Kusiljevo, sedlare, grabovac, dvoriste, jezero, vojnik, vojska

Ресавски говор, аутори су Асим Пецо и Бранислав Милановић, 1968.

година (део Српског дијалектолошког зборника, књига 17)

Ова монографија је настала на иницијативу М. Стевановића.

Фонетика

Стабилан вокализам је особина која ресавски говор приближава шумадијским говорима, а

одваја га од говора источне Србије. У ресавском говору није доследно извршена
супституција гласа јат самогласником е. Редовна је икавска варијанта одричне форме
глагола јесам: нисам, ниси итд. Упитни прилог за место има 4 фонетска лика, два екавска,
а два икавска: де, ге, ди, ги. Компаратив придева нема е од јата испред обличког наставка
–ји; налазимо га само у компаративу придева стар, нпр. стареи брат, стареи људи. Иако
Ресава захвата средиљњу зону екавског наречја, наилазимо на уопштавање префикса пре
ум. при: прелично, препајати, премирје... (јавља се и на месту префикса про). У дативу
једнине именица ж. р. на –а уопштен је наставак е: дао сам ћерке, моем бате, оставио сам
унуке. У дативу, локативу, инструменталу јд. код придева, заменица и редних бројева
имамо исти наставак: у овем рату, по целем срезу.
Артикулација сугласника је штокавска, нестабилну артикулцију има сонант ј у
интервокалном положају, некад у финалним позицијама. У ресавском говору нема фонеме
х: иљаду, тео, оћемо, снао (мада се у понеком случају може чути, и то у иницијалном
положају). Често се супституше сугласником к. Сугласник ф се јавља у новије време, у
речима страног порекла (Французи, Крф), а најчешће је супституисан сонантом в –
вамилиа, јевтино. Систем африката разликује се по томе што према безвучном с има Ӡ
(ово је оно дз, знате ваљда на шта мислим ). Африката дз везује за почетак речи и сугл.
скуп зв: ӡвоно, ӡид, ӡвезда... Региструју се појаве африката ч и ц уместо с и ш, кад се оне
налазе у групи са п или к на почетку или средини речи: 1) пш=пч – пченица, лепче; 2)
пс=пц – пцето, пцуеш; 3) шк=чк – чкола, чкоди.
Сугласници се губе у двочланим или вишечланим сугл. скупинама, нпр. губе се у
одређеним положајима в, д, с и ж, т, л. Типичне за ресавски говор су и промене сугл. у
сугл. групама: гњездо, бљешти, кљешта, ођутрос, пракци, уђанем (од узјашем), одамно
(од одавно), веџба, гројжђе или гројзе, пронајдем и свашта још нешто... Звучни сугл. на
крају речи могу губити своје звучне карактеристике – ономат, кукурус.

Акценатски систем
У овом говору задржава се старији ступањ акцентуације. Силазни акценат је на крајњим
отвореним слоговима врло редак, што важи и за крајњи затворени слог. Иако је ово
подручје са класичном непренесеном акцентуацијом, овде се понекад јавља и преношење
силазних акцената у духу новоштокавске акцентуације. Зона Свилајнца и подручје које
гравитира према Морави има краткоузлазни акценат (старии, једанпут, ишо). То се
приписује непосредном утицају шумадијских говора. Дужине се у предакценатованим
слоговима јављају у основним облицима речи и њиховој промени, као и код
непроменљивих речи. У постакцентованим позицијама дужине се губе.

Морфологија

Мушки род:
Примери за облик инструментала на –ем: возем, плугем точкем, прстем...
У функцији локатива може се наћи и општи падеж са предлозима: он је у музеј, био у град,
био на ручак, ради у Београд...
Генитив множине: неке именице имају завршетак –и (нема зуби, пет ектари, седам
месеци, пет пути), а негде се јавља и облик номинатива множине (због Турци, има и
виногради, ево ми сведоци).
Код женског рода локатив множине, поред уобичајеног наставка –ама, има и наставак –а,
као и општи падежни облик: идемо по свадба, по кућа, по свиња; држао га у руке, у
његове године...
У народним говорима се именица типа кост прикључују именицама мушког рода и
добијају њихову промену: реко му неки реч, крва до колена, велики глад...
Лична заменица првог лица у дативу једнине гласи мене (имамо огледање екавског
рефлекса јата). Код придевских заменица у мушком и средњем роду датива једнине имамо
наставак –ем: моем бате, овем ђаку, тем човеку... У множини: онема гостима, овема
Циганима, тема људима...
Глаголи типа носити и седети у 3. л. мн. презента често имају наставак –у: праву, даву,
учу, попуну, раду...
Инфинитив се у овом говору употребљава без завршног самогласника и. Као такав, он
чини и саставни део футура: све ћу ти учинит, лепо ће се измерит, он ће те убит... Ипак,
много је чешћа футурска конструкција од помоћног глагола и презента са везником да, а
да + презент и иначе замењује инфинитив. Примери: ће да раду, ће да чека, ћу да вим...
У говору Ресаве се за 1. и 2. л. мн. потенцијала употребљава облик би: ми би дошли, де би
ви били сад?
Глаг. прилог прошли се не употребљава у говору Ресаве.