Professional Documents
Culture Documents
Навести називе неличних глаголских облика. Подсетити се коју службу нелични глаголски
облици не могу да врше у реченици. Која врста речи најчешће врши службу прилошке
одредбе? Шта су прилози? Како се они деле према значењу?
Задремала је читајући.
Ходао је поскакујући од неизмерне среће.
Тешко овци с вуком путујући и паметном лудог слушајући.
Видео је летећи тањир.
Глаголски прилог садашњи гради само од несвршених глагола, додавањем наставка -ћи
на облике 3. лица множине презента.
Вежбање:
1. Разговарајући о писцима, обнављамо градиво.
2. Идем у школу певајући, а враћам се плачући.
3. Размишљајући о Милошу, схватам да сам заљубљена у њега.
а) Желећи боље оцене, учила је више него пре. (прилошка одредба за узрок)
б) Причајући о концерту, сетио се да је заборавио карте. (прилошка одредба за време)
в) Дошла је у школу трчећи. (прилошка одредба за начин)
Чули смо запањујући одговор.
Видео је летећи тањир.
Читали смо о висећим вртовима.
У средњем веку били су путујући музичари – жонглери који су певали, плесали, свирали и
били веома популарни.
Будући репрезентативац посетио је камп.
читати (читајући), плесати (плешући), чудити се (чудећи се), возити (возећи), трчати,
гледати, дисати, плакати (плачући), махати (машући), писати (пишући)
(питати) ПИТАЈУ –ЋИ → ПИТАЈУЋИ (брисати) БРИШУ –ЋИ → БРИШУЋИ
(радити) РАДЕ –ЋИ → РАДЕЋИ
„То дете мајка је назвала Аска, налазећи да је то врло пристало име за будућу овцу
лепотицу.
Али познајући нарав своје кћери, унапред је знала да се њеној жељи неће моћи дуго
опирати. И попустила је. Уписала је малу у овчију балетску школу, надајући се да ће тако
можда донекле укротити њен урођени немир, иако су и овце и овнови из стада у већини
осуђивали ту мајчину одлуку.
А за њом је, нечујним корацима и не одвајајући погледа од ње, ишао матори курјак,
дугогодишњи и невидљиви крвник њеног стада.
Мислећи то, вук је ишао за овчицом, застајкујући кад она застане и опружајући корак кад
она убрза ритам игре.
Идући тако месечарски, не гледајући где стаје и не дајући себи више рачуна о правцу у
ком иде, вук је једнако понављао сам у себи...” (Иво Андрић, Аска и вук)