Aca Singer SEANJA na vreme kada sam bio predsednik Saveza (1994-2007) I deo

Izdava Jevrejski kulturni i humanitarni fond Sabitaj Buki Finci Zemun, Karaorev trg 10 Za izdavaa Branko nap Urednik Aleksandar Gaon Recenzent Filip David Lektura i korektura Gorjana Pavlovi Dizajn korica Aleksandar Ajzinberg Likovno-grafiki urednik Miroslav Bojkovi tampa tamparija KLASA, Vinogradski venac 15, Beograd Tira 500 primeraka

Aca Singer

SEANJA
na period kada sam bio predsednik Saveza (1994-2007) I deo

Beograd 2012.

SADRAJ PREDGOVOR IZDAVAA ............................................................7 UVODNIK ............................................................9 I ANTISEMITIZAM U JAVNOSTI ...........................................................12 Formiranje Odbora za praenje pojava antisemitizma ..........................................12 Protokoli sionskih mudraca i knjiga Poziv na genocid Normana Kona........14 Logos, glasilo studenata Bogoslovskog fakulteta u Beogradu .........................17 Jevrejski bal vampira ...........................................................18 Zajednika izjava srpskih pisaca akademika ...........................................................24 Vladika Nikolaj Velimirovi ...........................................................26 Antisemitska literatura, knjige i napisi u novinama ..........................................31 Napad na Ljubu Tadia i mene ...........................................................36 Meunarodno savetovanje o poloaju manjina, SANU, 10. januara 1995, referat Poloaj jevrejske zajednice u Jugoslaviji ..........................................39 Neki istaknuti antisemiti i dogaaji vezani za njih ..........................................45 Vojvoda Sinia Vuini ...........................................................45 Ljotievci ...........................................................45 Protojerej dr arko Gavrilovi ...........................................................47 Zvanian stav SPC i reagovanja ...........................................................51 Knjige antisemitskog sadraja, tuba Saveza, novi napad na mene ........52 Reagovanje na antisemitske pojave ...........................................................54 Provokacije i falsifikati u tampi ...........................................................58 Neki primeri reagovanja i nereagovanja dravnih organa .........................60 Uee na meudravnim konferencijama ...........................................................63 Meunarodni forum u Stokholmu: obrazovanje o Holokaustu i antisemitizmu i moje uee ...........................................................68 Obraz i druge antisemitske organizacije ...........................................................72 eelj i sluajevi u Zemunu ...........................................................75 Vandalizam na Jevrejskom groblju ...........................................................78 Zemunska sinagoga ...........................................................80
4

Pojaan antisemitizam 2004. i 2005. godine i reakcije na te pojave .........85 Moje uee na meunarodnim skupovima gde su na dnevnom redu bili antisemitizam i ljudska prava ............................................................91 II DRUTVO SRPSKO-JEVREJSKOG PRIJATELJSTVA .........92 III OBELEAVANJE JOM HAOA, DANA SEANJA NA RTVE HOLOKAUSTA U SRBIJI ............................................................99 IV JAVNO OBELEAVANJE ZNAAJNIH DATUMA HOLOKAUSTA U SVETU I REAGOVANJA ..........................................................106 Komemoracija povodom 50. godinjice od osloboenja Auvica i nastali problemi ..........................................................106 Obeleavanje 60. godinjice od osloboenja Auvica i deavanja kod nas .......114 Reakcije u vezi uea i neuea Srbije na komemoraciji u Auvicu .......118 Rezolucija OUN da se 27. januar proglasi za Meunarodni dan seanja na rtve Holokausta i dogaaji kod nas ..........................................................124 Sveana akademija u Beogradu ..........................................................126 V OBETEENJE OD NEMAKE ZA PREIVELE HOLOKAUSTA I POMO ZA ODREENE PROJEKTE PREKO KLEJMS KONFERENCIJE ..........................................................128 Sredstva odobrena Savezu za investicije ...........................................................134 Depo Muzeja ...........................................................135 VI VAJCARSKI FOND ...........................................................138 VII RESTITUCIJA JEVREJSKE IMOVINE ..........................................140 Prva inicijativa za povratak imovine, 7. aprila 1996.godine .........................140 Susret sa predsednikom Miloeviem ...........................................................142 Zahtev vladi Srbije, podnet 18. novembra 1996. i obeanja sa raznih strana ....146 VIII ZAKON O POVRAAJU IMOVINE CRKVAMA I VERSKIM ZAJEDNICAMA ..........................................................152 IX RATNO STANJE ..........................................................155 Krizni tab, evakuacija u Budimpetu, aktivnosti u zemlji i inostranstvu .......155 X SARADNJA SA JEVREJSKIM ORGANIZACIJAMA ........................185 XI DOINT (JOINT) I DELATNOST JEHIELA BAR HAJIMA .......187
5

Sohnut ..........................................................193 Ameriki jevrejski komitet ..........................................................194 XII SLUAJ BIJELJINA, OD INSINUACIJE I KLEVETE DO IZVINJENJA I POHVALE ..........................................................197 XIII AKTIVNOSTI U VREME PREKIDA DIPLOMATSKIH ODNOSA SA IZRAELOM ..........................................................217 Vize ..........................................................217 Pravednici ..........................................................217 Komemoracija za Jichaka Rabina ..........................................................218 Pismo predsednika imona Peresa ..........................................................220 Dogaaji u vezi zgrade ambasade ..........................................................221 XIV NESPORAZUMI OKO BROJA JEVREJA U SRBIJI ........................224 XV STATUT SAVEZA I IZMENE ..........................................................226 PRILOG: Izvetaj predsednika Saveza, podnet na Skuptini 18. marta 2007. ....228 POGOVOR Davida Albaharija ..........................................................235 RECENZIJA Filipa Davida ..........................................................238

PREDGOVOR IZDAVAA Jevrejski kulturni i humanitarni fond Sabitaj Buki Finci osnovan je 1994. godine. Od tada do danas sredstvima Fonda pomognuto je objavljivanje brojnih knjiga jevrejskog sadraja, dodeljivane su nagrade na godinjem konkursu Saveza jevrejskih optina za dela sa jevrejskom tematikom, 1995. godine izdata je knjiga seanja Bukija Fincija koju je priredio David Albahari na osnovu niza razgovora sa njim. Pomognuto je vie kulturnih manifestacija, pruana je pomo horu Braa Baruh koji neguje jevrejsku duhovnu muziku... Po lanu 6. Pravila svoga rada, Fond prua pomo i istraivanjima istorije Jevreja na tlu Jugoslavije. Imajui u vidu injenicu da se samo zapisanim moemo braniti od zaborava, Upravni odbor Fonda odluio je da izda knjigu seanja Ace Singera na dogaaje i vreme kada je bio predsednik Saveza, od jula 1994. do marta 2007. godine. Pomenuti period, naroito u prvom delu, bio je vreme tekih i velikih iskuenja za sve graane Srbije: izolacija zemlje, ratovi, dotad nezabeleena inflacija, masovna izbeglitva, poveano iseljavanje, bombardovanje... Posebni problemi nastali su za jevrejsku zajednicu, to je u tekstu naveo i sam autor. Opis tog vremena objavljen je kao autentini iskaz uesnika nekadanjih dogaaja. Upravo tu injenicu imali su u vidu lanovi Upravnog odbora Fonda - u to vreme bili su i lanovi Izvrnog odbora Saveza - kada su odluili da podre izdavanje ove knjige. Potvrdnom opredeljenju doprineo je i stav iz pisma, napisanog novembra 2009. godine, kojim je autor ovlastio Fond da odluuje o publikovanju pojedinih poglavlja ili celokupnih zapisa kako za vreme moga ivota tako i posle. Svu dokumentaciju korienu tokom pisanja i dokumenta od znaaja za vreme koje obuhvata ova knjiga, Aca Singer je ostavio Fondu. Tekstovi pred itaocima objavljeni su po redosledu koji je napravio autor. Izdava se drao istine da je ovek kao i sama re koju kazuje pa su zato, da bi se ouvala puna verodostojnost napisanog, izvrene samo nune jezike ispravke. S tim u vezi, treba istai da je re o zapisima svedoka i uesnika
7

istorijskih zbivanja u delu stvarnosti koja se, pre svega, odnosi na Jevreje u Srbiji, a ne o radu profesionalnog istoriara. Smatramo da su ova seanja znaajan prilog novijoj istoriji jevrejske zajednice u Srbiji i da sve to je objavljeno moe biti predmet interesa onih koji nastoje ili e nastojati da se upoznaju sa pojedinim dogaajima vezanim za ovdanje Jevreje, pri kraju prolog i poetkom ovoga veka. Neka poglavlja bave se internim pitanjima jevrejske zajednice i kao takva mogu biti zanimljiva pre svega lanovima zajednice - dok druga, naroito ona u kojima se pie o pojavama antisemitizma u naoj zemlji, o restituciji jevrejske imovine, o Zakonu o povraaju imovine crkvama i verskim zajednicama... svakako jesu teme od ireg znaaja.

SEANJE NA PERIOD KADA SAM BIO PREDSEDNIK SAVEZA (1994-2007) I deo

Povodom tampanja prvog dela mojih Seanja na period kada sam bio predsednik Saveza, smatram za potrebno da ukaem na sledee U pisanom izvetaju koji sam podneo na Godinjoj skuptini Saveza jevrejskih optina Srbije, 18. marta 2007. godine, posle skoro trinaest godina na funkciji predsednika Saveza, obavezao sam se: Detaljna seanja o brojnim dogaajima iz prolosti napisau za istoriju nae zajednice ako budem imao snage i zdravlja. Pored ove obaveze, jedan broj nekadanjih lanova rukovodstva Saveza, koji su bili upoznati sa mnogim znaajnim zbivanjima iz tog perioda i mojim angaovanjem, insistirali su da ispunim datu obavezu kako mnogi dogaaji ne bi pali u zaborav. Toga sam i ja bio svestan dok sam bio na dunosti predsednika tako da sam prikupio i kopirao brojne dokumente i raspolagao sa blizu stotinak iseaka iz tampe i desetinama snimljenih kaseta sa emisijama u kojima sam uestvovao za domae (RTS, B92, BKTV, TV Politika) i inostrane rtv stanice (RAI, ZDF, Izraelska televizija). Od posebne vanosti, kao izvori podataka, bili su Bilten - Jevrejski pregled, koji je izlazio za sve vreme opisanih dogaaja, i brojna pisma upuena meni ili kopije dopisa koje sam ja uputio odreenim linostima ili ustanovama - to sam takoe koristio. Ovo istiem zato to je poznato da samo seanje na dogaaje nije uvek najpouzdaniji izvor. Zato sam, gde je bilo mogue, pisanim dokumentima ili sadrajem snimljenih emisija potvrdio autentinost napisanog. Period koji obuhvata ovo izdanje je najznaajniji period za nae drutvo u celini (promena politikog sistema - sa jednopartijskog prelo se na viepartijski, ekonomske sankcije i blokada, ratno stanje, bombardovanje, inflacija). Ti dogaaji pogodili su sve graane Srbije, a time i lanove nae zajednice. Meutim, u okviru ovih dogaaja, nastali su i specifini problemi za jevrejsku zajednicu, a posebno za Savez.
9

Trebalo je nai reenja za brojne probleme kao to su: prihvatanje jevrejskih izbeglica iz Bosne, finansiranje Saveza i optina u vreme sankcija, pripreme za ratne sukobe (formiranje kriznog taba), evakuacija naih sunarodnika u Budimpetu, sloena politika situacija i pritisci, pojaani antisemitizam, tekoe u realizaciji obeteenja za preivele Holokausta od Nemake i iz vajcarskog fonda, deobni bilans zajednike imovine jevrejskih zajednica bive Jugoslavije, oteani kontakti sa jevrejskim organizacijama, nesporazumi sa JOINT-om, odnosno njegovim predstavnikom za Srbiju, sukobi u zajednici, izmiljene afere Nastojao sam da svoja seanja razvrstam po odreenim temama kako bi se dobila zaokruena slika o konkretnim dogaajima. Meutim, tokom pisanja, dolazilo je do odreenih odstupanja koja nemaju veze sa naznaenom temom. Setio sam se drugih vanih dogaaja i odreenih linosti i to sam eleo da odmah zabeleim kako na njih ne bih zaboravio. Neke dogaaje opisao sam i u drugim poglavljima, tj. ve napisano ponovio sam u celosti ili samo delimino. Pisao sam i o nekim moda nevanim detaljima kojih sam se setio i dogaajima koji mogu biti interesantni samo mojoj porodici i odreenom krugu ljudi, ili onima koji su meni ostali u posebnom seanju. Namerno sam esto citirao celokupan tekst ili delove odreenih dokumenata umesto da sam se samo pozvao na izvore koje sam koristio. Znao sam da su mnogi od navedenih dokumenata tada bili teko dostupni itaocima, a jo tee sada i ubudue. Pojedina preopirna poglavlja trebalo je skratiti. Meutim, redigovanje je zahtevalo dosta vremena i rada, to moje zdravstveno stanje ne omoguuje. Zato sam predloio izdavau (obzirom da ovo nije komercijalno izdanje ve prilog istoriji) da seanja objavi u obliku u kojem sam ih u originalu rukom napisao. Najvanije je da sam nastojao da dogaaje istinito prikaem kako bi knjiga sluila cilju zbog kojeg je napisana. Na kraju, istiem da ova seanja nisu sveobuhvatna istorija nae zajednice u opisanom periodu, ali sigurno mogu da slue kao autentian prilog
10

istoriji. Ova seanja sam ustupio Fondu Sabitaj Buki Finci jer je jedan od osnovnih ciljeva delovanja Fonda pruanje pomoi u istraivanju istorije Jevreja na tlu Jugoslavije (lan 6. stav 1. Pravila Fonda). Pored seanja, na moju inicijativu, ovom izdanju je priloen originalni pismeni izvetaj koji sam podneo na Godinjoj skuptini Saveza, po zavretku mog poslednjeg mandata. U tom izvetaju ukazao sam na mnoge dogaaje i probleme o kojima sam opirnije pisao u seanjima. Ali, ovoga puta, dopunjene objanjenjima koja u to vreme nisi bili data. Istina, u ovom izdanju, nisu objavljeni svi dogaaji na koje sam ukazao direktno ili indirektno u podnetom izvetaju. Nadam se da e, pored ostalih, ove teme nai mesto u nagovetenom drugom delu mojih seanja. Bez obzira da li e doi do objavljivanja drugog dela rukopisa, sve ve napisano, zajedno sa obimnom dokumentacijom, ustupam Fondu Sabitaj Buki Finci jer sadrajem daje zaokruenu sliku dogaaja za opisani period. Aca Singer Januara 2012.

11

I ANTISEMITIZAM U JAVNOSTI Formiranje Odbora za praenje pojava antisemitizma Antisemitizam uopte i konkretne pojave i dogaaji bili su neizbena tema u mojim brojnim istupima, izjavama za tampu, radio i televiziju. Posebno kada je tema bila seanja na Holokaust, isticao sam da je Holokaust logini i krajnji cilj antisemitizma. To je razlog to sam bio veoma osetljiv na ovu temu. Na tu moju osetljivost ukazali su neki "branioci" pojava koje sam ocenio kao antisemitizam. U oceni antisemitizma u Srbiji postoje dva suprotna mijenja: da antisemitizma kod nas nikada nije bilo i nema i da ga je bilo i u prolosti i sada ali da je, po obimu i posledicama, u odnosu na druge drave znatno manje ispoljen. Sociolog Laslo Sekelj koji se kod nas najvie bavio pitanjem antisemitizma, u svom naunom radu "Antisemitizam u Jugoslaviji", objavljenom u asopisu "Nova srpska politika misao" (br.1.2/2001.) ocenio je antisemitizam po periodima: - od osloboenja 1945. do 1976. - potpuna odsutnost iz javnog ivota - od 1968 do 1988. - ponovno pojavljivanje antisemitizma u javnom ivotu pod nazivom "anticionizam" - od 1988. do danas (2.000. godine Sekelj je umro) - intenzivnija pojava u javnosti (dopunio bih da je "danas" 2010. godina) Sekelj je, u pomenutom naunom radu, istakao intenziviranje antisemitizma posle raspada Jugoslavije i naveo primere za to. Izmeu ostalog, vie puta se poziva na moja istupanja u javnosti citirajui moje izjave i ocene u tampi ili druga reagovanja. Moje posebno angaovanje protiv antisemitizma dolo je do izraaja kada je Savez formirao Odbor za praenje antisemitizma i ksenofobije, novembra 1993. godine, u sastavu: David Albahari, Lavoslav Kadelburg, Joa Druker, Mia David, Luci Petrovi i ja. Zabeleeno je da je ovaj odbor, na
12

sednici odranoj februara 1994. detaljno razmotrio sve do tada uoene pojave antisemitizma i reagovanja na te pojave. U martu 1994. godine pojavilo se u prodaju etvrto reprint izdanje Protokola sionskih mudraca". Na osnovu ranije zabrane i reenja Okrunog suda u Beogradu KP-74/84, od 5. jula 1984. godine, knjiga "Tajanstveni svet masona", gde su objavljeni i "Protokoli sionskih mudraca", Savez je podneo zahtev da se zabrani rasturanje ovog reprint-izdanja i knjiga je zabranjena. Posle mog izbora za predsednika, prva sednica Izvrnog odbora odrana je 29. jula 1994. Na moj predlog, prva taka dnevnog reda bila je: Antisemitski napisi u tampi, aktuelna politika situacija i njen odraz na bezbednost nae zajednice. Na sednici je zakljueno da se ne menja dotadanja politika Saveza, da se reaguje na antisemitske napise u tampi, da se ponove prijave protiv izvrilaca i da se trai objanjenje ta je uinjeno sa prethodnom prijavom, da se ukae vlastima na uoene antisemitske pojave i posebno na antisemitske tekstove u tampi, da se o pojavama obaveste jevrejske organizacije, da se nastavi rad Saveta, odnosno Komisije za praenje pojava antisemitizma. Obzirom da se dotadanji predsednik Joa Druker spremao da se iseli u Izrael, komisijom je rukovodio Mia David. Izmenjen je i sastav komisije: pored Mie Davida, tu su bili Lavoslav Kadelburg, Aca Singer, David Albahari, Filip David, Aleksandar Demajo i Hugo Rot, i po jedan lan jevrejskih optina Subotice i Novog Sada. Ovom komisijom je od 23. februara 1997. rukovodio Aleksandar Lebl. Radi boljeg razumevanja dogaaja o kojima u kasnije pisati, ukazujem da je patrijarh Pavle, 26. aprila 1994, na poziv rabina Cadika Danona i predsednika Jevrejske optine Beograd Braneta Popovia, posetio Optinu. Tom prilikom je osudio pojave antisemitizma a naroito neistine u objavljenim "Protokolima". Interesantno je da su, u to vreme, skoro sve politike partije (tada su na vlasti bili Socijalistika partija Srbije i Savez komunista - pokret za Jugoslaviju), kao i opozicione partije (Demokratska stranka, Demokratska stranka Srbije i druge) osudile pojavu "Protokola". Koliko je meni poznato, protiv zabrane "Protokola" oglasio se predsednik Konzervativne stranke ivan Haravan, inae jevrejskog porekla, koji je
13

smatrao da bi zabrana bila kontraproduktivna za Jevreje. Istovremeno, Milan Mladenovi, vlasnik i urednik izdavakog preduzea "Sfairos", zalagao se za novo izdanje "Protokola" sa komentarom Saveza jer, navodno, nije demokratski zabraniti knjigu. Na osnovni argument za zabranu "Protokola" je bio da ona ima jedini cilj da izaziva mrnju prema Jevrejima, da se koristi laima i izmiljotinama, da su "Protokole" koristili a koriste i danas pisci antisemitskih pamfleta, ukljuujui svojevremeno Adolfa Hitlera i "Mein Kampf". "Protokoli sionskih mudraca" i knjiga "Poziv na genocid"Normana Kona Antisemiti u svetu smatrali su "Protokole" za navodni zapisnik sa tajnog sastanka rabina kao dokaz o zaveri Jevreja. Meutim, u sudskim presudama doneenim u vie zemalja utvreno je da se radi o falsifikatu, tj. da takvog savetovanja rabina i odluka nije bilo. Poetkom 1996. godine pozvala me je Judita algo, poznata knjievnica i saradnik Matice Srpske, iz Novog Sada, i saoptila da ele da izdaju knjigu "Poziv na genocid" od Normana Kona ali da, bez finansijske pomoi sponzora, to ne bi mogli. Predloila je da Savez bude sponzor i pomogne izdavanje te knjige. Poela je da govori o sadraju knjige koja se bavi istorijom "Protokola", o dokazima da se radi o falsifikatu. Seam se da sam je prekinuo reima da mi je poznato ta sadri pomenuta knjiga jer sam jedan prikaz o knjizi sluao na nemakom radiju i rekao da Savez ne moe da bude sponzor tog izdanja iz odreenih razloga. Obeao sam da u nastojati da se nae reenje da se knjiga svakako tampa i da u je obavestiti. Samo dan-dva posle razgovora sa Juditom algo, dola je do mene Simha Kabiljo, vrlo uporni zagovornik aktivnosti na irenju jevrejske kulture. Istakla je da je svaka knjiga vanija od nekih naih zakljuaka, pogotovu kada se radi o antisemitizmu. Urgirala je da naemo finansijska sredstva i da odgovorim Juditi. Moja ideja je bila da Savez (ovde sam mislio na Fond "Buki Finci" koji je u najveoj meri davao finansijska sredstva Savezu za kulturnu delatnost)
14

otkupi vei broj knjiga i da tako izdava ima interesa da tampa "Poziv na genocid". Znai, biemo "sponzori" na odreeni nain. Matica Srpska je prihvatila predlog da otkupimo 150 primeraka s tim da Savez iste ne prodaje ve poklanja odreenim ustanovama, bibliotekama, novinarima, jevrejskim optinama itd. U drugoj polovini 1996. "Poziv na genocid" je odtampan. Nainili smo spisak organizacija i pojedinaca kojima emo poslati knjige kao na poklon. U propratnom pismu dao sam kratak sadraj knjige i ukazao da e ona biti korisna za upoznavanje istorije "Protokola" jer to naoj javnosti nije dovoljno poznato. Knjige su poslate bibliotekama, fakultetima, Patrijariji i svim episkopima Srpske pravoslavne crkve, pojedinim javnim linostima, knjievnicima, novinarima, pa i pojedinim linostima za koje smo znali da im antisemitizam nije stran. Meu njima, i Vojislavu eelju, Dragou Kalajiu... Veina primalaca knjige se zahvalila. Ovde bih naveo samo neke pisane komentare. Predsednik Demokratske stranke Srbije, dr Vojislav Kotunica je naveo "da e knjiga u naoj sredini biti korisna i neobavetenima i da su DSS i on lino u vie navrata javno negodovali povodom pokuaja da se naopake ideje iz tzv. Protokola sionskih mudraca oive i zloupotrebe". Duan Mihajlovi, tada predsednik Nove demokratije i ministar unutranjih poslova, izmeu ostalog pie:"... Nisam imao nikakvih predrasuda ko je nametao pamflet Protokole..." Izraavajui zahvalnost za dobijene knjige, vrlo pozitivno su reagovale mnoge ustanove, pojedini intelektualci, meu njima i svetena lica kao to su rektor Bogoslovije Sveti Sava prof. Duan Dai. Svetenik Vladimir Zamahajev pie da "Protokoli nanose veliko zlo oveanstvu, razvijaju mrnju prema jednom narodu..." Nadalje, u svom pismu predlae da uz sledee izdanje "Poziva na genocid" objavimo i posebnu knjiicu o istorijatu "Protokola" i njegovom uticaju na drutvo u naoj zemlji. Samo dva-tri dana poto smo poslali knjige, pozvao me je telefonom Dobrica osi. Zahvalio se na knjizi i rekao da je istu proitao "u jednom
15

dahu" i da se, pored toga to je to najdokumentovanija istorija Protokola, knjiga ita kao "najuzbudljiviji roman". Usledilo je vie prikaza ove knjige u novinama i asopisima. Posebno ukazujem na lanak profesora Bogoslovije Sveti Sava SPC Gorana Radenkovia, objavljen u listu "Politika" 18. januara 1997. pod naslovom "Odgovor na falsifikat". Navodim deo tog lanka: "Nesumnjivo je da je Hitleru ovo delo dalo inspiraciju da u svom zloglasnom soinjeniju "Mein Kampf" krajnje prosto i pojednostavljeno prikae celokupnu istoriju kao istoriju jevrejskog beaa, to e rezultirati stvaranjem koncentracionih logora i genocidom stravinih razmera." Bilo je jo pozitivnih komentara u tampi od strane italaca knjige. Meutim, jedan dogaaj, posle prikaza knjige "Poziv na genocid" odranog 31. marta 1997. dao je razloga za zabrinutost. I to ne zbog vanredno dobrog prikaza knjige ve zbog reakcije jednog broja slualaca kod kojih su neka predubeenja o Jevrejima bila jaa od argumenata iznetih u prikazu knjige. U okviri "Male kole pravoslavlja", odrano je predavanje i rasprava o toleranciji. Bilo je predvieno da se tom prilikom da prikaz knjige "Poziv na genocid". Rukovodilac pomenute kole, prof. Goran Radenkovi obavestio me je da e, pored njega, govoriti i episkop baki Irinej i pitao da li bih i ja ili neko iz Saveza uestvovao u prikazu knjige. Smatrao sam da je celishodnije da o knjizi govori, pored vladike Irineja i njega, neko ko ne pripada jevrejskoj zajednici. Predloio sam akadamika Ljubu Tadia koji je u vie prilika pisao o tetnosti "Protokola" - to je prihvaeno. U izlaganju, episkop baki Irinej, akademik Ljuba Tadi i prof. Radenkovi dali su vanredan prikaz knjige. Posle njihovih izlaganja, umesto pitanja na temu o toleranciji i sadraju knjige, diskusija se usmerila u drugom pravcu. Tako je kritikovan "neprijateljski stav Jevreja prema Srbima", navedeno je da su Jevreji nosioci antisrpske kampanje u svetu" i tome slino. Na ove rei nekih uesnika iz publike, reagovao sam i negirao istupe pojedinih diskutanata. Ukazao sam na stavove Svetskog jevrejskog kongresa i tome slino.
16

Moje rei izgleda nisu bile prihvatljive jednom broju slualaca jer su i ostali diskutanti, uglavnom studenti bogoslovije, budua svetena lica, iznosili neverovatne izmiljotine kao: da su Jevreji u Niu "namamili" hriane u radnje, gde su ih pobili a leevi su naeni u podrumu, da je Hitler bio orue u rukama Jevreja kako bi se stvorio Izrael, da Jevreji ubijaju pravoslavne kaluere i slino. Vladika Irinej i prof. Tadi pokuali su da se argumentovano suprotstave ovim izlaganjima ali bez uspeha. Iznete predrasude bile su jae. Aleksandar Lebl je pokuao da demantuje iznete gluposti, ali u tome nije uspeo jer je ova grupa klevetnika napustila salu. "Logos" - glasilo studenata Bogoslovskog fakulteta u Beogradu Istupanje i blaenje Jevreja a posebno od strane studenata bogoslovije nije usamljen sluaj, to najbolje ilustruje lanak objavljen u listu "Logos" (br.1-4/1994) pod naslovom "Jevrejska igra iza kulisa svetske pozornice". Navodim deo iz tog lanka koji se odnosi na "Protokole": "Nakon histerine dreke i buke koju su ovde podigli ovdanja sinagoga i jevrejski intelektualci i politiki monici, knjiga je zabranjena". U vezi posete patrijarha Pavla Jevrejskoj optini Beograd, u pomentom lanku doslovno pie: "Ono to najvie zaprepauje u celoj prii je ponaanje patrijarha Pavla i vrha Srpske pravoslavne crkve. Njegova svetost je 26. 4 1994. u pratnji neizbenog portparola Irineja Bulovia, urno otila pred noge jevrejskim stareinama... A patrijarh, koji oigledno nije proitao Protokole, stao je da se izvinjava svojoj jevrejskoj "brai" zbog tampanja ove knjige". Ne znam da li su autori lanka, koji su u to vreme bili apsolventi Bogoslovskog fakulteta, imali posledice ne za vreanje Jevreja ve SPC-a, patrijarha i episkopa Irineja. Znam da sam se, prilikom razgovora sa patrijarhom Pavlom u vezi antisemitskih istupanja svetenika arka Gavrilovia, osvrnuo na pisanje "Logosa" i opisani sluaj. Patrijar Pavle je tom prilikom osudio antisemitizam koji se povremeno javlja u pravoslavnoj crkvi i rekao "da u svakom itu ima kukolja". Na odnose sa SPC osvrnuu se kasnije ali tvrdim da su odnosi sa
17

vrhom SPC, patrijarhom i episkopom Irinejom bili pozitivni i korektni. (Podseam da piem samo o dogaajima i mom neposrednom angaovanju u vreme dok sam bio na elu Saveza. Pored toga imam iskustva iz ranijih perioda.) Kratko vreme nakon to sam izabran za predsednika Saveza, "Politika" od 31. jula 1994. objavila je lanak pod naslovom "Iskustvo nas ui oprezu". U uvodnom delu lanka predstavljen sam kao "Aca Singer, poznati jevrejski aktivista i svojevremeno ugledni bankar, izmeu ostalog i osniva Ljubljanske banke u naem glavnom gradu". Iz ovog prvog intervjua, gde sam govorio o mnogim pitanjima jevrejske zajednice a posebno o antisemitizmu (objavljivanje "Protokola", sluaj "vojvode" Vuinia i podnete prijave vlastima zbog hukanja protiv Jevreja...) citiram deo izjave: "Mi stariji ovim izjavama i ekscesima pridajemo vei znaaj nego mnogi koji nisu preiveli ratni uas. Jer imamo jedno iskustvo... zbog tog iskustva smo moda osetljiviji od drugih." "Jevrejski bal vampira" Prvih dana avgusta dobio sam nedeljnik "Monitor" (od 26. jula 1994.) koji izlazi u Crnoj Gori, gde je objavljen lanak pod naslovom "Jevrejski bal vampira". Kasnije sam saznao da je isti prenet iz lista Srpske narodne odbrane, broj od 15. jula 1994. Ceo tekst je pun takvih kleveta, izmiljotina i lai da je neverovatno da se tako neto moe objaviti u tampi. Navodim neke delove: "Danas Jevreji u udaljenim pravoslavnim i katolikim provincijama otimaju, mue i kolju malu decu prinosei ih na rtvenik avola... U svojim laboratorijama udovinim, proizveli su i pustili u opticaj virus AIDS-a... Jevreji su izmislili Jasenovac preko svojih ljudi u NDH". Nadalje: "Premalo je rijei kojima bi se iskazala sva njihova neverstva, odstupnitva i zloinstva protiv svete crkve Hristove i pravoslavlja i njenih vjernih..." Nastavlja se navodnim citatima Hrista protiv Jevreja: "Judejci - hristoubice, bogoubice su uzronici i vinovnici svih zala ovoga svijeta - svo zlo je od njih."
18

Mislim da nije potrebno navoditi dalje izmiljotine a dosta ih ima. I onih koje moemo uvrstiti u tzv. verski ili religiozni antisemitizam (skoro istovetne sa objavljenim tekstovima iz napisa vladike Nikolaja Velimirovia.). Kao autor lanka potpisan je "Luka Sarkoti". Izgleda da je "Monitor" imao dosta italaca u Beogradu jer sam sa vie strana upoznat sa sadrajem tog lanka. Zato sam 5. avgusta uputio pismo predsedniku Republike Crne Gore Momiru Bulatoviu sledee sadrine: "Pre nekoliko dana proitao sam tekst u "Monitoru" (fotokopiju prilaem) koji me je u najmanju ruku okirao. Dugo pamtim ali se ne seam da je slian tekst ikada i igde objavljen, ukljuujui i period nacizma. Neverovatno je da se u slobodarskoj Crnoj Gori objavi ovakav pamflet. A jo je nerazumljivije da niko od zvaninih organa ili poznatih linosti (barem po naim informacijama) nije reagovao. Zar vam se, g. Predsednie, ne ini da se ovde radi, izmeu ostalog, i o klasinoj povredi Zakona o rasnoj, verskoj i nacionalnoj mrnji? Pored toga, takav napis naruava ugled vae republike." Pismo sline sadrine sa fotokopijom lanka iz "Monitora", zbog po mojoj oceni religijskog sadraja, uputio sam 12. avgusta 1994. neposredno patrijarhu Pavlu. Priloio sam i kopiju pisma koje sam uputio predsedniku Bulatoviu. Kada sam video da nema nikakve reakcije na pismo, iako sam fotokopiju lanka i pisma Bulatoviu uputio i ministru informacija Crne Gore i nadlenim saveznim ministarstvima u Beogradu, odluio sam da sa istim upoznam javnost putem dnevne tampe. Raspolaem velikim brojem iseaka iz tampe koje koristim da na osnovu njih opiem dogaaje koji su sledili. "Borba" 18. avgusta 1995, naslov "Reagovanje Saveza jevrejskih optina na pamflet objavljen u Informativnom biltenu bjelopoljskog SNO"... Skandalozni antisemitski ispad. U pismu predsedniku Bulatoviu, Aca Singer kae da dugo pamti ali da se ne sea da je slian tekst ikad igde objavljen, ukljuujui i vreme nacizma." Na istoj strani objavljena je informacija od dopisnika lista iz Podgorice pod naslovom "Javni tuilac jo razmilja", tj. da li da podnese prijavu.
19

Sledeeg dana, 19. 8. 1994. "Borba" je objavila reakciju na tekst od prethodnog dana. Citiram samo naslove: "Mihajlo P. Ili podneo ostavku na politiku funkciju u SNO: Stidim se (Ili je bio ef Informativne slube Srpske narodne obnove)", "Reakcija crnogorske javnosti na antisemitski pamflet iz Bijelog Polja", "Duhovni oci mrnje sede u Akademiji". "Pamflet je posledica i sastavni deo sistema etnike mrnje koji su uspostavili vladajue politike i kulturne elite", naveo je Milan Popovi, docent na podgorikom Pravnom fakultetu, i dodao da "kade je rije o Srbiji, misli na grupu oko Memoranduma SANU". Ova izjava sluila je za "politizaciju sluaja". Takvih tendencija bilo je i u drugim sluajevima, na ta u jo ukazati. Trei lanak u ovom broju lista objavljen je pod naslovom "U kabinetu ne znaju za pismo". U tekstu citiraju rei efa kabineta predsednika Bulatovia koji objanjava da je sekretarica predsednika na odmoru a da on ne zna za pismo (re je o pismu koje sam ja uputio). Posle "Borbe" i ostala tampa poela je da se bavi "Balom vampira". I ovoga puta citiram samo naslove objavljene u listu "Politika" od 23. avgusta 1994. "Povodom teksta "Jevrejski bal vampira" Srpska narodna obnova razume zabrinutost Jevreja". U podnaslovu pie: "Istiui da antisemitski lanak nije stav bjelopoljskog odbora niti stranke u celini, trai se sastanak sa elnim ljudima jevrejske zajednice." "SNO za Crnu Goru se izvinjava Jevrejima", "Tuilac prikuplja obavetenja". Potpisnik teksta je izvesni Luka Sarkoti, ali je pitanje da li lice pod tim imenom i prezimenom postoji, kae Milan Radovi, vii tuilac. Istoga dana posetio me je Mirko Jovi, predsednik Srpske narodne obnove. Ponovo se izvinio i izjavio da je on srpski nacionalista i pripada politikoj desnici ali da nije antisemita, da je naklonjen Izraelu. Zamolio je da ga poveem sa nekom slinom jevrejskom nacionalistikom strankom u Izraelu. Odgovorio sam da je Savez nepolitika organizacija pa prema tome ne moe da preko nas uspostavi kontakt sa nekom politikom partijom u Izraelu. Prihvatio sam njegovo objanjenje da je bila greka to je u njihovom biltenu
20

objavljen pomenuti tekst, ali ne i njegovu primedbu da nije trebalo da obavestim tampu o skandaloznom sadraju objavljenog teksta ve je trebalo da se sastanemo jer moje izjave u tampi mogu da budu tetne za srpski narod. Na to sam reagovao malo ironino: "Analogno tome, vai u Bijelom polju trebalo je da se pre objavljivanja teksta sastanu sa mnom." U meuvremenu, po pozivu Patrijarha, 24. avgusta delegacija Saveza u sastavu: Cadik Danon, Aca Singer, Lavoslav Kadelburg i Aleksandar Gaon posetila je patrijarha Pavla. Cilj sastanka bila je predstojea poseta patrijarha i delegacije Sinoda SPC Izraelu. Pitanje antisemitizma nije bilo na dnevno redu i nije bilo rei o tome. Zato sam smatrao da treba da iskoristim priliku i pokrenem ovo pitanje a posebno u vezi lanka "Bal vampira", o emu sam pisao i patrijarhu a do tog asa nisam dobio odgovor. Interesantno je bilo reagovanje crnogorskog vladike Amfilohija koji je odgovorio da je to samo marginalna pojava i napomenuo da patrijarha i njega vrlo esto napadaju u Crnoj Gori. Odgovorio sam da se on moe braniti od napada a da se Jevreji u Crnoj Gori ne mogu braniti jer ih tamo nema. Izrazio sam sumnju, cenei sadraj i stil, da je tekst napisalo neko sveteno lice koje se krije pod imenom potpisnika. Na ovo je vladika Amfilohije reagovao da ne veruje da je autor sveteno lice. Odgovorio sam da mislim da nije problem da se utvrdi ko je autor pomenutog lanka jer se u Crnoj Gori zna ko je i ta ruao a kamoli ko je de facto autor lanka. Posle sastanka, meusobno smo analizirali o emu se i kako govorilo. Rabin Cadik Danon je primetio da sam svojom diskusijom na odreeni nain doveo u pitanje istinitost objanjenja i izlaganje vladike Amfilohija. Suprotno stavu Danona, Lavoslav Kadelburg je smatrao da sam dobro reagovao jer je i on mislio da je autor lanka neko iz pravoslavne crkve u Crnoj Gori i ne slae se sa objanjenjem vladike Amfilohija. Posle "objanjenja" Amfilohija, jo vie sam bio ubeen da se radi o svetenom licu iji se identitet krije. Ovu pretpostavku izneo sam novinaru "Borbe" to se vidi u objavljenom tekstu pod naslovom "Izvinjenje izvire iz stida": "Aca Singer, predsednik Saveza jevrejskih optina Jugoslavije,
21

pretpostavlja da bi pisac antisemitskog pamfleta u Informativnom biltenu SNO moglo da bude sveteno lice". Ponavljam razlog zato sam jo 12. avgusta uputio pismo i patrijarhu Pavlu: pretpostavio sam da autor potie iz crkvenih krugova i oekivao sam da usledi preduzimanje odreenih mera od strane SPC. Odgovor Patrijarha pod brojem 2335, od 20. avgusta, primljen posle sastanka odranog 24. avgusta, vrlo opirno, sa religijskog stanovita kritikuje sadraj tog lanka. Sinod je osudio antisemitizam. Ovoga puta citiram poslednji stav iz pisma: "Smatramo da i ovaj napis moe samo da poslui neprijateljima koji ele da se u jevrejskom narodu i celom svetu srpski narod predstavi kao narod mrnje, zloinaca i neljudi." Posle ve citiranih napisa iz tampe, bilo je i nekih slubenih reagovanja. Republiki sekretarijat za informacije Crne Gore svojim dopisom upuenim meni (pov. 04/01-596) osuuje objavljeni lanak s tim da demantuje da u Crnoj Gori od "nadlenih organa nije reagovao niko". Kao dokaz pozvali su se na njihov dopis navodno upuen jo 1. avgusta 1994. javnom tuiocu Crne Gore i pri tome istakli da je postupak u toku i da "pravosudni organi Republike Crne Gore treba da zavre svoj deo posla". Kada se napred izneto uporedi sa izjavom javnog tuioca, to je objavljeno u citiranom broju "Borbe" od 18. avgusta, gde je javni tuilac iz Bijelog Polja Milan Radovi izjavio da nema svrhe da se sada zabrani pomenuti broj Biltena - a hoe li neto drugo biti preduzeto, ostaje da se saeka do petka, 19. avgusta. Do tada je vii javni tuilac rekao da e "razmisliti ta mu valja initi". Po pitanju ko je autor lanka, u dopisu Sekretarijata doslovno pie: "Potovani gospodine Singer, Republiki sekretarijat za informacije se nada da ispoljeni nacionalizam izvesnog palanakog filosofa kojem je, na alost, od strane jednog javnog glasila omogueno da svoj antisemitizam iri posredstvom javne rijei, nee umanjiti vae poverenje u doslednost osude ovakvog ina od strane zvaninih organa u republici Crnoj Gori." Istovremeno, sa datumom 22. 8. 1994. primio sam pismo od Srpske narodne obnove za Crnu Goru pod naslovom "Otvoreno pismo izvinjenja
22

Savezu jevrejskih optina Jugoslavije". U pismo, pored izvinjenja, ukazuje se veliko potovanje dravi Izrael. Meutim, meni je bio posebno interesantan deo koji glasi: "I molimo da tekst objavljen u naem Informativnom biltenu u Bijelom Polju ne shvatiti tako tragino opasno. To je samo jedan, koliko se mi seamo, krik mladia muenika koji se osea izgubljenim, usamljenim, bez igdje ikoga." Dopisom upuenim lino meni, glavni i odgovorni urednik Biltena Slavko Futi pie: "alim to je dolo do ovako skandaloznog propusta u ureivanju Biltena... elim da vas i itav jevrejski narod uvjerim da se ne radi ni o kakvoj mrnji prema jevrejskom narodu niti o namernom objavljivanju ovako skandaloznog teksta, ija je sadrina ispod svakog nivoa, kako bi se posejalo sjeme mrnje." Brzo sam se uverio da je vrlo sumnjivo izvinjenje upueno Savezu i meni od strane ustanova i pojedinih funkcionera iz Crne Gore. Naime, kako sam saznao iz lista "Vreme" od 28. novembra, gde se prenosi tekst iz pisma listu "Monitor" (br.213) o promociji najnovijeg broja Biltena SNO, objavljeno je napred navedeno "Otvoreno pismo"sa izvinjenjem. Za tekst "Jevrejski bal vampriira", na toj promociji konstatovano je da je "nepotrebno digao preveliku medijsku buku, itd"! Gost na promociji novog broja Biltena, pesnik Ranko Jovovi rekao je da smatra da je "devedeset posto ovoga to je onaj ovjek napisao o Jevrejima istina i da to, ako treba, moe lako braniti." Niko nije reagovao na ovu izjavu tako da je, prema tome, izvinjenje bilo samo formalno, "za sudske potrebe". Do nagovetenog suenja nije dolo niti je sluaj okonan "sudskim putem", kako je u pismu obeala vlast u Crnoj Gori. Kao posledica "medijske buke" i mnogih izjava i osuda, konano je javni tuilac podigao tubu protiv glavnog urednika Slavka Futia. Do suenja nije dolo jer je glavni urednik za tekst "Jevrejski bal vampira" aboliran od tadanjeg predsednika Crne Gore Momira Bulatovia. Ovim aktom je sa crnogorske strane ovo pitanje skinuto sa dnevnog reda, bez obzira na brojne osude. Isto tako, nikada javnost nije upoznata ko je autor teksta koji se potpisao kao Luka Sarkoti.
23

U Srbiji je na objavljivanje teksta bilo odreenih reagovanja. Navodim samo neka... Mihailo Simi, novinar i publicista, objavio je lanak i listu "Politika" 28. septembra 1994. pod naslovom "Kuca li antisemitizam na srpska vrata?" kao reagovanje na tekst "Jevrejski bal vampira". U tom lanku autor daje osvrt na odnose Srba i Jevreja i posebno polemie sa nekim tezama antisemita da su "Jevreji protiv Srba ili zato bi Srbi bili protiv Jevreja. Razloga za tako neto i nema. Zbog toga ne treba brinuti da e antisemitizam uhvatiti korena meu Srbima ali ne treba ni utke prelaziti preko antisemitskih istupa i najava." Zajednika izjava srpskih pisaca-akademika Pored pojedinanih osuda antisemitizma, posebno je zapaena zajednika izjava osam poznatih srpskih pisaca, lanova SANU. Objavljena je u tampi 18. januara 1995. elim da ostane zabeleen istorijat ove izjave. Znaaj i vanost izjave uvek sam isticao u izjavama za tampu, kao veoma pozitivan in u osudi antisemitizma. Istini za volju ja sam, na neki nain, bio inicijator sastavljanja ove izjave i moda sam i podstakao da se ve pripremljeni tekst objavi. Poznati srpski pisac, lan a jedno vreme i potpredsednik SANU, Antonije Isakovi bio je u najuem srodstvu sa mojom suprugom Milicom (majke su im bile roene sestre) tako da smo godinama odravali roake i prijateljske odnose. esto smo razgovarali na temu antisemitizma. Ukazao sam mu da srpski intelektulac demokratske orijentacije treba da se angauje protiv sve eih pojava antisemitizma. Smatrao sam da bi zajedniko istupanje jednog broja poznatih srpskih intelektualaca u osudi antisemitizma bilo za javnost znaajnije od formalnog saoptenja neke institucije kao to su SANU ili Udruenja pisaca. Rekao sam da bi takvu izjavu sigurno potpisali, izmeu ostalih, moji prijatelji, akademici Dragoslav Mihajlovi i Predrag Palavestra. Prihvatio je inicijativu. Posle pojave antisemitskog lanka u listu "Logos" "Jevrejska igra iza kulisa svetske pozornice" rekao mi da je to moda dobar povod da se izda zajedniko saoptenje - to nije uinjeno.
24

U meuvremenu dogodilo se da je SANU zakazala Meunarodno savetovanje o poloaju manjina koje je odrano 10. janauara 1995. godine. Na poziv SANU, tog dana sam podneo referat sa temom "Poloaj jevrejske zajednice u Jugoslaviji". O sadraju i publikovanju moga izlaganja pisau detaljnije a ovoga puta ukazujem samo na ta. 8 zakljuaka iz podnetog referata: "Jedino to zabrinjava Jevreje u Jugoslaviji su pojave izvesnih manifestacija antisemitizma u tampi, izdavakoj delatnosti i u istupanjima pojedinih linosti. Na alost, reakcije na ove pojave su vrlo retke od strane organa vlasti, pojedinih organizacija i srpskih intelektualaca." Poto je tema savetovanja bila poloaj manjina, jo sam ukazao: "Miljenja sam da stav prema negativnim pojavama u odnosu na Jevreje moe da predstavlja neku vrstu lakmus hartije za odnos ire zajednice i vlasti prema nacionalnim manjinama i etnikim grupama." Na moje najvee iznenaenje, agencija "Beta" je 18. januara objavila zajedniku izjavu protiv antisemitizma pisaca akademika, potpisnika saoptenja. To su: Matija Bekovi, Antonije Isakovi, Dragoslav Mihailovi, Milorad Pavi, Predrag Palavestra, Slobodan Seleni, Ljubomir Simovi i Dobrica osi. U tom dokumentu, potpisanom od napred navedenih, najotrije se osuuje pomenuti lanak u "Logosu" gde se izmeu ostalih, napada i patrijarh Pavle. Kao krivce za srpsku popustljivost prema Jevrejima, mladi bogoslovi, autori lanka, optuuju samog patrijarha Pavla i vrhove Srpske pravoslavne crkve. Imeu ostalog i zato to su jevrejskoj zajednici u Beogradu i rabinu Cadiku Danonu izrazili vie puta osvedoenu naklonost i prijateljstvo Srba. Saoptenje je u celini vrlo pozitivno u osudi antisemitizma i posebno tada aktuelnoj osudi izdanja "Protokola", lanka "Jevrejski bal vampira" i napisa u "Logosu". Ukazujem na deo izjave gde se pominje ime vladike Nikolaja Velimirovia. "Novim primerima potkrepljuju se stare rasistike optube protiv Jevreja i to uz pomo istrgnutih navoda iz davnih spisa vladike Nikolaja Velimirovia i nekoliko prigodnih novinskih vesti i lanaka - uz odbranu i zabranjenih Protokola sionskih mudraca".
25

Formulacija u zajednikoj izjavi u vezi sa Nikolajem Velimiroviem na neki nain bila bi moda pravdanje njegovog izrazitog antisemitizma. Smatrao sam da je, verovatno pod uticajem nekih od potpisnika, napisan ovaj deo "izjave" i data ova formulacija. Bilo mi je poznato da su neki od potpisnika visoko cenili vladiku Nikolaja i eleli da ga na neki nain opravdaju zbog napisanog u "Rei srpskom narodu kroz tamnike prozore". Istini za volju, nikada o tome nisam traio objanjenje od mog prijatelja Antonija Isakovia jer bi to zadovoljilo samo moju znatielju, pogotovu zato to je pomenuta izjava, gledajui u celini, bila pozitivna i korisna i esto sam je citirao. Nikako nisam mogao da se sloim sa reenicom da se radi o "istrgnutim navodima iz davnih spisa vladike Nikolaja Velimirovia", ali sam tada mislio da bi bilo necelishodno da polemiem oko ove reenice iz vrlo korisne izjave poznatih srpskih intelektualaca. eleo sam da saznam od Antonija Isakovia kako je dolo do toga da se zajednika izjava objavi osam dana posle moga izlaganja na savetovanju u SANU, kada sam prozvao i srpske intelektualce da se oglaavaju povodom pojava antisemitizma. Naime, mom izlaganju prisustvovali su i neki od potpisnika. Moda je to sluaj ili sticaj okolnosti? Meutim, ja sam se uzdrao da upitam Antonija. Na kraju krajeva, da sam i pitao, sumnjam da bih dobio taan odgovor jer su svi potpisnici bili i njegovi prijatelji. Vladika Nikolaj Velimirovi Stvaranje nacionalnog kulta u vezi sa linou Nikolaja Velimirovia moda za jevrejsku zajednicu i za mene lino ne bi predstavljalo dogaaj od posebne vanosti, da se mnogi crkveni velikodostojnici i srpski intelektualci, a posebno neke organizacije, nisu pozivali na knjigu "Rei srpskom narodu kroz tamniki prozor". U svim novinskim napisima isticano je da je to delo pisao dok je bio "zatoen" u koncentracionom logoru Dahau. Ovoga puta ne mislim da se bavim sadrajem pomenutog dela, koje su neke znaajne linosti i pojedini teolozi SPC ocenili kao antisemitsko. Prvo
26

posleratno izdanje objavljeno je u Nemakoj, pod pokroviteljstvom episkopa Lavrentija, u SPC nadlenog za zapadnu Evropu. Posle najave da e izabrana dela Nikolaja Velimirovia ponovo biti objavljena u Srbiji, Aleksandar Demajo me je obavestio da je razgovarao sa episkopom Jovanom (u to vreme, pre izbora patrijarha Pavla, bio je vrilac dunosti patrijarha), koji ga je uveravao da se sporna knjiga nee nai u tim izabranim delima. Meutim, u izdanju tampanom u Srbiji, u celini je objavljeno pomenuto delo. tavie, poela je organizovana kampanja da se Nikolaj Velimirovi, posle kanonskog postupka, proglasi za sveca. Mnogi lanovi nae zajednice znali su ta mislim o antisemitizmu Nikolaja Velimirovia i koliko sam ogoren to je u novinama redovno isticano da je bio rtva okupatora i zatvorenik koncentracionog logora, to je izjednaavan sa zatoenicima, a posebno Jevrejima u tim logorima, od kojih je velika veina zavrila u gasnim komorama ili je na drugi nain otila u smrt. Pri tom, nije bilo rei o tome da je knjiga puna mrnje prema Jevrejima, da je protiv snaga koje su se borile protiv nacizma i da je pisana kada je veina Jevreja u Srbiji ve stradala od nacista. Neki lanovi Izvrnog odbora i drugi lanovi zajednice traili su da se Savez zvanino oglasi u vezi sa predstojeim proglaenjem vladike Nikolaja za sveca. Smatrao sam da u iroj javnosti ne bi bilo razumevanja za to da se Jevreji meaju u to koga e SPC proglasiti za svog sveca. U posebnom seanju mi je ostalo nastojanje dr Laja Klajna, poznate javne linosti iz Subotice, da se Savez energino suprotstavi toj nameri SPC. Nije mogao da prihvati moje argumente da Savez ne treba da se izjanjava niti da zauzima zvanian stav o tome, pogotovo to su patrijarh i Crkva osudili odreene pojave antisemitizma i to sam odravao dobre odnose sa patrijarhom i nekim episkopima, posebno sa episkopom bakim Irinejom. Uveravao sam Klajna da u i ubudue, u svim prilikama, ukazivati na antisemitizam Nikolaja Velimirovia, a posebno na njegovo navodno stradanje u Dahauu. Nisam ga ubedio jer je, na kraju razgovora, predloio da, na sledeoj sednici Izvrnog odbora, posebna taka
27

dnevnog reda bude stav jevrejske zajednice u vezi s namerom SPC da se Nikolaj Velimirovi proglasi za sveca. Tu formulaciju upisao sam u svoju belenicu, kako je od mene traio dr Klajn. Nisam usvojio njegov predlog i ovo pitanje nije bilo na dnevnom redu sednice Izvrnog odbora. Meutim, linost Nikolaja Velimirovia i pomenuto delo bili su tema u mojim istupanjima pred visokim crkvenim linostima. Tako je bilo i na skupu "Drava, politika, religija", odranom februara 2002. u Centru Sava, kojem su prisustvovali predstavnici svih religija. SPC je predstavljao episkop baki Irinej. Govorio sam o antisemitizmu Nikolaja Velimirovia. U prikazu tog skupa, u listu "Ekonomski magazin", broj 94, od marta 2002, stoji naslov "Singer protiv Velimirovia". Moja istupanja inilo je sloenijim to to su Nikolaja Velimirovia po znaaju uporeivali sa Svetim Savom. Tako je, izmeu ostalog, u asopisu SPC "Glas crkve" napisano: "Vladika Nikolaj, nita manji od Svetog Save po rtvi i zaslugama za Srbe i Srbiju..." Takva poreenja pravili su mnogi svetenici, funkcioneri SPC, organizacije poput "Obraza" itd. Jedan broj znaajnih srpskih intelektualaca nije negirao antisemitski sadraj pomenutog dela, ali je to pravdao time da je tekst nastao pod odreenim okolnostima, u uslovima nemake okupacije i sl. U svakoj prilici sam nastojao da objasnim, i to na vlastitom iskustvu biveg zatoenika, da Nikolaj Velimirovi u koncentracionom logoru Dahau nije bio tretiran kao ostali zarobljenici, tj. da nije bio muen, da nije gladovao, da nije bio u stalnoj ivotnoj opasnosti. Tvrdio sam, na osnovu neposrednih saznanja i dostupne literature, da je on, sa jo jednim brojem znaajnih verskih velikodostojnika, bio u tzv. erenhaftu (poasnom zatvoru) i da je, jo za vreme rata, osloboen da bi u Sloveniji drao govor na sahrani poginulog Dimitrija Ljotia. Kraj rata doekao je kao slobodan ovek i kao takav emigrirao je u SAD, gde je i umro. Istine radi, istiem da se vladika baki Irinej i drugi episkopi, po mom saznanju, nikada nisu pozivali na Nikolajevo delo "Rei srpskom narodu kroz tamniki prozor". Ni ja nisam nikada ocenjivao njegova teoloka kazivanja jer za to nisam kompetentan. Meutim, ukazao sam na jedan konkretan primer
28

iz 1939. godine (pre nemake okupacije) kada je Nikolaj Velimirovi, kao episkop iki, na sastanku uesnika vojne vebe, prisutnim rezervnim oficirima (meu kojima je bio i Zoltan Biro, koji mi je to vie puta ispriao), hvalei naciste, rekao: "Gospod bog nam je poslao Adolfa Hitlera!" O linosti Nikolaja Velmirovia i njegovom antisemitizmu posebno je pisao Jovan Bajford. Njemu sam uruio fotokopije dokumenata koje sam dobio od istoriara Branislava Boovia, autora knjige "Stradanje Jevreja u okupiranoj Srbiji 1941-1945", a odnose se, izmeu ostalog, na Nikolaja Velimirovia. Meu zaplenjenim dokumentima nemake policije i drugih okupacionih vlasti (objavljenim u posebnoj knjizi za slubene potrebe vlasti u SFRJ) bio je dokument od 2. jula 1943. Re je o slubenoj beleci SS porunika Majera o poseti Velimiroviu 29. juna 1943. Tu je, pored ostalog, zabeleeno da je Nikolaj bio pijan, da je pred pomenutim oficirima kleao i toliko se poniavao da je pomenuti oficir izvetaj zavrio reima: "Ja sam se tada najhitnije udaljio poto se Nikolaj opet spremao da me zagrli." Ne znam da li su za takvo vladikino ponaanje, dok je bio u manastiru Vojlovici, znali episkopi koji su ga predloili za sveca. Iz razgovora sa jednim visokim funkcionerom iz patrijarhove okoline, saznao sam da je patrijarh dugo odlagao proglaenje Nikolaja Velimirovia za sveca - zbog njegovog estog pijanenja. Tu sam informaciju tada primio sa rezervom, ocenivi je kao "reklakazala". Meutim, poto sam 2004. dobio pomenuti izvetaj nemakog oficira, poeo sam da verujem da je patrijarh i to imao u vidu. U direktnim i brojnim razgovorima sa episkopom Irinejom, nikada nisam postavio pitanje antisemitizma Nikolaja Velimirovia. Meutim, ukazala mi se prilika da ga postavim prof. dr Radovanu Bigoviu, posle Meunarodne konferencije o doprinosu verskih zajednica otklanjanju posledica rata na podruju nekadanje Jugoslavije, na kojoj smo obojica uestvovali. Odrana je u Rogakoj Slatini, 21. septembra 1996. Temi konferencije bio je posveen i moj referat, a o tome je govorio i prof. dr Radovan Bigovi. Sadraj njegovog izlaganja, naroito u vezi sa mrnjom, smatrao sam prihvatljivim i za nas. Zato sam o tome razgovarao sa njim posle zvaninog sastanka. Uspostavili smo
29

prijateljski odnos. Smatrao sam da je to dobar povod da povedem razgovor i o antisemitizmu vladike Nikolaja u ve pomenutoj knjizi poto je dr Bigovi doktorirao na temi o Velimiroviu. Sloio se sa mojom ocenom sadraja knjige, ali nije mogao da odgovori na pitanje o Velimirovievom antisemitizmu. Nije ga pravdao, ali ni osuivao. alim to za vreme tog razgovora sa dr Bigoviem nisam raspolagao nemakim dokumentom iz 1943. godine jer je to argument na osnovu kojeg sam mogao da tvrdim da Nikolaj nije delio sudbinu Jevreja i drugih zatvorenika u nacistikim logorima, to do tada niko nije mogao da ospori. Meutim, na moje najvee iznenaenje, pojavio se u tampi lanak Aleksandra Lojpura*, koji se javno deklarisao kao Jevrejin i, izmeu ostalog, napisao: "Nikolaj Velimirovi doiveo je sudbinu tipinu za evropske Jevreje svoga doba - ubijen je u koncetracionom logoru". Ne samo da Nikolaj nije bio u koncentracionom logoru, gde su bili Jevreji i protivnici nacizma, ve nije ni delio sudbinu Jevreja, kako pie Lojpur. Nije ni ubijen, ve je dugo posle rata iveo u Americi. Kako razmilja Lojpur, vidi se i na drugim pitanjima o kojima pie. On je protiv zabrane knjige "Protokoli sionskih mudraca jer "nema evropske zemlje u kojoj ovaj spis nije objavljen, ak i vie puta godinje! Makar kao advokat, trebalo je da zna da su Protokoli zabranjeni u desetak evropskih zemalja. *to se tie A. Lojpura, smatram da treba zabeleiti i sledee, to nije u vezi sa odbranom Nikolaja i njegovih razmiljanja na jevrejske teme ve govori o Lojpurovoj linosti. On se, kao Jevejin po narodnosti i veri, iselio u Izrael, gde je radio kao advokat. Izgleda da je obavljao neke sumnjive finansijske poslove, zbog kojih je navodno iskljuen iz advokatske komore. Pobegao je iz Izraela i vratio se u Srbiju, verovatno da se ovde afirmie. Javljao se nekim napisima u tampi. Posebno je pisao o demokratiji. Mislim da je na odreen nain kritikovao politiki sistem u Jugoslaviji., na ta nisam reagovao poto to nije bila oblast moga delovanja. Jo pre navedenog lanka u odbranu Nikolaja, dobio sam iz Izraela pismo od jedne bive lanice nae zajednice koja se alila da ju je Lojpur otetio za 30.000 DM. Molila me je, kao predsednika Saveza, da izvrim pritisak na Lojpura da
30

Antisemitska literatura - knjige i napisi u novinama O Protokolima sionskih mudraca, knjizi Nikolaja Velimirovia "Rei srpskom narodu kroz tamniki prozor" i napisima u listu studenata Bogoslovskog fakulteta "Logos, a posebno o lanku "Jevrejski bal vampira, ve sam opirnije pisao. Zato smatram da je nuno da se osvrnem na druge antisemitske knjige, napise u tampi i reagovanja. Pre svega, ukazujem na linost dr Ratibora-Rajka urevia, izdavaa, urednika i autora veine knjiga antisemitskog sadraja koje je objavila kua "Ihtus, Hrianska knjiga. Iz njegove zvanine biografije istiem podatak koji ukazuje na korene njegovog antisemitskog delovanja: dr urevi je do 1943. godine bio u Nacionalnoj slubi srpskog kvislinga Milana Nedia, a kasnije je radio kao predava u misionarsko-ideolokom odseku komande vojske Drae Mihailovia. Posle osloboenja, iveo je u emigraciji, u SAD. Godine 1992, vratio se u Srbiju i nastavio antisemitsku delatnost, koju je poeo jo u SAD. vrati dug. Odgovorio sam da ne mogu jer sa Lojpurom nemam nikave veze. U meuvremenu imao sam sastanak sa g. Jankoviem, ministrom pravosua, posveen reagovanju na antisemitske ispade. Iznenada me je upitao: da li mi je poznato da je Lojpur otetio mnoge u Izraelu i da je pobegao i vratio se u Beograd? Pokazao mi je pismo upueno njemu, to je bila kopija pisma koje sam dobio iz Izraela, a radilo se o 30.000 DM. Potvrdio sam da sam dobio slino pismo, ali da ne mogu da pomognem poto ne poznajem Lojpura. tavie, da on nije ni lan jevrejske optine! Ministar je, posle dueg uvoda, naveo da mu je poznato da imam dobre kontakte sa Izraelom i da mogu da odreene faktore obavestim i u njegovo ime predloim da, ukoliko bi drava Izrael traila izruenje A. Lojpura zbog njegovih krivinih dela, nae vlasti bi ga odmah izruile, obzirom da on ima izraelsko dravljanstvo. To sam odbio i objasnio da ni Savez ni ja ne moemo da se bavimo takvim pitanjima. Na Lojpurovu odbranu Nikolaja Velimirovia i druge nakaradne stavove koji se odnose na Jevreje, vrlo argumentovano reagovao je Aleksandar Lebl.
31

Na pomenutu izdavaku delatnost, Savez je prvi put reagovao zvaninim saoptenjem 15. oktobra 1995. godine, koje glasi: "Savez jevrejskih optina Jugoslavije upozorava na irenje antisemitizma u Srbiji i Jugoslaviji, jednog od vidova podsticanja rasne, verske i nacionalne mrnje. Najnoviji primer su knjige dr Ratibora urevia i publicitet koji su knjige dobile u visokotiranim novinama (Veernje novosti, Politika ekspres) kao i druge piblikacije, novinski lanci i prilozi na radiju i televiziji, grafiti izrazito antisemitskog sadraja. Sve ovo opravdano izaziva ogorenje i zabrinutost lanova malobrojne jugoslovenske jevrejske zajednice, i ne samo njih. Antisemitski ispadi prolaze bez ikakvih reakcija nadlenih dravnih organa i politikih faktora, istovremeno nanosei veliku politiku tetu Srbiji i Jugoslaviji u svetu. Kao ravnopravni graani Jugoslavije, oekujemo da se to pre sprovedu ustavne i zakonske obaveze onemogaavanja antisemitskog delovanja u naoj sredini." U ovom saoptenju nije naznaeno da se radi o knjizi "Rugobe i lai amerike demokratije (jun, 1995) jer se smatralo da bi to bila neka vrsta reklame za knjigu i da bi izdanje moda dobilo iri publicitet. Pomenuto saoptenje dostavljeno je i Patrijariji SPC jer je izdava Hrianska knjiga. Na knjizi i svim kasnijim njihovim izdanjima, stoje znak krsta i sledei tekst: "U ovo vreme ugroenog hrianstva i pravoslavlja i protiv Hristove vere i crkve, predlaemo i svim drugim svetosavskim izdavaima da ovim znakom obelee knjige i asopise koji su bespogovorni i u skladu sa pravoslavnim istinama i interesima. Tako e itaoci znati da se knjiga izdvaja iz mnotva sekularistikih i prostranakih spisa koji beskonano plave nau kulturu i zagauju svu svest pravoslavnih Srba." Pored teksta saoptenja, ukazao sam na napred citiranu preporuku i predlog "svim pravoslavnim izdavaima, odtampan u svim izdanjima pomenutog izdavaa. U telefonskom razgovoru sa g. Leiem, sekretarom patrijarha Pavla, zamolio sam da se to pre oglasi i SPC. Na moje najvee iznenaenje, samo nekoliko dana posle ovog pisma, dobio sam odgovor da je Sveti sinod, na svojoj sednici od 24. oktobra 1995,
32

doneo sledeu odluku: "Obavestiti Savez jevrejskih optina Jugoslavije da Sveti arhijereski sinod ali da je dolo do objavljivanja knjige dr Ratibora urevia sa antisemitskim sadrajem. Obavestiti ga, isto tako, da e Sveti arhijerejski sinod uiniti sve to je u njegovoj moi da do ovakvih pojava vie ne dolazi." Bio sam zadovoljan, iako sam smatrao da je Sinod mogao da se osvrne na injenicu da je izdava "Hrianska knjiga. Kada sam na to, u jednom razgovoru, ukazao nekim lanovima Sinoda, dobio sam odgovor da "Hrianska knjiga ne pripada SPC ve je posredi privatni izdava, pa Sinod nije pozvan da ocenjuje njegovu delatnost. Posle saoptenja Saveza, dao sam vie intervjua, u kojima sam ukazao na mnoge pojave antisemitizma. Na pitanje novinara: ta je bio povod za ovo saoptenje koje, izmeu ostalih, pominju i visokotirane novine, moj odgovor najtanije je preneo NIN, u broju od 27. oktobra 1995. godine: "Naa organizacija obino ne reaguje na sve antisemitske istupe jer misli da su to pojedinani ispadi na koje ne treba obraati panju. Meutim, s obzirom na to da su neki visokotirani listovi dali publicitet delima koja izazivaju neraspoloenje prema Jevrejima, smatrali smo da ovog puta treba da se oglasimo. Hteli smo da skrenemo panju na to da je odnos prema Jevrejima lakmus hartija za ovinistike strasti u jednom drutvu." Takvo miljenje o pojavama antisemitizma, formulisano i objavljeno u mojim brojnim izjavama datim od 1995. godine, zadrao sam i danas. Na pitanje: da li smatram da su "Veernje novosti" i "Ekspres Politika antisemitski listovi, odgovorio sam da ne smatram, ali da mislim da je ureivaka greka to se daje toliki publicitet jednom izrazito antisemitskom piscu i njegovom delu. Na objavljeno saoptenje Saveza i na moje izjave u tampi, pored pozitivnih, bilo je i negativnih reakcija, pre svega od samog R. urevia. "Hrianska knjiga" je 1996. izdala knjigu pomenutog autora pod naslovom "O besmislu antisemitizma i anti-amerikanizma". Podnaslov je bio: Obe strane polemike oko knjige dr Ratomira urevia "Ruglo i lai amerike demokratije".
33

Knjiga je tampana u 1.000 primeraka i prodavana je po nerealno niskoj ceni od 45 dinara. U njoj, u uvodu, pie: Halabuka oko moje navodno antisemitske knjige Rugobe i lai amerike demokratije... A da bi se dobio utisak da se radi o objektivnosti, objavljuje se sadraj dva moja intervjua data Politici. Pored sadraja mojih izjava, objavljeno je i saoptenja Saveza. Objavljena su i dva vrlo opirna intervjua sa akademikom Ljubom Tadiem, predsednikom Drutva srpsko-jevrejskog prijateljstva, kao i urevievi odgovori delimino objavljeni u Politici i odgovori na moje i objavljene tekstove akademika Tadia. Oigledno, urevi je eleo da izazove utisak o svojoj objektivnosti u sueljavanju stavova. urevi tvrdi da se on i njegovih, kako pie, objavljenih desetak knjiga na oko 3000 strana teksta ne odnose na Jevreje ve na Judejce. Ja ve odavno delim pojmove jevrejski od judejskog. Jevreji su pripadnici naroda koji se zvao jevrejski i vere koja se zove mojsijevska. Judejci su potomci fariseja, vekovni mrzitelji hrianstva, satanisti i nosioci judeo-bankarske zavere koja prati oveanstvo kroz novi svetski poredak. Jevreji su esto i sami rtve igara koje reiraju Judejci. Ovu svoju teoriju o razlici meu Jevrejima esto i sam zaboravlja kada za neke optube za navodne grehe i nedela protiv hrianstva, umesto Judejaca pie Jevreji. Smatra da su se Jevreji bez razloga uznemirili jer ja o njima uopte nisam govorio... i dodaje: Njihova zabrinutost je podstaknuta iz judejsko-masonskih centara u Americi, naime iz filijale Bnei Brita (jedine etniko i iskljuivo jevrejske mati-loe). Oni imaju armiju posmatraa, dopisnika, lankopisaca... u novinama i na televiziji, kao podmukli propagandisti. Mala (po broju ali ne po uticaju) beogradska jevrejska zajednica je samo postupila po propisima iz centrale. Nadaj dreku i kada je opasnost mala i nejasna. Znai, saoptenje Saveza i moje istupanje u tampi usledili su po spoljanjem nalogu i bez razloga! Da on sam nije antisemita, objanjava time da su semiti i Arapi a da on nije protiv Arapa pa u tom smislu ne moe biti antisemita.
34

U pomenutoj knjizi jedno poglavlje nosi naslov G. Singer priziva dravnu cenzuru i pritisak. Prva reenica glasi: G. Singer je verovatno iveo u titovskoj Jugoslaviji. Poto je preiveo, pretpostavljam da nije neprijatelj komunista. Ali zar mu kao oveku nije bilo dosta jednoumlja i policijske drave? Znai, po ureviu,. injenica da sam preiveo je dokaz da sam bio za reim. Ima jo takvih mudrih zakljuaka. U moje grehe ubraja izjave date u vezi sa lankom objavljenim u Logosu i doslovno pie: U antisemitizam ubraja i lanak studenata teologije o revolucionarnim aktivnostima Jevreja u mnogo stradaloj Rusiji pod boljevizmom kao i moju knjigu o patnjama amerikih hriana, protivnika jevrejske dominacije nad Amerikom. Navodim jo jedan od bisera iz urevieve knjige a koji se odnosi na mene... Citirajui deo saoptenja Saveza i moje izjave da Jevreji oekuju da nadleni dravni organi onemogue antisemitsko delovanje, pie: Izgleda da g. Singer nostalgino priziva period robovanja Titu jer je u vreme SFRJ, po reima g. Singera, antisemitizam bio skoro iskorenjen. Ne mogu a da ne navedem njegovo nauno razmiljanje o Jevrejima, pa i u vezi sa Izraelom. Ogromna veina takozvanih Jevreja (90% u samoj dravi Izrael) su Akenazi, istoni Jevreji koji su mongolske rase kao to su Tatari, Turci, Maari ili Finci. Ti Jevreji su potomci Hazara, naroda na jugu Rusije, koji su u 9. veku primili judejstvo. Interesantan je zakljuak, pored brojnih napada na mene i njegovih kvalifikacija mojih istupanja, koji glasi: Nadam se da e se g. Singer pokajati zbog svog napada na moj navodni antisemitizam i pridruiti se ovekoljubovom taboru antijudejskih boraca. Nisam se pridruio a jo manje pokajao, ali je to uinio Jevrejin ivan Haravan. Pismo objavljeno u knjizi u celini prenosim: Potovani gospodine ureviu, ono to ja kao Jevrejin godinama pokuavam da saoptim javnosti i zbog ega sam na loem glasu u elitnim krugovima jevrejske zajednice u Beogradu i Jugoslaviji, Vi ste nepogreivo artikulisali u vaem pismu "Politici" od 10.11.1995. godine. Obzirom da je to bila tabu tema i jo uvek je, a upravo
35

njeno javno pokretanje ima za cilj distanciranje jevrejskog naroda od jevrejske elite, to je upravo najpotenija i prava borba protiv antisemitizma, obzirom da jo mnogo toga moja malenkost eli da kae i javno saopti, oseam veliku potrebu da sa Vama stupim u kontakt, pruim Vam punu podrku i predlaem, naravno ako Vi to prihvatite, saradnju i utvrivanje zajednike strategije i varijanti javnog istupanja. Ostajem sa velikim potovanjem prema Vama, velikom eljom i nadom da ete mi se javiti. Ne znam da li je i kako uopte reagovao urevi na ovu ponudu Haravana. Jedina istina u Haravanovom pismu jeste da je on Jevrejin. tavie, znam da je na jednoj predizbornoj konferenciji za predsednika Jevrejske optine Beograd i on istakao kandidaturu, ali nije uestvovao na izborima. Verovatno je ocenio da nema niiju podrku. R. urevi u knjizi O besmislu antisemitizma i anti-antisemitizma, pored polemike sa saoptenjem Saveza i posebno sa mnom, znatan deo sadraja usmerava u napad na Lj. Tadia. "Argumenti" su mu uglavnom isti kao oni ve korieni u "polemici" sa mnom. Napad na Ljubu Tadia i mene Na poetku ovog poglavlja, citira deo pisma koje je Tadi uputio nekim dnevnim listovima. U Politici ekspres (7. i 8. oktobra 1995. godine) objavljena su dva teksta povodom knjige dr Ratibora urevia Rugobe i lai amerike demokratije. Oba teksta predstavljaju srdanu preporuku za ovaj spis jer u njima nema ni rei kritike ili osporavanja bilo koje autorove teze. A po onome ta je objavljeno, iziskuju veoma otru kritiku. U tome poiva razlog ovog dopisa. U vrlo temeljnoj kritici knjige Rugobe i lai amerike demokratije Tadi ukazuje na ureviev antisemitski tekst a posebno na to da se autor krije pod hrianinom. Mene je posebno zadovoljilo izlaganje Tadia kao
36

nejevrejina koji se suprotstavlja ureviu i njegovoj popularnosti u delu tampe gde se njegovoj linosti i objavljenoj knjizi daje veliki publicitet. Poslednje poglavlje knjige O besmislu antisemitizma i anti-antisemitizma, pod naslovom Inostrani dopisnik, protivurei akadamiku. urevi pie: Veernje novosti od 22. oktobra 1995. godine donose lanak Dejana Luia., svog dopisnika iz Amerike i Londona, u kojem je Lui odgovorio Tadiu netanim ili poluistinitim tvrdnjama. Konkretno, u lanku Luia pod naslovom Reagovanja. Povodom jednog saoptenja Saveza jevrejskih optina Jugoslavije. Od koga dolazi mrnja. Podnaslovi: Nije svaka kritika Jevreja ili jevrejskog postavljanja prema Srbima u sadanjoj jugoslovenskoj tradiciji neminovno izraz antisemitizma. Dramatian uticaj amerikog i jevrejskog lobija na demonizaciju Srba. Novosti nisu novine iz tog vica. Nema u pomenutom lanku ni rei polemike sa Tadiem, na ta se urevi poziva. Lui se uglavnom bavi kritikom saoptenja Saveza. Slae se da je opravdana kritika koju sadri urevieva knjiga na saoptenje Saveza u vezi pojava antisemitizma. Na objavljeni lanak Luia i na sadraj urevieve knjige reagovao je Aleksandar Lebl u pismu upuenom glavnom uredniku Veernjih novosti. Poto isto u listu nije objavljeno, Lebl je traio da se sastanu i vide zato njegov odgovor nije objavljen - glavni urednik i sam Lui bili su i Leblove kolege. Na sastanku je dogovoreno da se objavi upueno pismo sa odreenim manjim ispravkama. Meutim, dopis Lebla ni posle ovog dogovora nije objavljen. Jedna napomena u vezi sa Dejanom Luiem: Lebl je na pomenutom sastanku ukazao na neke dotadanje lanke D. Luia koji su bili antiizraelski i antisemitski. Meutim, Lui je to negirao. Posle nekoliko godina D. Lui je objavio knjige izrazito antisemitskog sadraja u kojima uglavnom prevakava tekstove iz tradicionalne antisemitske literature. Na kraju jo jedna vana injenica koja govori da je urevi, pored iznetih neistina u knjizi Rugobe i lai amerike demokratije, obian
37

obmanjiva. Naime u knjizi je kao recenzent pomenut dr arko Vidovi. Od njega sam primio pismo sledeeg sadraja: Ovim elim da vas obavestim da ja, arko Vidovi nisam recenzent knjige dr Ratibora urevia Rugobe i lai amerike demokratije jer se ne slaem niti bih se ikako mogao sloiti sa doista antisemitskim tj. faistikim sadrajem te knjige. S oseanjem prijateljstva i potovanja prema Vama i ulozi u delatnosti SJOJ-a, prof. dr arko Vidovi, nauni saradnik u penziji. Hrianska knjiga je nastavila da objavljuje seriju antisemitskih knjiga, i to uglavnom dela dr urevia. Pored Hrianske knjige bilo je jo izdavaa pa i onih anonimnih. Detaljan spisak knjiga sa antisemitskim sadrajem sastavio je i uredno vodio na poznati knjievnik, prof. Filip David. Na spisku kojim raspolaem nalazi se 57 dela (spisak je auriran do 2002. godine). Verujem da je sada jo dui jer antisemitske literature ima na trutu sve vie. Sada se broj tih knjiga pribliio cifri 100. Jedina tana konstatacija R. urevia i drugih autora u nekim lancima objavljenim u tampi je da sam vrlo osetljiv na antisemitske pojave. Moda je razlog moje preosetljivosti to to sam na svojim leima osetio razne vidove antisemitizma, od najranije mladosti. Odrastao sam u Vojvodini, u maarskoj sredini, gde se uz svaki pa i najmanji sukob meu maarskom i jevrejskom decom, odmah ula pogrdna re budos zsido (smrdljivi Jevrejin). Kasnije, na sastanku organizacije cionistike omladine Betar, odranom u Vrbasu, fiziki su nas napali nemaki omladinci zajedno sa srpskim omladincima iz pokreta Zbor Dimitrija Ljotia. Pored batina, koristili su i najvulagarnije izraze protiv Jevreja. rtva poslovnog antisemitizma bio je moj pokojni otac. Da je injenica da je Holokaust bio krajnja taka antisemitizma, svedoi i stradanje skoro cele moje porodice, od kojih 62 lana u Auvicu, o emu sam detaljno govorio, pisao i svedoio za Spilbergovu fondaciju oa. Na alost, opasnost od antisemitizma nisu blagovremeno shvatili moji roditelji pa ni naa generacija.
38

Meunarodno savetovanja o poloaju manjina, SANU, 10. januara 1995, referat Poloaj jevrejske zajednice u Jugoslaviji Krajem 1994. godine Mia David je saoptio da je od njega akademik Macura traio da i jevrejska zajednica sa svojim izlaganjem uestvuje na tom savetovanju i da je on prijavio moje uee a da se prethodno nije konsultovao sa mnom. Smatrao je da sam za to kompetentan obzirom da sam upoznat sa svim problemima zajednice i istorijom jevrejskog naroda a posebno stradanjem u Holokaustu. Pomenuti referat tampan je kasnije u okviru akcije Revitalizacija malih optina, na ijem elu su bili Mia David i Simha Kabiljo, i to u seriji Pinkas. Izdat je 1996. godine kao posebna sveska pod naslovom Poloaj jevrejske zajednice u Jugoslaviji. SANU je u svom zborniku u celini tampala tekst podnetog referata na meunarodnoj konferenciji. itajui to danas, 15 godina od vremena objavljivanja, moe se konstatovati da nita nije izgubljeno od aktuelnosti. Zato mislim da nije neskromno ako se detaljnije osvrnem na sadraj referata. Ovo inim zato to sa originalom itaoci mojih seanja teko mogu da se upoznaju poto, pored knjiga koje je objavila SANU i koje se nalaze po bibliotekama, primerci tampani od strane Saveza su rasuti po optinama i nestali su. Referat je bio namenjen uesnicima pomenutog savetovanja koji su znali vrlo malo ili skoro nita o jevrejskoj zajednici u Jugoslaviji, pogotovo o istorijatu i aktuelnim problemima zajednice. Navodim poglavlja iz referata i delove sadraja za koje smatram da ih treba istai, to dajem opisno ili citirajui odreene delove iz referata. 1. Kratak pregled istorije Jevreja od 13. veka do 1919. godine Pored istorijata, kritiki sam ukazao na pozitivne i negativne dogaaje u tom periodu, znaajne za ivot jevrejske zajednice.

39

2. Poloaj Jevreja u Kraljevini Jugoslaviji (1918-1941), znaci antisemitizma i zakonski propisi protiv Jevreja U tom delu referata ukazao sam da je antisemitskih pojava bilo i nakon formiranaja ove drave, pa i izgona pojedinih Jevreja koji su smatrani za strance. Pojavom nacizma u Nemakoj, ve od 1935. godine dolaze do izraaja sve ee pojave antisemitizma. Zato sam u celini citirao odreeni deo rezolucije VI kongresa Saveza jevrejskih veroispovednih optina, odranog 29. i 30. marta 1936. godine koji glasi: Kongres je svestan znaaja uestalih protivjevrejskih napada koji se u Jugoslaviji bez zapreke vre tako da iz osnova vreaju naelo ravnopravnosti verskih zajednica... Kongres smatra da antisemitizam, pored toga to Jevrejima nanosi uvrede i poniavanja, nanosi i teku moralnu tetu ugledu drave... Kongres konstatuje da su ovakve pojave doskora nepoznate u nas poto, po njegovom dubokom uverenju, nemaju korena u irokim slojevima naroda zadojenog tradicionalnom irokogrudou... Na alost, antisemitske pojave 1995. u Srbiji, naroito po raspadu Jugoslavije, bile su takve da smo mogli da u celosti prepiemo sadraj rezolucije iz 1936. godine. U ovom poglavlju, pojave antisemitizma ilustrujem primerima i mojim zakljucima da i pored intenzivnog nemakog uticaja, razvijanju antisemitizma doprinelo je delovanje organizacije Zbor sa profaistiki orijentisanim Dimitrijem Ljotiem. Napred iznete konstatacije citiram zbog napada na mene, posle ovog savetovanja, pristalica Ljotia, 28. marta 1996. u listu Nova iskra. U ovom poglavlju ukazao sam na konkretne sluajeve i posebno na dve antijevrejske uredbe koje je kraljevska vlada donela 5. oktobra 1940. godine koje su se odnosile na zabranu Jevrejima da trguju prehrambenim proizvodima i na ogranienja za upis u srednje kole i na fakultete. Na ovo sam eleo da ukaem zbog onih koji tvrde da, za vreme Kraljevine Jugoslavije, nisu doneti nikakvi propisi protiv Jevreja. Istakao sam da je sud, na primeru lista Ervache nemakog Kulturbunda, odbio tubu Saveza za nanete uvrede i hukanja lista protiv Jevreja, tj. za antisemitizam.
40

3. Stradanje Jevreja od 1941. do 1945. godine U Kraljevini Jugoslaviji, od 82.242 Jevrejina stradalo je 67.248, tj. 81,76 %. Sa podruja sadanje Srbije, od 28.798 preivelo je 4.782, to znai da je stradalo 85,74 %. Pored navedenog, citiram delove iz pomenutog poglavlja: Likvidaciju Jevreja na teritoriji sadanje Jugoslavije obavili su Nemci, i to ne samo Gestapo i SS jedinice ve i jedinice regularne nemake vojske. Ubijanja u duegupkama i deportacije u nemake logore smrti vrili su Nemci a delimino i Maari, u Bakoj. Odreenu pomo u hapenjima, privoenjima i potkazivanjima vrili su organi Nedieve kvislinke vlade, pripadnici Srpske strae i ljotievci. Ove konstatacije ni tada ni danas nisu mogle biti demantovane u nastojanju da se rehabilituju Nedi i Ljoti, tj. da se oslobode od odgovornosti za stradanja Jevreja u Srbiji. 4. Obnova i razvoj jevrejske zajednice od 1945. godine do raspada SFR Jugoslavije Detaljno sam opisao i analizirao situaciju posle Holokausta, tendencije asimilacije i razloge iseljavanja, od 1948. do 1951. Iz cele Jugoslavije iselila su se u Izrael 6.954 lica, to je polovina preivelih Jevreja. Citiram samo neke razloge za iseljenje, zasnovane na odreenoj dokumentaciji i mojim saznanjima i iskustvima: Pored radosti to su spasili ive glave, meu Jevrejima je vladala velika potitenost zbog gubitka svojih porodica. Mnogi povratnici ostali su bez izvora egzistencije koje su stvarali godinama pre rata. Pod uticajem svega doivljenog dolo je do izvesnog raslojavanja u jevrejskoj zajednici. Tako se veliki broj Jevreja nije vie deklarisao kao Jevreji obzirom na to da religija nije vie bila faktor za ocenu nacionalne pripadnosti, jedan broj se deklarisao kao Srbi ili Jugosloveni, odnosno neopredeljeni. Nastojali su da se to vie asimiliraju jer seanje na Holokaust i na sve ono ta su preiveli ulilo je kod njih strah od budunosti. Mnogi su ostali bez branih drugova tako da je dolo do sklapanja velikog broja meovitih brakova, to je u mnogim sluajevima doprinelo asimilaciji. Jedan broj Jevreja gubio je veru u boga
41

te su postali ateisti. Ovo su pravdali time da, ako je bog dozvolio da doe do unitenja est miliona Jevreja, onda ne verujemo u njega (uzgred da napomenem da je to smatrala i moja majka koja je pre rata bila relativno pobona). Bilo je dosta Jevreja koji su verovali da je jevrejsko pitanja i pitanje vekovnog antisemitizma mogue reiti samo u okviru socijalistikog drutva. Moda je masovnijem odzivu za iseljenje doprinela odluka vlade po kojoj svi Jevreji koji ele da se isele mogu to da uine. Posebna pogodnost je bila da mogu sa sobom da ponesu pokretnu imovinu. to se tie nepokretne imovine (kue i stanovi), nje su morali da se odreknu u korist drave. Sve do tada preivljene patnje doprinele su da su se Jevreji bez velikih tekoa odrekli svoje nepokretne imovine, to su obrazlagali: izgubili smo nae najdrae, to je bila naa najvea imovina... (Mislim da sam prvi pokuao da javnosti objasnim zato se vie od polovine Jevreja iz Jugoslavije opredelilo za iseljenje u dravu Izrael.) 5. Raspad SFR Jugoslavije i sadanji poloaj jevrejske zajednice sa posebnim osvrtom na pojave antisemitizma U ovom poglavlju dao sam opiran prikaz dogaaja i aktuelnih pitanja. I ovoga puta doslovno u citirati neke delove moga izlaganja. Secesija Slovenije i Hrvatske i raspad Jugoslavije teko su pogodili ve ionako malu jevrejsku zajednicu. Pripadnici zajednice iveli su u svim republikama, govorili su istim jezikom, bili povezani brojnim roakim vezama te su teko doiveli okolnost da ih sada razdvajaju brojne granice. Savez jevrejskih optina Jugoslavije bio je vlasnik brojnih jevrejskih institucija koje su bile namenjene svim Jevrejima Jugoslavije. Pri Savezu je Rabinski ured sa nadrabinom za Jugoslaviju, tako da on nesmetano obavlja versku delatnost (bogosluenja u sinagogi, venanja, sahrane) a sve u skladu sa verskim propisima i tradicijom. Sticaj okolnosti postavio je pred Savez zadatke o kojima se nikada ranije nije razmiljalo. Naime, poetkom ratnih operacija i Bosni i Hercegovini, Savez je aktivno uestvovao u evakuaciji Jevreja iz ratom zahvaenih delova Bosne,
42

pre svega iz Sarajeva. Tako je evakuisano i zbrinuto skoro hiljadu jevrejskih izbeglica. Ova akcija je uspeno izvrena u saradnji sa organizacijama vlasti i uz nesebinu finansijsku pomo jevrejskih organizacija u svetu. Znaajan deo ovog poglavlja posveen je pojavama antisemitizma. Izneti su konkretni primeri u vezi sa Protokolima Logosom, tekstom Jevrejski bal vampira i brojnim antisemitskim knjigama. (Obzirom da sam o tome detaljno pisao u mojim seanjima, ovog puta neu citirati delove svoga izlaganja koji se na to odnose.) Nastavljam sa citatima iz referata: Jevreji kao pojedinci i kao pripadnici naroda koji vekovima ive zajedno sa nejevrejima, a pre svega sa Srbima, ne mogu da se ale da je antisemitizam uzeo dublje korene, odnosno da je stekao pravo graanstva u ovoj sredini. To su nepobitne injenice. Meutim, izvesni i moda na prvi pogled marginalni dogaaji ukazuju da je nuno i u okviru ove teme posvetiti panju nekim pojavama antisemitizma. Istina, ove pojave od strane nejevrejskog stanovnitva ocenjuju se kao beznaajne ali iskustvo ukazuje da od na prvi pogled beznaajnih dogaaja mogu nastati tragine posledice. Predsednik Srpskog rojalistikog pokreta, izvesni vojvoda Sinia Vuini dao je preko radija 24. marta 1994. godine izjavu da treba otimati imovinu Jevreja i da je Hitler dobro mislio svom narodu osim nekih ispada. Ove i sline izjave ponovio je i u raznim intervjuima za tampu. Savez je podneo vie prijava Javnom tuilatvu. Meutim, nije poznato ta je i da li je tuilatvo neto preduzelo. U to vreme intenziviran je pokuaj rehabilitovanja Ljotia i Nedia. U knjizi biografija Sto najpoznatijih Srba nala se i biografija Milana Nedia. U svom izlaganju vezanom za Ljotia i Nedia naveo sam: Pojavio se list Nova iskra koji Dimitrija Ljotia bezmalo proglaava za sveca. Istovremeno, sve je jaa tenja ka rehabilitaciji Milana Nedia, predsednika kvislinke vlade Srbije, i Dimitrija Ljotia, predsednika Zbora, najekstremnijeg nemakog kolaboranta a pre rata nosioca nejekstremnijeg antisemitizma u Jugoslaviji.
43

Istorija e dati ocene o njihovim ulogama i delovanju pre i za vreme rata. Ulogu Nedia i njegove vlasti potrebno je objektivno razmotriti, imajui na umu da su policija i drugi organi ovog kolaboracioniste uestvovali u akcijama protiv Jevreja 1941. i kasnije. Ne vidi se nikakav razlog, bar sa jevrejskog aspekta, za njegovu rehabilitaciju. Istine radi, ne moe se ni tvrditi da su njegovi upravni organi ili policija bili izvrioci masovnih ubistava Jevreja u Srbiji. Taj zadatak, kao to sam ve ukazao, izvrili su neposredno Nemci ali je nesporno da je saradnja sa Nemcima bila vrlo intenzivna. to se tie Dimitrija Ljotia, nema sumnje da su on i njegova stranka bili povezani sa nacistima i pre rata, da dolazak Nemaca nisu smatrali kao okupaciju i da progone Jevreja nisu tretirali kao obavezu jer su nacistikom ideologijom i mrnjom protiv Jevreja bili zadojeni jo od dolaska Hitlera na vlast. Tako, po mom miljenju, postoji razlika kod ocenjivanja nedievaca i ljotievaca. Meutim, za amnestiju nema osnova. Kroz jedan broj glasila, putem raznih napisa, provejava pogreno uverenje da postoji jedinstveno miljenje Jevreja i da su jevrejske institucije i poznati jevrejski intelektulaci antisrpski orijetisani, kao da je uticaj Jevreja na formiranje politike vlade SAD znaajan. Pitanja koja sam ovde citirao bila su predmet diskusije i napada na mene, i to od odreenih antijevrejskih ili nedovoljno informisanih lica ili pojedinih listova (na ta u se osvrnuti u daljem izlaganju). Referat Poloaj jevrejske zajednice u Jugoslaviji" moe bez daljnjeg i danas da bude aktuelan. Moja istupanja, svih trinaest godina koliko sam bio predsednik Saveza, ostala su nepromenjena u odnosu na napisano 1995. godine. Ista su u celosti prihvaena i od Saveza. Pred tampanje referata u okviru serije Pinkas, predlagao sam da se izvre potrebne jezike i gramatike korekcije, ali su to M. David i S. Kabiljo odbili, smatrajui da tekst treba da bude istovetan sa objavljenim tekstom od strane SANU. Istina, Simha Kabiljo se jedno vreme zalagala i za jeziku ispravku ali M. David je presudio da za to nema vremena, pogotovu to se ne radi o novom tekstu ve o poznatom referatu, to e u izdanju Saveza biti naznaeno.
44

Neki istaknuti antisemiti i dogaaji vezani za njih

Vojvoda Sinia Vuini Zbog istupanja Sinie Vuinia, predsednik Srpskog rojalistikog pokreta, obratio sam se princu Tomislavu Karaoreviu (koga sam od ranije dobro poznavao i koji mi je bio zahvalan to sam ga svojevremeno bankarskim savetima spasao da ne upadne u neprilike) sa namerom da ukaem na stav rojaliste Vuinia. Princ Tomislav je odgovorio da Vuini nema veze sa pristalicama za povratak dinastije. Njegova istupanja i on je osudio kao antisemitizam. Vremenom, Vuini je promenio nekoliko politikih stranaka, koje je uglavnom sam osnivao. Na prijave Saveza protiv njega, zbog hukanja protiv Jevreja, od strane nadlenih nismo dobili nikakav odgovor i znamo da nikakav postupak protiv njega nije voen. U vreme dok je Zoran Lili bio potpredsednik Savezne vlade, sa kojim sam bio u prijateljskim odnosima iz vremena dok je bio predsednik Republike kada smo zajedno bili na obeleavanju 50. godinjice od osloboenja Auvica, ukazao sam na antisemitska istupanja Vuinia i to da se on ne goni za dela za koja se goni po krivinom zakonu. Na moje nemalo iznenaenje, rekao je: Vuini je pod zatitom Udbe. On i osniva politike stranke po njihovoj sugestiji. Ova informacija je samo za tebe... Danas, posle toliko godina, smatram da to treba napisati bez obzira na dato obeanje Zoranu Liliu. Ljotievci U listi Nova iskra od 26. marta 1996. objavljen je lanak sa potpisom Redakcija pod naslovom Manite se ljotievaca. lanak zauzima celu stranu. Zato u citirati samo neke delove iz kojih se vidi koliko neistine, istorijskih izmiljotina i kleveta sadri pomenuti lanak, kao otvoreno pismo upueno meni.
45

Potovani gospodine Singer, u intervjuu listu Srpska re br. 144, od 26. februara ove godine, ponovo se alite na pojavu buenja antisemitizma u Srbiji. Za te i takve pojave i sami ste delimino krivi. Vodei ljudi u svetskim medijima koji, evo, ve pet godina intenzivno spovode antisrpsku kampanju, su pripadnici jevrejskog naroda a mi ne usmo da ste protiv toga digli glas. Na alost, vas i danas sebino interesuje samo stradanje Jevreja. Moemo se sporiti ko je procentualno dao vie rtava u Drugom svetskom ratu. Vi, gospodine Singer, dobro znate da u Srbiji nikad nije bilo antisemitizma. Pouzdano znamo da posedujete Memorandum koji je Adolfu Hitleru uputio Dimitrije Ljoti, jedini politiar ondanje okupirane Evrope koji je digao glas protiv progona Jevreja. Zato gospodine Singer to ne objavite? To mu dugujete! A da ne govorimo o nebrojenim utim trakama koje je on lino skinuo Jevrejima naoigled Nemaca u sred Smedereva! Mislim da je nepotrebno da navodim brojne neverovatne gluposti, izmiljotine i neistine iz ovog ili drugih lanaka objavljenih u zvaninom organu ljotievaca. Meutim, ukazujem na apel koji je upuen meni i glasi: Zato, umesto da i dalje kleveete Ljotia i ljotievce, recite istinu ako vam je do nje stalo, odnosno ako bar malo potujete svoje mrtve i ive i ako vam nije jedini interes da od stradanja u Drugom svetskom ratu pravite politiki kapital i na sve naine uveate svoj oreol stradalnika i muenika. Nisam se odazvao na njihov apel. Suprotno tome, ukazao sam Optini Smederevo da je sramota da se prihvati inicijativa da se jedna ulica ili trg nazovu po Dimitriju Ljotiu. Naime, u obrazloenju ove inicijative pie: da je Ljoti bio dobar hrianin i pravoslavac pa je zbog toga stradao, i to da je na njegovoj sahrani govorio vladika Nikolaj Velimirovi... Koliko znam, inicijativa nije uspela jer nijedna ulica ne nosi njegovo ime. Meutim, drskost ljotievaca ispoljena je 1997, godinu dana posle meni upuenog otvorenog pisma, kada sam dobio novo pismo kojim me pozivaju da prisustvujem pomenu Dimitriju Ljotiu i Milanu Nediu koji e se odrati u Sabornoj crkvi! Nisam reagovao. Uoi zakazanog pomena, u telefonskom
46

razgovoru, upitan sam: da li sam dobio poziv? Verovatno da sam se toliko iznenadio da nisam odmah odgovorio. Ne ekajui moj odgovor, nastavio je: Bilo bi lepo da prisustvujete jer je on spasao mnoge Jevreje... Iznerviran, odgovorio sam da je to obina la i sve ostalo to su napisali i - spustio slualicu. Protojerej dr arko Gavrilovi Pored zvanja svetenika, osniva je i predsednik Svetosavske stranke. Uz ove funkcije uvek je isticao da je doktor teolokih nauka. Zaklanjujui se ovoga puta titulom doktora, napadao je Jevreje a pri tome citirao navodno originalne delove iz Talmuda. Nisam mogao da poverujem da Talmud sadri takve odrednice, ali sam bio siguran da ovi navodni citati iz Talmuda mogu da izazovu versku mrnju protiv Jevreja. Nisam znalac Talmuda pa sam zamolio rabina Isaka Asiela i Huga Rota da reaguju na lanak Gavrilovia. Ovoga puta neu citirati argumente iznesene od strane rabina Asiela i Huga Rota, gde su dokazane netanosti, tj. nepostojanje u tekstu Talmudu citata na koji se poziva Gavrilovi. Navodim samo zakljuak iz dopisa Huga Rota koji glasi: Sveteno lice i doktor teolokih nauka bi morao da zna, a verujem i da zna ta je u ovom sluaju tano, a ja kao psiholog smem da pomislim da su kod dr arka Gavrilovia zatajili i njegovo zvanje i njegovo teoloko obrazovanje pred impulsom stranakih tenji i elja. Svetosavska stranka, osim nekih krajnje ekstremistikih elemenata i nekih huligana, nije se afirmisala u politikom ivotu Srbije. Bez obzira na naziv, nisu uspeli da privuku dovoljno srpskih glasaa. Meutim, Gavrilovi je bio veoma aktivan kada je re o antisemitskoj literaturi. Bio je recenzent i pisac predgovora za knjige Ratibora urevia, u izdanju Hrianske knjige. Ovde u ukazati na dva vrlo interesantna dogaaja koji daju sliku o njemu a gde sam i lino na odreeni nain tangiran. U izdanju Hrianske knjige 1997. godine objavljena je knjiga Ratibora urevia Masonerija - zavera protiv boga i oveka. Kao recenzent
47

naznaen je dr arko Gavrilovi. U ovoj knjizi, umesto termina Judejci on koristi termin Jevreji koji su, kao i uvek u njegovim delima, krivi za sve nedae ovoga sveta. Ove stavove je Gavrilovi i kao recenzent zastupao. U to vreme, na moje najvee iznenaenje, nenajavljeno se pojavio u Savezu. Vrlo utivo se izvinio to se prethodno nije najavio i zahvalio to sam ga primio. Predstavio se i posebno naveo da je on doktor teolokih nauka, da je osniva Svetosavske stranke, da vrlo ceni Jevreje... Govorio je o zajednikoj sudbini srpskog i jevrejskog naroda i da u zato razumeti razlog njegovog dolaska i elje da sa mnom razgovara. Radi se o jednom Srbinu duboko vezanom za pravoslavlje, kome su potrebni vae razmevanje i pomo. Konkretno, molio je da Savez povue krivinu prijavu protiv Ratibora urevia zbog objavljene knjige Rugobe i lai amerike demokratije! U obrazloenju svoje molbe naveo je da je dr urevi star i bolestan ovek koji je mnogo patio, da je muenik i da ne bi bilo humano da se vue po sudovima... Prekinuo sam ga i odgovorio da, koliko sam upoznat sa urevievom biografijom objavljenom u knjizi - ne vidim da je patio za vreme okupacije a ni kasnije u amerikoj demokratiji. Seam se da sam jo rekao da je svaki Jevrejin koji je preiveo Holokaust sigurno patio i da se ta re ne moe odnositi na urevia, itd. to se tie povlaenja krivine prijave, to ne dolazi u obzir! Sud e oceniti da li je tuba opravdana. Iznerviran, ustao sam i pruio ruku Gavriloviu i time pokazao da smatram da je razgovor zavren. Gavrilovi je, bez obzira na moju reakciju, kao iz vedrog neba nastavio: Video sam da imate i apoteku. Da li bih mogao da dobijem jedan lek koji mi je potreban (rekao je i koji)? Prvo me je zbunio. U sebi sam mislio: otrov bih vam dao, ali sam se predomislio. Seam se da sam podigao telefonsku slualicu i rekao naoj apotekarki Juditi: Sada e kod tebe doi jedan svetenik i, ako ima, daj traeni lek! Gavrilovi se zahvalio a ja sam primetio: Mi dajemo znatne koliine lekova kao humanitarnu pomo ne samo Jevrejima ve i bolnicama za nejevreje.
48

Lek je dobio i otiao. Nikada se posle toga nismo sreli. U sklopu mojih istupanja koje je zabeleila tampa, meu pojavama antisemitizma, ukazao sam na Gavrilovieve napise u kojima klevee Jevreje i gde se esto slui izmiljotinama i falsifikatima iz Talmuda. Zato me nije iznenadilo pismo koje mi je 8. avgusta 1997. godine uputio . Gavrilovi. Doslovno citiram: Potovani gospodine, u vie navrata, od raznih osoba, obaveten sam da ste me neopravdano napadali. To ste uinili i povodom najnovijeg skrnavljenja jevrejskih grobova u Zemunu, sa ime ja nemam nita! Gavrilovia nisam osumnjiio za vandalizam na jevrejskom groblju ve sam uopteno govorio o antisemitizmu pa, izmeu ostalog, i o pisanju Gavrilovia i drugih, iji sadraj moe negativno da deluje na oseanja prema Jevrejima i moe da, pored mrnje, pokrene ruilake strasti. Radovalo bi me da mi dokaete da piem neistine jer obino navodim referentna dela u kojima nalazim ono ta objavljujem. Tvrdim da nisam optereen antisemitizmom ve istraivanjem istine zato jedan deo jevrejskog naroda, inae u veini asnog i radnog, pogotovo oni koji se dre Tore a ne Talmuda, ponovo raspinju Gospoda Hrista, i to na terenu hrianskih zemalja? Valjda na to imam pravo i kao ovek i kao hrianin i kao pravoslavni svetenik? Oekujem da ubudue budete prema meni korektniji i da ne upliete stranku u umiljene napade, tim pre to mi nemamo finansijska sredstva ni za golo bitisanje a kamoli za antijevrejsku propagandu, jer je Gospod moj ponikao u tom narodu. Vama dobro elei... Nisam reagovao na ovo pismo ve sam o tome obavestio Patrijariju. Interesantno je da . Gavrilovi i R. urevi esto istiu da oni nisu antisemiti. Poto Gavrilovi u svakoj prilici istie da je on pravoslavni svetenik, to je bio razlog da u pismi upuenom Patrijarhu, povodom promocija antisemitskih knjiga uopte i uea arka Gavrilovia, piem: Promocija knjige poinje molitvom i blagoslovom pravoslavnog svetenika (arka Gavrilovia). Odgovarajui dopisom od 30. decembra 2000. godine, Patrijarh na ovu primedbu odgovora da e na to ukazati svetenstvu: Takoe i sveteniku arku Gavrilovii skrenuemo na to panju.
49

Vie puta sam Patrijarhu i episkopu bakom Irineju ukazivao da Gavrilovi, bez obzira to mu je skrenuta panja, i dalje uestvuje na promocijama. Patrijarh je osudio takvo ponaanje i rekao da se nikakve mere protiv njega od strane Sinoda ne mogu preduzeti jer on vie nije na dunosti u SPC ve je penzioner. Na televiziji YU info, 11. decembra 2001. godine, pored ve uobiajenog antisemitizma, Gavrilovi je govorio najvee izmiljotine i lai tvrdei da jevrejska vera ne zabranjuje incest i naveo neke navodne podatke o velikom broju roene gluve i neme dece kod Jevreja... i neke izmiljene sluajeve kao posledice incesta. Seam se da me je pozvao ambasador Izraela, Joram ani i pitao: da li sam gledao tu emisiju i ko je taj svetenik Gavrilovi? Objasnio sam da je poznat po svojim antisemitskim istupima. Ambasador je rekao je da e on kao jevrejski vernik reagovati zbog ove tv emisije i pored toga to je Savez ve reagovao. Nekoliko dana posle ovog razgovora, ambasador je poslao Savezu kopiju pisma upuenog direktno tv stanici, u kojem je protestvovao zbog sramne emisije o navodnom incestu kod Jevreja. Kopije pisma upuene su ministru Goranu Svilanoviu i na jo neke adrese. O ovome sam razgovarao sa ministrom Svilanoviem, koji je osudio emisije ovakvog sadraja. Izrazio je aljenje to se na dravnoj televiziji iznose neistine koje mogu da izazovu mrnju protiv Jevreja. Istupanja Gavrilovia o incestu i reakcije i osude od strane ministra spoljnih poslova Svilanovia i drugih bile su, izmeu ostalog, i povod da se hitno sastanem sa vladikom bakim Irinejom. Obavestio sam ga o istupanjima svetenika i drugih koji svoj antisemitizam pravdaju time da to ine kao branioci pravoslavlja i kao borci protiv navodne jevrejske zavere. Ukazao sam da su ove pojave ranije osudili Patrijarh i Sinod. Meutim, na alost, sa tom osudom bila je upoznata samo jevrejska zajednica ali ne i ira javnost. Predloio sam da Sinod donese i objavi zvanino saoptenje za javnost, gde e zauzeti jasan stav u vezi sa antisemitizmom i
50

istupanjima pojedinih svetenika, a posebno Gavrilovia o incestu kod Jevreja. Vladika Irinej se sloio sa predlogom da se na sledeoj sednici Sinoda donesu odgovarajua saoptenja namenjena iroj javnosti. Saglasio se da je nuno da se posebno osude izneti stavovi arka Gavrilovia o incestu.

Zvanian stav SPC i reagovanja

Nije bilo malo moje iznenaenje - ovoga puta prijatno - kada je objavljeno da je na sednici Sinoda odranoj 5. februara 2002. godine doneto saoptenje za javnost. Znai, samo.desetak dana posle razgovora sa vladikom Irinejom. Po mom miljenju, to je najznaajniji dokument SPC o antismitizmu namenjen javnosti. Zbog duine saoptenja, citiram samo delove posebno znaajne za jevrejsku zajednicu, koji su i danas aktuelni, a bojim se da e takvi ostati i u doglednoj budunosti. U uvodnom delu, iskazan je pozitivan stav SPC prema Jevrejima i saoseanje sa jevrejskim narodom zbog est miliona rtava Holokausta: Srpski narod je jedan od onih evropskih i hrianskih naroda, na alost malobrojnih, u kojima niti su postojala niti postoje antijevrejska oseanja a kamoli nehrianski progoni i neljudski progoni Jevreja... Potovanje, prijateljstvo i ljubav prema ovom narodu, kojem gonjenja i patnje nisu unitili nego ojaali duh i volju, iji pripadnici su nam, pored razlike u veri, duhovno bliski... Iz saoptenja izdvajam deo koji je karakteristian i, po mom miljenju, posebno vaan jer se odnosi na antisemitsko delovanje pod vidom pravoslavlja. Sve reeno ne znai, naravno, da i u srpskom narodu nije bilo ili da i danas nema antisemitskih, tanije antijevrejski nastrojenih pojedinaca i grupa koje ponekad ne prezaju ni od grubih antisemitskih ekscesa i upotrebe govora mrnje... Zlonamerni krugovi to olako pripisuju uticajima pravoslavlja i
51

svetosavlja... Takvo podmetanje olakano im je injenicom da se autori antijevrejskih tekstova i akteri antijevrejskih pojava esto mimikrijski kamufliraju u branioce ugroenih hrianskih vrednosti, spasioce pravoslavlja i slino, a svojim izdanjima i delatnostima daju zvune nazive pa time zbunjuju nedovoljno upuene... Sveti arhijerejski sinod SPC odgovorno izjavljuje pred Bogom i pred javnou da, uprkos pomenutoj mimikriji i manipulisanju crkvenim, konkretno pravoslavnim terminima i simbolima, antisemitski nastrojeni pojedinci ili grupe ni na koji nain ne izraavaju ni Srpsku pravoslavnu crkvu ni pravoslavlje... On ih, naporotiv, odluno odbacuje. To vai i za uee protojereja dr arka Gavrilovia, paroha beogradskog u penziji, u izvesnim manifestacijama, a osobito za njegove nedavne izjave o incestnom ponaanju kao normalnom u jevrejskim sredinama, a potom po njemu odobrenim od strane jevrejskih verskih autoriteta, to su ti autoriteti odmah sa pravom demantovali kao klevetu i besmislicu. U saoptenju se navodi i da pomenuti Gavrilovi, aljui pisma koja sadre i izmiljotine, esto napada Sinod i patrijarha. Istiem da je ovo saoptenje Sinoda, po sadraju, nainu formulisanja problema i isticanju odgovornosti za irenje antisemitizma, bilo dotad najcelovitiji dokument SPC . Na njega su, kao i na ono ranije, od 24. oktobra 1995, otro reagovali R. urevi, . Gavrilovi i njihovi istomiljenici koji su prozvani ili su se prepoznali.

Knjige antisemitskog sadraja, tuba Saveza, novi napad na mene

Dosta prostora bi zauzelo bavljenje sadrajem serije antisemitskih knjiga koje je, jednu za drugom, izdala Hrianska knjiga, a iji je autor uglavom bio urevi, ali ne samo on. Zadrau se na knjizi prof. ivojina Savia Sveto pismo - jevrejsko ogledalo - prilog karakterologiji Jevreja, a posebno na dogaajima oko nje. Ratibor urevi je autor predgovora pod naslovom Judejci neprijatelji oveanstva.
52

I autor knjige i pisac predgovora kao da su eleli da nadmae klevete i lai iz Protokola sionskih mudraca, s tim to su tamo iznete klevete primenili na savremene dogaaje. Tako u predgovoru, izmeu ostalog, pie: Judejci su organizovali raspad Jugoslavije i graanski rat... Mi od njih ne moemo oekivati nita dobro. To su neljudi sirovog morala i pozemljene due, bezobzirni kriminalni tipovi spremni na nasilje, ubistva i otimainu. U daljem tekstu, naizmenino koristi termine Judejci i Jevreji. Evo nekih bisera . Savia: Jevreji su uopte labilni i prevrtljivi u vezi, ne slue oni bogu. Trae da bog slui njima... Odavali su se incestu, homoseksualizmu. Takvi su bili pre Hrista i takvi ostali posle Hrista. Jevreji su bili i ostali rasadnici nemorala i veliki protivnici hrianskih naroda. U predgovoru se osuuje stav Svetog arhijerejskog sinoda o osudi antisemitizma i tvrdi da sam ja obmanuo Sinod o postojanju antisemitizma. Lukavi predsednik Saveza jevrejskih optina Aca Singer preveo je est episkopa SPC suve preko vode kada su doneli ovakvu odluku. Zbog sadraja knjige i predgovora, 4. maja 2001. podneli smo krivinu prijavu protiv izdavaa, autora . Savia i pisca predgovora R. urevia. Naveli smo, pored citiranog, i brojne sline delove iz knjige. Jasno, nismo u krivinoj prijavi naveli tvrdnju da je lukavi predsednik Saveza obmanuo Sinod. Ocenjeno je da nije uvreda ve "zasluga" to sam uspeo da prevarim Sinod, to je u to vreme bila ala ili pohvala na moj raun. Javno tuilatvo podiglo je optunicu protiv izdavaa, autora i pisca predgovora. Pored toga to je proces protiv optuenih bio u toku, Hrianska knjiga je objavila novu knjigu Ratibora urevia Svetosavski nacionalizam u judeo-masonskom okruenju. U pomenutoj knjizi se, u varijacijama, ponavaljaju urevievi antijevrejski stavovi. Sada su Jevreji krivi za NATO bombardovanje. tavie, on tvrdi da je postupak koji se vodi protiv njega jo jedan primer jevrejske zavere. I ovoga puta, povodom saopenja Sinoda, tvrdi da je partrijarh Pavle upao u klopku jevrejske zavere" i, nadalje, da Talmud u sebi nosi radikalnu mrnju protiv hrianstva. To je satanska religija, pie urevi. Ovoga puta, svoj
53

antisemitizam proiruje i na Holokaust: La o jevrejskom Holokaustu oteuje srpske interese (samo nije reeno kako). Ali, precizno je napisana tvrdnja: Kako je vreme prolazilo, rabini su taj broj naduvali na est miliona, sa svojim izmiljotinama o gasnim komorama i ostalim strahotama. Poto sam ja potpisao krivine prijave, urevi u svojim tekstovima i izjavama pominje i istie moje ime. U daljem procesu pred sudom, uestvovao je advokat Neboja Samardi, koji je u to vreme bio lan Izvrnog odbora Saveza i na pravni zastupnik, bez finansijske naknade, u svim pravnim stvarima koje je Savez vodio. Suenje Saviu i ureviu jo traje. Bilo je vie odlaganja jer nije doao optueni ili advokat optuenog, itd. Meutim, meni je bilo najinteresantnije i najokantnije kada je sud doneo odluku da se utvrdi psihiko stanje optuenog Savia, s obzirom na njegove godine, kako bi se utvrdilo da li on moe da odgovara za delo koje mu se stavlja na teret, tj. za sadraj objavljene knjige. Na to obrazloenje sam, u izjavi za radio, reagovao ironinom primedbom: Obzirom da sam daleko iznad osamdesete, mogu da ubudue napiem svaku glupost i da vream svakoga jer, dok sud utvrdi na osnovu sudskih vetaka da li sam bio uraunljiv za napisane uvredljive knjige i lanke, biu ve na drugom svetu. Bojim se da, moda u konkretnom sluaju, to i sud ima u vidu za optuenog Savia. Zato se suenje odugovlai. Advokat Samardi je smatrao da se proces odvija u skladu sa zakonskim propisima, ali da odbrana, korienjem svih zakonskih mogunosti, postupak i donoenje presude moe da odugovlai godinama. Znam samo da, i pored mog posebnog angaovanja, u periodu od 1994. do 2007, dok sam bio predsednik, nije doneta nijedna sudska presuda protiv brojnih autora knjiga antisemitskog sadraja.

Reagovanje na antisemitske pojave

U poglavlju Restitucija jevrejske imovine, pisao sam o sadraju mog razgovora sa Slobodanom Miloeviem, koji se, uglavnom, odnosio na
54

povraaj jevrejske imovine. U okviru te osnovne teme, ukazao sam i na antisemitske pojave i na neadekvatno reagovanje vlasti. Miloevi je u razgovoru osudio te pojave i udio se da vlasti nisu reagovale na nae prijave. Kada je o povraaju imovine re, zakljuak razgovoru sa Miloeviem je bio da e on na zahtev i dokumentaciju koju smo mu tom prilikom uruili proslediti vladi. to se tie antisemitizma, nije zakljueno nita posebno. Posle nekoliko dana, telefonom mi se javio javni tuilac Srbije Dragan Petkovi. Zamolio je da se sastanemo kako bih ga obavestio o sluajevima antisemitizma o kojima sam govorio kod predsednika Miloevia. Predloio je da dogovorimo vreme i mesto, tj. da li u Savezu ili u Javnom tuilatvu. Odgovorio sam da u napisati podsetnik kako bi razgovor bio to konkretniji s tim da emo se o terminu sastanka dogovoriti. Taj poziv me je toliko oduevio da sam bio siguran da e Miloevi i nau Inicijativu za povratak imovine poslati predsedniku vlade Marjanoviu. Javnog tuioca posetio sam zajedno sa Aleksandrom Demajom, tada lanom Komisije za praenje pojava antisemitizma, inae ambasadorom u penziji, koji je od ranije poznavao pomenutog tuioca. (Istina, ovo nije mesto, ali elim da kaem re-dve o A. Demaju. U naoj zajednici vladalo je miljenje da je on izraziti reimlija, privren Miloeviu, i da nije posebno vezan za jevrejstvo. Takvo predubeenje imao sam i ja dok ga nisam bolje upoznao. Meutim, na osnovu njegovog istupanja i pisanih materijala, doao sam do vrstog zakljuka da je on ovek vezan za jevrejstvo. tavie, u razgovoru sa mnom vie puta je osudio postupke Slobodana Miloevia i nekih iz nae zajednice koji su pokuali da pravdaju Milana Nedia. Znam da je materijal o sadraju svojih istupanja i seanja na odreene dogaaje ustupio Jevrejskom istorijskom muzeju.) Razgovor sa javnim tuiocem voen je o svim antisemitskim pojavama, a posebno o sluajevima gde su postupci bili u nadlenosti Okrunog tuilatva u Beogradu. Ukazali smo da Tuilatvo nije podnelo optube protiv vojvode Vuinia, kao ni protiv izdavaa i autora antisemitskih izdanja. Javni tuilac je obeao da e ispitati nae primedbe, posebno one na rad tuilaca, i da e o tome obavestiti i nas i predsednika Miloevia, koji je inicirao sastanak.
55

Pismom od 22. novembra 1996.godine, javni tuilac je izvestio Savez da emo biti obaveteni o odluci Okrunog javnog tuilatva po krivinim prijavama protiv Vuinia i IPK Velvet. Na alost, takvo obavetenje nikada nismo dobili. Na injenje ili neinjenje Javnog tuilatva (pa i posle demokratskih promena u Srbiji) ukazano je saoptenjem Saveza od 14. avgusta 2001. godine, koje smatram najcelovitijim dokumentom kada je o ovoj temi re. Navodim neke njegove delove: Izraavamo duboku zabrinutost zbog sve eih pojava antisemitizma u Srbiji, koje ne nailaze na odgovarajuu reakciju dravnih i pravosudnih organa, kao ni veeg dela javnosti. Ovaj oblik rasne i etnike netrpeljivosti iskazuje se, pre svega, kroz grafite, izdavaku delatnost i istupanja pojedinaca na raznim diskusionim tribinama i u skrnavljenju jevrejskih spomenika i grobalja. Iako je ovakvo ispoljavanje mrnje i netolerancije kanjivo po zakonima SRJ, malo je ili gotovo nita nije uraeno na spreavanju takvih pojava i kanjavanju njihovih poinilaca. Nedavnom odlukom zamenika okrunog tuioca u Beogradu Miloja Milovanovia odbijen je na zahtev da se privremeno oduzme celokupan tira antisemitskog pamfleta Protokoli sionskih mudraca i pokrene krivini postupak protiv prijavljenih lica. Takvom odlukom legalizuje se pravo na iskazivanje antisemitskih stavova i tampanje antisemitske literature, uglavnom reprint knjiga objavljenih za vreme nacistike okupacije Srbije. Otvoreno reeno, antisemitizam su podrali i odreeni teoloki i politiki krugovi a glas suprotstavljanja takvim pojavama slabo se uje u odnosu na glasnost onih koji ih ire... Pre nego to ukaem na reagovanja koja je izazvalo ovo saoptenje, moram da dam neka objanjenja. Praksa Saveza je bila da saoptenja za javnost o znaajnim odlukama donose Izvrni odbor i Skuptina. Kako nije bilo mogunosti da se sastane Izvrni odbor, na osnovu predloga Komisije za praenje pojava antisemitizma, dat je nacrt saoptenja. Upuen je svim lanovima Izvrnog odbora i svakoj
56

jevrejskoj optini kako bi se izjasnili o njegovom sadraju, tj. dali primedbe i predloge pre objavljivanja. Pismenih primedaba nije bilo, ali je nekoliko lanova nae zajednice, poto je nacrt saoptenja jo pre objavljivanja dobio odreeni publicitet, smatralo da Savez u saoptenju, pored osude antisemitizma, treba da zauzme stav o istupima pojedinih lanova zajednice u tampi, a posebno u Biltenu Jevrejskom pregledu. Bilo je u tom periodu dosta razliitih napisa o nekim znaajnim istorijskim deavanjima, posebno u odnosu na antisemitizam. U pojedinim polemikim prilozima, bilo je takvih svaalakih tonova kao da autori nisu Jevreji i istaknuti lanovi zajednice. Urednitvo Biltena i ja smatrali smo da svi dopisi treba da se objave i da se o njihovim sadrajima ne daju ocene, tj. ne zauzima zvanian stav. Koliko se seam, uesnici u toj polemici su bili J. Almuli, A. Lebl, A. Moi i M. Levi. U saoptenju se ova meujevrejska polemika ne pominje, ali se u uvodnom delu kae: U medijima se vodi polemika i iznose brojna pojedinana miljenja. Istina, nisam mogao da se ne sloim sa nekim argumentima iz polemike u Biltenu, ali sam bio ubeen da bi bilo kontraproduktivno u saoptenju Saveza pominjati suprotstavljene stavove pojedinaca i uglednih i cenjenih intelektualaca. Zato sam se zaloio da saoptenje obuhvati samo zvanine stavove Saveza o aktuelnim pitanjima, ne ulazei u ocenu istorijskih i politikih dogaaja iz prolosti koji su uticali na poloaj jevrejskog naroda u Srbiji. Bez obzira to u ovom saoptenju nije posebno pominjana diskusija o ulogama Nedia, Ljotia i Velimirovia, ja sam neprestano ukazivao na njihov antisemitizam i, posebno, na ulogu Nedievog reima u sudbini jevrejskog naroda u Srbiji. O tome sam detaljno govorio i pisao u ve pomenutom referatu tampanom pod naslovom Poloaj jevrejske zajednice u Jugoslaviji. Tada data ocena je i danas aktuelna. U primedbama na nacrt saoptenja, jedan lan zajednice, inae advokat, smatrao je da ne treba navesti ime i prezime javnog tuioca Miloja Milovanovia jer bi se to moglo loe odraziti na budue odluke. Bez obzira na ovu primedbu, ostali smo na tome da se objavi njegovo puno ime i prezime.
57

Provokacija i falsifikati u tampi

Knjievne novine, zvanini organ Udruenja knjievnika Srbije, i dnevni list Glas objavili su dva navodna dopisa u kojima se, na odreeni nain, govori o sadraju saoptenja Saveza i nekim mojim izjavama objavljenim u tampi. U Knjievnim novinama, pod naslovom Uterivanje antisemitizma ili zatakavanje srbofobije (podnaslov: Pismo Savezu jevrejskih optina Jugoslavije), potpisnik navedenog pisma Milan Popovi predstavlja se kao Jevrejin koga je, navodno, Nedi spasao. Savez nikada nije primio pomenuto pismo, a urednitvo lista nije moglo da nam da traeno obavetenje o autoru. Na osnovu toga, tvrdim da je to falsifikat i provokacija urednitva ili nekoga od knjievnika koji je poznat urednitvu. U tom tekstu, izmeu ostalog, pie: Zapanjuje me da ste Vi, zajedno sa raznim paradravnim i pseudo-pravnim organizacijama, zapoeli uterivanje antisemita u Srbiji, ba kao da time elite da sakrijete istinu o suludoj desetogodinjoj hajci koju su vaa braa irom sveta sprovodili protiv srpskog naroda. Vaa hajka na srpske veliine poput Nikolaja Velimirovia, generala Milana Nedia, pa i Dimitrija Ljotia je isto kao kada bi Srbi vrili hajku na Teodora Hercla, Ben Guriona, Goldu Meir... ili bilo kog jevrejskog nacionalistu. (Iako kod Jevreja o mnogim pitanjima postoje razliite ocene, nisam sreo nijednog koji je pravdao Ljotia.) Vama smeta srpski tradicionalizam, nacionalizam, svetosavlje, a ne smeta Vam to isto vae, judaizam, cionizam. Pljujui po generalu Nediu, napr. Filip David ne govori da je on jevrejski nacionalista koji u naoj optini govori o kabali. (Iz ovoga se vidi koliko je glupa tvrdnja o nacionalizmu Filipa Davida, jer kabala nema nikakve veze sa jevrejskim nacionalizmom). Manite se pria o antisemitizmu jer ste se loe poneli prema srpskom narodu, koji je na kraju desetogodinje histerije zatrovan uranijumskim bombama. Ne moete vi suditi i zabranjivati knjige koje vam lino ne odgovaraju jer su iznele istinu koju Vi neete da vidite.
58

Pored brojnih neistina, pa i gluposti, navodni Jevrejin pie: Umesto izmiljanja antisemitizma, predlaem gospodi Singeru, Leblu, Davidu... i drugima da pozovu na okrugli sto srpske nacionalne mislioce da razmene miljenja... A ne da gospoda idu zajedno sa Nataom Kandi, Sonjom Biserko, Veranom Matiem i drugima, ostraenom antisrpskom bratijom i time sramote jevrejstvo. Ne nameravam ovo da komentariem, ali u izneti samo jedan detalj. Da ne postoji nikakva povezanost zajednice sa Sonjom Biserko, najbolje se vidi iz moje izjave za javnost kojom sam demantovao ocenu Sonje Biserko, odnosno Helsinkog odbora, da je dravni vrh Srbije glavni pokreta pojaane antisemitske kampanje. Na kraju, kao Jevrejin, pitam ko donosti pravila ta je to antisemitizam a ta nije. Po vama, svi koji ne hvale Jevreje su neprijatelji. Ta kritika literatura bi trebalo vama biti pouna da prepoznate ono ta slepci vide... Dakle, autoru pisma nita ne znai ni to to je i Sveti arhijerejski Sinod ocenio pomenute knjige kao antisemitske. Pismo zavrava zakljukom: Vreme je oito za neke nove Jevreje da preuzmu zajednicu od onih koji su kroz komunizam i mondijalizam ispoljili ogromnu mrnju prema Srbima. Dnevni list Glas, 9. avgusta 2001. donosi lanak pod naslovom Zabraniti knjige koje ire mrnju - sve sporno na sud, podrite Acu Singera. lanak je objavljen u rubrici Glas italaca sa potpisom Nenad Asi, teolog, Beograd. I ovaj tekst je falsifikat, na ta upuuje to da je u potpisu ranije ime i prezime naeg rabina Asiela, to je autor sigurno znao. Namera mu je bila da se jevrejska zajednica i ja uinimo smenim. Citiraju se moji navodni predlozi, kao na primer: Nadleno ministarstvo kulture bi trebalo da formira komisiju koja bi proglasila koje su to knjige nepodobne. Takoe bi trebalo te knjige u bibliotekama zatvoriti u posebne fondove, a fotokopirnicama bi trebalo izdati naredbu da ne fotokopiraju takve knjige. Odreenim autorima bi trebalo iz opusa izbaciti delove knjiga koje ire rasnu mrnju a ostaviti normalne tekstove.
59

Ima jo takvih, navodno mojih izjava. Tekst zavrava reima: Pozivam javnost da podri g. Acu Singera u njegovoj istrajnoj borbi za uspostavljanje pravednog drutva u svetu. Ocenio sam da veina neupuenih italaca nee razumeti da je tekst provokacija, to e sigurno izazvati mrnju ili podsmeh prema jevrejskoj zajednici ili meni. Nastojao sam da saznam kako je dolo do objavljivanja tog dopisa. Posetio sam glavnog urednika Glasa Slavoljuba Kaarevia. Sloio se sa mnom da je tekst provokativan i da nije trebalo da se objavi. Obeao je da e utvrditi kako je dolo do toga. Ukazao sam mu da verujem da je autoru dopisa bilo poznato da se na rabin Isak Asiel ranije zvao Nenad Asi i da zato sumnjam da je eleo da naeg rabina uvue u igru, samo ne znam sa kojom namerom. Na kraju sam uredniku Kaareviu ispriao da me je moj prijatelj Aca Pavlovi, pomonik generalnog direktora PK Beograd (koga je i Kaarevi dobro poznavao), pozvao i rekao da ne veruje da sam izgovorio onakve gluposti, da misli da se radi o nekoj nametaljci koju e inteligentan italac tako i oceniti, ali e kod nedovoljno obavetenih izazvati negativnu reakciju. Te rei sam Kaareviu ponovio nekoliko puta kako bih bio siguran da u, bar zbog naeg zajednikog prijatelja, dobiti obeani odgovor. Ali, to se nije dogodilo. Kada sam to rekao Aci Pavloviu, odgovorio mi je: Nije kriv Kaarevi, on nije vlasnik lista, iznad njega ima neko... Nisam vie insistirao na raiavanju tog sluaja.

Neki primeri reagovanja i nereagovanja dravnih organa

Smatram da na pojave antisemitizma, u bilo kom vidu da se javljaju, treba stalno ukazivati. inio sam to u svakoj prilici, u tampi, na radiju i televiziji ili na manifestacijama posveenim seanju na Holokaust. Mogu sa zadovoljstvom da konstatujem da mi je obezbeeno dosta prostora u veini listova i radio i tv stanica, gde sam reagovao na aktuelne sluajeve (vandalizam na grobljima, ispisivanje antisemitiskih grafita, izdavanje antisemitskih knjiga).
60

Najvii rukovodioci drave i pojedinih politikih stranaka verbalno su osuivali antisemitske pojave, ali one, naroito u izdavakoj delatnosti i delimino u tampi, nisu prestale. Konkretne reakcije uglavnom nije bilo. Krivino gonjenje je bilo lako jer je dokaz bio u knjigama. Objektivno, bilo je tee pronai lica koja su skrnavila jevrejska groblja ili autora grafita Jevreje u gas, Smrt Jevrejima i slino. Obraao sam se najviim rukovodiocima nadlenih ustanova. Navodim primer kada sam dobio odgovor Ministarstva unutranjih poslova Srbije, br.483/2001, od 18. 09. 2001. godine, koji poinje reima: Potovani gospodine Singer, u vezi Vae posete potpredsedniku vlade Republike Srbije i ministru unutranjih poslova Duanu Mihailoviu, obavetavamo Vas da je nakon izvrenih provera ustanovljeno sledee: dana 19.07. 2001. godine Ministarstvu unutranjih poslova Srbije od Vas, odnosno Saveza jevrejskih optina upuena je predstavka uz koju su dostavljene fotokopije dokumentacije sa kojom ste raspolagali... Ovde je naveden spisak knjiga zbog ijeg sadraja smo podneli zahtev za krivino gonjenje, od Protokola sionskih mudraca", preko brojnih antisemitskih knjiga u izdanju Hrianske knjige, do njihovog tada najnovijeg izdanja Sveto pismo jevrejsko ogledalo. Navodim deo koji se odnosi na objanjenje ora Katia, odgovornog urednika reprint izdanja Protokola sionskih mudraca, koje je objavila Izdavaka zadruga Centar" iz Beograda: Kati je objasnio da je u svojoj knjizi izvorno preneo sadraj knjige sa istim naslovom iz 1939. godine... Posebno istie da se u predgovoru knjige ogradio od konstatacije u knjizi i ostavio itaocima knjige da sami donose zakljuke. Kao ilustraciju, citiram deo predgovora: Da li je knjiga nastala iz izvoda 24 protokola tajnih sednica sionskih mudraca koje su se odravale tokom Prvog kongresa odranog 1897. godine u Bazelu, pa su zapisi ukradeni, negde zaplenjeni ili kupljeni, ili su protokoli plod neije mate pa su Jevrejima podmetnuti sa ciljem sticanja povoda za njihovo progonstvo i plenidbu njihove velike imovine, ostavljamo itaocima da sami o tome sude.
61

Javno tuilatvo je 16.07.2001. odbacilo krivinu prijavu za gonjenje po slubenoj dunosti, a Savez je, dva meseca posle moje posete ministru Mihailoviu, dobio odgovor koji, na alost, ne obuhvata sve sluajeve na koje sam prilikom posete ukazao i o kojima sam ostavio pismeni podsetnik. Inae, sa ministrom Mihailoviem sam razgovarao vie puta. U svakoj prilici je isticao da je veliki prijatelj i potovalac Jevreja i Izraela, ali se situacija nije promenila. Drugi sluaj: Zoran Stojkovi, ministar pravde u vladi Vojislava Kotunice, svesno me je obmanuo u vezi sa jednim vrlo znaajnim pitanjem. Savez je predloio da se, prilikom predstojee izmene Krivinog zakona, unese odredba da su antisemitizam i negacija Holokausta krivina dela. Naime, vaei Zakon protiv irenja nacionalne, verske i rasne mrnje sudovi nisu primenjivali na antisemitizam i negaciju Holokausta. Predloili smo da se u formulisanje predloene zakonske odredbe eventualno ukljui i predstavnik Saveza. Istovremeno smo Ministarstvu ponudili informaciju o odgovarajuim zakonima zemalja u kojima se antisemitizam i negacija Holokausta tretiraju kao krivina dela. Odgovor Ministarstva nismo dobili. Zato sam, nekoliko meseci nakon podnetog zahteva, na prijemu u Ambasadi Francuske, iskoristio priliku da razgovaram sa ministrom Stojkoviem. Bio sam vie nego prijatno iznenaen kada je rekao da je na predlog u celini prihvaen i da naa pomo nije bila potrebna jer Ministarstvo raspolae potrebnim saznanjima. Ministar me je gledao u oi i - lagao! Naime, dopisom od 14. septembra 2005. godine Ministarstvo je obavestilo Savez da na predlog nije prihvaen. Nemalo sam se iznenadio kada je 27. januara 2007, na sveanu akademiju povodom rezolucije Generalne skuptine UN o seanju na Holokaust, umesto premijera Vojislava Kotunice, doao Zoran Stojkovi. U ime Vlade Srbije, govorio je o znaaju odluke da 27. januar bude dan seenja na Holokaust i osloboenje Auvica. Seam se da je pomenuo taku 3. te odluke, koja glasi: Odbacuje se svako negiranje Holokausta kao istorijskog dogaaja, bilo u celini ili delimino." Taj tekst je u saglasnosti sa naim predlogom koji je njegovo ministarstva odbilo, a za koji je on izjavio da je u celini prihvaen!
62

Bio sam spreman da ga, posle sveane akademije, podsetim na to, ali on nije saekao kraj programa, pa nisam imao zadovoljstvo da to uradim.

Uee na meudravnim konferencijama

Naa zajednica nikada nije konsultovana kada je re o meunarodnim konferencijama na kojima se raspravljalo o pitanjima koja se tiu jevrejske zajednice (Holokaust, obeteenje, ljudska prava itd), a jo manje su nai predstavnici bili ukljueni u sastave delegacija Jugoslavije i Srbije. Nadleni su verovatno smatrali da to nije nuno. Iz odreenih kontakata, koje sam imao sa funkcionerima Ministarstva spoljnih poslova, zakljuio sam da su nedovoljno upueni u probleme jevrejskih zajednica. Zanimao ih je samo Izrael, tj. odnos Izraela i nae zemlje. Zato me je iznenadila poseta pomonika ministra spoljnih poslova eljka Perovia, koji se interesovao za antisemitizam u svetu i kod nas. Prilikom posete Savezu, poetkom 2004. godine, otvoreno je priznao da, kao Crnogorac, vrlo malo zna o jevrejstvu i da mu je jedino poznato da je Moa Pijade bio Jevrejin. Obavestio me je da je zakazana meunarodna konferencija OEBS-a na nivou ministara spoljnih poslova o antisemitizmu i Holokaustu, da je on zaduen da spremi materijale, odnosno podsetnik za ministra. Dodao je da u Ministarstvu nije nita naao o ovoj temi i da je doao samo do knjige SANU u kojoj je objavljen moj referat Poloaj jevrejske zajednice u Jugoslaviji, podnet 1995. godine. Poto je od tada prolo deset godina, pitao je: da li imam neto aktuelnije o toj temi kako bi mogao da pripremi materijal za izvetaj koji e ministar poneti u Berlin. Rekao sam da je sve to sam napisao u pomenutom referatu jo uvek aktuelno i ukazao na neke novije primere antisemitizma u svetu i kod nas. Posle dva dana, zamolio me je da, ako mogu, odmah doem u Ministarstvo jer ministar Goran Svilanovi eli da razgovara sa mnom. Po dolasku u Ministarstvo, Svilanovi, koga sam poznavao od ranije, upitao me je da li bih mogao da, kao lan nae delegacije, uestvujem na
63

predstojeoj konferenciji u Berlinu. Odgovorio sam da ne mogu da odbijem njegov predlog ako on smatra da bih mogao biti koristan. Kratko je odgovorio da je siguran u to i dodao: Sastaemo se ponovo pre konferencije. Za detalje vaeg uea na konferenciji, dogovorite se sa pomonikom g. Peroviem. Posle nekoliko dana, Perovi me je obavestio da su nastale promene i da e, umesto Svilanovia, na elu delegacije biti ministar spoljnih poslova Crne Gore Dragia Burzan. Dalje je saoptio da neemo mi sastavljati predvieni podsetnik jer su iz kabineta ministra Burzana saoptili da je to njihova stvar. Kad sam pitao: zato je tako odlueno, kratko je odgovorio da su to crnogorska posla. Tako ni Perovi, koji je bio zamenik efa delegacije, a ni ja nismo videli tekst referata koji e Burzan podneti. Uzgred da pomenem da Burzan nije pokazao neko interesovanje za sam tok konferencije, ve je vie boravio u kuloarima da bi kontaktirao sa ministrima spoljnih poslova drugih zemalja. Uesnik konferencije . Perovi mi je doapnuo da veruje da e se Crna Gora osamostaliti i da je to razlog odsustva ministra Burzana sa mesta namenjenog za efa delegacije. U poverenju je saoptio svoju dilemu po kojoj e, kao crnogorski kadar, ili otii u Crnu Goru ili e ostati u Ministarstvu u Beogradu. (Sreo sam se sa njim posle dosta vremena kada je postao visoki funkcioner Ministarstva inostranih poslova osamostaljene Crne Gore.) Meunarodna konferencija OEBS-a odrana je u Berlinu 28. i 29. aprila 2004. godine. Iako je na dnevnom redu bilo i drugih pitanja (ljudska prava, mrnja i sl.), antisemitizam i, posebno, seanje i obrazovanje o tragediji Holokausta bili su dominantne teme. Doneta je i tzv. Berlinska deklaracija, vrlo znaajan dokument protiv antisemitizma (tekst je objavljen u Bilteni br 6/2004). Uoi poetka konferencije, dobio sam od ministra Burzana tekst njegovog izlaganja. Sadraj je bio vrlo poetski, pun hvale za zasluge Jevreja u svetskoj istoriji i nauci. Pomenuo je Ajntajna, Kafku... Meutim, o antisemitizmu je bilo samo nekoliko uoptenih reenica, dok Holokaust nije ni pomenuo. Dok sam razmiljao kako da reagujem, on je rekao: Gospodine Singer, slobodno ga preradite da bude adekvatan ovoj konferenciji. Ja unapred prihvatam va tekst.
64

To sam i uradio. Praktino nov tekst Z. Perovi otkucao je na crnogorskom i, kao takav, referat je i proitan. Interesantan dogaaj zbio se kada sam, u jednom delu konferencije, na mestu efa nae delegacije sedeo ja a na drugoj strani konferencijskog stola, na mestu efa delegacije Bosne i Hercegovine, Jakica Finci. Bilo smo zvanino predstavnici dve drave iji odnosi u to vreme, za razliku od naeg meusobnog dugogodinjeg prijateljstva, nisu bili najbolji. udnom igrom sluaja, dva Jevrejina predstavljala su dve drave na sastanku tako visokog nivoa. Bilo je jo zanimljivih dogaaja, ali u se zadrati na razgovoru koji sam, na prijemu posle skupa, vodio sa kancelarom rederom. I tada sam, kao i prilikom drugih slinih kontakata, naroito sa nemakim vladinim funkcionerima, kao uzgred, pomenuo da sam jedan od onih koji su preiveli Auvic. Mogao sam da istaknem da sam bio u vie nemakih koncentracionih logora, gde sam due boravio nego u Auvicu, ali je pominjanje Auvica, simbola Holokausta i tragedije jevrejskog naroda, izazivalo najjai utisak. (Koristio sam i moju starost jer sam gotovo na svim meunarodnim sastancima bio po godinama jedan od najstarijih.) U razgovoru sam nastojao da ukaem na razliku u visini nemakog obeteenja za preivele u zapadnim zemljama i one u Srbiji i drugim postkomunistikim zemljama. Pre nego to sam objasnio o emu elim da razgovaramo, reder me je prekinuo i poeo da govori o prijateljstvu sa pokojnim Zoranom iniem. Pitao je kako ocenjujem politiku situaciju u Srbiji posle promena nastalih stradanjem Z. inia. Nisam dao direktan odgovor. Seam se da sam rekao: Die witschafliche lage ist: so und so, nicht schwarz und nicht weis(Privredna situacija je takva i onakva. Ni crna ni bela.") Nasmejao se i dodao da me je dobro razumeo. Posle me je upitao: da li stalno boravim u Beogradu, a kad sam potvrdno odgovorio, kancelar reder je rekao da se udi da se neko posle Auvica odluio da ivi u Beogradu. to se tie problema o kojem sam govorio, rekao je da mu je poznat i da e se zainteresovati za povoljno reenje. Razgovor je zavren time to me je zamolio da Ruici ini prenesem puno pozdrava koje joj alje, to sam i uinio po povratku u Beograd.
65

Poto su i ostali lanovi nae delegacije uoili moj relativno dugi razgovor sa rederom, pitali su me o emu smo priali i ta je reder rekao u vezi sa Srbijom? Izgleda da su o tom razgovoru obavestili i Ministarstvo u Beogradu jer su me, po povratku, pitali za sadraj razgovora a ne za odluke konferencije. Meunarodni sastanak u organizaciji OEBS-a odran je 8. i 9. juna 2005. godine u panskom gradu Kordobi. Odlukom vlade, ponovo sam bio imenovan za lana srpske delegacije, koju je predvodio ministar Vuk Drakovi. Ministar Drakovi nije prethodno pripremio tekst svoga govora, ali smo u avionu, za vreme leta do Kordobe, razgovarali, uglavnom o jevrejstvu i antisemitizmu. Prijatno me je iznenadilo njegovo dobro poznavanje istorije jevrejskog naroda, a posebno aktuelnih pitanja antisemitizma. Primetio sam da se, u vreme konferencije, vie bavio brojnim kontaktima sa ministrima spoljnih poslova nego to je sedeo u konferencijskoj sali. Zato sam i njega na sednici zamenjivao na mestu odreenom za efa delegacije, kao to je bio sluaj na konferenciji u Berlinu. Kada sam mu ukazao na to, odgovorio je da za to ne brinem i da emo zajedno razmatrati predloene zakljuke. Izlaganja pojedinih delagacija bila su veoma interesantna i upeatljiva, pa sam ih posebno beleio. Po povratku nisam bio siguran da e Ministarstvo spoljnih poslova informisati druga nadlena minstarstva o sadraju i zakljucima konferencije. Zato sam, 14. jula 2005, uputio pismo ministru unutranjih poslova Draganu Joiu. Iz njegovog sadraja citiram: U vezi sa naim telefonskim razgovorom po pitanju antisemitskih pojava i grafita sa antijevrejskim sadrajem, obraam Vam se povodom zakljuka konferencije u Kordobi, 8. i 9. juna ove godine. Nau delegaciju, iji sam lan bio i ja, predvodio je ministar spoljnih poslova Vuk Drakovi. Po mojoj oceni, na osnovu paljivog praenja izlaganja pojedinih delegacija, zakljuio sam da kod nas ima manje antisemitskih pojava u odnosu na druge drave, ali na alost vie nego prethodnih godina. O tome nismo govorili ministar Drakovi i ja kada su, u toku konferencije, razmatrani konkretni sluajevi po pojedinim dravama lanicama OEBS-a i davani predlozi i sugestije.
66

Takoe sam zapazio da su mnoge delegacije konkretne podatke o antisemitskim pojavama davale na osnovu evidencije policije. Nije mi poznato da li vae resorno ministarstvo evidentira antisemitske pojave i ispade na teritoriji nae drave... Stoga vam predlaem, ukoliko to ve nije vaa praksa, da se sve pojave vezane za antisemitizam evidentiraju, kao i da ti podaci budu nama dostupni zajedno sa informacijama ta je po tim sluajevima preduzeto. Prema onome ta sam uo na konferenciji u Kordobi, takve sluajeve vrlo precizno evidentiraju i publikuju policijske vlasti u vajcarskoj, Nemakoj i Francuskoj. Odgovor na ovaj dopis nisam dobio niti znam da li je Ministarstvo spoljnih poslova uopte informisalo ostala minstarstva o konferenciji. Valjda tome nije pridat poseban znaaj. Zakljuke, koji su bili obuhvatniji od onih u Berlinskoj deklaraciji jer je u njima osuen terorizam povezan sa religijskim i etnikim grupama, poslao sam na vie adresa. Tekst je objavljen u Biltenu 9/2005. Trei put sam bio zvanini lan dravne delegacije Srbije i Crne Gore prilikom sveanosti otvaranja posebnog dela muzeja Jad Vaem u Jerusalimu. Tada sam bio vie kao dekoracija naoj delgaciji. Delegaciju je predvodio predsednik tadanjeg Predsednitva Svetozar Marovi. Po protokolu Jad Vaema, bilo je predvieno da efovi delegacija odre samo kratke pozdravne govore. Pre posete Izraelu, Maroviev savetnik me je zamolio da zajedno sastavimo pozdravni govor, koji e ukratko pomenuti i jevrejsku zajednicu Srbije i njenu ulogu i rtve u Holokaustu. Na letu do Izraela, Marovi me je zamolio da kaem neto o istoriji Holokausta i uopte o jevrejstvu jer, priznao je, o tome zna vrlo malo poto dotad nije sreo nijednog Jevrejina i ja sam prvi kojeg je upoznao. Svidela mi se njegova otvorenost. Obavestio sam ga o situaciji kod nas. Bilo je predvieno da predsednik Marovi poseti i predsednika Izraela Kacira. Na traenje Marovia, protokol izraelskog predsednika saglasio se da na zakazani sastanak u njegovoj pratnji budem i ja sa jo dva lana delegacije.
67

Posle pozdravne rei, Marovi je pristupio predstavljanju lanova delegacije. Kao prvog, predstavio je mene kao predsednika Saveza. Predsednik Kacir ga je prekinuo i rekao: Predsednika Singera poznajem kao onoga iz Auvica. Naime, ja sam dva puta bio u delegaciji kod njega kao lan delegacije Svetskog jevrejskog kongresa. Setio se da sam ja onaj iz Auvica jer mnogo takvih sigurno nije mogao da upozna, u delegaciji Svetskog jevrejskog kongresa ih nije bilo.

Meunarodni forum: Obrazovanje o Holokaustu i antisemitizmu (Stokholm, 26-28. januara 2009.)

Forum, odran u Stokholmu od 26. do 28. januara 2000. godine, jedna je od najznaajnijih meudravnih konferencija na ijem su dnevnom redu bila pitanja antisemitizma i Holokausta. Na njoj je uestvovalo 40 dravnih delegacija na najviem nivou (efovi drava ili vlada) iz svih evropskih i nekih vanevropskih zemalja (SAD, Argentina i Brazil). Jedino drava Srbija nije dobila poziv za uee jer je bila pod sankcijama. Opisau, u glavnim crtama, dogaaje koji su prethodili tom sastanku, na kojem sam, osim jevrejske zajednice i preivelih rtava Holokausta, na odreeni nain predstavljao i Srbiju. Maja 1998, vedska vlada, zajedno sa Velikom Britanijom i SAD, osnovala je radnu grupu za organizaciju konferencije posveene meudravnoj saradnji u oblasti obrazovanja o Holokaustu. To su podale i druge drave, kao to su: Nemaka, Izrael, Francuska, Poljska, Holandija i Italija. Seam se da je na jednom sastanku Evropskog jevrejskog kongresa, odranom krajem 1999, reeno da, poto se radi o meudravnom forumu, jevrejske zajednice u svakoj dravi treba da nastoje da njihovi predstavnici budu ukljueni u dravne delegacije jer ih organizator nee pozvati da uestvuju na tom skupu. Po povratku u Beograd, u Ministarstvu spoljnih poslova obaveten sam da Srbija, zbog sankcija, nije dobila poziv za uee na konferenciji u Stokholmu. Na sledeem sastanku Evropskog jevrejskog kongresa, traio sam da Kongres, izuzetno, obezbedi poziv za Savez. Ser Cvajgenbaum, generalni
68

sekretar EJC, rekao je da je to nemogue i da ni on ne moe da dobije poseban poziv, ve mu je savetovano da konferenciji prisustvuje u sastavu neke dravne delegacije. Poto je jedan broj jevrejskih funkcionera ve obezbedio da bude ukljuen u delegacije svojih drava, odlueno je da se, uoi zakazanog foruma, odri sastanak Svetskog jevrejskog kongresa, 24. i 25. januara u Stokholmu. Poetkom januara 2000. godine, posetio sam vedsku ambasadu radi dobijanja vize za zasedanje Svetskog jevrejskog kongresa. Poto sam dobio vizu, zatraio sam prijem kod ambasadora. U duem razgovoru, objasnio sam mu da je, zbog sankcija protiv Srbije, kanjena i naa zajednica, pa ne moe da uestvuje na Forumu, gde e predstavnici drugih jevrejskih zajednica biti ukljueni u svoje dravne delegacije. Ambasador je razumeo moje ogorenje i rekao da zna za moje stradanje u Holokaustu, obeavi da e pokuati da se nae neko zadovoljavajue reenje. U mom prisustvu je telefonirao i, posle dueg razgovora sa Ministarstvom, rekao: Postoji, eventualno, mogunost da dobijete poziv, i to kao predstavnik neke opozicione politike partije, protivnice Miloevievog reima. Ovu udnu ideju sam odmah odbio poto je Savez nepolitika organizacija i to bi moglo da izazove tetne posledice po nau zajednicu. Ambasador je prihvatio moje argumente i obeao da e se pismeno obratiti Ministarstvu i da e objasniti da se radi o posebnom sluaju. Odgovor od Ambasade dobio sam par dana uoi polaska za Stokholm. Neto posle deset uvee, ambasador mi je telefonom saoptio da sam pozvan da, kao specijalni gost, uestvujem na Forumu i da e mi sutra uruiti zvanian poziv. Kada je, po zavretku plenuma Kongresa, Ser Cvajgenbaum zamolio da svi, osim onih koji su delegati svojih vlada, napuste hotelske sobe, saoptio sam mu da ostajem kao specijalni gost vedske vlade. Cvajgenabaum je rekao da se ne alim, da ak ni on nee moi da uestvuje na Forumu i da ne zna da li je uopte mogue da neko bude specijalni gost.
69

Prilikom akreditacije dobio sam potrebne propusnice, pozive za prijeme i objanjenja da sam, kao specijalni gost, izjednaen sa lanovima dravnih delagacija, to znai da mogu da uestvujem na plenarnim i tematskim sastancima. To pravo sam u jednom sluaju, uz posebne napore, i koristio. Ukratko, bilo je to ovako... Po poslovniku Foruma, uesnici su se pre sednice prijavljivali za diskusiju i trebalo je da trae re ukoliko hoe da govore o temi koja je na dnevnom redu ili da, tokom sednice, repliciraju nekom od prethodnih govornika. To pravo sam koristio posle istupanja delegata iz Bugarske, ija je teza bila da su bugarska vlada i car Boris, i pored pritiska Nemaca, spasli Jevreje od unitenja. Jedan od delegata je tvrdio da Nemci, odnosno Klejms konferens, prilikom obeteenja za preivele Holokausta, pomo odobravaju samo Akenazima. Poto na tu izjavu nije reagovao ni prisutni dr Sadikario, moj prijatelj iz Skoplja, ja sam dizanjem ruke traio re. Kada sam ocenio da nema izgleda da dobijem re, napisao sam na ceduljici sledee: Ja sam Aca Singer, specijalni gost, predsednik Saveza jevrejskih optina i bivi zatoenik konclogora Auvic. Molim za re, vano je. Tekom mukom sam se probio do radnog predsednitva i uspeo (i pored intervencije obezbeenja) da predam cedulju predsedavajuem. Nisam se vratio na svoje mesto, ve sam stajao blizu podijuma sa govornicom. Bojao sam se da neu dobiti re jer se pribliavalo vreme pauze za ruak. Bilo je pre mene dosta prijavljenih za diskusiju. Iznenada je, preko reda, predsedavajui, na nemakom jeziku, saoptio: Re ima specijalni gost, gospodin Singer. Kao to vidim, bivi zatoenik Auvica. Zahvalio sam se to sam dobio re i odmah naveo da mi nije namera da govorim o Auvicu, ve elim da ukaem da je tano da su bugarske vlasti mnogo uinile da spasu bugarske Jevreje od Holokausta, ali da nita nisu uinili za Jevreje iz Makedonije i Trakije i delova Srbije pod bugarskom okupacijom, koji su svi zavrili u Treblinki. Dodao sam da tu istorijsku injenicu treba imati u vidu pri oceni zasluga cara Borisa i Bugarske.
70

Isto tako, odgovorno tvrdim, na osnovu naeg iskustva, da Akenazi i Sefardi imaju isti tretman u dodeli obeteenja. Nemci ne prave razliku kao to ni nacisti nisu pravili razlike u vreme Holokausta. Verovatno da se radi o neinformisanosti ovog uesnika u diskusiji. Za vreme pauze priao mi je jedan lan nemake delegacije i zahvalio se na ovom objanjenju jer je smatrao da je tako bilo verodostojnije nego da je on to uinio. Zbog opisa daljih dogaaja kod nas, istiem po meni najkonkretniji zakljuak ovog foruma: da se radu na istorijatu i posledicama Holokausta posveti posebna panja, pogotovu negiranju Holokausta i sve uestalijim pojavama antisemitizma i da se za realizaciju zakljuaka formira posebno telo. To je i uinjeno. Nakon dobijene dokumentacije iz Stokholma, istu sam kompletno prosledio Ministarstvu spoljnih poslova. Predloio sam da se, kada se normalizuje na meunarodni poloaj, i naa zemlja prikljui organizaciji formiranoj na zasedanju u Stokholmu. Naime, kao realizacija zakljuaka Foruma, osnovana je Radna grupa za meunarodnu saradnju u obrazovanju, seanju i istraivanju Holokausta pod nazivom International Cooperation on Holocaust Education, Remembrance and Research (ITF). Smatrao sam da, na osnovu sa moje strane date informacije i uruene dokumentacije Ministarstvu spoljnih poslova, Ministarstvo treba da prati dalji razvoj dogaaja i da moje uee nije potrebno. Ovo i zbog toga to sam ranije vie puta ukazivao na odreene dogaaje i, pre svega, na delatnosti pojedinih meunarodnih foruma koje su se odnosili na Jevreje, a to bi moglo interesovati Ministarstvo. Dobijao sam uglavnom odgovor: "To je nama poznato." Krajem novembra 2005. odran je plenarni sastanak ITF na kojem je, pored jednog broja drugih drava, u lanstvo primljena i Hrvatska. Ova vest je objavljena u Biltenu SJOSCG, br. 12/2005. sa naim komentarom: "Bilo bi poeljno da se diplomatija SCG raspita o aktivnostima i eventualnom ulasku SCG u nju". Taj broj Biltena, sa ovom podvuenom sugestijom, poslao sam
71

Ministarstvu. Nije bilo reakcije. Meutim, posle izvesnog vremena, ambasador Maarske obavestio me je da se oekuje dolazak jedne vrlo znaajne maarske delegacije i da ele sastanak sa mnom u vezi Holokausta. Mislio sam da se radi o obeteenju za preivele, obzirom da je Maarska neto i platila za preivele iz Bake. Po dolasku delegacije, obavestili su me da dolaze kao aktuelni predsedavajui Grupe za meunarodnu saradnju u obrazovanju, seanju i istraivanju Holokausta (ITF) kako bi uruili poziv vladi Srbije da, kao posmatra, prisustvuje zakazanoj konferenciji te organizacije u Budimpeti i da se posle ulani u istu. Zamolili su da Savez da podrku ovoj inicijativi i da isto sugerie vladi Srbije. Na sastanku kod ministra Drakovia, nakon izlaganja efa maarske delegacije, predlog je prihvaen i odreena je delegacija za predstojeu konferenciju u Budimpeti. Pored pomonika, ministra Popovia, za lana delegacije imenovan sam i ja. Posle sastanka, Drakovi je bio ljut to je za ulanjenje u ovu organizaciju trebalo da nas pozove Maarska, i to kada su se ve ulanile Hrvatska i Makedonija. Ispriao sam ta sam sa svoje strane uinio i pokazao Bilten koji sam, krajem prethodne godine, poslao tako da krivicu za ovaj propust snosi Ministarstvo. Tako sam po etvrti put bio lan nae dravne delegacije na jednom meunarodnom sastanku. Verujem da sam bio koristan jer sam jedini uestvovao na Forumu u Stokholmu, koji je i formirao pomenutu organizaciju, i od lanova nae delegacije na zasedanju u Budimpeti bio na alost jedini koji je bio upoznat sa problemima kojima se bavi ta organizacija.

"Obraz" i druge antisemitske organizacije

Od nekoliko esktremnih ovinistikih organizacija, koje po programima i delovanju ubrajamo u antisemitske i koje sam ve pomenuo, najznaajnija uloga pripada "Obrazu". Njihovi lanovi pojavljuju se u sve veem broju na raznim manifestacijama.
72

Kao i R. urevi, koji umesto rei "Jevreji" koristi izraz "Judejci", tako i "Obraz" esto koristi re "cionisti" a odnosi se na Jevreje. Tako na primer, Neboja Krsti, svojevremeno elnik "Obraza", pie: "Cionisti, verno sluei satani, vi ste finansirali i organizovali najvee i najkrvavije svetske ratove. Vi ste uljezi u biu srpstva!" U svojim Programskim naelima i smernicama, on svrstava Jevreje u "uasna drutva" i pominje sve ve uobiajene klevete protiv Jevreja. "Obraz" se solidarisao sa antisemitizmom Nikolaja Velimirovia, Dimitrija Ljotia i Milana Nedia. Ni u ovom sluaju Javno tuilatvo nije reagovalo iako je bilo nepobitnih dokaza da se radi o krivinom delu mrnje i hukanja protiv Jevreja. Istina, ne samo protiv Jevreja jer "Obraz" iri mrnju i prema drugim narodima: Hrvatima, muslimanima, Romima... Pomenuti Neboja Krsti bio je glavni ideolog "Obraza". Poginuo je u automobilskoj nesrei. To su koristili neki lanovi te organizacije da izraze sumnju da su iza tog dogaaja oni protiv kojih se Krsti borio i pisao. Pomenuta je mogunost "jevrejske zavere". Naravno da smo smatrali da na te nebuloze ne treba reagovati. U brojnim istupima vezanim za seanja na Holokaust, kao i u intervjuima za medije ili u rtv emisijama, uvek sam se osvrtao na pojave antisemitizma. Nikada nisam preskoio "Obraz". Strogo sam vodio rauna da za sve to kaem imam dokaze. O nekima sam imao neposredna saznanja a o pojedinim dogaajima sam saznavao od drugih, Jevreja i nejevreja koji su pismeno ili usmeno ukazivali na odreene dogaaje. Neke uglavnom usmene informacije nastojao sam da proverim jer je bilo sluajeva kada se radilo o poluistinama ili moda samo o nepouzdanosti izvora meni saoptenih informacija. Nikada nisam dodatno proveravao informacije dobijene od lica koja su za mene bila kompetentna u svakom pogledu, tj. poznavanju dogaaja, svesni odgovornosti i znaaja svake izgovorene rei... U ovom sluaju, radi se o informaciji vezanoj za moje esto pominjanje "Obraza" kao izrazito antisemitske organizacije. Opisau dogaaj koji je moda indirektno vezan za ovu organizaciju...
73

Posle sveanog obeleavanja Jom Haoa, 18. aprila 2001. u razgovoru sa jednim mojim uvaenim prijateljem, kojeg sam smatrao u svakom pogledu za pouzdanog sagovornika, hvalio sam govor predsednika Kotunice koji je odrao u sinagogi kao i njegove ranije osude antisemitizma, a posebno njegovo izvinjenje Romima i Jevrejima zbog izraene mrnje i antisemitskih grafita koji su se pojavili februara 2001. godine. Moj prijatelj je prekinuo hvaljenje Kotunice upitavi: da li je Kotunica pomenuo i Obraz? Pitao sam: zato bi posebno pomenuo Obraz? Odgovorio je, na moje iznenaenje, da je svojevremeno Kotunica bio lan ili blizu "Obraza", da je pisao za njihov asopis. Nisam insistirao da mi saopti odakle potie ova informacija. Verovao sam da je on to proverio pre nego to mi je saoptio Meutim, to je za mene ostalo neraieno do danas imajui u vidu neke kontakte sa Kotunicom. Pre odravanja Jom Haoa, 10. aprila 2001. u ime Saveza uputio sam pismo predsedniku Kotunici da prisustvuje ovom dogaaju. Znao sam da on odrava prijateljske odnose sa Laslom Sekeljom pa sam Sekelja zamolio da govori sa Kotunicom da sigurno prihvati poziv. Ve sledeeg dana doao je Sekelj do mene da saopti da je predsednik Kotunica prihvatio poziv i izrazio elju da se lino obrati skupu. (Tada sam se uverio da postoji prijateljstvo meu njima, kako je to Sekelj tvrdio.) To je bio razlog da se obratim, jednom prilikom, Sekelju da potvrdi tanost informacije o navodnoj vezi Kotunice sa "Obrazom". Moje pitanje ga je naljutilo. Seam se tano njegovih rei: "Da li mene smatra za potenog oveka?" Potvrdio sam. "Onda zapamti: Kotunica je sto puta poteniji od mene! Zapamti to, a na glupost koju su ti rekli neu da reagujem. Od njega u ivotu nisam sreo potenijeg!" To je vie puta ljutito ponovio. U svim svojim istupanjima, prilikom nabrajanja pojedinih antisemitskih organizacija, pominjao sam "Obraz". Navodim jo neke sline antisemitske organizacije: "Rasionalisti Srbije", "Nacionalni stroj", itd. Na pojedinim sajtovima koji potiu uglavnom iz SAD, pored izrazito antisemitskih napisa, objavljeni su i spiskovi Jevreja u Beogradu. Tu su imena poznatih intelektualaca i jevrejskih funkcionera. Na spisku imena, na "poasnom" mestu je
74

moje ime, pod brojem 1. Objavu tog spiska osudile su mnoge nevladine organizacije. Tako je, izmeu ostalog, objavljen i sajt pod naslovom "Srpska nacionalistika biblioteka" gde su navedeni naslovi knjiga kao to su: "Protokoli sionskih mudraca", "Srpski narod u kandama Jevreja", "Govori Ljotia i Nedia", "Rasionalistiki pogledi na svet" "Srbi i jevrejsko pitanje", "Jevrejstvo protiv Srba", "Deset zapovesti za nacional-socijaliste", "Zato mrzim Jevreje"... Verovatno kao obavezna literatura za antisemite.

eelj i sluajevi u Zemunu

Pored mnogih izjava i postupaka koji su direktno ili indirektno bili upereni protiv Jevreja, eelj je uvek isticao da nije antisemita i da je prijatelj Izraela. Navodim pojedine njegove izjave koje idu u prilog toj tvrdnji. "to se Jevreja tie, mi radikali nikada nismo imali nikakvih predrasuda prema njima". "Zajedno sa Drakoviem bio sam inicijator osnivanja Drutva srpskojevrejskog prijateljstva." "Nemamo nikakvih neprijateljskih oseanja prema Jevrejima." "Nema dobrih i loih naroda. Smatram da se narodi ne mogu karakterisati kao dobri i loi ve u svakom narodu ima dobrih i loih ljudi. Sa Jevrejima elimo prijateljske odnose, nikada nita sporno kroz istoriju nije bilo meu nama ali ne elimo ni da trpimo torture nekih pojedinaca i grupa koji esto, u ime jevrejskog naroda, pokuavaju da svoje politike kampanje organizuju kao to se desilo i ove godine na podruju zemunske Optine, sasvim izvetaene kampanje i slino." Napomena: eeljeva reenica koja poinje pod "ali" bie objanjena u daljem tekstu kada u opisati dogaaje u zemunskoj Optini koje on pominje. U jednom lanku, eelj napada antisrpsku propagandu iz Amerike "koja je delom pod kontrolom jevrejskog lobija, koji su se mnogo ogreili o srpski narod. S druge strane, cenimo istaknutog jevrejskog politiara kakav je Henri Kisinder ili amerikog Jevrejina omskog." U pomenutoj izjavi, eelj ponavlja svoj pozitivni stav prema jevrejskom narodu i ukazuje na svoj odnos prema dravi Izrael. "U vreme kada je bilo
75

opasno, ja sam se lino prvi pojavio i javno krenuo sa inicijativom da se uspostave jugoslovensko-izraelski diplomatski odnosi, poremeeni ratnim stanjem izmeu dve zemlje koje su nam istovremeno bile prijatelji - Egipta i Izraela." Ove izjave eelja lepo zvue. Neke smo ak citirali u Biltenu. Meutim, dogaaji daju drugu sliku o praktinom delovanju eelja i Srpske radikalne stranke dok su vladali u Zemunu, pa i pre toga. Neki primeri to najbolje ilustruju... "Protokoli sionskih mudraca" tampani su u listu "Velika Srbija (br. 14, od 16. maja 1994.), zvaninom organu SRS-a, mada je eelju od ranije bilo poznato da su "Protokoli" zabranjeni kod nas. Po prijavi Saveza, policija je intervenisala i izvrila plenidbu broja "Velika Srbija, u kojem su "Protokoli" bili objavljeni. Istina, eelj je izjavio da je zaplenjeno samo nekoliko primeraka lista jer je list ve ekspedovan. Napominjem da je u to vreme SRS bila u opoziciji prema Miloeviu. Sigurno da je to bio razlog to je policija intervenisala. Posle tog sluaja, u slinim prilikama nije zabeleena nikakva aktivnost od strane vlasti, o emu sam ve pisao. Pod naslovom "Radikali sa utim trakama u Skuptini", 20. aprila 2001. "Politika"je objavila vest o jednoj manipulaciji eelja povezanoj sa Jevrejima. Poto u zbirci dokumenata koje koristim za pisanje seanja ne raspolaem originalnim tekstom moje izjave za javnost, navodim pisanje "Politike" o ovom dogaaju: "Predsednik Saveza jevrejskih optina Jugoslavije Aca Singer kritikovao je jue poslanike Srpske radikalne stranke to su na sednicu Skuptine Srbije doli sa utim trakama na rukama, rekavi da je to neumesno. "Neumesno je da se uta traka koristi za neke politike stvari", rekao je Singer agenciji Beta i dodao da su radikali to uinili ba na Dan seanja, kada Jevreji odaju potu svojim sunarodnicima, rtvama Holokausta." Poslanici SRS nosili su na sednici Skutine Srbije ute trake oko rukava a za govornicom su obrazloili da se radikali pod DOS-ovom NATO-vskom vlau oseaju kao Jevreji u nacistikoj Nemakoj.
76

Aca Singer je povodom tih poruka rekao da ne veruje da e radikali od DOS-a doiveti takvi sudbinu. "Nije prvi put da neko eli da se poistoveti sa sudbinom Jevreja u Drugom svetskom ratu. Tako su svojevremeno ute trake nosili i Slovenci pre otcepljenja, ali i kosovski Albanci", rekao je Singer. On je istakao da je uta traka koju su Jevreji bili primorani da nose u nacistikoj Nemakoj i jo nekim dravama bila prvi stupanj u konanoj likvidaciji Jevreja". Ova izjava dobila je irok publicitet u tampi i rtv programima. Bilo je vie telefonskih poziva u vezi ovog dogaaja. Iznenadio me je poziv nekog mog navodnog poznanika koji se predstavio da me zna iz banke. Rekao je da je lan Otadbinskog odbora Srpske radikalne stranke i naveo da se eelj posebno naljutio na mene to sam ga uporedio sa "Slovencima i iptarima" a naroito to sam pomenuo Cankarjev dom u Ljubljani, gde su se Slovenci pojavili sa utim trakama. Na kraju razgovora prijateljski me je posavetovao da vodim rauna kakve izjave dajem povodom istupanja eelja i Srpske radikalne stranke jer "meu nama ima ljudi koji mogu posebno otro da reaguju na takve izjave"! Neposredno posle ovog razgovora, pozvao me je tv novinar Jugoslav osi da uestvujem u njegovom programu 60 minuta. Sledee veeri (raspolaem kasetom gde je snimljen moj intervju dat RTV Politici) govorio sam o aktuelnim pitanjima jevrejske zajednice. Izmeu ostalog, pomenuo sam sveano obeleavanje Jom Haoa i sluaj sa utim trakama radikalskih poslanika. Seam se da sam bio u dilemi da li da ispriam razgovor koji sam prethodnog dana vodio sa mojim navodnim prijateljom, lanom rukovodstva eeljove stranke i da prenesem moje saznanje ta je eelja najvie naljutilo. Zato sam to rekao na nain da eventualno ne nakodim izvoru dobijene informacije: "Znam da se ni sve eeljeve pristalice ne slau to su njihovi poslanici demonstrirali sa utim trakama na dan pomena na rtve Holokausta". Na pitanje voditelja: da li je eelj znao za taj dan, odgovorio sam: "eelj je sigurno znao, on je dobar poznavalac istorije. Uostalom, tampa je objavila da e se u sinagogi odrati seanje na Holokaust na kojem e govoriti predsednik
77

Kotunica. "To je eelj sigurno znao mnogo pre nego to se odluio za nastup sa utom trakom". Bilo je i drugih primera, kada se sa eeljeve strane nastojalo da se odreeni dogaaji politizuju kada su u pitanju Jevreji.

Vandalizam na Jevrejskom groblju

Na zemunskom Jevrejskom groblju, 24. jula 1997. godine poruen je vei broj spomenika. Ve 29. jula izdato je saoptenje Saveza u kojem je navedeno da Savez jevrejskih optina Jugoslavije oekuje da e krivci biti brzo pronaeni i kanjeni po zakonu (nismo napisali na koga se sumnja). Nakon ovog saoptenja skoro sve partije osudile su vandalizam na groblju. Isto su uinili i patrijarh Pavle, Drutvo srpsko-jevrejskog prijateljstva, itd. tampa i rtv stanice posvetile su tom dogaaju dosta prostora. Karakteristina je izjava predsednika gradskog odbora SRS Steve Dragiia da je to "jo jedna akcija ustakog lobija". Istu izjavu za tv dao je i Vojislav eelj koji je komentarisao da "su Hrvati i ustae uvek bili protiv Jevreja, zato su i ruili spomenike na Jevrejskom groblju." Vie puta je od strane funkcionera SRS reeno da za skrnavljenje groblja optuujem SRS. Meutim, ni ja ni bilo ko iz jevrejske zajednice nikada nismo optuili SRS. Zato sam u jednom intervjuu na TV BK negirao takvu tvrdnju i doslovno rekao: "Gospodin Vojislav eelj, poto esto tvrdi da imaju dobru obavetajnu slubu, neka utvrdi ko su ti koji su ruili spomenike na Jevrejskom groblju." SUP Beograda je 2. avgusta saoptio "da je identifikovano pet maloletnih lica, starih od 13 do 15 godina, koja su uestvovala u tom huliganskom delu ili bila prisutna na groblju 24. jula prilikom dogaanja i da ovo delo nema nikakve konotacije u smislu nacionalne netrpeljivosti s obzirom na to da se radi o deci i maloletnim licima". Ministarstvo unutranjih poslova uputilo je Savezu pismo vrlo sline sadrine kao to je citirano saoptenje, s tim da poinjeno delo "nema nikakvu
78

nacionalnu ni versku konotaciju, da su poinioci predati javnom tuiocu i da e prema njima biti preduzete mere predviene zakonom". Posle izdatog saoptenja i pisma Ministarstva adresovanog lino na mene, Jevrejska optina Zemun i ja, u ime Saveza, pismeno smo se zahvalili policiji to je za relativno kratko vreme pronala poinioce navedenog vandalizma. Neposedno posle izdatog saoptenja, 6. avgusta, na TV BK, u emisiji u kojoj je pored mene uestvovao i predstavnik Zavoda za zatitu spomenika, poveden je razgovor o vandalizmu na Jevrejskom groblju i povodom izdatog saoptenja policije. Tom prilikom, u emisiji sam doslovno rekao "da za Jevreje, preivele Holokausta, groblja nisu samo mesta za sahranjivanje ve i spomenici rtvama Holokausta". I na Zemunskom groblju postoji ploa sa imenima vie stotina stradalih zemunskih Jevreja, uglavnom u Jasenovcu, koji nemaju grobove. I da je skrnavljenja jevrejskih grobalja bilo i na drugim mestima pa i u Beogradu, ali da poinioce policija nije identifikovala, kao ni tada u Zemunu. Nadalje, rekao sam da nisam siguran da to nema "nacionalnu ili versku konotaciju" i da su to "uinili deca i maloletnici", kako pie u zvaninom saoptenju policije. Pitam se: kako je mogue da su samo ta deca oskrnavila i oborila vie tona teke nadgrobne spomenike, ba na Jevrejskom groblju koje se neposredno granii i skoro predstavlja jednu celinu sa Pravoslavnim grobljem? Koji su motivi bili "deci" da rue ba spomenike na Jevrejskom groblju? ta uopte znaju o Jevrejima? Iz kakvog porodinog okruenje dolaze? Posle emisije dobio sam od Ministarstva unutranjih poslova Srbije pismo, potpisano ali nezavedeno, u kojem mi se prigovora da sam neiskren jer se u pismu upuenom Ministarstvu zahvaljujem policiji to su uhvatili krivce za ruenje spomenika a u tv emisiji napadam tu istu policiju. Odmah sam reagovao. Pozvao sam potpisanog naelnika odeljenja i predloio mu da preslua traku i da se uveri da nisam napadao policiju. Sutradan me je nazvao pomenuti naelnik i kratko rekao: Gospodine Singer, presluao sam traku. Zaboravite pismo od jue, kao da ga niste ni dobili. Onda sam
79

zaboravio ali se sada, posle toliko godina, seam: nisam posluao savet naelnika mada priznajem da je to bio korektan tekst umesto oekivanog izvinjenja.

Zemunska sinagoga
Poetkom februara 1997. u listu Zemunske novine, objavljen je konkurs za davanje u zakup zemunske sinagoge za turistike i ugostiteljske namene. O tome me je obavestio tadanji predsednik Jevrejske optine Zemun, Vladimir er, i predloio da se Savez posebno angauje kako zgrada bive sinagoge ne bi postala kafana. Smatrao sam da, pre nego to se Savez i formalno ukljui u reavanje ovog pitanja, Zemunska jevrejska optina treba da se pismeno obrati eelju. Zajedno smo sastavili pismo i dostavili ga eelju. Napisali smo da smo saznali za konkurs o izdavanju sinagoge za namenu ugostiteljstva. Zamolili smo da se sinagoga ne izdaje u zakup za namene objavljene u konkursu ve za kulturne svrhe, kako je to dogovoreno 1962. godine prilikom prodaje sinagoge. Na ovo pismo nije dobijen odgovor pa sam predloio eru da zatrai prijem kod eelja i da ponovo iznese argumente protiv namene da se sinagoga koristi za ugostiteljstvo. Poetkom marta, Vlada er i Aleksandar Kon posetili su eelja i ponovili mu stav jevrejske zajednice u vezi izdavanja sinagoge. Tom prilikom eelj je izjavio da se nee uriti sa izdavanjem u zakup i da e ovo pitanje jo razmatrati. Seam se da su er i Kon bili vrlo zadovoljni takvim odgovorom i nisu sumnjali u eeljovo obeanje. Tri dana kasnije, obaveten sam da je sinagoga u momentu datog obeanja eelja ve izdata u zakup firmi Mons. Vlada er je smatrao da je zbog toga nuno da se Savez neposredno ukljui u ovo pitanje jer je pretvaranje bive sinagoge u kafanu od znaaja za celu jevrejsku zajednicu a ne samo za Zemunsku jevrejsku optinu. Ocenio sam da eelj nee promeniti svoju odluku, pogotovo to je ve zakljuio ugovor o zakupu. Smatrao sam da sa pitanjem sinagoge treba upoznati
80

iru javnost a pre svege dravne organe, i to: Zavod za zatitu spomenika kulture, Ministarstvo vera, gradonaelnika inia i politike stranke. Sadraj pisma koje sam sastavio i u ime Saveza uputio na pomenute adrese bio je namenjen vie za upoznavanje pomenutih a manje za eelja kome je pismo bilo upueno. Bilo je to u stvari otvoreno pismo iako to u dopisu nije istaknuto. Navodim neke delove: Zemunska sinagoga spada u red sinagogalnih objekata koje nacisti i ustae nisu uspeli da srue u toku Drugog svetskog rata. Optinske vlasti u Zemunu koje su 1962. godine preuzele sinagogu (uprkos tome to nisu gajili posebne simpatije za sakralno) koristile su sinagogu u skladu sa dogovorom i obavezom datom prilikom njenog preuzimanja - iskljuivo u kulturne svrhe. Za nas je zato nepojmljivo da e se ovaj objekat ubudue koristiti za zabavnougostiteljske delatnosti. Zemunska jevrejska optina ima dugogodinju tradiciju. Grad Zemun je u savremenoj jevrejskoj istoriji postao poznat, izmeu ostalog, i po tome to je u njemu iveo i slubovao rabih Alakalaj, istorijska linost cionistikog pokreta. Zemun je ostao zapamen i po strahovitom genocidu koji su izvrili nacisti i ustae, u kojem su stradali svi Jevreji koji su tu iveli. Pismo se zavrava: Apelujemo na Vas da ne dozvolite da se, pod Vaim predsednitvom, sinagoga pretvori u diskoteku i kafanu. Takav presedan nije zabeleen ni u komunistikom reimu i to se ne moe opravdati ni tekim ekonomskim poloajem Optine u Zemunu. Na kraju je navedeno kome su kopije pisma upuene. Veina kojima je ovo pismo dostavljeno odmah je reagovala. Posebno istiem pismo patrijarha Pavla koje je 24. aprila 1997. uputio eelju i koje glasi: Dozvolite da Vas u ime Srpske pravoslavne crkve i u svoje lino ime zamolim da se biva sinagoga ne izdaje u zakup kao ugostiteljski objekat ve da se nastavi sa korienjem za kulturne delatnosti, to je bio sluaj od 1962. godine kada je Optina Zemun preuzela objekat u svoju nadlenost. Ni ovog puta od Optine Zemun i njenog predsednika nije dobijen odgovor. Umesto odgovora, na programima pojedinih tv stanica bilo je vie
81

emisija na ovu temu. Bilo je suoavanja stavova koje sam u vie navrata u emisijama izneo. Istupanja zakupca Neboje Petrovia i zamenika predsednika Zemunske optine Tome Nikolia (moda su Tomino uee u tv emisijama smatrali za odgovor i zvanian stav Optine o naem pismu) i moj dijalog putem televizije sa njim dobili su veliki publicitet. Na osnovu video-kaseta koje sadri vie tv emisija na ovu temu, ukazujem na to ta je reeno... U emisiji za BK televiziju suoena je moja izjava, gde sam (kao uostalom i u svim emisijama) izjavio da je sinagoga prodata Zemunskoj optini te sa istom vlasnik moe da raspolae i da je razlog kupovine bio da se ona koristi za kulturnu delatnost. Zato to kao uslov korienja nije posebno napisano u ugovoru. Meutim, toga se Zemunska optina drala sve do tada... U drugim emisijama postavljao sam i pitanje: kako bi, na primer, SPC i javnost reagovali da su, u nekim mestima u Bosni i Hrvatskoj gde vie nema Srba, optinske vlasti izdale pravoslavnu crkvu za kafanu? U tv emisiji Toma Nikoli je istakao da je Optina pravno vlasnik tako da raspolae sa istom, da su sinagogu dotad koristili mladi filharmoniari, da su je napustili i da ju je Optina izdala u zakup te da e je ubudue, poto bude opravljena, zakupac koristiti iskljuivo za kulturne svrhe: koncerte, predavanja... Na sledeoj traci vidi se da su radovi na sinagogi poeli i da su izvrene neke promene u unutranjosti zgrade. Posebno je zanimljiv snimak razgovora izmeu mene i zakupca Neboje Petrovia, koji je rekao: Sinagoga e se koristiti za kulturne potrebe Zemuna: koncerte klasine muzike, pozorine predstave, predavanja, postavke pantomime. Na fasadi se nita nee menjati, ostae sva obeleja da je to bila sinagoga. Namera je da se u radove uloi oko 200.000 maraka... Na moje pitanje: a ta je sa ugostiteljskom namenom, odgovor je bio: Bie restoran jer treba obezbediti novac za funkcionisanje kulturne delatnosti poto kultura ne moe sama da se izdrava. Kada je snimanje za televiziju zavreno, nastavili smo prijateljski razgovor. Izmeu ostalog, rekao je: Dobio sam ugovor na 20 godina. Znate ta
82

me to kota? Nisam insistirao da dobijem odgovor. Shvatio sam ta je time hteo da kae. Neposredno posle emitovanja ovog razgovora, traio sam prijem kod predsednika grada Zorana inia. Razmatrali smo ta se moe uiniti da se spree dalji radovi na zgradi sinagoge. Znam da se smejao objanjenju o nameri zakupca da se sinagoga pretvori u kulturni centar. Na kraju, poto se konsultovao sa jednim svojim saradnikom, izdato je saoptenje u kojem je reeno doslovno: Neophodno je da graevinska inspekcija utvrdi legalnost radova na sinagogi. Investitor ulae 200.000 maraka u ureenje ovog prostora, to znai da planira veliki posao. Prema konvenciji UN, svi sakralni objekti, bez obzira u ijoj su svojini, ne smeju da menjaju namenu, to znai da je veoma problemantino pravljenje restorana u sinagogi. Re je o velikoj zloupotrebi, i grad e uiniti sve da to sprei. Ipak, i pored ovako jasnog saoptenja, radovi su nastavljeni. Znam da sam, samo u aprilu te godine, po pitanju sinagoge, dao 14 intervjua za medije. Istakao sam dobar primer Novosadske optine, gde je sinagoga ustupljena gradu za odravanje koncerata a da po potrebi to koristi i Jevrejska optina; da je naa zajednica svesna da nema potrebe, zbog malo preostalih Jevreja, da sinagoge slue samo za religiozne potrebe i da je opravdano da slui za kulturne dogaaje. Podseam da je, krajem 1995. godine, kada je sinagoga ve bila u vlasnitvu Zemunske optine, planirano da bude pretvorena u koncertnu dvoranu. Predlog je upuen Gradskom sekretarijatu za kulturu koji je od Zavoda za zatitu spomenika kulture traio saglasnost. U opirnom odgovoru Zavoda, izmeu ostalog pie: Sinagoga je retko sauvani spomenik u Zemunu, u kome su Jevreji bili etnika grupa koja je znatno uticala na privredni i urbani razvoj starog jezgra. Sinagoga je vrednovana kao kulturno-istorijska vrednost... Za sve eventualne intervencije na objektu, potrebni su uslovi zatite ovog zavoda. To ukazuje da je Zemunska optina bila upoznata sa kompetencijama nadlene slube za kulturu, tj. Zavoda za zatitu spomenika.
83

Odgovor na pismo Saveza upueno 18. aprila 1997. Optini Zemun nikada nije dobijen - osim ako se istupanje Tome Nikolia na televiziji moe smatrati za zvanian stav Optine. Ministar vera Srbije Dragan Dragojlovi, na moj predlog, vie puta razgovarao je sa eeljom po pitanju sinagoge a ovaj je izjavio da je Optina jedini vlasnik sinagoge, da e sama odluiti kako e je koristiti i da to prenese meni. Zamolio sam ministra da prenese eelju da Singer ne osporava vlasnitvo nad sinagogom ve jedino moli da se zgrada ne koristi kao ugostiteljski objekat. Nedugo potom telefonirao mi je ministar Dragojlovi i saoptio da ima jednu vrlo interesantnu vest i odgovor dobijen od eelja. Zabeleio sam poruku doslovno: Prenesite Singeru da je Optina Zemun voljna da raskine ugovor o kupoprodaji sinagoge i vrati istu Jevrejima. Za to traimo 500.000 maraka. im doznae ovaj iznos, ponitiemo ugovor i vratiti sinagogu pa neka je oni koriste kako hoe! Ponovo sam objasnio ministru da nikada nismo traili da vrate sinagogu ve samo da ne bude koriena kao kafana. Naveo sam, kao teoretsku pretpostavku da, ukoliko bismo traili raskid ugovora, sigurno bismo ponudili Optini adekvatnu naknadu za od Optine svojevremeno primljeni iznos od 3.500.000 dinara, tj. kao valorizovani iznos, to ni u kom sluaje ne bi iznosilo 500.000 maraka. Ministar je shvatio da je eeljeva ponuda nerealna, neozbiljna i provokativna. Pitao sam Dragojlovia: da li eeljevu ponudu upuenu preko njega mogu da saoptim javnosti? Nije prolo nekoliko minuta, kada je ministar ponovo pozvao i rekao: Molim da ne koristite ovu ponudu od 500.000 maraka jer e eelj sigurno demantovati da je preko mene uputio ponudu i traio tolike pare za vraanje sinagoge. Zakupac je pretvorio sinagogu u ugostiteljski objekat i od kulturne delatnosti koju su obeali Toma Nikoli i zakupac nije bilo nita. tavie, sredinom 2005. godine zakupac je bez odobrenja pristupio nadogradnji sinagoge. Zavod za zatitu spomenika kulture uspeo je da zaustavi radove.
84

Pitao sam se: do kada? Moda je zakupac mislio da je na neki nain a pogotovu posle svojih investicija postao i vlasnik? Nisam video taj ugovor pa mi se sve ini moguim. Pogotovo to uslov o zakupu na 20 godina istie 2017, kada e moda ceo sluaj pasti u zaborav i zakupac e postati vlasnik zgrade sinagoge?! Jo jedan primer kontroverznog stava eelja u odnosu na Jevreje... Ne bi trebalo da padne u zaborav da su, na predlog eelja i za vreme vladavine SRS u Zemunu, uz veliku pompu, za poasne graane Zemuna proglaeni ruski ekstremni politiar Vladimir irinovski, inae jevrejskog porekla ali izraziti antisemita, i an Mari Lepen, francuski politiar koga je francuski sud osudio zbog negiranja Holokausta. Dok ovo piem, radikali vie ne vladaju Zemunom ali odluka o proglaenju pomenutih za poasne graane nije ponitena.

Pojaan antisemitizam 2004. i 2005. godine i reakcije na te pojave

Za sve vreme mog mandata (1994-2007) bilo je dosta antisemitskih pojava koje su se manifestovale kroz izdavaku delatnost, grafite i istupanja predstavnika nekih ekstremno desniarskih organizacija. Meutim, smatram da dogaaji 2004. a posebno oni od 22. marta 2005. zasluuju posebno mesto. Tokom 2004. vie puta smo ukazivali na brojne primere irenja antisemitizma. Ocena o tome istaknuta je u saoptenju Saveza od 24. februara 2004. gde se konstatuje: U protekloj godini nastavilo se jo snanije uoeno irenje i jaanje raznih oblika antisemitizma u Srbiji... Posebno zabrinjava injenica da izostaje adekvatno reagovanje na to od strane vlasti, tuilatva i sudova. Ako je tog reagovanja i bilo, ono se svodilo na mlake verbalne osude. U daljem tekstu saoptenja navedeni su brojni konkretni primeri ispoljavanja antisemitizma, kao dokaz za nau ocenu o opasnosti ovih pojava. Na ovo, kao i na ve ranije izdata saopenja Saveza nije usledilo odgovarajue reagovanje dravnih organa. Ocenio sam da bi moda bilo dobro da u svoje ime uputim pismo na adrese odreenih funkcionera. U tom sluaju nee moi da negiraju da nisu upoznati sa aktuelnim pitanjima odnosa prema
85

jevrejskoj zajednici i posebno opasnosti pojava antisemitizma. Pismo, upueno 7. februara 2005. godine, poinje: Potovani... U Berlinu je aprila 2004. godine odrana konferencija Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju, posveena posebno problemima antisemitizma. Na toj konferenciji uzela je uee i delegacija SCG u ijem je sastavu bio i predsednik Saveza jevrejskih optina. Pismo sam nastavio navodei primere antisemitizma koji su ve objavljeni u Savezovim saoptenjima. Nadalje, ukazao sam na redovno objavljivanje antisemitske literature, a kao poslednje primer tada objavljenu knjigu Jevrejsko ritualno ubistvo. Ukazao sam na razloge zato predlaem donoenje odreenih zakonskih propisa po kojima bi antisemitizam i negacija Holokausta bili krivina dela. Na ovaj dopis upuen odreenim funkcionerima, kao ni na ranija zvanina saoptenja Saveza upuena dravnim ustanovama, niko nije reagovao. Ve 22. marta, nepunih pet nedelja posle ovog pisma upozorenja, celi Beograd bio je izlepljen plakatima na kojima su bile ispisane pretnje Jevrejima. Pojavili su se i brojni grafiti slinog sadraja. Pored napada na Jevreje, napadana je i rtv B92 kao jevrejska stanica. Tokom prepodneva toga dana, na moje najvee iznenaenje, pozvao me je ministar unutranjih poslova Dragan Joi. U telefonskom razgovoru, izrazio je aljenje zbog ovih dogaaja i saoptio da je povedena istraga sa ciljem da se pronau lica koja su tampala i irila plakate i lica koja su ispisivala grafite po gradu a posebno na ogradi Jevrejskog groblja. To je bio prvi sluaj da me nazove ministar unutranjih poslova. Ranije sam se ja obraao ministrima u takvim prilikama. Ministar Joi je govorio da srpski narod nije antisemitski... Bio sam slobodan da ukaem da je Savez pre tih dogaaja, tj. 24. februara izdao saoptenje za javnost gde je ukazano na primere antisemitizma. Kao uzgred, podsetio sam ga da sam jo 7. februara pisao njemu lino, tj. pre saoptenja Saveza gde sam ukazao na opasnost od antisemitskih pojava. Odgovorio je da je upoznat sa sadrinom upuenog pisma i da ga je prosledio odreenim slubama Ministarstva. Pitao je: da li i kakvu pomo
86

oekujemo od Ministarstva po pitanju obezbeenja Saveza i mene lino? Odgovorio sam da je policija mnogo kompetentnija da oceni da li je i kakvo obezbeenje potrebno. Sutradan me je ponovo nazvao. Saoptio je da policija ve raspolae nekim saznanjima o poiniocima. Predloio je da budem u vezi sa generalom Simiem iz SUP-a Beograd, koji e me informisati o razvoju istrage, i dao njegov lini telefon. Zahvalio sam na dobijenom obavetenju i istakao da je vano utvrditi ko stoji iza te akcije. Da su dogaaji 22. marta u javnosti a posebno kod dravnih organa izazvali vee interesovanje nego ranije na koje smo ukazali, moe se zakljuiti iz tada datih brojnih saoptenja i izjava. Na osnovu moga seanja i konkretno sauvanih dokumenata i objavljenih napisa u dnevnoj tampi, evo nekih dogaaja i reagovanja koja su usledila. Meu brojnim osudama, posebno je po sadraju znaajno saoptenje Svetog arhijerejskog sinoda SPC, objavljeno samo dva dana posle tih dogaaja: Upoznavi se sa injenicama vezanim za antisemitske plakate i grafite koji su osvanuli u Beogradu 22. marta tekue godine i za ranije sline, a u nekim sluajevima jo i grublje, neovenije i zlobnije izlive predrasuda prema jevrejskom narodu, Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve, na svojoj sednici dana 24. marta saoptava sledee: 1. I ovog puta, kao to smo inili i u proteklim godinama, naotrije osuujemo svaki oblik i svaku manifestaciju antisemitizma. Radi se o fenomenu koji je neprihvatljiv i teoloki, i moralno, i pravno, i civilizacijski i sa svakog stanovita. 2. Isto tako, odluno i bezuslovno odbacujemo svaki i svaiji pokuaj poricanja, obezvreivanja ili minimiziranja Holokausta nad Jevrejima u Drugom svetskom ratu... 3. Sve klevete i podmetanja o tobonjoj zloinakoj psihikoj strukturi jevrejskog naroda takoe odbacujemo i osuujemo... 4. Uvereni smo da e nadleni dravni organi preduzeti sve mere da se ove alosne pojave spree...
87

Na plakatima su Jevreji povezani sa rtv stanicom B92. Na zidu Jevrejskog groblja u Beogradu, krupnim slovima bilo je ispisano: Suprotstavi se cionistikoj petokolonakoj okupaciji Srbije!, B92 - jevrejska televizija, Jevreji paraziti, napolje iz Srbije!, Hoemo slobodu a ne jevrejski jaram. Srbija Srbima! Uglavnom su sve politike partije osudile napade na Jevreje i B92. U zvaninom saoptenju vlade Srbije pie: Vlada Srbije smatra da su direktan antisemitski sadraj poruka i pretnje upuene malobrojnoj jevrejskoj zajednici u Srbiji nedopustive i da nalau potrebne hitne i efikasne reakcije. Sadraj osude poruka upuenih Savezu i meni lino i danas je aktuelan. To su, izmeu ostalog, saoptenja Srpskog PEN centra, kabineta predsednika Tadia, Srpskog pokreta obnove, Helsinkog odbora, Demokratske stranke itd. Tako, na primer, nevladina organizacija Inicijativa mladih za ljudska prava zalae se da se zabrani rad organizacija koje ire rasnu, versku i nacionalnu mrnju i nabraja: Nacionalni stroj, Obraz, Beli orlovi, Nacionalni front i druge. Nabrojane organizacije i danas deluju na isti nain, bez obzira to je nesporno da propagiraju ideje i istupaju na nain koji je, po vaeem zakonskim propisima, kanjivo delo. Ve sam ukazao da su na odreenom sajtu, emitovanom iz SAD, objavljeni spiskovi jevrejskih funkcionera i poznatih intelektualaca. To je razlog da mi je, istovremeno sa dogaajima od 22. marta, od strane Udruenja studenata Euro-Atlantis upueno pismo iji poetak glasi: Potovani gospodine Singer, obraamo se ovim putem Vama kao predsedniku Saveza jevrejskih optina Srbije uznemireni i potreseni zbog sve uestalijih izliva antisemitizma koji su kulminirali nedavno objavljivanjem spiska graana Srbije jevrejske nacionalnosti na jednom WEB sajtu... Taj spisak bio je praen porukama (opirno su navedeni sadraji poruka). U nastavku pisma pie: lanovi nae organizacije su, odmah po saznanju ove zloslutne vesti, eleli da protestuju ispred nadlenih dravnih institucija, da se utvrdi ko je podatke o Jevrejima uinio dostupnim onima koji ele da ugroze njihovu bezbednost i da se oni kazne...
88

Protest nismo odrali iz samo jednog razloga. Taj razlog bio je naa procena da bismo bez konsultacija sa vama moda proizveli kontraefekat. Nekoliko dana po prijemu ovog pisma, posetila me je grupa studenata (bilo ih je mislim 4 ili 5) iz ove organizacije da razgovaramo o antisemitizmu i dogaajima prethodnih dana. Znam da sam izrazio optimizam da e vlasti ovoga puta reagovati na ove pojeve. to se eventualno tie nekog protesta, smatrao sam da bi u krajnjem sluaju bio samo onda koristan ako bi u grupi protestanata bilo moda vie stotina ili hiljada uesnika... Izrazio sam posebno zadovoljstvo to mladi ljudi sagledavaju opasnost od antisemitizma i to su ponudili svoju pomo. Seam se da sam, za vreme razgovora sa studentima, u telefonskom razgovoru obaveten od generala Simia da je beogradska policija privela tri lica koja su lepila plakate antisemitskog sadraja i da e me o daljim rezultatima istrage obavestiti. Pomislio sam: to je prvi put da policija za relativno kratko vreme hapsi zbog plakata i grafita. Usledila je i opirna izjava za javnost ministra Joia koji je uglavnom ponovio ono ta mi je u telefonskom razgovoru rekao: da Srbi nisu antisemite i da su retki momenti u srpskoj istoriji kada su odreeni potezi bili antisemitski. Pomenuo je da su uhvaene u lepljenju plakata mlade osobe i da Gradski sekretarijat trenutno utvruje pozadinu sluaja. Posebno je naveo da je razgovarao sa predsednikom Saveza jevrejskih optina Acom Singerom. Ne znam zato mu je bilo toliko vano da pomene razgovor sa mnom. Pored toga, naglasio je da niko u vladi nije znao niti pomiljao da se ova akcija sprema... U vezi sa ovom konstatacijom ministra Joia dolo je odreenog reagovanje i poela je politizacija sluaja. (U vezi sa politizacijom, podseam na zemunski sluaj i istupanje eelja.) Ovoga puta, u politizaciji, uesnici su bili dva lana iste vlade, potpredsednik Miroljub Labus i ministar unutranjih poslova Dragan Joi. Oni su izneli suprotne stavove po pitanju da li se mogao oekivati ovakav antisemitski tok istupanja. Koristim tekst razgovora sa novinarom Safetom Bievcem, objavljen u Danasu 26. marta 2005. pod naslovom Za antisemitizam nisu neophodni Jevreji. U tom intervjuu izneo sam sluajeve da je u mestima gde nije bilo nijednog Jevejina bilo antisemitskih
89

pojava. Meutim, ovde citiram delove razgovora koji se odnose na sukob Labusa i Joia jer smatram da najautentinije opisuju razmere njihovog neslaganja. Pitanje novinara: Predsednik vlade Miroljub Labus rekao je da je vlast imala indicije da e se neto ovako dogoditi a ministar policije Joi rekao je da su iznenaeni antisemitskim pojavama. Da li ste vi iznenaeni? Odgovor: Na alost, nije me iznenadilo ovo ta se deava poslednjih dana u Srbiji jer je i ranije bilo raznih manifestacija antisemitizma... Pitanje: Da li ste se obraali nadlenima i upoznali ih malo... Odgovor: Ne da smo o svemu obavetavali javnost ve smo 7. februara uputili pismo vlastima, Kotunici, Tadiu, ministrima Ljajiu, Stojkoviu i mnogim drugim, tuilatvu... Izneli smo probleme vezane za antisemitizam i upoznali ih da je krajnje vreme da reaguju. - Da li je neko od vlasti reagovao? - Nije. Iz ovog odgovora bilo je oito da je Labus bio u pravu, tj. da je Joi na osnovu njemu upuenog pisma mogao da oekuje da e doi do takvog sluaja. Verovatno zato to sam u razgovoru pomenuo Kotinicu i Tadia, kojima je takoe upueno pismo upozorenja na antisemitske pojave, jedna nevladina organizacija i pojedine politike linosti optuivale su pomenuta dva predsednika, direktno ili indirektno, za antisemitizam. Znai, opet tendencija politizacije sluaja. Zato sam reagovao i demantovao optube protiv dva predsednika. Poznavajui Kotinicu i Tadia, rekao sam da nema govora da su oni lino antisemiti. Meutim, smatram da odgovorni dravni faktori nisu preduzeli odgovarajue mere protiv organizacija i pojedinaca koji ire rasnu, nacionalnu i versku mrnju, na ta ih obavezuju Ustav i odgovarajui zakoni. Na ovu injenicu ukazao sam prilikom svih mojih javnih istupanja u tampi i radio-televiziji i u neposrednim susretima sa najviim funkcionerima Jugoslavije i Srbije, elnicima drave od kojih bih pomenuo: Slobodana Miloevia, Milana Milutinovia, Zorana Lilia, Vojislava Kotunicu, Zorana inia, Borisa Tadia. Prilikom sastanaka sa pomenutima, antisemitizam je bio neizbena tema.
90

Moje uee na meunarodnim skupovima na kojima su na dnevnom redu bili antisemitizam i ljudska prava
Od 1994. do 2007. godine uestvovao sam na velikom broju sastanaka, konferencija i kongresa gde je govoreno o antisemitizmu i ljudskim pravima. Na traenje prisutnih, govorio sam i o poloaju nae zajednice u tim zbivanjima. Pokuau da rezimiram sutinu mojih istupanja, gde su osnovne teze bile: - Antisemitizma je bilo u prolosti, ima ga i sada, ali u znatno manjoj meri nego u zemljama okruenja. Kod nas se antisemitizam manifestuje u izdavakoj delatnosti i u istupanju desno orijentisanih nacionalistikih i ovinistikih organizacija. - Vlasti verbalno osuuju te pojave ali nedovoljno deluju na njihovom suzbijanju. - Nije bilo rtava prilikom ovih antisemitskih manifestacija - Antisemitizam nije pustio dublje korene kod Srba. Za vreme raspada Jugoslavije, zbog istupanja u svetu pojedinih jevrejskih linosti koja su ocenjena kao antisrpska, bilo je manipulacija u javnosti. Posebno su optueni ameriki Jevreji kao navodni nosioci aktivnosti protiv Srbije. - Nema primera da su Jevreji uesnici u meunacionalnim sukobima u Hrvatskoj i BiH. Moje izjave za domae i strane medije kretale su se u ovim okvirima. Izlaganja sam ilustrovao primerima, pozitivnim i negativnim. O sadraju i odlukama donetim na sastancima u inostranstvu redovno sam informisao Izvrni odbor Saveza, pismeno ili usmeno. lanstvo u optinama obavetavano je putem Biltena, u irem ili saetijem obliku.

91

II DRUtVO SRPSKO-JEVREJSKOg PRIJAtElJStVA

Ne mogu a da se ne osvrnem na delatnost ovog Drutva, a posebno na odnose izmeu Drutva i Saveza, da ukaem na brojne vrlo sloene situacije u kojima sam se naao, konano na jednu moju inicijativu koja se zavrila neuspehom. Upoznat sam samo delimino sa istorijom Drutva. Znam da je meu osnivaima i inicijatorima osnivanja bilo politiara i graana koji su u to vreme bili protivnici reima, odnosno naklonjeni demokratskim promenama. Sa jevrejske strane, meu osnivaima i u lanstvu bilo je vie poznatih intelektulaca koji su kasnije napustili Drutvo poto su zakljuili da ono ne deluje saglasno ciljevima koji su vaili u vreme kada su se oni ulanili. Naime dolo je do raznih promena u delovanju Drutva i izrazite politizacije. To moda najbolje ilustruje sluaj koji se meni dogodio... Na povratku sa dueg slubovanja u Nemakoj, prvi put sam uo da je Drutvo osnovano. Posetio sam mog prijatelja Lacija Kadelburga i kod njega u kancelariji zatekao jo jednog svog prijatelja (danas nije meu ivima pa neu da ga imenujem). Sa Kadelburgom je o Drutvu vodio vrlo ivu raspravu.U razgovoru je uestvovala i Beba Petrovi. Pre odlaska iz Saveza, zamolio sam Bebu da mi objasni ta je razlog unoj debati koja je upravo voena. Odgovorila je da e mi o tome i Drutvu sigurno vie rei moj prijatelj, koji je polemisao sa Kadelburgom. Vrlo brzo sam od svoga prijatelja dobio prve informacije o Drutvu. Savetovao mi je da se ne ulanim jer su meu osnivaima i lanovima nalaze i neki opoziocioni politiari, protivnici socijalizma i neki naivni jevrejski intelektulaci. Istovremeno i sa druge strane, neki moji srpski prijatelji, za koje sam znao da nisu neprijatelji socijalizma, bili su lanovi Drutva i nagovarali su me da se ulanim. Nisam se ulanio. Nakon konanog povratka iz Nemake i penzionisanja, sve vie sam bio aktivan u jevrejskoj zajednici, konkretno u Savezu. to se tie Drutva, uoio sam sve veu aktivnost u podravanju Slobodana Miloevia. Posebno od strane sekretara Drutva, pokojne Klare Mandi. Poznavajui je lino, mislim
92

da je elela da bude korisna i za nau zajednicu i za dravu Izrael. Na alost, njena aktivnost ocenjena je kao kontraproduktivna. Nakon to sam izabran za predsednika Saveza, moj prijatelj, koji me je ranije nagovarao da se ne ulanim, bio je vrlo zadovoljan to sam izabran poto me je i on nagovarao da se kandidujem za predsednika. U jednom razgovoru osvrnuo se na odnose Saveza i Drutva koji su ve bili dosta zategnuti. Smatrao je da bi bilo dobro da se ulanim u Drutvo ili da barem, kao predsednik, nastojim da se promeni odnos Saveza prema Drutvu. Kada sam ga podsetio da mi je ba on svojevremeno savetovao da se ne ulanim a sada predlae suprotno, odgovorio je da se situacija promenila i poeo da objanjava nunost saradnje Drutva i Saveza kao izraz prijateljstva dva naroda. Na ovo sam u ali reagovao: "Ja sam ve dokazao prijateljtsvo sa srpskim narodom time to sam se oenio Srpkinjom, to je vie nego da sam samo lan Drutva." U Savezu je situacija bila sloena. Veina u Izvrnom odboru je smatrala da sa Drutvom ne treba odravati nikakve veze. Sa druge strane, bilo je lanova koji su ostali funkcioneri Drutva. U iroj javnosti esto su poistoveivani Drutvo i Savez, smatrano je da mi delujemo zajedno i da u svemu imamo iste stavove, to nije bio sluaj. Jedino su u osudama antisemitskih pojava, saoptenja Drutva i Saveza bila skoro istovetna a da nismo prethodno usaglaavali tekstove tih saoptenja. Sednici Izvrnog odbora Saveza, odranoj 3. marta 1996. godine, posveenoj pojavama antisemitizma, pored lanova Izvrnog odbora, prisustvovali su i pojedini jevrejski intelektualci, osnivai Drutva. Pored ostalog, rapravljalo se o odnosu Saveza prema delatnosti Drutva. Konstatovano je da delatnost i neka saoptenja Drutva nisu uvek u skladu sa zadacima i ciljevima Saveza. Doslovno citiram doneti zakljuak koji glasi: "Osnivanje i delovanje Drutva srpsko-jevrejskog prijateljstva bacilo je ovdanje Jevreje u politiku orbitu a nikada nije jasno javno reeno da Drutvo nije predstavnik jevrejske zajednice." Takav kompromisni zakljuak donet je na osnovu istupanja pojedinih uesnika te sednice koji su se zalagali da treba otro reagovati i ograditi se od
93

svakog saoptenja Drutva ili izjava funkcionera koje nisu bile u skladu sa stavovima Saveza kao predstavnika jevrejske zajednice. Meutim, manji broj uesnika smatrao je da ne bi trebalo zaotriti odnose sa Drutvom. U intervjuima, saglasno zakljucima sa navedenog skupa, isticao sam da Drutvo ne predstavlja jevrejsku zajednicu. Meutim, nisam bio pristalica da se Savez otvoreno sukobi sa Drutvom, kako su neki pojedinci predlagali. Po pitanju reagovanja na antisemitske pojave, istupanja predsednika Drutva, akademika Ljube Tadia i mene kao predsednika Saveza bila su u sutini istovetna. Ovo se najboje vidi iz knjige "O besmislu antisemitizama i antiantisemitizma" poznatog antisemite R. urevia. Knjiga je u celini posveena reagovanju autora na saoptenje Saveza i Drutva i na istupanja akademika Tadia i moja u vezi sa antisemitskim knjigama R. urevia. Istina, u pomenutoj knjizi vie prostora posvetio je reagovanju na vrlo otro i argumentovano istupanje akademika Tadia nego mojoj kritici sadraja njegovih knjiga.Verovatno je smatrao da je znaajnija njegova polemika sa nejevrejinom i akademikom Tadiem nego sa mnom, jednim Jevrejinom. Po objavljivanju ove knjige, moj prijatelj Aca Pavlovi, koji je bio i u rukovodstvu Drutva, predloio je da zajedniki reagujemo na sadraj knjige jer bi to dobilo na teini. Odbio sam sa argumentom da bi to bila samo reklama za objavljenu knjigu i rekao da zato Savez ovog puta nee reagovati. Prijatelju nisam rekao da bi nae zajedniko istupanje doprinelo da javnost stekne utisak da nema razlike izmeu Drutva i Saveza jer zajedniki istupaju Tadi i Singer. Nisam mu rekao da bi zajedniko istupanje bilo kritikovano i u Savezu, obzirom na stavove veine lanova Izvrnog odbora. Posle nekog vremena, iz tampe sam saznao da je Drutvo podnelo tubu protiv Lasla Sekelja zbog dela sadraja njegove knjige "Vreme beaa", gde je autor optuio Drutvo da iskoriava Jevreje za promociju sopstvenih ciljeva, da je izvrilo njihovu funkcionalizaciju u politike svrhe i da ih je uvelo u propagandni mehanizam ratno-hukake maine. Suenje je ve bilo zakazano. U pomenutoj knjizi, pored ostalog, Sekelj je opirno pisao o vezama sekretara Drutva Klare Mandi sa Dafiment bankom, itd. Zabrinula me je ta
94

vest. Pretpostavljao sam da e taj sudski spor dobiti veliki publicitet i da e tuba Drutva protiv jednog Jevrejina dobiti neeljeni odjek, bez obzira ko e biti "pobednik". Znao sam da e na gubitku, u svakom sluaju, biti Jevreji. Paljivo sam proitao poglavlje koje je Drutvo ocenilo kao klevetu i zbog ega je podnelo tubu. Zakljuio sam da su neki navodi u knjizi tani, ali se teko mogu dokazati, a i da ima preterivanja koje je Sekelj moda napisao u afektu. Odluio sam da, po mogunosti, spreim da do suenja doe jer sam ocenio da e se to sigurno negativno odraziti na nau zajednicu poto je u to vreme bilo sve vie antisemitskih pojava. Smatrao sam da hitro treba da delujem. Bez obzira to je stav Izvrnog odbora bio da se nikakav kontakt ne odrava sa Drutvom, pozvao sam telefonom predsednika Drutva Ljubomira Tadia. Bio je vrlo iznenaen kada sam predloio da se to pre sastanemo jer elim da razgovaramo o jednom vrlo aktuelnom pitanju, za ta je nuan razgovor u etiri oka. Tadi je odmah pristao i predloio da se sastanemo kod njega ili da eventualno on doe u Savez. Ni za jedno predloeno mesto nisam smatrao da je dobro obzirom na stav Izvrnog odbora Saveza, pa sam predloio da se sastanemo u bifeu Srpske akademije nauka. Pomenuo sam da on esto dolazi u Akademiju a ja povemeno, da bih posetio akademika Palavestru i potpredsednika Isakovia, bliskog roaka moje supruge. Akademik Tadi je pristao na ovaj predlog. Dogovoreno je da se naemo sutra u 11 asova. Tako je i bilo. Zatekao sam ga za stolom kako ita novine. Srdano smo se pozdravili, kao da smo stari prijatelji. Pitao je ta elim da porui poto je on tu domai. Praktino nismo ni poeli razgovor kada se pojavio i za na sto seo akademik Dobrica osi, koga sam od ranije poznavao. Ne znam ni danas da li je sluajno navratio ili je doao po dogovoru sa Tadiem. Vie verujem u ovo drugo jer se od poetka vrlo aktivno ukljuio u razgovor. Na poetku sam se pozvao na informaciju objavljenu u tampi o tubi Drutva protiv Sekelja, za koju ranije nisam znao, i istakao da dolazim po mojoj linoj inicijativi, bez znanja rukovodstva Saveza ili Sekelja, jer elim da
95

ispitam mogunost da Drutvo povue tubu za klevetu. Govorio sam o eventualnom negativnom odjeku u javnosti i posledicama po Drutvo i jevrejsku zajednicu, bez obzira na ishod podnete tube. Tadi je otro reagovao rekavi da je nedozvoljeno da intelektualac kao Sekelj klevee Drutvo. Bio je dobro informisan o naunim radovima Sekelja, koje ceni, ali i vrlo ozlojeen zbog sadraja knjige i kleveta na raun Drutva. Posebno je ukazao na delove knjige gde Sekelj neopravdano napada njega i Drutvo. Istakao sam da ne elim da raspravljamo o sadraju Sekeljovog napisa ve da je moja jedina elja da ne doe do suenja i da je u obostranom interesu da naemo kompromisno reenje. Dugo smo analizirali aktuelnu situaciju u vezi sa pojavom sve veeg broja knjiga antisemitskog sadraja. Pomenuo sam osiu da smo u knjizi R. urevia bili predmet napada, Tadi i ja. Znai, izjednaeni su Savez i Drutvo. Na kraju, Tadi je rekao da on ne moe da odlui o sudbinu tube, pogotovu to je inicijator i sastavlja tube bio Andrija Gams, lan rukovodstva Drutva, tako da odluka o mome predlogu zavisi uglavnom od Gamsa. Smatrao je da bi bilo moda dobro da se sastanem sa Gamsom (osi je dobacio: Kao Jevrejin sa Jevrejinom) i da naemo neko reenje. Nisam reagovao na ovaj predlog, za ta sam imao posebnih razloga - a to su nai meusobni odnosi i dranje Gamsa u nekim prilikama. Poto je razgovor trajao do 14.00 asova, vratio sam se u Savez. Verovao sam da sam mojim argumentima ubedio Tadia i osia da bi trebalo da se nae reenje da do suenja ne doe. Jedino sam imao rezerve prema stavu Andrije Gamsa, obzirom na njegovu "tvrdoglavost". Isto tako nisam znao kako e reagovati Sekelj. Po povratku u Savez, zatekao sam Sekelja koji je doao da u Savezovoj apoteci uzme neke lekove obzirom da je tada ve bio teko oboleo. Zamolio sam ga da navrati do moje kancelarije jer elim da sa njim razgovaram. Ispriao sam mu razgovor koji sam upravo vodio sa Tadiem i osiem i naveo da je moj jedini cilj bio da ne doe do suenja jer sam
96

obaveten iz tampe da je zakazano za 21. novembar. Nije saekao da nastavim ve je poeo da vie na mene (po belekama koje sam tada zapisao rekao je: ko me je ovlastio da se meam u spor izmeu njega i Drutva? Da li je to neka nova politika Saveza? On eli da doe do suenja da bi "raskrinkao" Drutvo jer e dokazati da je sve to je napisao o Drutvu istina...) Bio sam okiran reakcijom Sekelja a posebno svaalakim tonom prema meni. U ranijim brojnim susretima vodili smo razgovore u vrlo prijateljskom tonu pa i onda kada se nismo u svemi slagali. Na kraju razgovora, Sekelj je "zapretio" da e itav sluaj i moj susret sa Tadiem i osiem izneti na sednici Izvrnog odbora Saveza. Odgovorio sam da prihvatam odgovornost za ovu inicijativu, da je njegovo pravo da me zbog toga kritikuje a da je moje da se pravdam. Pokuao sam da razgovor zavrimo u mirnijoj atmosferi. Pitao sam ga da li se moemo sloiti da e se sudski proces negativno odraziti na nau zajednicu, tj. kakvi smo mi Jevreji kada Drutvo srpsko-jevrejskog prijateljstva tui jednog poznatog Jevrejina? Sekelj je odgovorio, u mirnijem tonu, da je o tome trebalo da Drutvo i posebno Gams razmisle pre nego to su podneli tubu protiv njega i da on oekuje suenje da bi dokazao da je u pravu. Moja inicijativa zavrila se potpunim neuspehom; Gams se nije sloio da Drutvo povue tubu a Sekelj nije pokazao bilo kakvu elju da se nae kompromisno reenje. Spor je okonan smru Lasla Sekelja. Meutim, neke druge dogaaje u vezi sa pokojnim Sekeljom treba zabeleiti. Institut u kojem je radio eleo je da sauva seanje na svog preminulog i potovanog lana. Dan uoi zakazanog komemorativnog skupa, telefonom su me zamolili da i ja prisustvujem. Poziv sam prihvatio ali sam se udio zato ranije nisam obaveten o zakazanoj komemoraciji. Kada sam doao, bio sam iznenaen malim brojem prisutnih. Nikoga od njegovih jevrejskih prijatelja nisam video. Prisustvo Vojislava Kotunice bilo je za mene iznenaenje ali sam se i tog puta uverio da je stvarno postojalo prijateljstvo meu njima, to je Sekelj tvrdio i u periodu kada je Kotunica bio predsednik drave.
97

Prilikom odlaska, pitao sam jednog od organizatora: kako to da, osim mene, niko od njegovih jevrejskih prijatelja nije pozvan? Odgovorio mi je da sam pozvan na predlog Vojislava Kotunice! Posle opisanog susreta, sa Tadiem sam se viao na raznim prijemima, ali osim uobiajenog pozdrava nikada nije pokrenuto pitanje odnosa Drutva i Saveza. Verovatni razlog tome je sve manja aktivnost Drutva. Izostala su njihova saoptenja. Imam utisak i da se Drutvo gasilo, ali je ostalo prijateljstvo srpskog i jevrejskog naroda, bez organizovanih instutucija kao to je Drutvo. Na alost, poslednjih godina ima sve vie antisemitskih istupa od strane raznih legalnih i ilegalnih organizacija koje se deklariu kao srpske patriotske organizacije a koje istupaju kao da ele da demantuju prijateljtstvo izmeu Srba i Jevreja.

98

III OBElEAVANJE JOM HAOA, DANA SEANJA NA RtVE HOlOKAUStA U SRBIJI

Izraelski Kneset je 1951. godine doneo zakon da se 27. nisana (mesec po jevrejskom kalendaru) obeleava Jom Haoa (Dan oa), dan seanja na rtve Holokausta i ustanak u Varavskom getu. Od tada se u Izraelu sveano obeleava seanje na est miliona stradalih i na natoveanski otpor Jevreja Varavskog geta nadmonoj nemakoj vojnoj sili. Mnoge jevrejske zajednice u galutu (dijaspori) taj dan su obeleavale uglavnom verskim obredima, u okvirima svojih zajednica. Neke zajednice su za seanje na stradale utvrdile datume znaajne u svojoj sredini. Slino je bilo i kod nas. Svetski jevrejski kongres (SJK) predloio je 1995. da za sve jevrejske zajednice dan seanja bude Jom Haoa, kao u Izraelu. Predloeno je da se obeleavanju da to vei znaaj i publicitet kako bi to ira javnost bila upoznata sa istorijom i strahotama Holokausta. Istovremeno, bio bi to snaan odgovor na negaciju Holokausta i tendenciju da se umanji broj stradalih. SJK je, preko svog biroa u Jerusalimu, dostavio detaljni scenario obeleavanja Jom Haoa, gde je predvieno da se itaju imena stradalih i da se sveanost odri u odgovarajuim prostorijama u gradu kako bi se obezbedio to veu publicitet i omoguilo prisustvo to vie nejevreja. Prvobitna namera je bila da se kod nas obeleavanje Jom Haoa organizuje u velikoj sali Jevrejske optine Beograd, gde su se obino odravale priredbe neverskog sadraja (predavanja, purimske zabave, knjievne veeri, koncerti...). Pripreme su bile u toku kada sam doao na ideju da se zvanino obeleavanje tog dana ne odri u sali Optine ve u sinagogi, drei se programa dobijenog od SJK, s tim da ima i religiozni sadraj. Tako je aprila 1996. kod nas prvi put sveano obeleen Jom Haoa, namenjen i za iru javnost. U prepunoj sinagogi, poto su roaci i poznanici stradalih itali imena rtava a rabini Cadik Danon i Isak Asiel obavili verski obred, govorio sam o
99

istorijatu Holokausta i herojskom otporu ustanika u Varavskom getu. Posebno sam istakao znaajno uee Jevreja u NOR-u, tokom kojeg je od 4752 borca poginulo njih 1318. Komemoraciji u sinagogi prisustvovao je prvi put i ministar vera Dragan Dragojlovi. Obeleavanje na nain predloen od strane SJK odrano je i naredne godine. Meutim, odluka SJK da ovaj dan bude obeleen u svim dravama u kojima ive Jevreji nije iskljuila mogunost da seanje na Holokaust za pojedine zajednice bude drugog datuma, znaajnog samo za tu zajednicu. Tako, na primer, Jevrejska optina Novi Sad, zajedno sa gradskim vlastima i Srpskom pravoslavnom crkvom, obeleava 21. januar kao dan kada su u Raciji stradali novosadski Jevreji. Optina u Subotici, pored Jom Haoa, obeleava dan kada je poelo odvoenje Jevreja iz subotikog geta za Auvic. Povodom obeleavanja dana Racije, maarski ambasador upitao me je: da li bi to mogao da bude zajedniki dan seanja na sve nevine rtve rata? Nisam ekao da zavri reenicu ve sam ukazao da sigurno misli na Maare ubijene posle osloboenja. Posle mog iskazanog negativnog stava prema toj ideji, upitao je: da li bi Maarska ambasada mogla da na sveanosti poloi venac pred spomenikom rtvama Racije, na obali Dunava? Odgovorio sam da su za to potrebne saglasnosti grada i Srpske pravoslavne crkve, obzirom da pomen organizujemo zajedno. to se tie eventualnog polaganja venca prilikom obeleavanja Jom Haoa kada smi mi organizatori, smatram da je mogue poto to ve ine nemake ambasade u svetu i kod nas. Zbog pojaanog antisemitizma, smatrao sam da je sveanost obeleavanja prilika da se ukae na te pojave. Da bi dogaaj dobio to vei publicit, bilo je nuno da se obezbedi prisustvo znaajnih politikih linosti. Isto tako nastojao sam da centralno obeleavanje ne bude samo u organizaciji Saveza i ne samo u Beogradu ve da se, zajedno sa jevrejskim optinama Subotica i Novi Sad, sveanosti odre i u tim mestima. Zajedniko za sva obeleavanja bilo je itanje imena rtava, to je bilo upeatljivije od podseanja samo na broj stradalih. U svim svojim izlaganjima povodom Jom Haoa, pored istorijata Holokausta, ukazivao sam na aktuelnu
100

situaciju kod nas. Iznosio sam konkretne primere antisemitizma i ukazivao na neodgovarajue reagovanje vlasti. Verovatno zbog sve veeg publiciteta koji je dat obeleavanju Jom Haoa u tampi, saoptenja Saveza i mojih istupanja u vezi poveanog broja antisemitskih pojava u periodu 1994-1996, vei broj ambasadora i drugih diplomata pokazali su zanimanje za kontakte sa Savezom. U razgovoru sa mnom eleli su da saznaju to vie o stradanjima Jevreja na naim prostorima, o poloaju jevrejske zajednice u Jugoslaviji i o pojavama antisemitizma. Svi kontakti sa diplomatskim predstavnicima, u Savezu ili na prijemima na koje sam bio sve ee pozivan, registrovani su u Biltenu Saveza. Za to sam u to vreme imao posebne razloge, tj. da se sa nae strane ovi kontakti ne kriju. Koristei naraslo interesovanje i sve vei broj kontakata sa diplomatama u Beogradu, uputio sam pozive da njihovi predstavnici prisustvuju obeleavanju Jom Haoa, 3. maja 1997. u Subotici. Tog dana, komemorativnoj sveanosti, na iznenaenje domaina pa i moje, odazvalo se oko dvadeset ambasadora i drugih diplomata: ambasadori Izraela, SAD, otpravnici poslova i savetnici u ambasadama Nemake, Austrije, eke, Slovake, Rumunije, Grke, Hrvatske... to je prvi sluaj prisustva toliko stranih predstavnika na centralnom obeleavanju Jom Haoa. Na tako brojnom ueu diplomatskih predstavnika zahvalili su se predsednik JO Subotica i predsednika grada Joef Kasa, koji je rekao da treba zapamtiti dan kada su u tom gradu u isto vreme bili diplomatski predstavnici toliko zemalja. Deo izlaganja, pored istorije Holokausta u svetu i kod nas, posvetio sam stradaloj deci, posebno onoj iz Subotice, ija su imena itala deca. Neposredno potom, priao mi je savetnik Nemake ambasade u pratnji svoje supruge. Rekli su da su tokom pominjanja godina starosti stradale dece i itanja njihovih imena shvatili tragiku jevrejskog naroda i istorijski znaaj Holokausta. Kroz suze su rekli da oni imaju decu uzrasta stradalih. Osim mene, govorili su Dun Dekobs, predsednica ICJW, i gradonaelnik Joef Kasa. Ova komemoracija dobila je veliki publicitet, to se moglo zakljuiti iz dopisa JO Subotica, objavljenog u Bilenu br.6/1997, da su
101

sredstva informisanja, dopisnitva listova i rtv stanica propratila odravanje centralne komemoracije Jom Haoa. U tekstu se posebno istiu Politika, Ekspres Politika, Naa Borba, Dnevnik, Maar So... Nadalje pie: Veina novina objavila je delove govora Ace Singera a nedeljnik Dani objavio je intervju sa Singerom. Bio sam zadovoljan to je postignut cilj po pitanju publiciteta datog obeleavanju Jom Haoa. Sledee godine, 23. aprila 1998. centralno obeleavanje Jom Haoa odrano je u Novom Sadu. Koristei se iskustvom iz Subotice, eleo sam da istom prisustvuju i govore, pored gradonaelnika Novog Sada ije je uee obezbedila Jevrejska optina, neko od visokih funkcionera Republike i prvi put novi izraelski ambasador David Sason. Bilo je dosta problema oko obezbeenja uea predsednika ili potpredsednika vlade. Za taj dan bila je zakazana sednica vlade tako da su svi bili zauzeti. Konano sam ubedio potpredsednika Zorana Lilia da obavezno uestvuje. Sveana akademija odrana je, kao i prethodne u Beogradu i Subotici, opet u sinagogi. Nisam u dosadanjim pisanju dovoljno istakao da je moja namera od poetka bila da se tom obeleavanju, pored svetovnog, kako je predlagao SJK, da i verski karakter. To je svaki put ostvareno ueem rabina Danona i Asiela. Posle pozdrava i uvodnog izlaganja predsednika Jevrejske optine Tihomira Ungara, jevrejska deca iz Novog Sada itala su imena stradalih u Holokaustu. U svom izlaganju posebno sam istakao stravian broj od oko milion i po ubijene dece. Opirno sam govorio o aktuelnoj situaciji povodom pokuaja negacije Holokausta. Zbog prisustva potpredsednika vlade, detaljno sam govorio o aktuelnim primerima antisemitizma i naglasio nedovoljnu reakciju vlasti. Najvei deo mog izlaganja i govori Zorana Lilia, Davida Sasona i Teodora Kovaa objavljeni su u tampi i rtv emisijama. Snimljena je i videokaseta koja sadri program u celini. Nezavisno od obeleavanja u organizaciji Saveza, u veini jevrejskih optina takoe su odrani pomeni rtvama. Zbog situacije za vreme bombardovanja, nije bilo uslova da Savez organizuje centralno obeleavanje Jom Haoa, kako je to injeno od 1996.
102

Od toga se odustalo zbog rata tako da smo seanje na rtve obeleili samo u Beograda, na Jevrejskom groblju, 13. aprila 1999, to sam opisao u poglavlju Ratno stanje... Komemoraciju je snimila i na svom programu emitovala Izraelska televizija. Verski deo je, zbog toga to je rabin Asiel bio mobilisan, sveden samo na itanje Kadia. Zajedno sa Aleksandrom Ajzinbergom, tadanjim predsednikom Jevrejske optine Beograd, poloio sam venac Saveza na spomenik rtvama Holokausta u Srbiji i na spomenik koji je podigla Jevrejska optina iz Bea stradalim Jevrejima iz Kladovskog transporta. Posebno znaajno obeleavanje organizovano je od strane Saveza u beogradskoj sinagogi, 18. aprila 2001. (o emu sam delimino pisao u poglavlju o antisemitizmu). Ta sveanost dobila je veliki publicitet, pre svega zato to je na njoj prvi put govorio tadanji predsednik Srbije Vojislav Kotunica, a prisustvovale su brojne znaajne linosti na elu sa predsednikom Skuptine Dragoljubom Miunoviem. Prikaz sveanosti objavljen je u veini dnevnih listova i tv emisija i u Biltenu 5/2001. Obzirom da je mesto odravanja sveanosti bila sinagoga, na emu sam insistirao, pozdravni govor odrao je rabin Isak Asiel. Pomenuo je junaku borbu u Varavskom getu protiv nacista i ukazao da su junaci i oni Jevreji koji su dostojanstveno poli u smrt sa reima molitve ema Israel. (O molitvama pred smrt mnogih pobonih Jevreja esto sam priao i pisao u svojim seanjima iz Auvica.) Posle paljenja est svea, simbola za est miliona rtava Holokausta, govorio sam o istoriji stradanja i znaaju odluke Kneseta o obeleavanju Jom Haoa. Ovoga puta, vei deo izlaganja posvetio sam aktulenim pitanjima antisemitizma u svetu i kod nas. Istakao sam pasivan odnos vlasti prema toj pojavi. Da bih ublaio svoju otvorenu i otru kritiku, pre svega upuenu na nereagovanje organa vlasti, rekao sam: Sa zadovoljstvom moemo konstatovati da je, nedavno, prvi put javno, na antisemitiske pojave reagovao i osudio ih predsednik Jugoslavije Vojislav Kotunica. Posle mene govorio je predsednik Kotunica. Iz kraeg govora, koji je u celini objavljen u mnogim listovima, istiem karakteristine delove izlaganja.
103

Valja govoriti i o zlu, besprimernom i udovinom koje je Holokaust izazvalo, ali i o ljudskom dobru i hrabrosti pravednika, koji su se tom zlu suprotstavili. Pravednici svojim pojedinanim naporima nisu mogli da stanu na put celini zla, ali su spasavajui pojedinane jevrejske ivote istovremeno spasavali i nadu i veru celog oveanstva (ovde je imao u vidu Srbe koji su spasavali Jevreje i koji su proglaeni za pravednike meu narodima). Uporeujui sudbine naih naroda, rekao je: Ni Jevreje ni Srbe istorija nikada nije mazila. Naprotiv, zajedniki su nam i ropstvo i izgon. Na pamet mi ne pada da odmeravam i poredim muke... Ovo govorim i zato to su nae rane, ove poslednje (aluzija na bombardovanje pre dve godine) jo nezaceljene, neto sveije iako nisu toliko duboke kao jevrejske. Ambasador Izraela Joram ami govorio je o istorijatu Holokausta i uspostavljanju drave Izrael samo tri godine nakon to su krematorijumi u Birkenauu prestali da proizvode smrt... a ve je 1951.godine, meu prvim zakonima, izglasan Zakon o obeleavanju Jom Haoa. I ovoga puta itana su imena stradalih u Auvicu, Jasenovcu i drugim logorima... Aleksandar Moi govorio je o otporu nacizmu koji su pruili Jevreji u okviru NOB-a. Sveanost je zavrena molitvom Kadi za sve rtve Holokausta. Posle velikog publiciteta koji je dat ovoj sveanosti, verovatno zbog uea predsednika Kotunice, u javnosti se dosta govorilo o genocidu i rtvama Drugog svetskog rata. Suprotstavio sam se tendenciji da se stavi znak jednakosti izmeu Holokausta i genocida. U diskusiji sa mnom pokuali su da me ubede da je razlika ova dva pojma, Holokausta i genocida, samo u broju rtava. U istupanjima i intervjuima tvdio sam da je Holokaust jedinstven primer u istoriji jer je imao za cilj unitenje itavog jevrejskog naroda, da je unapred planiran i da je za izvrenje tog cilja doneto niz zakonskih propisa od strane nemakih dravnih organa, da je preduzet niz organizacionih mera i da je taj zloinaki poduhvat ozvanien kao konano reenje jevrejskog pitanja. Realizaciji tog cilja u Srbiji, sa podruja Bake prikljuili su se Maari, u Sremu hrvatske ustae, u pirotskom okrugu bugarske vlasti. Tako je preko 85% Jevreja Srbije stradalo u Holokaustu.
104

Uvek sam ukazivao i na veliko stradanje srpskog naroda od istih neprijatelja od kojih su stradali i Jevreji. Pored ratnih zloina, bilo je i genocida. Genocid je elja da se deo naroda, vea ili manja skupina, bez obzira na uzrast i pol - uniti. Takvih sluajeva u odnosu na srpski narod bilo je uglavnom u Hrvatskoj, ili na primer u Kragujevcu. Cilj neprijatelja nije bio da likvidira celi srpski narod, kao to je cilj Holokusta bio u odnosu na jevrejski narod. Ovaj stav o Holokustu prihvaen je od veine onih sa kojima sam diskutovao o ovoj temi, to sam mogao zakljuiti na osnovu sadraja lanaka u tampi i istupa u rtv emisijama. U diskusijama i tekstovima o Holokaustu objavljenim u tampi esto sam ukazivao na primer moje porodice, navodei da je njih preko ezdeset stradalo u Auvicu, da je najstariji bio brat moga dede sa 92 godine a najmlai moj brati star samo 5 godina*. Ovo sam inio da bih ilustrovao ta znai Holokaust samo na primeru moje porodice. Srea je da sam preiveo Holokaust, pored svih muka koje sam trpeo u maarskim zatvorima i nemakim konc-logorima. Kao svedok traginih dogaaja, smatram za dug prema stradalima da uinim sve da Holokaust vremenom ne padne u zaborav. Ovo tim pre to nestaju i poslednji preiveli koji su mogli ili mogu biti svedoci stradanja jevrejskog naroda. To inim i ovoga puta. Holokaust sam uvek vezivao za antisemitizam jer je kao krajnji cilj antisemitizma bio Holokaust. Zato je vano da se upozna istorija Holokausta, to je istovremeno doprinos borbi protiv antisemitizma. Ne iskljuujem da e se antisemitske pojave javljati i ubudue, bez obzira na broj Jevreja u nas - jer za antisemitizam nisu potrebni Jevreji, dovoljni su samo antisemiti. * O mojim seanjima kao jednog od preivelih Holokausta objavljen je veliki broj napisa u tampi i priloga u rtv emisijama. Najopirnije o tome dato je u razgovoru sa mnom koji je vodio Jaa Almuli, za Univerziete Jel, registrovan oznakom T3510 Aca S. Isto je tampano u knjizi Jae Almulija ivi i mrtvi. Svedoio sam i za Spilbergovu fondaciju. Razgovor je vodio Aleksandar Gaon, a oba svedoenja snimljena su na video-trake.
105

IV JAVNO OBElEAVANJE ZNAAJNIH DAtUMA HOlOKAUStA U SVEtU I REAgOVANJA

Seanje na Holokaust (oa) u kojem je stradalo oko est miliona Jevreja, do 1995. godine nije dobilo meunarodno obeleje i pored toga to, osim neznatne manjine antisemita, nije osporeno da se to dogodilo i da je to bila najvea tragedija u istoriji jevrejskog naroda. Na meunarodnom planu, prvo zvanino obeleje bila je meunarodna konferencija u Krakovu, odrana 26. januara i povezana sa komemoracijom posveenom pedesetogodinjici osloboenja Auvica, odranom 27. januara 1995. godine. Po mojoj oceni, od posebnog znaaja bio je i Meunarodni forum u Stokholmu, odran 28. januara 2000. godine, uz uee najviih dravnika iz 42 zemlje. Meutim, svakako najznaajnija bila je Rezolucija Generalne skuptine Ujedinjenih nacija od 1. novembra 2005. godine kojom je 27. januar proglaen za Meunarodni dan komemoracije i seanja na rtve Holokausta. Zahvaljujui tome to sam u to vreme bio predsednik Saveza i ujedno jedan od preivelih zatoenika Auvica, u svim pomenutim dogaajima bio sam i uesnik. To me obavezuje da o njima detaljnije piem. O tim dogaajima pisale su svetska i naa tampa. Meutim, nije se pisalo o nastalim suprotnostima, komplikacijama u organizaciji i realizovanju navedenih dogaaja. O tekoama u vezi naeg uea neto je objavljeno u Biltenu Saveza, ali nije sve reeno. Smatram da treba da opiem i pozadinu nekih dogaaja i neka tadanja zbivanja a to ranije nije bilo za objavljivanje.

Komemoracija povodom 50. godinjice osloboenja Auvica i nastali problemi

Auvic nije bio samo nemaki koncentracioni logor, gde je u gasnim komorama stradalo oko milion i po Jevreja. Taan broj nikada se nee znati jer, u poslednjem periodu stradanja, ni precizni Nemci nisu evidentirali rtve
106

poimenino kako su to ranije inili ve se samo zna broj Jevreja koji su zavrili u krematorijumima. Ovo potvruje moje lino iskustvo: naime, evidentiran sam imenom i prezimenom, kao veina ljudi koji su sa mnom dopremljeni u Auvic. Ostali lanovi moje porodice, koji su kasnijim transportom stigli u logor, nisu uopte pojedinano registrovani. Auvic je istovremeno simbol Holokausta i namere nacista da sprovedu konano reenje jevrejskog pitanja. Inicijativa Poljske da se obelei 50. godinjica pozdravljena je sa jevrejske strane od samog poetka. Nesporazumi su nastali nakon programa predvienih sveanosti, dostavljenog od strane poljske vlade. Svetski i Evropski jevrejski kongres zakljuili su da je program namenjen pre svega za meunarodnu afirmaciju predsednika Poljske Leha Valense a da o jevrejskom obeleju Auvica skoro da nema rei. Programom je bilo predvieno uee pozvanih predsednika drava ili delegacija na visokom nivou, ali ne i uee SJK. Zato je od SJK predloeno da se program dopuni govorom predsednika SJK Edgara Bronfmana i da se da i versko obeleje sveanosti, tj. da se ita Kadi i peva El male rahamim. Takav predlog je upuen 1995. organizacionom komitetu u Krakovu. Ovom predlogu pridruile su se sve jevrejske organizacije u Evropi i na Savez. Poljski ambasador u Jugoslaviji, decembra 1994. saoptio mi je da e se 27. januara odrati komemoracija u Auvicu i da u dobiti poziv poljske vlade da, kao njihov gost i kao bivi zatoenik Auvica i predsednik Saveza, budem prisutan. (Sa ambasadorom sam i pre toga odravao dobre odnose. Posebno interesovanje pokazao je za stradanje Jevreja i zbivanja u Auvicu.) Organizacioni komitet nije prihvatio predloge koje su uputili Svetski i Evropski jevrejski kongres, kojima se prikljuio i na Savez. Bez obzira to predlozi nisu prihvaeni, SJK je odluio da se uestvuje na zakazanoj komemoraciji u Auvicu s tim da se 26. januara, na dan uoi komemoracije, odri posebna komemoracija u Auvic-Birkenauu i time da jevrejsko obeleje godinjici osloboenja logora.
107

SJK je posebno insistirao da predstavnici jevrejskih organizacija (u konkretnom sluaju: na Savez) nastoje da utiu da zvanini predstavnici njihovih drava budu zastupljeni i na jevrejskoj komemoraciji. Znajui za sva ova zbivanja oko Auvica a posebno za neporazume izmeu Poljske i jevrejskih organizacija, pozvao sam ambasadora Poljske da ga pitam: da li je najavljeni poziv poljske vlade da budem njihov gost aktuelan? Ambasador je izbegao direktan odgovor na ovo sa moje strane pomalo provokativno pitanje. Kratko je odgovorio da se obratim savetniku ambasade, od koga u dobiti sva obavetenja u vezi puta u Poljsku. Savetnik je bio izuzetno ljubazan. Saoptio je da su nastali neki nepredvidivi dogaaji u vezu zakazane komemoracije. Predloio je da odmah podnesem zahtev za poljsku vizu za sebe i eventualno ostale lanove delegacije a da se za smetaj u Krakovu obratim jevrejskim organizacijama. (Raniji poziv da u biti gost poljske vlade nije pomenuo.) Na kraju, kao u poverenju, saoptio mi je da e na obeleavanju godinjice osloboenja Auvica uestvovati predsednik Jugoslavije Zoran Lili i ministar spoljnih poslova Vladislav Jovanovi. Moda e vam ova informacija neto znaiti? Nemojte da se pozivate da potie od mene. Odmah sam pozvao kabinet predsednika Lilia i traio hitan prijem. Bio sam iznenaen kada mi je saopteno da mogu, ako mi odgovora, odmah doi u Predsednitvo. Primio me je predsednik Lili. Objasnio sam mu nesporazume u vezi sa odravanjem zakazane godinjice. Zamolio sam da on ili neko drugi iz delegacije uestvuje i na komemoraciji koju e posebno organizovati Jevreji, 26. januara. Bez daljeg dao je saglasnost za njegovo ili Jovanovievo uee. Pomenuo sam da do tada nismo nali reenje za putovanje u Auvic. Nemalo sam se iznenadio kada mi je saoptio da je, na molbu Saveza boraca, obezbeeno da 5 lanova njihove delegacije dobiju mesta u avionu kojim e on leteti u Krakov i da pretpostavlja da sam i ja ukljuen u spisak koji je upravo dobio. Video sam da ni ja ni bilo koji drugi Jevrejin nismo na spisku, da su na istom dve Srpkinje koje su bile zatoenice logora a da su ostali na spisku
108

funkcioneri Saveza boraca, ali ne i preiveli iz Auvica ili drugih nemakih logora. Na to je predsednik Lili odmah reagovao predlogom da u avionu budu ve pomenute dve Srpkinje i tri lana jevrejske zajednice. Odgovorio sam da, umesto tri mesta za Jevreje, koristimo samo dva a da jedno ustupimo Romima koji su takoe stradali u Auvicu. Lili je pozdravio taj predlog smatrajui da je dobro to sam se setio romskih rtava. Odmah sam saoptio da e, pored mene, meu putnicima za Krakov, biti i Eva Timar, koja je takoe bila zatoenica Auvica. Dogovoreno je da nakon dolaska u Krakov i smetaja u hotelu, koji e obezbediti naa ambasada (jer su nas tretirali kao lanove nae delegacije), zajedno sa ministrom Jovanoviem prisustvujemo jevrejskoj komemoraciji u Auvic-Birkenauu. Dogovor nije mogao da se ostvari posle sletanja aviona jer je ministar bio obavezan da prisustvuje zasedanju u Krakovu pa je predsednik Lili odredio da, umesto ministra Jovanovia, nau vladu predstavlja savetnik jugoslovenske ambasade u Varavi. Tako smo Eva, savetnik i ja, slubenim kolima ambasade, krenuli za Auvic-Birkenau. Zbog opte guve i haosa u saobraaju imali smo neoekivanih problema. Bez obzira to smo bili u automobilu sa diplomatskim tablicama, policija nas je esto zaustavljala tako da je vonja trajala satima. Kada smo stigli na oko 4 km od logora, poljski policajac, i pored intervencije naeg diplomate, nije dozvolio da nastavimo vonju. Ostao mi je u seanju detalj kada je na diplomata rekao policajcu da je u kolima i predsednik jevrejske zajednice Jugoslavije koji obavezno u odreeno vreme treba da uestvuje u programu, mislei valjda da e to biti vaan razlog da nas pusti dalje poto ve kasnimo na komemoraciju. Policajac je postao jo drskiji, poeo je da vie i pokazivao je da se kola odmah okrenu i voze u pravcu Krakova. Izali smo iz kola. Eva i ja smo odluili da peice krenemo ka logoru. Savetnik ambasade smatrao je da to ne treba da inimo jer je udaljenost do logorske kapije veoma
109

velika i da smo ionako zakasnili na poetak komemoracije. Meutim, nismo odustali. Krenuli smo, Eva i ja, ubrzanim hodom po izrazito hladnom vremenu, u pravcu logora. Savetnik nam se prikljuio u znak solidarnosti. Stigli smo po zavretku komemoracije. Obili smo ostatke logora i mesto gde se nalazila baraka odakle je Evina majka odvedena u gasnu komoru, kao i ostatke krematorijuma. Tom prilikom slikao nas je savetnik nae amabasade. (Slika na kojoj sam sa talesom i Evom objavljena je u Biltenu br. 3, od marta 1995. godine, kao ilustracija uz moj intervju pod naslovom Auvic - sinonim za jevrejske patnje u kojem sam delimino opisao ove dogaaje.) Nakon povratka iz Auvica u Krakov, ljuti zbog toga to smo ne naom krivicom zakasnili na jevrejsko obeleavanje godinjice osloboenja logora, zatekli smo u hotelu pozive da prisustvujemo sveanoj akademiji u pozoritu. Eva je predloila da se ne odazovemo jer smo bili ogoreni zbog opisanih zbivanja. Dok smo razmiljali kako da postupimo, priao mi je savetnik nae ambasade i uruio pismo kojim me ministar spoljnih poslova obavetava da u u svojstvu lana nae delegacije, posle zavretka akademije u pozoritu, prisustvujem sastanku sa dravnom delegacijom Izraela. U programu nije bio predvien sastanak nae delegacije sa delegacijom Izraela. Saoptio sam Evi sadraj poruke. Nasmejala se i rekla: Znai, umesto nas oni su odluili da ipak treba da idemo na sveanu akademiju jer e verovatno i ministri biti u pozoritu - a ti posle akademije mora na sastanak sa Izraelcima. Pre poetka akademije, priao sam Eliju Vizelu koji je u svojstvu zvaninog predstavnika predsednika SAD uestvovao na obeleavanju godinjice.* *Elija Vizela upoznao sam 1994. godine, prilikom njegove posete Beogradu. Zajedno smo proveli celo vee i utvrdili da smo u Auvicu bili u isto vreme. Priali smo o razliitoj sudbini dece dovedene u Auvic. Njega je to posebno zanimalo jer je i on u to vreme bio dete. Isto tako, upoznao sam ga sa istorijatom nae zajednice i aktuelnim politikim dogaajima na podruju Jugoslavije gledano sa jevrejskog aspekta.
110

Iznenadilo me je kada je u ljutitom tonu pitao: zato na jevrejskoj komemoraciji nije bilo predstavnika srpske vlade, ije sam uee ve ranije pismom najavio? Niste bili ni vi!, to je zapazio i Ser Cvajgenbaum, generalni sekretar Evropskog jevrejskog kongresa. Kratko sam objasnio razloge zakanjenja i to da su za to krivi iskljuivo Poljaci* Posle mog objanjenja, to je prihvatio, sa dosta gorine je primetio da smo sa Poljacima imali i imamo uvek zores (na jidiu: nevolje). Kada je ovo rekao, verovatno je bio pod utiskom njegovih pregovora o nainu obeleavanja 50. godinjice osloboenja Auvica. To sam zakljuio kasnije, kada sam saznao za neke dogaaje u kojima je on uestvovao, tj. kada sam saznao za odluujuu ulogu koju je imao u izmeni programa. Nakon povratka iz pozorita u hotel, uputio sam se u prostorije gde je bio zakazan sastanak sa izraelskom delegacijom. Iznenadilo me je da su za stolom sedeli samo Izraelci, na elu sa predsednikom Kneseta Vajsom. Bilo je udno da nema Lilia i Jovanovia koji su me obavestili o tom sastanku. Poto sam se predstavio, Vajs me je pozvao da sednem do njega. Odmah je rekao da zna da sam bio zatoenik Auvica, da sam predstavnik Jevreja Srbije i lan dravne delegacije. Pitao sam ga: odakle ima toliko informacija o meni? Odgovorio je da je to video u spisku uesnika dobijenom prilikom zakazivanja sastanka. Posle nekoliko minuta, stigla je naa delegacija. Ministar Jovanovi se izvinio zbog kanjenja. Ustao sam da preem na drugu stranu stola, na kojoj je bila delegacija Srbije. Iznenadilo me ja kada je predsednik Zoran Lili - verovatno je hteo da bude duhovit - primetio: Gospodin Singer moe da ostane kod vas, mislei na izraelsku stranu, a moe i da pree kod nas jer je on i na i va. Ja sam ipak odmah preao na srpsku stranu i seo pored ministra Jovanovia. Razgovor koji je trajao oko pola sata odnosio se uglavnom na istoriju stradanja dva naroda, Srba i Jevreja. * Ovde treba da ukaem da je, posle posete Vizela Beogradu, bilo izvesnog nesporazuma jer je Vizel dao izjavu da su Srbi hteli da manipuliu i iskoriste njegovu posetu Beogradu za odreene politike svrhe.
111

Lili je govorio da su, osim od nacista, Jevreji najvie stradali od hrvatskih ustaa. Pitao je: da li su Izraelci zapazili da Hrvatsku, ak i u obeleavanju ove godinjice, predstavlja oficir koji je bio u uniformi kakvu su imale ustae? Pozvao je da potvrdim njegove rei. Rekao sam da je prisutan general Janko Bobetko - prepoznao sam ga na osnovu u tampi objavljenih slika - i da moda ima slinosti sa ustakim uniformama, da je istina da su Jevreji u Hrvatskoj stradali od hrvatskih ustaa u logoru Jasenovcu a da su Jevreji u Srbiji stradali uglavnom od Nemaca, a jedan broj od ustaa i Maara.. Na moje rei reagovao je Vajs: To je razlog to smo prihvatili da se sada sastanemo sa vaom delegacijom a ne sa hrvatskom. Predsednik Lili je bio vrlo zadovoljan ovom izjavom Vajsa. Time je sastanak bio zavren. Posle sastanka razmiljao sam da li je trebalo rei da je, zajedno sa generalom Bobetkom, u hrvatskoj delegaciji bio i Ognjen Kraus, predsednik jevrejske zajednice u Hrvatskoj? Znai, sada smo vani i interesantni za obe sukobljene strane jer su u obe dravne delegacije zastupljeni predstavnici jevrejskih zajednica. Sveano obeleavanje 50. godinjice osloboenja Auvica odvijalo se na podruju samog logora Auvic-Birkenau. Preiveli iz logora su bili locirani u blizini mesta gde su dravne delegacije polagale vence. Za nas nisu bile obezbeene ni obine trake ili bedevi kao obeleja da smo prisutni kao nekadanji zatoenici tog logora. U uvodnom izlaganju Leh Valensa je govorio o logoru i stradanju poljskog naroda i spomenuo je Jevreje, to nije mogao da izbegne poto su preteni deo rtava, oko milion i po, bili Jevreji. (Na ovo treba ukazati jer u pripremljenom govoru Leha Valense koji je pre sveanosti podeljen novinarima - nigde nisu pomenuti Jevreji. Naknadno smo saznali da je, pod pritiskom Elija Vizela, kao predstavnika amerike vlade, u poslednjem asu pristao da izmeni govor i pomene Jevreje i tako promeni predvieni program komemoracije, saglasno ranijoj sugestiji Svetskog jevrejskog kongresa.)
112

Posle Valense, rabin je oitao Kadi i molitvu za rtve Auvica. Posle njega molitve su itali katoliki nadbiskup, protestantski svetenik, pravoslavni svetenik i hoda. Za nas preivele bilo je udno da su vence drava iz kojih su bile rtve nosili vojnici poljske vojske, obueni u uniforme koje su liile na kostime iz neke operetske predstave - umesto bivi logorai, to je bila praksa u takvim prilikama. Mene i sve jevrejske logorae najvie je pogodilo kada je iza improvizovane ograde do koje smo bili smeteni poela antisemitska manifestacija sa krupno ispisanim antisemitskim porukama, uglavnom na engleskom jeziku. Mada je bilo veoma mnogo policajaca, nisam primetio da je iko od njih intervenisao, tj. parole nisu bile uklonjene a ni antisemiti koji su ih nosili.. I pored brojnih problema u pripremi i samoj sveanosti, smatram da je to prvo zvanino obeleavanje ove godinjice bilo od posebnog znaaja za seanje na Holokaust u svetu i kod nas. U avionu prilikom povratka, u razgovoru sa predsednikom Liliem, ukazao sam da je u Srbiji javnost nedovoljno upoznata sa tragedijom jevrejskog naroda pa i sa stradanjima Srba i Jevreja u nemakim logorima. Predsednik Lili se sloio sa ovom primedbom jer je primetio da su do tada pominjani samo logor Jasenovac i Sajmite. Ne seam se tano da li je to bilo 28. ili 29. januara kada su me pozvali iz kabineta predsednika Lilia i saoptili da je predsednik za 2. februar zakazao prijem u Palati Federacije za sve preivele iz Auvica. Poto Savez boraca nije raspolagao sa celovitim spiskom preivelih, bilo je potrebno da na Savez pozove sve preivele iz tog logora da prisustvuju zakazanom prijemu. U tako kratkom roku uspeli smo da obavestimo uglavnom sve preivele u Beogradu, Subotici i Novom Sadu, od kojih je jedan broj prisustvovao prijemu. Prijem, odran 2. februara, dobio je veliki publicitet u tampi i rtv programima. Na prijemu je predsednik Lili govorio o znaaju obeleavanja 50. godinjice osloboenja Auvica i o stradanju Srba, Jevreja i Roma. U vezi Auvica je istakao da ima i onih koji pokuavaju da zatamne broj stradalih i logoru.
113

U ime prisutnih zahvalio sam se to je prvi put jedan predsednik Jugoslavije primio bive zatoenike konc-logora i to je prisustvovao obeleavanju godinjice osloboenja Auvica, istakavi da je Auvic simbol stradanja jevrejskog naroda i da je tamo stradala veina Jevreja sa podruja Vojvodine. Obeleavanje godinjice i posebno prijem bivih logora bio je povod da naa tampa i rtv programi pokau vee interesovanje za logore i tragediju jevrejskog naroda. O tome svedoe brojni razgovori pred tv kamerama i objavljeni intervjui u tampi koje su dali preiveli. Na taj nain je i ira javnost informisana o strahotama konc-logora i Holokausta, to ranije nije bio sluaj.

Obeleavanje 60. godinjice od osloboenja Auvica i deavanja kod nas

Ta godinjica umnogome se razlikovala od ve opisane 50. godinjice. Znaajne razlike pokazale su se na obeleavanju u samom Auvicu a posebno u vezi uea ili neuea dravnih delegacija. Razlikama u organizaciji ove manifestacije doprinele su promene u politici Poljske i razlike izmeu Leha Valense i Aleksandra Kvanjevskog. to se Jevreja i bivih zatoenika tie, znaajno je bilo formiranje jevrejskog Organizacionog komiteta za obeleavanje 60 godina od osloboenja logora, na ijem je elu bio Moe Kantor, funkcioner Jevrejskog kongresa Rusije, bogati poslovni ovek koji je finansirao uee mnogih prisutnih, posebno poreivelih pa tako i na dolazak. Na zasedanju Evropskog jevrejskog kongresa u Briselu zakljueno je da Organizacioni komitet koordinira sve aktivnosti u vezi zakazane komemoracije od vlade Poljske. Istovremeno odlueno je da jevrejske organizacije utiu na efove svojih drava ili vlada da prihvate pozive za uee na komemoraciji koje je uputio predsednik Kvanjevski. Krajem decembra dobio sam obavetenje od Organizacionog komiteta da obavezno prisustvujem i da e oni pokriti sve trokove. Prihvatio sam poziv i predloio da se isti uslovi obezbede za jo dva uesnika iz Srbije: Miroslava
114

Ribnera, biveg zatoenika Auvica, i Evu avi, bivu zatoenicu nemakih konc-logora. Istog dana dobio sam saglasnost. Pozvao sam kabinet predsednika Svetozara Marovia da ga informiem o naoj elji da on prisustvuje zakazanoj komemoraciji. Tada sam saznao da je, prilikom ranije posete Poljskoj, on ve prihvatio poziv predsednika Kvanjevskog i da su upravo tada dobili zvanian poziv od Poljske ambasade sa detaljnim programom. Isti poziv upuen je i meni. Pored toga, ve sam imao i program dostavljen od strane Organizacionog komiteta, gde je predvieno da se u Krakovu, 26. januara, u sinagogi, odri seanje na stradale Jevreje u Holokaustu i da ja, sa druga dva uesnika, budem prisutan i uestvujem u programu. Sredinom januara upitan sam iz kabineta predsednika Marovia da li sam zainteresovan da, kao lan delegacije, letim zajedno sa predsednikom u Krakov. Saoptio sam da u sa jo dva lana nae zajednice otputovati ranije jer imamo obaveze u Krakovu (ovaj detalj opisujem zbog dogaaja koji su usledili u Krakovu, posle povratka u Beograd). Posle podne, 26. januara, odran je u sinagogi zakazani pomen rtvama. Pored predstavnika jevrejskih zajednica iz Evrope bili su prisutni i preiveli Holokausta iz Poljske. Po programu, bilo je predvieno i moje izlaganje, ali zbog odmaklog vremena nije dolo na red. Nakon komemoracije u sinagogi, Moe Kantor je priredio sveanu veeru za prisutne delegate iz jevrejskih organizacija i preivele Holokausta (toga dana je bio moj roendan pa se Ribner naalio rekavi da je Kantor dao tu veeru u moju ast). Bilo je kasno kada smo se vratili u hotel. Taman kada sam legao, zazvonio je telefon. Javio se na ambasador Bai i zamolio da hitno siem jer ima vano saoptenje. Nisam pretpostavljao ta moe da bude tako vano to ne moe da saopti u telefonskom razgovoru. Izvinio se to me je tako kasno zvao, ali ga je Ministarstvo spoljnih poslova obavestilo da predsednik Marovi nee moi da pristvuje jer je u Crnoj Gori zbog bolesti majke i da e umesto njega doi ministar vojske Prvoslav
115

Davini tako da emo delegaciju initi ministar Davini, ambasador i ja. Nadalje je rekao da e on saekati Davinia i da e direktno sa aerodroma doi na sveanu akademiju u pozoritu. Dogovoreno je da emo se sresti po zavretku programa kako bismo ruali i zajedno otili na glavnu sveanost, koja poinje u 14.30. Zbog mera obezbeenja bili smo obavezni da budemo u pozoritu ujutro, pre osam sati. Sveana akademija i itava manifestacija bile su odrane pod geslom Neka ivi moj narod... Prvo iznenaenje je bilo kada je predsednik Poljske poimenino pozdravio sve prisutne predsednike drava, ministre i druge visoke funkcionere - a nije pomenuo Davinia niti predstavnika Srbije. Posle njega govorili su: predsednik Izraela Moe Kacav, potpredsednik SAD Dik ejni, predsednik Rusije Vladimir Putin... Svi su govorili o traginoj sudbini jevrejskog naroda kao iskustvu za sve narode, a posebno za Jevreje koji su najvie stradali u Auvicu. Veliko iznenaenje za mene bile su Putinove rei da u Rusiji, koja je vie od bilo koga uinila u suprotstavljanju faizmu i za spasavanje Jevreja, danas ima antisemita. Ja se toga stidim! (ovaj deo Putinovog izlaganja je samo delimino ili uopte nije citiran u naoj tampi. Jedino sam uoio da je to objavljeno u Politici od 28. januara 2005.) Vana je deklaracija koja je podneta u ime grupe studenata Jevreja i nejevreja pod naslovom Suoavanje sa prolou - izazov za budunost. Pored pozivanja na ljudska prava, toleranciju i borbu protiv svih vrsta diskriminacije, upuen je poziv na suzbijanje antisemitizma i rasizma u svetskim razmerama. Na kraju je govorio bivi zatoenik Auvica, moj logorski sapatnik, nobelovac Eli Vizel. Setio sam se razgovora sa njim na istom mestu, u vreme obeleavanja 50. godinjice osloboenja Auvica, kada je zamerio to predstavnici Srbije nisu bili na jevrejskom delu komemoracije. Razmiljao sam ta e da mi kae na to to ni ovoga puta nije bilo predstavnika Srbije. Ali, nismo se sreli tako da ne znam da li je zapazio odsustvo naeg predsednika ili predstavnika.
116

Po zavretku programa u pozoritu, doekao nas je, umesto ambasadora, kako je bilo dogovoreno, savetnik ambasade i saoptio da zbog kvara aviona nije stigao ministar Davini. Nije pomenuo da treba da, zajedno sa ambasadorom, uestvujem na popodnevnoj komemoraciji u Auvicu. Zato sam se sa Evom avi i Miroslavom Ribnerom uputio autobusom ka mestu komemoracije, znatno ranije od zakazanog poetka. Bilo je izuzetno hladno i sneg je neprestano padao. Za razliku od pre deset godina kada je, na komemoraciji, za preivele obezbeeno posebno mesto u blizini gde su delegacije polagale vence, ovoga puta naili smo na ve skoro popunjeni prostor. Lako se moglo zakljuiti da velika veina prisutnih nisu bili preiveli niti predstavnici jevrejskih zajednica koji su doli na obeleavanje godinjice. Na nae pitanje: gde su mesta za preivele, dobili smo odgovor da nema posebno odreenih mesta i da sednemo gde naemo mesta. Slobodnih mesta bilo je malo a posebno ne blizu mesta na kojem su polagani venci i gde se odvijao program tako da smo program mogli da pratimo sluajui ga preko zvunika. Prigodne govore drali su Kvanjevski, Putin, Kacav, koji su govorili i na prepodnevnoj akademiji, i bivi zatoenici logora: Poljak Bartoevski i francuska Jevrejka Simona Vejl. Uz uee predstavnika svih religija obavljen je i verski pomen. Ostalo mi je u seanju kada je kantor iz SAD otpevao El male rahamim. Na zavretku programa, autobusom smo prevezeni u hotel. Po programu koji sam ve dobio od Ambasade Poljske u Beogradu, to je upueno i kabinetu predsednika, bio je predvien za 19.00 asova prijem za lanove dravnih delegacija kod predsednika Kvanjevskog. Oekivao sam da e u hotel doi ambasadoer Bai da me obavesti da je on, zbog nedolaska Marovia i Davinia, poloio venac i da zajedno odemo na prijem poto sam ja zvanian lan nae delegacije. Ni njega ni neku pismenu poruku za mene nisam zatekao u hotelu. Imali smo avionske karte da sledeeg dana, 28. januara, preko Praga letimo za Beograd. Nastao je problem: kako da u pet ujutro stignemo do
117

aerodroma, koji je udaljen od Krakova 25 km? Obzirom da je Organizacioni komitet prestao da funkcionie, na njihovu pomo vie nismo mogli da raunamo. Odluio sam da pozovem nau amabasadu na broj njihovog mobilnog telefona. Ne znam ko se javio ali sam po amoru koji se uo pretpostavio da se taj glas javio sa prijema. Saoptio sam na problem u vezu povratka i energino traio: Molim da ofer ambasade ujutro u pet bude u hotelu da nas preveze do aerodroma! Eva avi i Miroslav Ribner su se udili kakvim sam zapovednikim glasom govorio. Tako sam postupio jer sam smatrao da sam zvanian lan dravne delegacije pa imam puno pravo da tako reagujem. Odgovor je bio: Gospodine Singer, molim da malo saekate, dobiete odgovor. Posle nekoliko minuta, sada ve drugi glas - mislim da je bio ambasadorov - odgovorio je da e ofer u pet ujutro biti pred hotelom da nas preveze. Potom je nastavio: Mi emo se drugim kolima vratiti u Varavu. Ne znam zato je bilo potrebno da saopti kako e se oni vratiti - da li je hteo da kae kako e se oni moda rtvovati zbog nas? Pitanje da li smo bili zvanini lanovi nae dravne delegacije nije razreeno ni posle povratka u Beograd. Uostalom, za nas to nije bilo bitno mada je interesantno kako se menjao odnos predstavnika ambasade prema nama. Pria o Auvicu, po povratku u Beograd, nastavljena je i sledeih dana, u brojnim napisima u tampi i prilozima na rtv stanicama, pre svega o ueu, odnosno neueu nae dravne delegacije. (Detaljnije u poglavlju o ueu i neueu na komemoraciji u Auvicu.)

Reakcije u vezi uea i neuea Srbije na komemoraciji u Auvicu

Na moje iznenaenje, ve sutradan, 28. januara, samo nekoliko minuta poto sam stigao u Beograd, zvala je Mira Adanja-Polak i traila da uestvujem tog dana u njenoj tv emisiji, u 14.30 asova, na temu Auvica. Nisam mogao da je odbijem. U emisiji sam govorio o mojim seanjima na obeleevanje te
118

godinjice. Na pitanje u vezi uea, odnosno neuea visokih funkcionera nae drave, izbegao sam direktan odgovor ve sam rekao da hou da verujem da je izostala samo zbog tehnikih razloga. Naime, neposredno pre dolaska u emisiju, proitao sam u Politici da ministar Prvoslav Davini, zbog kvara aviona, nije mogao da otputuje u Poljsku, u svojstvu izaslanika predsednika SCG Svetozara Marovia, o emu sam bio obaveten dan ranije, u Krakovu. U vezi Auvica, toga dana objavljena je dosta opirna reportaa Seanje na Auvic napisana prema izvetaju agencija (poto ni Politika nije poslala novinara da izvetava). Toga dana objavljena je i kraa informacija pod naslovom Zapamtite lekciju Auvica. Tekst poinje ovako: U Centru Sava jue je, u organizaciji Saveza jevrejskih optina i novinske agencije Tanjug, odrana komemorativna akademija povodom 60 godina od osloboenja Auvic-Birkenaua, najveeg koncentracionog logora u Evropi. Pored Saveza, organizator komemoracije bila i agencija Tanjug!? Predistorija toga je da me je, poetkom januara, posetio tadanji pomonik direktora Tanjuga Rajko uri, koji se godinama intenzivno bavi prouavanjem genocida nad Romima. Predloio je da, povodom 60 godina od osloboenja Auvica, taj dan zajedno obeleimo u Beogradu. Iznenadilo me je kada mi je saoptio da e oni obezbediti salu, poslati pozive i snositi sve tokove. Zadatak Saveza bio je da obezbedi uee preivelih Holokausta i da, osim mene, govori i ambasadorka Izraela Jafa ben Ari i neko od preivelih. Bez daljnjeg prihvatio sam predlog i rekao da u tog dana biti na komemoraciji u Auvicu, da e umesto mene govoriti moj zamenik Aleksandar Gaon a da e u ime preivelih govoriti Eva Timar, koja je prisustvovala obeleavanju 50. godinjice osloboenja Auvica. Predloio sam da zajedno sastavimo spisak pozvanih na ovu komemoraciju i da od strane Saveza za organizaciju bude zaduen Aleksandar Gaon. Bio sam vrlo zadovoljan kada sam iz tampe saznao da su se pozivu da prisustvuju komemoracije odazvali predsednik Skuptine Predrag Markovi, ministar odbrane Prvoslav Davini, ministar policije Dragan Joi, ministar
119

pravde Zoran Stojkovi, gradonaelnik Beograda Nenad Bogdanovi, prestolonaslednik Aleksandar Karaorevi... Iz napisa u Politici saznao sam da je komemoracija bila vrlo uspena, da su doslovno citirane rei Eve Timar i da je na skupu proitano pismo predsednika Srbije Borisa Tadia koji nije mogao da prisustvuje, a koji je izmeu ostalog napisao da Auvic moramo da ukorenimo u nae seanje i da se ljudska prava i ivot moraju potovati. Sledeeg dana skoro sva tampa bavila se pitanjem zato predsednik SCG Svetozar Marovi ili ministar Prvoslav Davini nisu prisustvovali komemoraciji u Auvicu. Optu zabunu izazvale su razliite izjave date od strane Predsednitva SCG i ministra Davinia. Citiram iz napisa objavljenog u Politici, 29. januara, pod naslovom Diplomatski gaf: O razlozima neodlaska predsednika Marovia saopteno je iz njegovog kabineta da je, neposredno uoi odlaska, imao zdravstvenih problema, da je re o ozbiljnoj prehladi i temperaturi zbog kojih mu je preporueno da ne putuje, ali da moe da ostane u Beogradu i radi normalno. U istom broju Politike, ministar Davini je izjavio da je Marovi imao neodlone porodine probleme. Meni je u Krakovu ambasador Ramiz Bai rekao da je razlog nedolaska Marovia bolest majke. U pomenutom lanku i u objavljenoj izjavi ministra Davinia na istoj strani reeno je da je delegacija jevrejskih organizacija trebalo da zajedno sa predsednikom predstavlja nau zemlju. Citiram izjavu ministra Davinia: Bilo je predvieno da se delegaciji pridrue na ambasador u Nemakoj i predstavnici jevrejskih organizacija iz Srbije, koji su otili u Krakov nekoliko dana ranije na komemorativne skupove povodom est decenija od osloboenja Auvica... lanak se zavrava: U ime Srbije i Crne Gore, ispred njih stajao je samo ambasador Ramiz Bai i trolana delegacija Saveza jevrejskih optina. Ovo nije tano poto se u Auvicu nismo ni viali sa ambasadorom, a kamoli stajali pored njega prilikom polaganja venaca. Pored citirane izjave Davinia, ostala je dilema da li je naa delegacija imala zvanini karakter, to proizlazi iz Davinieve izjave?
120

U istom broju Politike objavljen je lanak Putovanje u Krakov za 3.600 evra - dravna delegacija mogla je da otputuje i Er Pinkom. I narednih dana, oko uea i neuea visokih predstavnika nae drave bilo je mnogo napisa u tampi, sa raznim komentarima. Ukazujem na miljenje urednika asopisa Nova srpska politika misao ora Vukadinovia, koje je objavljeno u Politici. Na nae podseanje da je tamo, recimo, bio i Stipe Mesi, predsednik Hrvatske, Vukadinovi reaguje da je tamo bilo mnogo onih koji skidaju odgovornost za Auvic pa nije udo to su bili predstavljeni na najviem nivou. Srbija nema ni direktnu ni indirektnu odgovornost pa nije moda ni morala da bude predstavljena na tako visokom nivou. Narednih dana, u vezi uea, odnosno neuea predsednika Srbije bilo je dosta izjava i lanaka i u ozbiljnoj i u utoj tampi. Nesporno je da se radilo o politizaciji tog sluaja. Mnogo bi prostora zauzelo da citiram izvode iz tampe pa zato navodim samo jedan karakteristian lanak objavljen u listu Nacional. Na poetku opisa dogaaja govori se o raznim pekulacijama i razlozima neuestvovanja nae delegacije na komemoraciji u Auvicu: U pokuaju da otkrijemo pravu istinu o ovom dogaaju, razgovarali smo sa dr Milanom Bulajiem, strunjakom za zloine genocida... i Acom Singerom, predsednikom Saveza jevrejskih optina u Beogradu. U razgovoru sa Bulajiem, svega jedna reenica odnosi se na dogaaje za koje je list traio da se otkrije prava istina. Na pitanje: da li je Jugoslavija pozvana da uestvuje na komemoraciji u Auvicu - u delu tampe je objavljeno da Jugoslavija nije ni pozvana u Auvic - Bulaji je odgovorio: Ne mogu da verujem da bi neko mogao tako neto da uini. Pa , tamo su ubijani i Srbi! Ostali deo njegovih odgovora odnosi se na srpske rtve u Jasenovcu, to se nedovoljno pominje i obrazlae: To nastojimo da promenimo. Znate, meni je jo 2002. godine arko Kora, tadanji potpredsednik vlade Srbije, zabranio da ulazim u prostorije Muzeja rtava genocida, gde sam bio direktor. List je interesovalo i zato je predsedniku Hrvatske dozvoljeno da prisustvuje komemoraciji i zato je to doputeno onima koji nisu napravili distancu od svog poglavnika... Bulajiev odgovor glasio je: Tuman nije bio u Auvicu. Meutim, bio je na otvaranju Muzeja Holokausta u SAD.
121

Razgovor sa dr Bulajiem zauzima dve treine lanka. O samoj temi Auvica, osim navedene reenice, nije govorio. Istina, nije mnogo ni pitan. Uglavnom govorio je o svom smenjivanju.* Bulaji je tendenciozno pominjao Muzej Holokausta u Vaingtonu. Ne samo on ve i mnogi drugi optuivali su Jevreje zato je otvaranju Muzeja prisustvovao Franja Tuman a nikome iz Srbije nije bio upuen poziv. U to vreme to je i mene iznenadilo. Kada sam prvi put u Vaingtonu, u razgovoru sa direktorom Muzeja, postavio to pitanje, dobio sam odgovor da je Muzej dravna institucija SAD, finansirana od strane amerike vlade kao i mnoge druge dravne inistitucije i da je Dravni sekretarijat za inostrane poslove pozivao goste na sveano otvaranje a ne Muzej. To objanjenje sam vie puta ponavljao kada se postavljalo pitanje prisustva Tumana, to je Bulaji vrlo dobro znao jer sam ga ja o tome obavestio. Inae, dok je Bulaji bio direktor Muzeja, izvetaj o radu te institucije redovno je dostavljan i Savezu. On je tu navodio datume kada se sastajao samnom ali nije objasnio povode za sastanke ili sadraje razgovora, pa ni nae sukobe. *O linosti Milana Bulajia i nekim delovima date izjave, nuno je da navedem sledee: Milana Bulajia poznavao sam vrlo dobro. On je bio vrlo kontradiktorna linost. Napisao je vie knjiga, uglavnom o genocidu nad Srbima. U jednoj od svojih knjiga o Jasenovcu, na osnovu iskaza bivih zatoenika Jasenovca, dva Srbina koje su ustae pustile iz logora da se presele u Srbiju, tvrdio je da su Jevreji bili glavni u Jasenovcu, od kojih su Srbi najvie stradali. Ova tvrdnja dobila je svojevremeno znatan publicitet. Kasnije je pokuao da se ispravi i objasni svoj stav o odgovornosti Jevreja u Jasenovcu, navodei da je to napisao na osnovu netanih podataka. Tano je da je, kao direktor Muzeja genocida, uestvovao na mnogim skupovima posveenim genocidu i Holokaustu ali nije istina da mu je arko Kora zabranio ulazak u Muzej genocida. Istina je da ga je vlada Srbije smenila sa dunosti direktora i da je reenje o smenjivanju potpisao potpredsednik arko Kora (Bulaji je Koraa smatrao za Jevrejina zato to je Koraeva majka bila Jevrejka).
122

Za razliku od Bulajia, ja sam u svojoj izjavi pomenutom listu objasnio nastalu situaciju i dao jasan odgovor na brojne napise u pojedinim listovima da navodno Srbi nisu ni pozvani na komemoraciju u Auvic. Razgovor sa mnom pod naslovom Delegacija SCG je mogla da stigne na popodnevni deo komemoracije obavljen je na istoj strani gde i razgovor sa Bulajiem. Citiram deo lanka koji se odnosi na uee nae dravne delegacije na komemoraciji i na negiranje glasina o navodno negativnoj ulozi Jevreja: Predsednik Saveza jevrejskih optina u Beogradu Aca Singer za Nacional istie da nije tano da delegacija SCG nije pozvana u Auvic. Odgovorno tvrdim da su dobili poziv. Predsednik Poljske Aleksandar Kvanjevski je lino pozvao Svetozara Marovia. Zatim je iz ambasade te zemlje stigla jo jedna pozivnica za predsednika dravne zajednice. Tamo je sve pisalo: prvi deo komemoracije bio je zakazan za 8.30 a drugi za 14.00. Dakle, ukoliko funkcioneri iz Srbije i Crne Gore nisu bili u prilici da stignu prepodne, mogli su to da urade popodne, recimo drugim avionom ukoliko je jedna od letelica bila neispravna, upozorava g. Singer. Na sastanku Svetskog jevrejskog kongresa u Briselu, na kojem je bio i Aca Singer, dogovoreno je da se apeluje na efove drava da prisustvuju komemoraciji u Auvicu kako bi se na pravi nain u svetu ouvalo seanje na ubistvo est miliona Jevreje tokom Drugog svetskog rata. Nakon komemoracije organizovan je prigodan skup u kasnim popodnevnim asovima kojem su prisustvovala predstavnici svih delegacija prisutni u Auvicu. Fukcioneri iz SCG su, pored kanjenja, mogli da stignu makar na ovaj dogaaj, objanjava Aca Singer. Izjave manje-vie slinog sadraja dao sam i za druge medije i odgovarao na mnoga esto i provokativna pitanja. Polazei od toga da u svakom zlu ima i neto dobro, pominjanje Auvica i tragine sudbine est miliona Jevreja u veini novina i rtv emisija ovoga puta dobilo je veliki publicitet zahvaljujui ueu ili neueu nae delegacije na komemoraciji u Auvicu.

123

Razolucija generalne skuptine OUN kojom je 27. januar proglaen za Meunarodni dan seanja na rtve Holokausta i dogaaji kod nas
Rezolucija doneta 1. novembra 2005. najznaajniji je dogaaj u zvaninom obeleavanja seanja na Holokaust. Od posebnog je znaaja da je ba dan osloboenja Auvica uzet za dan komemoracija i seanja na ubijanje jedne treine jevrejskog naroda, kako se konstatuje u Rezoluciji. Da ne bih citirao i komentarisao ostale delove Rezolucije, istiem taku 3. koja glasi: Odbacuje se svako negiranje Holokausta kao istinskog dogaaja, bilo u celini bilo delimino. Obeleavanje 27. januara bilo je obaveza za vlade drava lanica OUN, prema tome i nae drave. To obeleavanje bilo je i moralna obaveza jevrejske zajednice, bez obzira to smo seanje na rtve Holokausta obeleavali na Jom Haoa. U vezi obeleavanja 27. januara, kod nas su nastali problemi poto se toga dana u Srbiji slavi Sveti Sava a tim sveanostima prisustvuju dravni fuknkcioneri. Problem je bio kako uskladiti obeleavanje oba dogaaja. U vezi toga povela se vrlo iva diskusija na Izvrnom odboru Saveza. Jedan broj lanova smatrao je da je istog dana nemogue obeleiti dva dogaaja u prisustvu najviih dravnih funkcionera pa je odlueno da saznamo na koji e nain vlada Srbije izvriti obavezu prema Rezoluciji OUN. Zbog toga sam posetio generalnog sekretara vlade Dejana Mihajlova, kao kompetentnu linost. Razgovor je voen u vrlo prijatnom tonu. tavie, pomenuo je da je i on svojevremeno bio aktivni jevrejski omladinac. Istakao sam da mislim da ova odluka OUN nije od vlade uoena, iako iz te rezolucije proistiu odreene obaveze. Pravdao se da su vlada i on zaokupljeni brojnim drugim problemima. Zahvalio se to sam na to ukazao i istakao da je vlada spremna da uestvuje u obeleavanju 27. januara jer je to obaveza drave. Bio je vrlo zadovoljan ponuenom pomoi. Napomenuo je da zvaninu odluku treba da donese vlada. Obeao je da emo se uti za koji dan poto konsultuje predsednika Kotunicu i druge nadlene.
124

Oekivani odgovor nisam dobio za koji dan i pored mojih brojnih urgiranja. Konano smo se dogovorili da vlada i Savez zajedniki rade na organizaciji sveane akademije. Mihajlov je obeao da e sve trokove snositi vlada. Na moje pitanje: da li moemo oekivati da u programu uestvuje i predsednik Kotunica, obeao je da e i na to odgovoriti za koji dan. Opet je usledio niz mojih urgencija, sve dok nije reeno da e na sveanoj akademiji govoriti i predsednik Kotunica. Istovremeno, a znajui da e itava organizacija praktino pasti na nas, zamolio sam Branka napa da bude koordinator i organizator predviene sveane akademije a da veza sa vladom preko Dejana Mihajlova oko realizacije programa i reavanja moguih problema ostane moja obaveza. Predlog Mihajlova da se akademija odri u velikoj sali Jevrejske optine Beograd odbio sam sa obrazloenjem da je ta komemoracija obaveza vlade a ne jevrejske zajednice pa i po mestu odravanja treba da dobije takav znaaj. Predloio sam Sava centar. Tada mi je reeno da je 27. januara, za 20.00, zakazana Svetosavska akademija kojoj e prisustvovati i predsednik Kotunica. Na to sam odmah reagovao i predloio da termin za nas bude u 18.00. Tako e na obe sveanosti moi da uestvuju predsednik Kotunica i drugi pozvani. Konano smo se dogovorili da je njihova obaveza da obezbede salu Doma Armije, kako smo mi predloili, i da poetak bude u 18.00 da bismo obezbedili prisustvo predsednika Kotunice na obe zakazane sveanosti. Utvrdili smo i da e spisak pozvanih sastaviti sluba protokola vlade za linosti koje e oni pozvati (diplomatski kor, politiari i dravni funkcioneri) dok e Savez sastaviti spisak i uputiti pozive lanovima jevrejske zajednice i, posebno, preivelima Holokausta. Branko nap je dogovorio uee hora Braa Baruh i izlaganja preivelih Holokausta a ja sam obezbedio saglasnost za uee ambasadorke Izraela Jafe ben Ari i Rajka uria, predstavnika romske zajednice. Sastavili smo nacrt pozivnice koji sam odneo Mihajlovu kako bismo pre tampanja dobili njegovu saglasnost. Obeao je da e odgovoriti sledeeg dana. Tako je i bilo. Traio je da se izvre neke izmene u pozivnici i u programu sveane
125

akademije. U predloenom nacrtu pisalo je da akademiju organizuju vlada Republike Srbije - uz grb Srbije, i Savez jevrejskih optina Srbije - uz Magen David. Po programu prvo e govoriti predsednik vlade Vojislav Kotunica a posle njega predsednik Saveza Aca Singer. Mihajlov je saoptio da treba izvriti izmene i to tako da na prvom mestu bude naznaen Savez a posle toga grb Srbije i naziv Republika Srbija i da prvo govori predsednik Saveza Aca Singer a posle njega predsednik vlade Srbije Vojislav Kotunica. Pokuao sam da objasnim da je logino da se prvo naznai da poziv upuuje vlada i da prvo govori Kotunica jer je to realizacija odluke rezolucije OUN. Insistirao sam da se radi o obavezi vlade i da je logino da na prvom mestu bude oznaeno da vlada organizuje obeleavanje 27. januara a da je Savez samo suorganizator i da iz toga proizlazi da prvo govori predsednik Kotunica a posle ja. Meutim, Mihajlov je ponovio da je to zvanian stav vlade. Tako je odluio Kotunica.. Nisam bio zadovoljan ovom izmenom reda izlaganja jer sam bio ubeen da su moji argumenti opravdani. Konani tekst pozivnice izmenjen je kako je traio generalni sekretar vlade.

Sveana akademija u Beogradu

Prvo iznenaenje doiveo sam pred sam poetak akademije. Na ulazu u salu oekivao sam da pozdravim predsednika Kotunicu ali je umesto njega doao ministar pravde Zoran Stojkovi. Jedva sam se uzdrao da ne otkrijem neraspoloenje koje gajim prema njemu. Razloge sam opisao u poglavlju Neki primeri reagovanja ili nereagovanja dravnih organa na pojave antisemitizma gde je re o predlogu Saveza, upuenog ministru Stojkoviu, da se negiranje Holokausta smatra za krivino delo. U punoj sali Doma Armije program se odvijao po redu koji je naveden u pozivnici osim to je, umesto Vojislava Kotunice, govorio ministar Stojkovi, kao predstavnik vlade Srbije. Zbog toga sam u tekstu svog izlaganja
126

uglavnom potencirao vanost odluke OUN i govorio o opasanosti od pojava antisemitizma i negiranja Holokusta. Ve pripremljeni tekst, zbog prisustva ministra pravde, dopunio sam usmenim izlaganjem u kojem sam ukazao na nunost donoenja zakonskih propisa protiv antisemitizma i negiranja Holokausta i ukazao da je Savez to ve predloio Ministarstvu pravde, a to nije bilo prihvaeno. Izlaganje ministra bilo je uglavnom prepriavanje Rezolucije. Opazio sam da je, ne ekajui zavretak programa, posle govora ambasadorke Izraela - napustio salu! Moda je uoio da se moja kritika odnosi na njega? Ovom prilikom ukazujem da je Jafa ben Ari, sve vreme dok je bila na dunosti u Beogradu, pokazala veliko interesovanje za rad i istoriju nae zajednice. Istupala je protiv antisemitizma a posebno i u svakoj prilici govorila o traginim dogaajima koje je jevrejski narod doiveo u vreme Holokausta. Verujem da e Dan seanja na rtve Holokausta obeleavati i generacije posle nestanka poslednjeg preivelog iz tog vremena jer e povod za to biti Rezolucija Ujedinjenih nacija.

127

V OBEtEENJE OD NEMAKE ZA PREIVElE HOlOKAUStA I POMO ZA ODREENE PROJEKtE PREKO KlEJMS KONFERENCIJE
Nemaka vlada odobrila je odreena sredstva za obeteenje preivelih rtava Holokausta koje ispunjavaju postavljene uslove. Za ocenu zahteva pojedinaca ovlastila je Klejms konferenciju preko njene centrale u Frankfurtu. Od svih postkomunistikih drava, problemi su nastali samo u vezi sa Jugoslavijom, odnosno, nakon njenog raspada, sa Srbijom, Hrvatskom, BiH i Makedonijom. Naime, odreene slube u Nemakoj, a u prvo vreme i pojedine jevrejske organizacije smatrale su da su Jevreji sa podruja Jugoslavije ve "podmireni" sporazumom Tito-Brant, sklopljenim 1973. godine na Brionima. Znajui uglavnom sadraj tog finansijskog dokumenta, obavestio sam predstavnike Svetskog jevrejskog kongresa da po tom sporazumu nismo dobili nita i zamolio ih da to saopte i nemakoj strani. Na ovaj problem sam posebno ukazao na zasedanju Svetskog jevrejskog kongresa u Berlinu, 9. marta 1997. Dr Izrael Singer mi je predloio da to pitanje iznesem na predstojeem sastanku kod predsednika nemake drave Hercoga. Ali, zbog dugih izlaganja predsednika Svetskog jevrejskog kongresa Edgara Bronfmana, Izraela Singera i drugih rukovodilaca, vreme predvieno za sastanak je isteklo i ja nisam imao mogunosti da predsednika Nemake informiem o ovom problemu. Naputajui prostoriju, predsednik se sa svakim od prisutnih pozdravio. Nastojao sam da zaostanem i budem poslednji. Poto smo se rukovali, obratio sam mu se reima: "Gospodine predsednie, dozvolite da se ponovo predstavim. Na sastanku sam se predstavio kao aktivni predsednik Saveza jevrejskih optina Jugoslavije, a sada se predstavljam i kao bivi zatoenik konclogora Auvic." Jako se iznenadio i upitao:"Vi ste jedan od malobrojnih preivelih?" Rekao sam da je trebalo da ga obavestim o problemima oko obeteenja preivelih
128

u Jugoslaviji, ali da nisam doao na red. Zato sam ga zamolio da se saglasi da mu, preko Nemake ambasade u Beogradu, uputim pismo u kojem bih sve detaljno objasnio. Prvo je izrazio uenje zato putem ambasade a ne direktno potom. Odgovorio sam: zbog sadraja i samog karaktera problema. On se sloio da tako uradim i da o tome obavestim ambasadu. (Sadraj moga pisma i odgovor iz njegovog kabineta objavljeni su u Biltenu Saveza, aprila 1997. U odgovoru je pomenut sporazum Tito-Brant i nagoveteno je da e ovo pitanje razmatrati nemaka vlada.) Ukazao bih na detalj koji nema znaaja za sagledavanje ovog pitanja, ali je dugo prepriavan meu uesnicima sastanka. Za odlazak i povratak u rezidenciju nemakog predsednika, organizovan je prevoz autobusom, uz neverovatno veliko policijsko obezbeenje (motocikli, uniformisani i civilni policajci). Poto su svi uesnici zauzeli svoja mesta u autobusu, konstatovano je da neko nedostaje. Visoki policijski funkcioner, ef naeg obezbeenja, posebno se uzbudio jer autobus nije mogao da krene bez jednog nedostajueg - a to sam bio ja. Kada sam se konano pojavio u pratnji funkcionera kabineta koji me je dopratio do autobusa i verovatno objasnio efu obezbeenja razloge moga kanjenja, prisutni u autobusu su poeli da me grde to je zbog mene nastala "guva". Pitali su: gde sam bio. Objasnio sam da je razlog moga kanjenja razgovor sa predsednikom Hercogom. Kada je neko upitao: zato sam se tako dugo zadrao, odgovorio sam u ali: "Predsednik mi je rekao da sam bio lo radnik u Auvicu i traio da to nadoknadim tako to u oprati prozore u njegovom kabinetu." Nastao je opti smeh. Godinama posle tog dogaaja, mnogi od tada prisutnih koje sam sretao na drugim skupovima, pitali su me: da li sam dobro oprao prozore da bih povoljno reio ono ta sam traio? Naalost, dosta vremena je prolo dok i mi nismo ukljueni u dobijanje obeteenja. Interesantan je bio stav Ignaca Bubisa, predsednika Nemakog i Evropskog jevrejskog kongresa (njega sam upoznao dok sam bio na dunosti u Frankfurtu,) koji je traio da budem iskren i kaem da li smo dobili neko obeteenje od Nemake jer ne bi bilo fer da Nemaka dva puta plati. Rekao
129

je: "Ne alim ja Nemaku ve neu da se Evropski kongres u vaem sluaju kompromituje." Na sastanku jevrejskih zajednica u Budimpeti, 1997.godine, o ovoj temi smo sa Bubisom razgovarali ore Hajzler, Aleksandar Lebl i ja. Ponovo smo izneli nae argumente i molili ga da se svojim autoritetom zaloi za pozitivno reenje ovog pitanja s obzirom na njegove dobre veze sa nemakom vladom. Konano me je dr Brozik, direktor Klejmsa za Evropu (koga sam godinama sretao na meunarodnim sastancima) pozvao da doem u Frankfurt radi dogovora o realizaciji obeteenja. Da bih bio informisan o toku akcije oko obeteenja, koja je poela u svim zemljama osim Jugoslavije, zamolio sam ora Hajzlera da u Budimpeti, gde je ve bila formirana kancelarija za podnoenje zahteva, prikupi potrebne informacije. Detaljan izvetaj ore je podneo 14. novembra 1998. godine. (uvam ga jer je bio vrlo koristan za na budui rad.) Poto je u Budimpeti ve funkcionisala kancelarija Klejmsa, postojala je ideja da se i nai zahtevi podnose preko nje. Znajui da e iz Maarske biti podneto vie hiljada zahteva, smatrao sam da nai zahtevi nikada nee doi na red. Prilikom posete Frankfurtu i dueg razgovora sa dr Brozikom i njegovim saradnicima (a posebno sa zamenicom, gospoom Valkanovom), detaljno sam ih obavestio o situaciji u Jugoslaviji u vreme Holokausta, koja je bila drugaija nego u drugim dravama. Postojale su, naime, razne okupacione zone pa su i naini stradanja i preivljavanja bili razliiti, tako da bi i ocene zahteva mogle biti razliite. Na moje veliko iznenaenje, dr Brozik je saoptio da bi bilo najracionalnije da se svi zahtevi sa podruja bive Jugoslavije podnose preko Beograda jer mi najbolje znamo situaciju koja je bila u to vreme, a da je njegov utisak da ja dobro poznajem nemake propise iz ove oblasti i, posebno, istoriju Holokausta. Rekao sam da je njegova ocena moda tana ali da, zbog odnosa meu bivim republikama, ne bi bilo celishodno da se svi zahtevi dostavljaju preko Saveza u Beogradu.
130

Na kraju me je zamolio da o troku Klejmsa obiem Zagreb, Sarajevo i Skoplje i da organizujem itav posao. Rekao je da Klejms nee otvarati posebnu kancelariju (zbog relativno malog broja podnosilaca zahteva) i da e se posao obavljati preko jevrejskih organizacija, odnosno Saveza, kako sam ja predloio. Tako smo u Beogradu pristupili prikupljanju i obradi podnetih zahteva. U tu svrhu formirana je grupa volontera sastavljena od preivelih koji su za vreme Holokuasta uglavnom bili u koncentracionim logorima. Oni su sa velikim entuzijazmom pristupili popunjavanju i obradi zahteva. Treba da navedem, da ne odu u zaborav, imena nekih od najistaknutijih lanova te grupe: Miroslav Ribner, Eva Timar, Magda Berger, Eva Cuker-avi, Egon tajner. Razgovori sa preivelima koji su nameravali da podnesu zahteve bili su esto dugi i mukotrpni jer su propisi bili vrlo komplikovani, pogotovu za one koji nisu imali traenu dokumentaciju. Ovo se naroito odnosilo na lica koja su se krila ili bila zatvorena u logorima koji, po nemakim propisima, nisu tretirani kao koncentracioni. Dokazivanje je bilo relativno lako za one koji su bili u nemakim koncentracionim logorima jer je postojala i nemaka evidencija. Svaki predmet, pre nego to je bio upuen u Frankfurt, trebalo je, po ovlaenju Klejmsa, da overim svojim potpisom. Pored tog formalnog dela, vrlo aktivno sam saraivao i sa volonterima okupljenim u Komisiji za preivele iz vremena Holokausta jer je esto od naina sastavljanja zahteva zavisilo donoenje pozitivnog ili negativnog reenja. Zahvaljujui solidnoj pripremi, odbijen je vrlo mali broj zahteva. Poto je obraen jedan broj podnetih zahteva, i to po razliitim osnovama (koncentracioni logori, zatvori u Maarskoj, boravak u Italiji, skrivanje...), lino sam ih odneo u Frankfurt da bih, ako bude potrebno, uestvujui u radu komisije koja donosi reenja o dobijanju mesene nadoknade, dao odgovarajua objanjenja. U Frankfurtu mi je saopteno da e lica kojima je komisija odobrila mesenu pomo biti obavetena i da e, trajnim nalogom njihove banke, sredstva biti doznaena na raune korisnika kod banaka u Srbiji. Ukazao sam
131

da je Srbija drava u blokadi i da postoji opasnost da korisnici ne dobiju doznaena sredstva, pogotovo ne u devizama. Finansijski direktor Klejmsa je rekao da tako rade sa celim svetom, da to ne mogu da menjaju samo zbog Srbije i da na to nee pristati ni njihove banke. Na moj predlog, sa finansijskim direktorom Klejmsa otiao sam u njihovu banku. Tamo sam izloio na problem i ukazao da na nas ne bi trebalo primeniti vaeu praksu jer je situacija specifina. Kao strunjak za bankarstvo, predloio sam da, umesto doznaka, dobijamo bankarske ekove na ime korisnika. Posle dueg ubeivanja, moj predlog je prihvaen. Smatrao sam da, ako u zemlji ne budemo mogli da naplatimo ekove, to emo uraditi, makar nelegalno, krei nae zakonske propise, u vajcarskoj. Ipak, uspeli smo da realizujemo ekove u Komercijalnoj banci. Danas, posle normalizacije situacije u bankarstvu, doznake nesmetano stiu na devizne raune korisnika. tavie, na moje zalaganje, do pre izvesnog vremena, za te doznake Komercijalna banka nije naplaivala ni bankarsku proviziju. Na poetku realizacije obeteenja, nastao je jo jedan problem. Traeno je da korisnici svaka tri meseca Klejmsu dostave potvrdu da su ivi. Za izdavanje tih potvrda bili su ovlaeni nemaki konzulat ili javni belenik. Objasnio sam u Klejmsu da su pred nemakim konzulatom uvek veliki redovi i da je nemogue saekati dobijanje potvrde, a da javnih belenika u Srbiji nema. Postigao sam da se Klejms saglasi da potvrde izdaju i matini uredi pri optinama. I za njih je trebalo lino odlaziti u optine i plaati takse. Tako je bilo u prvo vreme. Poto sam Klejmsu objasnio da i dalje imamo tekoe u realizaciji, dobio sam saglasnost da potvrde moe da izdaje i Savez, uz moj potpis. Ovo je bio izuzetak i vaio je tada samo za Srbiju. U toku reavanja zahteva bilo je dosta problema. Na poetku, Klejms je najrestriktivnije primenjivao nemake propise. Ja, kao i mnoge jevrejske organizacije u inostranstvu, a posebno Maari, smatrali smo da "ele da budu vei katolici od pape". Klejms u Frankfurtu se pravdao da to ini zbog stroge nemake kontrole.
132

Vrlo aktivno, i putem dopisa i usmeno, ukazivao sam na mnoge neprincipijelnosti u reavanju podnetih zahteva, tj. da nemaki propisi nisu mogli da predvide sve sluajeve koji su se pojavljivali u praksi. Ukazao sam na primere kada su u dva ista sluaja donete dve razliite odluke. Zato su pojedini vodei funkcioneri Klejmsa cenili moju aktivnost u oceni zahteva, dok su struni obraivai zahteva zamerali da se previe meam u donoenje njihovih ocena time to detaljno objanjavam razne situacije na naim prostorima u vreme Holokausta. Kasnije su, u pojedinim sluajevima, pre donoenja odluka, konsultovali mene. uenje u Klejmsu izazvalo je pismo koje im je, u ime Jevrejske optine Subotica, uputila zamenica predsednika Mira Poljakovi. Ona je traila da se zahtevi za dobijanje obeteenja ubudue ne podnose preko Saveza ve direktno iz Subotice. Klejms je to odbio i pismom obavestio Suboticu da se za sva pitanja obrate Savezu i Aci Singeru, ovlaenom od Klejmsa. Ni Optina Subotica ni Mira Poljakovi nisu prethodno informisale Savez o svojoj nameri, ni o odgovoru Klejmsa. Napominjem da se nikada pre toga Optina Subotica nije alila na rad Saveza. O svemu ovome, kao i o drugim neprimerenim postupcima subotike Optine, Izvrni odbor Saveza obaveten je na sednici odranoj 10. juna 2001. Nastojao sam da se to vie zahteva pozitivno rei. Pokuavao sam i da se u tu svrhu nae "rupa" u nemakim propisima, to je bilo posebno teko u sluajevima potomaka iz meovitih brakova koji su podneli zahteve za obeteenje na osnovu skrivanja za vreme Holokausta. Propis je u ovom sluaju bio vrlo precizan. Ekstenzivnijim tumaenjem propisa, otri kriterijumi su vremenom poeli da labave, ali kod skrivanja to nije bio sluaj. Jednom prilikom, mislim da je to bilo 2006. godine, u razgovoru sa jednim vodeim funkcionerom slovakog Saveza, saznao sam da je Klejms odobrio zahteve svih Jevreja koji su za vreme Holokausta bili deca. Konstatovao sam da nas o toj promeni niko iz Klejmsa nije zvanino informisao. Smatrao sam da moda i nee (zakljuio sam da je to verovatno uradio direktor Klejmsa dr Brozik, koji je bio iz Slovake).
133

Pozvao sam nekoliko lanova nae zajednice koji su u vreme okupacije bili deca a po vaeim nemakim propisima nisu ispunjavali uslove za dobijanje nadoknade - da podnesu zahteve za obeteenje Nameravao sam da se, ukoliko ih odbiju, pozovem na praksu koja je primenjena na nekoliko stotina sluajeva u Slovakoj. Svi naknadno podneti zahtevi su pozitivno reeni (avi, Nisinger; Neak...) iako to, po vaeim nemakim propisima o skrivanju dece, nije bilo mogue. O ovome i mojim brojnim savetima pri formulisanju zahteva moglo bi se mnogo napisati. Danas sam vrlo srean to sam mnogima pomogao, za ta sam primio vie izjava zahvalnosti. Posebno mi je drago pismo lanova Komisije za preivele iz vremena Holokausta i grupe preivelih upueno Skuptini Saveza, 18. marta 2007. godine. U njemu je opisano moje zalaganje za preivele i reavanje njihovih zahteva za dobijanje obeteenja. Tog dana, lanovi Komisije i vie od etrdeset preivelih predloili su me za doivotnog poasnog predsednika Saveza.

Sredstva odobrena Savezu za investicije

Raspadom Jugoslavije prestala je mogunost da stariji Jevreji iz drugih delova bive Jugoslavije koriste dom Dr Lavoslav varc u Zagrebu. To pitanje razmatrano je na nekoliko sednica Izvrnog odbora. Predloeno je da se od Klejmsa trae sredstva za reenje tog problema i da se nae nain za smetaj starih lica koja su preivela Holokaust. Kao i uvek, bilo je razliitih miljenja. Nekoliko lanova Izvrnog odbora smatralo je da smetaj u starakim domovima nije savremeno reenje. (Ja sam, za vreme postojanja Jugoslavije, u svojstvu lana Izvrnog odbora Saveza, bio i lan Kuratorijuma doma u Zagrebu, tako da mi je bio poznat problem smetaja starijih lica.). Mia David me je obavestio da u Domu penzionera na Vodovcu postoji mogunost da se doziivanjem obezbedi poseban jevrejski deo za smetaj dvadesetak lica. I pored protivljenja manjeg broja lanova Izvrnog odbora, doneta je odluka da se od Klejmsa zatrae sredstva za doziivanje u Domu. Korisnici bi bili iskljuivo stari koji su preiveli Holokaust.
134

Prvobitni zahtev je odbijen uz objanjenje da Klejms ne moe odobriti sredstva za gradnju u objektu gde jevrejska zajednica nee biti vlasnik. Nisam odustao. Nedugo potom, sastao sam se u Njujorku sa predsednikom Klejms konferencije Saulom Kaganom. Posle dueg argumentovanog izlaganja o opravdanosti ove investicije, ubedio sam ga da, u ovom sluaju, treba da odstupe od izloenog principa o vlasnitvu, da emo sa relativno malo sredstava dobijenih od Klejmsa reiti problem i da bi to bilo vrlo racionalno reenje. Sa mojim argumentima konano se saglasio i Kagan. Od odobrenih sredstava sagraeno je tzv. jevrejsko krilo Doma na Vodovcu. Po ugovoru sa Domom, nae je pravo da koristimo izgraeno krilo sa 11 soba i sporednim prostorima, s tim da, ukoliko ne popunimo predviena 22 mesta, plaamo i za njih. Hvala bogu ili naalost, nikada nisu bila zauzeta 22 mesta. Ali dok sam ja bio predsednik, nikada nismo plaali za neiskoriena mesta. Uvek smo sa upravom Doma nalazili reenje. Uglavnom smo to kompenzovali namirnicama koje smo, kao humanitarnu pomo, dobijali od jevrejskih organizacija u svetu.

Depo Muzeja
Za smetaj obimne dokumentacije i raznih uvanih predmeta Jevrejskog istorijskog muzeja bila je neophodna izgradnja savremenog depoa. Polazei od toga da treba sauvati dokumentaciju iz istorije Holokausta i brojne znaajne predmete Muzeja, obratili smo se Klejmsu za finansijsku pomo. Posle dueg razmatranja tog zahteva i vie razgovora sa Saulom Kaganom, dobijena su sredstva za tu namenu. Tokom izgradnje i adaptacije, nastale su i tekoe. Naime, kako ni Savez ni Jevrejska optina Beograd formalno nisu bili vlasnici podruma predvienog za prostor budueg depoa, po vaeim propisima nismo mogli da dobijemo graevinsku dozvolu. itav posao doao je u pitanje. Lino sam se bojao da u u oima Klejmsa i Kagana ispasti neozbiljan jer nisam sagledao ovo pitanje pre podnoenja zahteva za dobijanje sredstava. Zato se, bez obzira na to to
135

nismo imali dozvolu, pristupilo predvienoj adaptaciji svih podrumskih prostorija i nabavci opreme za depo. Verovatno po albi nekih stanara zgrade u kojoj je obavljana adaptacija, graevinska inspekcija Optine Stari grad je donela reenje o ruenju ve izgraenog i obustavljanju dalje gradnje. Posetio sam efa graevinske inspekcije Optine Stari grad i molio ga da povue odluku o ruenje i obustavljanju gradnje. Istakao sam vanost depoa, kao i to da smo dobili sredstva iz inostranstva, da e nam zgrada i podrum sigurno biti vraeni denacionalizacijom i da u, ako treba, ovaj problem izneti u Skuptini grada, iako smatram da je on osoba koja moe da ga rei. Izgleda da sam bio dosta ubedljiv. Sloio se da su moji argumenti opravdani - ali da on ne moe da povue reenje jer za to nema zakonskog osnova. Predloio sam da do daljnjeg ne insistira na realizaciji reenja. Nije mi odgovorio mada sam imao utisak da je preutno pristao na taj predlog. Po povratku sa sastanka, rukovodilac radova me je upitao: ta da radi. Odgovorio sam: Samo vi brzo nastavite radove! Ako vas kao rukovodioca radova (re je o eni koja je takoe dobila reenje o obustavljanju radova) ipak kazne, ja u platiti kaznu! Time sam primio odgovornost na sebe. Posao je nedugo potom zavren. Odobrenje nemamo, mislim, ni danas a depo funkcionie. Ovo je jedan od sluajeva kada sam svesno krio zakon. Inae, inio sam to vie puta kada sam smatrao da je to u interesu jevrejske zajednice, ali sam za to uvek prihvatao rizik i odgovornost. Depo je, u ime Klejms konferencije, sveano otvorio Jehijel Bar Hajim. Prilikom prvog susreta sa Saulom Kaganom, izrazio sam zahvalnost za odobrena sredstva i aljenje to, i pored obeanja, nije doao na sveano otvaranje. Kada sam mu ispriao kakve smo probleme imali oko izgradnje depoa i da sam svesno morao da krim neke propise, Kagan je u ali odgovorio da je i on dva puta krio neke vaee propise: kada je Klejms odobrio investiranje u objekat za smetaj starijih lica i kada se saglasio da se sredstva odobre a da nije detaljno razmotrio dokumentaciju projekta, kako se to u svim sluajevima radi. Meutim, rekao je, vano je da je u oba sluaja objekat zavren.
136

Uzgred da napomenem da smo, pri reavanju naih zahteva, u Klejmsu imali posebno povoljan tretman, i to ne samo kod Saula Kagana. Verujem da je to zato to sam bio jedan od malobrojnih predsednika neke jevrejske organizacije koji je preiveo Holokaust u Auvicu, to sam bio jedan od najstarijih predsednika Saveza, i po godinama i po vremenu provedenom na toj dunosti, i to sam se nesebino zalagao za reavanje pitanja preivelih rtava Holokausta, posebno zbog specifine situacije u Jugoslaviji.

137

VI VAJCARSKI FOND
Ne sme da padne u zaborav ni znaajna uloga Fonda koji su formirale vajcarske banke za pomo preivelim rtvama Holokausta. Ne elim da analiziram razloge zbog kojih je formiran taj fond, koji su neki nazvali fond oseaja krivice vajcarskih banaka prema svojim nekadanjim klijentima, stradalnicima iz vremena Holokausta. Za razliku od nemakog obeteenja, koje je realizovano preko Klejmsa i za koje su se zahtevi podnosili u Beogradu a reavali u Frankfurtu, u ovom sluaju su zahtevi i podnoeni i reavani u Beogradu. Pravo na dobijanje jednokratne pomoi imalo je svako lice koje je za vreme nacistike okupacije bilo Jevrejin (verski i nacionalno) i ivelo na podruju okupirane zemlje, u logoru ili getu. Centrala koja je rukovodila celom akcijom bila je u Izraelu. Formalnu odluku o komisiji za reavanje zahteva doneo je Izvrni odbor. lanovi komisije bili su uglavnom preivele rtve Holokausta, volonteri koji su ispunjavali upitnike, razmatrali zahteve i donosili odluke. Odobreni zahtevi, po odluci komisije i nakon mog potpisa, postajali su pravosnani i izvrni. Na osnovu te procedure, odobrena je jednokratna pomo u iznosu od 1.400 dolara za 831 preivelog. Zbog tadanje situacije u izolovanoj zemlji, i ovde je trebalo nai odgovarajue reenje. Fond je eleo da se iznos za sve korisnike doznai Savezu, s tim da Savez obavi pojedinane isplate. Smatrao sam da se ta metodologija, zbog zakonskih propisa u Srbiji, ne moe primeniti. Poto pomenuti fond u Izraelu nije imao dovoljnu administraciju, nije mogao da prihvati izdavanje pojedinanih ekova kao to je inio Klejms u Frankfurtu. Zato sam predloio da se odobrena sredstva doznae Dointu u SAD, s tim da on izda pojedinane ekove svakom korisniku i dostavi ih Savezu. Aparat Dointa nije bio oduevljen time da treba da obradi tako veliki broj ekova za Srbiju jer za druge zemlje to nije inio. Poto je Bar Hajim prvo saoptio da to ne mogu da urade, obratio sam se direktoru Dointa, najderu koji se saglasio i prihvatio moj predlog. ekovi
138

su tako stigli u Beograd. Sa tadanjim generalnim direktorom Komercijalne banke dogovorio sam se o nainu realizacije ekova. Konano, svi korisnici dobili su odobrena sredstva u devizama, bez ekanja i bez trokova. Fond je, saglasno pravilima vajcarskih banaka, dva puta detaljno kontrolisao na rad, kako nain odobravanja tako i finansijsku realizaciju. Obe kontrole su obavile meunarodne revizorske organizacije i nisu imale nijednu primedbu. tavie, estitale su to sam uspeo da naem reenje da, u sloenoj situaciji, budu zadovoljni i Fond i korisnici. Od ove akcije i Savez je imao koristi - dokumentacija sadrana u 831 dosijeu, sa podacima o preivelima, predata je Muzeju, to danas predstavlja dragocen izvor podataka za istoriju Holokausta. Takoe, od Fonda smo dobili znatno vea sredstva nego to su bili efektivni trokovi obrade zahteva i angaovanja Saveza.

139

VII REStItUCIJA JEVREJSKE IMOVINE Prva Inicijativa za povratak imovine 7. aprila 1996. i podneti zahtev 18. novembra 1996. godine
Jevrejska imovina u svim zemljama istone i srednje Evrope dva puta je opljakana - za vreme nacizma i komunizma. Slina je situacija, ali sa odreenim specifinostima, bila u Jugoslaviji i Srbiji. Dok se u svim zemljama pristupilo vraanju ili je postupak bio u toku, u Srbiji je ovo u to vreme bila tabu tema. Smatrao sam da inicijativa treba da bude pokrenuta sa nae strane, kao strane zainteresovanih. Poseban razlog za pokretanje nae inicijative bila je Rezolucija Evropskog parlamenta doneta 14. decembra 1995. godine pod naslovom Restitucija jevrejske imovine. Mnogi dogaaji u vezi sa opljakanom imovinom za vreme okupacije i posle osloboenja bili su mi poznati a posebno neki zakonski propisi koji su se direktno ili indirektno odnosili na imovinu - i bili tetni po Jevreje. U pronalaenju pravne dokumentacije uestvovala je i aktivno mi je pomagala lanica nae zajednice Branka Pavlovi, pravnik. Zajedno smo sastavili elaborat pod nazivom Inicijativa za povraaj jevrejske imovine oduzete za vreme okupacije i nacionalizovane posle rata. Prva objavljena Inicijativa nosi datum 7. april 1996. (u dalje tekstu: Inicijativa). Po sadraju tekst je bio vrlo sloen jer, pored opisa posledica Holokausta u Srbiji, govori i o imovini jevrejskih optina i drutava, o privatnoj imovini Jevreja, imovini iseljenih u Izrael, o tetnosti pojedinih zakonskih propisa donetih posle osloboenja. Taj tekst zvanino je uruen vladi Republike Srbije 18. novembra 1996. I danas je aktuelan a preveden je na engleski jezik i upuen jevrejskim institucijama u svetu. Poznavajui politiku situaciju kod nas, znao sam da bez dobre volje predsednika Slobodana Miloevia nema izgleda da doe do bilo kakvog reenja pa ak ni razmatranja ovog pitanja.
140

Sa Miloeviem sam se poznavao od vremena kada je on bio direktor Beogradske banke i direktor predstavnitva banke u Americi (ja sam bio direktor Ljubljanske banke u Beogradu) . Na prijemu povodom Dana ustanka naroda Srbije, 7. jula 1996. u kraem razgovoru izrazio sam Miloeviu elju da me primi. Vrlo ljubazno odgovorio je: U svako doba, pa mi smo kolege i dodao da se javim njegovom sekretaru. Rekao mi je i njegovo ime. Poetkom septembra, pozvao sam dotinog i dobio odgovor da e mi naknadno saoptiti slobodan termin za razgovor sa predsednikom. Na moje pitanje: da li treba da podnesem i pismenu molbu, odgovorio je da ne treba jer ga je predsednik ve obavestio da u doi na razgovor. Na moje iznenaenje, i pored vie urgiranja, nikakvo obavetenje o terminu razgovora nisam dobio. Tada zaposlena u Savezu, Irena Nui rekla je da je pomenuti sekretar njen bivi mu i da verovatno nije "oduevljen" Jevrejima, poto je "imao enu Jevrejku". Ekonomski savetnik i vrlo prisan drug Slobodana Miloevia bio je akademik Kosta Mihajlovi sa kojim sam svojevremeno radio u Zadrunom savezu - ja sam bio pomonik predsednika a Kosta savetnik kojem sam ja bio pretpostavljeni. Bili smo i lini prijatelji. Zamolio sam ga da podseti Miloevia da dugo ekam na prijem. Na moje iznenaenje, samo dva dana posle ovog razgovora, sastanak mi je preko Koste zakazan za 28. oktobar 1996. Na sastanak sam poneo nekoliko primeraka Inicijative i usmeno upoznao Miloevia sa najvanijim delovima tog akta, i to sa osnovnim poglavljima. Znatnu imovinu posedovale su jevrejske optine i jevrejske organizacije. Od 55 jevrejskih optina u Srbiji, samo mali broj obnovio je rad posle rata jer nije bilo Jevreja. Navedeno je da su imovina, zemlja, placevi, poruene sinagoge i poljoprivredno zemljite nacionalizovani. Tako, na primer, Jevrejska optina Beograd za korienje svojih prostorija plaa zakupninu Poslovnom prostoru u svojoj a nacionalizovanoj zgradi. Od Jevreja je za vreme rata oduzeta sva imovina i veina vlasnika je stradala. Posle rata, 25. maja 1945. donet je Zakon o postupku sa imovinom
141

koju su sopstvenici morali da napuste za vreme okupacije i imovinom koja im je oduzeta od strane okupatora. Za povraaj imovine bilo je potrebno podneti zahtev a odluku je donosio nadleni sreski sud. U Srbiji je, za vreme oklupacije, imovina oduzeta samo Jevrejima, iako nije tako reeno. Zahteve su mogli da podnesu preiveli i bliski srodnici po pravoj liniji: roditelji, deca, sestre i braa. Ako se zna da su, po vaeim zakonskim propisima o nasleivanju, naslednici mogli biti ne samo lica po tzv. pravoj liniji ve i sva lica nezavisno od stepena srodnosti, preiveli Jevreji stavljeni su u neravnopravan poloaj u odnosu na druge graane Srbije. Negativna odredba u Zakonu je bila i da se zahtev podnosi u roku od jedne godine, to je bilo nerealno jer se nije znalo ko je preiveo. Nakon osnivanja drave Izrael, Jevrejima je odobreno iseljenje u tu zemlju, uz uslov da se odreknu dravljanstva i nepokretne imovine. Takva imovina je odmah nacionalizovana. Prilikom iseljenja drugih graana, ova zakonska odredba nije primenjivana. tavie, za nacionalizovanu imovinu graana SAD, Velike Britanije, Francuske, vajcarske, Grke, Holandije... Jugoslavija je plaala naknadu. U Inicijativi smo ukazali da je naa namera da se pitanje povraaja jevrejske imovine rei neposredno izmeu Saveza i Vlade, da ne bismo ukljuivali meunarodne organizacije koje pokazuju interes za povraaj jevrejske imovine. Nadalje, u pomenutom materijalu ukazano je na konkretne primere krenja zakonskih propisa i gde je mogue nai reenja za povraaj imovine bez donoenja posebnog zakona. To je u osnovu bio sadraj "Inicijative".

Susret sa predsednikom Miloeviem

U kabinetu, pored Slobodana Miloevia, 28. oktobra 1996. na poetku razgovora bio je i tadanji ministar spoljnih poslova Milan Milutinovi. Njega sam takoe poznavao od ranije. Poto sam se pozdravio sa Miloeviem i zahvalio se na prijemu, pitao sam: koliko je vremena predvieno za ovaj
142

razgovor? "Zato to pita?" Odgovorio sam da sam, kao bivi bankar, bio racionalan sa vremenom, a znam i da je on vrlo racionalan i angaovan. "Mogu da te upoznam sa pitanjem zbog kojeg sam traio prijem i za nekoliko minuta i znatno due..." Odgovorio je kratko:" Nema za tebe ogranienja vremena". Ovo me je iznenadilo a izgleda i Milutinovia koji je do tada stajao i izgleda bio u odlasku, a tada seo. Meutim, Miloevi je rekao: "Ja u sa Acom da priam a ti telefoniraj onom..." Interesantno je da je, svaki put kada sam mu se obraao sa "vi", on skretao panju da smo uvek bili "na ti". Kada je Milutinovi napustio prostoriju, Miloevi je rekao da mu je Kosta uglavnom objasnio o emu se radi. "Inicijativu" sam drao u rukama i rekao da u mu je ostaviti i da je u njoj detaljno opisano o kojim se problemima radi. Uzeo je materijal i poeo, na moje iznenaenje, da ita u sebi. Kada je spustio "Inicijativu" na sto, ja sam mu se obratio: "Izvinite, da ukaem na neto o emu nema rei u napisanom materijalu. Smatram da je vano da vas obavestim o najavljenoj poseti predstavnika Svetskog jevrejskog kongresa Beogradu, delegacije na najviem nivou." "Znam da je neto javila naa ambasada iz Vaingtona. Da li e doi predsednik Bronfman i dr Singer?" Odgovorio sam da jo ne znam sastav delegacije, ali da dr Izrael Singer sigurno dolazi jer sam se pre koji dan uo sa njim, to je jedan od razloga to sam molio preko Koste da me to pre primi. Nastavio sam time da imam veliki problem: jevrejske organizacije me kritikuju to do sada nisam zvanino zahtevao povraaj jevrejske imovine. Da je ona vraena ili da je dobijeno obeteenje, ne bi trebalo da jevrejske organizacije iz Amerike finansiraju na Savez (ovo napred izloeno nije bilo tano, to sam izmislio kako bih uticao na Miloevia da se to pre pristupi reenju ovog pitanja). Iznenadilo me koliko je delova, samo na osnovu jednog itanja, zapamtio iz datog elaborata. To se naroito videlo u daljem toku razgovora. Ukazao je da je povraaj imovine vrlo sloen problem, posebno ovog momenta u Srbiji. Pitao me je: koliki je iznos koji dobijamo od jevrejskih
143

organizacija? Posle mog odgovora, naveo je da bi taj iznos mogla da nam odobri vlada Srbije pa da se ovaj kompleks pitanja o restituciji odloi. Moj odgovor je bio: "Takvo reenje ne bi bilo povoljno ni za Savez ni za dravu", na ta je odmah reagovao pitanjem: zato ja brinem o dravi, ovo nije tako veliki iznos da ga vlada ne bi stavila u budet. Odgovorio sam: "Ako bi Savez bio finansiran iz dravnog budeta, onda bi se dobio utisak da mi nismo samostalna organizacija ve vladin organ, to bi meni na meunarodnim sastancima otealo da zastupam Srbiju onda kada je napadaju. Nadalje, zamerili bi mi da se nedovoljno zalaem za restituciju jevrejske privatne i drutvene imovine jer sam plaen od strane vlade. Naveo sam i neke primere iz prolosti kada sam imao vrlo otru polemiku sa amerikim senatorom Lantoem (poreklom iz Maarske, bio zatoenik Auvica) koji je napadao Srbiju. Naveo sam jo neke primere mojih istupanja u slinim sluajevima. Smatrao je da je mogue vratiti imovinu u odreenim sluajevima pravnim licima, kao to je JO Beograd. Dosta otro je reagovao na nau konstataciju da je Zakon o povratku imovine iz 1945. godine bio uperen protiv Jevreja i rekao:"Nije vlast u kojoj je bio Moe Pijade bila antisemitska i protiv Jevreja." Potvrdio sam da vlast nije bila antisemitska i da verujem da je zakon donet kao "klasni", tj. da se neko ko nasleuje svoje dalje roake ne bi obogatio, da iz ovog zakona oseam duh Edvarda Kardelja. Video sam da mu se ova konstatacija jako svidela jer je poeo da govori o posledicama politike i stavova Kardelja na sudbinu Srbije. Najinteresantnije je bilo njegovo otro reagovanje na deo "Inicijative" koji se odnosi na povratak imovine fizikim licima, a pogotovu onima koji nisu direktni naslednici. Ukazao je da bi to izazvalo velike pravne komplikacije i izneo svoje argumente. "Mislim da bi od toga trebalo da odustanete. Time se ne bi otetila jevrejska zajednica." Nisam se suprotstavio jer sam znao da on ivi u vili pokojnog Gece Kona, koji nije imao neposrednih ivih naslednika.
144

"to se tie imovine Jevreja koji su se iselili za Izrael, to treba reiti onako kako je reeno u drugim zemljama. To treba Milutinovi da sagleda." Na moje ukazivanje da bi Srbija mogla da rei neka pitanja povratka imovine bez donoenja posebnih zakonskih propisa, kako je to uinjeno u nekim drugim zemljama, kao napr. u Hrvatskoj, usledila je otra reakcija: "Hrvatska je pobila vie hiljada Jevreja pa mora da se iskupi... Srbi nisu ubijali Jevreje ve su ih spaavali." Odgovorio sam da je tano da je samo u Jasenovcu od strane ustaa pobijeno oko 20.000 Jevreja i da ja uvek istiem da u Srbiji Jevreje nisu ubijali Srbi ve Nemci, za razliku od Hrvatske gde su Jevreji stradali od hrvatskih ustaa, i da takve izjave dajem u domaoj i inostranoj tampi i na svim meunarodnim skupovima, u ta moe da se uveri. Pitao sam: da li mu je poznato da je Nedieva policija saraivala sa Nemcima u privoenju Jevreja i da je imovina oduzeta od Jevreja pripala Nedievoj dravi? Primedba Miloevia bila je: "Nedi je bio obian nemaki kvisling." Ukazao sam i na pojedine antisemitske istupe u Srbiji a naroito izdavanje antisemitske literature i nereagovanje vlasti - to je on osudio. Potom je razgovor sa njegove strane preao na druge teme. alio se da ga neki neopravdano napadaju. Na primer, da kleveu i njegovog sina zbog automobila... Nisam shvatio zato to pria meni. Posle je govorio o nekim bankarskim temama. U jednom trenutku me je upitao: "Nije mi jasno zato ti kao iskusan i poznat bankar ne radi za neku banku ve si se opredelio da bude voa Jevreja?" Reagovao sam time da nisam nikakav "voa" ve predsednik koji taj posao radi kao volonter i da se nadam da e, po isteku mog mandata, za predsednika biti biran neko mlai. elja mi je da se, dok sam ja predsednik Saveza, pokrene pitanje povraaja imovine jer je to vano i za Jevreje i za Srbiju. Istakao sam da znam da pitanja koja su izloena nisu u njegovoj nadlenosti ali sam, pre nego to podnesemo zahtev vladi, eleo da ujem njegovo miljenje i eventualno dobijem njegovu podrku. Odgovorio je da e poslati "Inicijativu" vladi predsednika Marjanovia i da nije potrebno da Savez zvanino podnese zahtev. Neka to bude inicijativa vlade.
145

Najlepe sam se zahvalio i predao jo jedan primerak "Inicijative". Razgovor je trajao blizu dva sata i ja sam bio oduevljen i pun optimizma. Obavestio sam Izvrni odbor i saradnike. Moj optimizam se ogledao i u napisu objavljenom u Biltenu Saveza br. 12/96. Poetkom novembra sreo sam tadanjeg potpredsednika vlade Svetozara Krstia, koji je bio moj poznanik i sa kojim sam saraivao dok sam bio direktor Ljubljanske banke. Preneo sam mu sadraj razgovora sa Miloeviem i to da e on premijeru Marjanoviu uputiti "Inicijativu". Zamolio sam ga da na sednici vlade podri predloge iznete u "Inicijativi". Iznenadio me je njegov odgovor: on ne zna da je od Miloevia dostavljen bilo kakav materijal po pitanju povratka jevrejske imovine. Posle dva dana, telefonirao mi je da pomenuta "Inicijativa" nije prispela u vladu i da ni premijer Marjanovi nita ne zna o tome. Napomenuo je da je ovo informacija samo za mene i da se na nju ne smem pozivati. Ovo je za mene bio ok: da li je mogue da je Miloevi "slagao" da e uputiti "Inicijativu" vladi, tj. premijeru Marjanoviu kao nadlenom? Danima sam se muio i pitao se ta da uradim kako bi na zahtev zvanino doao do vlade a da ne dovedem u pitanje dogovor kod Miloevia da Savez ne podnosi "Inicijativu" jer e to on uraditi.

Zahtev vladi Srbije, podnet 18. novembra 1996. i obeanja data sa svih strana
Konano, odluio sam da uputim u ime Saveza neposredan zahtev vladi. To je uinjeno 18. novembra 1996. U propratnom pismu upuenom premijeru Marjanoviu pozvao sam se na razgovor sa Miloeviem kome sam predao "Inicijativu Saveza jevrejskih optina..." za povraaj jevrejske imovine... I napisao reenicu koju sam smatrao za "opravdanje" to podnosim neposredan zahtev vladi Srbije koja glasi: Ovom prilikom prilaemo Inicijativu dopunjenu naim predlogom za reenje ovog pitanja." Jasno, "dopuna" je bila samo malo drugaija formulacija naih zahteva ovo kao opravdanje zato dostavljamo zahtev neposredno vladi ukoliko bi
146

Miloevi zamerio to se nisam drao dogovora sa njim. Kao prilog, uz elaborat su priloene fotokopije Rezolucije Evropskog parlamenta i Apel Kongresa SAD, od 10. aprila 1995. Zvanian zahtev je neposredno uruen vladi. Nismo dobili odgovor. Kasnije smo saznali da sa naim predlogom vlada nije bila ni upoznata. Zbog toga sam 1997. godine uputio pismo vladi i zamolio za odgovor u vezi naeg zahteva za povraaj imovine. Zavrio sam pismo reenicom "da je Jugoslavija jedina zemlja u Evropi koja nije pokrenula pitanje jevrejske imovine oduzete za vreme okupacije i nacionalizovane posle rata". Godinu dana posle moje posete Miloeviu i njegovog obeanja da e "Inicijativu" uputiti vladi, u dogovoru sa Aleksandrom Leblom i Aleksandrom Gaonom, objavili smo u Biltenu (oktobar 1997) informaciju koja je u to vreme jednima bila hrabrost a drugima glupost. U tekstu pod naslovom "Nevesela godinjica", prva reenica glasi: "Ovog meseca (tano 28. oktobra) navrava se godinu dana od prijema predsednika SJOJ Ace Singera kod tadanjeg predsednika Republike Srbije Slobodana Miloevia. Poto smo o tome pisali (Bilten, decembar 1996.)", citiram deo koji se odnosi na povraaj imovine: "Vladi Srbije upuen je zahtev za povratak imovine jevrejskih ustanova. Do danas nema nikakvog, ni pozitivnog ni negativnog reagovanja na taj zahtev, ak ni formalne potvrde da je primljen i da je u razmatranju." U to vreme nisam mogao pretpostaviti a ni verovati da na elaborat nije dostavljen vladi, kako je Miloevi obeao samo zato to je bio lino zainteresovan budui da je stanovao u vili Gece Kona, koji nije imao preivelih naslednika. Sticajem prilika (tada nisam bio u Beogradu) kod nas je iznenada stigla manja delegacija Svetskog jevrejskog kongresa na elu sa Izraelom Singerom. Sastali su sa Miloeviem. On je i tom prilikom obeao da e se pozitivno reiti povraaj jevrejske imovine. Posle sastanka - kako mi je ispriao Aleksandar Lebl - ukazao je Izraelu Singeru da je takvo obeanje Miloevi ve dao Aci Singeru i da nita nije uraeno. Na ovo je Singer odgovorio da on nee popustiti i da e "isterati" da se Miloevievo obeanje za povraaj imovine realizuje.
147

Koliko se seam, Branka Pavlovi, koja se detaljno bavila oduzetom imovinom Jevrejske optine Beograd, ukazala je da se neki delovi imovine u Beogradu mogu vratiti i bez donoenja posebnih zakonskih propisa. Zato smo predsednik Jevrejske optine Beograd, Brane Popovi i ja posetili predsednika grada Neboju ovia i izneli probleme opisane u "Inicijativi", posebno ukazujui na anomaliju da plaamo zakupninu "Poslovnom prostoru" za deo nae imovine u naoj zgradi. ovi je odgovorio da je to nelogino, da je on za povratak imovine, da e se zalagati da se donese takav zakon. Sloio se da on sugerie "Poslovnom prostoru" da se ubudue ne naplauje kirija za korienje prostora Jevrejskoj optini ve samo efektivni trokovi. Poslovni prostor je to prihvatio. Pored obeanja Slobodana Miloevia vezanog za povraaj imovine, treba da ukaem na jo neka od datih obeanja drugih visokih finkcionera... Krajem 1997. godine u Londonu je odrana konferencija o povraanju opljakanog zlata od Jevreja za vreme Holokausta. Pre te konferencije odran je sastanak Borda Svetskog jevrejskog kongresa. Bio sam pozvan ali nisam prisustvovao. Na osnovu napisa iz tampe, saznao sam da je na konferenciji uestvovao i Goran Mati, savezni sekretar za informisanje, koji je odrao "zapaen govor, izmeu ostalog i o povratku jevrejske imovine". Smatrao sam da je to samo opta fraza u vezi sa opljakanim zlatom od strane Nemaca. Meutim, posle nekoliko dana, iz Biltena Svetskog jevrejskog kongresa saznao sam da je, pre kongresa, odran sastanak Borda SJK, gde je Goran Mati izmeu ostalog doslovno izjavio: "Vlada Jugoslavije ini napore da povrati nezakonito konfiskovano vlasnitvo kako jevrejskoj zajednici tako i pojedincima". Ovo je za mene bilo iznenaenje, pogotovo zato to smo zahtev podneli vladi Srbije a ne Jugoslavije. Traio sam prijem kod Matia, koji je bio ministar pri Saveznoj vladi, da potvrdi autentinost objavljene izjave i da bih dobio detaljnije informacije. Primio me je posle vie urgiranja, 13. januara 1998. godine. Potvdio je da je tekst citirane izjave taan. tavie, i da e se ovo pitanje pokrenuti od strane grupe poslanika u Saveznoj skuptini.
148

Kada sam Matiu predao kopiju materijala datog Miloeviu i upuenog vladi Srbije, on je to samo pogledao i ostavio na stranu. Posle razgovora sa njim, to je objavljeno i u naem Biltenu, znajui da je on istaknuti funkcioner JUL-a i vrlo intiman prijatelj porodice Miloevi, pretpostavio sam da je sa ovim materijalom upoznat od strane Miloevia pre odlaska na konferenciju u London. Bez obzira na nastojanja Saveza i moje brojne izjave u tampi, u elektronskim medijima i prilikom raznih istupanja u vezi zahteva za povratak oduzete imovine, i bez obzira na podneti zahtev vladi - nita nije reeno. Danas se malo ko sea izjave koju su, prilikom boravka u SAD, 5. decembra 1996. u Svetskom jevrejskom kongresu dali tadanje elnici opozicije Zoran ini, Vuk Drakovi i Vesna Pei da, kada oni dou na vlast - jevrejska imovina bie vraena! Ova izjava je objavljena kod nas u nekim opoziciji naklonjenim listovima. Kao reakcija na ovu izjavu lidera opozicije, jedan vii funkcioner SUP-a upitao me je: da li Savez odrava kontakte sa opozicijom i da li su na nau sugestiju dali ovu izjavu? Odgovorio sam da odravamo zvanine odnose samo sa vlastima a ne i sa politikim partijama, da je opoziciji i iroj javnosti pitanje povraaja imovine poznato i da ja u svakoj prilici ukazujem na vanost ovog problema, to je mogla uoiti i opozicija. Kada je Zoran ini postao predsednik Skuptine grada, smatrao sam to za dobru priliku da se pokrene pitanje povratka imovine koja se nalazi u gradu poto za to nije potrebno donoenje posebnog zakona. Traio sam prijem. Predao sam i pismeni zahtev sa objanjenjima ta moe da se vrati ne ekajui zakon o povratku imovine. Tom prilikom uruio sam mu kao poklon knjigu "Istorija jevrejskog naroda" arla Etingera. Na kraju dueg i vrlo prijateljskog razgovora, govorio sam mu o mom ranijem susretu sa Slobodanom Miloeviem i sadrinom zahteva kojeg je Savez podneo vladi. Kao uzgred, podsetio sam ga na izjavu svojevremeno datu u SAD, zajedno sa Vukom Drakoviem i Vesnom Pei, o povratku imovine kada dou na vlast. ini je u ali odgovorio da sam "zlopamtilo".
149

Verujem da bi se neto i uradilo da nije dolo do smene inia sa mesta predsednika grada i da nije privremeno doao za predsednika, kao lan SPOa, prof. Boi. Zanimljivo je pomenuti da se on izjasnio da ne vidi razloge zato se velika sala ne vrati odmah Optini, ali sa napomenom: "Optini emo vratiti salu za njene potrebe, ali nemoj da ujem da se ona izdaje u zakup! Prolazim skoro svakog dana pored te zgrade pa u proveravati." Ipak, nije nita uraeno bez obzira na Boievo obeanje. Prilikom dolaska velike delegacije Svetskog i Evropskog jevrejskog kongresa na elu sa Izraelom Singerom, posetili smo Zorana inia, Vojislava Kotunicu i Vuka Drakovia. Postavljena su pitanja restitucije i nekih pojava antisemitizma. Tom prilikom ponovljena su obeanja da e vlada sigurno reiti ovo pitanje. Tokom razgovora Izrael Singer je vie puta ponovio da e od mene kao predsednika Saveza redovno traiti informisanje o realizaciji obeanja datih od strane inia i Kotunice. Nastojao sam da, i ranije i posle petooktobarskih promena, stalno istiem ovo pitanje, to najbolje ilustruju brojni intervjui i istupanja u tampi. Kao primer navodim naslovnu stranu lista "Glas" od 10. marta 2002, gde je objavljen intervju sa mnom: "Aca Singer: Naa imovina je, praktino,dva puta opljakana. Prvi oput za vreme Drugog svetskog rata, a drugi put za vreme komunistikog i socijalistikog reima. Siti smo obeanja." Brojne izjave dao sam drugim listovima i u vie emisija na tv i radiostanicama (RTS, B92, "Politika", "Vreme"...). Koliko je moje nastojanje za restituciju bilo poznato kod rukovodstva drave i ire javnosti, govori i podatak iz razgovora koji sam imao prilikom jednog prijema krajem 2002. godine. Priao mi je Zoran ini i, poto se raspitao za moje zdravlje, rekao: "Gospodine Singer, znam da ete me sada pitati ta je sa restitucijom imovine i sa antisemitizmom?" Odgovorio sam: "Tano ste pogodili. Dozvolite da postavim jedno dopunsko pitanje: kada e to biti i da li e moji unuci to doiveti?" Jo nisam zavrio pitanje a stigao je odgovor: "Ne vai unuci ve ete vi to doiveti. Pa, za vae godine vi odlino izgledate!"
150

Ovo je bio moj poslednji uzgredni razgovor s Zoranom iniem, koji je stradao 12. marta 2003. Ne znam da li bi se obeanje ostvarilo da je ostao iv. Hou da verujem da bi se neto i uradilo jer je ini shvatao znaaj ovog pitanja ne samo za jevrejsku zajednicu ve i za zemlju, to je zakljueno na poslednjem zvaninom sastanku sa njim. Pitanje povratka imovine crkvama i verskim zajednicama je ponovo aktuelizovano, poetkom 2006. godine. Na alost, i tom prilikom je dolo do nekih stavova koji su tangirali interese jevrejske zajednice. I tada sam se ukljuio, i ak doao u sukob sa jednim lanom vlade...

151

VIII ZAKON O POVRAAJU IMOVINE CRKVAMA I VERSKIM ZAJEDNICAMA

Veliki deo imovine verskih zajednica i graana nacionalizovan je posle 1945. godine. Nacionalizacijom je obuhvaen i deo imovine jevrejskih organizacija, koju su prvo opljakali nacisti i njihovi pomagai (po odluci Nedieve vlade) da bi ona kasnije bila delimino vraena pa ponovo oduzeta, tj.nacionalizovana u vreme socijalizma. Srpska pravoslavna crkva, Katolika crkva i druge verske zajednice pokrenule su akciju da im se vrati imovina nacionalizovana i oduzeta posle 1945. godine, tj. posle dolaska komunista na vlast, pri emu smo mi uvek isticali da je jevrejska drutvena i privatna imovina, za razliku od drugih pravnih i fizikih lica, opljakana jo 1941. godine. Smatrali smo da e to biti obuhvaeno Zakonom o vraanju imovine crkvama i verskim zajednicama. Na moje veliko iznenaenje, iz tampe sam saznao da je predlog tog zakona ve podnet Narodnoj skuptini na usvajanje i da se predvia vraanje imovine oduzete posle 1945. godine, a ne i one oduzete Jevrejima 1941. Odmah sam pozvao ministra vera Radulovia da protestujem zbog takvog teksta predloga Zakona. Ministar mi je saoptio da podneti predlog Zakona nije onaj koji je raen u Ministarstvu vera ve je predlog radio ministar za odnose sa inostranstvom Milan Parivodi. S njim sam odmah pokuao da stupim u vezu, ali bez uspeha, jer sam iz njegovog kabineta dobio odgovor da je odsutan. Zato sam, 9. maja 2006, nae primedbe na tekst predloga Zakona (pismo broj SE-194) uputio ministru Parivodiu, predsedniku Narodne skuptine Predragu Markoviu, Ministarstvu vera, Ministarstvu pravde, predsedniku Republike Vojislavu Kotunici. Takoe, o sadraju pisma sam telefonski obavestio predsednika Skuptine Predraga Markovia, mog dugogodinjeg poznanika. Jedino sam od njega, ve 10.maja 2006, dobio zvanini odgovor, u kome me obavetava da je sa sadrajem mog dopisa upoznao sve poslanike grupe. Citiram deo njegovog pisma: "Zahvaljujem Vam se na pismu i iznetim
152

sugestijama i koristim priliku da istaknem da sam, kao to ste, pretpostavljam, upoznati, izuzetno zainteresovan da se pitanje denacionalizacije i restitucije razrei na pravedan i legalan nain, te sam uveren da e i vraanje imovine jevrejskim optinama i organizacijama na adekvatan nain biti reeno. Ako ne zakonskim reenjem koje je sada na dnevnom redu sednice Narodne skuptine, onda svakako reenjima ije je usvajanje neophodno u narednom periodu." O svim ovim dogaajima obavestio sam dr arka Koraa, poslanika u Narodnoj skuptini, da bi, ukoliko doe do razmatranja ovoga zakona, raspolagao potrebnim informacijama. Na alost, u Skuptini nisu razmatrane nae primedbe, ali je izvan Skuptine dolo do otre diskusije i sukoba izmeu ministra Parivodia i Koraa, u jednoj vrlo gledanoj televizijskoj emisiji ija je tema bila upravo odgovornost Nedieve vlade. U raspravu sam se i ja naknadno ukljuio, putem tampe. U emisiji je dr arko Kora istakao da je Nedieva vlada, moda i pod uticajem Nemaca, donela antijevrejske zakone, pa i onaj o oduzimanju jevrejske imovine koji se, ako se Zakon primeni samo na imovinu oduzetu od 1945. godine, na izvestan nain amnestiraju i odobravaju propisi doneti poetkom rata. Na to je Parivodi vrlo otro reagovao, poruivi Korau da treba da stane mirno kada govori o generalu Nediu, koji je spasao veliki broj pripadnika srpskog naroda. Kora je odgovorio da, ako neko misli da se mora stajati mirno pred generalom Nediem, onda je logino da on nema negativan stav prema odlukama Nedieve vlade iz 1941. godine, dodavi da, ako se neko zalae za restituciju samo od 1945. godine, onda on podrava antisemitske, rasne i nacionalistike zakone. Parivodi je, izmeu ostalog, izjavio da je razgovarao sa jevrejskom zajednicom i da je to to je Jevrejima oduzeta imovina "vrlo ozbiljan problem". Nakon emisije, brojni novinari, domai i strani, traili su da komentariem njen sadraj, posebno stavove Parivodia i Koraa o oduzetoj jevrejskoj imovini. U novosadskom "Dnevniku" sam, detaljno govorei o problemu restitucije, rekao i da je vie nego sporna tvrdnja ministra Parivodia da je kontaktirao sa jevrejskom zajednicom jer to, naprosto, nije tano, osim
153

ako ministar pod tim ne podrazumeva pismo koje mu je jevrejska zajednica poslala a na koje nije odgovorio. U pomenutom lanku, navedene su i ove moje rei: "... Ne pada mi na pamet da ustanem na pomen imena Milana Nedia. Ne samo to je Nedieva kvislinka vlada zduno pomagala Nemcima u "konanom reenju jevrejskog pitanje" i donela odluku o oduzimanju jevrejske imovine, nego je sam Milan Nedi uradio neto to od njega niko nije ni traio. Naime, meu oficirima koji su posle Aprilskog rata pali u zarobljenitvo, bilo je i onih jevrejskog porekla. Naalost, lino je Nedi insistirao kod Nemaca da se Jevreji izdvoje da ne bi zarazili Srbe. Sutinu lanka objavljenog u "Dnevniku", naroito deo u vezi sa izjavom ministra Parivodia i moj odgovor njemu, objavila je i "Politika" 3. februara 2007, i to na osnovu informacije agencije "Beta". Vest su potom objavile i druge novine. Na moje veliko iznenaenje, posle nekoliko dana, Parivodi me je pozvao telefonom (osim to sam znao da je vrlo znaajan politiar Kotuniine stranke, nisam ga lino poznavao). Uobiajenom frazom pitao me je za zdravlje. Oekivao sam da e reagovati na moje izjave u tampi. Meutim, najljubaznijim glasom me je upitao ta mislim o tome da se u Zakon unese formulacija da se "imovina vraa i onima kojima je oduzeta u vezi sa njihovim rasnim poreklom, verom i politikim stavom (ovo je bila formulacija koja ne spominje Jevreje iako se praktino odnosi samo na njih jer je samo njima oduzeta imovina 1941. godine). U principu, ova dopuna bila bi za nas zadovoljavajua. Traio sam da nam dostavi i tekst dopune Zakona kako bih ga predoio Izvrnom odboru Saveza. Na njegovo insistiranje, rekao sam da verujem u pozitivan odgovor Saveza, ukoliko sadraj izmene bude u saglasnosti sa naim pismom upuenim njemu jo 9. maja 2006. godine. Razgovor smo zavrili kao da smo, u najmanju ruku, dugogodinji prijatelji. Nije reagovao na moju ocenu o Nediu. Akciju za povraaj jevrejske imovine pokrenuo sam i formalnim zahtevom upuenim Vladi Srbije 18. novembra 1996. godine. Na reenju sam insistirao sve do kraja svog mandata, ali, do danas, krajem 2009, kad piem ova seanja, to pitanje nije reeno.
154

IX RAtNO StANJE Krizni tab, evakuacija u Budimpetu, aktivnosti u zemlji i inostranstvu

Nema sumnje da su najznaajniji dogaaji za nau jevrejsku zajednicu (posle Holokausta) bila zbivanja za vreme i posle raspada Jugoslavije. Posle traginih dogaaja u Bosni i Hercegovini i evakuacije preko 1200 naih sunarodnika iz Bosne, koji su prihvaeni u Beogradu, jevrejsku zajednicu Srbije, kao i sve graane Srbije, pogodile su mnoge nedae: blokada, sankcije, inflacija, bombardovanje... Pojedinci, optine i Savez morali su da se snau u tim okolnostima. Najtei period bio je od druge polovine 1998. do jula 1999. godine. Sve sloenije politike prilike, naroito na Kosovu, i komplikacije u meunarodnim odnosima ukazivale su na ozbiljnu situaciju koja moe posebno da pogodi nau zajednicu. Imajui na umu iskustva iz ranijih zbivanja u Bosni, smatrao sam da se treba blagovremeno pripremiti za eventualnu slinu situaciju. Ovu ideju razmotrio sam, novembra 1998. godine, sa Miom Davidom, orem Hajzlerom, Aleksandrom Leblom i Avramom Izraelom, sa kojima sam se najee konsultovao o raznim pitanjima. Ta neformalna grupa inila je budui krizni tab, kome se prikljuio i Aleksandar Ajzinberg, tadanji predsednik Jevrejske optine Beograd. Uglavnom smo razmatrali pitanja za koja je trebalo imati reenja ako doe do neeljenih dogaaja: kontakti sa optinama, evakuacija dece, ena i starijih, poslovanje Saveza ako izabrani organi ne budu mogli da funkcioniu, finansijska pitanja, naini obavetavanja lanstva itd. Prihvaeno je da se za izvrenje ovih zadataka formira krizni tab, to je i uinjeno novembra 1998. godine. Da bi se olakali kontakti u kriznim situacijama, Avram Izrael je sastavio "ifarnik". Predloeno je da se ifre razmene sa optinama i rukovodeim lanovima kako bi se koristile u odreenim situacijama - mada se nisu koristile jer se za to nije ukazala potreba.
155

Razvoj politike situacije u zemlji sve vie je brinuo lanove nae zajednice pa me je vei broj njih pitao: ta Savez misli da preduzme ako doe do neeljenih dogaaja? Ista pitanja postavljali su i predsednici optina. O svim pripremama, iz razumljivih razloga, nismo mogli uvek obavestiti lanstvo zajednice. Na Godinjoj skuptini Saveza, odranoj 20. decembra 1998. godine, raspravljalo se o aktuelnoj politikoj situaciji i osnivanju kriznog taba. Smatrali smo da je najbolje da se lanstvo informie preko Biltena, koji prima svaka jevrejska porodica. U januarskom broju, u prikazu rada Skuptine, navedeno je: "U uvodnom izlaganju, predsednik Saveza Aca Singer govorio je o trenutnoj politikoj i ekonomskoj situaciji u zemlji. Pri tome, naveo je sledee: prilike su ozbiljne jer su sankcije meunarodne zajednice pootrene, stanje na Kosovu se pogorava a raspored politikih snaga na domaoj sceni zabrinjava. Kao preventivu, zajednica je formirala telo koje e pratiti zbivanja na irem planu i predlagati reenja..." Ovim, malo ublaenim tekstom, nae lanove smo obavestili o situaciji i formiranju tela koje je u stvari bilo krizni tab. O sastancima taba nisu voeni zvanini zapisnici. Jedino je Mia David vodio beleke o formalnim i neformalnim sastancima, koji su esto bili samo dogovori izmeu Mie Davida, Aleksandra Lebla, ora Hajzlera, Aleksandra Ajzinberga i mene. Razmatrajui mogunost bombardovanja, smatrali smo da bi trebalo pripremiti evakuaciju starijih i bolesnih, dece i ena. Najblia odredita bila su podruja Maarske, Rumunije i Bugarske. Poto sam do detalja bio upoznat sa ulogom Dointa u svojevremenoj evakuaciji iz Bosne, naroito u finansiranju te operacije (lino sam sklopio ugovor i platio sredstvima Dointa trokove aviona Vojske Jugoslavije za evakuaciju ljudi iz Sarajeva), i injenicom da Doint snosi najvei deo trokova boravka izbeglica iz Bosne u Srbiji, predloio sam da informiemo njihove predstavnike o naim namerama. Dogovorili smo sa Bar Hajimom da se delegacija Saveza sastane sa njim u Budimpeti. Ocenili smo da bi njegov dolazak u Beograd bio vrlo rizian. Telefonski smo ga obavestili o ciljevima susreta.
156

Sastanku u Budimpeti, marta 1999. prisustvovali smo ore Hajzler, Aleksandar Ajzinberg i ja. Tokom razgovora, koji je trajao celo vee, detaljno smo ga informisali o situaciji i naem planu za eventualnu evakuaciju. Postavili smo i konkretno pitanje: da li moemo raunati na pomo Dointa poput one koju su pruali prilikom evakuacije Jevreja iz Bosne? Osim finansijskog uea, radilo se i o eventualnoj pomoi predstavnitva Dointa u Budimpeti. Znali smo da je predstavnitvo vrlo organizovano i da ima vei broj slubenika. Odgovor na to pitanja nismo dobili. tavie, na moje pitanje ta on lino misli i ta e predloiti svojoj centrali, Bar Hajim je odgovorio da bi Doint eventualno finansirao trokove Jevreja koji bi se iselili u Izrael. Ljutito sam reagovao i rekao da to radi Sohnut i da za to nije potrebna njegova pomo. Hajzler je predloio da prekinemo sastanak kako bi se Bar Hajim mogao konsultovati sa svojom centralom. Traio sam da narednog dana dobijemo konkretan odgovor da bismo znali na emu smo. Ujutro, za vreme doruka, opet je poelo Bar Hajimovo "filozofiranje". Na moje insistiranje da dobijemo jasne odgovore na konkretna pitanja, odgovorio je da pomo Dointa ne dolazi u obzir. Na pitanje: da li je to zvanian odgovor Dointa ili njegov lini stav, odgovorio je: "Ja sam zvanini predstavnik Dointa za Jugoslaviju." Nisam zavrio doruak, ve sam naglo ustao i pruio ruku Bar Hajimu i, uz Hajzlerov prevod, saoptio da mi je njegov diplomatski odgovor jasan i da nemamo ta dalje da priamo. Hajzler i Ajzinberg, razoarani odgovorom, pitali su: ta sada? Rekao sam da idemo u Maarski savez da se posavetujemo sa njihovim rukovodiocima. Gustav Zoltai se zaudio kada smo se nenajavljeni pojavili. Sa predsednikom dr Feldmajerom i izvrnim predsednikom Zoltajiem godinama sam bio u prijateljskim odnosima. Ukratko sam ga informisao o naoj situaciji i sadraju razgovora sa Bar Hajimom i istakao da ne razumemo zato u ovoj situaciji ne moemo da raunamo na pomo Dointa. Zato elimo da ujemo njegovo miljenje i savet za ovu nau sloenu situaciju. Pitao sam ga kakvi su njegovi odnosi sa
157

Dointom, posebno sa predstavnitvom te organizacije u Budimpeti? Njegov odgovor nas je vie nego iznenadio. Saoptio je da nam oni stoje na raspolaganju bez obzira na stav Dointa, da e se odmah postarati da se obezbede smetaj i ishrana, da to pre javimo broj lica koja mislimo da evakuiemo u Budimpetu. Odmah je pozvao jednog od svojih saradnika da ispita mogunosti za prihvat evakuisanih iz Srbije. Zahvalili smo mu na brzom reagovanju i istakli da smo doli samo po savet, a on je predloio konkretno reenje. Izjavio sam da e Savez podneti sve trokove boravka u Budimpeti, bez obzira na uee Dointa. Zoltai je odgovorio da nije vreme da govorimo o novcu i da je vano da smo nali reenje. Dogovorili smo se da odravamo svakodnevne telefonske kontakte. Dobili smo imena i telefone njegovih saradnika, a ja sam dao imena odgovornih u Beogradu zaduenih za ovu akciju. Posle razgovora, Hajzler i Ajzinberg su se udili kako sam bio tako odluan kada sam izjavio da e Savez platiti sve trokove? Moj odgovor je bio kratak: u krajnjem sluaju, platiemo iz sredstava u vajcarskoj. Po dolasku u Beograd, odrali smo sastanak kriznog taba. Poelo je anketiranje lanstva za organizovani odlazak. Za tehniki deo, angaovanje autobusa i ostalo, bio je zaduen Miroslav Grinvald, koji je ukljuen u krizni tab. Kontakte sa Maarskim savezom odravali smo, svakodnevno, Hajzler i ja. Po povratku iz Budimpete, posetio sam maarskog ambasadora u Beogradu, Tota i obavestio ga o naem planu evakuacije i sporazumu sa Maarskim savezom. Zamolio sam ga da o tome obavesti svoju vladu da ne bi dolo do eventualnih komplikacija na granici. Saoptio mi je da e on, verovatno, napustiti Beograd. Dao mi je svoje brojeve telefona (slubenog u Ministarstvu spoljnih poslova i privatnog mobilnog) da ga, ako bude problema, slobodno pozovem kako bi on intervenisao (nije bilo potrebno jer je Maarski savez sva pitanja reio sa maarskim vlastima). Krizni tab je, na osnovu dobijenih ovlaenja, delovao u ime svih organa Saveza i svoja saoptenja i informacije potpisivao je kao "Savez jevrejskih optina Jugoslavije", koji je tada funkcionisao pod tim imenom.
158

Prvo saoptenje posle poetka bombardovanja objavljeno je 28. marta 1999. godine. Oko njegovog formulisanja dogovorali smo se Mia David, Aleksandar Lebl i ja. Bilo je namenjeno domaoj i stranoj javnosti. U njemu smo istakli da je upueno vladi Izraela, Svetskom i Evropskom jevrejskom kongresu. Deo tog saoptenja glasi: "Savez jevrejskih optina Jugoslavije osuuje ruilake napade snaga NATO. Bombardovanje pogaa sve graane Jugoslavije, ukljuujui i Jevreje jer i mi smo deo graana Jugoslavije. Bombe i rakete ne biraju rtve po nacionalnom i verskom merilu. SJOJ i lanovi jevrejske zajednice Jugoslavije osuuju bombardovanje, zalau se za njegovo trenutno zaustavljanje i mirno politiko reenje Kosova, uz garanciju za punu ravnopravnost svih graana i svih nacionalnih, etnikih i verskih zajednica, za najvii stepen autonomije i za nepromenjivost bilo kojih granica silom." Ovo saoptenje je delimino ili u celini objavljeno u domaoj i inostranoj tampi. Apel smo uputili i vladi Izraela, ukazujui da su "nai lanovi, zajedno sa drugim graanima Jugoslavije, izloeni vazdunim udarima NATO snaga i zahtevaju da vlada Izraela iskoristi svoj uticaj da se ti napadi zaustave..." Posebno bih ukazao na saoptenje Saveza od 4.aprila 1999. godine u vezi sa bombardovanjem NATO snaga kada je, 2. aprila, razoren stari most na Dunavu, u Novom Sadu. Istakli smo da su u blizini tog mosta 21-23. januara 1942. godine maarski faisti ubili i bacili pod led 1219 ljudi, od kojih 809 Jevreja. Slino saoptenje izdala je i Jevrejska optina Novi Sad. Aleksandar Lebl je sva saoptenja prevodio na engleski kako bi bila upuena na brojne adrese u inostranstvu. (Ukazujem i na jedan udan dogaaj u vezi sa Bar Hajimom, koji je traio od Saveza informaciju o detaljima oteenja mosta i posledicama. Ovo njegovo neobino interesovanje izazvalo je nau reakciju. Lebl mu je vrlo otro odgovorio da emo, ukoliko se i ubudue bude interesovao za neto to nije u njegovoj nadlenosti, kao to je gde je i kako oteen most, obavestiti vostvo Dointa.)
159

Apel za mir uputili smo i 5. aprila. Citiram ga u celini: "Hiljadugodinje patnje jevrejskog naroda daju nam posebno pravo da apelujemo na sve koji mogu neto da uine da se mir to pre uspostavi na tlu Jugoslavije. Nevine rtve i razaranja, masovni egzodusi i patnje nisi dostojni kraja 20. veka. oveanstvo ne moe da ivi normalno i zadovoljno ako ljudi na jednoj teritoriji krvare. Zaustavite rat sada. Sa istom silinom krenite ka miru koji e omoguiti da ljudi na ovom delu zemlje ive, rade, stvaraju i sanjaju u miru i prijateljstvu." Naalost, svi apeli za obustavljanje bombradovanja i mirno reavanje problema nisu delovali, ali i danas ilustruju stavove zajednice u tom stranom periodu nae istorije. Saoptenje br. 3, iz aprila 1999, po sadraju je polemino jer se bavi reakcijama na istupe nekih jevrejskih organizacija i pojedinaca. Naime, u domaoj javnosti, tampi i elektronskim medijima, lansirane su vesti da su ameriki Jevreji glavni inicijatori napada na Srbiju, da su neke jevrejske organizacije u svetu stale iza bombardovanja i da ovdanji Jevreji i Izrael ne reaguju na napade na Srbiju. Na te klevete smo u tom saoptenju opirno i dokumentovano odgovorili. Reeno je, na primer, da su u Izraelu, 24. i 25. marta, Jevreji demonstrirali protiv napada NATO-a pred Britanskom ambasadom u Tel Avivu. Te demonstracije nastavljene su 27. marta, kada su uoene parole kao to su: "Kosovo je srpski Jerusalim", "Kosovo danas - Jerusalim sutra". Posebno smo istakli govor poznatog novinara i narodnog poslanika Tomija Lapida na demonstracijama u Tel Avivu u prilog Srbije i protiv bombardovanja. Na optube da su neke jevrejske organizacije podrale bombardovanje, u naem saoptenju se kae: "SJOJ istie da niko, bez obzira na poloaj, nije ovlaen da govori u ime svih petnaestak miliona Jevreja na svim kontinentima, ili u ime svih blizu pet miliona Jevreja Izraelaca, koji imaju razliita miljenja o zbivanjima i problemima. SJOJ je vladi Izraela, Svetskom i Evropskom jevrejskom kongresu uputio zahtev da iskoriste svoje uticaje u cilju obustave bombardovanja Jugoslavije od strane snaga NATO-a i da se zaloe za mirno politiko reenje problema Kosova."
160

Pomenuti dokumenti, a naroito moj intervju za "New York Times" i "International Herald Tribune", objavljen 9. i 10. aprila 1999. godine, kao i na internetu, poveali su interesovanje za dogaaje u Srbiji, a posebno za poloaj i rad jevrejske zajednice. Zbog poveanog interesovanja, Aleksandar Lebl je sainio informaciju na engleskom jeziku o poloaju jevrejske zajednice u Jugoslaviji i delatnosti Saveza jevrejskih optina kao i o Jevrejskom istorijskom muzeju u Beogradu, Humanitarnoj apoteci, i poseban izvetaj Saveza Svetskom jevrejskom kongresu o radu kriznog taba. Kompleti tih materijala dati su svim zainteresovanim novinarima, uz preporuku da se za dalje informacije obrate meni kao predsedniku Saveza. Lebl je to napisao jer su se u tampi pojavile neke izjave i komentari koji nisu odraavali stavove Saveza i nae zajednice. Pomenuti intervju je dobio veliki publicitet u svetskoj tampi, a delimino i u naoj. Sam naslov bio je vrlo upadljiv i glasio je "ovek iz Beograda koji je preiveo Auvic sada strahuje od NATO bombi". U lanku, novinar Stiven Erlanger saeto prenosi razgovor sa mnom i delimino citira moje rei. Opisuje kako sam zbog bombardovanja napustio svoj stan, iznosi podatke o posledicama Holokausta u Srbiji sa konkretnim brojevima rtava, objanjava razloge evakuacije, porast nacionalizma, pojave antisemitizma kojih je manje nego u drugim zemljama, pie o eelju i reakciji na izjave nekih amerikih politiara koje ovdanja javnost smatra za Jevreje, o optoj zloupotrebi pojma "genocid", o tome da sukobljene strane (Srbi, Albanci), ali i Amerikanci manipuliu tim terminom, tj. da se stradanje svake strane u sukobu izjednaava sa stradanjem Jevreja. Iz tog teksta izdvajam moje doslovno navedene rei koje su izazvale dosta razliitih reagovanja: "Amerikanci kau da predsednik Slobodan Miloevi koristi nesrazmerno veliku silu za borbu protiv OVK, i to je tano, kae on. Ali, sada su Amerikanci ti koji su nesrazmerni u svojim akcijama, u svom kriminalnom korienju sile, koji ne prave nikakve razlike. Ali ova zloupotreba sile e se vratiti Sjedinjenim Amerikim Dravama kao bumerang. Oni ovde ubijaju politiki pluralizam i time ine velike usluge ovdanjem reimu.
161

Sa sadrajem objavljenog intervjua upoznat sam u Budimpeti 12. ili 13. aprila, kada je tekst objavljen na internetu. Odtampani tekst mi je dao jedan funkcioner Maarskog saveza. ore Hajzler mi je preveo ta pie i komentarisao da nije trebalo da ocenim i osudim stav Miloevia jer je to zvanian stav vlade". Posle je u ali, ali mislei ozbiljno, rekao: Ako Miloevi sazna ta si izjavio, valjda te nee uhapsiti. Pa, vi ste kolege bankari... Posle Hajzlerove primedbe na moj raun, nisam se uplaio, ali sam se zabrinuo i prebacio sebi to sam izgovorio citirane reenice (moja stara greka to na umu to na drumu). Po povratku u Beograd, video sam da je u pojedinim listovima objavljen samo onaj deo intervjua gde sam osudio ameriko bombardovanje kao kriminalni akt, a o mojoj kritici Miloevia nije bilo rei. Posle prvog susreta sa Bar Hajimom u Budimpeti, prvo to je izgovorio bilo je pitanje: zato sam u tampi Amerikance nazvao kriminalcima? Odgovorio sam da nisam tako rekao niti je tako napisano i da paljivo proita tekst, u kojem tvrdim da je bombardovanje za nas bilo i ostalo kriminalni akt. Nastavak dijaloga nije bio nimalo prijateljski. Podsetio sam ga na na poslednji susret u Budimpeti i njegov stav u vezi sa evakuacijom. Meutim, za mene je bila daleko znaajnija reakcija Izraela Singera. On mi je, kao generalni sekretar Svetskog jevrejskog kongresa, inae izraziti eksponent amerike politike, estitao na intervjuu i onome to sam rekao o bombardovanju. Pozitivne pismene ocene o mojoj izjavi dole su i od Svetskog kongresa sa potpisom Naftalija Levija, biveg ambasadora drave Izrael, tada potpredsednika komisije SJK za restituciju. Piui seanja vie puta sam ukazao da ona nemaju za cilj da budu sveobuhvatna istorija. Neki delovi odnose se na line doivljaje koje elim da zabeleim jer su moda karakteristini za periode koje opisujem. Tako, na primer, u ve citiranom lanku doslovno pie i da sam bio "primoran da napustim svoj komforni stan u Sarajevskoj ulici, u neposrednoj blizini bombardovanog Ministarstva unutranjih poslova jer sam znao da je pomenuta zgrada meta bombardovanja.
162

U citatu je tano opisan taj dogaaj osim to nisam rekao da sam znao da e biti bombardovana ve sam samo "pretpostavio". To je jedina znaajnija greka u tom lanku. Sada i neto lino: nekoliko dana pre bombardovanja, preselili smo se u stan moje tate u Gvozdievoj ulici, gde su okolo bile samo male porodine kue pa smo pretpostavljali da nee biti cilj bombardovanja. Tano je, kako pie u lanku, da je kao posledica bombardovanja Ministarstva oteen i na stan. Razbijena su prozorska stakla, naeno je kamenje koje je doletelo tokom bombardovanja Ministarstva unutranjih poslova.. Posle objavljenog lanka imali smo jo jednu selidbu. Preselili smo se u stan Eve avi, moje prijateljice iz detinjstva, koji se nalazi na dva minuta hoda od sedita Saveza. Smatrali smo da taj deo grada nee biti bombardovan poto u blizini nije bilo nijednog vojnog ili policijskog objekta. Blizina stana olakala mi je da svakog dana, pre i posle podne, a esto i uvee, budem u prostorijama Saveza. Moja supruga Milica svakodnevno je obilazila na stan u Sarajevskoj da vidi da li je bilo novih posledica bombardovanja. Opisani dogaaji odnosili su se uglavnom na mene ali na neki nain daju sliku o zbivanjima za vreme bombardovanja. Posle neuspelih razgovora sa Bar Hajimom i naeg dogovora sa Gustavom Zoltaijem iz Maarskog saveza, po povratku u Beograd, obavljeno je anketiranje i sastavljanje spiska lica za evakuaciju. Prioritet su imali omladinci, mlaa deca sa majkama, stariji i bolesni lanovi zajednice. Pokuao sam da uspostavim vezu sa najderom, glavnim funkcionerom Dointa u SAD, kako bih dobio njegov konaan stav o traenoj pomoi. Nisam uspeo. To nije uspelo ni Mii Davidu, koji je od slubenika na telefonskoj centrali dobio lakonski odgovor: "Javite se Bar Hajimu." Imali smo utisak da u Dointu jo nije doneta odluka i da zato izbegavaju razgovor na ovu temu. Zato sam pozvao telefonom generalnog sekretara Evropskog jevrejskog kongresa u Parizu, Sera Cvajgenbauma. (Sa njim sam bio vie nego u prijateljskim odnosima. Naime, prilikom jednog "sukoba" izmeu njega i Izraela Singera, sa kojim sam isto tako bio u vrlo dobrim prijateljskim odnosima, podrao sam Cvajgenbauma.
163

Moda ovde nije mesto, ali mislim da treba da opiem udne odnose izmeu Svetskog i Evropskog jevrejskog kongresa. U to vreme, Svetski jevrejski kongres uglavnom je izdravao Evropski kongres, tako da su funkcioneri Svetskog kongresa esto imali vrlo arogantan stav prema funkcionerima Evropskog jevrejskog kongresa, a naroito prema Seru Cvajgenbaumu. Takvo moje dranje Cvajgenbaum je posebno cenio.) Mogao sam neposredno pozvati i Izraela Singera da Svetski jevrejski kongres obavestim o naoj situaciji i stavu Dointa, kako ih je izrazio Bar Hajim u Budimpeti, kao i o tome da nismo uspeli da uspostavimo kontakt sa rukovodstvom Dointa. Svetski jevrejski kongres bi sigurno neto preduzeo i intervenisao u naem sluaju. Ipak, odluio sam da to uinim preko Cvajgenbauma a da on o tome informie Svetski kongres. Ne seam se datuma kada sam, u telefonskom razgovoru, obavestio Cvajgenbauma o situaciji kod nas i ta smo sve preduzeli. Znam da me je ve sledeeg dana pozvao i izrazio elju da se odmah lino sastanemo u Budimpeti. Odgovorio sam da emo Hajzler i ja za dva dana biti u Budimpeti i da nas moe nai u hotelu "Park", gde su bili smeteni evakuisani Jevreji. U najsveijem seanju mi je dolazak Sera Cvajgenbauma. Bilo je vreme ruka, na kojem je bilo oko 250 naih lanova. Cvajgenbaum je bio dirnut gledajui majke sa decom i stare koji su se nali u Budimpeti. Cvajgenbaum, Hajzler i ja seli smo za sto u susednoj prostoriji. Na moje najvee iznenaenje, bez ikakvog uvoda, Cvajgenaum je iz svoje tane izvadio dva svenja novanica i rekao: "Doneo sam vam 20.000 dolara, kao prvu pomo. Videemo za dalje." Pitao sam da li je to od Svetskog jevrejskog kongresa jer znam da Evropski kongres nema ni prebijene pare. Na nae iznenaenje, saoptio je da je to dobio od Rusa, ali nije precizirao da li su dolari od Ruskog saveza ili nekog bogatog ruskog Jevrejina. Zahvalili smo mu na zalaganju i predloili da se novac, umesto nama, preda Maarskom savezu koji je do tada pokrivao trokove izdravanja naih lanova. Kazali smo i da se oekuje dalji dolazak Jevreja iz Srbije.
164

Cvajgenbaum je bio iznenaen odbijanjem da primimo doneti novac. Rekao je da potpiemo prijem novca a da je naa stvar kako emo njime raspolagati. Na Hajzlerovo i moje insistiranje da se novac neposredno preda Maarskom savezu, on je u ali rekao: "Ovo je prvi put da Jevrejin nee da primi novac ve kae da se, umesto njemu, da drugome!" Otili smo u Maarski savez, gde je novac njima neposredno uruen. U svoje ime i u ime naeg Saveza, pismeno sam se zahvalio za primljenih 20.000 dolara. Samo to sam potpisao zahvalno pismo i pozdravio se sa Cvajgenbaumom, pojavio se ovek koji se predstavio kao dr Izrael Sela, direktor Dointa u Budimpeti. eleo je da razgovaramo. Na poetku je pohvalio nau akciju i odluku da primljeni novac predamo Maarskom savezu, rekavi da je to lep gest sa nae strane. Seam se da sam ga prekinuo ironinom reenicom: "Ima jo jevrejskih organizacija u svetu koje izraavaju solidarnost prema Jevrejima koji su zapali u teku situaciju." Sela je odgovorio: "Znam na ta ciljate. Shvatam vas, ali ja elim da me upoznate neposredno sa celokupnom problematikom. Spreman sam da pomognem." Znam da mi je ore apnuo da budem malo umereniji jer direktor Dointa u Budimpeti na razgovore sa nama sigurno nije doao na svoju inicijativu. Izgleda da je Sela pretpostavio ta mi je ore rekao pa je nastavio kako ja njega ne poznajem, ali da on mnogo zna o meni, da me u centrali Dointa cene itd. Dugo smo razgovarali. Znao je za na razgovor sa Bar Hajimom, za to da smo molili Doint za finansijsku pomo i pomo predstavnitva u Budimpeti. Naveo je da njegovi saradnici ve na odreeni nain koordiniraju sa Maarskim savezom. to se tie finansiranja, sigurno e se nai neko reenje. Nisam mogao a da ne pitam: da li je odgovor Bar Hajima na nau molbu bio njegov lini stav ili zvanini stav centrale Dointa? Nisam dobio jasan odgovor ve je, uz osmeh, diplomatski rekao da bi "u konkretnom sluaju, on drugaije reagovao na na zahtev". Posle dueg razgovora, ore i ja smo konstatovali da se Sela ne moe porediti sa Bar Hajimom i da je "pravi ovek", koji shvata probleme i kao ovek
165

i kao predstavnik organizacije koju zastupa. Dalji dogaaji su potvrdili da je na prvi utisak o njemu bio taan. Naime, on je, sa saradnicima iz Dointa, vrlo aktivno uestvovao u pruanju pomoi i u sveukupnim zbivanjima sa naima u Budimpeti. Zvaninu odluku Dointa o pomoi, finansijskoj i drugoj, saoptio mi je Bar Hajim u Budimpeti, 12. ili 13. aprila. Napominjem da je, jo pre te odluke, krizni tab odluio da sve trokove u vezi sa evakuacijom knjii na poseban raun jer su to bili izdaci van redovnog budeta Saveza. Tako su oni knjieni na raunu pod ifrom "Pesah". Bar Hajim se kasnije u Budimpeti sloio da to i ubudue inimo, s tim da izdaci knjieni na ovaj konto ne terete redovnu godinju dotaciju Dointa Savezu. Zahtevalo bi mnogo prostora da opiem organizaciju boravka lanova nae zajednice u Budimpeti. Najbolji i detaljan opis sadri izvetaj Ide Labudovi. Ona nije od poetka bila u Budimpeti ve je dola nekoliko dana posle prve evakuacije, kada je krizni tab ocenio da je nuno da jedan slubenik bude upuen u Budimpetu kako bi uestvovao u organizaciji ivota i rada i bio stalna veza sa kriznim tabom. Zato kao celovita informacija mogu da slue tekstovi objavljeni u Biltenima br. 6 i 7. Meutim, u tim opisima nije navedena pozadina nekih dogaaja poto piscu tih lanaka nije bila poznata. Istina, kao dnevniki zapis spominje se da su Aca Singer i ore Hajzler "vodili odreene razgovore", ali o sadrini i pozadini nema rei. Treba dati objanjenje u vezi sa zapisom iz objavljenog dnevnika, datiranim 10. aprila 1999. Citiram jedan deo: "Sastanci u vezi puta u Izrael se sada ve svakodnevno odravaju zbog velikog interesovanja i estih promena situacija i mogunosti pojedinaca." Ve 14. aprila, konstatovano je: "Uvee smo ispratili prvu grupu mladih u Izrael." O emu se radilo? Po dolasku u Budimpetu, predstavnici Sohnuta obavestili su me o programu po kojem bi se deo evakuisanih iz Budimpete uputio u Izrael. Pozdravio sam tu ideju s primedbom da je za maloletne, kojih je bilo dosta, potrebna saglasnost roditelja.
166

Mislim da je to bilo 10. aprila kada su me iz Sohnuta pozvali da hitno doem jer su iskrsli neki administrativni problemi oko putovanja naih lanova u Izrael. Zatekao sam u kancelariji direktora Gilada Eliezera. Bio je veoma uzbuen jer su nastali problemi oko viza za one za koji ne prave aliju. Rekao je da konzulat u Budimpeti nema ovlaenja da izda vize jer je za graane Srbije nadlean konzulat u Beogradu. Saoptio sam da u Beogradu, zbog ratnog stanja, ne radi Izraelska ambasada, odnosno da konzularna sluba ne funkcionie, da je konzulat do sada bez daljeg izdavao vize na osnovu pisma Saveza, u kojem smo potvrivali da je podnosilac zahteva Jevrejin, lan ili prijatelj optine. Prisustvovao sam brojnim telefonskim razgovorima izmeu Gilada i ambasade, gde je pominjano i moje ime. Naime, Gilad mi je saoptio da je obavestio konzulat da sam u Budimpeti. Objasnio sam mu postupak izdavanja viza u Beogradu i rekao da konzulat o mojoj kompetenciji moe da se informie kod g. Barkaija, iz Izraelskog ministarstva unutranjih poslova, koji je vie puta od mene traio informacije o jevrejskom poreklu pojedinaca koji su eleli da se usele u Izrael. (Kuriozitet je da se nikada lino nisam upoznao sa Barkaijem. Posle prvog telefonskog razgovora, koji je poeo na nemakom, ja sam na osnovu njegovog akcenta ocenio da je on poreklom iz Maarske, pa sam preao na maarski. Prilino ga je iznenadilo to da predsednik Saveza Srbije govori maarski. Ispriali smo jedan drugom svoje biografije. Izgleda da je naroito bio dirnut kada sam govorio o svom ivotu za vreme Holokausta. Kada sam pomenuo Auvic, rekao je da je tamo stradala njegova porodica. Tako smo uspostavili "telefonsko" prijateljstvo pa je i budue informacije, to se tie jevrejskog porekla, dobijene od mene, prihvatao kao verodostojne.) Posle telefonskog razgovora, konzulat je traio da potpiem potvrdu da je podnosilac zahteva za vizu "Jevrejin". Gilad je molio da to uinim u ime Saveza, kako to konzulat trai. Predloio sam da formulacija bude "da se podnosilac zahteva smatra za Jevrejina po zakonu u useljenju u Izrael (alija)".
167

Nisam mogao da potpiem da su po Halahi svi Jeveji za koje je traena potvrda. Konano, ova formulacija je prihvaena. Odmah se pristupilo umnoavanju formulara sa ovim tekstom za one koji su bili predvieni za odlazak u Izrael. Predloio sam da se dotampa jo formulara koje u blanko potpisati jer sam siguran da e ih Sohnut pravilno koristiti. Giladu se svideo moj predlog sa blanko potpisom pa je rekao da smo "nadmudrili" izraelsku birokratiju. Bilo je ve kasno popodne kada sam se vratio u hotel, gde me je ore (Hajzler) doekao reima: "Gde si bio tako dugo? Sigurno te je Gilad vodio na neki dobar ruak. Nema te i pored toga to smo zakazali sastanke i vienja sa funkcionerima nekih jevrejskih organizacija, koji su te ekali!" Poto sam mu ispriao ta se dogaalo oko viza i kako sam blanko potpisao veliki broj formulara, ore je bio vrlo zadovoljan. Pomenuo je da sam formalno pogreio to sam potpisivao blanko potvrde u ime Saveza, ali da bi to i on uradio da je bio na mom mestu. Savetovao mi je da se time mnogo ne hvalim u Beogradu jer bi neko mogao da me zbog toga kritikuje. Bio sam srean kada je 14. aprila grupa mladih otputovala za Izrael. Posle sam bio jo zadovoljniji to je od 607 Jevreja, koji su privremeno bili u Budimpeti, u kasnije organizovanim porodinim i studentskim grupama, u okviru "Idud alija", za Izrael otilo 250 naih lanova iz hotela "Park". elim da ukaem na jo jedan problem, koji je formalno bio administrativan a praktino politiki, za neke i finansijski (Savez i Doint). Obiaj mi je da svakog jutra sluam radio-vesti, ne samo na naem ve i na nemakom i maarskom jeziku. Tako sam, na moje najvee iznenaenje, na maarskom Radio-Koutu uo vest da je u Budimpetu stigla nova grupa jevrejskih izbeglica iz Srbije koje su smetene u prihvatilitu za izbeglice (maarski termin "menekult"). Odmah sam pozvao Maarski savez i zamolio ih da demantuju da se radi o izbeglicama i objasne da su to Jevreji koji e biti u Budimpeti samo dok traje ratno stanje, a posle toga e se vratiti u Srbiju. Odgovorni slubenik u Savezu je rekao da u vezi sa slubenim statusom Jevreja smetenih u hotelu
168

"Park" imaju nekih problema i da je to pitanje za njih vrlo vano. Predloio je da to pre doem u Budimpetu kako bismo to to pre raspravili. Otputovao sam iste noi. Na poetku razgovora, iznenadilo me je da i Maarski savez za nae ljude koristi izraz "menekult" (izbeglice). Trebalo je da ih ubedim da mi to nismo. Objasnio sam da termin "izbeglice" podrazumeva da su ljudi izbegli zbog etnike, verske i rasne mrnje (moda takvih ima sa Kosova). Meutim, Jevreji koji su evakuisani u Budimpetu su uglavnom deca i stariji i nisu bili rtve politikih, nacionalnih ili verskih progona ve su se sklonili pred ratnim razaranjima i bombardovanjima u Srbiji tako da ne mogu da se tretiraju kao izbeglice. Moji sagovornici su rekli da ne vide zato nam toliko smeta izraz "izbeglice" i ukazali su na prednosti izbeglikog statusa u Maarskoj. U tom sluaju, maarska drava izdvaja znatna sredstva za izdravanje, nije potrebno da se svakog meseca trae dozvole boravka i obezbeena je zdravstvena zatita. Posle due diskusije, prihvatili su moje argumente. Trebalo je jo definisati ta su to evakuisani iz Srbije i nai odgovarajui termin. Nismo nali odgovarajui termin na maarskom, pa sam rekao da budu nazvani "gosti koji su doputovali kao oblik verske solidarnosti izmeu srpskih i maarskih Jevreja". Na to je jedan od prisutnih, za koga sam znao da je vrlo religiozan, dobacio: "Mnogo su religiozni vai Jevreji kada mnogi ne znaju razliku izmeu Kadia i Kidua!" Na to sam u ali rekao: "Dobri su oni koji znaju da postoje Kadi i Kidu. Ali, na alost, ima i onih koji nikada nisu uli za te dve molitve". Odmah sam objasnio da meu evakuisanima ima ena sa decom koja su iz meovitih brakova, gde su samo muevi Jevreji. Prihvatio sam da nismo, u veini sluajeva, i religiozni, ali smatramo sebe privrenima jevrejstvu. Zakljueno je da se prihvate razlozi na koje sam ukazao da se Jevreje iz Srbije ne mogu tretirati kao izbeglice. Smatrali su da je najbolje da o tome odmah dam izjavu za maarski radio. Dok sam ekao reportera Radio-Kouta, pojavila su se dva predstavnika maarske organizacije preivelih Holokausta iz sekcije "Auvic". Jedan se predstavio kao maarski Jevrejin koji ivi u Berlinu, gde postoji organizovana
169

grupa "preivelih iz Auvica". Dugo smo razgovarali. Traili su da detaljno opiem situaciju u Srbiji i izrazito negodovali to se u nemakoj i drugoj stranoj tampi neki dogaaji u Srbiji izjednaavaju sa onim ta se deavalo u Auvicu - jer se Holokaust ne moe uporediti sa tim dogaajima. Moda bih i zaboravio na taj razgovor da, posle nekog vremena, nisam dobio pismo iz Frankfurta sa isekom iz lista "Frankfurter Rundschau", gde je na celoj strani objavljeno otvoreno pismo grupe preivelih jevrejskih logoraa iz Auvica koji su, izmeu ostalog, osuivali napad na Jugoslaviju i uee Nemake u tome. Delovi otvorenog pisma bili su otriji nego to sam ja u razgovoru sa predstavnikom te grupe u Budimpeti kazao. Setio sam se da su, prilikom pomenutog susreta, moji sagovornici bili antiameriki orijentisani. Pomenuli su izmeu ostalog da Amerikanci nisu bombarovali eleznike pruge koje su vodile u Auvic itd. (delimian sadraj ovog otvorenog pisma objavljen je i u Biltenu). Poto sam ve po podne morao da budem na aerodromu, da bih odatle kombijem za Beograd, nakratko sam svratio u hotel "Park", gde mi je reeno da sve dobro funkcionie. Jova Brandajs je rekao da sve jevrejske organizacije, bez obzira na razlike meu njima, pokazuju veliko interesovanje za nae lanove i pruaju svestranu pomo. (Objasniu zato je Brandajs koristio izraz "sve jevrejske organizacije bez razlike". U Maarskoj ivi oko dvesta hiljada Jevreja. Velika veina se izjanjava kao Maari jevrejske vere, za razliku od nas koji se izjanjavamo da smo jevrejske narodnosti i jevrejske vere. Pre Drugog svetskog rata, u Beogradu su se pojedini Jevreji izjanjavali kao Srbi Mojsijeve vere. Bilo je nastojanja da se to legalizuju u optinama, ali nije bilo podrke veine. Istina, u Maarskoj postoje i ortodoksne optine, organizacije cionista, grupe koje smatraju da su po narodnosti Jevreji, ali ateisti. Bez obzira na njihove meusobne nesporazume pa i sukobe, bili su jedinstveni i solidarni u obezbeivanju pomoi za nas.) U saoptenju kriznog taba demantovali smo vesti objavljene u maarskoj tampi da su evakuisani u Budimpeti "izbeglice", uz objanjenje da su se oni "privremeno sklonili pred ratnim razaranjima u Jugoslaviji".
170

to se tie naeg delovanja u Beogradu, odravali smo stalne telefonske kontakte sa jevrejskim optinama, pratili politiku situaciju u zemlji i reagovali na pojedine dogaaje i lanke objavljene u tampi. Mnogi novinari traili su od mene izjave o stavovima jevrejske zajednice u vezi sa aktuelnim dogaajima, a ja sam ih uglavnom upuivao na zvanina saoptenja Saveza. Toga sam se u poetku strogo drao. Nakon to su i u beogradskoj tampi objavljeni delovi moga intervjua datog amerikom novinaru, iji je sadraj prenesen u nekim najznaajnijim inostranim novinama i na internetu, nisam mogao da odbijem domaeg novinara D. Krajinovia, koji je ranije pisao o nekim antisemitskim pojavama i vrlo korektno preneo moje rei. Danas, dok piem ova seanja, ponovo itam tekst objavljen 21. aprila 1999. godine, koji je za vreme rata bio moj prvi intervju u domaim novinama. Tom prilikom objavljeni su i kratki sadraji naih saoptenja. Detaljno je opisan razgovor sa mnom i, izmeu ostalog, postavljeno pitanje: zato nema izraelskih novinara kod nas? Moj odgovor je bio: "Neki su doli a neki trae moju intervenciju da dobiju vize. Kao da ja mogu da interveniem povodom toga!" Ovo me je podsetilo na jedan interesantan dogaaj. Savez su pozvali neki izraelski novinari traei da im omoguimo da dobiju novinarske vize i saglasnost da izvetavaju iz Srbije. Obratio sam se Ministarstvu informisanja. Kada sam nadlenom slubeniku rekao da se radi o novinarima iz Izraela, savetovao mi je da se direktno obratim ministru Aleksandru Vuiu (tada predstavniku Srpske radikalne stranke u vladi). Nisam ga posluao, ve sam se obratio Mirku Stefanoviu, sa kojim sam esto bio u telefonskom kontaktu. U to vreme, on je bio otpravnik poslova nae ambasade u Izraelu. Zamolio sam ga da pomogne oko dobijanja novinarskih viza. Na moje iznenaenje, posle nekoliko dana, pojavio se u Savezu novinar TV Izrael J. Engel, koji se i ranije javljao traei da interveniem za njegovu vizu. Hteo je da obavi intervju sa mnom. Rekao sam da e za njega sigurno biti interesantnije da sutra, tj. 18. aprila, bude na Jevrejskom groblju, gde emo obeleiti Jom Haoa, kada moe da snima i razgovara sa mnom i drugim prisutnima.
171

Engel je, izgleda, sumnjao da e se, u vreme vazdune opasnosti, Jevreji okupiti na groblju. Odgovorio sam da je kod nas tradicija da, pored zvaninog obeleavanja u prostorijama Optine ili u sinagogi, taj dan obeleimo i na groblju, gde polaemo cvee na spomenik rtvama Holokausta. Seam se da je u nedelju, tog 18. aprila, bio lep sunan dan. Na groblju nas se skupilo vie nego obino. Pored preivelih Holokausta, bilo je i drugih lanova Optine. O seanju na Holokaust govorili smo Aleksandar Ajzinberg, predsednik Jevrejske optine Beograd, i ja, u ime Saveza. Rabin Isak Asiel bio je u vojsci tako da sam zamolio Darka Saloma da ita Kadi. Poloili smo i vence na spomenik stradalima iz Srbije, a posebno na grob streljanih Jevreja iz Austrije, Nemake i drugih zemalja koji su stradali u Zasavici na svom putu za Izrael (Kladovski transport). Novinar izraelske televizije je snimio celi tok ovog tunog okupljanja, a posebno razgovor sa mnom, Ajzinbergom i pojedinim preivelim, koliko se seam, sa Miom Davidom i Aleksandrom Leblom. Drugi kanal Izraelske televizije je u udarnom terminu emitovao delove snimljene reportae o situaciji u Beogradu, uz komentar: "Ljudi u Beogradu se oseaju slino kao to smo se i mi oseali kada su rakete skad padale po Tel Avivu, ali se mora imati u vidu da su razaranja ovde mnogo vea". Mnoge druge dogaaje iz ratnog perioda trebalo bi zabeleiti, to je nemogue u okviru mojih seanja. Zato u u daljem izlaganju opisati jo samo neke koji su mi ostali u seanju i u kojima sam neposredno uestvovao, u zemlji i inostranstvu, posebno u Budimpeti i Izraelu. Posebno je interesantan razlog zbog kojeg rabin Asiel nije mogao da uestvuje na ovom obeleavanju Jom Haoa. Naime, neposredno pred poetak bombardovanja, rabin Asiel mi je saoptio da je dobio poziv da se javi svojoj vojnoj jedinici, gde je imao ratni raspored. Smatrao sam da rabin ne bi trebalo da ide u vojsku jer je u datoj situaciji vano da ostane u zajednici. U telefonskom razgovoru sa pomonikom ministra vera, zamolio sam da on intervenie kod Vojske da se rabin oslobodi vojne obaveze. Njegov odgovor je bio da ne vidi
172

zato bi rabin Asiel bio izuzetak kada vojsku slue i pravoslavni popovi. Moj argument je bio da pravoslavnih svetenika ima mnogo pa se mogu, u sluaju potrebe, meusobno zamenjivati, a mi imamo samo jednog rabina. Na kraju mi je savetovao da se rabin odazove pozivu, ali da jedinici saopti da je rabin i da se, radi demobilisanja, pozove na razgovor pomonika ministra sa predsednikom Saveza. Ne znam da li je rabin odmah postupio po tom savetu, ali ga ni posle nekoliko dana nije bilo niti je s njim mogla da se uspostavi veza. U meuvremenu, vie puta me je pozivao rabin Glik, iz Londona, i pitao zato rabin Asiel jo nije demobilisan. Jednom prilikom je pitao da li smo dobili "handgemachte mazes" (rukom pravljeni maces) koji je namenio Asielu i predao naoj ambasadi u Londonu. Zvao je skoro svakodnevno da pita ta je sa rabinom i, na kraju, pitao ko e u Optini da dri Seder vee ako se rabin dotad ne demobilie. Iznerviran njegovim estim pozivanjem, odgovorio sam da bih zavrio razgovor: "Ja u drati Seder!" Ipak, posle razgovora sa rabinom Glikom, odluio sam da traim prijem kod patrijarha Pavla. Odmah me je primio. Obavestio sam ga o situaciji vezanoj za naeg rabina i o pitanjima pa i pritiscima rabina iz inostranstva, kojima sam bio izloen. Odmah je shvatio ta je naa elja i rekao da e napisati pismo Ministarstvu vojske da, s obzirom na predstojee praznike, demobiliu rabina. Sledeeg dana, dobio sam poziv od patrijarha da prisustvujem sveanom prijemu povodom posete ruskog patrijarha Srbiji. Ve po dolasku u Patrijariju, na moje veliko iznenaenje, zatekao sam naeg rabina u vojnikoj uniformi i sa "kipa" na glavi, u drutvu jednog generala i nekih oficira. Poto sam se pozdravio sa rabinom, on me je oficirima predstavio kao predsednika Saveza jevrejskih optina Jugoslavije. Nisam siguran da su oni znali ta je Savez, ali su me oduevljeno pozdravili a onda poeli da hvale patriotizam rabina koji je "primer kako treba braniti otadbinu i boriti se protiv NATO-a". Uoio sam da su rabina tom prilikom slikali brojni fotoreporteri. Posle prijema, u nekim listovima su se pojavile njegove fotografije i intervjui. Citirane su njegove izjave protiv NATO-a i ostalo to je odgovaralo
173

ukusu veine italaca. Mada se nisam uvek slagao sa njegovim izjavama u tampi, smatrao sam da su, u tadanjoj situaciji, bile korisne za nau zajednicu, pogotovu one u kojima je odgovorio na napade dela tampe povodom navodnog dranja Jevreja prema NATO-u i izjavama nekih jevrejskih funkcionera u svetu. Nije mnogo vremena prolo kada su pojedini lanovi nae zajednice poeli da me kritikuju to je Asiel jo u uniformi i to daje takve izjave. tavie, neki su predlagali da se javno ogradimo od rabinovih izjava. Jedna do tada ne ba religiozna lanica nae zajednice rekla je da je rabinovo uee u vojnoj jedinici u suprotnosti sa deset boijih zapovesti. Smatrao sam da ne treba posebno komentarisati novinske lanke koji su citirali rabinovo istupanje. Rabin je demobilisan do Pesaha i drao je Seder vee u ratnim uslovima. Krizni tab u vezi sa rabinom nije izdao nikakvo saoptenje. Verovatno je i rabin Glik u Londonu bio zadovoljan jer me nikada vie nije zvao. Ve sam pisao da je Avram Izrael bio lan kriznog taba. Meutim, on praktino nije mogao da uestvuje u njegovom radu jer je danonono bio angaovan u Centru za obavetavanje i uzbunjivanje, gde je najavljivao poetak i kraj svakog bombardovanja. Svi su znali za njega i bio je veoma popularan. Jednog dana, telefonom me je pozvao jedan gospodin, koga sam od ranije poznavao kao klijenta banke u kojoj sam bio direktor. Posle uvoda, pitao me je ko je taj Avram koji se stalno javlja iz Izraela a koji je tako dobro obaveten o poetku i zavretku vazdune opasnosti. Objasnio sam mu da je on na sugraanin koji se zove Avram Izrael i da se javlja iz Beograda a ne iz Izraela. U to vreme, o Avramu su ak i pesme pisane. Posle izvesnog vremena, vie se nije uo glas Avrama Izraela. Smenjen je a da nije znao razlog. Miroslav Grinvald je insistirao da se Avram skloni kod njega, za svaki sluaj, jer je smatrao da nije iskljuena opasnost da ga bez razloga i uhapse. (Sam Izrael razloge svoga smenjivanja nije mogao da objasni ni u knjizi koju je objavio pre nekoliko godina.) Za vreme mojih boravaka u Budimpreti, gde sam esto odlazio samo na jedan dan, na poziv ili na inicijativu Sohnuta ili Dointa, sastajao sam se sa pojedinim donatorima ili njihovim pedstavnicima. Veina predstavnika jevrejskih
174

organizacija u svetu traila je da sastancima prisustvujem lino, kao predsednik Saveza, to zbog mog angaovanja u Beogradu nije uvek bilo mogue. Tako je, na jednom sastanku, predstavnik Keren Hajesoda, Gadi Dvor traio da otputujem u Madrid radi prikupljanja sredstava za tu organizaciju, namenjenih nama. Predloio sam da umesto mene ode Davor Salom, to je i prihvaeno. Slino je bilo i sa jednom vrlo znaajnom amerikom organizacijom, za koju je dr Sela rekao da obezbeuje najvie sredstava za Doint. Predstavnica te organizacije Karol Solomon pozvala me je na njihov sastanak u Parizu kako bih prisutne informisao o situaciji u Srbiji. Nisam mogao da se odazovem tom pozivu i predloio sam da u Pariz otputuje ore Hajzler, koji je uestvovao na sastanku i vrlo uspeno predstavio nau zajednicu i probleme nastale za vreme rata. U Budimpeti sam se sastajao sa predstavnicima mnogih jevrejskih organizacija, izmeu ostalih, sa Bergom, iz Holandije, i Erikom van Gelderom, generalnim sekretarom Bnei Brita u Briselu. Posebno mi je ostalo u seanju poznanstvo sa jednim divnim ovekom, Tiborom Seslerom. Prilikom jednog boravka u Budimpeti, uoio sam da je uvee u hotel Park prispela vea poiljka voa, povra i konzervi. Gotovo ceo istovar obavio je jedan ovek. Po zavretku posla, sav oznojen, predstavio se: "Ja sam advokat dr Tibor Sesler, predsednik Bnei Brita u Budimpeti". Pored dr Seslera i brojnih lanova jevrejske zajednice u Budimpeti, u posebnom seanju mi je ostao ve pomenuti dr Izrael Sela. On i njegovi saradnici bili su zadueni da brinu o naim lanovima smetenim u hotelu "Park". Pitao sam ga, izmeu ostalog, zato se u poslednje vreme tako esto pojavljuje Bar Hajim, koji se pravi vaan kao da je evakuacija naih lanova i njihov boravak u Budimpeti njegova zasluga? Dr Sela mi je objasnio da je Predstavnitvo Dointa zadueno za boravak naih u Budimpeti a da je Bar Hajim jo uvek nadlean za bivu Jugoslaviju i da zbog toga povremeno dolazi. I on je primetio da Bar Hajim time eli da sve zasluge pripie sebi. Savetovao mi je da ne reagujem na Bar Hajimova istupanja. Seam se da je tom prilikom dr Sela doslovno rekao: "Meu nama reeno, naa centrala u Njujorku nema neko visoko miljenje o Bar Hajimu, naroito zbog njegovih stavova vezanih za evakuaciju vaih lanova. Smatram da
175

se Doint aktivno ukljuio u pruanje finansijske pomoi posle angaovanja Maarskog saveza i Evropskog jevrejskog kongresa." Sadrinu ovog razgovora nikada nisam koristio kao izvor mojih informacija, a razloge kasnijeg ukljuenja Dointa u pomo uvek sam navodio kao moj zakljuak a nikada kao miljenje dr Izraela Sele. Posebno mesto u ovim seanjima pripada mom prijatelju i saradniku Mii Davidu. Jo na poetku ratnog stanja, na njegov predlog, Savez je doznaio optinama odreena finansijska sredstva za rezerve ivotnih namirnica i to da svu aktivnost usredsrede na zatitu lanstva i uvedu deurstva radi odravanja stalnog kontakta sa Savezom. Mia David je pored toga sainio a krizni tab prihvatio promemoriju sa naslovom "Sadanje stanje i budui izgledi jevrejske zajednice u Jugoslaviji". Promemorija je prevedena na engleski i dostavljena mnogim jevrejskim organizacijama u svetu. Jo pre bombardovanja, dobio sam poziv da uestvujem na sastanku Svetskog jevrejskog kongresa u Nici, od 30. aprila do 2. maja 1999. Prilikom razgovora sa generalnim sekretarom Evropskog jevrejskog kongresa u Budimpeti, predloio sam da se poziv uputi i Mii Davidu jer sam smatrao da e on, kao moj zamenik, posle mene biti izabran za predsednika Saveza. Mii sam i ranije govorio da je vano da se neposredno ukljui u meunarodne aktivnosti Saveza. Cvajgenbaum se saglasio i rekao da e mu odmah poslati poziv, to je znailo i da e organizator, pored mojih, snositi i trokove njegovog uea. Nekoliko dana poto sam se vratio u Beograd, poziv je stigao. Mia David je bio vrlo iznenaen. Objasnio sam zato sam ga predloio a da o tome sa njim nisam prethodno razgovarao. Ubeivanje je trajalo podue dok se saglasio da prihvati poziv. Podsetiu na jo neke dogaaje u kojima je uestvovao Mia David* - da se ne zaboravi. Svestan sam da to nije tema ovog poglavlja, ali je pitanje da li u imati jo prilika za to. *Miu Davida upoznao sam u vreme dok smo bili lanovi Izvrnog odbora Saveza jevrejskih optina Jugoslavije. I pored velike razlike u godinama, postali smo
176

prijatelji. Osim o jevrejskim temama, razgovarali smo o pitanjima iz ekonomije, s obzirom na to da je on bio direktor i suvlasnik preduzea za projektovanje i graevinarstvo. esto je govorio: "Aca mi daje asove iz finansija i bankarstva." Mnogo prostora bi zahtevalo da se opiu njegove brojne vrline. Pokuau da ga okarakteriem sa malo rei: ozbiljan, radan, inteligentan, iskren, preduzimljiv, miran, ali vrlo borben kada je smatrao da je u pravu. Uivao je visok ugled u zajednici i van nje, kod svih koji su ga poznavali. U mom ivotu koji dosta dugo traje (dok ovo piem, na pragu sam 89. godine) upoznao sam mnoge ljude, ali Miu Davida pamtim kao vanrednog oveka i iskrenog prijatelja. Kada je David Albahari nagovestio, poetkom 1994. godine, da e se iseliti u Kanadu, postavilo se pitanje biranja novog predsednika. Tada ve poasni ali i dalje vrlo aktivni dugogodinji predsednik Saveza, Laci Kadelburg, na osnovu ovlaenja Izvrnog odbora Saveza, formirao je ad hoc komisiju sa zadatkom da razmotri spisak eventualnih kandidata za budueg predsednika. U komisiji su bili dugogodinji funkcioneri Saveza, koji nisu nameravali da se kandiduju za tu funkciju, meu njima i ja. Razgovore sa potencijalnim kandidatima uglavnom je vodio Laci Kadelburg. Posle tih razgovora, Kadelburg je saoptio da nema odgovarajuih kandidata i predloio da se na listu stave i lanovi ad hoc komisije Nikola Volf, Mia David i Aca Singer, koji nisu hteli da se kandiduju. Dr Volf je odmah istakao da ne dolazi u obzir da se kandiduje ali da misli da bi mene trebalo uvrstiti u spisak kandidata. Mia David je, zbog angaovanja u firmi, odbio kandidaturu i podrao miljenje dr Volfa. I ja sam rekao da ne pristajem a kao glavne argumente naveo sam svoju starost - tada sam imao 70 godina - i to da ne govorim engleski. Prihvatio sam lanstvo u Izvrnom odboru i funkciju predsednika Finansijske komisije, to sam do tada i obavljao, i naveo da je velika odgovornost biti predsednik posle Alberta Vajsa, Lacija Kadelburga i Davida Albaharija. Kadelburg je, kao zakljuak komisije, naveo da e nastaviti razgovore sa mnom, imajui u vidu sve to je reeno na tom sastanku.
177

Posle sastanka, Kadelburg me je vie puta ubeivao da promenim stav i da se kandidujem. I ostali lanovi komisije inili su isto, a posebno Mia David i David Albahari. Na dan-dva pre izborne skuptine, Kadelburg je vrlo energino zahtevao da se kandidujem. Kada sam primetio da e iz Jevrejske optine Beograd biti dva kandidata, Kadelburg je odgovorio: "Znam, dobro ih poznajem. Jedan od kandidata je nepoznat u jevrejskoj zajednici a drugi je vrlo poznat. Zato ne dolaze u obzir!" Dan uoi skuptine, pozvao me je telefonom Mia David, koji je takoe odbio kandidaturu, i insistirao da se kandidujem, da izdrim makar jedan mandat i da e se, ako ne bude drugog odgovarajueg kandidata, on kandidovati jer smatra da kandidati koje predlau iz Optine ne bi trebalo da budu birani za predsednika. Argumenti na kojima je Mia insistirao u dugom telefonskom razgovoru donekle su me pokolebali - ali se jo nisam odluio. U veernjim asovima, pozvao me je Aleksandar Gaon i rekao da se nalazi u stanu rabina Cadika Danona, koji eli sa mnom da razgovara. Rabin Danon je rekao da smatra da je nuno da se na sutranjoj skuptini kandidujem. Na kraju razgovora, traio je i da razgovara sa mojom suprugom Milicom. Na moje iznenaenje, zamolio ju je da i ona utie na mene da se kandidujem. Gaon je potom ponovio stav rabina Danona i istakao da je neophodno da se u interesu zajednice kandidujem. Pre poetka Skuptine, kada sam dao pristanak za kandidaturu, seam se da su Albahari, Kadelburg i David rekli da je dobro to sam, makar i u poslednji as, prihvatio kandidaturu i da veruju da u biti izabran. Tajnim glasanjem, 18. jula 1994. godine, izabran sam za predsednika Saveza, posle ega sam bio etiri puta biran. Po isteku mandata, izabran sam (18. marta 2007. godine) za poasnog predsednika Saveza. Dva moja protivkandidata na Skuptini bili su Aleksandar Lebl i Sonja Levi. Posle izbora, predloio sam da se za lanove Izvrnog odbora izaberu i njih dvoje, to je i usledilo.
178

Da se vratim na razgovor sa Miom Davidom kada sam insistirao da sa mnom obavezno uestvuje na sastanku u Nici. Istakao sam da je potrebno da se pripremi da bude budui predsednik jer se ja vie neu kandidovati. Posebno sam ga kritikovao to se nije drao obeanja datog pre mog izbora za predsednika da e se, posle isteka mog mandata, kandidovati za tu funkciju. Podsetio sam ga da sam na tome i ranije insistirao. Njegov odgovor bio je da smatra da mogu da izdrim jo jedan mandat i da ne vidi razloge da se ne kandidujem i u drugom mandatu. Rekao sam da je neophodno da uestvuje na sastanku u Nici kako bi se upoznao sa mnogim znaajnim linostima iz jevrejskog sveta, a posebno da razgovara sa novinarima umesto mene jer zna probleme nae zajednice, a o svim vanim pitanjima imamo istovetne stavove. Odgovorio je da ne moe na brzinu da potvrdi da e putovati jer je pitanje da li e dobiti saglasnost od vojske za odlazak u inostrantsvo (u to vreme, uslov za put u inostranstvo, za vojne obveznike, bilo je posebno odobrenje vojne komande). Rekao sam mu da ta dozvola nee biti problem i da je to moja obaveza. Predloio sam da povede i suprugu, poto to ine mnogi uesnici na takvim sastancima, s tim da plati trokove za nju. Sledeeg dana, Mia i ja smo se dogovorili o svim detaljima puta, dobijanja dozvole vojnih vlasti, obezbeivanja avionskih karata iz Budimpete (beogradski aerodrom je u to vreme bio zatvoren). Dogovorili smo se i da se u povratku zadrimo u Budimpeti kako bismo se sastali sa naim lanovima koji tamo borave, kao i sa predstavnicima Maarskog saveza, Dointa i Sohnuta. Za aktuelnu situaciju u Srbiji, na sastanku u Nici, delegati i novinari pokazali su veliko interesovanje. Seam se da je Rut Gruber, novinarka Jevrejske telegrafske agencije, traila intervju sa mnom. Meutim, ja sam joj predloio da razgovara sa Miom, to je ona i uinila. Miu sam upoznao sa mnogim funkcionerima jevrejskih organizacija. Ukazujem i na jedan kuriozitet vezan za sastanak u Nici. Dobio sam posle izvesnog vremena video-kasetu od nemake televizijske mree ZDF, na kojoj
179

je reportaa o sastanku u Nici, koju je snimila TV RAI, gde opirno govorim o situaciji u Srbiji za vreme bombardovanja i o poloaju Jevreja. Na osnovu toga sam zakljuio da je taj snimak bio interesantan, osim italijanskoj televiziji, i nemakoj TV ZDF. Na povratku, zadrali smo se (4. i 5. maja) u Budimpeti. U hotelu smo se sastali sa predstavnicima odreenih jevrejskih organizacija. Ta dva dana ostala su mi u posebnom seanju zbog nekoliko dogaaja za koje smatram da ih treba zabeleiti. Prvo, odrali smo sastanak kojem su prisustvovali: Mia David, ore Hajzler, Sonja Levi, Marika Krpe, Toma Halbror, formalno predsednik Jevrejske optine Subotica (koji je ve due vreme iveo u Budimpeti, gde je imao firmu), Mira Poljakovi, potpredsednica Optine Subotica (koja je, u stvari, bila predsednik), Jova Brandajs, poasni lan Izvrnog odbora Saveza, i Ida Labudovi. U vezi prisustva Marike Krpe i Mire Poljakovi, treba pomenuti neke ranije dogaaje. Kada smo ve znali da e doi do evakuacije u Budimpetu, o tome smo obavestili sve optine. Saoptili smo da e autobusi poi iz Beograda, s tim da se zainteresovani mogu prikljuiti u Novom Sadu i Subotici. Pozvala me je Mira Poljakovi i saoptila da njihovi lanovi nee ii u Budimpetu u organizaciji Saveza ve e to uiniti posebno, na poziv jevrejske optine Debrecin. Otii e tamo i nee nita plaati jer e biti gosti tamonje jevrejske zajednice. To mogu i lanovi iz drugih optina ukoliko se za njihov boravak posebno plati. Odgovorio sam da je ve sve organizovano i da se nalo finansijsko reenje za Budimpetu, te da je stvar odluke njihove optine da li e koristiti usluge koje je organizovao Savez. Posle kraeg boravka u Debrecinu, svi Subotiani, bez prethodne najave, pojavili su se u Budimpeti da bi, u organizaciji Saveza, bili zbrinuti u hotelu. Na sastanku nisam hteo da ih podseam na to. Konstatovali smo da je tog dana u hotelu bilo 157 naih lanova, da je do tada kroz Budimpetu evakuisano oko 450 lanova, da se jedan broj njih smestio van hotela i nisu uli u pomenuti broj, da su mnogi organizovano otili za Izrael (tog dana 33)
180

i da je jedna manja grupa, na poziv jevrejske optine, otila u Be. Ukazano je da se jedan broj povremeno vraao u Srbiju i da se ponovo vraaju u Budimpetu. Na tu pojavu mi je ranije ukazao Maarski savez, gde su to kritikovali. Razmotrena su i pitanja koja su se ticala daljeg boravka naih lanova u Budimpeti. Treba pomenuti i vane sastanke koje smo Mia David, ore Hajzler i ja imali sa Gustavom Zoltaijem (Maarski savez), dr Selom (Doint), Ungarom (Sohnut, Izrael) i predstavnicima jo nekih jevrejskih organizacija. Najvaniji zakljuci sa tih sastanaka (na kojima se moglo uti dosta dobronamernih primedaba i kritika o boravku naih lanova) bili su problemi daljeg finansiranja boravka u Budimpeti i odlaska u Izrael, problemi sa dozvolama boravka naih lanova (s obzirom na to da nisu registrovani kao izbeglice). Zakljueno je da e, ubudue, za sluajeve neorganizovanog dolaska i odlaska naih lanova, Savez preuzeti punu odgovornost. Po povratku u Beograd, Mia i ja smo o svemu informisali krizni tab. Kraa informacija o naem boravku nala se i u redovnom saoptenju objavljenom u Biltenu. K. Ungar, visoki funkcioner Sohnuta iz Izraela, saoptio mi je da je, umesto Burga, za novog predsednika Sohnuta izabran Meridor, inae vrlo znaajan politiar i ranije ministar u vladi Izraela. Naloeno mu je od strane Meridora da obezbedi moj dolazak u Izrael jer je eleo da me lino upozna da bih ga iz prve ruke informisao o dogaajima u Srbiji. Dogovorili smo se da to bude sredinom juna kako bih, pored ve zakazanih sastanaka u Sohnutu, 17. i 18. juna, prisustvovao i sastancima Svetskog jevrejskog kongresa i skuptini Keren Hajesoda, na koje sam isto tako bio pozvan. Na svim sastancima, posebno u Izraelu, od mene su traili da ih informiem o situaciji u Srbiji pre, za vreme i posle bombardovanja. U Sohnutu su preteno pitali da li e se, posle zavretka ratnog stanja, poveati broj Jevreja koji e traiti useljenje u Izrael. Ukazao sam da postoji izvestan nesklad izmeu onoga ta predstavnici Sohnuta govore kada objanjavaju ta budue
181

useljenike eka i stvarne situacije posle useljenja. Rekao sam da Sohnut treba da menja svoj prirunik o pravima novouseljenih koji u pojedinim delovima nije vie aktuelan jer su se neki propisi menjali, tj. da saini uputstva usklaena sa novim propisima. Taj predlog sam ilustrovao primerima koje su mi izneli oni koji su napravili aliju, izmeu ostalih, moja kerka koja se sa porodicom, jo pre ratnih zbivanja u Srbiji, uselili u Izrael. Kritikovao sam i sporost izraelskih vlasti u izdavanju dozvola za useljenje i ukazao na konkretne primere. Na sastanku Svetskog jevrejskog kongresa, promenjen je ve predloeni dnevni red, po kojem je trebalo da se govori o stanju u Srbiji, uz obrazloenje da e se to razmatrati na sastanku Evropskog jevrejskog kongresa u Budimpeti, 4. i 5. jula. Ipak, omogueno mi je da, u najkraim crtama, predoim aktuelnu situaciju. Podelio sam izvetaj kriznog taba i kopiju pisma upuenog Svetskom jevrejskom kongresu koja je sadravala detaljan izvetaj. Sam sastanak je bio vrlo uzbudljiv i, na momente, dramatian. Glavna tema bila je sukob ortodoksnih i sekularnih Jevreja u Izraelu. Tomi Lapid, poslanik Kneseta (moj dobar prijatelj, poreklom iz Novog Sada) otro je kritikovao postupke ortodoksnih Jevreja i neke zakonske propise u Izraelu. O zbivanjima na ovom kongresu detaljno sam govorio, to je objavljeno u Biltenu, u broju 8/1999. Uestvovao sam, po posebnom pozivu, i na kongresu Keren Hajesoda. I tu sam govorio o situaciji u Srbiji, posle ega su me mnogi pitali zato svi Jevreji ne dou da ive u Izraelu? Kao i na svim ranijim sastancima gde su postavljana slina pitanja, odgovorio sam da veliki broj naih Jevreja pripada starijoj generaciji i bilo bi im teko da se uklope u ivot u Izraelu (nepoznavanje jezika, meoviti brakovi) te da se Srbija ne moe uporeivati sa zemljama poput Etiopije, gde je politika situacija bila takva da nije omoguavala normalan ivot. Moje izlaganje je dobro prihvaeno i, na kraju, poklonjen mi je ofar sa posvetom. Posle svih sastanaka i konferencija, traio sam od Sohnuta da obiem nae omladince i studente smetene u Ibimu i Negevu. Obiao sam ih za dva
182

dana i sasluao njihove primedbe, kao i neka zapaanja rukovodilaca. Primedbe rukovodilaca odnosile su se na to da je naa mlada generacija dosta razmaena poto su se mladi alili na preteranu disciplinu. Sa zadovoljstvom sam konstatovao da studenti vredno ue ivrit i da su se neki opredelili da ostanu u Izraelu. Sohnut je predvideo jo neke programe koje nisam mogao da prihvatim. Trebalo je da se vratim jer je bilo predvieno da krizni tab, po zavretku ratnog stanja (24. juna 1999), prestane da funkcionie i da Izvrni odbor Saveza normalno obavlja svoje funkcije. Po dogovoru sa Maarskim savezom i Dointom, krizni tab je odluio da se lanovi nae zajednice do 25. juna vrate u zemlju jer bi, posle tog datuma, sami snosili trokove boravka. Izvrni odbor je sednicu odrao 3. jula u Subotici. Na njoj sam govorio o radu taba, meunarodnim kontaktima, boravku u Izraelu, trokovima operacije "Pesah" i potrebi da se organizacijama i pojedincima koji su nam pomogli uputi zahvalnost za pomo i visok stepen jevrejske solidarnosti. Pre nego to se prelo na ostale take dnevnog reda, koji je sadravao Promemoriju sainjenu od strane Saveza i pitanja obeteenje od Nemake, razvila se vrlo iva diskusija, u kojoj su uesnici pozitivno ocenili rad kriznog taba i delovanje u ratnim uslovima. Meutim, predsednik Jevrejske optine Subotica Toma Halbror, na moje najvee iznenaenje, svoju diskusiju poeo je reima: "Predsednik Saveza Aca Singer za vreme ratnih dogaaja podilazio je Slobodanu Miloeviu i reimu..." Traio sam da Tomi to konkretno obrazloi, ali nije naveo nijedan argument za takvu ocenu.( Primetio sam da se za vreme mog izlaganja "domunavao" sa potpredsednicom svoje optine Mirom Poljakovi koja mu je neto suflirala.) Na tu izjavu i klevetu odgovorio sam tako to sam proitao pismo Svetskog jevrejskog kongresa, u kojem me posebno hvale za intervju objavljen u stranoj tampi, gde sam kritikovao Miloevia, kao i za ranije kritike upuene Miloeviu u vezi sa povraajem jevrejske imovine, to je objavljeno u Biltenu. Niko od prisutnih nije se saglasio sa "Tomijevim lupetanjem" (koliko se
183

seam, ove rei koristio je Mia, reagujui na optube protiv mene). Svi iz taba znali su da smo imali jedinstven kritiki stav u odnosu na Miloevia i njegov reim, ne samo za vreme rata ve i ranije. Ako doivim, detaljnije u o tome pisati u poglavlju o situaciji u optinama, a posebno u odnosu na Savez, ali ovoga puta elim da dam samo neka objanjenja. Tomi Halbror je bio samo formalno predsednik Optine jer je sa porodicom godinama iveo u Budimpeti, gde je imao firmu. Zamenik mu je bila Mira Poljakovi, koja je de facto vodila optinu. Zato sam i onda znao da ono to je izgovorio nije njegovo miljenje, pogotovo to on nije znao ta se dogaa u zemlji. I ranije je imao gafove koji su bili predmet rasprava na Izvrnom odboru Saveza, pa se nisam naljutio jer sam znao da to nije njegov stav i da je preneo miljenje Mire Poljakovi. Kasnije, kada je na njenu inicijativu smenjen, meni i Hajzleru je priznao da je govorio ono ta mu je ona sugerisala. U ovom poglavlju mojih seanja, nastojao sam da zabeleim dogaaje u kojima sam uestvovao a koje, po mom miljenju, ne bi trebalo zaboraviti. Bilo je rei i o stvarima koje, u vreme kad su se dogaale, nisam javno saoptavao ali, kako je od tada prolo vie od deset godina, prestala je potreba da o njima ne piem.

184

X SARADNJA SA JEVREJSKIM ORgANIZACIJAMA

Osnovu za dobru saradnju sa veinom jevrejskih organizacija u svetu nasledio sam od pokojnog dr Lavoslava Kadelburga koji je 26 godina bio na elu Saveza i kao takav bio cenjen i visoko uvaavan od svih organizacija sa kojima smo saraivali (jedno vreme bio je potpredsednik Evropskog jevrejskog kongresa). Cenila se uloga Saveza u povezivanju sa jevrejskim organizacijama u SSSR-u i zemljama istoka Evrope, a posebno to to Savez nije osudio Izrael kao izazivaa rata, kako su to uinile neke jevrejske organizacije u zemljama tadanjeg istonog bloka. Pored toga, upoznao sam mnoge rukovodioce tih organizacija ranije, dok sam bio lan Izvrnog odbora Saveza. Znai, nisam ni ja bio nepoznat mnogima i pre nego to sam izabran za predsednika. Od prestanka funkcije predsednika dr Kadelburga do mog izbora, predsednik Saveza bio je knjievnik David Albahari. Za vreme njegovog mandata, koji je prekinuo ostavkom zbog iseljenja u Kanadu, dr Kadelburg je, u svojstvu poasnog predsednika, nastavio svoju aktivnost, pomaui Albahariju u radu. Zahvaljujui svakodnevnim kontaktima sa starim i novim predsednikom, bio sam dobro upuen u celokupno poslovanje Saveza, ukljuujui i finansije, kao i u odnose sa jevrejskim organizacijama u svetu, a naroito sa naim dugogodinjim sponzorima Dointom i Evropskim i Svetskim jevrejskim kongresom. Jevrejske organizacije su, zbog situacije u Jugoslaviji, odnosno Srbiji pokazivale sve vee interesovanje za stanje kod nas. Zato su iskazale posebnu elju da Savez, na kongresima ili drugim vanijm sastancima, predstavlja predsednik. To je bila praksa u vreme kada su predsednici bili Kadelburg i Albahari, a kasnije i ja. Na pozive za sastanke odazivao sam se samo ako je organizator bio spreman da pokrije trokove moga uea, tako da Savez nikada nije finansirao moja putovanja. Njih je bilo mnogo: Brisel, Njujork, Vaington, London, Pariz, Oslo, Stokholm, Berlin, Jerusalim, Tel Aviv, Solun, Budimpeta, Barselona, Varava, Krakov...
185

Ti sastanci bili su voeni na engleskom jeziku koji ja ne govorim, to sam, pored starosti, naveo kao jedan od razloga zbog kojih sam bio protiv mog kandidovanja za predsednika. Uglavnom sam govorio na nemakom, to je simultano prevoeno na engleski. Kada sam govorio srpski, moj prevodioci su bili tadanji predsednik Zajednice JO Bosne i Hercegovine Jakica Finci i Brane Popovi, iz Beograda. Na sastancima gde nije bilo obezbeeno simultano prevoenje, sam sam sebi obezbedio dobrovoljne prevodioce. To su esto bili vrlo znaajni uesnici tih skupova. Najee, dr Izrael Singer. Rabin Jozef Burg, bivi izraelski ministar, prevodio mi je 26.11.1995. na kongresu u Oslu, kao i dr Gerhard Rigner, bivi potpredsednik Svetskog jevrejskog kongresa i njihov predstavnik u enevi za vreme Drugog svetskog rata (poznat kao ovek koji je prvi obavestio Svetski jevrejski kongres o postojanju Auvica). Sa njim sam ostao u prijateljskim odnosima do njegove smrti. (Rigner mi je rekao da se u njegovoj arhivi nalaze neke poverljive informacije koje je svojevremeno deponovao dr Lavoslav Kadelburg i da e mi ih predati kada budem u enevi. Naalost, on je umro i ja nisam dobio ta dokumenta niti ita znam o njihovom sadraju.) Moji brojni kontakti i saradnja sa znaajnim jevrejskim institucijama (Sohnut, Klejms konferencija, Keren hajesod, Bnei Brit) i nejevrejskim organizacijama koje se bave ljudskim pravima zauzeli bi mnogo mesta u ovim seanjima.

186

XI DOINt (JOINt) I DElAtNOSt JEHIElA BAR HAJIMA

Kontakti i saradnja sa Dointom poeli su jo pre Drugog svetskog rata, kada se Savez obratio Dointu za materijalnu pomo za obezbeivanje jevrejskih izbeglica iz Austrije i Nemake poto je Savez ve potroio svoja sredstva. Pomo Dointa nastavljena je 1945. godine. tavie, u Beogradu je bio i njihov stalni predstavnik. O istorijatu pomoi i saradnji sa tom organizacijom pisao sam detaljne prikaze i o tome govorio prilikom poseta delegacije Dointa na najviem nivou. Pomo je u raznim vidovima nastavljena do danas. O znaaju i ulozi Dointa za nas znao je gotovo svaki lan ovdanje zajednice. Mnogo bi prostora zahtevao opis pomoi koju nam je godinama pruao Doint, bila ona finansijska ili u naturi (prehrambeni proizvodi, lekovi, odea itd.). Zbog svega toga, zasluio je nau veitu zahvalnost. Ta moja oseanja odnose se na organizaciju Doint, ali ne i na delovanje nekih njenih predstavnika u Jugoslaviji. Tu, pre svih, mislim na Jehijela Bar Hajima. Neki njegovi postupci negativno su se odrazili na rad Saveza, a nisu bili od koristi ni njegovom poslodavcu u Njujorku. Nakon to je Doint ukinuo svoje stalno predstavnitvo u Beogradu, Savez je odravao kontakte sa njegovom centralom u SAD, s tim to je Doint odredio svog slubenika zaduenog za Jugoslaviju. On je povremeno dolazio da sagleda namenski utroak finansijskih sredstava koje je odobrio Savezu. ira javnost, pa i neke jevrejske optine, za njega nisu ni znale. Pokojni Kadelburg upoznao me je sa predstavnikom Dointa koji je bio pre Bar Hajima, ali se ne seam njegovog imena (a ne seaju ga se ni drugi lanovi tadanjeg rukovodstva Saveza koje sam pitao). Po imenovanju Bar Hajima za predstavnika Dointa za Jugoslaviju, Kadelburg je sazvao sastanak na kojem me je, kao lana Izvrnog odbora, upoznao sa njim poto sam bio predvien za budueg predsednika Finansijske komisije, umesto Jove Brandajsa. Seam se da je Kadelburg istakao da sam po struci bankar i da sam bio direktor jedne banke u zemlji i jedne beke banke. Bar Hajim je reagovao rekavi da e i njegovo sedite biti u Beu, da je zavrio
187

ekonomiju na Harvardu i da je bio oficir u amerikoj i izraelskoj armiji. Razgovoru je prisutvovao i Jova Brandajs, koji je prevodio. Bez obzira na to to sam od Brandajsa preuzeo dunost predsednika Finansijske komisije, dalje kontakte (zbog engleskog jezika) sa Bar Hajimom odravao je Brandajs, koji je ostao lan Finansijske komisije, isto kao i Kadelburg, koji vie nije bio predsednik Saveza, ali je i dalje bio veoma aktivan i u mnogim prilikama delovao umesto Davida Albaharija. Znam da je esto imao telefonske razgovore sa funkcionerima Dointa i drugih jevrejskih organizacija u inostranstvu. U danima raspada Jugoslavije, Kadelburg i Albahari su me ovlastili da pregovaram sa JNA o obezbeenju aviona za evakuaciju Jevreja iz Sarajeva. Saopteno mi je da e Doint pokriti trokove avionskog prevoza. Seam se da je iznenada doao Bar Hajim sa lanom jevrejske zajednice Jaom Binenfeldom, iz Zagreba, gde je sa predstavnikom Armije, paralelno sa naim razgovorima, vodio pregovore o evakuaciji Jevreja iz Sarajeva i angaovanju aviona za tu svrhu. Znam da se posle razgovora sa Bar Hajimom Kadelburg jako iznervirao. Samo mi je rekao: Bar Hajim je obina budala i ne zna gde mu je mesto... Nisam znao sadraj razgovora zbog kojeg se iznervirao. Izvesno vreme posle evakuacije Bar Hajim je doao i vodio vrlo otar i glasan dijalog sa Kadelburgom. Sadraj razgovora opet nisam znao, ali sam zapamtio da su vrata bila zatvorena, iako je Kadelburgov obiaj bio da vrata kancelarije uvek dri otvorenim. Posle odlaska Bar Hajima, Kadelburg mi je rekao da mu se ovaj izvinio po nalogu Dointa. (Jednom prilikom sam otro kritikovao Bar Hajima zbog njegovog pisma u kojem me je indirektno vreao. Dobacio sam mu da e se jednog dana izviniti i meni kao to se svojevremeno izvinio Kadelburgu. Odgovorio je da se Kadelburg izvinio njemu a ne on Kadelburgu! Rekao sam da u to sumnjam.) Od samog poetka, pokuavao je, u prvo vreme vrlo obazrivo a kasnije sve intenzivnije, da se mea u rad Saveza. Odravao je kontakte sa pojedinim optinama ili funkcionerima tih optina, a o razgovorima nije obavetavao Savez ve smo za to saznavali od pojedinih funkcionera. ak im je obeavao
188

i odreena sredstva ili su neki lanovi ovih optina upuivani na neke seminare i sastanke u inostranstvu a da o tome nismo bili obaveteni. Smatrao je da je kompetentan za sve to se dogaa u naoj zajednici. Posle mog izbora za predsednika Saveza, ore Hajzler je izabran za predsednika Finansijske komisije pa je najvie kontakata imao sa njim. ore je bio poznat po velikoj toleranciji, odlinom poznavanju problema u zajednici i dobroj verziranosti u finansijska pitanja. Govorio je engleski. Praktino, usmene i pismene kontakte sa Bar Hajimom odravao je on, s tim to me je o svemu informisao. esto se alio na neke Bar Hajimove postupke i dogovarao se sa mnom i Jovom Brandajsom kako da reaguje na njih. Reagovali smo na Bar Hajimovo delovanje kad god smo smatrali da nije u skladu sa njegovim zadacima i ovlaenjima. O tome najbolju sliku daje odgovor ora Hajzlera (marta 2000.godine) na Bar Hajimovo pismo, u kojem se ovaj bavio raznim problemima u Savezu, pa i onim personalnim. Iz orevog odgovora na pet kucanih strana, citiram delove koji bolje oslikavaju Bar Hajima nego to bih ga ja opisao. Na poetku pisma, ore se poziva na razgovor sa njim prilikom vonje Beograd - Novi Sad - Subotica i pitanja iz njegovog mejla od 4. februara 2000. Citiram: Na IO smo izabrali za deputy predsednika g.Miu Davida. On se u Savezu do sada najvie bavio pitanjima koja smatrate da su malo u senci drugih problema Saveza. Ovo smo uinili bez obzira na bolest g. Mie. Nadamo se uspenom ishodu leenja, a ovo je i znak panje i zahvalnosti za njegov svestrani i nesebini dosadanji viegodinji uspean rad. Smatram to mnogo boljim reenjem od vae sugestije, tim pre to se radi o oveku srednje generacije sa dubokim jevrejskim vaspitanjem. Ne znam da li vam je poznato da je, pre poslednje izborne skuptine Saveza, g. Singer insistirao da se Mia kandiduje za predsednika - jer on nije hteo da se kandiduje po drugi put (tajnim glasanjem na Skuptini jednoglasno je izabran Singer.) U daljem tekstu, Hajzler ukazuje na primere istupanja Bar Hajima u kontaktima sa lanovima optina Saveza i nekim dogovorima o kojima Savez nije ni obaveten.
189

Bilo bi normalno da se to ini posle razgovora sa pojedinim optinama (tanije u Beogradskoj) jer tu je izvor najveeg dela problema i da sva tretirana pitanja i vi raspravite u Savezu. Veoma sam zahvalan za vau saradnju sa nama, posebno na razumevanju koje meni lino iskazujete, ali dozvolite da kaem da stil koji je de facto sa vae strane nametnut iznutra razdire Savez. Na ovo vam je i ranije ukazano. U nastavku, Hajzler ukazuje na sluajeve kada se Bar Hajim nije bavio poslovima za koje je bio nadlean, a posebno kada se nije drao dogovora sa njim, ve je odlazio na neke samo njemu poznate razgovore, pa se planirani sastanak sa njim ili sa Finansijskom komisijom nije realizovao. Navodim jo neke delove pomenutog pisma. Dragi Jehiele, take it easy, ne mora ba svaka stvar da se reava uz vau asistenciju. Savezom ipak rukovode ozbiljni i iskusni ljudi (volonteri) koji vas iskreno informiu o bitnim stvarima. Mi se ne slaemo uvek u svemu, no to je valjda prirodno za jednu demokratsku organizaciju. im se u svaku sitnicu vi upliete, to postaje deo intriga. Ne vaom voljom nego po prirodi stvari, jer ono to se redovnim putem ini da je nesprovodivo u Savezu, mnogima se moe uiniti da e to reiti ako vas informiu i trae vau zatitu, intervenciju nekog ko je finansijer Saveza pa je u tom smislu iznad Saveza. Poto se osvrnuo na jo neke stavove koji ilustruju Bar Hajimov nain delovanja, Hajzler je pismo zavrio reima: Pisali ste mi lino, isto tako vam odgovaram u svoje ime, ali poto se radi o veoma vanim pitanjima, o vaem pismu obavestio sam i predsednika Saveza. U zadnjih nekoliko godina mislim da smo se dovoljno zbliili da mi neete zameriti to sam ovo izneo. Verujte mi, ako se saglasite sa mnom, to e olakati va teak rad u naoj zajednici, rasteretiti vas nepotrebnih problema, a isto tako olakati rad meni i naem Savezu, to je jedina moja elja. U mojim godinama, nikakvih posebnih ambicija nemam pa dozvolite da vas, u nadi za vaim odgovorom i promenom stava i vaeg stila rada, pozdravim sa shalom. Ne znam da li je ore ikada dobio odgovor na ovo pismo, ali Bar Hajim nije promenio stil. Naprotiv, bio je jo prepotentniji i ponavljao je greke na koje mu je ukazano.
190

Jova Brandajs je vie puta predlagao da se zvanino obratimo centrali Dointa i da ukaemo na nain rada i postupke Jehijela Bar Hajima. Isticao je da bi tako postupio Kadelburg. Meutim, ja sam bio protiv jer sam smatrao da bi tuakanje tetilo naem ugledu i da emo mi sa njim izai na kraj. tavie, prilikom poseta delegacije Dointa (esto na najviem nivou), nisam kritikovao njegovo delovanje. Naalost, u naoj zajednici, pa ak i u Savezu, u razgovorima vie nije pominjan Doint kao na sponzor, ve se govorilo: Bar Hajim odobrio, reio i sl. Posledice toga o emu je pisao Hajzler dole su kasnije do punog izraaja: sluaj Bijeljina, prvo uvredljivo pismo Bar Hajima a posle toga izvinjenje itd. Mnogi su mi ukazivali da se on odvojeno sastaje i privatno drui sa jednim brojem funkcionera ili bivih funkcionera Beogradske optine, koji su i ranije bili protiv Saveza, a imali su i ambicije da, uz pomo Bar Hajima, dou na elo Saveza. Smatrao sam da je to njihovo pravo i da ja ne treba da reagujem, iako bih od njega povremeno uo informacije i intrige koje su mogle da potiu samo iz njegovih privatnih kontakata. Bez obzira na Bar Hajimove postupke i negativno delovanje, uinio sam sve da nesmetano obavlja svoje poslove jer sam smatrao da je to u interesu Dointa i nae zajednice. Na brojne primedbe na njegovo delovanje, odgovarao sam da on predstavlja Doint i da ja na njega gledam ne kao na linost ve kao na predstavnika te organizacije. Zbog toga sam i rizikovao kada su dole u pitanje ulazne vize za njega. Naime, stranci su ulazne vize dobijali u nekom od naih konzulata, na osnovu zvaninog poziva odavde. Za svaku najavljenu posetu funkcionera jevrejskih organizacija, Savez ja davao slubeno pozivno pismo, pa je tako i Bar Hajim, u naem konzulatu u Parizu, dobio vizu za jednokratnu posetu. Traio je da mu obezbedimo da dobije stalnu vizu jer je u naem konzulatu u Parizu obaveten da takve vize postoje. U to vreme, Savez je dobijao znaajnu humanitarnu pomo u hrani, odei i obui i za nejevrejske organizacije. Od toga smo vei deo ustupali Komeserijatu za izbeglice. Prilikom jedne posete, Bar Hajim je zamolio da poe sa mnom kod tadanje ministarke Bube Morine, koja je bila na elu Komesarijata.
191

Na samom poetku razgovora, na moje veliko iznenaenje, Bar Hajim je pitao da li bi on mogao da dobije vizu za vie ulazaka. Ministarka nije shvatila ta trai. Ja sam objasnio o emu se radi i njen odgovor je bio: nema problema! Sledei put, na osnovu tog obeanja, u pozivnom pismu dostavljenom konzulatu, traili smo da se izda viza za vie ulazaka. Meutim, Bar Hajim nas je obavestio da ve due eka na vizu i da nije dobio ni onu jednokratnu. Pozvao sam ministarku, a ona mi je odgovorila da nije mogla nita da uradi i da treba da se direktno obratimo Ministarstvu unutranjih poslova. Traio sam prijem kod ministra Duana Mihajlovia da bih ukazao na neke pojave antisemitizma i uzgred izneo okolnost da na glavni donator ne moe da dobije vizu. Posle nekoliko dana, pozvao me je jedan visoki funkcioner Ministarstva zbog intervencije ministra Mihajlovia, a u vezi sa vizom za Bar Hajima. Predao mi je fotokopiju iz lista koji se tampa u Londonu na srpskom i na engleskom jeziku, u izdanju Jevreja izbeglih iz Bosne, i predloio da proitam deo iz intervjua koji je Bar Hajim dao februara 1998. Branku Danonu, u kojem iznosi i svoju biografiju. Citat iz intervjua: Nakon Harvarda postao sam kapetan u vojsci SAD na slubi u vojnom generaltabu NATO-a u Briselu. Doselio sam se u Izrael 1974. godine i sluio rezervu u ZAHAL-u (Izraleska odbrambena vojska) kao oficir za informisanje. JOINT me je poslao u Be 1989. godine da vodim brigu o Jevrejima koji su napustili SSSR na putu ka SAD... Zapitao je: da li mi je to poznato? Odgovorio sam da znam da je zavrio Harvard i da je kao predstavnik Dointa jedno vreme bio u Beu, a da mu je sada sedite u Parizu. Pitao me je da li sluajno znam da, prilikom dolaska u Beograd, redovno poseuje Ameriku ambasadu? Odgovorio sam da znam za pojedine sluajeve, ali da tome nisam pridavao posebnu panju s obzirom na to da je ameriki dravljanin. Rekao sam i da ne znam da li je bio u NATO-u. U duem razgovoru istakao je da su, do sada, u sluajevima gde je Savez davao pozivna pisma sa mojim potpisom, svi dobili ulazne vize. Ne samo funkcioneri ve i novinari i privatna lica.
192

U nastavku razgovora, govorio je o opasnosti od NATO-a, o neprijateljskom okruenju, o tome da naa sluba ima teak zadatak. Ja sam govorio o pomoi koju nam Doint prua i o vanoj ulozi Bar Hajima u tome. Zavrio je razgovor napomenom da u odgovor u vezi sa vizom dobiti za koji dan. Posle nekoliko dana, posetio me je. Dugo je analizirao situaciju i, posle nekoliko komplimeneta na na raun, rekao da me ceni kao ozbiljnog i odgovornog oveka i da Savez treba da uputi pozivno pismo neposredno Konzulatu i da e Bar Hajim dobiti vizu. Kao i do tada - jednokratnu. O tome sam obavestio Bar Hajima. Ukazao sam mu da sam zaloio svoj autoritet na najviem nivou da bi on dobio vizu, a u sebi sam se pitao da li sam dobro postupio i ta e biti ako ga uhapse. Kada je doputovao, Bar Hajim je izrazio elju da poseti optine Novi Sad i Beograd. Odgovorio sam da e sa njim ii Zoran Mevorah. Na kraju sam mu rekao da me, kada napusti zemlju i pree granicu sa Maarskom, pozove telefonom. Izgleda da je shvatio da brinemo o njemu i, odmah po prelasku granice, pozvao je da mi se zahvali na angaovanju. Mislio sam da e posle ovoga sluaja, cenei moje angaovanje, promeniti dranje. Ali, jo jednom sam se prevario. Dogaaji koji su usledili pokazali su pravo lice Jehijela Bar Hajima (sluaj Bijeljina).

Sohnut
Posebno smo usko saraivali sa predstavnitvom Sohnuta u Budimepeti i sa njegovom centralom u Izraelu u vezi sa alijom, tj. useljenjem ili grupnim posetama naih lanova Izraelu. Na njihov poziv, vie puta sam odlazio u Izrael i uestvovao na sastancima posveenim raznim pitanjima, naroito u vezi sa iseljenjem naih lanova u Izrael. Dao sam i vie intervjua izraelskoj tampi. Neki funkcioneri Sohnuta esto su citirali jednu od mojih izjava, koja je glasila: elja mi je da budem poslednji predsednik Saveza Srbije, tj. da se svi Jevreji usele u Izrael.
193

Ameriki jevrejski komitet (AJC)

Sa organizacijom AJC Savez nije imao nikakve kontake sve do poetka septembra 1997, kada su me obavestili da e, u vreme zasedanja Organizacije ujedinjenih nacija u Njujorku, odrati pojedinane sastanke sa ministrima spoljnih poslova zemalja bive Jugoslavije. Zamolili su me da ih obavestim o linosti naeg ministra spoljnih poslova Milana Milutinovia i o problemima nae zajednice na koje bi predsednik AJC ukazao tom prilikom. U odgovoru sam ukratko naveo da Milana Milutinovia dugo poznajem, da je on jedan od uih saradnika predsednika Miloevia, da smatram da nije antisemita i da smo zainteresovani da se na tom sastanku ukae na problem povratka jevrejske imovine i neke pojave antisemitizma na koje vlast nedovoljno reaguje. Posle nekoliko dana, telefonirao mi je Milutinovi i zamolio da se odmah vidimo. Bio je vrlo uzbuen. Saoptio mi je da je AJC otkazao sastanak sa njim i pitao me koji su razlozi? Odgovorio sam da ne znam i pokazao moj faks svojevremeno upuen AJC. Rekao sam da Savez nema nikakvih posebnih kontakata sa tom organizacijom i da ne poznajem nikoga iz njenog rukovodstva. Obeao sam da u se obratiti AJC i zamoliti da se odri otkazani sastanak jer je to u interesu nae zajednice. Po povratku iz SAD, Milutinovi me je pozvao telefonom, a posle uputio i pismo u kojem se zahvalio to je, posle moje intervencije, ipak dolo do sastanka, rekavi da je bio vrlo uspean i da je tom prilikom pozvao predsednika AJC da poseti Beograd. Predsednik je odgovorio da zvaninu posetu ne moe uiniti na poziv vlade, ve samo ako mu ja, u ime jevrejske zajednice, uputim poziv. Daljih kontakata sa AJC nismo imali. Sledee godine, saznao sam da su svi predsednici jevrejskih zajednica iz bive Jugoslavije pozvani da uestvuju, u maju 1998, na kongresu AJC, ali ja poziv nisam dobio. Isto se dogodilo i 1999. Nisam mogao pretpostaviti ta je tome razlog, pogotovu to na podruju Srbije ivi najvei broj Jevreja
194

(predsednici Slovenije i Makedonije dobili su pozive, a jedva da imaju po stotinu lanova). Osveenju male sinagoge u Skoplju, ije je ureenje finansirano sredstvima AJC, prisustvovao je, u ime AJC, rabin Endrju Beker, ef odeljenja te organizacije za inostrane poslove. Traio sam poseban razgovor sa njim. Sa mnom je bila Lidija Petrovi, predsednica JO Zrenjanin, koja je prevodila. Upitao sam ga: koji je razlog da samo na Savez ne bude pozvan na njihov kongres? Beker je poeo da se pravda da se radi o administrativnoj greci i rekao da me poziva da uestvujem na predstojeem zasedanju. Odgovorio sam da sumnjam da se radi o greci administracije i zamolio ga da mi navede pravi razlog. Na kraju je kazao da u odgovor na to pitanje dobiti u Vaingtonu i da u za sledei sastanak dobiti pismeni poziv. Rekao sam da neu prihvatiti poziv poto ne govorim engleski i da u, poto sam obaveten da simultanog prevoenja sa nemakog nema, za sastanak odrediti nekog od funkcionera Saveza koji govori engleski. Ali, Beker je insistirao da doem, s tim da, o troku AJC, sa mnom poe i Lidija Petrovi kao prevodilac. Posle nekoliko dana, primio sam pismeni poziv za mene i Lidiju. im smo stigli, odmah smo traili da se sretnemo sa rabinom Bekerom. On je rekao da u dobiti dokumenta na osnovu kojih u moi da zakljuim zbog ega nisam pozivan na kongres. Dobio sam dva lista njihovog tampanog izvetaja Diplomatic Outreach (str. 93). Tu je naveden deo razgovora sa ministrom inostranih poslova Milanom Milutinoviem, obavljen 29. septembra 1997. godine, na temu povratka jevrejske imovine oduzete za vreme okupacije i posle osloboenja (poglavlje Property restitution). Citiram rei Milana Milutinovia koje se odnose na mene: U odnosu sa mnogim liderima, intelektualcima i mojim dobrim prijateljom Acom Singerom, reiemo ovaj problem... Pre svega, ne radi se o velikoj imovini. Re je o nekoliko zgrada. Zavriemo to pre kraja ove godine. Ministar je rekao da Jevreji kao zajednica nikada nisu tlaeni u Jugoslaviji. Mnogi jugoslovenski Jevreji su prvo Srbi pa tek onda Jevreji. Srpski
195

nacionalni identitet je uvek bio duboko inkorporiran u toj zajednici. Primetio je i da je jedan od osnivaa Jugoslavije bio Jevrejin. Na osnovu te Milutinovieve izjave, AJC je zakljuio da sam ja Jevrejin koji je blii Miloeviu nego jevrejskoj zajednici. Posle prvog uea na godinjem sastanku Amerikog jevrejskog komiteta, redovno sam bio pozivan da uestvujem, zajedno sa Lidijom Petrovi, na godinjim zasedanjima. tavie, imao sam poseban tretman, ne samo u specijalnom smetaju ve i u kontaktima sa najviim rukovodiocima te organizacije. Naroito su pohvalili moj intervju dat za vreme bombardovanja Srbije (New York Times, 10. i 11. aprila 1999). U vezi sa Milutinoviem, treba zabeleiti jo jedan sluaj, koji nema nikakve veze sa njegovim istupanjem u Americi. Posle ponovnog uspostavljanja diplomatskih odnosa sa Izraelom i imenovanja novog ambasadora Srbije u Izraelu, Milutinovi me je, na moje najvee uenje, zamolio da se kod predsednika Miloevia zaloim da se dotadanji otpravnik poslova Mirko Stefanovi postavi za ambasadora u Izraelu. (Miloevi je, naime, smatrao da za ambasadora treba postaviti nekog politiara.) Odbio sam taj predlog s obrazloenjem da se Savez ne mea u donoenje takvih odluka, ali sam rekao da on moe saoptiti predsedniku da imam pozitivno miljenje o Mirku Stefanoviu (ovo sam svojevremeno ispriao i Mirku Stefanoviu, kome sam u ali rekao da sam ja zasluan za to to je postao ambasador u Izraelu.)

196

XII SlUAJ BIJElJINA, OD INSINUACIJE DO IZVINJENJA I POHVAlE

Moda bi gornji naslov najsaetije mogao da formulie istorijat dogaaja oko ovog sluaja... Velika raspoloiva dokumentacija u vezi sa dogaajima koji se odnose na ovaj sluaj po obimu sigurno bi popunila sadraj knjige od stotinak stranica. Fotokopija iste dokumentacije sa prevodom na engleski jezik, dopunjeno zakljukom Izvrnog odbora Saveza od 8.8.2004. upueni su centrali JOINT-a i Bar Hajimu pod naslovom Bijeljina Aairs iz koje se vidi istorijat sluaja Bijeljina. Zato u u opisu dogaaja citirati samo najznaajnije delove iz pomenute dokumentacije koja je pod br. SE 197, od 2.8.2004. upuena svim jevrejskim optinama i lanovima Izvrnog i Nadzornog odbora. Na Izbornoj skuptini Saveza 14. 03. 2004. van dnevnog reda, Mia Levi je postavio pitanje: da li sam neto u ime Saveza nekome poklonio? Pokazao je ugovor o poklonu potpisan sa moje strane 12.10.1995. Tada sam rekao da se ne seam predmeta od pre deset godina, pogotovu to je za ovakav sluaj bio zaduen zamenik predsednika Mia David, i da u proveriti dokumentaciju kako je dolo do poklona. Shvatio sam da je Mia Levi ovu svoju sumnju iskazao da bi uticao na ishod moje aktuelne kandidature za predsednika Saveza... JOINT je, sa potpisom J.B.Haima, 28. juna 2004. uputio Savezu pismo koje poinje reima: Piem vam sa zahtevom da mi dostavite informacije o ugovoru o donaciji nekretnina koji je zakljuen u Bijeljini 10. oktobra 1995. izmeu Saveza koga predstavlja Aca Singer i optine Bijeljina... Ovde trai odgovore na 10 pitanja u vezi sa ugovorom. Od toga, i neka sasvim konfuzna pa i provokativna (kopiju pisma uputio je N. Samardiu i J. Finciju). Bilo mi je jasno da je Bar Hajimu ovo pitanje i ugovor servirao Mia Levi u nameri da me kompromituje. Naime, bila mi je poznata elja Bar Hajima da na mesto predsednika, umesto mene, doe njemu odgovarajua linost, o emu sam pisao u poglavlju Odnosi sa JOINT-om i o delatnosti Bar Hajima.
197

Bilo je udno da je pismo upueno Savezu, adresovano na mene i sekretara D. Saloma, i da su kopije upuene N. Samardiu i J. Finciju (znai tendencija da ovo pitanje bude od ireg znaaja, pa time eventualno i moja kompromitacija). Zbog toga, zajedno sa M. Grinvaldom, pristupio sam traenju dokumentacije koja se odnosi na poklon za koji sam potpisao ugovor. Iz raspoloive dokumentacije se vidi da je poklon, po odluci Saveza, jo 4. maja 1990. godine dat Skuptini optine Bijeljina tako da sam, posle njihove urgencije, potpisao ugovor 12.10.1994. i to u Beogradu a ne u Bijeljini, kako u pismu tvrdi Bar Hajim. Tim ugovorom samo je realizovana odluka doneta mnogo ranije. Obzirom da 1990. nisam bio na finkciji predsednika Saveza, traio sam objanjenje i od dugogodinjeg sekretara Saveza L. Petrovi kakav je bio postupak u to vreme. Svu dokumentaciju ustupio sam N. Samardiu, predsedniku Pravne komisije i advokatu kome je i Bar Hajim upitio kopiju pisma upuenog meni sa 10 pitanja. U meuvremeni, Samardi je vie puta razgovarao sa Bar Hajimom koji je traio od njega odgovore na postavljena pitanja i izrazio odreenu sumnju u vezi poklona. Traio sam da Samardi da svoje struno miljenje kako bismo obavestili Izvrni odbor Saveza i JOINT. Citiram deo iz dopisa koji sam 6. jula 2004. dobio od Samardia: Ja u do kraja radnog vremena napisati odgovor prema postojeoj dokumentaciji i mislim da ga treba uputiti Bar Hajimu. Vi dostavite odgovor na njegove pismo u prilogu kao odgovor Pravne komisije. Svakako da su intencije i ton pisma Bar Hajima takve da prevazilaze ton normalne komunikacije izmeu Saveza i JOINT-a. To to je neko servirao Bar Hajimu informaciju da je Aca Singer bez ovlaenja otuio imovinu u Bijeljini koja vredi 3 miliona evra i tu jo ubacio sumnju da je neko na tome zaradio pare, svakako zahteva da Bar Hajim postavi to pitanje Savezu, ali ton i nain na koji to postavlja impliciraju da se navedeno zaista desilo. Kako mislim da kakav god odgovor damo to nee zadovoljiti Bar Hajima ve e i dalje traiti dodatna objanjenja, mislim da treba postupiti tako to e se dostaviti razloan jednostavan odgovor. Ako on nastavio sa harangom, onda zakazati Izvrni odbor.
198

Sve to je Samardi predvideo u ovom dopisu, dogodilo se. Izvetaj N. Samardia, na osnovu sadraja i dokumentacije i datog strunog miljenja predstavlja celovit dokument. Zbog opirnosti istog, navodim samo najznaajnije delove. 1. Savez je primio dopis Skuptine optine Bijeljina od 28. 04. 1990. Dokument je naen u dosijeu Bijeljina i nije zaveden, pretpostavljam da ga je neko lino doneo iz Bijeljine. Napomena: ovo znai da je predmet star 14 godina i to je razlog da je nemogue rekonstruisati sve odluke i dopise... jer je mogue predat Muzeju, nema ni zakonskih ni statutarnih obaveza... da se predmeti uvaju toliko dugo. Citiranim zahtevom Optine Bijeljina trai se da se parcela gde je bila sinagoga pokloni: to pretpostavlja da je Optina znala za odluke Saveza da se ovakva imovina poklanja... Dalje citiranim zahtevom, Optina predlae da Savez bez naknade prenese na Optinu Bijeljina navedenu parcelu a da Optina obelei postojanje sinagoge na istom mestu. U spisima koji su nam dostupni nalazi se i dopis Optine Bijeljina od 12.7.1995. kojim se trai da se postupi po napred opisanom zahtevu iz 1990. Kao odgovor na ovaj dopis Savez dostavlja 18.8.1995. godine pod brojem SE-498 mg odgovor kojim se Optina Bijeljina obavetava da je jo 4. maja 1990. godine doneta odluka da Savez poklanja Optini Bijeljina... zemljite ukupne povrine 1123 m2 te da, obzirom da se tamo nalazila sinagoga, Bijeljina se obavezuje da, po zavretku objekta, postavi memorijalnu plou kao seanje na Jevreje i dalje, shodno navedenoj odluci koja je Optini Bijeljina dostavljena, ista slobodno da po njoj postupi. Da ovo nije bio jedinstven sluaj poklona, u izvetaju N. Samardia pie: Prema Poslovniku Saveza... koji je bio na snazi 1990. izriito je predvieno i to l. 57 da imovinom takve optine (odnosi se na ugasle jevrejske optine) kao to je bila Bijeljina upravlja i raspolae Savez. Dalje u pomenutom izvetaju pie: Prema pisanoj izjavi ge Luci Mevorah Petrovi, u to vreme sekretara Saveza, a prema mojim saznanjima u to vreme i lan Radnog i Izvrnog odbora Saveza, na osnovu ranije donetih
199

odluka... zgrade koje su nekada bile sinagoge kao i zemljita na kojima su se nalazile - ne otuuju se nego prenose bez naknade uz obavezu obeleavanja a iz pijeteta prema rtvama. U pomenutom izvetaju Samardi daje i pravno tumaenje da, po tada vaeem Zakonu o eksproprijaciji, Optina Bijeljina mogla je eksproprisati i parcelu na kojoj se nalazila sinagoga pa prema tome nije bila potrebna saglasnost Saveza. Bar Hajim je, i posle dobijenog izvetaja, nastavio svoju istragu u nastojanju da se od itavog sluaja napravi afera u cilju moje kompromitacije. Nakon dobijenog izvetaja predsednika Pravne komisije od 7. jula 2004. doneo sam odluku da se formira ad hoc komisija u sastavu: A. Gaon, zamenik predsednika Saveza, A. Greber, potpredsednik Saveza i predsednik JO Beograd, Miloje Todorovi, A. Neak i Jakov Alba, lanovi IO kojima su se na sastanku 12. jula 2004. pridruili M. Grinvald i R. Galac Popovi, lan Nadzornog odbora. Komisija je zakljuila: Nakon to je upoznata sa raspoloivom dokumentacijom vezanom za pismo Jehiela Bar Hajima, regionalnog direktora JOINT-a, konstatovano je: 1. Po sadraju i tonu pismo prevazilazi normalnu komunikaciju izmeu Saveza i JOINT-a. 2. Pismo je napisano na osnovu netane informacije (ovde su nabrojane netanosti u pismu Bar Hajima). 3. Po prijemu pisma od Bar Hajima, predsednik Saveza ga je ustupio Pravnoj komisiji. Isto je uinio i Bar Hajim... 4. Informisani smo da je Bar Hajim vie puta kontaktirao Neboju Samardia. Jednom prilikom saoptio je da je vrednost poklonjenog placa 3.000.000 evra. 5. Obzirom na napred izloeno, neophodno je da Izvrni odbor u punom sastavu i uz uee Pravne komisije Saveza razmotri ovo pitanje i donese odluku, o emu e obavestiti JOINT. Poto je Bar Hajim tih dana bio u Beogradu, meni je postavio samo pitanje: da li sam ja potpisao ugovor? Nije pokazao interesovanje da se upozna sa celokupnom dokumentacijom, to mu je nueno.
200

Novo pismo JOINT-a potpisano od strane Bar Hajima i 19. jula 2004. upueno Savezu, po sadraju i tonu prevazilo je pismo od 28. juna 2004. Citiram samo neke delove: Prolog etvrtka, 15. jula putovao sam u Bijeljinu. Tamo sam pogledao zemljite na kojem je nekada stajala sinagoga sefardske zajednice u tom gradu... To je zemljite koje je 1995/1996. Savez bez naknade poklonio gradu Bijeljini... Poklonjena imovina, koja je locirana u nezavisnoj stranoj zemlji, a za nita zauzvrat, teko je porazila kako JOINT tako i ostale donatore Saveza. Ovaj in je tim vie poraavajui jer nije u skladu sa onim Savezom kakvog ga mi poznajemo. Kao dugogodinji partner i podratelj Saveza, JOINT bi eleo da sazna sledee... (Tu postavlja niz pitanja, slino kao u prvom pismu od kojih citiram neka: zato je ovaj poklon dat? Da li je uzeta u obzir, ako je uopte uzeta, injenica da je imovina iz Bjeljine locirana u stranoj zemlji koja ima svoje jevrejske organizacije? Kako treba razumeti injenicu da nikada nije postavljena ploa ili odrana ceremonija kojom je obeleena ta donacija, kako je zahtevano u ugovoru o poklonu, itd. JOINT pozdravlja injenicu da e Izvrni odbor saveza razmotriti ovo pitanje.) Oekujemo vae primedbe i zakljuke koji se tiu ove stvari. Poto JOINT zapoinje razgovore o budetu poetkom avgusta, vano je da dobijemo va odgovor do kraja jula. Nain na koji JOINT raspodeljuje svoja sredstva zavisi od toga kako nai partneri upravljaju imovinom koju imaju. Karakteristino je za ovo pismo to u prvom delu ve daje ocenu da je odluka o poklonu porazila JOINT, dok u nastavku JOINT pozdravlja injenicu da e Izvrni odbor razmotriti ovo pitanje. Istovremeno on preti u vezi sa buduim doprinosom JOINT-a budetu Saveza. U ovo je Bar Hajim ukljuio jevrejsku zajednicu Bosne i Hercegovine. Da je Bar Hajim to ve od 28.6.2004. pokuao da uini, saznali smo na sastanku sa delegacijom jevrejske zajednice Bosne, odranom 26.8.2004, potvrdio je i J. Finci. Posebno neuobiajenu aktivnost pokazao je nakon svoje posete Bijeljini. O tome govori pismo koje je jevrejska zajednica BiH, sa
201

potpisom njhovog predsednike J. Fincija, 3.8.2004. uputila Savezu a koje poinje: Dragi prijatelji, vrlo neugodno smo iznenaeni da je u oktobru 1995. i novembru 1996. Savez jevrejskih optina Jugoslavije, darovnim ugovorom, poklonio zemljite ranije sinagoge u Bijeljini... Shodno iznesenom, a kako se radi o zemljitu koje pripada zajednici jevrejskih optina BiH, pokrenut emo postupak o ponitenju spornog ugovora o poklonu te se nadamo da ete nam u tome bratski pomoi... Obzirom da je pismo stiglo uoi sednice IO Saveza koja je zakazana i odrana 8. avgusta 2004, to sam nakon iste odgovorio, na ta u se kasnije osvrnuti. Kao to je ve napisano, pre zakazane sednice, itav materijal koji se odnosi na poklonjenih 1123 m2 zemljita, zajedno sa pismom JOINT-a i ostalom dokumentacijom, umnoen je u velikom broju primeraka i dostavljen lanovima IO, Nadzornom odboru, jevrejskim optinama i pojedincima da bi se upoznali o emu se radi, obzirom da su se ve irile glasine da je bilo nepravilnosti pa i eventualne zloupotrebe i line koristi. Moda bi sa proirenog sastanka Izvrnog odbora jednoglasno usvojene zakljuke, formulisane u pet stavova, trebalo u celini da navedem. Meutim, zbog opirnosti opisa i istorijata sluaja, o emu sam ve pisao, ukazau na najvanije delove: 1. Izvrni odbor ponovo odaje priznanje i zahvalnost JOINT-u za sve to je tokom mnogih godina, pre i posle II svetskog rata, uinio za jevrejsku zajednicu Jugoslavije i Srbije... Izvrnom odboru je jasno da JOINT ima pravo odreagovati na to na ta e se i kako raspodeljivati ta sredstva i da to kontrolie. Ovo ne znai da JOINT, odnosno njegov direktor za SCG treba da se stavlja u ulogu staratelja i kontrolora svih aktivnosti Saveza. Savez u svom radu mora biti slobodan i autonoman. 2. Izvrni odbor Saveza ne moe prihvatiti sadrinu i ton pisma g. Jahiela Bar Hajima i uslovljavanje dalje pomoi JOINT-a udovoljavanjem tim zahtevima kao i korienje nedobronamernih informatora koji ispoljavaju slabo prikriven animozitet prema predsedniku Saveza... To nije primereno
202

dugogodinjim prijateljskim odnosima JOINT-a i Saveza pa je Izvrnom odboru teko poverovati da, naroito ono to je iskazano u pismu g. Bar Hajima od 19. jula ove godine, odraava stav rukovodstva JOINT-a. Takoe mu je teko poverovati da g. Bar Hajim, posle mnogo godina delovanja na prostoru bive Jugoslavije, tako slabo poznaje situaciju kakva je vladala u njoj u raznim periodima kao i uslove ivota i rada jevrejske zajednice i Saveza. Izvrni odbor ne moe se osloboditi utiska da neko, sluei se g. Bar Hajimom, eli dramatizovati sluaj Bijeljina i napraviti od njega skandal. 3. Izvrni odbor Saveza iskreno se nada da ovo otvoreno saoptavanje njegovih naelnih pozicija nee imati negativnih posledica na odnose sa JOINT-om. U elji da se razjasne eventualna negativna pitanja, Izvrni odor saoptava svoje nalaze. Sledi detaljan opis istorijata dogaaja, sa potrebnim dokazima, to sve potvruju fotokopije priloenih dokumenata. Navodim jo neke delove zakljuaka o sutini problema. Optina Bijeljina molila je SJOJ 1990. godine, kada je jo postojao, dakle pre raspada Jugoslavije, da joj pokloni zemljite uknjieno na SJOJ, na kojem je u Drugom svetskom ratu stajala poruena sinagoga. Poto u Bijeljini vie nije bilo jevrejske optine, to je Savez u skladu sa praksom i inio, uz uslov da se na zgradi koja e se na tom mestu podii postavi ploa za uspomenu na ubijene bijeljinske Jevreje. U to vreme predsednik Saveza bio je dr Lavoslav Kadelburg. Iz nepoznatih razloga Optina Bijeljina nije dobila zakljuak SJOJ o tome, niti je zakljuen ugovor pa je 1995. godine ponovila molbu na osnovu koje je sadanji predsednik SJOJ Aca Singer, pozivajui se na zakljuak iz 1990. godine, potpisao ugovor o poklonu. O svemu tome postoje dokumentacija i izjave lica upoznatih sa predmetom. U svemu ovome Izvrni odbor Saveza nije naao nikakvu zloupotrebu, ne smatra da je iko oteen i ne vidi potrebu da o tome vodi polemiku... Ukoliko JOINT eli, Izvrni odbor e mu dostaviti svu raspoloivu dokumentaciju. Sluaj Bijeljina pripada istoriji i ne treba ni na koji nain da utie na sadanje odnose sa JOINT-om ili bilo kim drugim.
203

Na osnovu svega prethodnog, Izvrni odbor Saveza daje u sluaju Bijeljina punu podrku predsedniku Saveza Aci Singeru. Izvrni odbor zakljuuje da se ovaj dokument uputu centrali JOINT-a i g. Bar Hajimu. Zakljuke je potpisao tadanji zamenik predsednika A. Gaon i uputio ih JOINT-u i Bar Hajimu. JOINT svojim dopisom Savezu, od 18. avgusta 2004, na ruke zamenika predsednika A. Gaona, pie: Potvrujemo sa zahvalnou prijem vaeg pisma od 8. avgusta (ne radi se o pismu ve su to zakljuci IO doneti 8. avgusta) koje ste poslali u ime Saveza. U nastavku dopisa potpisanog od strane Stiva vagera, tada potpredsednika JOINT-a i neposredno pretpostavljenog Bar Hajimu, ne reagujui na sadraj vrlo preciznih zakljuaka ve samo delimino u vezi sa Bar Hajimom, pie: Jehiel Bar Hajim je takoe direktor JOINT-a za nae programe u Bosni i Hercegovini. Tamonja jevrejska zajednica je zatraila nau i vau pomo da se imovina u Bijeljini povrati. Mi smo bili u punoj koordinaciji sa njima... Ja sam molio J. Bar Hajima da nadalje odgovara na specifina pitanja (pojedine take) postavljena u vaoj komunikaciji povodom imovine u Bijeljini i da se sastane sa vama u cilju reavanja ovog problema. Raunamo na vau punu saradnju... Pored toga to smo u zakljuku predloili da emo, ako JOINT eli, dostaviti svu raspoloivu dokumentaciju - JOINT to nije traio. Isto tako, Bar Hajim ni ovoga puta nije reagovao na sugestiju svoje centrale da se sastane sa nama. Pored upuenih zakljuaka Izvrnog odbora od 8. avgusta, to je dostavljeno JOINT-u, kopiju istog smo, sa propratnim pismom, dostavili i Jevrejskoj zajednici Bosne i Hercegovine kao odgovor na njihov ve pomenuti dopis. Dragi prijatelji, na odgovor na va dopis br. 251/04, od 3. 8. 2004. moemo zapoeti kako ste vi u vaoj prvoj reenici napisali: vrlo neugodno smo iznenaeni sadrajem vaeg dopisa u vezi poklonjenog zemljita gde se nalazila sinagoga u Bijeljini. Izmeu ostalog, napisano je: Po pitanju sluaja Bijeljina,
204

u prilogu dostavljamo zakljuke Izvrnog odbora Saveza od 8.8 2004. i celokupnu dokumentaciju koja je sluila kao osnov za donoenje tih zakljuaka. Smatramo da je i vama vrlo dobro poznata tendencija da se od itavog sluaja napravi eventualno afera ili skandal. Ne elimo da ulazimo u polemiku sa sadrajem vaeg dopisa. Ukoliko moete da u odnosu na optinu Bijeljina ponitite ugovor o poklonu koji je donet 1990. godine i potpisan 1995. godine, bie od koristi za vau zajednicu, u emu moete raunati na nau pomo. Nakon sednice IO na kojoj su doneti zakljuci u vezu sluaja Bijeljina nastavili smo potragu za eventualnom dokumentacijom koja se moda nalazi u naem muzeju. Tako je pronaeno 15 dokumenata iz 1947. i 1948. godine, iz kojih se vidi da se razvaline biveg hrama i plac pored istog koje smo poklonili GNO (Gradski narodni odbor) vode u izvodima zem.ul. br 496 i 197. Ovo je tekst iz pisma zavedenog u Savezu pod br. 967, od 24.12.1947, iz ega je jasno da je ve tada zemljite poklonjeno Optini Bijeljina. Pored ovog dokumenta, pronaen je izvetaj Pravnog odseka Saveza koji je tada bio lociran u Zagrebu od 26.10.1948. zaveden u Savezu br.1815, od 27.10. 1948. koji se u celosti odnosi na poklon pomenute nekretnine, to su svojevremeno uinili M. Levi i M. Baruh, jedini preiveli lanovi JO Bijeljina, od predratnih 338 dua koje su bile u lanstvu. Citiram delove iz navedenog izvetaja: Na upit zato je to poklonjeno, kojim povodom i da li u pismenoj ili usmenoj formi, dobio sam sledee razjanjenje: ministar drug Rodoljub olakovi prigodom posjete godine 1945. Bijeljini dao je sugestije GNO-u da se na tim placevima sagradi dom kulture i da se apelira na jevrejsku zajednicu da te placeve pokloni. Drugovi Mirko Levi i Moe Beraha, kao jedini preiveli Jevreji - iako danas uviaju da nisu imali za to nikakvo ovlaenje - poklonili su iz patriotskih pobuda, u usmenoj formi, GNO-u gornje nekretnine. Meutim, te nekretnine poklonjene su pod sledeim uslovom: zauzvrat, da GNO ogradi i uredi groblje koje je devastirao okupator. Gruntovno, jo neke nekretnine glase na Jevrejsku optinu u Bijeljini.
205

Aktivnost Saveza po ovom pitanju pokrenuta je zbog odluke o imovini jevrejskih optina tamo gde nisu obnovljene jer nije bilo preivelih ili ih je bilo nedovoljno da bi se obnovile. Tako je imovina ovih optina prela u vlasnitvo Saveza. (Sigurno je da su prilikom donoenja odluke iz 1990. to imali u vidu Lavoslav Kadelburg i Mia David.) Iz citiranog pisma proizlazi da se Savez sloio da se jo od 1948. poklon legalizuje, to se moe zakljuiti iz sledeeg citata: Doli smo nadalje do zakljuka da se GNO-u stavi do znanja da e darovnica s legalizacijom potpisa, koja e sluiti kao instrument za prenos nekretnina, moi biti izdana samo onda ako bude uslov koji je do sada ostao neispunjen i neizvren od strane GNO-a, tj. da se odmah pristupi radovima oko popravke groblja. Ovim naknadno pronaenim dokumentom i navodei samo najvanije delove, vidi se da je zemljite de facto poklonjeno jo daleke 1947. godine, odnosno 1948, a ne 1990. kako stoji u odluci koju sam potpisao 1995, odnosno 1996. godine. Da su ovi dokumenti naeni pre donetih zakljuaka na sednici IO Saveza, sigurno bi sluili kao jo jedan argument u prilog ve iznetih o istoriji poklona. Kako sam ve napisao, i pored zakljuka IO posle kojih smo smatrali da je sluaj Bijeljina zakljuen, Bar Hajim nastoji da jevrejsku zajednice Bosne ukljui u sluaj i time izazove sukob izmeu Saveza i jevrejske zajednice u Bosni. Pored ve ukazane razmene pisama, dolo je do posete Savezu 26.8.2004. delegacije iz Bosne u sastavu: Jakica Finci, predsednik, Danilo Nikoli, lan IO, i Ivica erenje, bivi predsednik. (Sastanak je protekao u prijateljskom tonu. Naime, sa svim lanovima pomenute delegacije bio sam u dugogodinjem prijateljstvu. Posebno sam cenio Jakicu Fincija to je, zahvaljujui pre svega njegovom pozitivnom stavu, uspeno zavren sastanak o raspodeli imovine 21.10.1995. u Cirihu.) Umesto da opisujem sastanak, citiram doslovno neke delove iz zapisnika koji daju sliku o zbivanjima i zauzetim stavovima a posebno o ulozi JOINT-a i Bar Hajima u tome... Jakica Finci: Poseta i razgovor treba da ree problem darovnog ugovora koji je potpisan izmeu Saveza jevrejskih optina Jugoslavije i Skuptine
206

optine Bijeljina... JOINT se uvukao u kune odnose izmeu zajednice Jevreja BiH i Saveza. Zemljite o kojem je re u darovnom ugovoru je imovina JZ BiH. Iz pisama dobijenih od JOINT-a (Jehiel bar Hajim), sluaj Bijeljina uznemirio je duhove, iz ega proizlazi briga kako se raspolae sa imovinom zajednice. Ceo sluaj treba spustiti na zemlju i ne dizati tenziju. Prepiska izmeu Saveza i JOINT-a je usijavanje atmosfere koja moe imati negativne posledice za jevrejsku zajednicu Srbije. Ne smemo zaotravati nae odnose sa JOINTom. Ove konstatacije pobudile su nau sumnju da se iza celog sluaja nalazi Bar Hajim, koji je inicirao da se jevrejska zajednica BiH ukljui u ovaj sluaj. U zapisniku sa sastanka detaljno je opisano moje izlaganje u vezu poklona i navedena je sva dokumentacija koja je pronaena u Muzeju, iz koje se vidi kada je imovina poklonjena i stav Saveza po ovom pitanju jo 1948. godine. U zapisniku je dato i moje objanjenje u vezi sa primedbom Jakice Fincija: to se tie originalne odluke iz 1990, do sada nije pronaena, ali je njen sadraj citiran u naem dopisu upuenom Optini Bijeljina 1995. godine. Dokument je u arhivi Saveza zvanino registrovan u delovodniku, prema tome je nesporno validan, obzirom da je citirana odluka iz 1990. godine, kada se nije znalo da e ovo pitanje 2004. biti aktuelno. U vezi sa ovim, Miroslav Grinvald je izjavio: Tvrdim da mora da postoji odluka im smo ga citirali u celini i pismo potpisali predsednik i ja. Ivica erenje je izmeu ostalog izjavio: Nije jasno kako se to dogodilo, ali to se tie Ace Singera - nema odgovornosti. Iz navedenog zapisnika citiram rei A. Neaka koji je prisustvovao ovom sastanku kao lan IO Saveza i ad hoc komisije i bio upoznat sa dogaajima i pozadinom ovog sluaja: Jakica Finci nema potpune informacije i saznanja. Cela afera je napravljena ne da biste vi dobili svoj plac ve da se srui Aca Singer. Tokom druenja na Adi za Lag baomer razgovarali smo sa Joom Atijasom i uli priu o angaovanju Sonje Levi oko placa i Bijeljini. Ne elimo
207

da kvarimo odnose sa JOINT-om. Bar Hajim je trebalo da sedne sa nama da raistimo stvar kada je bio u Beogradu... Ovo je napad ne na Savez ve na Acu... Treba staviti u zakljuke da smo se sloili da Aca Singer ne snosi odgovornost i da u celom sluaju nije imao nikakav interes da se oteti druga zajednica, pogotovo to je kod potpisa ugovora Savez bio jedinstvena organizacija za celu Jugoslaviju. Zakljueno je, na osnovu obavljenih razgovora, da e Savez pruiti svu pomo da jevrejska zajednica doe do zemljita na kojem je bila sinagoga, obzirom da se ovo zemljite gruntovno vodi na Jevrejsku optinu Bijeljina i da Aca Singer, kao potpisnik spornog darovnog ugovora, nije imao line koristi od navedene radnje. U ve citiranom odgovoru JOINT-u od 18. avgusta 2004. na dostavljene zakljuke ne raguje na na predlog da, ukoliko JOINT eli, Izvrni odbor e mu dostaviti svu raspoloivu dokumentaciju. Nisam bio zadovoljan sa sadrajem pomenutog pisma. Smatrao sam da se nisu dovoljno udubili u razmatranje sadraja dostavljenih zakljuaka jer na iste nisu ni pozitivno ni negativno reagovali. Bez obzira to to nisu traili, Savez je celokupnu dokumentaciju fotokopirao i sa prevodom na engleski pripremio za dostavu JOINT-u jer smo smatrali da je to nuno kako bismo, na osnovu te dokumentacije, dobili jasniju sliku o celom predmetu i ulozi Bar Hajima. Krajem avgusta, u redovnu finansijsku kontrolu Saveza i pojedinih jevrejskih optina dola je gospoa Kuperman, glavni finansijski revizor JOINT-a. Zato sam njoj uruio vie primeraka da ih preda centrali JOINT-a, sa propratnim pismom za Stivena vagera, neposrednog efa Bar Hajima. Navodim neke delove iz pisma... Na vae pismo od 18. avgusta upueno Savezu a na ruke moga zamenika A. Gaona, smatram za potrebno da dam neke primedbe i objanjenja. Ovoga puta inim to u vidu mog linog obraanja vama. Eventualno moete sa sadrajem (ako smatrate za opravdano) da upoznate i g. Majkla najdera. U zakljucima sa sednice IO Saveza, a to je dostavljeno JOINT-u, ponudili smo da, ukoliko elite, dostavimo celokupan materijal u vezi sa
208

sluajem Bijeljina koji je dostavljen lanovima Izvrnog odbora... Verujem, da ste raspolagali sa ovim materijalom, Va odgovor bio bi drugaiji. Koristim priluku da vam po gospoi Kuperman dostavim ceo prevedeni materijal. Ne oekujem da ete u celini proitati taj obimni materijal, zato elim da vas upozorim na neke delove koji su vidno oznaeni... Ukratko sam opisao dogaaje koji su poeli istupanjem Mie Levija na izbornoj skuptini Saveza 14.3.2004. i dalji nastavak, s tim da sam ukazao na dokumente oznaene brojevima i odreene podvuene delove na koje sam ga posebno upozorio, od kojih citiram: U vaem pismu nas obavetavate da ste traili da g. Bar Hajim ispita i da odgovori na specifina pitanja i da se sastane sa nama u vezi reenja ovih pitanja. Sve ovo g. Bar Hajim mogao bi da uini da je bio dobronameran i objektivan prilikom svog boravka u Beogradu. Ovoga puta izraavam rezervu prema dobronamernosti i objektivnosti Bar Hajima, za ta imam dokaze. Savetovano mi je jo ranije od nekih lanova rukovodstva Saveza da o nekim negativnim postupcima Bar Hajima ne obavestim JOINT jer su njegove pozicije u JOINT-u tako jake da bi bilo bez efekta a da bi se tetno odrazilo po nau zajednicu... Samo zato sam lino tolerisao neka istupanja Bar Hajima. Moda ne bih ni sada reagovao da iza celog sluaja ne stoji njegov lini netrpeljiv stav prema meni, za ta nema opravdanja. Za vreme mog desetogodinjeg angaovanja u svojstvu predsednika Saveza, Bar Hajim nije mogao da ukae ni na jedan moj pogrean potez u rukovoenju Savezom a posebno ne u odnosu prema JOINT-u. tavie, zbog nerazumnih postupaka Bar Hajima za vreme rata, primio sam lino rizik na sebe, samo zbog JOINT-a. Na kraju, izraavam moje zaprepaenje povodom nekih stavova iz pisma upuenog 19. jula 2004. Savezu. Ne mogu da verujem da je to zvanian stav JOINT-a, donet samo na bazi jednostranog informisanja dobijenog od Bar Hajima...Ne elim da se dalje bavim ulogom Bar Hajima u celoj ovoj montiranoj aferi. Dok je on na ovoj poziciji u JOINT-u, morau da i dalje sa njim, makar i nevoljno kontaktiram, ali u traiti da se izvini Savezu
209

i meni, kako se svojeveremno izvinio bivem predsedniku dr Lavoslavu Kadelburgu... Duboko sam pogoen i uvreen. Pismo sa celokupnim materijalom u vezi sluaja Bijeljina poslao sam, kako sam ve pomenuo, preko gospoe Kuperman, krajem avgusta. Meutim, nisam dobio odgovor. Zato sam se kod gospoe Kuperman interesovao da li je ona dokumentaciju i pismo predala lino vageru. Ona je potvrdila i u poverenju ispriala da je pismo izazvalo veliko interesovanje jer je ovo prvi put da neko tako otvoreno iznosi sud o delovanju Bar Hajima i na odreeni nain kritikuje i ulogu JONT-a. Veruje da zbog toga do sada nisam dobio odgovor. Ne zna detalje ali ima utisak da su u vezi odgovora neke konsultacije u toku. Tako sam, posle dueg ekanja, od centrale JOINT-a, sa potpisom executive vice president Steven Schweager primio pismo datirano 20. septembra 2004. Citiram najznaajnije delove pisma: Dragi gospodine Singer, hvala na nedavnom pismu povodom predmeta Bijeljina. Dozvolite da vas uverim da JOINT ceni vau dugugodinju predanu slubu usmerenu ka dobrobiti Jevreja u vaoj zemlji. Mi takoe visoko cenimo to to ste proteklih godina na toliko mnogo naina dokazali vae prijateljstvo sa JDC. Poznato mi je da Jehiel Bar Hajim osea u potpunosti isto... to se tie vaih opservacija i kritika koje se tiu Jehiela Bar Hajima, predlaem da u bliskoj budunosti sednete sa njim licem u lice da biste otvoreno i poteno o tome razgovarali. Jasno je da smo svi mi veoma zabrinuti za buduu dobrobit jevrejske zajednice u Srbiji i njenu imovinu, koja predstavlja primaran izvor prihoda. Uveren sam da ete se vas dvojica sporazumeti ba kao to vam je to u prolosti uspevalo i po mnogim drugim pitanjima. Ostavljajui sve line razlike po strani, na zajedniki cilj je da nastavimo da osposobljavamo jevrejsku zajednicu za ivot u budunosti i za upravljanje sredstvima koja predstavljaju njen izvor prihoda. ana tova, iskreno Stiven vager, Cc: Amos Avaar i Jehiel Bar Hajim. Pomenutim pismom JOINT nije osporavao zakljuke sa sednice IO, ve je reagovao na diplomatski nain na moje pismo koje u osnovi ponavlja optube protiv Bar Hajima.
210

U pismu JOINT-a od 18. avgusta 2004. kada je potvren prijem zakljuaka IO od 8. avgusta, izmeu ostalog pie: Ja sam molio J.B.H.... da se sastane sa vama u cilju reavanja ovog problema. Meutim sada, u pomenutom pismu, nalae se da se u bliskoj budunosti sastane sa mnom. Kao to sam ve izneo, bez obzira to je Bar Hajim vie puta dolazio u Beograd, nije pokazao interesovanje da se sastanemo po pitanju njegovih optubi u sluaju Bijeljina. Zato me ovoga puta nije iznenadio dolazak Bar Hajima u Beograd, sa predlogom da na inicijativu vagera razgovaramo na temu sluaj Bijeljina. Poznajui Bar Hajima, umesto da sednem sa njim licem u lice, kako je predloio vager, zamolio sam da razgovoru prisustvuju A. Lebl i A. Neak, koji su bili upoznati sa sluajem Bijeljina kao i sa delatnou Bar Hajima, da bih imao dva svedoka razgovora - to se pokazalo kao vrlo opravdano. Dolo je do dugog razgovora koji je voen u vrlo tolerantnom tonu. Ja sam se dosta uzdravao i prihvatio sam savete Lebla i Neaka da ne treba zaotravati odnose sa JOINT-om, pogotovu ne insistirati na iznetim optubama. Meutim, umesto dogovorenog u ovom razgovoru, Bar Hajim je ponovo pokazao svoje pravo lice. Umesto opisa samog sastanka, citirim delove pisma koje sam 29. oktobra 2004. godine uputio Bar Hajimu, koji najbolje ilustruju ta je na sastanku dogovoreno a ega se Bar Hajim nije drao: Prisutni u razgovorima, koji su istovemeno i prevodili, Lebl i Neak, kao i na osnovu moga-naeg utiska, vi ste se saglasili da kod potpisivanja ugovora o poklonu nije bilo zloupotrebe slubenog poloaja sa moje strane i da nisam otetio drugu jevrejsku zajednicu... Bilo je na sastanku rei o sadraju Vaih pisama upuenih Savezu 28. 06. i 19.7.2004, to je zbog sadraja i tona osueno u zakljuku sednice Izvrnog odbora Saveza... U razgovoru ste obeali da ete to pre uputiti jedno lepo pismo Savezu i meni (ovo su doslovno bile vae rei). Na alost, to niste uradili jer u vaem dopisu samo konstatujete da je voen razgovor po inicijativu vagera, a o zakljuenom ni rei. Ja to ne mogu da prihvatim, naroito kada se imaju u vidu vae izjave date tokom naeg razgovora. Da ih sada ne ponavljam. Na alost,
211

za sada, na papiru postoje vae optube i osude JOINT-a koje ste vi izneli dok, i pored obeanja, u vaem pismu nema ni rei o tome. Predlaemo da ponovo paljivo proitate dostavljeni materijal o sluaju Bijeljina, kao i vae beleke koje ste vodili u razgovoru sa mnom i gospodom Leblom i Neakom. I uputite obeano pismo kako bismo, na sednici Izvrnog odbora Saveza zakazanoj za 7. novembar, to izneli i time zakljuili sluaj Bijeljina. Ovo iz razloga to je sa oba vaa pisma i svim dokumentima upoznat i ovaj forum. Podvlaim da, na zavretku moje funkcije predsednika, a moda i ivota, ne elim da i jedna senka padne na moj dugogodinji koristan rad u Savezu u interesu jevrejske zajednice, to ne osporavate ni Vi a ni JOINT i to je izloeno u pismu g. vagera koje je upueno meni. Mislim da nije sramota povui neke ranije izreene stavove ako se uverite da su zasnovani na netanim i tendenciozonim informacijama. U vezi sa tim, na sastanku sami ste koristili izraz da ste uoili da tu neto smrdi. Ukoliko ne dobijem od vas oekivano pismo, biu prinuen da traim druga reenja. Na primer, da ovaj sluaj iznesem na Bet din ili druge kompetentne jevrejske institucije u svetu. Ovo nemojte smatrati za pretnju ve za elju oveka koji eli da sa Saveza i sebe skine optube iz vaih pisama. Naime, ukoliko ne dobijem obeano pismo, ostae na papiru samo vae neosnovane optube koje ste napisali u ime JOINT-a a ne i sutina razgovora voenih sa gospodom Leblom, Neakom i sa mnom. Istoga dana od Bar Hajima sam dobio odgovor - nije reagovao na kritiku upuenu na njegov raun, ve je pisao o zapisnicima. Primio sam faks gospodine Singer i veoma bih voleo da, kao to je traeno, odgovorim na njega pre 7. novembra i to na ozbiljan, odgovoran i potovanja dostojan nain. Pomogle bi mi neke informacije koje se nalaze u vaim zapisnicima sa sastanaka odranih 1999. godine... Odluio sam, bez obzira to sam bio uveren da Bar Hajim eli da, i pored ve postignutog dogovora, komplikuje situaciju pre zakazane sednice, odgovorim i ponovim ono to mu je poznato iz zapisnika. U vezi s tim ponavljam, to smo vam ve vie puta rekli, da do sada nismo pronali te zapisnike...
212

Doputam mogunost da neke odluke nisu prole kroz Izvrni odbor, to ne znai da organi nisu sa njima bili upoznati. Primer za to, koji vam je poznat, jesu odluke o deobnom bilansu zakljuenom u Cirihu. Napominjem da ni danas, kada piem o tim dogaajima, ne znam koji je zapisnik iz 1999. godine Bar Hajim traio. Za vreme ratnog stanja i pre, sve odluke nisu zapisniki konstatovane. Nekih odluka iz posebnih razloga nema u zapisnicima. U daljem tekstu ukazujem na dokumentaciju pronaenu u muzeju Saveza, iz kojih se vidi da je 1947. poklonjen pomenuti plac (opisana dokumentacija) i da su tadanjii rukovodioci Saveza, danas pokojni L. Kadelburg i M. David, verovatno na pismeni zahtev Optine Bijeljina doneli 1990. odluku o poklonu. Na osnovu te odluke, ja sam potpisao ugovor. Niko nije imao linog interesa. Prema tome, ne vidim motiv za vae dalje istraivanje pa i sumnjienje: ovim ne branim samo postupke Saveza u prolosti ve i linosti koje vie nisu u ivotu. Ostajem pri svemu to smo vam saoptilili naim faksom i u razgovorima voenim sa vama. Za nas je, posle tog razgovora, montirani sluaj Bijeljina zavren. Na sadraj navedenog pisma Bar Hajim nije reagovao ve je 4. novembra, neposedno pre zakazane sednice Izvrnog odbora, u ime JOINT-a uputio pismo vie nego ljubaznog sadraja. Dragi gospodine Singer i ostali lanovi Izvrnog odbora, na zahtev gospodina Singera i pred va sastanak zakazan za 7. novembar, zadovoljstvo mi je da vam uputim sledeu poruku: 1. JOINT kao organizacija i ja kao njen dugogodinji predstavnik za Srbiju i Crnu Goru eleli bismo da izrazimo nae veliko potovanje gospodinu Singeru za njegov dugogodinji rad u jevrejskoj zajednici Srbije i za saradnju sa nama. Gospodin Singer je posebno pomogao kada je, nakon raspada Jugoslavije, trebalo podeliti sredstva koja su pripadala Savezu izmeu optina lanica... 2. U vezi poklanjanja jevrejske imovine gradu Bijeljini, injenice su, uveren sam, sada ve dobro poznate onima koji su se ovim pitanjem paljivo pozabavili.
213

3. Svi se mi sa uvaavanjem odnosimo prema ugledu koji ima gospodin Singer i vrsto smo uvereni da iz itave ove stvari nije izvuena neka lina ili materijalna dobit. 4. JOINT veruje da su pravo i odgovornost IO Saveza da proceni injenice i, ukoliko za tim postoji potreba, reaguje po ovom pitanju po sopstvenoj proceni i onako kako to smatra odgovarajuim. Mi znamo da se ova pitanja ponekad meaju sa raznim internim sukobima. Ispunjavajui svoju profesionalnu odgovornost, JOINT nastoji da ne bude uvuen u takve sukobe. Samo sam delimino bio zadovoljan ovim dopisom JOINT-a. Umesto traenog izvinjenja upuena je pohvala, to ja nisam traio. Iznenadila me je udna formulacija, odnosno reenica uvereni smo da iz itave ove stvari nije izvuena neka lina ili materijalna dobit. Naime, u zvaninim dokumentima JOINT-a, u neopravdanoj kritici i u upuenim pismima, nije bilo rei da se iz ovog sluaja neko okoristio ve je jedino postojala pretpostavka, kod Bar Hajima i njegovih informatora, da je neko imao koristi od potpisa ugovora. To je bila indirektna aluzija na mene. Bio sam zadovoljan to je indirektno priznao da mi znamo da se ova pitanja meaju sa raznim internim sukobima. Time je samo potvrdio jedan od osnovnih zakljuaka Saveza da je Bar Hajim koristio nedobronamerne informatore koji ispoljavaju slabo prikriveni animozitet prema predsedniku Saveza. Meutim, u istoj taci, netana je konstatacija da JOINT nastoji da ne bude uvuen u ove sukobe. U ovom sluaju se uvukao u sukob i sa izrazitom tendencijom uperenom protiv mene u cilju dovoenja na elo Saveza njemu odgovarajue linosti. (O takvoj tendenciji Bar Hajima pisao sam u ovom seanju u poglavlju Odnosi sa JOINT-om) Za 7. novembar, za kada je zakazana sednica Izvrnog odbora, umnoen je raspoloivi materijal. Napisao sam i kratku informaciju pod naslovom Sluaj Bijeljina, gde sam naveo dogaaje posle zakljuaka doneenih na sednici Izvrnog odbora Saveza 8. avgusta 2004. godine.
214

Zamolio sam A. Lebla, kao dobro upuenog u itav sluaj Bijeljina da u pismenoj formi predloi zakljuke - koji su na sednici jednoglasno prihvaeni i glase: a) Izvrni odbor Saveza jevrejskih optina potvruje svoje zakljuke od 8. avguista 2004. i smatra da sluaj Bijeljina treba okonati i nee se dalje baviti time, sem ako se ne pojave nova dokumenta i injenice koje bitno menjaju dosadanja saznanja. b) Izvrni odbor je razmotrio sadraj razgovora i razmenjenih pisama izmeu Saveza i Jevrejske zajednice BiH u vezi sa sluajem Bijeljina i potvruje spremnost da JZ BiH prui pomo u njenom nastojanju da postane vlasnik imovine nekadanje Jevrejske optine Bijeljina. U obrazloenju ove odluke konstatuje se da centrala JOINT-a nije podrala Jehiela Bar Hajima, nije rekla kako ono to je napisao odraava njen stav niti je izrazila neslaganje sa zakljucima IO od 8. avgusta 2004. Nije bilo realno oekivati da e ga ona javno osuditi, jer to takve organizacije rade samo izuzetno. Jehielu Bar Hajimu je naloeno da se sastane sa predsednikom Saveza. Moglo se oekivati njegovo izvinjenje, to nije uinio izriito ve u vidu odavanja priznanja za rad predsednika, izraavanju potovanja prema njemu i odbijanju svake pomisli kako je smatrao da je on uradio neto nepoteno i tetno, te eljom za daljom saradnjom. Zaotravanje odnosa sa strane Saveza prema JOINT-u bilo bi kontraproduktivno pa je otud zatvaranje celog sluaja najbolje reenje. Od 14. marta 2004. kada je pokrenut sluaj Bijeljina do 7. novembra 2004. godine kada je IO potvrdio zakljuke donete 8. avgusta na osnovu raspoloive dokumentacije i citiranih pisama, IO je potvrdio sluaj Bijeljina okonanim i zakljuio da se time nee dalje baviti. Ta odluka je potrena na redovnoj Godinjoj skuptini Saveza odranoj 10.7.2005. kada sam podneo detaljan izvetaj o sluaju Bijeljina - od prvog istupanja M. Levija, utvrenoj dokumentaciji za ovaj sluaj, o sadraju pisama JOINT-u i zakljucima Izvrnog odbora 7.11. 2004. Izvetaj je jednoglasno prihvaen od strane najvieg foruma zajednice i time je sluaj Bijeljina okonan.
215

Posle zakljuaka sa sednice Izvrnog odbora od 7.11.2004. nije dolo do pojave nove dokumentacije i injenica koji bitno menjaju dotadanja saznanja, zbog ega bi se sluaj Bijeljina ponovo razmatrao. Dolo je do pokuaja od strane M. Hercoga koji je nastavio da se bavi ovim pitanjem, izgleda sa neskrivenom eljom da stvori aferu po svaku cenu, za ta nema i nije bilo nikada razloga (izvod iz citiranog izvetaja podneenog Skuptini). Inicijativa Hercoga je jednoglasno odbijena. Meutim, svoju neuspelu aktivnost u ovom sluaju pokuao je da realizuje u sledeoj smiljenoj akciji i konstruisanju nove afere koja je u osnovi imala istu tendenciju kao ova tj. moju kompromitaciju koja bi uticala na rezultat sledeih izbora. Istina, sada su umesto M.Levija pokretai bila druga lica. Jedini rezultat pokretanja neosnovane afere nazvane sluaj Bijeljina je to to sam doiveo srani udar, to za posledicu ima stalno uee kardiologa u mom ivotu. Preiveo sam i drugu aferu koja baca svetlo na lik i uee pokretaa. Moja elja je bila da se sve injenice o drugoj izmiljenoj aferi u nastavku ovog sluaja, objave u ovom izdanju. Meutim, ocenjeno je da objavljivanje ovog sadraja sada ne bi bilo opravdano poto treba primeniti istorijsku distancu, sa ime sam se, kao razumnim, i ja sloio.

216

XIII AKtIVNOStI U VREME PREKIDA DIPlOMAtSKIH ODNOSA SA IZRAElOM Vize

Prekid diplomatskih odnosa sa Izraelom uslovio je posebno angaovanje Saveza u nekim poslovima koje dotad nije obavljao. Ovo se pre svega odnosilo na dobijanje izraelskih viza. Dravu Izrael je zastupala Belgijske ambasade u Beogradu, koja je bila nadlena i za izdavanje viza. Postupak dobijanja viza za lanove nae zajednice bio je vrlo ubrzan i olakan na osnovu potvrda dobijenih od Saveza tako da posledice prekida odnosa, to se tie viza, jevrejska zajednica nije osetila.

Pravednici
Drava Izrael, u znak zahvalnosti nejevrejima koji su za vreme rata spasili makar i jednog Jevrejina dovodei u opasnost svoj ivot, proglaava Pravednike meu narodima. Postupak za ovo priznanje obavlja posebna komisija. Odluku o proglaenju za pravednike sa medaljom uruivali su pravednicima ili njihovim potomcima ambasadori Izraela u zemljama gde ive pravednici. itav proces dodele priznanja i uruenja obavljaju ambasada Izraela, Jad Vaem i posebna dravna komisija Izraela. Posle prekida diplomatskih odnosa i ukidanja diplomatskog predstavnitva Izraela u Beogradu, dovedena je u pitanje realizacija ove procedure kod nas. Naeno je reenje da Savez, putem Jevrejskog istorijskog muzeja, prikuplja dokumentaciju i dostavlja je Jad Vaemu da bi nadlena komisija drave Izrael donela odluku o proglaenju pravednika. Za uruenje medalje i odluke bio je nadlean predsednik Saveza. Ovo ovlaenje nastojao sam da obavim u okviru prigodne sveanosti, uz odgovarajui publicitet. Smatrao sam da je korisno da se ira javnost upozna da jevrejski narod i Izrael ne zaboravljaju da se i na taj nain zahvale i odue za hrabrost onima koji su spasavali nae sugraane.
217

Od mnogih sveanih uruenja ostalo mi je u posebnom seanju ono odrano 4. maja 1996. godine, i to zbog dva sluaja... Borislav Komljenovi iz Sarajeva, koji ivi u Beogradu, spasao je ivot Benjaminu Urbahu, sinu poslednjeg akenaskog rabina iz Sarajeva. Na ovaj sveani in, specijalno iz Pariza, doputovao je i spaeni Benjamin Urbah. Bio je to vrlo dirljiv susret. Tom prilikom skupu se obratio i Urbah koji je govorio o svom spasiocu i podvigu porodice Komljenovi. A kada sam pozvao Rau Nikolia da primi medalju pravednika - za vreme rata spasao je etvorolanu porodicu Ruben - niko se nije odazvao. Od prisutnih, iz publike se javila Rahela Levi, roena Ruben, jedna od lanova spasene porodice. Saoptila je da, verovatno, Raa zbog bolesti nije prisutan. Bilo je i ranije sluajeva kada spasilac ne prisustvuje dodeli priznanja pa se uruivanje odlagalo za sledeu sveanost. Ovoga puta smo odluili da mu priznanje neposredno uruimo, u njegovom stanu. Tako sam 18. maja, zajedno sa Aleksandrom Gaonom, Vojislavom Radovanovi (zaduenom u Muziju za pravednike) i sa spaenom Rahelom Levi, posetio Rau. Bilo je vrlo dirljivo kada se iz bolesnike postelje, sa suzama u oima, zahvaljivao to smo se potrudili da ga obiemo i da mu uruimo to priznanje, to nije oekivao. Posle ove posete predloio sam, to je i prihvaeno, da pravednici i lanovi njihovih porodica imaju isti tretman kao i lanovi jevrejskih optina u dobijanju pomoi i, posebno, lekova iz nae humanitarne apoteke. Posle ponovnog uspostavljanja diplomatskih odnosa, uruenja ovog priznanja obavlja Izraelska ambasada u Beogradu.

Komemoracija za Jichaka Rabina

Ubistvo Jichaka Rabina, premijera Izraela, 4. novembra 1995. koje je poinio jevrejski ekstremista, bilo je tragian dogaaj i za dravu Izrael i za nau jevrejsku zajednicu. Zato sam smatrao da je naa obaveza da na odreeni nain organizujemo seanje ili komemoraciju za Jichaka Rabina.
218

Informisani smo da su dravne institucije u dravama koje su odravale diplomatske odnose sa Izraelom ve organizovale komemoracije. Kod nas to nije bio sluaj jer nisu postojali diplomatski odnosi, a Savez ne predstavlja dravu Izrael. Bez obzira na nae emocije prema Izraelu, nije logino i uobiajeno da Savez organizuje komemoraciju za premijera druge drave. Ovo su bile rei jednog naeg biveg diplomate od koga sam zatraio savet. Sa tim se sloio i rabin Danon, koji je ranije takoe radio u diplomatskoj slubi. To miljenje bivih diplomata sam prihvatio ali je trebalo nai reenje za organizovanje komemoracije Rabinu. Predloio sam kao moda najcelishodnije da se komemoraciji da religiozni karakter, tj. da to bude pomen za Jichaka Rabina. Smatrali smo da nas nee optuiti da odravamo komemoraciju za predsednika vlade drave sa kojom nemamo diplomatske odnose. Dogovoreno je da o naoj odluci Cadik Danon obavesti Ministarstvo vera i Srpsku pravoslavnu crkvu. Istovremeno obavetena je i tampa. Komemoracija je odrana 8. novembra 1995. godine u sinagogi, u prisustvu brojnih lanova zajednice i drugih graana. Pored ministra vera Dragana Dragojlovia i efa kabineta patrijarha Pavla, Momira Leia, na nae iznenaenje, prisustvovali su i generalni sekretar predsednitva SR Jugoslavije Vasilije Belobrkovi i naelnik Vojnog kabineta predsednika SR Jugoslavije general Slavoljub Sui. Napominjem da dravne ustanove nismo pozivali ni obavetavali o komemoraciji jer je to, formalno, bio religiozni skup. Po zavretku komemoracije, prila su mi oba navedena funkcionera da izraze sauee za teak gubitak za izraelsku dravu i jevrejski narod. Verski obred obavili su rabin Cadik Danon i Isak Asiel. Nakon toga, rabin Danon je upoznao prisutne sa bogatom biografijom pokojnog Rabina. Pored ostalog kazao je da je bio hrabar ratnik u oslobodilakom ratu, dravnik, politiar i diplomata, a iznad svega neustraivi borac za mir, za koji je dao i svoj ivot. Posle izlaganja rabina Danona, po dogovoru, govorio sam o aktuelnoj politikoj situaciji i znaajnoj ulozi Jichaka Rabina. Citiram neke delove
219

izlaganja: Vest o traginoj smrti Jichaka Rabina okirala je ne samo narod Izraela i Jevreje ve i druge miroljubive narode. Najznaajniji dravnici, bez obzira na boje i politika opredeljenja, prisustvovali su njegovoj sahrani. Moda je najbolju ocenu o liku Jichaka Rabina dao njegov dugogodinji saborac i partijski rival, dananji ministar spoljnih poslova i njegov naslednik na mestu premijera imon Peres: Bio je najbolji u ratu i jo bolji u miru. Jichak Rabin je bio izloen napadima desnice. Odgovorio im je reima: Mir se ne sklapa sa prijateljima ve sa vrlo nesimpatinim neprijateljima... Jevrejska zajednica Jugoslavije izraava duboku alost zbog smrti Jichaka Rabina, dokazanog i neustraivog borca za reenje bliskoistone krize... Uvereni smo da e rtva za mir, simbolizovana kroz traginu smrt Jichaka Rabina, uroditi plodom i da e narod Izraela iveti u miru. (Bilten, br. 12/1995, tekst naslovljen Molitva za Jichaka Rabina)

Pismo predsednika imona Peresa

Iznenadilo me je kada sam primio pismo premijera imona Peresa, datirano 6. decembra 1995. godine. Poinje ovako: Dragi gospodine Singer, duboko uvaavam Va iskren izraz podrke i saoseanja povodom tragine smrti naeg premijera Jichaka Rabina... (Ceo sadraj pisma objavljen je u Biltenu br. 1/1996). Iz dela u kojem navodi zasluge pokojnog Rabina, navodim samo jednu reenicu: Jo jedanput hvala za rei podrke i utehe. Oekujem da e se nai kontakti nastaviti u vremenima koja dolaze. Iskreno, va imon Peres. Pismo sam primio sredinom januara 1996, posle vie od mesec dana od kako smo odrali komemoraciju. udio sam se da je informisan o odranoj komemoraciji i o sadraju moga izlaganja gde citiram i rei pokojnog Rabina... Setio sam se da je 8. novembra komemoraciji prisustvovao i predstavnik Sohnuta koji se tada zatekao u Beogradu, pa sam ga zamolio da kopiji moga i govora Cadika Danona urui nadlenima u Izraelu, obzirom da je Sohnut jedina institucija Izraela koja je odravala veze sa Savezom posle prekida diplomatskih odnosa. Njihov zadatak je bio organizovanje alije, iseljenje u
220

Izrael. U toj akciji sa nae strane pruena je puna pomo. Ovaj zadatak godinama obavlja Miroslav Grinvald (ja sam bio u vanredno dobrim pa i prijateljskim odnosima sa njihovim predstavnicima u Budimpeti). Da je organizacija komemoracija bila zapaena i od strane izraelskog Ministarstva inostranih poslova, konstatovao sam i kasnije, prilikom susreta sa predstavnicima Ministarstva, u vreme kada jo nisu uspostavljeni diplomatski odnosi Srbije i Izraela. Oni su zbog toga hvalili na Savez - to da smo se snali u konkretnoj sloenoj situaciji.

Dogaaji u vezi zgrade ambasade

Nakon uspostavljanja diplomatskih odnosa izmeu Srbije i Izraela zbio se dogaaj koji smatram da je nuno, makar u najkraem, opisati iako nema veze sa do sada izloenim... Jugoslavija je bila meu prvim zemljama koje su priznale postojanje drave Izrael, posle ega su uspostavljeni diplomatski odnosi dve zemlje. Savez je odmah potom svoju zgradu u Zmaj-Jovinoj ustupio za potrebe poslanstva Izraela. U pomenutim prostorijama radilo je diplomatsko predstavnitvo Izraela sve do prekida diplomatskih odnosa. Za vreme prekida diplomatskih odnosa, interese Izraela zastupala je Belgija koja je preuzela i brigu o zgradi. Zbog nebrige od strane Belgijske ambasade, zgrada je u velikoj meri propala. Nekoliko puta sam zbog toga razgovarao sa ambasadorom Belgije i dobio odgovor da o tome obavestio i Ministarstvo spoljnih poslova Izraela. Nakon ponovnog uspostavljanja diplomatskih odnosa, dolazili su pojedini struni slubenici Ministarstva spoljnih poslova Izraela da zajedno sa nama, uglavnom sa mnom ili sa Miom Davidom, obiu zgradu da bi utvrdili da li e je osposobiti za ponovno otvaranje ambasade.. Bili su miljenja da, iz bezbednosnih razloga, ne dolazi u obzir dalje korienje zgrade. U meuvremenu je Mia David sainio opis oteenja zgrade koja bi trebalo popraviti kako bi se zgrada ponovo mogla koristiti ili izdavati u zakup, ukoliko Izrael konano saopti da je nee koristiti. Istovremeno sainjen je i predraun trokova za te radove.
221

Dolaskom visokog funkcionera izraelskog Ministarstva inostranih poslova, pozvan sam u Hajat na razgovor o daljem korienju zgrade. Nakon to je odgovorni funkcioner u rangu ambasadora saoptio konanu odluku da zgradu nee koristiti, Mia mu je uruio dokument, preveden na engleski, o oteenjima zgrade i predraunom iznosa radova da se zgrada dovede u prvobitno stanje, kao kada je svojevremeno ustupljena Izraelu. Mia je poeo da detaljno, stavku po stavku, objanjava sadraj predatog predrauna. Meutim, pomenuti funkcioner je bacio predraun na sto i odgovorio kratko da ne dolazi u obzir nikakvo plaanje. Na ovo sam reagovao da Savez ne insistira da se iznos po predraunu plati ve da oni osposobe zgradu, to e moda biti manje nego to je predvieno predraunom. Smatrao sam da je u obostranom interesu da se nae neko kompromisno reenje. Usledio je neoekivani odgovor: Evo kompromisnog reenja - mi vam poklanjamo celu zgradu biveg poslanstva... Na ove rei reagovao sam da je zgrada uvek bila a i sada je nae vlasnitvo tako da ne moe da se neto to je nae nama poklanja. (Kod sebe sam imao i dokument da je Savez upisan u zemljine knjige kao vlasnik, to sam eleo da mu pokaem. Ali, on to nije hteo ni da pogleda!) Nastojanje Mie da objasni da je njegov kompromisni predlog besmislen ostalo je bez rezultata. Mada u za njega neuobiajenom tonu, odjednom je otro reagovao: Singer i ja poklanjamo vam hotel Hajat! Vi poklanjate nama to nije vae, i po toj logici mi poklanjamo vama to nije nae! Time je neugodni razgovor zavren. Narednih dana u posetu Savezu doao je drugi funkconer Ministarstva spoljnih poslova, sa kojim sam ranije kontaktirao. Ispriao sam mu dogaaj u vezi sa zgradom ambasade. Predloio je da se pismeno obratim Ministarstvu spoljnih poslova. To smo i uinili, ali na alost nismo dobili odgovor. Kada sam kasnije o tome informisao pomenutog poznanika, koji je vie puta posebno pohvalio delatnost i dranje Saveza u odnosu na Izrael, savetovao je
222

da tuimo vladu Izraela kako bismo dobili obeteenje. Odgovorio sam da nikada neu potpisatu tubu protiv Izraela, bez obzira to smo u pravu. Napominjem da je vraena zgrada izdata u zakup pod povoljnim uslovima Soro fondaciji. Poto je ugovorena visoka zakupnina, Mia David je predloio da prekinemo dalju korespondenciju sa Ministarstvom spoljnih poslova Izraela i da odustanemo od traenja obeteenja, bez obzira to smo u pravu.

223

XIV NESPORAZUMI OKO BROJA JEVREJA U SRBIJI

Moda zvui neverovatno, ali za mene je najtee bilo da odgovorim na pitanje: koliko ima Jevreja u Srbiji? Na ovo pitanje trebalo je jednostavno odgovoriti brojem dobijenim popisom, ali se postavljaju pitanja: da li po zvaninom popisu stanovnitva, da li po broju ulanjenih u jevrejske optine, da li po kriterijumima ko se po halahi smatra Jevrejinom ili po kriterijumima zakona o useljenju u dravu Izrael? Da u najkraem ukaem na sloenost ovog na prvi pogled jednostavnog pitanja, koje je i danas a sigurno e i u budunosti biti aktuelno. Umesto odgovora, evo nekih injenica o mom nastojanju da se doe do broja koji e se na odreeni nain verifikovati i koristiti. Samo ukratko o istorijatu zvaninih popisa. U popisu u Kraljevini Jugoslaviji, broj ljudi koji su se izjasnili kao Jevreji po religijskoj pripadnosti uglavnom se slagao sa statistikim podacima iskazanim od strane jevrejskih optina. Posleratni zvanini popisi prikazuju samo neznatan broj Jevreja jer se, zbog poznatih razloga, u veini nisu izjanjavali kao Jevreji ve kao Jugosloveni ili ostali. Meutim, u publikacijama Saveza i prema podacima meunarodnih jevrejskih organizacija, za broj Jevreja u Jugoslaviji, odnosno u Srbiji korieni su podaci iz evidencija optina i Saveza. Istina, ni ovi podaci nisu bili realni jer su kriterijumi za prijem u lanstvo po optinama bili razliiti. Skuptina Saveza donela je, na moj predlog, odluku o kriterijumima za lanstvo u optinama. Re je o istim uslovima koji vae za useljenje u Izrael (jedan deda ili jedna baba). Meutim, u realizaciji ove odluke bilo je dosta odstupanja. Nadalje, jedan broj Jevreja nije se ulanio u neku od optina tako da brojanim podacima nisu bili obuhvaeni. Zvanini popis iz 2002. godine predvideo je da se graani mogu izjasniti posebno po narodnosti i posebno po religiji. Smatrao sam da e popis moda ovoga puta dati, na osnovu evidentiranih izjava, i odgovor o broju Jevreja u Srbiji. Pretpostavio sam da e posebno rubrike o narodnosti i religiji izazvati izvesne zabune jer veina naih lanova nije religiozna.
224

Jo pre popisa ukazali smo na znaaj zvaninog popisa i predlagali da se ovoga puta svaki lan nae zajednice slobodno izjasni kao Jevrejin. to se tie verske pripadnosti, da se takoe izjasne kao Jevreji. Bezbroj puta sam ponavljao injenicu da ne postoji drugi narod na svetu, osim jevrejskog, koji ima samo jednu religiju, niti postoji druga religija koja ima samo jedan narod. To znai da je logino staviti znak jednakosti izmeu nacionalnosti i religije. Poto nisam bio siguran da e optine posvetiti dovoljno panje i vanosti popisu, odluio sam da, na osnovu raspoloivih adresa lanova naih optina, uputim neposredno pismo svakom lanu i ukaem da se u popisu izjasne da su po narodnosti i veri Jevreji, bez obzira da li su religiozni - pa ak i oni koji sebe smatraju za ateiste. Rezultati zvaninog popisa pokazali su da se 1.158 lica izjasnilo da su Jevreji po narodnosti dok se o religijskoj pripadnosti izjasnilo 785 lica. Istovremeno, u tom periodu, u naim optinama registrovan je 3.281 lan, to je broj koji smo koristili kada smo davali podatke o broju Jevreja. Znai, po zvaninom popisu samo se oko 35% naeg lanstva, evidentiranog u optinama i Savezu, izjasnilo da su Jevreji po narodnosti, a po verskoj pripadnosti izjasnilo se samo oko 24%. (Interesantno je navesti, po istom popisu, da se su, od svih koji su se izjasnili da su po narodnosti Srbi, ak 95 % njih izjasnili da su po veri pravoslavni mada nisam uveren da su ba svi vernici.) Smatrao sam da su objavljeni rezultati popisa za nau zajednicu neuspeh, pogotovu ako se uporede cifre zvaninog popisa sa brojem lanova u jevrejskim optinama. Meutim, pojedini lanovi Izvrnog odbora nisu se sloili sa tom ocenom. Ukazali su da su rezultati u ostalim republikama bive Jugoslavije znatno loiji nego kod nas. Tamo se procentualno neuporedivo manji broj izjasnio za Jevreje u odnosu na broj lanova njihovih optina. Bez obzira na ovaj zakljuak, smatram da je moje nastojanje bilo samo delimino uspeno. Razloge zato se nae lanstvo tako izjasnilo ne bih da komentariem.

225

XV StAtUt SAVEZA I IZMENE

Savez je, posle osloboenja, sa manjim izmenama, radio po Statutu koji je vaio do okupacije 1941. godine. Vee, tj. Izvrni odbor biran je iz redova poznatih jevrejskih aktivista iz svih novoformiranih republika. Nisu postojale organizacije po republikama, ve su optine bile neposredno u lanstvu Saveza. Predsednici optina Beograd, Zagreb i Sarajevo su, po svojim funkcijama, bili lanovi Vea dok su ostali lanovi birani od strane Konferencije, tj. Skuptine. Posle raspada Jugoslavije, nastaloj situaciji prilagoen je i Statut. Ostao je bez znaajnijih izmena, s tim to su, po funkciji, potpredsednici Saveza bili predsednici optina Beograd, Novi Sad i Subotica, a koji su po funkciji bili i lanovi Ivrnog odbora. Ostali lanovi Izvrnog odbora birani su iz redova afirmisanih lanova zajednice bez obzira iz kojih su optina. Predsednik Saveza je posebno biran na Skuptini, kako je uvek bilo od formiranja Saveza. Posle mog izbora za predsednika, smatrao sam da sastav Izvrnog odbora nije adekvatan za predstavljanje jevrejske zajednice jer je veina biranih lanova bila iz Beograda. Predloio sam da se Izvrni odbor proiri i da predsednici svih optina budu lanovi po funkciji a da se druga polovina lanova bira na Skuptini, na dotadanji nain. Skuptina je prihvatila taj predlog i izvrene su izmene u skladu sa predloenim. Smatram da je taj Statut bio dobar jer je na najbolji nain predstavljao nau zajednicu. Ovoga puta nisam opisao kako je dolo do izmene dotadanjeg Statuta i donoenja tzv. Subotikog statuta (tako je nezvanino nazvan jer su u njegovoj izradu glavni akteri bili iz Subotice). Od biranih lanova Izvrnog odbora jedino je A. Neak, u ime nekog Organizacionog odbora, potpisao predlog novog statuta zajedno sa T. Halbrorom, iz JO Subotica. U zakljucima sa sastanka odranog 21. januara 2007, u vezi predloga za izmenu Statuta, izmeu ostalog konstatuje se: Izvrni odbor Saveza sainjavaju po funkciji izabrani predsednici jevrejskih optina. Ova odredba nala je mesto u novom Statutu i predstavlja glavnu promenu u rukovoenju Savezom u odnosu na ranije statute. To znai da sada
226

poznati jevrejski javni radnici (intelektualci, pisci, ekonomisti, muziari, pravnici...) ne mogu biti lanovi Izvrnog odbora ukoliko nisu predsednici optina. Po ranijem i ovom Statutu, Savez predstavlja celu jevrejsku zajednicu Srbije pa zato i sastav tog foruma trai, pored predsednika optina, adekvatan sastav Izvrnog odbora, a to po Subotikom statutu vie nije bio sluaj. Podseam da su ranije, za lanove Izvrnog odbora, birane i linosti koje formalno nisu predstavljali svoje optine kao to su: Andreja Preger, David Albahari, Moe Verber, Jova Brandajs, Eta Najfeld, Mia David, Neboja Samardi, Aleksandar Lebl, Ruben Daj, Hanika Gai, Teodor Kova, Aleksandar Gaon, Luci Petrovi, Rada Petrovi, Branko nap, Miloje Todorovi, Simha Kabiljo, Aleksandar Moi, Ruben Fuks... Svi su oni bili poznati u zajednici i van nje. Zato je rukovodstvo Saveza imalo autoritet i u zajednici i van nje. Dotadanji Statut Saveza predviao je rad stalnih komisija i radnih tela za odreene oblasti: finansijska, socijalna, za rad sa omladinom, za rad sa enskim sekcijama, za praenje pojava antisemitizma, kulturu... Putem ovih komisija aktiviran je veliki broj lanova nae zajednice. Novim statutom nisu predviena takva radna tela. Na nedostatke novog statuta, pored mene, posebno se osvrnuo i A. Lebl, ali njegove primedbe nisu uvaene. U priloenom izvetaju vidi se da sam jasno formulisao svoju i ne samo svoju ocenu u vezi izmene Statuta: Sigurno je da Statut nije neto zakovano to se ne moe menjati, niti je Deset boijih zapovesti, ali treba primeniti najdemokratskije principe a to nisu bili principi formulisani u Subotikom statutu, istakao sam tim povodom. U nastavku ove konstatacije izrazio sam nadu da e se o tome raspravljati u predstojeem periodu uz uee najire javnosti, imajui u vidu interese jevrejske zajednice u celini, i na osnovu iskustva i potreba dugogodinjeg rada Saveza i jevrejskih zajednica u svetu... Do oekivane rasprave, barem u iroj javnosti, nije dolo. Uinjene su neke izmene koje u sutini nisu menjale Subotiki statut u smislu da Savez na najbolji nain predstavlja Jevreje u Srbiji.
227

PRILOG

IZVEtAJ PREDSEDNIKA SAVEZA ACE SINgERA

Na poetku ovog izvetaja hteo bih da napomenem da mi je pre 4 dana istekao etvrti mandat na mestu predsednika SJO Srbije i da sam do sada bio najstariji predsednik jedne jevrejske organizacije u svetu, sa najduim staom na toj funkciji i jedini koji je preiveo Holokaust u nemakim koncentracionim logorima. Za predsednika Saveza izabran sam prvi put 18. jula 1994. godine. Pre toga sam dugo godina bio biran na razne funkcije u Savezu i do danas sam jedini aktivni funkcioner u Savezu koji je bio lan Izvrnog odbora jo pre raspada Jugoslavije. Detaljna seanja o burnim dogaajima iz prolosti napisau za istoriju nae zajednice ako budem imao snage i zdravlja. Neki dogaaji nisu jo za objavljivanje, ali su zapisani i nalaze se deponovani u kasi Saveza. Nemam ni mogunosti ni vremena da podnesem detaljan izvetaj o svom viegodinjem radu u svojstvu predsednika Saveza. Hteo bih da navedem neke bitne momente i da ukaem na neke dogaaje koji nisu izgubili aktuelnost. Takoe bih eleo da iznesem i svoja lina razmiljanja i iskustva koja e, moda, koristiti buduem rukovodstvu. U jednom periodu mog predsednikovanja, rad u Savezu se odvijao u najteim uslovima: sankcije, inflacija, rat, bombardovanje, evakuacija, sukobi u zajednici i mngobrojni problemi koje su nametnuli burni dogaaji iz 90-tih a sa kojima se trebalo suoiti. Na pitanje koje se esto postavlja koliko ima Jevreja u Srbiji, ne mogu tano da odgovorim. Naime, po poslednjem popisu stanovnitva, od 3200 lanova jevrejskih opina, svega se 1158 izjasnilo da su Jevreji po narodnosti, a samo 785 da pripadaju jevrejskoj religiji. I pored svih nastojanja da izvrimo objektivnu reviziju lanstva u optinama, to nismo uspeli do danas. Bojim se da je nerealan i ovaj mali broj Jevreja koje prikazuje statistika. Stara generacija polako nestaje a mlada generacija se ne moe smatrati Jevrejima ak ni po
228

najliberalnijem tretmanu. Reenje ovog problema vidim u gijuru. Bojim se da e sledei popisi biti jo nepovoljniji, uporeenjem broja Jevreja po zvaninom popisu prema broju lanova optina. Imaemo sve manje Jevreja a sve vie lanova optina. Usko povezano sa ovim pitanjem je i pitanje aktivnosti u okviru Saveza i optina. Volonteri su u prolosti bilo nosioci veine aktivnosti. Na ovo pitanje sam ukazao u svojim izvetajima na prethodnim godinjim skuptinama: naime, sve je ea pojava da se za aktivnost u zajednici trai odreena nadoknada, pozivajui se na to da su se vremena promenila. Savez raspolae obimnom dokumentacijom iz koje se vidi rad Saveza, kao i moje lino uee u mnogobrojnim akcijama. Najalosnija tema, o kojoj najradije ne bih govorio, su unutranji sukobi u optinama, a neki sukobi se ele preneti i u Savez. Ilustracije radi, naveo bih Jevrejsku optinu Beograd. Za vreme u kojem sam bio na elu Saveza, promenilo se 6 predsednika Optine, Vea Optine i jedna prinudna uprava. Razlozi su bili politike, finansijske i line ambicije. Takva situacija je za posledicu imala i sudske sporove. Zajednicu i mene posebno je pogodila situacija koja je nastala u JO Subotica. Ne elim da prepriavam te dogaaje ve u umesto toga doslovno citirati pismo koje je Savezu uputio Inicijativni odbor za demokratiju i jevrejsku tradiciju, a potpisali su ga, izmeu ostalih, Robert Sabado, Nikola Novkov, Duan Zveki... : Ove godine se u Subotici, zahvaljujui rukovodstvu JO Subotica na elu sa g-om Mirom Poljakovi, dogodio presedan, ono to niko nikada od Jevreja nije radio. Najmljeni su naoruani ljudi iz privatnog obezbeenja i to tri puta. Uvoeni su u prostorije JO Subotica, u malu i veliku sinagogu, a angaovana je i policija. Ovo je velika sramota, a neke starije lanove je to podsetilo na jedno drugo doba - geto, te su prosto bili okirani i prestraeni... Citiram dalje: Neprimereni istupi, ponaanje i rad pojedinaca iz sadanjeg rukovodstva izazvali su revolt drugih JO, Saveza jevrejskih optina Jugoslavije, JOINT-a i g. Bar Hajima. Odnosi sa prethodno navedenim institucijama i pojedincima zategli su se do krajnjih granica i iz tog razloga mi se
229

vodimo kao jedna svadljiva, neprimerna i neomiljena jevrejska zajednica koja vodi rauna samo o svojim interesima... Da ne navodim dalje delove u kojima se govori o separatizmu, elji za otcepljenjem od Saveza, omalovaavanju predsednika i rukovodilaca Saveza, itd. Tadanja opozicija, potpisnici iz citiranog pisma, imali su nameru da osnuju posebnu jevrejsku optinu u Subotici. No, bez obzira na stav tadanjeg rukovodstva prema Savezu i meni lino, bio sam protiv formiranja posebne optine i bilo kakvog cepanja i raslojavanja tako male jevrejske zajednice. Naalost, tadanje rukovodstvo JO Subotice imalo je podrku i od jednog dela rukovodstva JO Beograd i nekih istomiljenika iz jo jedne jevrejske optine. Epilog tih zbivanja je bilo izvinjenje od strane tadanjeg rukovodstva Optine Savezu i meni lino. Kasnije je dolo do deliminih promena u rukovodstvu, a za predsednika JO Subotica je izabran Robert Sabado. S obzirom na to da se neka pitanja aktuelizuju kada je re o Subotici, elim da ukaem da sam za JO Suboticu, a posebno za njihovu sinagogu bio i emotivno vezan, ak i u vreme kada sam od tadanjeg rukovodstva bio napadan i vrean. Ja sam doprineo da se odobre prva sredstva za revitalizaciju sinagoge u Subotici, posle razgovora sa g. Lauderom (za sve ovo postoji dokumentacija, to je dobro poznato i sadanjem rukovodstvu). Moje zalaganje za obnovu sinagoge ostae i ubudue kada vie ne budem predsednik Saveza. alim to se neki dogaaji u napred citiranim stavovima ponavljaju i to je subotiko rukovodstvo prihvatilo, isto kao to je u prolosti inilo ranije kritikovano rukovodstvo Optine, neke prijatelje iz Beograda koji ele da realizuju line ambicije uz pomo JO Subotice i, moda, uz pomo pojedinaca iz drugih optina. Na alost, i danas se stvaraju vrlo udni savezi koji su svojevremeno nosili naziv neprincipijelne koalicije (stariji prisutni znaju ta je to znailo i do ega je dovelo). Smatram da sam sada, jo uvek u svojstvu predsednika, svestan svoje odgovornosti za protekli period i da kao jedan od malobrojnih jo uvek ivih uesnika u rukovodstvu Saveza, treba da ukaem na neka aktuelizovana pitanja
230

u vezi sa Statutom Saveza, na koji do sada nije data argumentovana kritika. Osnovni principi vaeeg statuta Saveza su u osnovi isti kao to su bili i u Statutu Saveza od 1944. godine. Statut je posmatrao Jugoslaviju kao celinu, a o republikama nije bilo ni rei i pozivao se, u osnovi, na Statut Saveza iz 1919. godine. Nakon raspada Jugoslavije, Savez je uneo male izmene u postojeem Statutu (umesto JO Beograd, Zagreb i Sarajevo koji su imali poseban tretman p.predsednika Saveza, isti tretman je dat u novom Statutu Beogradau, Novom Sadu i Subotici). Skupina je birala IO bez obzira iz kojih su gradova bili lanovi, a oni su bili iz redova poznatih jevrejskih intelektualaca i aktivista. Osnovnu izmenu Statuta inicirao sam ja kada sam postao predsednik Saveza, tj. da pored do tada biranih lanova, u Izvrnom odboru treba da budu i svi predsednici optina, po slubenom poloaju. Tako je dolo do realne srazmere izmeu biranih lanova Izvrnog odbora i lanova po slubenoj dunosti. tj. predsednika optina. Vie puta sam, u svojim izvetajima za godinju skuptinu, konstatovao da je Savez jedinstvena organizacija koju ne izdravaju optine, nego Savez dotira optine iz svojih sredstava ili iz sredstava donatora. Sigurno je da Statut nije neto zakovano, to se ne moe menjati, niti je 10 boijih zapovesti, ali treba primenti najdemokratskije principe. A to nisu principi formulisani u tzv, Subotikom statutu. No, o tome e se raspravljati u predstojeem periodu, uz uee najire javnosti, imajui u vidu interese jevrejske zajednice u celini na osnovu iskustva i potreba dugogodinjeg rada Saveza i jevrejskih zajednica u svetu. Ako e se ovom vanom poslu prii bez predubeenja, sa puno tolerancije i dobrih namera, mogu se pronai konstruktivna reenja. Bez tih preduslova itav proces moe da izazove teke posledice, pa i raspad nae zajednice i dalju pasivizaciju lanstva. Posledice bi trepeli oni koji su vezani za jevrejstvo, a posebno malobrojni lanovi, preiveli Holokausta. injenica je da danas zavravam svoj trogodinji mandat, odbio sam da se ponovo kandidujem iako su me na to nagovarali neki lanovi, pre svega preiveli Holokausta, kao i neke jevrejske organizacije. Ova okolnost mi
231

omoguuje da ovoga puta otvoreno ukaem na neka pitanja, kao to sam to inio u svom dosadanjem izlaganju, bez kalkulacije i agitacije. 1. Sve manji broj lanova uestvuje u radu optina, a prisutni broj lanova na godinjim skuptinama je smeno mali u odnosu na lanstvo. 2. Ima sve vie internih sukoba i formiranja raznih grupacija, iza ega najee stoje line ambicije. 3. Pojavljuju se u lanstvu pojedinci koji su do sada za jevrejsku zajednicu bili ne samo nepoznati nego raspolau i sumnjivim dokazima o svom poreklu. Ti pojedinci najpre raunaju na razne vidove pomoi od zajednice, ili su noeni eljom za afirmacijom koju svojim radom i delatnou van jevrejske zajednice nisu uspeli da ostvare. Postoji oekivanje da e zauzimanje odreenih pozicija u jevrejskoj zejednici doprineti linoj afirmaciji. 4. Velik broj lanova nae zajednice obraao se po mnogim pitanjima meni a ne svojoj optini, gde na alost nisu mogli da dobiju traena objanjenja ili odgovore (posebno iz Beograda). 5. Odravao sam korektne odnose sa organima vlasti (Predsednik Republike, Vlada i posebno Ministarstvo vera i druga ministarstva). Mnoga pitanja su pokrenuta i reena. 6. Kao lan vladine delegacije bio sam uesnik na Konferenciji OEBS-a posveenoj diskriminaciji i posebno antisemitizmu, odranoj u Berlinu i Kordobi. Tamo nisam bio samo formalno prisutan, nego sam i aktivno uestvovao. Isto tako sam uestvovao na mnogobrojnim sastancima svetskih i evropskih jevrejskih organizacija, gde sam argumentovano izneo poloaj i probleme nae zajednice. Za pojedine sastanke je traeno iskljuivo moje lino uee. 7. Posebno dobre odnose sam, pored naeg rabina, imao sa elnicima veine verskih organizacija. Poznato je da je, na moju inicijativu i brojne ostvarene line kontakte, Sveti arhijerejski sinod SPC doneo znaajne odluke o osudi antisemitizma, zbog ega sam otro napadan u dve knjige antisemitskog sadraja u kojima se navodi da sam uspeo da ubedim 6 episkopa da donesu ovu odluku.
232

8. Imao sam dobre odnose sa veinom ambasada, posebno sa ambasadorima. Oni su cenili moje objektivno izlaganje o poloaju jevrejske zajednice. Zahvaljujui estim linim kontaktima, dobijane su besplatne vize bez ekanja, za grupe omladinaca ili lanstva prilikom putovanja u Pojsku, eku, Slovaku i na razne manifestacije. Pored toga, mojim zalaganjem dobijene su engenske vize za pojedine nae lanove za privatna putovanja. 9. Moja uloga u komplikovanoj situaciji oko obeteenja za preivele Holokausta poznata je velikom broju preivelih, to je delimino opisano u pismu koje je Komisija preivelih uputila ovoj skuptini. 10. Mnogi moji intervjui u domaoj i stranoj tampi, tv stanicama i na radiju, zapaeni su i u zemlji i u inostranstvu. Ni u jednom sluaju moja izlaganja nisu bila osporavana. tavie, moj intervju za New York Times objavljen je za vreme bombardovanja u velikom delu svetske tampe. Za njega sam dobio pismeno priznanje od Svetskog jevrejskog kongresa. 11. Ugovor za rekonstrukciju i izdavanje zgarade u Zmaj Jovinoj ulici sa Fondom za otvoreno drutvo (Soro) i posebno odnosi sa pomenutim organizacijama bili su od vanrednog znaaja. Zakupnina od izdate zgrade i donacije po raznim osnovama predstavljaju deo nenamenskih donacija. Obnovljena grada u koju je uloeno preko milion dolara ostae u vasnitvu Saveza, bez naknade za uloena sredstva. 12. Organizacija evakuacije preko 600 Jevreja u Budimpetu, kasnije i delimino u Izrael i Austriju, bila je znaajan poduhvat, a odnosi sa JOINTom, maarskim savezom i maarskom ambasadom i vlastima bie posebno opisani i dokumentovani pa i objavljeni, kao i sve ostalo, a takoe i tadanje aktivnosti tzv. kriznog taba, onda kada se oceni da je to opravdano. 13. Intrige oko Bijeljine, sa optubama na moju linost, gde su eleli ukljuiti i JOINT, zavrene su posebnim pismom od strane JOINT-a, upuenog Skuptini Saveza i meni, kojim su odbaene sve neopravdane optube. Bilo bi neskromno da ukaem na mnogobrojne akcije koje sam sprovodio i mnoge probleme koje sam reio neposredno ili zahvaljujui Izvrnom odboru, Kriznom tabu i injenici da su zaposleni u Savezu aktivno uestvovali u svemu
233

tome. Zaposleni su izloeni kritikama od strane pojedinih predstavnika jevrejskih optina. Poslovi u Savezu su esto zahtevali brze reakcije. Nije bilo vremena da se sastanu odreeni organi te sam ja, na osnovu statutarnog ovlaenja koje ima predsednik i zahvaljujui skoro svakodnevnom linom dolasku u Savez (kao da sam bio plaeni profesionalac, to je bilo poznati i svim predsednicima optina i irem lanstvu) probleme reavao sa zaposlenima. Na kraju, ne mogu da ne spomenem, na alost, preminule lanove rukovodstva kao to su: I. Brandajs, M. David, . Hajzler, koji su u svakodnevnom radu pruali dragocene savete i pomo, naroito iz oblasti finansija, a posebno u odnosu sa bankama. Posebno sam zahvalan i ostalim, hvala bogu, ivim lanovima Izvrnog odbora, a naroito poasnim lanovima koji su aktivno uestvovali u radu Saveza. 14. Formirano je posebno telo za revitalizaciju malih jevrejskih optina, iji je rad bio ili prestao ili sasvim zamro. Radom tog tela rukovodili su Mia David i Simha uti-Kabiljo. Izdali su vei broj publikacija kao pomo optinama. Meu prvim izdanjima bio je moj referat pod naslovom Poloaj Jevreja u Jugoslaviji, sa skupa odranog u Srpskoj akademiji nauka. Zahvaljujem se svima koji su uestvovali u radu Saveza u periodu mog viegodinjeg mandata i takoe zaposlenima u Savezu bez kojih ne bi bilo mogue realizovati sav posao.

Predsednik Aca Singer 14. mart 2007, Beograd

234

POgOVOR

Dok sam u rukopisu itao seanja Ace Singera, esto mi je padala na pamet re meava. Nekako sam u toj rei, kao i naravno u slici koju ona budi, pronaao najbolji opis za nain na koji se Aca Singer odnosio prema svojim obavezama dok je bio predsednik Saveza jevrejskih optina. On bi krenuo silovito, punom parom, kao meava u koju je uvlaio potrebne saradnike, strane sagovornike, politiare, predstavnike medija i druge. Svi su postajali deo te njegove razbuene energije koja je nosila sve pred sobom dok ne bi stigla do eljenog cilja. itaoci e lako prepoznati tu energiju u najveem broju zbivanja koja Aca Singer opisuje. Upravo mu je ta energija omoguavala da se uhvati u kotac sa nekim neprijatnim ili sumnjiavim sagovornikom, kao i da ostane istrajan u situacijama kada bi naa zajednica bila izloena pritiscima sa raznih strana. itaoci se moda nee u svemu sloiti sa njegovim nastupom ili komentarima, ali Singer i ne tvrdi da je uvek u pravu. Meutim, on nee odustati od prava da brani svoj stav, kao to se u mnogim prilikama nije ustruavao da saopti istinu bez obzira na ugled ili titulu osobe sa kojom se sporio. Seanja Ace Singera nisu napisana na uobiajeni, biografski ili hronoloki nain, ve se odluio na podelu po temama, odnosno obavezama sa kojima se Savez jevrejskih optina bavio tokom tih godina. Izabrao je, zapravo, najbolju varijantu, jer je na taj nain mogao u potpunosti da se posveti svakoj temi ponaosob. Rad na nekim od tih tema kao to je, na primer, antisemitizam nije nikada prestajao, a bilo je i mnogo onih na kojima se radilo po nekoliko godina, uz due i krae prekide, i koje bi bilo nemogue prikazati u hronoloki nanizanim seanjima. X Aca Singer je titulu predsednika Saveza nasledio od mene u jesen 1994. godine. Tokom naih povremenih susreta u narednih desetak godina, Aca
235

Singer nije prestajao da me grdi zato to sam ga gurnuo u grotlo vulkana. itajui njegova seanja, pomislio sam da bi trebalo svi da budemo zadovoljni to je on pristao da prihvati tu ulogu, jer su posle toga usledile godine u kojima je poznavanje finansijskog sistema, kombinovano sa velikim linim i traginim ivotnim iskustvom, predstavljalo veliku prednost u odnosu na ono to su posedovali drugi, esto znatno mlai uesnici u radu raznih evropskih i meunarodnih jevrejskih organizacija i fondacija. Aca Singer je veto upravljao kormilom Saveza, uspeno izbegavajui Scile i Haribde srpske dnevne politike. On je takoe igrao znaajnu ulogu u alarmiranju srpske javnosti od najmlaih do najstarijih osoba prilikom raznih antisemitskih deavanja, pogotovo u svetu tampe i knjiga. Upravo zbog svih takvih epizoda, knjiga seanja Ace Singera se ita kao viestruko uzbudljivo akciono tivo, koje nam ne doputa da ga ispustimo iz ruku. To poreenje uopte nije preterano jer pamtim sline epizoda dok sam bio na elu Saveza, poetkom devedesetih godina. Bilo je situacija u kojima su se potezali pitolji; jednom prilikom su ljudska lobanja i kosti bile izloene na stolu u kancelariji Saveza; na prodaju su nuene cisterne benzina i druge stvari; ljudska tuga, ali i ljudska zloba i mrnja, ponekad se pojavljivala u najcrnjem svetlu, itd. X Ne, doista nije lako biti na elu jevrejske zajednice, ma koliko velika ili mala ona bila. Jevrejski narod se jo odavno navikao na to da uvek ima nekoga ko ga vodi. S druge strane, navikao se i na to da uvek ima zamerke za onoga ko ga vodi. Tanije reeno, dok te zajednica jednom rukom miluje, drugom te neprekidno bije. I pored toga, u seanjima Ace Singera retko se nailazi na rei gorine, ali se zato stalno osea odanost jevrejskoj zajednici i svest o tome da se mnoge stvari rade za dobrobit generacija koje e tek doi, kao to su se mnoge druge stvari radile za poboljanje ivota onih lanova zajednice koji su proli kroz pakao istorije u Drugom svetskom ratu.
236

I ovde, kao i u ostalim aspektima svoje knjige, Aca Singer ne preza od toga da stvari nazove njihovim pravim imenima, bez obzira na to da li razgovara sa predstavnicima svetovne ili verske vlasti. Uostalom, govoriti istinu jeste jedan od preduslova za dobru hroniku. Dobar hroniar zna da tekst koji se zasniva na istini predstavlja jedini nain da se sauva krhka struktura pamenja. Sasvim sigurno se moe rei da zapisi Ace Singera doprinose da ta struktura i to ne samo kada je o naoj zajednici re postane i te kako vra. David Albahari

237

RECENZIJA

SVEDOENJA ACE SINgERA

Nalazei se na elu Saveza jevrejskih optina u jednom traumatinom vremenu, vremenu traginog i krvavog raspada Jugoslavije, Aca Singer nam ostavlja vredna svedoanstva o problemima jevrejske zajednice u Srbiji, o susretima sa predstavnicima vlasti, dogaanjima u samoj zajednici...Ono to je vano jeste da su njegova svedoanstva autentina i verodostojna, Singer je svedok kome se veruje. Jevrejska zajednica u Srbiji je malobrojna. Teko je ustanoviti taan broj lanova, zavisi od naina prebrojavanja i nekih drugih okolnosti, kree se od hiljadu do nekoliko hiljada. Ali veini politiara bilo je i te kako vano da zadobiju naklonost ove zajednice. Zato je tako, ima vie razloga. Odnos prema jevrejskoj zajednici uvek se kretao od filosemitizma do antisemitizma. iroko je raireno uverenje kako postoji vrsta povezanost Jevreja u svetu i da se pod njihovim uticajem odigravaju neki bitni meunarodni dogaaji. Naravno, to je zabluda u ijoj osnovi prepoznajemo uticaj falsifikata i pamfleta poznatog pod imenom Protokoli sionskih mudraca. Zato se u burnim a i mranim vremenima kakva su bila ona devedesetih tako snano proimaju suprotna oseanja od hvala do pokuda, od glorifikacije do najprimitivnih optubi. Sa porastom nacionalizma pojaavaju se i ova protivrena raspoloenja. Sa jedne strane, u zavidnim tiraima objavljuje se antisemitska literatura. Pretampavaju se najozloglaenije knjige, od Protokola pa do tiva objavljivanog za vreme nacistike okupacije u Srbiji, iz vremena zloglasne atnijevrejske i antimasonske izlobe odrane 1941. godine u Beogradu. Sa druge strane velia se srpsko-jevrejsko prijateljstvo u emu posebnu ulogu dobija osnivanje Drutva srpsko-jevrejskog prijateljstva, sa oevidnim ciljem da se preko navodnog jevrejskog svetskog uticaja objasni srpska stvar i pridobije naklonost vladara sveta iz senke.
238

Iz tih razloga sasvim je razumljivo da Singer dobar deo svojih tekstova posveuje ovim pojavama. Zanimljivo je da se kao inicijatori nekih krupnih antisemitskih incidenata pojavljuju pripadnici dravnih, takozvanih bezbedonosnih slubi. Zato su proizvodili antisemitizam umesto da ga sankcioniu, tek ostaje da se razjasni. Takoe je uoljivo da su najvii srpski rukovodioci, od Miloevia do Kotunice, na reima uvaavali predstavnike jevrejske zajednice u Srbiji, kritikujui antisemitske incidente u poverljivim razgovorima u etiri oka, meutim nita ne preduzimajui da se takvi incidenti spree, osujete i njihovi protagonisti kazne po zakonu. Ne samo to. Mnoga obeanja da e se reiti neki vani zahtevi jevrejske zajednice o vraanju imovine oduzete u toku Drugog svetskog rata a i kasnije, koji su optereivali odnos jevrejske zajednice i drave, ostali su mrtvo slovo na papiru. Aca Singer o takvim susretima i razgovorima iznosi zanimljive zabeleke. Ti zapisi mogu biti dobar putokaz buduim istoriarima da na pravi nain osvetle i objasne prirodu tih odnosa, razloge takvog nedoslednog ponaanja odgovarajuih dravnih organa i rukovodeih politiara. Kada se bude pisala istorija jevrejske zajednice u Srbiji, ako ikada neko prione tome poslu, devedesete godine, godine u kojima je Aca Singer najaktivnije, kao predsednik, uestvovao u radu Saveza, predstavljae posebno, vano poglavlje. Pored spomenutih dramatinih deavanja, i unutar same jevrejske zajednice dolazilo je do previranja i povremenih nesporazuma, to sve nije spreilo da se pokae puna solidarnost u zbrinjavanju izbeglica iz zaraenih delova Jugoslavije koja se raspadala, da se prua pomo starim i bespomonim lanovima zajednice ali da se istovremeno radi i na donoenju novog Statuta i obavlja reorganizacija Saveza i optina. Aca Singer je, spomenemo i to, odravao bliske veze sa meunarodnim jevrejskim organizacijama, o emu takoe pie. Bio je jedan od malobrojnih predsednika neke jevrejske organizacije koji je preiveo mrane i tragine godine Holokausta kao suanj u Auvicu, to je, uz sve nesumnjive ljudske i
239

profesionalne kvalitete, doprinelo njegovom autoritetu izvan granica zemlje. Nesporazume je reavao diplomatski, strpljivo i uporno, sa iskustvom dugogodinjeg uspenog bankara i profesionalca. Zapisi koje nam ostavlja dragoceni su dokumenti o jednom sloenom vremenu, jednom od najdramatinijih perioda u savremenoj istoriji Srbije i nekadanje Jugoslavije, iji je neodvojivi deo bila i ostala jevrejska zajednica Srbije.

Filip DAVID

240

Beleke o autoru
Aca Singer roen je 26. januara 1923. u Bakoj Topoli. Izmeu dva rata, do okupacije, bio je lan omladinske cionistike organizacije Betar. U Savezu jevrejskih optina Jugoslavije (Srbije) bio je lan i predsednik Finansijske komisije, od 1987. birani lan Izvrnog i Radnog odbora Saveza i od 1994. do 2007. predsednik Saveza. Od 2007. je poasni predsednik Saveza. Godine 1993. upisan je u Zlatnu knjigu KKL kao zasluni jevrejski javni radnik. Tokom Drugog svetskog rata bio je uesnik Narodnooslobodilakog pokreta. Proganjan je i hapen od strane maarske specijalne policije. Bio je zatoen u utoj kui u Subotici i u logorima za internirce u Beeju i Bakoj Topoli. Aprila 1944. deportovan je u Auvic. Od 1951. do 1953. bio je zatoenik na Golom otoku. Radni vek proveo je na raznim dunostima vezanim za ekonomiju, finansije i bankarstvo. Najznaajnije su: direktor Odeljenja za seljake radne zadruge u Zadrunom savezu Srbije, generalni sekretar Saveza seljakih radnih zadruga Srbije, naelnik u Ministarstvu poljoprivrede, direktor sektora za kreditiranje Jugoslovenske poljoprivredne banke za Srbiju, sekretar Udruenja banaka Srbije. Bio je osniva i glavni direktor Ljubljanske banke u Beogradu, a potom i predstavnik te banke u Frankfurtu. Radni vek zavrio je kao direktor Bank Winter, iz Bea, u Frankfurtu.

241

CIP - , 821.163.41-94 323.1(=411.16) , , 1923Seanja : na vreme kada sam bio predsednik Saveza (1994 - 2007). Deo 1 / Aca Singer. - Zemun : Jevrejski kulturni i humanitarni fond Sabitaj Buki Finci, 2012. (Beograd : Klasa). - 241 str. : autorova slika ; 21 cm Tira 500. - Str. 235-237 : Pogovor / David Albahari. - Str. 238-240: Svedoenja Ace Singera: recenzija / Filip David. - Beleke o autoru: str. 241. ISBN 978-86-89031-00-3 a) - - COBISS.SR-ID 188718348

242