Лексичка недовољност се превазилази на 3 начина:

1. творба речи
2. полисемија (вишезначност)
• метафора је један од механизама полисемије
3. позајмљивање
• Српски је отворен језик, односно слободно позајмљује речи из других језика.
• Једна реч је уклопљена у језик као позајмљеница ако се прилагоди творбено (ако
од ње настају изведенице) или ако фонолошки личи на изворну реч (yastik → јастук).

Дериватологија је научна дисциплина која изучава стварање/творбу речи. Начини творбе су:
1. извођење/деривација преовлађује у српском језику; за резултат има деривате
◦ лист + -ак → листак
2. слагање/композиција за резултат има композите
◦ југ- + -о- + -исток → југоисток
(префиксација: пре- + добар → предобар)
3. комбинована творба речи = извођење + слагање
◦ под- + брад- + -ак → подбрадак
4. творба претварањем/конверзија

Просте или немотивисане речи се не могу раставити на мање делове који би имали
значењску или обличку везу с другим речима – попут стећак и моба.
Творбена морфема је најмања језичка јединица која учествује у грађењу речи, а носилац је
значења. Деле се на творбене основе и афиксе.
Творбена основа је низ фонема заједничких мотивној речи и твореници.
◦ травар, травица, травуљица, травчица, травка, траварка – трав-
◦ творбене морфеме: кућерак (кућ- + -ерак), кућни (кућ- + -ни)
◦ обличке морфеме: кућа, куће, кући, кућу
Афикс је глас, скуп гласова или Ø којима настају нове речи, њиховим додавањем на творбену
основу. То су суфикси, префикси и инфикси. Све афиксалне морфеме су несамосталне/везане.
Суфикси долазе иза корена и често на њиховом додиру настаје нека гласовна промена.
Врсте префикса:
• префикси настали од предлога – најчешћи у српском језику
• домаћи префикси непредлошког порекла
• префикси страног порекла

Творбени тип су творенице грађене истим творбеним формантом. Одлике су:

• јединство форманта (нпр. певач, пливач, носач)
• јединство категоријалне припадности истој врсти речи
• јединство творбеног значења (у примеру певач, пливач, носач, то је вршилац радње)

Коренска морфема је најмања језичка јединица која је носилац појединачног значења и не

може се делити на мање делове који имају значење.
◦ ишчитавати – чит-
◦ прерадити – рад-
◦ свируцкати – свир-
◦ преносити – нос-
◦ допис – пис-
◦ шећерана – шећер-
◦ распричан – прич-

Основна/мотивна реч је полазна реч у творбеном процесу. МОТИВНА ≠ МОТИВИСАНА

РЕЧ
◦ мотивне речи: злато, трг, пет, леп
◦ суфикси: -ар, -исте, -ина, -ота
◦ мотивисане речи: златар, тржиште, петина, лепота

Између мотивне и мотивисане речи морају постојати гласовно и значењско подударање. На

пример, кос (као врста птице) нема везу с речима косачица, косина, искосити, накосити.
Анализа речи учитељица:
◦ морфемска: уч – и – тељ – иц – а
◦ граматичка: учитељиц – а
◦ творбена: учитељ – ица
Суфикси
Именице са значењем вршиоца радње или nomina agentis – најчешћи, продуктивни
суфикси:
◦ -л(а)ц: тужилац, бранилац, прималац
◦ -тељ: учитељ, светитељ, гонитељ
◦ -ик: срећник, јадник, расипник
◦ -ар: рудар, месар, пекар
◦ -ач: ковач, бројач, пливач
Непродуктивни суфикси су -кеља (старкеља) и -уџа (главуџа).
Конкуренција суфикса -ица и -ло: -суфикс -ло означава особу која прекомерно врши неку
радњу (гунђало, пискарало, пецкало).
◦ причалица / причало
◦ спавалица / спавало

Именички суфикси страног порекла

Творбене основе су страног порекла:
◦ -ал(а)ц од латинског alis: гимназијалац, професионалац, интелектуалац
◦ -ант: пројектант, фолирант, матурант
Продуктивни суфикси:
◦ -изам: архаизам, алтруизам, лиризам, романтизам
◦ -ација: имиграција, негација, репрезентација, деривација

Моциони суфикси су средство којима се од именице природног или граматичког мушког,

женског или средњег рода изведе именица супротног природног или граматичког рода.
◦ -ка: ауторка, болничарка, сликарка
◦ -ица: наставница, пријатељица, лавица
◦ -киња: студенткиња, песникиња, матуранткиња; Српкиња, Данкиња
◦ -ац: лисац, жабац

Именице које означавају место/простор имају често суфиксе:

◦ -иште: ловиште, сајмиште, налазиште, одмориште
◦ -лиште: клизалиште, игралиште, шеталиште
◦ -ница: књижница, писарница, судница
Глаголи и апстрактне именице имају често суфиксе:
◦ -је: весеље, здравље, поштење, лицемерје
◦ -ост: младост, лудост, тачност, живост
◦ -лук: тврдичлук, себичлук, мамурлук
◦ Ø: квар, рад, труд, лет, раст

Нулти суфикс (Ø) често изазива гласовне промене: плач – плакати, скок – скочити, трк –
трчати.

Деноминални глаголи су глаголи настали од именица: лед – ледити, мисао – мислити.

Када именица не значи глаголску радњу, а према себи има глагол ???, смер је
именица→глагол.
Када именица значи глаголску радњу, обично је смер мотивације глагол→именица, и
изведена је нултим суфиксом.

Именице субјективне оцене су деминутиви (→хипокористици) и аугментативи

(→пејоративи).
Деминутиви су често изведени помоћу суфикса:
◦ -ић: паркић, кружић, вратић, мостић
◦ -че: лонче, шеширче, бепче
◦ -це: сеоце, огледалце, перце
Аугментативи су често изведени помоћу суфикса:
◦ -ина: носина, језичина, људина, јуначина
◦ -етина: мачкетина, крпетина, свињетина
◦ -чина: момчина, лоповчина, лажовчина, другарчина
 Префиксоиди и суфиксоиди
Префиксоиди и суфиксоиди носе значење целе речи. Речи које се граде помоћу њих
називамо твореницама.
Најчешћи префиксоиди:
◦ наука: антропо-логија, гео-центричан, социо-лингвистика
◦ медицина: кадрио-логија, физио-логија, неуро-хирургија
◦ саобраћај: аеро-динамични, електро-мотор
Најчешћи суфиксоиди:
◦ -логија: биологија, фразеологија
◦ -граф, графија: картографија, географија, етнограф
◦ -дром: аеродром, аутодром
◦ -тека, -фобија, -манија итд.

Именице грађене суфиксом НЕ-

• значење чисте негације
◦ у ознакама људских бића: непливач, непушач
◦ у апстрактним именицама: неистина, неслобода, несклад
• значење супротности: непријатељ, нерадник, нерад, неуспех
• творенице са значењем лош, зао: нечовек, небрат, недело
• значење незгодан, неприкладан у другом смислу именице невреме/недоба: Дошао је у
невреме.

Префикс над- означава виша звања: надбискуп, натпоручник. Мало је префиксалних именица
с неживом референцом: наднаслов, надреализам.
Префикс под- означава нижа, звања, подређеност: подстанар, подскуп, потпоручник. Јавља се
и у значењу подкатегорије: подтип, подврста, подгрупа.
Префикси надри-, назови-, квази-, псеудо- означавају оно што је лажно, тобожње, самозвано:
надрилекар, псеудоним, квазифилозоф, назовипријатељ.

Слагање / Композиција
Слагање је поступак којим од двеју (или више) речи настаје једна. Сложенице по правилу
имају један акценат, а ређе с два (локалпатриота, тамноцрвен, назовипријатељ).
Постоје два типа сложеница:
1. сложенице с интерфиксом/спојним вокалом О или Е: глувонем, тамноплав, краљеубица
2. сложенице с нултим интерфиксом/сраслице/сложенице настале простим слагањем:
стармали
Именичке полусложенице настају срастањем двеју или више повезаних речи, с тим да
њихови посебни делови чувају своје акценте. Први део полусложенице је увек непроменљив,
а други деклинира. Две срасле речи правописно повезује цртица.
◦ ремек-дело, жар-птица, ауто-делови, ауто-пут, авио-сервис

Комбинована творба
- назива се још и префиксално-суфиксална творба.
◦ под- + гор- + -је → мотивисана је синтагмом ''под гором''
◦ поткровље, надстрешница, надланица, низбрдица, Подгорина; безнађе, беспуће

Творба придева
◦ -ски: царски, занатски, сеоски, париски
◦ -ји: пасји, козји, дечји
◦ -ни: кућни, собни, зидни
◦ -ан: земљан, звездан, сјајан
◦ -ћи: растући, текући, путујући
→ не могу се увек заменити односном реченицом: висећи мост, летећи објекат
◦ -ат – за посебно видљив, изражен део тела: носат, плећат, брадат
◦ -аст – за сличност с именицом у основи: наранџаст, маслинаст, ваздушаст, пенаст

Префиксални деминутивни придеви са по-, на-, про-

◦ поширок – прилично широк, простран
◦ поглуп – мало глуп, приглуп
◦ накисео – помало кисео, киселкаст
◦ наглув – помало глув
◦ прохладан – понешто, прилично хладан

Творба глагола (основа + суфикс)

1. Глаголске сложенице су састављене од две или више речи или коренске морфеме:
злоупотребљавати, дангубити, руководити
2. Префиксално сложени глаголи: прерадити, зарадити, градити, дозидати, написати,
прописати, исписати
◦ -а: цветати, корачати, јачати
◦ -и – означава радњу својствену именици или придеву: сведочити, господарити, стражарити;
оштрити, храбрити, пунити
◦ -ева – после палаталних сугласника: краљевати, царевати, војевати
◦ -иса: фотографисати, информисати (се)
 Конверзија – творба претварањем
Конверзија представља прелазак речи из једне у другу врсту.

ПОИМЕНИЧАВАЊЕ / СУПСТАНТИВИЗАЦИЈА
◦ Делили су и добро и зло.
◦ Енглеска, Бугарска, Мађарска
• називи држава настали су елизијом друге речи из синтагме (нпр. Бугарска држава),
због чега су најчешће женског рода
• имају придевску деклинацију (у Бугарској)

ПОПРИДЕВЉАВАЊЕ / АДЈЕКТИВИЗАЦИЈА – придеви настали конверзијом

◦ од трпног глаголског придева: рађен, уписан, написан, виђен
◦ од радног глаголског придева: увела (ружа), презрело (воће), опало (лишће)
◦ од глаголског прилога садашњег: пијаћа (вода), висећа (светиљка), освежавајуће (пиће)
◦ од глаголског прилога прошлог: бивши

КОНУКЦИОНАЛИЗАЦИЈА – везници настали конверзијом заменица: који, где, што

◦ Који је то човек? → Познајем човека који те је тражио.
 Једнозначне и вишезначне речи
Постоје моносемичне и полисемичне речи. Полисемичне имају примарно и секундарно
значење.
Најмање значења развиле су: речи страног порекла, изведенице, сложенице.
Највише значења развиле су речи из општег језичког фонда, речи домаћег порекла, просте
речи.

Ланчана полисемија
кућа (објекат за становање) → кућа (породица) → кућа (лоза, династија)

Радијална полисемија
нога (део шестара)
↑
нога (део столице) ← нога (део тела) → нога (део посуде)
↓
нога (део моста, подупирач)

Механизми полисемије јесу метафора, метонимија и синегдоха.

Лексичка метафора је пренос имена, не и значења, с једног појма на други на основу
сличности. Она је најпродуктивнији механизам.
• сличност по боји: златно сунце
• сличност по положају: глава ексера
• однос конкретно-апстрактно: високи морал
Метафора се може остварити и на основу сличности по функцији или по грађи.

Метонимија је пренос имена с једног појма на други, на основу логичке везе међу њима. Веза
може бити:
• просторна: А ни Босна неће остати мирна.
• временска: Година родила.
• узрочно-последична (изазивач стања → стање/последица): Устао је понесен ракијом.
• партитивна: Читам Андрића.
• посесивна: Прву чашу испија нагло.

Метонимијске формуле:
• посуда – количина која стаје у посуду: Појео је три тањира супе.
• просторија – намештај у просторији: Купили смо нову дневну собу.
• насељено место – становници места: Цео град се пробудио.
Разлика између метафоре и метонимије: код метонимије, изворни и циљани појам припадају
истом делу стварности (тањир и количина супе која у њега стане), а код метафоре припадају
различитим доменима стварности (глава човека и глава ексера).

Синегдоха је пренос имена с једног појма на други на основу логичке везе део-целина или
целина-део.
део-целина
• сингуларни назив биљке/животиње – врста исте биљке/животиње:
◦ Учитељ нам је причао о вуку (вуковима).
• граматичка синегдоха једнина – множина:
◦ Крајина главу подиже и кмет (кметови) је зубе показао.
• назив намирнице, пића или новца – храна, пиће или новац уопште:
◦ Не може се живети без хлеба и воде (хране и пића).
• део предмета/објекта – предмет/објекат у целини:
◦ Остао је без крова над главом.
• део тела неког бића – читаво биће:
◦ У кафани седе све саме крупне главе.
• множина – једнина:
◦ Ко те пита за лањске снегове (снег).

Синтагматске везе су (хоризонталне) везе међу речима у низу:

◦ у синтагми добар пријатељ, придев добар и именица пријатељ су у синтагматској вези
Фразеологизам (идиом, израз) је устаљена језичка јединица која се састоји из две или више
речи, која има јединствено значење, и у којој речи не задржавају своја значења.
Фразеологизам може бити синтагма, предлошко-падешка конструкција или реченица.
Фразеологизам је синтагматски механизам; израз граматички и семантички непроменљив:
◦ кад на врби роди грожђе = никад
Синтагматски лексички однос представљају и колокације. Постоје 3 врсте:
• немогућа: квадратни круг
• могућа: резати косу
• пожељна: шишати косу
Свака реч употребљена у контексту зрачи део свог значења на суседне и блиске јој речи у
истом тексту. У синтагми чопор људи, не само да су људи постали помало вуци, него је и
чопор постао мало људскији.
Парадигматске везе су (вертикалне) везе међу речима, засноване на неким њиховим
значењским карактеристикама. Такве речи су антоними, синоними, хипоними… (добар-лош,
пријатељ-друг, лош-зао)
Синоними су речи сличног или истог значења: уочити – запазити, домовина – отаџбина,
ученик – ђак, стомак – трбух итд.
Синоними могу бити:
• прави (рећи – казати) и неправи (говорити – приповедати).
Неправе синониме не можемо међусобно заменити у сваком могућем контексту.
• истокоренски (читалац – читатељ) и разнокоренски (ученик – ђак)
Постоје:
• тотална и парцијална синонимија: цар – император, кућа – дом
• типична синонимија (ретка) 1°– 1° ученик – ђак
• контекстуална синонимија: 1°– 2° Становници града спавају / Цео град спава
2°– 2° То дете је прави анђео / То дете је право злато

Антоними су речи супротног значења. Да би две речи биле антоними, потребно је да испуне 2
критеријума:
1) супротстављеност примарног значења
2) семантичко саодношење лексема (мушкарац – жена; висок – низак; дугачак – кратак)
Антоними могу бити:
• истокоренски (жив – нежив) и разнокоренски (жив – мртав)
• степеновани (дугачак – кратак) и нестаповани (жив – мртав *у примарном значењу)
Постоје:
• права антонимија, за коју није неопходан контекст, 1°– 1° мушкарац – жена
• неправа антонимија, за коју је неопходан контекст, 1°– 2° сув – сиров (дрва)
2°– 2° вук – овца (особе)

Пароними су лексеме које имају сличну форму и слично значење. Називају се тешким
речима.
◦ новински – новинарски; љубитељ – љубимац
Међујезички пароними или „лажни пријатељи” су речи из различитих језика које слично
звуче, али немају слично значење. (фамилия – презиме; progressif – поступан)
„Прави пријатељи” су речи из различитих језика које јесу прави пароними. (nation – нација;
balcon – балкон)
Хомоними су речи које припадају истој граматичкој групи, имају исту форму, а различита и
неповезана значења.
Пуни хомоними се одликују потпуним фонетски поклапањем:
◦ атлас – збирка географских карата и атлас – врста тканине
◦ нанула – врста обуће и нанула – певница у цркви (покр.)
Хомоформија је хомонимија лексема које се подударају само у неким од граматичких облика.
◦ бити (бијем) и бити (будем)
Хомографија је хомонимија лексема које се подударају само у писаном тексту (у суштини им
се разликује акценат)г.
◦ лук – лук; град – град; Зора – зора
Сви хомоними у нашем језику су и хомографи, али нису сви хомографи и хомоними (унука
као именица ж. рода у ном. једнине, и унука као именица м. рода у ген. једнине).
Хомотонија је хомонимија лексема које се подударају само у говорном тексту.
◦ подцртати и поцртати

ВАЖНИ РЕЧНИЦИ
Речник српскохрватског књижевног и народног језика САНУ
• тезаурус – речник великог обима
• објављује се од 1959. године, досад је издат 21 том са преко 200 000 речи
• обухвата лексику српског књижевног и народног језика од Вуковог времена до данас
Речник српскохрватскога књижевног језика Матице српске
• једнојезични, описни речник савременог књижевног језика од Вука до данас
• речник средњег обима, има 6 томова са око 150 000 речи
• 1967–1976.
Речник српскога језика Матица српска
• једини једнотомни речник српског језика
• настао је скраћивањем шестотомног Речника Матице српске
• издат 2007. године, садржи 85 000 речи из савременог српског језика
• све одреднице су акцентоване и наведени су основни граматички подаци о њима
Рјечник хрватскога или српскога језика ЈАЗУ
• тезаурус
• објављиван од 1880. до 1976. године, издата 23 тома са око 250 000 речи
• обухвата грађу од најстаријих споменика до данас
• једини историјски речник нашег језика

Етимологија речи се често даје у Речнику САНУ и Речнику МС, али у њима није поуздана.
Етимологијски рјечник хрватскога или српскога језика Петар Скок (1971–1974)
Етимолошки речник српског језика (2003) Бјелетић, Ј. Влајић-Поповић, Лома, Петровић
Синоними и сродне речи српскохрватскога језика Миодраг Лалевић
• издат 1974; фототипско издање 2004.
◦ туга: сета, потиштеност, утученост, горчина, чемер, чама, чамотиња …
Асоцијативни речник српскога језика I, II (2005)
• аутори: Предраг Пипер, Рајна Драгићевић, Марија Стефановић
• на левој страни су стимулуси, на десној страни асоцијације
• листу стимулуса чини око 600 речи из савременог српског језика које спадају у
основни фонд језика
Обратни асоцијативни речник српскога језика (2011)
Обратни речник српскога језика Мирослав Николић
• издат 2000.
• користан за бављење творбом речи
• речи су распоређене уназад, нпр. а, ба, аба, баба, прабаба, легбаба, јежибаба итд.
Мали српски фразеолошки речник (2007) Ђорђе Оташевић
Тематски речник српског језика (2011) Ђорђе Оташевић