Посл. изм. 20. 12. 2015.

БАНАТСКИ ГОВОРИ ШУМАДИЈСКО-ВОЈВОЂАНСКОГ ДИЈАЛЕКТА

На територији српског Баната говоре се два дијалекта: шумадијско-војвођански

(Ш-В) и смедеревско-вршачки (С-В). Први заузима готово цело подручје српског Баната
изузев његовог најјужнијег дела који је покривен С-В дијалектом.
У деловима румунског Баната насељеним српским становништвом заступљена су у
начелу три дијалекатска типа: Ш-В (северно од Тамиша и у долини Мориша), С-В (у
централном делу румунског Баната, између Тамиша и Банатских планина), те
косовско-ресавски (у јужном делу румунског Баната, у неколико села дунавске долине).

ФОНЕТИКА И ФОНОЛОГИЈА

Прозодија

(1) Краткоузлазни акценат (ређе краткосилазни) у великој мери је продужен, али

никада није изједначен са дугоузлазним.
(2) Силазни акценти могу се под одређеним условима наћи ван првог слога: у
примерима типа zemqora2dnik, poqopri1vreda, pone1ko, (Г мн.) Srbija2naca, у типу
pede1z go1dina (где 3 прелази у 1), у речима страног порекла ({pekula1nt, koloni1sta,
ceremo2nija).
(3) Реченична интонација може променити акценат неке речи (уп. изјавно o1}e{
према упитном o}e2{? одн. o3}e{?).
(4) Именице које означавају занимање или титулу, употребљене уз властите
именице као израз поштовања лица које се ословљава, обично су дезакцентоване
(baba A$n|a, pop Bo4ra).
(5) Јавља се и старо и ново преношење акцента на проклитику, али сразмерно ређе
него у другим говорима с новоштокавском акцентуацијом (za1 vetar, pri3ko bare).
(6) Скраћивање послеакценатске дужине, условљено фонетским и аналошким
процесима, у начелу доследно је на отвореној ултими (qu2bi, i1gra, tr4pi, le3`i). У
осталим позицијама чешће је на западу него на истоку.
(7) Послеакценатска дужина чува се испред енклитике (vi1di5 se).
(8) Пред енклитиком може доћи и до факултативног дужења (ki1{a5 je).

Вокализам

(1) Кратки акцентовани вокали /е/ и /о/ у већини положаја отворени су.
(2) Кратко акцентовано /о/ уз лабијале и веларе релативно је затворено.
(3) Артикулација наглашеног вокала /а/ често је померена уназад.
(4) Неакцентовани (обично кратки) вокали по правилу иза акцента факултативно се
„обезвучавају” (= редукују), нарочито уз безвучне консонанте.
(5) У највећем броју морфема прасрпска фонема јат има екавски рефлекс, но
јављају се и икавизми, фонетски (није, ди је, гријота, сијати, старији; гњиздо,

1
 гњиван; видрица, сикира итд.) и мофолошки [аналошки] (Д−Л јд. типа жени;
Д−Л јд. типа мени; Л мн. м. и с. р. типа у коли, по брегови; И јд. м. и с. р., Г, Д,
И и Л мн. заменичко-придевске промене: прид отим, од живи, свима, с једнима
чизмама, по ти брегови; никакви наместо некакви; прибаци наместо пребаци;
прид; пред; гл. 7. врсте типа видити).
(6) Честе су замене (супституције) вокала (новембер, субата, метер, долеко,
кустурница, колеба...).
(7) Може доћи до девокализације вокалног /р/ (јетрова, свекрова [аналошки
изазвана у] умрела).
(8) Честа су сажимања (контракције) вокала (сна, мог, кo), нарочито финалних
вокалских група -ао, -ео, -уо (реко, воло, викно). Контракција вокала изостаје у
случају -a1o, -e1o, -u1o (da1[v]o, se1[v]o, ~u1[v]o).
(9) Често вокал /и/ губи слоготворност и прелази у /ј/ (што се означава термином
десилабизација) у не јдем.
(10) Фреквентне су елизије вокала у проклитикама и у префиксу (зогрне, д
идеш).

Консонантизам

(1) Сонант /л/ се индивидуално и оказионално изговара тврђе него у стандардном

језику, а понекад умекшано испред /и/, ређе испред /е/.
(2) Гласови /ш/, /ж/,/ч/, /џ/ могу бити факултативно умекшани, а знатно ређи је
тврд, врло шуштав изговор истих гласова.
(3) У говору Борче изједначени су /ч/ и /ћ/, као и /џ/ и /ђ/.
(4) Глас /х/ се факултативно чува у иницијалној позицији, нарочито испред
акцентованог вокала (ha1jt, hi1tar...). У финалној и медијалној позицији је
елиминисан, при чему у многим категоријама бива супституисан гласовима /ј/
([у инетервокалној позицији] проја, [аналошки у финалној позицији] смеј), /в/
([у инетервокалној позицији] кува, [аналошки у финалној позицији] глув) или /к/
([група -хт-] зактева, поктева; плек,1 сиромак2).
(5) Фонема /ф/ првобитно је била замењена са /в/, али је опет уведена у већини
примера под страним утицајем.
(6) У систему африката постоји и фонема /џ/ − у позајмљеницама (џак, цеп...) и,
ређе, у појединим домаћим речима, где настаје као резултат асимилационих
процеса (враџбине).
(7) Може се чути фонема /s/ у домаћим речима (буsова < бsова< бзова)3 и у речима
страног порекла (бронsа ‘клепетуша код оваца или говеда’, варsило,4 буsа
‘усна’).
(8) Гласови /ћ/ и /ђ/ често се изговарају са смањеном фрикацијом.
(9) Група пс- се африкатизује (пцује), шп- прелази у пч- (шпиода > пчиода).

1
Овде је реч о лексеми страног порекла.
2
Ова лексема повела се за именицама типа јунак.
3
Овде је пренесен прекидни изговор плозива /б/ на глас /з/, а вокал /у/ је накнадно унесен. Уп. пцује.
4
Овде се заправо орална оклузија сонанта /н/ или /р/ продужава у почетном делу консонанта /з/, те
настаје африката /s/.

2
(10) Групе гд- и кћ- се по правилу упрошћавају у речима ди и ћи, а (-)мн- прелази
у мл- у речи млого и у вн- у речи гувно.

МОРФОФОНОЛОГИЈА И МОРФОЛОГИЈА

Именице

(1) Редак је суфикс -ин (чобан).

(2) Често је аналошко прелажење /л/ у /о/ (стараоц).
(3) У И јд. м. и с. р. и код именица са „проширењем” ов/ев изостаје преглас (коњом,
ножови).
(4) Чува се стари А мн. у примеру у гости.
(5) Најчешћи наставак у Д−И−Л мн. именица м. и с. р. је -има, али у говору
старијих информатора забележен је и -и у И-Л мн. (с барјаци), што представља
архаизам када је у питању И.
(6) У Д−И−Л мн. именица средњег рода спорадично се јавља и наставак -ама
(дрвама).

(7) Јављају се хипокористици м.р. типа Пера.

(8) Облик кера чешћи је од облика кер.
(9) Д−Л јд. типа девојки уопштен је код већине именица.
(10) Јавља се В јд. типа Даница.
(11) Обично Г именица браћа, деца гласи браћа, деца, а Д−И−Л браћама, децама.

(12) Именице ж.р. на нулту морфему у И јд. имају -јом (крвљом, машћом).
(13) А јд. именица мати, кћи је матер, одн. кћер.

Заменице и придеви

(1) Уместо И јд. чим(е) употребљава се с киме (с киме переш?).

(2) Присвојне заменице за треће лице гласе његов, њен, (мн.) њин.
(3) Заменица тај добија аналошко иницијално о- (отај, према овај, онај).
(4) Јављају се облици придевских заменица таки, оваки, онаки.
(5) Наставци за неодређени придевски вид у Г јд. и Д−Л јд. ретки су (до Петрова
дна, бела лука).
(6) Нема прегласа у заменичко-придевској (З-П) промени (нашога) и чешћи су
наставци без покретног вокала.
(7) У Д−И−Л јд. З-П промене м. и с. р. јавља се наставак -им (дај мојим човеку).
(8) Факултативно се јавља -и у И−Л мн. З-П промене (с моји волови, у ови биртови;
с наши другарицама, с наши болести).

Глаголи

(1) У 3. л. мн. през. уопштава се финално -ду, које се додаје на презентску основу
[!] (молиду). Наставак -у шири се аналошки на 7. и 8. гл. врсту (виду, држу).

3
 (2) Имперефекат је ишчезао; једино се чува у примерима типа како беше, како се
зваше.
(3) Треће лице једнине, односно множине аориста продире у остала лица (ја оде, ми
одоше).
(4) Потенцијал 2 је жив (био би дошао).
(5) Уопштава се наставак -а[ј]ући у гл. прилогу садашњем (плакајући).

ЛЕКСИКА

У великој мери заступљене су лексеме из турског (авлија, башта, марама...),

мађарског (кочијаш, бећар, битанга...) и немачког (хеклати, шпорет, штрудла...) језика.
Мали је број речи из румунског: буsе, фрула, чутура, коринђати, крецав, сковерци.
Речи домаћег порекла које су типичне за банатске говоре јесу: девојка (= кћи),
дрекати (= гласно плакати), лудаја (= бундева), манути (= оставити) итд.

СИНТАКСА

Најзначајније синтаксичке карактеристике банатских говора јесу:

(1) А на месту Л уз предлоге на, у, о (био у град);
(2) конструкције типа колко овце;
(3) висока фреквенција да + презента;
(4) имперфекат беше и зваше у присећањима;
(5) чест крњи перфекат;
(6) чест постпоновани атрибут;
(7) у функцији везника јер: јел(бо), јербо, зашт(о), почим.

СТРАНИ УТИЦАЈИ НА БАНАТСКЕ ГОВОРЕ

(1) Нарушавају се квалитативне опозиције ( 1 умeсто 3 ).

(2) Губе се послеакценатске дужине.
(3) Губи се дистинкција између падежа места и падежа циља кретања.
(4) Јављају се конструкције типа колко овце.
(5) Јављају се конструкције типа бити од Х година.
(6) Јавља се постпоновани атрибут.
(7) Долази до проклитизације енклитика.

4
ИЗОГЛОСЕ

Кикиндска зона Тамишка зона

пренесена акцентуација непренесена акцентуација у примерима

типа: devo2jka, buna2r
Д јд. мени, теби, себи мене, тебе, себе
прид, прико пред, преко
при- пре-
вијати, гријати, додијати, сијати вејати, грејати, додејати, сејати
гођ год
маст мас
Н мн. ораси, А мн. орасе Н мн. ораји, А мн. ораје
Н јд. дугме, Н мн. дугмади, А мн. дугмаде Н-А дугмад
А јд. матер матеру
Д јд. да је дам да јој дам
Д мн. да њим дам да (j)им дам
Д=Л јд. м. и с. р. новим/новом новим
3. л. мн. през. гл. 6. врсте певу певау/певу
плакаући плакајући/плакаући
инф. гл. 3. врсте дигнути/дигнити дигнути
сас/са/с нема сас, али се може јавити са шњиме
нема к + Д (типа идем к њему) к + Д понекад (источнији шток. гов.)

ЛИТЕРАТУРА

Павле Ивић, Жарко Бошњаковић и Гордана Драгин. Банатски говори

шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: увод и фонетизам. Српски
дијалектолошки зборник XL, 1994.
Павле Ивић, Жарко Бошњаковић и Гордана Драгин. Банатски говори шумадијско-
војвођанског дијалекта. Друга књига: морфологија, синтакса, закључци и текстови.
Српски дијалектолошки зборник XLIII, 1997.