Гласовне промјене

Кира Степаненко
Непостојано а
Вокал а се у неким облицима ријечи појављује а у
другима га нема.
4. У неким приједлозима уз
1. У облицима номинатива једнине и генитива одређене облике:
множине и многих других именица мушког рода:
С другом, с братом, с тобом, с
лонац-лонаца(лонц-а,-у,-ем,-и,-има) распустом, к небу, уз дрво, кроз
писац-писаца (писц-а,-у,-ем,-и,-има) град
врабац-врабаца(врапц-а,-у,-ем,-и,-има) 5. у творби ријечи (код
сложених са префиксом
2. У генитиву множине средњег и женског роду са
глагола)
основом коју чине многе групе сугласника:
изаткати(исткати)
седло-седала,копље-копаља,
изагнати(изгонити)
једро-једара,тачка-тачака
6. У глаголима: нашао-нашла,
3. У номинативу једнине мушког рода неодређеног ø- глас води поријекло од старијег
пекао-пекла
вида придјева полугласника ь, који се у неким
јадан-јадна,јадни,јадне околностима губио, а у другима
прелазио у вокал а.
жедан-жедна,жедне,жедни
добар-добра,добре,добри
Промјена Л у О
 Изузеци:
 Сонант л се промијенио у вокал о кад 1. Именице изведене наставком –ац од радног
се нашао на крају слога глаголском придјеву, које имају дуги вокал:
1. У облику једнине мушког рода радног зналац-зналаца, неваљалац-неваљалаца
глаголског придјева:
2. Ријечи домаћег поријекла а разноликог
читао, пјевао, писао, легао, пекао
акцената: стални,силни,молба,жалба,
2. У именицама које су изведене од молбени, жалбени
радног глаголског придјева наставком:
3. Домаће ријечи: бијел, цијел, раздјел
–ница: читаоница, учионица, радионица
-ац(н.ј, ген. мн.):читаоца(читалац),
4. Ријечи страног поријекла: генерал, маршал,
мислиоца(мислилац) конзул, журнал, фудбал, бокал
3. У ријечима изведеним наставком –ба:
деоба(дијелити), сеоба (селити)
Палатализација
 Промјена задњонепчаних сугласника  Изузеци:
(к,г,х) у предњонепчане (ч,џ,ш)  У облицима именица испред
1. У вокативу једнине именица м. рода, кад наставка -е: војнике, слуге
се к,г,х нађу испред наставка –е:  у творби придјева са наставком -ин:
војниче(војник), друже(друг), душе
бакин (од бака), снахин (од снаха)
(дух), ђаче (ђак)
 испред наставка -ица: коцка-
2. У презентским облицима глагола чија се
коцкица, тачка-тачкица, мачка-
инфинтивна особа завршава на к,г,х:
мачкица, колега-колегиница.
вучем(вук-ох), стрижем (стри-гох)
 Код присвојних придјева који су
3. У облицима множине ухо и око: уши,
настали од имена који се завршавају
ушима и очи, очију, очима
на –ка и –га: Анкин, Загин.
4. У творби ријечи: прах-прашина, мрак-
мрачан, дуг-дужина
5. У демунитивима: момак-момчић,
круг-кружић, дах-дашић, муха-мушица,
вук-вучић
Сибиларизација
 Промјена задњонепчаних сугласника
к,г,х у сибиланте ц,з,с
1. У промјени именица, кад се
сугласници к,г,х нађу се испред
вокала и: руци, нози, ораси,сенци
2. У императиву глагола чија се основа
завршава на к,г,х:пеци, стризи
3. У имперфекту истих глагола: пецијах,
стризијах.
4. У номинативу, дативу, инструменталу
и локативу множине именица м. рода:
ученици-ученицима.
 Изузеци:
1. Кад се нађе к,г,х у личним
именима: Јованка-Јованки, Лука-
Луки, Зага-Заги,
2. Кад се к,г,х нађу у групама:
зг,цк,сх, чк, ћк: коцка-коцки,
мачка-мачки, пасха-пасхи,
праћка-праћки
3. Кад се сугласник к нађе у групи
тк у двосложним именицама:
тетка-тетки, мотка-мотки, четка-
четки
4. У ријечима које би због промјене
изгубиле значење: сека-секи,
бака-баки, лига-лиги
Јотовање
 Смјена ненепчаних сугласника предњонепчаним испред сонанта ј, при чему се то ј губи.
 з-ж, с-ш, д-ђ, т-ћ, л-љ, н-њ, к-ч, г-ж, х-ш.
 п-пљ, б-бљ, м-мљ, в-вљ.
 Дијели се на старо, ново, подновљено, и ијекавско јотовање(ијекавски изговор)
Старо јотовање:
1. У компаративу придјева: бржи(брз-ји), дражи, тврђи, чвршћи, грубљи, глупљи
2. У презенту глагола: плачем, пишеш, дишем, капљем, крећем, глођем
3. У трпном глаголском придјеву: млаћен, сађен, рањен, задављен, ношен
4. У имперфекту: ношах, грађах, слављах, вожах,вољах
5. У инструменталу једнине именица ж. рода: смрћу, сољу, љубављу, глађу
6. У творби ријечи: прут-пруће, грм-грмље, говедо-говеђе, пиле-пилеће, изградити-изграђен,
понизити-понижавати
Ново јотовање:
У инструменталу именица женског рода и у творби именица са наставком –е:
прутје, зел-је, гроб-је
Подновљено јотовање:
Јотује се група ст и даје шт или шћ: крстити- крштен, мастити-машћен,
спустити-спуштен,пустити-пуштен.
 Једначење сугласника по звучности
Када се звучни сугласник нађе
испред безвучног, он прелази у
 Изузеци:
одговарајући безвучни парњак и
обрнуто. 1. Кад се д нађе испред ц и ш:
предсједник, одштампати, средство,
звучни б г д з ж ђ џ одступити, подшишати
безвучни п к т с ш ћ ч ф х ц 2. Кад се ђ нађе испред с: вођство.

Ф,х,ц остају непромјењени јер немају звучног
пара.
Примјери:Зуб-зупчић,
топ-тобџија,гладак-глатко,
пред-претходити, без-бекство,
косити-косидба,
Голубац-Голупца,врабац-врапца,
бурек-бурегџија..
3. Кад би промјена утицала на значење:
предтурски, подтекст, адхерентан,
постдипломски.
4. У страним властитим именима и
придјевима насталим од њих:
Вашингтон, Ричардс, Хабсбурговци,
Питсбург
 Једначење сугласника по мјесту
творбе Изузеци
 Кад се гласови с и з нађу испред
предњонепчаних сугласника
(ж,ш,ч,ћ,ђ,џ,љ,њ) с прелази у ш,
з прелази у ж:
Запослити-запошљавати, подносити-
подношљив, кост-кошћу, пазити-
пажљив, казнити-кажњив.
 Кад се глас н нађе испред уснених
сугланика б,п прелази у м:
Зелембаћ,стамбени,прехрамбени,
химба

1. У сложеницама чије се први дијелови завршавају на с
и з, а други почињу са љ и њ: сљубљен, изњихан,
разљутити,
2. Кад се с,з нађе испред љ,њ који су настали јотовањем
л,н са ј, које је настало од старог гласа јат:
сњежаница, разњежити се, сљедећи, сљепило.
3. У сложеницама чији се први дио завршава
сугласником н, а други почиње са п или б: црвенкапа,
једанпут, воденбуба.
Разлог је свијест о постојању границе између два дијела
сложенице.
Превој вокала
 =апофонија,морфолошки и творбено условљена алтернација појединих вокала
(а,о,е,и,у)
 Јавља се најчешће у промјени глагола.
1. Алтернација ø:е
прати-перем (пра,пер)
2. Алтернација о:а
хром-храмати(хро,хра), родити-рађати
3. Алтернација ø:о
звати:зовем(зва,зов)
4. Алтернација а:и
маћи-мицати(макох)
5. Алтернација е:о:и
рекла-пророк-прорицати(рек,рок,риц)
6. Алтернација è:é, е:é, и:ѝ (промјена дужине вокала)
лèћи-лéгати, измислати-измишљати.
Губљење сугласника
 Долази до стапања одређених сугласничких
 Изузеци:
група, при чему се поједини сугласници
губе. 1. Суперлативи придјева који
1. Кад се два иста сугласника нађу један до почињу са ј: најјачи, најјаснији,
другог:без+значајан-беззначајан-безначајан најјефтинији

2. Губе се д и т кад се нађу испред африката 2. Ријечи које би се теже

(ђ, џ, ц, ч):задаци = задатак + и → задатаки
→ задатки → задатци → задаци, изузетак-
изузетаки-изузетки-изузетци-изузеци, отац-
оцу
3. Д и т се губе испред сугласничких група:
стн, здн, штн, стл, стљ, стк.
разумјевале уколико се неки
сугласник изгуби:поддијалект,
преддржавни
Сугласник с из наставка –ство,
остаје у именицама: покућство,
преимућство.

4. С се губи кад се ћ, ч, ж, ш нађу испред

наставка -ски, односно ж и ш испред
наставка -ство: тршићки = Тршић + -ски →
тршићски → тршићки
5. Кад се т или д нађе иза с,з, ж или ш а
испред б,к,л,љ,њ,м,н: мастан-масна,
нужда-нужно, позориште-позоришни.
Асимилација и сажимање самогласника
 У српском језику правилно је рећи и:
 кога-којега
 мога-мојега  Изузеци:
 твоме-твојему
 У сложеницама гдје се
 моме-мојему
први дио сложенице
 У првој ријечи из низа гласу о одговара скуп оје у
другој речи из низа. Прва ријеч у низу настала је тако
завршава а други почиње
што је из речи којега, мојега испао сонант ј, па се на исти вокал:
добија облик коега, моега. Тада вокал е прелази у народноослободилачки,
вокал о, односно о се једначи са о и добијамо ријечи
моога, твоога. У таквим ријечима долази до сажимања,
црноока, поодрадити,
односно претварање два иста вокала у један, а процес поочим
који је претходио сажимању вокала назива се 
асимилација, односно једначење. Након извршеног
У позајмљеним из
сажимања добијамо речи мога, твога. страних језика:
мојега> моега (асимилација)> моога (сажимање)>мога зоологија, зоолошки.
 твојега>твоега>твоога>твога