СРПСКИ ЈЕЗИК

ПОДЈЕЛА ГЛАСОВА: ЗВУЧНОСТ:самогласници А,Е,И,О,У

гласници Р,Ј,В,Љ,Л,М,Н,Љ
сугласници Б,Г,Д,Ђ,Ж,З,Џ
П,К,Т,Ћ,Ш,С,Ч,Ф,Х,Ц
МЈЕСТО ТВОРБЕ: уснени Б,П,М,В,Ф
зубни З,С,Ц,Д,Т
надзубни Р,Л,Н
предњонепчани Ч,Ђ,Ж,Ш,Њ,Ћ,Љ,Ј,Џ
задњонепчани К,Г,Х
НАЧИН ИЗГОВОРА:праскави Б,П,Д,Т,Г,К
струјни С,З,Ж,Ш,В,Ф,Х
сливени Ћ,Ч,Џ,Ц,Ђ
ЈЕДНАЧЕЊЕ СУГЛАСНИКА ПО ЗВУЧНОСТИ
 Када се у ријечи један до другог нађу два сугласника различита по
звучности они се једначе.
Примјер: топџије / топ+џија / топџија
НЕПОСТОЈАНО А
 Непостојано А је случај који се у једном облику исте ријечи јавља а у
другом облику не.
Примјер: конац-конца
ПАЛАТАЛИЗАЦИЈА И СИБИЛАРИЗАЦИЈА
К,Г,Х – Ц,З,С (и,е,а)
Ч,Џ,Ш (е,а)
ЈЕДНАЧЕЊЕ СУГЛАСНИКА ПО МЈЕСТУ ТВОРБЕ
 Када се зубни сугласници С и З нађу испред предњонепчаних
(Ћ,Ђ,Ч,Џ,Ш,Љ...) прећи ће у своје предњонепчане парњаке Ш и Ж.
Примјер: нос+ња=носња – ноШња
ПРОМЈЕНА Л У О
 Сугласник Л прелази у вокал О када се нађе на крају ријечи или на
крају слога.
ГУБЉЕЊЕ СУГЛАСНИКА
 Када се два иста сугласника нађу један поред другог,онда се један
губи.
ЈОТОВАЊЕ
 Гласовна промјена у којој се сугласник Ј са сугласником испред себе
стапа у нови сугласник.
Примјер:јак+ји=јачи