негација уз глаголе.
**пише се одвојено од глагола, осим у глаголским облицима нисам, немој, немам, нећу,
недостајати, нестајати, нестати, негодовати, док се уз именице, придеве и прилоге пише
заједно (незнање, невешт, недалеко).
 упитне речце: зар, ли , да ли
***упит­на реч­ца ли увек се пише одвојено од глагола, може стајати после или исред њега, у
споју да ли.
 за исказивање личног става (модалне): сигурно, наравно, зацело, дакако,
вероватно, ваљда, можда, нипошто, уистину, заиста, збиља
 за истицање супротности: међутим, пак
 за посебно истицање: баш, бар, чак, управо
 поредбена речца: као
 закључна речца: дакле
 искључне речце: само, једино
 заповедне речце: хајде, нека
* У трећем лицу једнине или множине служи за изрицање заповести или жеље .
 узвичне речце: ала, ама, ма, та, па
 Показне речце: ево, ето, ено *сличне су узвицима
 повратна речца се