ТЕОРИЈА

КЊИЖЕВНОСТИ II

СТИЛИСТИКА, ВЕРСИФИКАЦИЈА, ГЕНОЛОГИЈА,

МЕТОДОЛОГИЈА
ПРОГРАМ
• Стилистика

- Основни појмови. Подела стилских средстава. Тропи и

фигуре: метафора, метонимија и синегдоха; симбол,
парадокс, оксиморон, алегорија, литота, иронија...

• Версификација

- Версификацијски системи. Стални облици песме и

строфе: сапфа, алкеј, станца, сонет, терцина,
канцона,секстина/сестина, балада, рондо, лауда,
глоса, хаику, оњегинска строфа. Врсте стихова:
александринац, десетерац, осмерац, слободни стих.
Песма у прози и ритмичка проза.
ПРОГРАМ
• Генологија
- Класификација књижевности на родове и врсте. Опште
особине лирике. Лирске врсте. Опште особине епике. Епика
у стиху (еп, епска песма, балада, романса, поема). Епика у
прози (роман, приповетка, новела; једноставни облици:
мит, пословица, загонетка, виц, бајка, легенда). Књижевно-
научне врсте. Опште особине драме. Драмски правци у
20.в.

• Главне методе у проучавању књижевности

- позитивизам, руски формализам, феноменологија,
англоамеричка нова критика, структурализам и семиотика,
Јунг, Фројд, интертекстуалност, поструктурализам,
деконструкција, естетика рецепције и читаочев одговор,
постколонијална критика, нови историзам, феминизам.
Стил и стилистика
• Развој:
реторика (прописивање) – стилистика (19.в, описивање језика,
средстава и поступака, књ. дела)

Три групе дефиниције стила:

1.’’стил је човек сам’’, ‘’какав карактер такав стил’’,’’говор је
физиномија душе’’ – димензија аутора (пошиљалац)
2. избор између језичких средстава које стоје на располагању
говорнику или писцу, (стилистика проучава одступања од
уобичајених избора) – димензија текста (порука)
3. стил је украшен говор – димензија читаоца (прималац)
Подела стилских средстава
I Тропи и фигуре:
тропи - jезички обрт којим се реч у обичној употреби замењује
другом(замена, преношење); промена основног значења речи
фигуре - одступање од уобичајене употребе при чему се не
мења основно значење речи; основна стилска средства; начини
изражавања

II Реторска средства
1.фигуре дикције (гласовне или звучне фигуре)
2.фигуре речи (тропи)
3.фигуре конструкције (синтактичке)
4.фигуре мисли

Нема разлога да се строго придржавамо ових подела, нити

оправдања - можемо их ујединити под један назив – стилска
средства.
фигуре дикције
- звук речи упозорава, појачава или смањује
одређене димензије значења речи
- понављањем се добија ново значење
• асонанца
• алитерација
• ономатопеја
• понављање (лирски паралелизми)
• анафора
• епифора
• симплока
• анадиплоза
фигуре речи (тропи)
• метафора
• метонимија
• персонификација
• синегдоха
• еуфемизам
• епитет
• алегорија
• симбол
фигуре конструкције
- настају специфичним распоредом речи у
реченици, одломку, стиху...
- нарушавањем природног поретка стварају се
нова значења, нов смисао
• инверзија
• реторичко питање
• елипса
• асиндетон
• полисиндетон
фигуре мисли
• поређење (компарација)
• контраст (антитеза)
• хипербола
• литота
• градација
• иронија
• парадокс
• оксиморон
Шкреб – микроструктуре стила (као
одрази обликовних поступака самога језика које оне
преображавају у изражај афекта)

1. микроструктура опозиције, опреке, контраста

2. микроструктура понављања
3. микроструктура појачавања
4. микроструктура пренесеног сликовитог значења
(тропи)
микроструктура опозиције, опреке,
контраста
• aнтитеза
• oксиморон
• хијазам
• антиметабола
• корекција (correctio)
микроструктура понављања

• анафора
• епифора
• симплоха
• анадиплоза
• рефрен
• параномазиа (етимолошка фигура; полиптотон)
микроструктура појачавања

• хипербола
• градација
• поређење
Микроструктура пренесеног
сликовитог значења (тропи)
• метафора
• персонификација •симбол
• алегорија •литота
• синестезија •еуфемизам
• метонимија •иронија
• синегдоха •епитет
• перифраза
синтактичке микроструктуре
• реторичко питање
• асидентон
• полисиндетон