ГЛАГОЛИ

Глаголи су ПРОМЕНЉИВЕ али НЕСАМОСТАЛНЕ речи које означавају радње, стања или збивања:
читати, одлазити, доћи; опадати, венути; облачити се, загрмети, севати.

Када је Месец зашао, у селу је завладао мрак

Зашто су глаголи несамосталне речи?

Глагол заћи зависи од именице Месец, а глагол завладати зависи од именице мрак.

Како разликовати глаголе који означавају радњу, стање или збивање?

Упореди глаголе у следећим реченицама:
а) Учим за сваки испит. Увек вредно раде. (радња)
б) На радном месту стојим. Ти све радно време седиш. (стање)
в) Ноћас је почело да грми. Болујем два месеца. (збивање)

 Глаголи радње означавају свесно деловање, казују да неко врши неку радњу: учити,
градити, купити, носити, терати, копати, писати итд.
 Глаголи стања означавају да се неко или нешто налази у неком стању: стајати, седети,
чекати, спавати, лежати, дисати, мировати итд.
 Глаголи збивања означавају догађања изазвана природним појавама: смркавати се,
свањивати, грмети, севати, облачити се; или догађања која нису условљена вољом онога
коме се нешто догађа: боловати, цветати, венути, дрхтати итд.

ГЛАГОЛИ су такође променљиве речи, али њихове обличке особине изражавају друге граматичке
категорије. То су:
1) ЛИЦЕ: прво лице (онај који говори), друго лице (саговорник), лице (неприсутно лице);
2) ВРЕМЕ: седам глаголских времена у односу на тренутак говора – презент, перфекат,
плусквамперфекат, аорист, имперфекат, футур I и футур II;
3) НАЧИН: два глаголска начина- императив и потенцијал;
4) ГЛАГОЛСКИ ВИД: свршени или несвршени;
5) ГЛАГОЛСКИ РОД: прелазни, непрелазни и повратни глаголи;
6) ГРАМАТИЧКИ РОД: мушки, женски и средњи;
7) ГРАМАТИЧКИ БРОЈ: једнина и множина;

Глаголи у српском језику садрже информацију о свршености/несвршености радње, стања,

збивања. Та особина глагола је ГЛАГОЛСКИ ВИД.
Обично много учим и зато све добро научим.
Пошто на радном месту стално седим, код куће избегавам и да седнем.
Глаголи учити и седети означавају да су радња и стање у току, да нису свршени, а глаголи научити,
сести означавају да су радња и стање свршени.

Глаголи се према виду деле на две велике групе:

а) несвршене (имперфективне) глаголе: говорити, викати, писати, радити
б) свршене (перфективне) глаголе: проговорити, повикати, записати, урадити
 а) Трајање радње свих несвршених глагола је неограничено, али начин трајања радње није
исти. Према томе, несвршени глаголи се деле на:
 трајне глаголе чија радња траје непрекидно: вирити, возити, носити, водити,
писати, певати, скакати
 учестале глаголе чија радња траје неограничено, али испрекидано, понављајући
се више пута (учестало): извиривати, превозити, износити, одводити, записивати,
певуцкати, поскакивати

б) Свршени глаголи се међусобно разликују по томе да ли означавају да је свршена цела

радња, њен почетак или њен завршетак, па се деле на:
 тренутно-свршене глаголе, чија се цела радња сврши у једном тренутку: устати,
лећи, сести, пасти, трепнути, разбити
 почетно-свршене глаголе, који означавају свршени почетак радње: заплакати,
запевати, потрчати, започети, кренути, поћи
 завршно-свршене глаголе, који значе свршетак радње која је пре тога момента
завршетка могла трајати и неограничено дуго: попити, поорати, прочитати, доћи,
изгорети, искористити

***Двовидски глаголи су они глаголи којима се означава или несвршена или свршена радња, што
ће се јасно видети само у реченици. Другим речима, то су глаголи који имају исту глаголску основу
а од контекста зависи да ли су свршени или несвршени.
Такви су глаголи: чути – чујем, видети – видим, ручати – ручам, вечерати – вечерам,
телефонирати – телефонирам
Ево, седим и ручам.  У овој реченици глагол ручати је несвршеног вида, означава
неограничено трајање радње.
Чим ручам, отићи ћу у школу  У овој реченици глагол ручати је свршеног вида, што
означава свршени тренутак тог глагола.

ГЛАГОЛСКИ РОД је својство глагола да или захтевају употребу правог објекта као обавезну питању
(морају одговарати на питања КОГА или ШТА) – читати књигу, или не захтевају – седети.
Па се глаголи према глаголском роду деле на:
а) Прелазни глаголи су они глаголи који захтевају прави објекат, односно допуну најчешће у
облику акузатива без предлога (морају одговарати на питања КОГА или ШТА):
писати (писмо), прати (веш), зидати (кућу) или у облику деоног генитива купити (воћа),
јести (колача), пити (воде).
- активни облик прелазних глагола: Мајстори зидају кућу
- пасивни (трпни) облик прелазних глагола: Кућа је зидана (се зида)
Активним обликом прелазног глагола означава се да субјекат врши радњу, а пасивним
облицима означава се да субјекат трпи радњу.
б) Непрелазни глаголи углавном не захтевају допуну – објекат (одговор на питање КОГА или
ШТА) летети, седети, ходати. Уз непрелазне глаголе се објекат углавном не може изрећи, а
неки захтевају неправи објекат.
в) Повратни глаголи увек имају речцу се. Деле се на три групе:
- Прави повратни глаголи означавају радње које субјекат врши на себи: чешљати се,
купати се, исправити се. Пошто је субјекат истовремено и објекат, облик се уз праве
повратне глаголе може се заменити акузативом заменице за сваког лица себе:
Ја се перем – Ја себе перем.
- Узајамно-повратни глаголи означавају радње које врше два или више вршилаца
(субјекта) једно на другом (узајамно):спријатељити се, волети се, љубити се, свађати се
- Неправи повратни глаголи означавају радње које субјекат врши „сам са собом“, али не
на себи: смејати се, чудити се, бојати се, радовати се. Речца се уз неправе повратне
глаголе не може се заменити заменицом сваког лица себе (ја се бојим - *ја себе бојим)