КЊИЖЕВНО-ТЕОРИЈСКИ ПОЈМОВИ

ЛИРИКА
мотиви
 главни и спредни повезују се по сличности или супротности
 статични – описни,заустављају радњу
 динамички наративни,покрећу радњу
 интернационални мотиви
стилска изражајна средства-стилске фигуре
симбол,метафора,алегорија,епитет,метонимиоја,персонификација,ономатопеја,
хипербола,компарација – поређење по сличности,контраст –
антитеза,градација,словенска антитеза,иронија
у народној књижевности стилске фигуре су стални епитети,градација,словенска
антитеза,поређења,персонификација и хипербола
врсте народних лирских песама
обредне,обичајне,митолошке,љубавне,шаљиве,породичне – ту спадају као
посебне врсте успаванке и тужбалице,посленичке-песме о раду и песме уз рад
врсте ауторских лирских песама
описне-дескриптивне,љубавне,шаљиве-сатиричне,родољубиве-
патриотске,социјалне,мисаоне – рефлексивне,елегије,дитирамб,химна,песма у
прози,ламент,сонет,канцона
сонет- два катрена и две терцине,укупно 14 стихова
-сонетни венац – 14 сонета и петнаести који се састоји од првих стихова свих
сонета и зове се мајсторски сонет
-акростих – почетна слова стихова дају неко име или поруку
-канцонијер – лирски дневник у стиху
врста строфе
-моностих,дистих,терцет,катрен,…
врста стиха ,стих је један ред у песми.
-седмерац,осмерац,деветерац,десетерац,једанаестерац,дванаестерац-
александринац
слободан стих – стихови неједнаке дужине без риме
-цезура је пауза у стиху ,у епском десетерцу је увек после четвртог слога
врсте риме- рима  је гласовно подударање речи које се јавља најчешће на крају
два или више стихова.
– парна,укрштена и обгрљена
рефрен – стих или строфа који се понављају,важан је за смисао песме
-опкорачење – мисао се не заврши у једном стиху,већ се преноси у други или у
наредну строфу
-лирски субјекат или лирско ја
одлике лирских песама су
осећајност,субјективност,музикалност,сликовитост,сажет израз,ритмичност

ЕПИКА
ФАБУЛА-скуп мотива и ситуација у одређеном временском и узрочно-
последчном редоследу
СИЖЕ – распоред догађаја у књижевном делу
КОМПОЗИЦИЈА –фазе,етапе у развоју радње-експозиција-увод,заплет,врхунац
заплета-кулминација,преокрет-перипетија и расплет
ПОСТУПЦИ ПРИПОВЕДАЊА – нарација-приповедање,дескрипција-
описивање,дијалог,монолог,унутрашњи монолог,полилог
нарација-хронолошко и ретроспективно приповедање,приповедање у првом
лицу је субјективно, а у трећем лицу је објективно
дескрипција –пејзаж,портрет,ентеријер и екстеријер
одлике епских дела – објективност,ширина приповедања,развијена
фабула,описи ликова,природе
ЕПИКА У СТИХУ
еп-епопеја,епски спев,епска песма
ЕПСКЕ ПЕСМЕ
-старијих времена-преткосовски,косовски,покосовски и тематски круг песама о
Краљевићу Марку
-средњих времена – хајдучки и ускочки
-новијих времена-тематски круг ослобођења Србије и Црне Горе
-бугарштице – песме дугог стиха од 15 или 16 слогова
ЕПИКА У ПРОЗИ
-басна,бајка,новела,приповетка,роман,кратка
прича,анегдота,легенда,житије,шаљива прича
-посланица-писмо,повеља-хрисовуља,правни документ
-предање – митолошко,етимолошко,културно-историјско

-фантастични и реалистички мотиви у бајкама

-сарказам и алузија – украшава оштру поруку
-алегорично-сатирична приповетка
-сатира-на подругљив начин оштро осуђује неку појаву у друштву
-новела-приказан је свакодневни обичан догађај,нагли обрт на крају,нема дугих
описа,сажето,прати се психолошки развој лика
-врсте романа
историјски,хумористички,криминалистички,породични,социјални,
психолошки,научно-фантастични,
КЊИЖЕВНО-НАУЧНЕ ВРСТЕ
-аутобиографија,биографија,дневник,мемоари и путопис
ЛИРСКО-ЕПСКЕ ВРСТЕ-ПЕСМЕ НА МЕЂИ
-у народној књижевности то су баладе и романсе,а у ауторској су и поеме
КРАТКЕ ФОЛКЛОРНЕ ВРСТЕ
-пословице,загонетке,питалице,клетве,благослов,здравице,брзалице
ДРАМА
-дидаскалије-објашњења у загради која даје писац глумцима
-врсте комедије-ситуације,карактера,друштвена или комедија нарави
-трагедија
-драма у ужем смислу-озбиљна садржина али крај није трагичан
-телевизијска – теледрама и радио драма
-драмски спев
-једночинка
-драма за децу
-драма у стиху