PANSKA VERSIFIKACIJA I PREVOENJE POEZIJE

Nauka koja se bavi poezijom.

Poezija nastaje u sinkretizmu sa drugim oblicima izraavanja (muzika i ples). Poezija je govor organizovan na odreenoj
metrikoj grai. Aristotel Metar nije uslov poezije i obrnuto.

Jezik poezije je organizovan na odreenoj metrikoj grai.

Metrika i versifikacija predstavljaju discipline koje se bave ritmom u stihovima, odnosno nauka o prirodi stiha

Metrika- metron gr. Mera

Versifikacija versus- lat. Stih

Versifikacija je srodna stilistici i bavi se organizacijom rei. Deo je teorije knjievnosti, prouava kako se organizuju rei u
poeziji.

Prouava unutranju organizaciju i elemente stiha:

Slog - slaba
Akcenat - acento
Broj slogova u stihu - cmputosilabico
Rima
Cezura - cesura
Akcenatske celine

Re je o merljivim kategorijama (brojano i grafiki se mogu prikazati), tehniki prikazuje stih.

Bitne su i zvukovna i metrika strana vano je za tumaenje. Metrika je deo celokupnog utiska a ne neto odvojeno.

Odnos zvuka i znaenja se ostvaruje drugaije nego u obinom govoru. Tei da uspostavi to vru vezu izmeu ta dva
pojma. Rei postaju nova, jedinstvena iskustva.

Metrika nastaje u antikoj knjievnosti kada je i proza bila podreena odreenim ritmikim pravilima odnosno
metrikom. Stihovi su se deklamovali uz pratnju muzikih istrumenata.

Versifikacija je i nauna disciplina i konkretni primenjeni sistem posebnog jezika nije opti sistem.

Kvantitativna versifikacija predstavlja najbolji primer antikih versifikacija (grke, latinske, sanskrita, hebrejske,
arapske.. ) zasnovana vie na muzikim pravilima.

Podrazumevala je izmenu dugih i kratkih slogova u stopi i ~~~~~~~ raspored stopa u stihu i stihova u strofi.

Stopa (p. pie)

Mora najkraa duina sloga

2 more = dugi slog

Vrste stopa

Trohej (prvi slog je naglaen a drugi nenaglaen);

Daktil (sastoji se od jednog naglaenog i dva nenaglaena sloga);
Jamb (prvi slog je nenaglaen a drugi naglaen);
Spondej (dva naglaena sloga);
Amfibrah (naglaeni slog izmeu dva nenaglaena sloga);
 Heksametar (6 stopa od po 4 more)-Ilijada i Odiseja

Svaka stopa je imala ritmiki udar (naglaeni deo stope) iktus

Savremena metrika koristi termine iz antike metrike

U srednjem veku menja se latn vulgar u postepeno se od dugih i kratkih slogova stvaraju naglaeni i nenaglaeni. Javljaju
se cezura i rima. To stvara potrebu za izosilabizmom- jednak broj slogova.Veina modernih versifikacija pripadaju
kvalitativnom principu.

1. Silabika versifikacija (Francuska i panija)

Nastala gubljenjem dugih i kratkih stihova, dolazi do formiranja jedne versifikacije kojoj kao osnova ne mogu da
budu ni kvantitet ni kvalitet ve isti broj stihova i ~~~~~~~~~~~

Obeleje panskog stiha je stalni akcenat na pretposlednjem slogu, penultimi.

Deljenjem jezia na kvantitativni i kvalitativni dolo je do zabune jer koristimo termine antike versifikacije i za
kvalitativne versifikacije.

Na jezik nema padajui ritam i ne moe da postoji jamb.

2. Tonska versifikacija (Engleska, Rusija)

Antiki sistem se zamenjuje rasporedom akcenata - nije bio bitan broj slogova.

3. Silabiko-tonska versifikacija (Srbija)

Vanu ulogu igraju akcenatske celine, smatra se da se njen ritam odreuje tipovima akcenatskih celina.
Uglavnom izgraen od parnih akcenatskih celina (snane trohejske celine).

Garsilaso de la Vega je uveo italijansku metriku (italijanski jedanaesterac) u paniju.

U naoj versifikaciji vanu ulogu igraju akcenatske celine.

Smatra se da se naa versifikacija odreuje tipovima akcenatskih celina. Najee se govori da je na ritam izgraen od
parnih akcenatskih celina. Na jezik ima snane trohejske tendencije dvoslone i troslone kombinacije.

panski stih nije sloni stih granice izmeu rei su vaan ritmiki faktor.

Metar nain intenzivnijeg stilizovanja svakodnevnog jezika; predstavlja oblikovnu organizaciju vieg reda u odnosu na
svakodnevni jezik; predstavlja odnos izmeu prirodnog ritma govora i nametnutog metrikogritma.

Rusi to nametanje zovu organizovanim nasiljem nad svakodnevnim jezikom.

Metar na stih privlai panju jednom drugaijom formalnom organizacijom gde se umetnikom organizacijom pojaava
ekspresivnost rei.

Ingarden: Forma stiha nije ukras ve je duboko povezana sa samim znaenjem dela ~~~~~~~~~~ metar, stil, jezik, ideja
pesme, leksika su u harmoniji.

U stihu se koordiniraju glas, morfoloki i sintaksiki elementi koji nose znaenje. Svi ti elementi implicitno govore o
znaenju.
Teorija prevoenja

- prevoenje predstavlja interpretaciju tj. tumaenje tj. razjanjavanje.

- Proces prevoenja-ponovno graenje u okvirima drugaije knjievno-jezike kulture.
- vana je raznovrsnost fokusa prevoenja. Moraju se analizirati formalni aspekti, struktura, organizacija, osobine
strukture, anra jer je svaki od tih nivoa od presudne vanosti.
- Pored poznavanja jezika prevodilac mora imati kompetenciju za tekstualnu analizu. Kontekst je bitan. Funkcija i
namera teksta mogu biti vanjezike. Moramo poznavati civilizaciju, etnografiju..
- Poetski prevod prenosi vie intencija nego prozni i snaniji umetniki utisak. Pod uslovom da pesnike slike nisu
rtva drugim funkcijama.
- Ukoliko poetski tekst ima vie funkcija ( koje se ne mogu sve prevesti) Treba hijerarhijski ustrojiti. Tek kad su
prenete dominantne funkcije mogu ostale.
- Ve postojeim tekoama prevoenja smisla pridodaju se tekoe prevoenja forme.

Lingvistika neprevodivost - teko je pronai eljeni ekvivalent u jeziku na koji se prevodi.

Ako sama forma ini sutinu poruke nemogue je prevesti, u drugim sluajevima se sve moe prevesti.

i. Postoji informativni prevod bez velikih umetnikih vrednosti.

ii. Interpretativni prevod, po postojeem ablonu iste epohe
iii. prevod aluzija ~~~~
iv. Aproksimativni
v. Imitativni prevod prevodilac imitira
vi. Rekreacija (prepev) prevod koji ne izlazi iz okvira
a. Analogna kulturni ekvivalent
b. Organska da se delimino prilagoava
c. Devijantna nova forma po izboru prevodioca

VRSTE STIHA:

Prema broju slogova

Versos simples = svi stihovi do 11 slogova verso que no tiene en interior una pausa
o De artemenor (od 2-8 slogova)
o De artemayor (od 9-11 slogova)
Versos compuestos = vie od 11

KONSTITUTIVNI ELEMENTI STIHA

Akcenat, odnosno naglasak (penultima u p.)

Agudasoxtonas (17.6%)

Llanas paroxtonas (79%)

Esdrjulasproparoxtonas (2.76%)

Sobresdrjulassuperproparoxtonas

Postoje tri vrste stiha:

Verso oxtono, Verso paroxtono, Verso proparoxtono

Verso oxtono poslednji naglaeni vokal je ujedno i poslednji u stihu.

U panskom je paroxtoni stih pravilan.

Ako je stih oxtoni rauna se +1 slog (tj. ako je sedmerac onda je zapravo osmerac)

Ako je stih proparoxtoni rauna se -1 slog (tj. ako je jedanaesterac on se rauna kao deseterac)

Sistole i Dijastole

Katalektiki stih = fali mu jedan ili vie slogova

panska penultima se naziva acento estrfico

AKO NAGLAENI SLOG PADA NA PARNI SLOG ONDA JE JAMB A AKO PADA NA NEPARAN ONDA JE TROHEJ

Pesnici imaju pravo da promene mesto akcenta sistole (napred-oxitono +1) i diastole (nazad-oxitono -1)

Acentos rtmicos ostvareni akcenti naglaeni slogovi su npr. na 2 4 6 8 10 slogu

Acentos extrartmicos- npr. 1 3 6 8 10

Acentos antirtmicos npr. 2 3 6

RIMA

Rima es total o parcial semejanza acstica entre dos o ms versos de los fonemas situados a partir de la ltima vocal
acentuada.

Rima (koja se kod nas jo naziva srok ili slik) je potpuno ili priblino glasovno podudaranje prvenstveno na kraju dva ili
vie stihova, ree polu stihova koji po pravilu poinje akcentovanim vokalom.

Rima na kraju stiha dobija metriku funkciju jer signalizira granicu izmeu stihova, podvlai njihovu samerljivost i
povezuje ih u strofu.

Rima je dobila funkciju tj. nastala u narodnim izrekama.

Vrste rime:

1) Asonantska rima (asonanca) samo vokali se poklapaju. Naziva se i rima asonante, rima parcial o rima
imperfecta.
2) Konsonantska rima (total) ponavljanje akustine identinosti svih fonema poev od poslednjeg naglaenog
vokala u stihu izmeu dva, tri ili vie stihova. Naziva se i rima perfecta. *Postoji sluajna konsonantska rima

Raspored rime:

1) Nagomilana rima (rima continua)

Estrofas monorrimas aaaabbbbcccc

2) Parna rima (rima gemela; pareado)

aabbaaccbbcc
javlja se u pripevima

3) Obgrljena rima (rima abrazada)

abbaaccabaab
 4) Ukrtena rima (rima cruzada; rima encadenada)
ababacacbcbc

Termini koji utiu na broj slogova:

Sineresis, dijeresis, sinalefa, mesto naglaska u stihu

PAUZA

Pauza je predah posle izgovaranja odreenih fonikih grupa do kojih dolazi iz dva razloga:

a) Fizioloki (moramo da diemo :D)

b) Sintaksiki (reenica mora da se zavri)

Renik knjievnih termina: Vremenski interval u kome nastaje prekid u govornom lancu zasnovan bilo na sintaksi
(proza), bilo na ritmiko-sintaksikoj strukturi stiha.

U prozi pauza je nepredvidiva. U stihovanoj poeziji pauza se gotovo uvek oekuje na kraju stiha i na kraju strofe.

La pausa estrfica na krajustrofeoznaava se sa \\\

La pausa versa na kraju stiha -

La pausa interna unutar stiha; za razliku od predhodne dve nije obavezna Javlja se u duim stihovima i ova pauza
dozvoljava SINALEFU

Cezura je vrsta pauze koje imaju sloeni stihovi (tj. vie od 11) CESURA se belei sa //;Deli sloeni stih na dva polustiha
(hemistiquios) koji mogu biti simetrini (isostiquios) ili nejednaki (heterostiquios)

Jaa je za razliku od interne pauze i ne moe doi do sinalehe. Za polustihove vae ista pravila kao i za stihove (+1; -1..)

Cezura je --------- pokretna granica rei koja due stihove deli na dva dela.

OPKORAENJE (ENCABALGAMIENTO)

Neoekivano odstupanje od uobiajene sintaksiko-semantike odnosno sintaksiko-intonacione strukture stiha zbog

odvajanja jednog dela reenine jedinice i prenoenja iz jednog stiha u drugi stih, ili iz polustiha u polustih. Na taj nain
se stih zavrava kao metriko-ritmika ali ne i kao sintaksiko-semantika jedinica.

Odvajaju se grupe rei koje se inae u govoru ne razdvajaju (siremas?)

Ima veliku izraajnu vrednost jer se panja usmerava na te rei.

Kada imamo opkoraenje ne beleimo pauzu stiha.

Fonetski slog doivljava promenu, npr:

1. Sinalefa: Spajanje dva vokala s kraja jedne rei i poeta druge rei u drugi slog "Porejemplo: en "Los hombres de
antao..." contamosenslabas: los / hom / bres / de an / ta / o.
Es un verso hexaslabo aunque haya en realidad sieteslabas."
 Kada izostaje naziva se hiat. Razlozi za pojavu hiata: naglaeni vokali; Izmeu stoji cezura; emfaza, tj. Pesnik
naglaava slog

Sinalefa nema grafika obeleavanja.

2. Sineresis: je saimanje dva vokala u jedan slog u sredini rei "Unejemplo de Antonio Machado: Esunanoche de
invierno. Cae la nieveenremolino. (La palabracae se consideramonoslaba)"
3. Dieresis: ako imamo diftong onda oni mogu da se razdvoje. " la diresis se colocasobre la primera vocal de
unposiblediptongo para obtenerdosslabasmtricas. Rido se pronunciaru-i-do (a diferencia de la
pronunciacinnormalqueesrui-do)."
4. Aferesis: je izostavljanje sloga na poetku rei "lectorile>letril>latril>atril."
5. Sincopa: Je izostavljanje sloga u sredini rei. Veoma je esta u panskom. "Adelante>alante"
6. Apocope: Izostavljanje sloga na kraju rei. "Bueno>buen; Donde>do"
7. Protesis: Dodavanje sloga na poetku rei "lanzar>alanzar"
8. Epentesis: Dodavanje sloga u sredini rei. "cronica>coronica"
9. Paragoge: Dodavanje sloga na kraju rei. "feliz>felice; demandar>demandare"

Versos simples de arte menor:

Polimetrike kompozicije-meanje metrova

Po slogovima:

1 : Ne moe da postoji; odmah postaje +1

2 : Verso bislabo koristi se radi zvunih efekata veoma je redak i upotrebljava se u kombinaciji sa drugim stihovima

3 : Verso trislabo- trosloni stih Redak iako se pojavljuje rano; kao samostalan se pojavljuje tek od 18. Veka
(generacija '27); najee se koristi kao prelomljena stopa.

4 : Verso tetraslabo - ei, pojavljuje se jo u starim tekstovima; od 18. Veka pa nadalje se koristi samostalno.

5 : Verso pentaslabo- 15. Vek tubalice, koristi se esto u kombinaciji sa jedanaestercem i sedmercem. Kao samostalan
stih koristi se u renesansi i neoromantizmu. U baroku se ne koristi.

6 : Verso hexaslabo- ei dosta; potie od latinskog esterca; omiljen od srednjeg veka; esto se koristi u baroku; Svi
veliki dramaturzi baroka ga koriste (Lope de Vega; Tirso de Molina); u romantizmu se ne koristi jer se smatra prekratkim;
ponovo se vratio sa generacijom '27

7 : Verso heptaslabo- poreklom iz latinskog jezika; prvi put se koristi u harama; tokom srednjeg veka u epici je vaan
kao polustihu Mester de clereca; samostalan je ve u Pesmi o Sidu i drugim spevovima. U 15. Veku je opala upotreba;
posebno je bio omiljen kod pesnika Anakreonske poezije; u baroku koristi Lope de Vega ("Barilas"); popularan u 20.
Veku. Vrlo esto se koristi u kombinaciji sa petercima i jedanaesercima.

8 : Verso octoslabo- najvaniji stih panske poezije i jedan od najstarijih; on je metrika konstanta; optimalan krai
jeziki izraz; najei polustih u Spevu o Sidu; koristi se u romansama, pozoritu.
 Versos simples de arte mayor

9 : Verso eneaslabo / nonoslabo - ovi stihovi su dsta retki; koriste se u kombinaciji sa desetercima; u baroku koristi se
kao stih u narodnim igrama i u pozoritu; vrhunac dostie u delima modernista.

10 : Verso decaslabo- jo rei; postoje dve vrste:

*decaslabo compuesto dva peterca sa cezurom

* decaslabo simple uticaj galisijsko-portugalske poezije; sporadino se pojavljuje jo od 15. Veka u igrama;
ei u modernizmu; sada je gotovo izbaen iz upotrebe

11 : Verso endecaslabo- stih koji postoji dugo u paniji, ve u Pesmi o Sidu; Koristio ga je Alfonso X; U paniju je prenet
iz italijanske knjievnosti; Markiz od Santiljana "Sonetoshechosalitalico modo"; Posle njega se ne koristi, tek gaGarsilaso
de la Vegabolje prenosi; u 16, 17+ veku jedan od najomiljenijih stihova; Tradicionalisti su pisali kritike protiv pesnika koji
piu jedanaestercem poto dolazi iz Italije; U Romantizmu se koristi manje. Vrste jedanaesterca:

*De gaitagallega

*Enftico - akcenti na 1. i 6. slogu obavezni

*Heroico akcenti na 2. i 6.

*Melodico akcenti na 3. i 6. slogu

*Safico akcenti na 4. i 6/8 slogu

STROFA

Strofa je grupa stihova odreenog metra rimovanih po nekoj shemi ili nerimovani, povezani u metriko-ritmiku i
sintaksiko-intonacionu celinu koja je po pravilu, izuzev opkoraenja, zatvorena i grafiki izdvojena.

Combinacin mtrica=la estrofa=copla

Prema vrsti stiha:

1) isomtrica - ine je stihovi jednake duine

2) heteromtrica - dva ili vie stihova razliitih duina

Strofine forme:

1. STROFE OD DVA STIHA

a) Pareado - povezuje ih duina stiha ili rima; uglavnom se javlja u formi pripeva (estribillo) u lirskoj poeziji; Rubn
Daro, Antonio Machado...

2. STROFE OD TRI STIHA

a) Terceto (moe se zvati i terceto dantesco, zato to je Danteova Boanstvena komedija napisana u tercetima) -
najee su jedanaesterci versos de arte mayor, a rima uglavnom obgrljena (encadenada-ABA-BCB-CDC); proslavio
se u sonetima;Boskan ga uveo u kastiljansku poeziju; Lope de Vega-samostalni terceti ABA-CDC-EFE ili ABB-CDD-EFF;
kod modernista (npr. Santos Chocano) dolazilo i do nagomilane rime AAA-BBB-CCC
b) Tercerilla mali tercet; versos de arte menor

3. STROFE OD ETIRI STIHA

a) Cuarteto versos de arte mayor; jedanesterci, rima uglavnom obgrljena ABBA; u poetku se javlja kod soneta; od
XVIII veka poinje da se koristi samostalno, znaajan je kod modernista; u okviru njega imamo jednu podvrstu a to je
SERVENTESIO - jedina razlika je to to je rima ukrtena ABAB

b) Redondilla - versos de arte menor; najee u osmercima; rima je abba; kao samostalna strofa od XVI veka; u
baroku jako velika popularnost posebno za cosas de amor (Jorge Guilln)

c) Cuarteta asonantada versos de arte menor; pesma narodnog karaktera; teko je razlikovati od romanse; rima je
asonantska

d) Seguidilla predstavlja kombinaciju sedmeraca i peteraca; u okviru nje imamo: 1. Seguidilla simple-asonantska
rima se javlja samo u parnim stihovima; javlja se u harama, ili sama ili kao pripev, zatim u Don Kihotu, takoe je
koristi i Lope za svoja dramska dela; 2. Seguidilla gitana-kombinacija esteraca i jedanaesteraca, samo parni stihovi
imaju asonantsku rimu, najpopularnija kod Lorke; 3. Seguidilla real

e) Estrofa sfica - consta de tres endecaslabos sficos; pojavljuje se u paniji u XVI veku; u XVIII Huan Melendes
Valdes, GasparMelor de Hoveljanos; u XIX Duke de Rivas, Sorilja; kao i Migel de Unamuno

f) Cuaderna va/tetrstrofo monorrimo alejandrino - sastoji se od 4 panska aleksandrinca; nagomilana rima - AAAA,
BBBB itd.; smatra se da je francuskog porekla; u paniji se koristi u XIII i XIV veku; ovom vrstom je pisao Gonsalo de
Berseo

4. STROFE OD PET STIHOVA

a) Quintilla sastavljena od osmeraca; pravilo je da tri uzastopna stiha i dva poslednja ne smeju da imaju istu rimu, i
da nijedan stih ne sme da ostane bez rime (rima moe biti: ababa, abaab, abbab, aabab iaabba); kau da je quintilla
nastala tako sto je na redondillu dodat jedan stih; u vreme baroka se koristio mnogo u pozoritima u kombinaciji sa
redondillama; Lope de Vega"El Isidro", "Fiesta de torrosen Madrid" cela napisana u quintillama

b) Quinteto - strofa od pet stihova de arte mayor, najee su u pitanju jedanaesterci; to se tie rime ima ista
pravila kao i quintilla; ova vrsta strofe je vie vezana za savremenu poeziju (XIX i XX vek)

c) Lira kombinacija 3 sedmerca i 2 jedanaesterca (aBabB); rima najee konsonantska; dola iz Italije (Bernardo de
Taso), a u paniju, u XVI veku, je uveo Garsilaso de la Vega u svojoj poemi A la flor de Gnido zato se jo i naziva lira
garsilasiana; koristili su je i Fraj Luis de Leon i San Huan de la Krus; koristi se iskljuivo u pozoritu ne u poeziji; pala u
zaborav do romantiarskog perioda (Menendes Valdes)

5. STROFE OD EST STIHOVA

a) Sextina italijanskog porekla; versos de arte mayor; sastoji se od est jedanaesteraca, deo je pesme koja se zove
sextina i sastoji se od est ovakvih strofa i jednog terceta; esto imaju slobodniji raspored rime npr. AABCCB

b) Sexteto-lira ili lira sestina - uporedo se koriste sedmerci i jedanaesterci; rima je konsonantska; raspored aBaBcC;
velika popularnost u vreme baroka; pre baroka koristio je Fraj Luis de Leon; takoe je koristio i San Huan de la Krus
samo to su mu metri i rime bili simetrini

c) Sexta rima - italijanskog porekla; sastoji se od est jedanaesteraca sa odreenim rasporedom rime ABABCC; u
pansku poeziju ulazi u vreme baroka; kasnije pisana i u arte menor sa istim rasporedom

d) Sextilla - versos de arte menor; najee osmerci, razne kombinacije rime aabaab, abcabc, ababab itd.; stihovi ne
moraju biti iste duine - sextillapolimtrica; najpoznatija sextilla je copla de pie quebrado ili estrofa manriquea
 kombinacija osmeraca i etveraca; veruje se da je panskog porekla, neki meutim, smatraju da je francuskog
porekla; ova vrsta se sree u Libro de buenamor; bila interesantna u XV veku

e) Sexteto versos de arte mayor, est stihova; konsonantska rima sa raznovrsnim rasporedom

6. STROFE OD SEDAM STIHOVA

a) Sptima - sedam stihova de arte mayor; retka u panskoj poeziji; ima slobodnu rimu; jedino pravilo je da tri
uzastopna stiha nemaju istu konsonantsku rimu

b) Seguidilla compuesta - de arte menor; seguidilla sa pripevom, kombinacija peteraca i sedmeraca u formi 7-5-7-5-
5-7-5

7. STROFE OD OSAM STIHOVA

a) Copla de arte mayor/Octava/Copla de juan de Mena - najpoznatija po delu "Laberinto de Fortuna" Huana de
Mene; pojavljuje se jo u provansalskoj poeziji; u kastiljansku poeziju stie preko galisijsko-portugalske; raspored
rime je ABBAACCA

b) Octava real/Octava rima/Octava heroica sastavljena od jedanaesteraca; rima je ABABABCC; u paniju je uveo
Boskan u svojoj poemi "Octava rima"; do perfekcije je doveo Lope de vega; najpoznatiji Alonso de Ersilja

c) Octava italiana/Octavaaguda - italijanskog porekla; sastavljena od jedanaesteraca; u paniji se pojavljuje tek od

XVIII veka; moe biti polimtrica i moe da se menja raspored rime; kombinacija rime je ABBC'DEEC' ; svaki etvrti
stih su versosoxtonos; najomiljeniji je kod romantiara

d) Octavilla - versos de arte menor; u srednjem veku koriena u pesmaricama; 2 vezane redondilje; kombinacija
rime abbecdde ili ababbccb; kada se smenjuju stihovi od osam slogova i od etiri sloga javlja se copla de
piequebrado najvie zastupljena u XV i poetkom XVI veka koristili su je pisci pesmarica meu kojima se najvie
isticao Marqus de Santillana;

8) STROFE OD DESET STIHOVA

a) Coplareal/dcima falsa versos de artemenor; sredinom XV veka se koristila; uglavnom bila sastavljena od dve
quintille; simetrine su dakle 5+5

b) La dcima/dcima espinela dobila ime po pesniku VisenteuEspinelu koji je ovu strofu predstavio u svom delu
"DiversasRimas" ; sastoji se od stihova od osam slogova; a deseta sadri dve redondilje sa obgrljenom rimom (abba i
cddc) povezane prvim stihom prve redondilje i prvim stihom druge redondilje abbaaccddc

c) El ovillejo - versos de artemenor; sastoji se od 3 pareada (osmerci ili etverci) i jedne redondilje (osmerac)
a8a4b8b4c8c4c8d8d8c8; prvi poznati oviljeho se nalazi u 25.poglavlju Servantesovog Don Kihota; zatim je ovu strofu
koristio Zorrilla u drugom inu Don Juan Tenorio; i Unamuno u Romancerodeldestierro

d) dve asimetrine celine 4+6, 6+4 (4 uglavnom redondilje), versos de artemenor, konsonantska rima raspored
slobodan

PESMA (EL POEMA)

Ona je vrhunac, spoj, najvea realnost. Cilj poezije je pesma, ona je sutina.

Prema formi, dele se na:

 1. strofine (poemas estrficos): monoestrficos (1 strofa hara) i poliestrficos (viestrofine neogranien
broj; moe biti jedna vrsta strofe, ali i vie razliitih sonet).
2. astrofine (poemas no estrficos) stihovi nisu grupisani u strofe, ve se reaju beskonano
3. poemas poliestrficos sueltos formalno simetrine i nezavisne, a povezuje ih tematsko jedinstvo
4. poemas poliestrficos encadenados i formalno povezane grupom stihova

Vrste pesama u panskoj knjievnosti (poemas estrficos):

1. viljansiko (el villancico) od srednjeg veka; to su religiozne, boine pesme, koje nastaju paralelno sa
provansalskimdansama (francuskim pesmama); kao lirska pesma se upotrebljava od 16v. pa nadalje, a svoj
vrhunac dostie u baroku; stihovi su osmerci i esterci; sastoji se iz dva dela: a) estribillo (promenljiv 2 ili 4
stiha) i b) elpie (6 ili 8 stihova, iji se poslednji stih rimuje sa celim estribiljom ili sa poslednjim stihom istog);
opisuje se enska lepota; koriste se ljubavne i pastirske teme; varijanta viljansika je letrilja (la letrilla) razlikuje
se po sadraju sadri burleskne i satirine teme
2. sehel (el zjel) pesma iz arapsko-andaluzijske tradicije; modifikovana je prema romanskoj metrici; u 14v. se
pojavljuje u kastiljanskoj lirici i aktuelna je do baroka; osmerci arte menor; sastoji se od: a) estribilja 1 ili 2
stiha, b) mudanse (la mudanza) 3 stiha jednake rime i c) vuelte (la vuelta) etvrti stih mudanse koja se rimuje
sa estribiljom; rima (aa-bbb-a)
3. glosa (la glosa) pesma razliite duine, iz dva dela: a) eltexto kratka pesma, odeljak iz ve poznate pesme (iz
romanse, iz narodne pesme), b) la glosa komentar na pesmu koji obuhvata isti sadraj - ~~~~~~ ; popularna u
15v., a popularnost joj raste do baroka; Servantes pisao glose
4. sekstina (la sextina) 12v.; iz provansalske prelazi u italijansku poeziju, gde je Dante razrauje; zahvaljujui
Petrarki postaje najkarakteristinija; u paniju dolazi u 16v.; ima striktnu emu est strofa i jedna kontera;
svaka od est strofa ima est stihova, a svaki stih se zavrava dvoslovnom rei; nema rime; kontera se sastoji od
3 stiha; dvoslona, poslednja re svakog stiha mora se potvrditi po utvrenom redosledu koji se menja stalno u
preostalih pet strofa i tih est rei moraju se ponoviti u konteri
5. sonet (el soneto) najpoznatija metrika forma na svetu; kratka, od 14 stihova u 4 strofe; dve su katreni, a dve
terceti; poreklo Italija (Dante, Petrarka); u renesansi je stih bio jedanaesterac; panska knjievnost Garsilaso
de la Vega, Huan Toskan; rima ABBA ABBA CDC DCD; terceti CDE-CDE; posle Vege ga svi piu Erera,
Fray Luis de Leon; u baroku doivljava uspon; interesovanje se budi u modernizmu, kada doivljava formalne
promene:
a. pod francuskim uticajem, stih postaje aleksandrinac (p. aleksandrinac) umesto jedanaesterca, etrnaesterac
b. u katrenima, umesto obgrljene rime ukrtena rima ABAB
c. nove rime u katrenima - ~~~~~~
d. u poslednjem tercetu se ubacuje CDD
e. pojavljuje se dvanaesterac
f. heterometrija kombinacija vie razliitih metara u istom sonetu

Posle je sonet ivnuo, sa generacijom 27; soneto conestranbote dodaju mu se terceti, jedan ili vie i tercet kree
sedmercem; sonetiljo de artemenor (osmerci); pojavljuje se u pikarskom romanu; Ruben Dario

6. constante o cosaute strofe od 2 stiha (koji se rimuju), i posle svake ide estribiljo; rima AAB CCB DDB
7. hara to su kratke pesme u okviru arapskih muvaaha; potiu iz 16v., a stihovi su pozajmljeni iz romanskih
pesama; to je prva narodna romanska lirika; stihovi su de artemenor (peterci, esterci, sedmerci i osmeerci);
razliite vrste rima se pojavljuju u ovim pesmama (parna, nagolmilana, asonanstska, konsonantska)
8. kanciona (la cancin) poreklo vodi iz stare provansalseke poezije; poznata je italijanska kancona (Dante,
Petrarka) cancionpetrarquista; izvodila se uz muziku melodiju sa strogom shemom posle imala vie sloboda;
broj strofa varirao, kao i broj stihova; feksibilna rima; fiksna globalna struktura; svaku strofu ine 2 dela: a)
fronte na dva dela (piede 1 i piede 2), b) coda zavrni deo, koji se deli na 3 dela koja su povezana sredinjim
delom VOLTOM (koja se mora rimovati sa poslednjim stihom fronte-a pijedom); jedanaesterci
 9. madrigal (el madrigal) bez strogih pravila po broju strofa i stihova; sedmerci i jedanaesterci; doao iz Italije;
obraivali su ljubavne i pastoralne teme

Vrste pesama u panskoj knjievnosti (poemas no estrficos):

1. romansa (el romace) neograniena serija osmeraca; parni imaju asonantsku rimu, a asonanca je uvek ista; u
usmenoj tradiciji se javlja dosta ranije; pitanje je da li se razvija iz epskih spevova ili lirske poezije; najstarije
zapisane romanse potiu iz 15v.; u pozoritu se javlja i postaje sveprisutna; deli se na: a) viejo (antiguo)
romansero usmeno prenoenje, anoniman autor, b) nuevo konkretni umetnici barokni pesnici npr., koji ih
ukljuuju u barokni teatar; tada doivljava sledee promene: 1) stihovi u strove cuartetas (?), 2)asonantska
rima, 3) ubacuje se estribillo, 4) kombinuju se razliiti metri (esterci, osmerci); romansa nikada nije nestala!; u
romantizmu doivljava procvat (Duke de Rivas, Zorilja itd.); endecha romansa od sedmeraca; romancillo od
esteraca; romanceheroico od jedanaesteraca (de arte major!)
2. silva (la silva) niz stihova gde se kombinuju sedmerci i jedanaesterci sa konsonantskom rimom; to je astrofina
pesma; dele se na rukoveti, po temi; dui je oblik madrigala; Gongora