Филозофски факултет Универзитета у Источном Сарајеву

Новинарство и односи с јавношћу

Драгица Кнежевић

ПАЛАТАЛИЗАЦИЈА

Палатализација је гласовна промена у којој задњонепчани сугласници К, Г и Х, испред

самогласника Е, И или А прелазе у предњонепчане сугласнике Ч, Ж, Ш.
Палатализација се јавља у следећим случајевима:
1. Вокатив једнине именица мушког рода када се К, Г, Х нађу испред наставка -е.
Примјери:
вук – вуче, јунак – јуначе, враг – враже, дух – душе, војник – војниче, друг – друже,
момак - момче;
2. Презент глагола чија се творбена(инфинитивна) основа завршава на К, Г, Х, када се
нађу испред –е из наставка за презентску основу. Имамо примјер вучем,вучеш... (од
вући, чија је инфинитивна основа видљива из аориста вук-о-х). Остали примјери:
пећи – пеку – печем , тећи – теку – течем, моћи – могу – можеш;
3. У презентским облицима глагола са инфинитивном основом на –а, када се К, Г и Х
нађу испред –е. Примјери:
вичем – вичеш (од викати), стружем – стружеш (од стругати), машем – машеш (од
махати), код ових глагола у трећем лицу множине презента постоје предњонепчани
алтернанти. они вичу, стружу, машу;
4. У компаративу и суперлативу придјевва, када се К, Г и Х нађу испред –и, -а, -е ...
( од некадашњег –ји, -ја, -је за компаратив). Примјери:
јачи (од јак), јача, јаче; дужи (од дуг), дужи, дужа, али и са суперлативима такође:
најјачи,најдужи,најтиши;
5. У облицима множине именица око и ухо: очи – очију – очима и уши – ушију –
ушима;
6. У изведеним рјечима, када се задњонепчани сугласник К, Г и Х нађу пред
наставцима за творбу. Примјери:
-к из ријечи момак у изведеницама са наставком –е ће се замјенити са –ч: момче (ђак –
ђаче);
-и из ријечи друг у изведеницама са наставком –ина ће се замјенити са -ж: дружина;
- х из ријечи прах у изведеницама са наставком –ина или –и – ти ће се замјенити са –ш:
прашина.
7) Предњонепчани алтернанти Ч, Ж и Ш за К, Г и Х налазе се пред многим наставцима
за творбу ријечи, па је ова алтернација заступљена у многим ријечима нпр.:
зрак – зрачак, дах – дашак, брег – брежак (испред –ак);
мрак – мрачан, страх – страшан , дуг – дугачак (испред –ан);
вук – вучић, бог – божић, дах – дашић (испред –ић);
вук – вучица, нога – ножица, муха – мушица, рука – ручица (испред –ица) и многе дуге
изведене из –ски (момак – момачки), -урда (нога – ножурда) и –иште (рок – рочиште).
Изузеци код палатализације
До палатализације не долази у следећим случајевима:
1) Од именица на – КА, - ГА и –ХА присвојни придјеви по правилу имају завршетак
–кин, -гин и –хин. Примјери: Ленка – Ленкин, Олга – Олгин, Сенка – Сенкин, кћерка –
кћеркин, свастика – свастикин, манекенка – манекенкин, слуга – слугин, дјевојка –
дјевојчин, снаха – снахин.
2) Код речи код којих би се палатализацијом изгубио њихов прави смисао:
Примери: бака – бакин, снаха – снахин, зеко – зекин, дека – декин, слуга – слугин,
коцка – коцкица, тачка – тачкица, пега – пегица, мачка – мачкица, буха – бухица,
колега – колегиница, дуг – дуги.
3) Од именица на –ица, узимајући оне које пред тим суфиксом имају –ч, присвојни
придјев завршава се на –ичин:
краљичин, царичин, Новичин, Миличин ,Анкицин, Марицин, Перичин итд, али да би
се избјегло удвојавање слога чи: дјевојчицин, пјевачицин, продавачицин, Анчицин.
4)Испред деминутива суфикса –ица и –ић сугласник К, Г и Х имају неуједначену
судбину. По традиционалном обрасцу најчешће замјењујемо сугласником Ч, Ж и Ш:
ручица, сличица, ножица, књижица , мушица, трбушчић, рачић.
5) Промјене потом изостају код краћих ријечи (страних и домаћих), посебно ако
изведенице нема деминутивна значења или ако би се гласовном промјеном ријеч
удаљила од основе: маркица, коскица, кукица, бенкица итд.
Палатализација и друге гласовне промене
У српском језику постоји постоје ријечи у којима је поред палатализације извршена
још нека гласовна промена. Примери:
1) палатализаија, непостојано А
мрачна (мрак – мрачан – мрачна), дашци (дах – дашак – дашци), тужна (туга – тужан –
тужна)
2) једначење сугласника по звучности, палатализација
врапче (врабац – врапци – врапче), распрашити (раз + прах + ити – разпрашити )
3) палатализација, једначење сугласника по месту творбе
дашчица (даска – дасчица – дашчица) , кошчица (коска – косчица – кошчица).