Tri metera somota

- A obaska ne volem kad uvatidu furt istu pesmu da

narucivadu, mada platidu ne znam kolko.
- Sta je tebe zotim? Nek se veselidu. Njima lepo, a
nama pun slajpik.
- Ta sta znad kads izopijadu, jal sviro becarac, jal
ivutsko vecernje, isti andrak!
- E, vi, nije. Dodje svakim distera njegovo, a zoto
smo mi tuna. Tridesete na Vidovdan dobi porucnik Laza
Zivkovic unapredjenje, a mi bili Kod stuke. Dodje on
i oma zove zastal, ajde, kaze, moju pesmu. Koju?
Marsirala kralja Petra garda! Odsviramo, a on
stotku. Jel moz jos jedared? Ajd jos jedared, on opet
stotinarku... I tako dvajsedam puti! Jes da mi i kralj
Pera i garda izasli iz volje, al uvatimo dve iljade i
sedam
stotina!
- Ja ne volem Tri metera somota.
- A sto? Lepa pesma, vesela.
- Svirali svatove u Margitu, a znas kaki gornjani
zaguljeni, furt ti trazidu bas onu sto ne znas! Akoz
znas, onak
precepi stotinarku, pa jednu polutinu zalepi ti na
celo, a sonom drugom maje, dusa da ti izidje nanos dok
je

dobis.
A bio tuna neki Sava Josimov, kaze: Ajte svirci akoz
ocete novce da zaradite i pokaze tolki budjelar, sve
same
iljadarke. Mi mislili ima domastimo brkove. Pitamo sta
gosn Sava izvoljeva, a on kaze: Tri metera somota,
al
pogodba da bide: za svaku strofu sto znamo iljadu, pa
kolko isteramo, a pose on da peva i za svaku sto ne
znamo iljadu manje. Izvadi oma tolki bunt i mete
nastal, nama oci diskocidu!
Pocnemo Tri metera somota, jel te curo sramota..., a
Sava furt vice: Jos, jos! Otpevamo jedno dvaestinu,
onak on preuzme pa sve neke gornjanske:
Mutan Tamis kod mline, sto meteri sirine,
bas se tuna kupo Ziva, a nume da pliva!
Aoj Zivo, pa Zivo, jeli smo ti koljivo,
isplivo bi da si mogo, al duboko mlogo.
Ispadne nakraj da on dodje nama deset iljada. Kaze ne
das cigani, nego ceo bunt mete kroz onu rosu u beges.
Mi zahvaljivamo bogzna kako, pitamo jel jos stogod
povolji, a on kaze ne treba. Kad se svatovi razisli,
jedva
izvadimo novce iz begesa, a ono iljada samo odozgore i
odozdole, usredu sve same artije!

Kurmodin ivo
Moja mati rodom iz Ferdina, od Aleksicevi. Imo sam
tamonaka deda ivu i baba Djurdjevku, dva ujca i jednu

tetku. Za slavu il kad bidu ferije iso samo kod nji da

sedim ugosti. Onak mi uja Sava pravio svirajku od
zove,
davo mi da jaim njinog Mrkova kad idemo na izlaz, a
na kandziju meceo nov vigar od po uva, pa me ucio da
pucam njime.
Kad polazimo, a baba Sofija mi drzi prediku: Da si se
tamonaka lepo vlado. Da nisam cula da pcujes ko sto
umes! Kad sretnes kogod na sokak da kazes lepo ljubim
ruke, mada ga i ne poznas! Ona mene furt tako
vospitavala, nisam jos ni ukolu poo. S pocetka sam
se svima javljo, nekim koje sretnem i tri-cetr puta
nadan.
A oni kazedu ziv bio il da si ziv i zdrav.
E, pose kad sam malko poraso, onak sam skracivo ko i
drugi, pa sam cujes di kazem ... imrukeee. Opet
nisam ko Steva Vrli sto furt tro sokakom, ma digod
kreno, pa sve ko da tera avto viko: Drrn, drrn,
brrn...
odoe kamione za Berlinove! Sta mu to, ocin ga znao,
valda vido u Pancevo kad ga otac vodio kod doktora za
naocari. E, pa Steva sam protrci i kaze ... uke i
sotim je sve kazo.
Ljudi medsobom pozdravljali se svakako, i pomaze Bog,
i brojutro i bardan i barvece, a oni sto isli u
madzarske
skole, mladji, kaedu i serbus i jonapot, al samo sam
u Ferdin cuo druke.
Sedi deda iva na sokak, prodje Spasa Tintorov pa ce:
Kurmodin ivo! Deda oma: Kurmodin Spaso! Vi

kec?, a onaj odgovara: Tanko, ser gut, pa kaput!

Nista nisam razumo, pa pitam uju sta govoru, a on se
smeje:
Ta mani i, govoridu kojesta. Nji nekolko bili soldati
u Galiciju, pa bajagi naucili nemecki. Mo da bide ono
sto
vabi zaboravili, al ni to kako treba. Pito sam gosn
ucitelja, a on kazo da nije kurmodin neg gut
morgen
brojtro! Al ajde ti njima dokai. Oma viedu: Znas ti
tvoj nos! Jel si ti bio u Galiciju il mi? Jel tebe
cuksfirer
egzerciro il je nas? I onak sta da im i ja kazem neg
kurmodin

Dve jabuke, tri dunje

Mogla sam das udam za kog sam tela, al nije kako ti
oces, neg kakoje sudjeno. Prosio me neki Kreca iz
Stareva. Boze, lep ko upisan, bogat! Skorom da sam
pristala, a mati kaze: Nemoj, Maro, nji je devet
ukucu!
Ta nite tata davo dui najderaj da bide paorka
celog veka!
A pose ispalo da najderaj svemu kumovo. Kad sam
svrsila es razredi, kaze Lala (tako zvali oca, a
krsteno mu Momir): Nemam novaca da te posljem u
domacicku skolu u Bavanite, al bar ce za najderaj da
bide!

Onak odem prvo kod baba-Ricike duim da sijem beli

ves. Bilo nas nekoliko, pa od zajutra do navece
krojimo,sijemo, otvaramo rupice... Za nekoliko meseci
naucim da sijem posteljinu i kosulje, a pose predjem
kod Smilje Cengerove duim snajderaj.
Ostanem tuna dve godine, mloge napustile. Jel polak
godine fircaj, otvaraj rupice, prisivaj dugmadi, peri,
idi u ducan, a zanat gledis sta majstorica radi, pa
sta ukrades, to ti je. Kad kroji, sve nas polje nekim
poslom, tek da nismo tuna, pa iskroji sve sto ce da
sijemo tu nedelju... Sve znam, ne znam kroj. I da me
otac u Pancevo kod neke Toboarove da naucim i to.
Zavrsim, masinu nemam, di cu sta cu, i vratim se kod
Smilje. Sta uradim posla jedan tal meni, dva njojzi,
jedan za masinu i jedan jel je majstorica. Mi u jednu
sobu, u drugu njen Velja imo kovacnicu, a ovaj moj
sadasnji bio kalfa kod oca.
Mladji dve godine, al spadalo, pa ne das mane moje
glave. Kad potkivadu konje na sokak, furt zavirivo na
pendzer. Mati ga otera, al on opet i tako nas dvoje
sludujemo. Pose samo cekamo da Smilja okrene ledja,
ode da prestavi rucak il tako stogod, a ja sedim za
masinom i zapevam: Dve jabuke, tri dunje, na ormanu
venule, a on cuje pa oma dotrci na pendzer, pas
razgovaramo i ljubimo. Dok nas majstorica jedared ne
uvati. Kad je nije strefilo! Pa nema lufta, oma sela
na hoklicu. Dam joj vode i secera, a ona ce Ju, dete,
primaj Boga, sta da kazem tvom ocu i materi? A ja
njojzi: Nista, imam ja svoj lebac i ne treba niko da
mi drzi svecu! Pose rekla

Velji, a onaj oma zove mog Branka i kaze: Ako se

volete, onak se zeni, nemoj tuna da mi pravis
komendiju!
I tako moja Bika ustane jedno jutro, izidje u avliju,
uje negdi svira armunika. Kaze ocu: Nije svetac, a
cujes di sviradu i pevadu, mora da je neija noas
odbegla. Dal su oma znali cija, kad usli u moju sobu,
a mene nema.

Sudija, bem te u svirajku

- Ta ni na utrinu, ni kod donje kole, ni di je sade,
neg na iroki or.
- Di ti znas kad nisi sigro fuzbal?
- Al sam furt gledo! Oma tuna pored Potica kucu, mogo
sam s pendzera da sam teo. Bile sative, a mreze drzali
u vapski dom. Nije bilo ogradjeno, neg sam krecom
obelezidu. Kad sigrau nedeljom, okupis sveta onoliko.
Izidjedu i udavace pa paciradu, a cika Marjan prodavo
sladoled i jabuke u crven secer.
- Ode ba ravno i trava fina, sitna...
- Ta da ta je, al jedared sigrali protiv Plocice, pa
Koja Vurdeljin udari s pumpom od becikla autriktera
jel majo opsajd, pa onak sudija ponisti cis go. Pose
nise znalo ko koga bije. Onak naredidu da mora das
ogradi da publika bide obaka, a ne da stoju oma nuz
leniju. E, tuna nije moglo das ogradjiva jel imo put s
obe strane.
Onak premestidu na izlaz, nuz groblje di je i sade. I
ogradidu, al sta vredi, poses opet tukli.

- Sve panti.
- Ej, sta je jeda izeo siroma Vlasta Peric dok je
opravio tim!
- A sto? Ta bilo tolko dobri igraca?
- Bilo pose, al kad je poco, straota bozja. Podelu se
na dve strane, al di fuzbal tuna oma svi na kamaru.
Nit si znao sta ko sigra, ni ko koga opa. Onak nece
niko u odbranu, neg svi bi digradu navalu. Neki voleli
da pimpladu i prekovie, a neki oma picorojku, pa
duuu di stigne. Moj stric Rada mogo da utne preko
onog duda kod Majstorovica i furt s otimo za bekovsku!
- Ta nije valda sav kumst da utne?
- Dabom da nije. Bilo pose tuna i dobri igraca: vaba
Bendi, Mita Buta, pa neki Tranda, Bire sigro krilo,
Golub Pita umo da tribla opasno i neki Djura, sto bio
segrt kod Halupe u gvozdjaru, pa svaku nedelju peke
dodje digra, a pose se vrne u Pancevo. A Minda i Jova
Bugarin sigrali bosi jel nije bilo kopacki za njine
noge. I furt imo bar jedan uljav, ko onaj Velinkin,
to s tuko za makarta. A sudija ne svira, on oma
vice: Sudija di gledas,serem ti se usta! Sta ne
svira enc! A za penal znao das pobije i sa sudijom i
s polak tima. Pose kad gisteradu,onak mu djavo kriv.

Fala bogu, ocu, al ne mogu

Bilo rakija razni, a najvise dudare, zoto jel je i
dudova bilo mlogo. Bilo dudinja od svake fele i bele i
crne I murgaste i one oltovane, sto dodjedu krupne ko

prs. To je mati u dunst meala. Za rakiju s farba

manje gledala,neg samo da bidu zrele i slatke.
Zajutra, cim se pustidu svinje u cordu, majka Lena
pocisti sokak, pa s prepne neko od mladji da natrese,
a ona onak kupi u plekani lavor, pa pose izruciva u
kacu sto stojala pod ambar, a preko nje metnut
pokrovac. Kad s napuni i komina prevre, oma nakola,
odozgore nekolko snopova ogrizine, pa kod Mate u
pecaru.
U to doba, polak sokaka uokolo smrdilo na dibru, al
ko je zotim mario. Osobito oni sto s bili redovni oko
kazana, da cenidu kako j cija rakija ispala.
Najredovniji bio Nika Buckalov, zvani Opiraca. Poco s
rakijanjem u mladosti, od muke njegove. Imo maciju, a
das macije dobre, sto kaedu, u batu bi se sadile!
Novaca za birt nije imo, pa di bi, neg kod Mate u
pecaru, dis ne pita ni sto si ni kolko si. Pose mu to
preslo u obicaj i kad posto
svoj covek. Ko doso, ko ne doso, al Nika uvek tuna.
Znao po mirisu dal je komina dobra i kaka ce rakija
dizidje. I kad procuri dokle je ljuta i kad je patoka.
I akoz je Nika kazo da je tolko gradi, nisi moro da
meris!
Zena mu Kosara furt cantrala, i on reko da nije, fala
Bogu, ni gladna ni zedna, ni gola ni bosa i das mane
njegove glave i gledi svoj poso, dok je dobre volje.
Cesce dovodio Dragu armunikaa i tero ga da mu peva:
Sve se kanem das rakije manem,
Fala Bogu, ocu, al ne mogu!
il onu drugu:
Alaj zivim dok zeni ne skrivim,
a kad skrivim, ja jos lepse zivim!

Jedared odocni malko vise, a Kosara besna nije tela da

ga ceka, neg ugasi lampu i legne. Nika udje ukujnu, pa
napipa na astal erpenju s kupusom, a bio zdravo
gladan. Zajutra kaze on: E, Kosara, post ti tvoj, al
si onaj kupus za veceru dobro skuvala. A ona ce: Ta
kaki kupus, vile u tebe, mora da s opiracu pojo! Kad
sam vidla di te nema, ja kupus prosula.

Rekla-kazala
Cim se baba i komsinica Kosa zatvoridu u gostinsku
sobu, a mene teradu na sokak das sigram s decama, oma
znam kolko sati. Jos kad cujem di govoridu ju-ju i
krstu se, to mora das strefilo sto nije das sotim
naglas pripoveda. Majem se ja tuna, trazim da jem, da
bi tagod cuo, al majka onak zapreti s prstom i dicu
neg na sokak!
Oce i domacini da pricadu otim na sabor, al redje.
Zoto momci kads navece okupidu na coak, tuna moz da
cujes svasta. Io i ja neki put s mojim bratom od
ujca, Jovom Trucom. Kad momci pitadu: Stas dovo tog
kad nume nos dobrise?, a on bi kazo: Nek s uci dok
je vreme. Kod Mate na cosak dodjedu momci iz po sela
I bide tu svakaki divana, a kade nema sta novoga, onak
pevadu.
E, pa, jedared doso na red i popa Mata. Ko, vidle ga
zene, kad ile friko zajutra za lebac kod Djure
pekara, di ugace bega niz Gornji sokak, a posle skreno
u Tikvicu. Oma poceli da tudiradu di je popa mogo
dide utetu i

nakraj izidje kod Divne Tolmaceve, udovice. Jestenije. Onak jedni ruidu popu, a drugi ga branidu: Di
bi gosn popa, on to ne vole! A ovi pitadu: A sta
onak trazio tamo koji andrak?, a oni ne popuadu:
Ta da je pricesti i da joj malo sveti vodicu! Al ovi
sto ruu, zajedadu dalje: A sto je bego, das nije
stogod uzortiro? Pa onak to ugace, di mu mantija?
Oni sto branidu, oma kontru: Dabom das uzortiro da ne
odocni na jutrenje, a mantiju skino da moz brze da
bega! Pose svi u smej. Tek ce Toma Krudulj: Kakogod,
Mile Raspop jedva doceko i u pesmu meto:
Aoj, oce Matija, a di ti je mantija?
Ce ostane i brez brade, na kraju parade?
Dobro da nije i popadiju spomeno, kaze Sima
Gluvakov,, jel pricadu neki da nije popa ugace
sokakom bego.
Ko, omorina, pa nemo popadija da spava, neg izisla
malo na friak luft u portu, a tuna ba eto ucitelj
Sima, pa kad gosn popa drekno s pendera:
Sido! onaj oma zagrebo!
E pa nije ni to! Kazo Rada crkvenjak da jeste bego
gosn popa, a sve kriva popadija. Taki masan paprikas
opravila za veceru, a popa Mata jean pa pojo tri
tanjira. Potera ga tu noc, neznas kolko puti trco u
nuznik, pa od hitnje nije ni imo kade das oblaci, nego
onako u nocnu kosulju!

Ko to golub golubici gue

Zimnje doba. Kod Egievi ukujnu baba Kosara, snaja
Smilja i najmlaa erka
Negica. Baba s maje oko sporeta, a nji dve vezedu i
vodu enske razgovore.
- Da zna, mati, to sam vidla lepi ustikli kod Trudi
vorcove. Tako tolke, okrugle doedu, ba za natkasne
u gostinsku sobu. Pa cvetovi razni, a grane s sve tako
prepliedu, oko da ti stane. esnajs farbi konca!
- A ta fali ovim to si trukovala kod Jovanke
Baiine? Mogla si da bira koju si tela, ima iljadu
mustri.
- Al kad vie za mainu. Lako njojzi, nogom toak, a
gorenaka sam tura pod iglu di treba.
- ta mo na mainu, mo i naruke! ta ti gledi na
Jovanku, njojzi je lingeraj
poso. Tolke bile kod nje da im pokaziva, pa kolko ima
masinu? Nijedna.
- A Nina Pargarova?
- Ne brojidu se ti to imadu novaca i besnidu.
- Io joj Baca ak u Sloveniju da dotera mainu.
- Io i sade im stoji u konk, da pokae dimadu. A
ujem Baca tamonaka
u Sloveniju lepo fasovo. Stiglo mu trofa dve iljade,
prio Gaja podbelenik.
- Das nije skime potuko? pita baba Kosara.
- Ta nije, neg ga u jedan ma pritera, pa uo u nunik
nastanicu, a unutri ko u
apateku. Tako sotim bio zadovoljan da s plajvazom na
zid napiso: Nigdi nisam s takim gutom, ko ode!.
Meto

i sime i atres i potim ga naedu. Na optinu stiglo.

- E, svata od njega i od tebe kore je baba. U moje
vreme znalo se ta je red i ta tafir devojaki:
tolko pekira vezeni, tolko arava, tolko lifera,
tolko jastuka, tolko dunja, i to ne ko ove sade, neg u
jednu doe dvanajs kila novog perja! Mo podnjom za
Svetog Savu na utrine spavati.
Bilo i ti vezova razni i lingeraja, al sve naruke.
Ko je ona za mainu znao.
A ja, opet, kuvarice najvolela. Istrukujem, izvezem na
srpsko platno, operem,
utirkam, pa prepeglam s peglajzom, pa kad okaim na
poret, ja sva sretna.
Ko god ti doe, mo da vidi.On i ona dridu se zaruke,
iznad njini glava ljubu se dva goluba, a dolenaka
izvezeno:
Ko to golub golubici gue, tako i ja volem moje
lue!

Nema da nema
Od nae kue do Neinog duana tri oke. Kad me mati
polje togod, a ja onak sve putom furt: kilu eera,
deset deka germe, kalem crnog konca... ve redom kako
mi kazala. I sve u trku, pa kad stignem, nemam lufta
da oma izdeklamujem naizust. Retko je ko novce plao,
neg pie u knjigu ta si uzo, pa onak kad ove ito,
otac izmiri njime ta ima.

Dro tuna eer, so, zejtin, gas za lampu, ulare,

klanfe, kolomast, platno, dugmadi, konce... i ta
treba i ta ti ne treba. A duan otvorio jo njegov
otac Mita Stefanov. Kaedu, bio vredan jako. Taj nikad
nije muteriji kazoo "nema", neg "bilo pa nestalo",
"bie, dodjite za dan-dva" i tako... Sve da muterija
bude zadovoljna. Kad primo egrte u duan da uidu,
oma pita:
- Dal zna da rauna?
- Znam - kae.
- A kolko su dva i dva?
Ako onak kazo "etr", taj kod Mite nije proo. Neg je
imo da kae:"Izvinte, duzmem blajtift i artiju, da
sraunam!" Pose to ve svaki znao, ta on ite.
U trgovinu silan kapital steko, dve kue sazido od
tvrde ciglje, lanac vinograda u Verovac, vazdan talona
u banku... A pose izilo da nakraj ni ti novci nita
ne vredidu! Uvati ga u jedan ma u krtine i nije mogo
nanoge nikako.Priadu da dvesta iljada dao na doktore,
al nije sebi pomogo. Onak doveka sedo u kolica u jedan
oak u duan i furt novine ito. Sotim se zanimo. A
bio veso ovek, razgovoran, volo da divani s ljudima.
Jel uglavu bio konten sasvime, mogo si njime oim
oe, okrom to noge nije oseo, ko da i nema. to
kaedu, da jekser zakuca, neb kazo "jao".
Obaka decu volo, pa kad pazarim ta mi iljali i
didem kui, a on pita dal sam togod zaboravio. Ja
kaem da nisam, a on kae kako da nisam, pa me zovne
tako prstom i pose mi mete uruku jal luu, jal svilenu
bombonu, il makar pare krompir-eera.
Jedared bio duzmem cilinder za lampu i kako sam majo
njime, zakaim ragastov od duanskih vrati i okrnjim

staklo. Sednem oma tuna na basamke, pa u dreku. On

vido pa kae: "O, bem mu kola njegov i s cilinderom.
Vrni se da ti dam drugi, ovaj ne valja. Ne ni ti das
obogati, ni ja dosirotim".

Pismo
Oma to prvo da ti odgovorim - bolje, Stevice, da mi
nisi ni piso. Tolke godine ne divanimo, p' onak nisi
moro ni da pies. Gledim d' otim i nemislim, neg kolko
mora, a ta ima izmed nas, to emo sudom ko i do sade
to smo.
to pita ta sam tebe tuio, jel nita samnom nisi
imo, u oma da ti kaem. Ja se s tvojim pokojnim ocom
sudim frtalj veka, pa sade kad je oto bogu na istinu,
a ja do pravde nisam doo, moro sam da tuim tebe.
Taki je red.
Ti si njegov i kad si nasledio ta si nasledio, onak
ima da nasledi i parnicu.
Dugo sam ja trpeo i jeo ta se ne je. Dok bili u jednu
kuu ja kuio, on raskuivo. Kad kaem tagod, a on
oma: "Ti, brate, pii, a ja poten dunik" i di sam
stigo, da pose 'ulja digne ruku na mene! Tuna krivim i
oca i mater jel furt njemu drali stranu. A kaki je ko
i ko je ta steko znadu ljudi.
Ako ti on nije kazo, onak ja da ti kaem, ovu kuu
kupijo dvajstree pokojni deda Djoka od Andre
Stamatovog i oma na nas dvojicu prevo gruntovno. Kad
bilo ta je bilo i dolo da s' delimo, ja sam kazo

grej je da prodamo neg' d' isplatim ja njega il on

mene, a on kazo nema novaca, neg' da mi da njegovu
polutinu, a da dobi' baba-Kruninu kuu celu u Tikvicu.
I to sam pristo, manda babina kua vea. Pose oma tu
kuu prodo i kupio tuna diste sade. kako je baba-Krunu
izdravo, to samo opna zna sirota. Kolko je novca na
rakijanje spisko, dobro da te i tolko zapalo.
to pita di je ikona svetog Jovana, koju je on tebi
zaveto, mogo je tako da ti zaveta i papu rimskog.
Ikona je kod mene i tuna e d' ostane. Da je njegovi
ruku dopala, prodo bi ko ikonu svetog Nikole to j'
prodo s babinom kuom. A da ja pitam di su moji
esnajs konica i vrcaljka to bili kod baba-Krune u
batu? Di je ekiar to sam kupio u Sakule od Dobre
Milakovog d' imam za prekrupu? Di je escajg za dvanajs
persona to donela u miraz moja Djudja? Da l' ima
tapiju n' oni pedees ari nuz Ponjavicu to ore? (Zna
se ije je to!)
Pita ko da plati oti sto sedamnajs roita to j'
bilo, jel e to na debelo d' izidje, to si trebo
pokojnog tatu da pita. e da plati ko izgubi parnicu,
kako presudidu. A pravda e nakraj da pobedi, manda se
sudili jo frtalj
veka.

Ima djeram na kraju

Digod si kreno iz sela, na izlaz svugdi imo deram.
Onaj na vapsku stranu bio ploiki. onaj na Skoac
budakarski. a ovaj di sedidu Srbi krajanski, zoto di
je nakraj sela. Nema od prvi' kuca ni trijes meteri.
Kad se kopo, za Marije Terezije, onak stojo na utrine.
Nije tuna bio sokak neg put to udaro od Gospinog
brega, preko Vasinog placa, uprav na groblje. Sad
vidi druke sasvime. Nije onak bila ni Bacina kuca,
ni Prodanovi, ni nita. Pose nazidadu sve jedno nuz
drugo Suvajaki, Zubovici, Pavkovi, Pirini i opravidu
sokak. Jel n' ovu stranu nije imalo di, neg upolje.
Bio nuz deram drven valov da mo da napoju konje kad
idedu na radnju il' se vrcedu,
Voda bila zdravo dobra, a 'ladna. jel imo je i svi
osam fati duboko. Za pice, al` za pasulj obaka.
Ti to sedidu blie furt tuna ili navodu. Vecem ene
i devojke, zoto ga neki jo zovedu i enski. Proo
zajutra.
proo navece. bar nji' dve stojidu tuna i divanidu.
Jel nije to d' ide povodu neg i da s' vididu i da s'
pitadu. Zoto valda i spevali onu:
,,Ima deram na kraju. tu se ene sastaju.
Tu se ene sastajedu, ej, da se izlajedu".
A imadu one furt o cemu: ta si prestavila za rucak,
kad ce da mesi lebac, di si kupila maramu, da dode
da ti prepiem recolis z' onaj kuglof to sam mesila
na Preobraenje, kolko pilica ti izlegla kvocka, pa da
l' si vid'la da se ta i ta cinkvajsom belila, pa ko je
koga i ko je s kime i vazdan kojeta. Povede mene mati
jedared, da ne

bidem sam u avliju, jel sam vijo pacice i birice, pa

koje u'vatim a ja prebacim preko zida kod komija.
Bio sam mali, jo nisam ukolu poo. Secam se da sam
se prepo ko nikad, jel Bisa Paina pricala kako nocom
doli preho Dunava 'ajduci, pa poarali iribieve,
oterali im konje i sve novce i jastuke iz gostinjske
sobe odneli.
Ovi brali vinograd taj dan, pa tako tvrdo spavali da
nita nisu culi u drugu sobu.
A Bosa Pirina kazala da nije zoto, neg da ovi aramije
okadili i` rukom od mrtvaca! Ta ne b' se probudilm
taman da su prangije pucale.

Kocina lopata
Ta mora neko i da saranjiva, jel?! to kaedu, nise
taj rodio koji ne dumre. Ponak tako i dolo ono:
Kocinoj lopati nije niko izbego! Pravo mu sime
Zlata, a to ga prozvali Koca, to ti nebi znao kasti.
Nije on s drage volje grobar, neg siroma, ve momkom
nadniar bio, a kads oenio, dola deca, pa nema di,
sedidu jedno drugom naglavu. Io u nadnicu, pravio
kotarice, trsku seko i ribe vato i nikad nakraj, jedva
stigne za leba.
Umre Jea grobar, saalu se u oboku na Kocu i dadu mu
tu kuu na groblje, a zoto imo da kosi, dureiva dis
prolazi, a za iskop plaali obaka. Ni mu bilo hravo
tuna, kua taka kaka je, al imali da jedu, jel
donosili zadunice, al i rakiju i vino, pa jedni
danas, jedni sutra, kako ko, al Koca furt i takos
propije sasvime. Pose samo dolivo.

Jedared, lednje doba, omorina, strefi Lazi uriju

hercenlus. Koca jo zajutra oto na pecanje, kad ga
nali prelo podne. Kopa, nuz njega politra dudare, pa
greje i iznutri i odzgore. Iskopa zavr glave, a dole
friko ladovina, ko u podrum, aj da odmori malko, pa
kako seo, tako zaspo. Naie Angelina Kukulj, sanjala
runo pokojnog ivu, pa bila na grob dupali sveu.
Vie ona: Ej, Koca, dokopa onu prcu na ivin grob,
zakorovilo sasvime! Koca uti. Nadviri sona, a on
lei dolenaka. Oma se prekrsti pa vikne: Ju, crna
Slavujka, eno tis ovek prestavio! Dotri ena, a
Koca s probudio pa natee onu politru.
A bio neki Rada Vlaki, armunika, furt sviro kod
gospa-Mare u birt. Imo rusku dugmetaru na dva reda, a
najvolo onu: Meti ruke pod pazuke, pa uvati dve
jabuke! Kads opije, a to bivalo ee, krene niz
sokak, pa prvo kod njegove nesuene predkuu i onak
rastegli iz sve snage:
Oj, Gospava, Gospava, u usta te rutava
Kad si se obeala, ta me nisi ekala?
A Gospava otvori pendzer pa ga izrui na pasja kola.
Onak ode na grob njegove matere Olge, pa plae i peva:
Aoj, moja Olgice, mene niko ne vole! Dok mu ne
dosadi, posle lupa Koci na pender i trai rakije.
Koca jednu no mete arav naglavu i une za jedan
krs. Naio Rada u neka doba, a Koca suspravi tako,
nista ne govori. A onaj armuniku pod miku, pa lagano
u rikverc i sve gledi u arav. Koca jedan korak, a on
dva, sve unatrake. Kad stigo do grobljanski vrati,
taki je zagrebo da mus armunika do zemlje razvukla.

Klaker i kabeza
Lepo decama za svaku slavu, a obaka za Spasovdan. Ne
zoto di je seoska slava, pa dolazidu ugosti sa sviju
strana, neg erez velikog vaara u Dudaru. Digod baci
oko, svugdi atre, a unutri, to kaedu, od tice
mleka!
Prosto ne zna di pre da potroi ono malo novaca to
ti dao otac i familija, jel tuna i alvadije i
lecederi i ono to
prodavadu ueerene jabuke i lue i bombondije i
sladoledije. A kad oedni, bira oe klaker, jel
kabezu, ili ti navolju malina sa sodom.
Nisam mogo ni klaker ni kabezu, jerbo mi ve nanos
izali. Celu nedelju pred Spasovdan Sava Purak,
sodadija,
pravio klaker i kabezu na angro, ko i uvek pred vaar.
Klaker bio crven i sladak. Gore na grli guma, unutri
kliker, pa pretisak gura kliker da dihtuje. A kabeza
bila uta. Flaa imala odozgore porculanski zaklopac
to se zatvaro na abicu. Mi deurlija iz komiluka
okreali toak nonu pumpu da puni gas u flaice, a on
nije plao,
neg davo da pijemo kolko oemo. Dabom da smo pili dok
nam trbu ne doe ko luftbalon.
Zoto sam vie volo bozu kod ika-Marjana. Imo radnju
oma nuz birt kod gospa-Mare, do Njanjaa. Pose rata,
tu neki Nea dro kasapnicu pa pravio kobasice od
konjskog mesa, dok mu nisu zatvorili.

E sad, odakle i kade je doo ika Marjan, to ti ne bi

mogo kasti. Priadu iz Dalmacije, neki kaedu da nije.
Pravio lue, orasnice, jabuke u crvenim eeru, bozu,
sladoled i neke kolae to liidu na silvester. Furt
io na vaare i slave pa to prodavo. Leti kad su
omorine, te uje di gura kolica niz sokak i vie:
Sladoled sladak kao med! Srce ladi, duu sladi!, a
Dobra pekar odvikivo: I novce iz depa vadi! Mi
dabom nismo imali novaca,
neg kad ga ujemo, a mi ne trimo oma na sokak, neg u
upu il pod kamaru, ve di su kokoke nosile. Nemo
da postigne da pokupi tolka jaja, a pose svakim ko je
dono, mete sonom kaikom sladoleda u fiek, pa dobro i
njemu i nama. Jedino mati pose droncala kako emo
kuu da raskuimo i da smo rano poeli, al nema
sladoleda brez friki jaja.

Samo das ne jedimo

Dvared nagodinu dolazio iz Paneva Moca Kendler, da
doveze za trgovce u selo espap i da sravni raun ta
je
ko duan. Nijes on krteno zvao Moca, neg Moris, al mu
mati odmalena tepala Moca, pa onak privatila rodbina
i komiluk i osto pose stim simenom
ak i za neke pecije, to je imo na lager, oglas
potpisivo ko Moca Kendler. Na priliku: Nita nema da
te brine

od ovoga pacov gine! Ispitan i iljadu puta probani

Arkanum za trebljenje pacova, kuni i poljski mieva!
Garantuje i prodaje na malo i veliko Moca Kendler,
Jabuki drum kod Zlatne kruke. Po tom ga prozvali
Moca Pacolin. Od sveg to je davo unovine, Arkanum se
najbolje prodavo. A jedared, bogme, stiglo i do suda.
Toza ivuljev isporuivo svinje na angro, pa di svinje
i tolka rana, zapatidu se i pacovi, onoliko. I ne sam
da jedu kukurzu neg i na nazimce udaradu, pa onak Toza
tetovo. Pazari on taj Mocin pacolin i rei se bede,
al svinje ko beslovesna marva poju i one taj mamac,
pas neke potrujedu. Onak Toza digne tubu, al se Moca
branio da nije
kriv, ni on ni Arkanum, neg Toza, jel se nije dro
recopisa, di lepo pie i srpski i vapski i madarski,
da treba svinje das preteradu u drugu koinu. Jedva s
nekako nagodidu.
Kraljevsku pomadu za elave niko nije kupovo, il bar
nisu oni to su ga znali. Bio, siroma, elav ko
bilijarska kegla. A kad ga truciradu daj sam zoto
slaba preporuka, on bi kazo da mu tako ba po volji:
nema troka za bricu, ne mora das elja, samos ubrie
sas nuftiklom i gotov poso.
Neki ga opet zadevali di je mali rastom, a njegova
Sofi vea od njega zaglavu, a on se smeje pa ka: Ta
ite,moliu lepo, toj samo dok stojimo. Kad legnemo,
onak se ne vidi.
Kad svri poso kod Majstorovia i Bosnia u duan i
pecerajsku radnju kod Jove kulia, znalo se, ruak u
birt kod gospa Mare Raci. Spojidu es astala uzdu i
sednu i zvani i nezvani, a Moca digne prvu au p
odri

slovo: Da radimo kolko moramo, da rodi kolko da Bog i

godina, da jemo i pijemo kolko ko moe, al das
jedimo sauvaj Boe! Neg da pevamo i das veselimo.
Ajd, ivili! Pose zatvoridu na birt vrata, Moca mete
pred svirce bunt iljadarki i ka: Ovolko je vae, al
das zaustavite kad ja kaem. Za tolke novce nisu
stajali do sutra pospodne!

Bolje s mirom nego s irom

Zdravo sam pazio da na Tucindan ne opravim kaku
komendiju, jel mati imala da me isperdai za makarta,
pa e pose celu godinu da bidem miran i posluan. Ako
tuna proe brez boja, onak za Badnji dan nema brige.
Kaedu, ne valja u taj dan deca das bijedu, jel oe
pose diziedu irevi digod udaru. Al sam dvared fasovo
i na Boi.
Jedared na Badnje vee, to me mati opala, a drugi
puta na Svetog Stevana, kad smo ili kod kumova na
slavu.
Taj dan do veere lepo proo. Kad suvatila pomraina,
ili s deda-Milom na gumno po slamu, to kaedu
dunesemo Boi ukuu. On unapredak, mi za njime.
Rastresemo pose slamu svugdi i nastal, a odozgore
metemo pokrovac i arav. Onak mati postavi veeru.
Bila tuka suena, prebranac, kiso kupus i trudle
sorasima. Ja volo ribu obaka, pa jem ko ala nesita.
Kad jedna kos, uprav u resu. Zagrcnem se, oi ovolke,
a deda Mila
kae: Jej kore od leba, to e da protera. Jem ja
leba, sve tolke paradi, al ne pomae. Udarim onak u
dreku, a mati uzme lampu u jednu ruku pa vie: Zini,

bedo, da vidim di ti zapelo! I oma s dva prsta mene u

usta. Ja manem glavom unatrag, mati strgne i sturi
cilindar s lampe. Nise razlupo, srea, al sam ja opet
vido boga Jokinog.
Jelku onak za Boi retko ko kitio, pa ni mi. Al jesu
nai kumovi Petronjevi. Bogati, pa mogli. Visoka
skorom
do tukatera, a na nju trista kriskindli i kojekaki
drugi besova. Ta ni nae vabe taku nisu imali. Na
astal grancle,pikote, torte es vrsti, ne zna otkud
bi poo. Mati mi, pre neg to smo poli, zapreti das
nealim duzmem dok me trired ne ponudidu.
Kuma Milka nudi, ja se sve skanjeram, a ve gledim di
je najvee pare, pa kad i trei put kazala: Slute
se,
skoim oma preko astala i prevrnem kanave s vinom na
satenski arav. Oma sam znao ta e da pasira kad se
vrnemo kui, ponak bar dizvadim tetu, uvatim jednu
kriskindlu i kako sam povuko, skrjam granu. Petronjevi
nisu vidli, al vido otac, pa mi pose i ta kriskindla
nanos izasla.

Kad padne prvi sneg

E, pa bracan moj, onak se i pazarilo da traje. Te
sonice opravio jo deda Steva Vrli, majstor-Vajin
otac, a poglej kake su, ganc nove. Samo s ode malko od
trangi ogulila farba na drvanik. Sve kako deda Arsa
naruivo: salinci bagremovi, sicovi koni na federe,
svud liht ute, s obe strane vaba Ginter namolovo

rue, a otpozadi dva vranca se spropeli ko nai dva.

Bio moler, al to kaedu imo i ruku i oko.
Odonda stojidu u ovu upu pod ambar. Jedino to deda
skido sicove da i ne grizedu miovi, a i das mi
deurlija ne ibamo na federe... Dok ne padne prvi
sneg, a onak nije mogo das kurtalie, dok nas ne
prosanka sokakom.
Ne da kaem, ta i sam je volo das malo keri. Da vidi
svet tas konji ranjeni i ta sonice.
Na ormu okaeni praporci, pa zvonu ko zvonca na
Vrbicu. Pose s otimljemo ko e konje distimari i
namiri, a bide i kocka eera i za Lepu i za idu.
Ono sankali se mi i onako none nae drvenjae, ali di
kad u selo bio sam jedan breg, onaj u Kutinu, pa od
nas zdravo daleko, ak u vapski kraj. A bilo tuna i
drugi sigri. Opravimo tociljajku od Matine radnje pa
sve do Nanjaove kuce. Cigljani flaster, a malo vue
nizbrdo, od oke novamo, ravno pas tocilja sam tako.
Najbolje u bakandi koj imo, al i kone opance bile
dobre. Sve dok jedared Divna Njanjaova nije zajutra
posla na Moravu s obranicom i dve kante, pas oklizne i
smane nogu u koleno, pa pose antala es nedelja. Oma
njena svekrva sunula pepo na tociljajku, a Rada kad
doo iz obora budakom sav led razlupo. Malo falilo da
bide boja od matere. Bilo sliuganje na Ponjavicu, al
retko ko imo sliuge. Te iti Vaji one dve daske za
stope, te moli Velju diskuje onu icu posredi, te
vezuj s manilom. Ima i koji su to sami znali, al
stariji, ve momci, pas odgurivadu sonim tapom, a na
vrj tapa jekser.
A tek slikovanje u sneg celac. Sam rairi ruke i noge
pa na lea, a akoz jo manes rukama, onak izie slika

u sneg ko da si neki aneo i dima krila. Dabom da smo

pose bili masni ko moe, al nita zoto. Znamo dejka
nakrjo ogrizine u zidanu furunu u veliku sobu, pa
toplo ko u banju. Onak s svi naguramo na banak izme
furune I zida pa grejemo ruke i noge. A ve znamo, u
furunu krompir u gaa il krike ludaje, tek da nam
dri glad do
ruka.