ПОДЕЛА ГЛАСОВА

У српском језику има 30 гласова. Према томе да ли ваздушна струја приликом њиховог
изговора има сасвим слободан пролаз или се ствара нека препрека, гласови се деле на
самогласнике и сугласнике.
Самогласници се изговарају тако што ваздушна струја слободно пролази кроз говорни
канал, не наилазећи нигде на препреку. Постоји пет самогласника: А, Е, И, О, У.
Сугласници су гласови приликом чијег изговора се ствара нека врста препреке ваздушној
струји – потпуна или делимична.
Сугласници се према начину изговора деле на ШУМНЕ СУГЛАСНИКЕ и СОНАНТЕ.
Подела шумних сугласника
звучни Б Г Д З Ђ Џ Ж
безвучни П К Т С Ћ Ч Ш Ф Х Ц

Приликом изговора СОНАНАТА пролаз ваздушној струји је слободнији, али се ипак

ствара и некаква препрека.
СОНАНТИ: В, Р, Л, Ј, Љ, М, Н, Њ
Сугласници се према месту изговора, тј. месту у говорном каналу где се ствара препрека
ваздушној струји деле на:
1) ЗАДЊОНЕПЧАНЕ: К, Г, Х
2) ПРЕДЊОНЕПЧАНЕ: Ј, Љ, Њ, Ђ, Ђ, Џ, Ч, Ш, Ж
3) ЗУБНИ: Д, Т,З, С, Ц
4) НАДЗУБНИ: Л, Р, Н
5) УСНЕНИ: Б, П, М, В, Ф
6) НОСНИ: М, Н, Њ

Сугласници се према начину постанка деле на:

1) ПРАСКАВИ (ЕКСПЛОЗИВНИ): Б, П, Г, К, Д, Т
2) СТРУЈНИ (ФРИКАТИВИ): З, С, Ж, Ш, Ф
3) СЛИВЕНИ (АФРИКАТЕ): Ђ, Ћ, Џ, Ч, Ц

Вежбања:
1. Пронађи африкате у брзалици:
Четири чавчића на чанчићу чучећи цијучу.
2. Пронађи безвучне сугласнике у реченици:
Уплетосте ли каишиће у опанчиће?
3. Пронађи сонанте:
 Криво рало Лазарево криве лозе разорило.
4. Чувај ти мене од свога, а од туђега ћу се ја сам чувати.
Разврстај гласове на:
Африкате: ч, ђ, ћ, ч
Сонанте: в, ј, м, н, в, ј, м, в
Предњонепчане: ч, ј, ђ, ћ, ј, ч
5. Сачувај ме, Боже, од пријатеља, а од непријатеља ћу се сам чувати.
Разврстај гласове на:
Уснене: в, м, б, п, п, м, в
Предњонепчане: ч, ј, ж, ј, љ, ј, љ, ћ, ч
Сонанте: в, ј, м, љ, р, ј, љ, м, в
6. Подвуци звучне сугласнике у пословици;
Неко се за лист сакрије, а неко не може ни за дуб.
7. Подвуци све звучне гласове:
Неко се за лист сакрије, а неко не може ни за дуб.
ГЛАСОВНЕ ПРОМЕНЕ
ЈЕДНАЧЕЊЕ СУГЛАСНИКА ПО ЗВУЧНОСТИ
Ова гласовна промена догађа се када се један до другог нађу сугласници различити по
звучности. Тада се мења први под утицајем другог. Ако је други сугласник безвучан, а
први звучан, први ће прећи у свој безвучни парњак. Ако је други сугласник звучан, а први
безвучан, први ће прећи у свој звучни парњак.

врабац ˃ врабци ˃врапци

сват + ба ˃ сватба ˃ свадба
сладак ˃ сладка ˃ слатка
другачије ˃ другчије ˃ друкчије
из- + терати ˃ истерати
топ + џија ˃ тобџија

Изузеци:
1) Д + С, Ш ˃ ДС, ДШ: председник, предшколски, одшетати

2) Ђ + СТВО ˃ ЂСТВО: вођство

3) У сложеницама: предтакмичење, драгстор, нокдаун

4) У властитим именима страног порекла: Вашингтон, Тбилиси

ЈЕДНАЧЕЊЕ СУГЛАСНИКА ПО МЕСТУ ИЗГОВОРА
Када се зубни сугласници С и З нађу испред предњонепчаних сугласника Ч, Џ, Ш, Ж, Ђ,
Ћ, Љ, Њ, претварају се у предњонепчане сугласнике Ш, Ж.

пас + -че ˃ пашче

маст + -ју ˃ масћу ˃машћу
промисл(ити) + -јен ˃ промисљен ˃ промишљен
раз + -џарати ˃ ражџарати
паз(ити) + љив ˃ пажљив
чезн(ути) + ја ˃ чезња ˃ чежња

Н + Б, П ˃ МБ, МП: стан + -бени ˃ стамбени

прехран-а + -бени ˃ прехрамбени
зелен + -баћ ˃ зелембаћ
Н не прелази у М приликом слагања или комбинованог грађења речи: једанпут,
странпутица
ПАЛАТАЛИЗАЦИЈА
Сугласници К, Г, Х прелазе у Ч, Ж, Ш у следећим случајевима:
1) У вокативу једнине именица мушког рода које се у номинативу једнине
завршавају сугласницима К, Г, Х:
јунак – јуначе
Бог – Боже
дух – душе
2) У облицима множине именица: око, ухо; очи, уши;
3) У презенту глагола чија се инфинитивна (аористна) основа завршава
сугласницима К, Г, Х, али само испред самогласника –Е:
вук-(ох) вуч–ем
мог-(ох) мож-е (треће лице множине ових глагола, где је наставак –у, гласи вук-у,
мог-у)
4) У грађењу речи испред суфикса: –АК, -АН, -ИЋ, -ИЦА, -ИНА, -ЕТИНА, -
И(ТИ), -ИН:
ђак, ђач-ина, ђач-ић
вук, вуч-ица
рук-а, руч-етина
круг, круж-ић, круж-ити
прах, праш-ак, праш-ина, праш-ити
страх, страш-ан
мајк-а, мајч-ин

У неким случајевима постоје двојаки облици, са извршеном палатализацијом или

без ње:
рук-а, руч-ица, рук-ица
ног-а, нож-ица, ног-ица

Изузеци: када се од женских личних имена на –ка граде присвојни придеви: Данка–
Данкин, Олга–Олгин

Палатализацијом је и Ц прешло у Ч, а З у Ж:
стриц-стриче;
месец, месечев, месече;
зец–зечина;
кнез–кнеже–кнежев
Милица–Миличин
Даница–Даничин
другарица–другаричин

СИБИЛАРИЗАЦИЈА
Гласовна промена којом су од задњонепчаних сугласника К, Г, Х добијени Ц, З, С.

Врши се у следећим случајевима:

1) У дативу и локативу једнине именица женског рода које се у номинативу
завршавају на –А, а чија се граматичка основа завршава на К, Г, Х:
девојк-а, девојц-и
мајк-а, мајц-и
рук-а, руц-и
књиг-а, књиз-и
сврх-а, сврс-и
2) У номинативу, вокативу, дативу, инструменталу, локативу множине
именица мушког рода које се у номинативу једнине завршавају на К, Г, Х:
јунак, јунац-и, јунац-има
орах, орас-и, орас-има
излог, излоз-и, излоз-има
3) У императиву неких глагола:
пек-ох, пец-и
лег-ох, лез-и

Изузеци:
1) Невенка, Невенки; Београђанка, Београђанки
2) када би се значење речи променило: бака-баки, сека-секи
3) када би реч постала тешка за изговор или би звучала необично: мачка-мачки,
воћка-воћки, коцка-коцки, тетка-тетки
Дублети: епоха-епохи-епоси
Битка-битки-бици
Приповетка-приповетки-приповеци

ЈОТОВАЊЕ
Ненепчани сугласници С, З, Т, Д, Л, Н у додиру са предњонепчаним сугласником Ј,
прешли су у предњонепчане сугласнике Ш, Ж, Ћ, Ђ, Љ, Њ.
Сугласници Б, П, М, В у додиру са Ј дали су групе: БЉ, ПЉ, МЉ, ВЉ
Ц прелази у Ч

1) У поређењу придева:
брз–бржи
висок-виши
тврд-тврђи
љут-љући
бео (бел)-бељи
црн-црњи
груб-грубљи
туп-тупљи
јак-јачи
дуг-дужи
тих-тиши
2) У презенту: вез-ати – веж-ем;
Пис-ати – пиш-ем
Мет-ати – мећ-ем
Мл-ети – мељ-ем
Зоб-ати – зобљ-ем
Кап-ати – капљ-ем
Храм-ати – храм-љем
Вик-ати – вич-ем
Струг –ати – струж-ем
Мах-ати – маш-ем
Клиц-ати – клич-ем
*Јотовање се, за разлику од палатализације, врши у свим лицима (викати:
вичем, вичеш, виче, вичемо, вичете, вичу)
3) У инструменталу једнине именица женског рода које се у номинативу
једнине завршавају на сугласник: глад–глађу, смрт–смрћу, со–сољу
4) У грађењу именица:
Суфикс –је: прут+ -је ˃пруће
Корен+-је˃корење
Грм+-је˃грмље
Суфикс –јанин: Београд–Београђанин
У грађењу придева:
Суфикс –ји: говеда–говеђи
 пиле–пилећи
У грађењу глагола:
Суфикс –јава: понизити–понижавати
Суфикс –јива: изградити–изграђивати

НЕПОСТОЈАНО А
У неким облицима речи се јавља, а у неким га нема. У питању су речи чија се
основа завршава сугласничком групом, а непостојано а се појављује између
претпоследњег и последњег сугласника:
1) У номинативу једнине и генитиву множине неких именица мушког рода
једнина множина
номинатив ловац ловци
генитив ловца ловаца
датив ловцу ловцима

2) У генитиву множине неких именица женског и средњег рода:

девојка–девојака, битка – битака, писмо–писама
3) У номинативу једнине мушког рода неодређеног вида придева: добар,
доброг, добром
4) У радном глаголском придеву неких глагола: ишао, ишла, ишло; и у 1. л. јд.
Презента глагола јесам.
5) У предлозима: са сестром, са женом, са мном, уза стену, кроза зид;
6) У неким префиксима: из-гонити, иза-слати

ПРОМЕНА Л У О
Л прелази у О на крају речи или слога
1) У номинативу једнине неких именица:
пепео –пепел-а, део– дел-а, петао – петл-а
2) У облику једнине мушког рода радног глаголског придева:
радио–радила–радили
3) У облику мушког рода придева: бео – бел-а, мио – мил-а
4) У именицама изведеним од радног глаголског придева суфиксом –ац, у свим
падежима осим у номинативу једнине и генитиву множине:
једнина множина
номинатив Ронилац, гледалац Рониоци, гледаоци
генитив Рониоца, гледаоца Ронилаца, гледалаца
датив Рониоцу, гледаоцу Рониоцима,
гледаоцима
ГУБЉЕЊЕ СУГЛАСНИКА
Сугласничке групе се упрошћавају тако што се један од сугласника губи.
1) Од два иста сугласника један се губи: од+делити˃оделити, Рус+ски ˃руски,
без+закон+је ˃ безакоње,
2) Сугласници Т и Д се губе испред сугласника Ц, Џ, Ћ, Ђ: приповетци ˃
приповеци, почетак ˃ почетци ˃ почеци,
инат+џија ˃ инадџија˃инаџија
3) Т се губи групама: СТН, СТЉ, ШТН, СТК, СТЛ:
Радостан – радостна ˃ радосна
Позориште – позориштни ˃ позоришни
Болест – болестљив˃болесљив˃болешљив
Изузеци: попустљив, азбестни, аористни, протестни, финалисткиња, активисткиња

САЖИМАЊЕ САМОГЛАСНИКА
Гласовна промена у којој се два иста самогласника сажимају у један.
Сокол ˃ сокоо ˃ соко
Мој – мојега ˃ моега ˃ моога ˃ мога
Изузеци: речи настале слагањем или комбинованим грађењем: поодмаћи, црноок,
поочим.
1. Које гласовне промене су се извршиле у речима:
Очи
Грмље
Рачић
Књизи
Кестење
Врапци
Шћућурити
Прваци
Пристао
Часна
Мрска
Изузеци
Проналасци
Обрашчић
Раширити

2. Попуни табелу по датом узору примењујући правило о једначењу сугласника по

звучности.
РАЗ+ПУСТИТИ
ОТКУЦАТИ
БЕЗ+ПЛАТАН
 РАСТОПИТИ
БЕЛЕЖ(ИТИ)+КА
ПОТКУПИТИ

3. На линији испред реченице напиши број испред назива гласовне промене која је
извршена у подвученој речи, као што је започето. Једна гласовна промена је вишак.
Атена у руци држи штит и копље. 1. палатализација
Зевс је највише слављен међу боговима. 2. сибиларизација
Аполон је озбиљног изгледа. 3. јотовање
Путниче, штитиће те Хермес! 4. једначење сугласника по месту изговора
5. непостојано а

4. Повежи речи са називима гласовних промена које су у њима извршене. Једна реч је
вишак.
Конци једначење сугласника по звучности
Човече непостојано а
Руски једначење сугласника по месту изговора
Стамбени палатализација
Тобџија сибиларизација

5. Које гласовне промене су извршене у речима задаци, подаци, напици

6. Према датом развојном путу напиши које гласовне промене су извршене у следећим
речима:
А) доходак + и → доходаци → доходци → дохотци → дохоци

Б) даск(а)+ара → дасчара → дашчара

7. Следеће придеве разврстај у две групе према томе да ли је у компаративу извршено

јотовање или једначење сугласника по звучности.
Љубак, тих, висок, гибак, туп
 Једначење по звучности јотовање

8. Прочитај следећу реченицу, а затим одговори на захтев.

Министарство просвете расписало је конкурс за доделу стипендија ученицима основних и
средњих школа, а Фонд за младе таленте расписао је конкурс за студентске стипендије.
1. Када упоредимо
облике глагола расписало и расписао, уочавамо следећу гласовну промену:

А) непостојано а;
Б) једначење сугласника по звучности;
В) промену л у о;
Г) јотовање

2. Приликом творбе
глагола расписати (додавање префикса) догодила се следећа гласовна промена.
А) једначење сугласника по месту творбе
Б) сибиларизација
В) губљење сугласника
Г) једначење сугласника по звучности

9. У којим речима препознајеш резултате једначења сугласника по звучности.

Добро обриши ципеле и истреси кишобран или јакну пре уласка у школу.
10. Напиши које се гласовне промене не врше у облицима датих речи иако постоје услови
за то.
1. Баки
2. протестни
3. једанпут
4. поочим
11. Напиши назив гласовне промене која је извршена у подвученим речима.
1. Погледала га је крупним очима.
2. Тражећи друштво, кренуо је према реци.
3. Рођен сам истог датума кад и мој друг.
4. Ишао би на изложбу да је имао времена.
12. Напиши називе гласовних промена у примеру:
Сви подаци ће бити пажљиво прегледани.
13. Одреди гласовне промене.
Орахе за питу треба добро иситнити.
14. Од којих гласовних промена се одступа у следећим речима:
болница
Брђанки
азбестни
одштампати
Колеги
Једанпут
Морал
Неетички
Сљуштити
Најјачи
Подсвесно
Бакина
Дуел
Бангкок
Живјети
Најјефтинији
Подтекст
Бокал
Бал
Милки
Преддржавни
Протестни
15. Коју гласовну промену запажаш у подвученој речи?
Да истрајемо на раду, то нам је сада главни задатак!

Беспомоћна
Белешка.
Ждрепца
Личношћу
Грожђе
Страшило
Облаци
Унапређен
Дугачка
Растанци
Деоба
Београд
Педесет
Младићки
Бесадржајна
Соко
Мучнина
Стричев
Канађани
Печем
Кличем
Свесна
Бекство

Одступања:
Морал
Телефонисткиња
Преддржавни
Јованки
Подсвесно
Пингпонг
Објаснити
мобилни