УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ

ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ

ДЕПАРТМАН ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ

Суфиксација
Семинарски рад

Кулинарска лексика
 Увод

Свака реч има своју структуру, своје саставне делове, које називамо морфемама .
Морфема је најмања значењска једница, односно најмања јединица језика са
граматичком функцијом. Она се не може даље делити на семантички мање делове.
Постоје две основне врсте морфема: корен (коренска морфема) и афикс. Корен јесте
носилац значења што припада само тој речи (такво значење називамо лексичким
значењем). Корен је, дакле, морфема која преноси лексичко значење .

Под суфиксима подразумевамо морфеме које стоје иза корена: кућ- ица, рад- ник .
Суфиксоид је елемент творбе речи који се развио из неке самосталне речи и који се од ње
разликује образовањем деривационог низа. Таква реч делимично губи своју семантичку
вредност (самосталност) па се приближава суфиксу, али никако не постаје прави суфикс.
Нпр. празно сло вље, језико слов ље, красно слов ље , природо слов ље, родо слов ље,
бого слов ље. Понекад с е назива полусуфикс.

Суфиксација представља образовање речи додавањем суфикса корену или основи. За

образовање именица користи се велик број суфикса. Тако настају именице за означавање
лица (учити → учитељ, физика → физичар, Босна → Босанац, брада → брадоња,
наследити → наследник, Париз → Парижанин; студент → студенткиња/студентица,
учитељ → учитељица), апстрактног појма (свеж → свежина, лирски → лиризам), предмета
(вино → виноград, регулисати/регулисати → регулатор ) , субјективног става (кућа →
кућица , шума → шумица, улица → уличица) итд.

2
 У овом раду користила сам током обраде интернет издање Кувара за бебе. Рад
броји речи које су поређане по суфиксима. Највећи број речи представљају глаголи.

Суфикс – ТЕ : У кувару су од овог суфикса грађени облици императива глагола.

Већина њих је настала префиксално- суфиксалном творбом јер испред основе имају
одређене префиксе.

Крчкајте- крчкати, Формирајте – формирати, Помешајте – помешати,

Испасирајте – испасирати, ( У ) Мешајте – мешати, умешати, Издинстајте –
издинстати, Сипајте – сипати, Додајте – додати, Прелијте – прелити, Служите –
служити , Оперите – опрати, Очистите – очистити , Кувајте – кувати, Изгњечите –
изгњечити, Измиксајте – измиксати, Посолите – посолити, Разделите – разделити,
Сервирајте – сервирати, Исецкајте – исецкати, Исеците – исећи, Ољуштите –
ољуштити, Издубите- издубити, Изсеците – исећи, Скувајте – скувати, Загрејте –
загрејати, Очистите – очистити, ( Про) (О) хладите – прохладити, охладити,
Нахраните – нахранити, Оперите – опрати, Чувајте- чувати, Поспите – посути,
Украсите – украсити, Смањите – смањити, Оцедите – оцедити, Разредите –
разредити, Нарежите – нарезати, Разделите – разделити, Проберите- пробрати

Суфикс – ИТИ : Помоћу овог суфикса градили су се облици инфинитива глагола.

Украсити, Попарити, Умутити, Оцедити, Учинити, Обарити, Понудити,

Допржити, Долити, Самлети, Обарити, измиксати, наливати, доливати, засланити,
побиберити, посолити

Суфикс – А : супена, млевена, спанаћа, одређена, додатка, посуда, здрава, сечена,

печена, врућа, слана, насецкана, пржена

3
 Суфикс – АН : мекан, ситан, неслан, нарендан, воћан, куван, породичан, масан
( описни придев)

Суфикс – АТИ : сервирати, попапати, измиксати, изрендати, самлети, докувати,

доливати, прекувати, прокувати, динстати, преклапати, наслагати

Суфикс – И : свежи, млевени, млади, месеци, зелени, црвени, презрели

Суфикс – Е : жељене, густине, смрзнуте, одмрзнуте, хране, оцеђене

Суфикс – ЕН : насечен, исечен, згњечен, заслашен, прерађен, пржен, посољен

Суфикс – МА : кајсијама, брусницама, количинама ( означава датим множине)

Суфикс – ИХ : пшеничних, кукурузних, исецканих, обарених, допржених

Суфикс – ИМ : сувим, прерађеним, обареним,

Суфикс – ИЈЕ : старије ( компаратив придева )

Суфикс – ИЦА : играчкица, кашичица, тиквица, коцкица, коштица, пахуљица,

флашица, грудвица, кнедлица, главица, тацница, посудица, ротквица ( деминутив
именица )

Суфикс – ИНА : комадина, врелина, густина

Суфикс – ЈЕ : лишће ( збирна именица – лист )

Суфикс – ЈУ : прстију, течношћу, киселошћу

Суфикс – ЛИ : кували, добили, пржили, месили, паковали, хранили

Суфикс – ЊА : кључања, мерења

Суфикс – ЊЕ : пржење, динстање, печење, барење, сецкање, прање, корење

Суфикс – ЋА : масноћа,

Суфикс – ИЋ : колутић, зубић, тањирић ( деминутив именица )

4
 Суфикс – СКИ : индустријски, пекарски

Суфикс – ОМ : виљушком, калцијумом, цеђеном, пилетином

Суфикс – ОГ : младог, посног, интегралног, дорађеног, першуновог, адаптираног,

сувог, врелог, млечног, воћног, прженог, динстаног, докуваног, пропрженог

Суфикс – ОВЕ : колутове

Суфикс – ОСТ : киселост ,течност

Нултни суфикс : сирће, чинија, тепсија, жуманце, састојак, тачка, кашика,

грашак, категорија, проври, кромпир, ђаргарепа, парадаиз, екстракт, брусница, блитва,
банана, поврће, топло, сојино, блендер, ужина, боровница, лубеница, боровница, посуда

5
 Закључак

Суфикси као творбени настави врло су продуктивни за грашење нових облика речи.
Као врста творбе, суфиксација ја један од најбројнијих начина грађења. У овом раду
најпродуктивнији је суфикс – ТЕ који се косисти за добијање облика императива глагола.
Поред тога, такође су заступљени и суфикс – ЦА који се користи за грађење деминутива
илити умањеница речи, суфикс – ОГ који се користи за грађење генитива или
припадности, али и нултни суфикс.