Подела гласова

Гласови се деле на две основне групе: самогласнике и сугласнике.

Самогласници се деле на самогласнике предњег, средњег и задњег
реда, као и на високе, средње и ниске.
И У
Е О
А
Сугласници се деле на шумне сугласнике ( звучни и безвучни) и
сонанте.
ЗВУЧНИ: Б, Г, Ђ, Д, З, Ж, Џ (Богатим гозбама ђаци домамљиваху
забаве жељне џинове.)
БЕЗВУЧНИ: Ф, Ћ, С, К, Ц, Ч, Х, Т, Ш, П ( Фабрика ће снабдети кратким
цевима читаву халу творнице шпер плоча.)
СОНАНТИ: В, Њ, М, Н, Љ, Л, Ј, Р (Ветар њише мирисне, нежне, љупке
латице јапанске руже.)
Гласне жице трепере приликом изговора самогласника, вокала и свих
звучних сугласника.

Приликом изговора шумних сугласника ствара се јак шум. Они се

деле према месту у говорном апарату на коме се ова препрека и
ствара, начину стварања и звучности.
 Подела сугласника према месту изговора:
УСНЕНИ: Б, П, В, Ф, М ( Бака преде вуну Фићиној мами.) Њих делимо
на: двоуснене (Б, П, М) и уснено- зубне (Ф, В).
ЗУБНИ (дентални): З, Д, Т, С, Ц (Застава друга Тита се црвени.)
АЛВЕОЛАРНИ: Р, Л, Н (Рода лети небом.)
ПРЕДЊОНЕПЧАНИ (палатални): Ч, Ђ, Ж, Ш, Њ, Ћ, Љ, Ј, Џ ( Чика
Ђорђе жваће шљиву, његова ћерка Љиља једе џем.) Меки гласови су
Ј, Љ, Њ, Ђ, Ћ.
ЗАДЊОНЕПЧАНИ (веларни): К, Г, Х ( Кубански град Хавана.)

 Подела сугласника према начину изговора:

ЕКСПЛОЗИВНИ: Б, П, Д, Т, Г, К.
АФРИКАТЕ (сливени): Ћ, Ч, Џ, Ц, Ђ (Ћоса части џина царским
ђаконијама.)
ФРИКАТИВНИ ( тесначни): С, Ж, З, Ш, Ф, Х (Свака жена зна шити фину
хањину.)
СОНАНТИ: НАЗАЛИ (носни):М, Н, Њ.
ЛАТЕЛАРНИ (бочни): Л, Љ
ВИБРАНТИ :Р
ПОЛУВОКАЛИ: В, Ј