Глаголски прилог садашњи

Навести називе неличних глаголских облика. Подсетити се коју службу нелични глаголски
облици не могу да врше у реченици. Која врста речи најчешће врши службу прилошке
одредбе? Шта су прилози? Како се они деле према значењу?
Задремала је читајући.
Ходао је поскакујући од неизмерне среће.
Тешко овци с вуком путујући и паметном лудог слушајући.
Видео је летећи тањир.

Подвући предикате у наведеним реченицама. Обележити остале глаголске облике.

Уочити особине истакнутог глаголског облика:

– радња се дешава истовремено са радњом другог глагола у реченици,
– не мења се по лицима,
– по саставу је прост,
– не разликује облике за род,
– врши службу прилошке одредбе – за време или начин,
– врши службу атрибута.
Заједнички дефинисати: Глаголски прилог садашњи је прост неличан глаголски облик
којим се исказује радња која се дешава истовремено са радњом која је исказана
предикатом (без обзира у ком су времену ти предикати). Глаголски прилог садашњи
(или скуп речи у којем је он главна реч) има службу прилошких одредаба.
Навести инфинитиве оних глагола који су у реченици у облику глаголског прилога
садашњег.

Глаголски прилог садашњи гради само од несвршених глагола, додавањем наставка -ћи
на облике 3. лица множине презента.

ГОВОРЕ- + –ЋИ = ГОВОРЕЋИ

3. Л. МН. ПРЕЗЕНТА + НАСТАВАК = гл. прилог садашњи

Запазити да се не гради од глагола који се у инфинитиву завршавају на -ћи зато што су

то свршени глаголи – препући, пресећи, лећи...
Такође, скренути пажњу да не мешају два глаголска облика са истим наставком.
При одређивању глаголског облика, увек треба проверити да ли испред завршетка -ћи
стоји облик 3. лица множине презента.

Одредити коју службу глаголски прилог садашњи врши у следећим реченицама:

Лежећи полицајац постављен је пред нашом школом.
Идуће године летоваћемо на језеру.
Светлеће рекламе налазе се на многим фасадама.
Глаголски прилог садашњи у овим реченицама врши службу атрибута, и у таквим
случајевима се као придев слаже са именицом уз коју стоји у роду, броју и падежу.
Помоћни глаголи: бити – БУДУЋИ
 хтети ‒ ХОТЕЋИ

Вежбање:
1. Разговарајући о писцима, обнављамо градиво.
2. Идем у школу певајући, а враћам се плачући.
3. Размишљајући о Милошу, схватам да сам заљубљена у њега.
а) Желећи боље оцене, учила је више него пре. (прилошка одредба за узрок)
б) Причајући о концерту, сетио се да је заборавио карте. (прилошка одредба за време)
в) Дошла је у школу трчећи. (прилошка одредба за начин)
Чули смо запањујући одговор.
Видео је летећи тањир.
Читали смо о висећим вртовима.
У средњем веку били су путујући музичари – жонглери који су певали, плесали, свирали и
били веома популарни.
Будући репрезентативац посетио је камп.

читати (читајући), плесати (плешући), чудити се (чудећи се), возити (возећи), трчати,
гледати, дисати, плакати (плачући), махати (машући), писати (пишући)
(питати) ПИТАЈУ –ЋИ → ПИТАЈУЋИ (брисати) БРИШУ –ЋИ → БРИШУЋИ
(радити) РАДЕ –ЋИ → РАДЕЋИ
„То дете мајка је назвала Аска, налазећи да је то врло пристало име за будућу овцу
лепотицу.
Али познајући нарав своје кћери, унапред је знала да се њеној жељи неће моћи дуго
опирати. И попустила је. Уписала је малу у овчију балетску школу, надајући се да ће тако
можда донекле укротити њен урођени немир, иако су и овце и овнови из стада у већини
осуђивали ту мајчину одлуку.
А за њом је, нечујним корацима и не одвајајући погледа од ње, ишао матори курјак,
дугогодишњи и невидљиви крвник њеног стада.
Мислећи то, вук је ишао за овчицом, застајкујући кад она застане и опружајући корак кад
она убрза ритам игре.
Идући тако месечарски, не гледајући где стаје и не дајући себи више рачуна о правцу у
ком иде, вук је једнако понављао сам у себи...” (Иво Андрић, Аска и вук)

 Треба да преобликујете реченице из актива у пасив:

1. Публика је младу глумицу поздравила великим аплаузом.
2. Ненад је отпевао Сашину омиљену песму.
Млада глумица је поздрављена великим аплаузом. Сашина омиљена песма је отпевана.
 Деца ките јелку. – активна реченица
вршилац трпилац Јелка је окићена. – пасивна рченица
трпилац

1. Читам књигу уживајући у свакој њеној страни.

2. Певам песму мислећи на њега.
3. Повредио га је говорећи му ружне ствари о њој.
 ИЗГЛЕД ТАБЛЕ
ГЛАГОЛСКИ ПРИЛОГ САДАШЊИ

Полако идући, брзо се дође.

Учећи друге, и сами себе учимо.
Идући пут припази на њега.

 Глаголско значење/прилошка служба

 Придевско значење/атрибутска служба

Глаголски – глаголски облик,

Прилог – врши службу прилошке одредбе / непроменљив облик,
Садашњи – радња се врши истовремено са радњом предиката.

– прост глаголски облик

– неличан глаголски облик
– гради се од несвршених глагола
– може имати прилошко значење
– може да врши службу атрибута

Помоћни глаголи: бити – БУДУЋИ

хтети ‒ ХОТЕЋИ