1. Šta su knjiž. rodovi, a šta knjiž. vrste?

- KNJIŽEVNI ROD je najširi pojam, osnovni način klasifikacije knjiž. dela u najširu grupu sa zajedničkim
suštinskim elementima. (Književni rodovi su LIRIKA, EPIKA I DRAMA)

- KNJIŽEVNE VRSTE - unutar rodova se izdvajaju knjiž. vrste. Književna vrsta je grupa dela u kojima se
pojavljuju manje-više stalne osobine.

2. Navesti lirske, epske i dramske knjižene vrste!

3. Šta je fabula, a šta siže?

- FABULA je hronološki niz događaja o kojima tekst pripoveda, a koji su međusobno povezani po
principu KAUZALNOSTI u vremenu (od početka do kraja dela).

- SIŽE je niz događaja izloženih po onom redosledu po kome ih je autor rasporedio u knjiž. delu.

4. Stih i vrste stiha?

- STIH je metrička jedinica, sinaksička celina (tj. misaona celina se završava u jednom stihu).

- Postoje: TRIMETAR (3 stope), TETRAMETAR (4 stope), PENTAMETAR (5), HEKSAMETAR (6).

5. Šta su kvantitativna, silabička i tonska versifikacija?

- Kvantitativna versif. se upotrebljava u antičkim književnostima, koristi princip kvantitativne

versifikacije koji je zasnovan na pravilnom smenjivanju dugih i kratkih slogova.

- Silabička versif. za ritmičku meru uzima broj slogova u jednom stihu.

- Tonska versif. - umesto dužine/kratkoće sloga, počela se uzimati u obzir njegova

naglašenost/nenaglašenost, a da su se pritom zadržali termini iz metričke versifikacije (kvantitativne).

6. Strofa i njene vrste?

- STROFA je celina od dva ili više stihova.

- Postoje: distih (2), tercet (3), katren (4), kvinta (5), sekstina (6), septima (7), oktava (8), nona (9),
decima (10).

7. Šta je metafora, metonimija?

- METAFORA (stilska figura i spada u figure REČI) - kada se neka dva predmeta povezuju po principu
sličnosti, ali nije celo poređenje. (npr.: dan ulazi u moju sobu; srce moje samohrano)

- METONIMIJA (stilska figura i isto spada u figure REČI) - pojmovi se povezuju po principu logičke
veze. (npr.: Živim od svojih deset prstiju; Moram da ispijem svoju čašu do dna)

8. Šta je oksimoron, a šta litota?

- OKSIMORON (stilska figura, spada u figure MISLI) - spajanje suprotnih pojmova (spajanje
nespojivog), npr.: živi leš, zimsko letovnje...
 - LITOTA (stilska figura, spada isto u figure MISLI) = umanjivanje, ublažavanje ( u osnovi litote je
EUFEMIZAM (stilska f.) - veza se gradi tako što se menja neki suviše jak, nepristojan ili sl. pojam nekim
drugim (primer za eufemizam - VESEO umesto PIJAN)). LITOTA - pravi izraz se zamenjuje blažim i
suprotnim!!!!! Primer: NIJE LOŠE umesto DOBRO JE.

9. Pojam motiva i njene vrste?

- MOTIV je najmanja tematska jedinica u delu koja zadržava samostalno značenje u okviru teme.
Motivi se uvek nadovezuju jedan na drugi.

- Motivi mogu biti:

DINAMIČKI - ubrzavaju radnju i teraju je dalje;

STATIČKI - usporavaju radnju;

10. Teorija o slojevitoj strukturi knjiž. dela?

* Osnovni slojevi jednog dela po toj teoriji su:

- sloj zvučanja/glasova (ima određenu simboliku, smisao, značenje)

- sloj značenja (povezan je sa prvim slojem, reči i rečenice, šta ti zvukovi znače)

- sloj sveta dela (prikazivanja predmeta)

- sloj aspekta (iz kog ugla se posmatra, opisuje -> osuda, kritika, odobravanje...)

- sloj ideja (idejne pozicije sa kojih autor nastupa)

11. Fabularno i nefabularno delo?

- FABULARNO DELO je delo u kojem je fabula razvijena -> u fabularnom delu događaji mogu bti
povezani u više paralelnih radnji - fabularni niz čine događaji, motivi nanizani u nekoliko međusobno
povezanih niova.

- NEFABULARNO DELO je delo u kojem fabula nije razvijena ->u nefabularnom delu motivi se vezuju
asocijativno i daju asocijativne nizove.

12. Šta je beli stih, a šta slobodan?

- Ako je stih nerimovan, ali ipak zadržava ritam, određeni broj slogova, onda je to BELI STIH.

- Ako u stihu nema ni rime, ni metra, niti bilo kakvih pravila, on se naziva SLOBODAN STIH.

13. Pojam motivacije?

- MOTIVACIJA je opravdanost (odnosno način opravdavanja) uvođenja određenog motiva (junaka,

predmeta, replike, scene) u umetničko delo.

14. Šta je elegija, a šta ditiramb?

* Elegija i ditiramb je podela lirske vrste prema obliku i sadržaju.

- ELEGIJA - nastaje u antičkoj književnosti, pisana je u elegijskom distihu; glavno osećanje je žalost,
tuga za nečim/nekim nepovratno izgubljenim.

- DITIRAMB - izvorna pesma u slavu Dionisa (boga vina), danas pesma različitog sadržaja za koju je
karakteristična vedrina i proslavljanje života, oduševljenost, zanos, lepota prirode.

15. Tri tipa razvijanja sižea po ruskim formalistima?

16. Šta je sonet, a šta sonetni venac?

- SONET je lirska pesma sastavljena od 14 stihova raspoređenih u dva katrena (4) i dva terceta (3) ILI
tri katrena i distih (2).

- Kada se 14 soneta povežu tako da poslednjim stihom jednog se započinje sledeći stih, a prvi
(odnosno poslednji) stihovi sačinjavaju 15. sonet (magistrale), onda se dobija SONETNI VENAC.

17. Roman i njegove vrste?

- ROMAN je danas najpopularniji književni oblik koji predstavlja pričanje o privatnom svetu i
pojedinačnim ličnostima u jednom intimnijem tonu.

- Postoje razni pokušaji podele prema raznim kiterijumima:

1) podela prema temi (porodični, avanturistički, ljubavni..)

2) podela prema stavu autora ( humoristički, sentimentalni, satirični...)

3) prema epohi

4) prema činiocima integracije elemenata romana (romani zbivanja, karaktera i prostora)

5) prema strukturi, po formalistima (stepenasti, prstenasti, paralelni tip romana)

6) prema formi pripovedača (roman sa apstraktnim pripovedanjem, roman-dnevnik, roman-

hronika...)

18. Šta je mit, a šta bajka?

- MIT je jednostavni književni oblik koji prenosi mitsko iskustvo jednog naroda kroz koje se daje
specifično objašnjenje o nastanku sveta, samog čoveka... Poenta mita je da se u njega veruje.

- BAJKA je književna vrsta u kojoj se čudesno prepliće sa realnim. Bliska je narodnoj poeziji. Junaci su
najčešće jednostavni tipovi i postoji strogi polaritet između dobra i zla.

19. Tri jedinstva dramskog teksta (da li se čuvaju u savremenoj drami)?

- Tri jedinstva dramskog texta: jedinstvo RADNJE, VREMENA i MESTA.

 - Jedinstvo radnje - jedna jedina radnja se pojavljuje; svi motivi, sva akcija se vezuje oko jedne radnje,
koja se odvija na određenom mestu i mora da se završi za jedno kraće vreme.

- U drugim epohama su obavezna, od romantizma nisu -> daje se veća sloboda.

20. Šta su didaskalije?

- Autorova reč - kratka objašnjenja glumcima i reditelju (scena, pokret, emocije) u dramskom tekstu
se zove REMARKE ili DIDASKALIJE!

21. Struktura dramskog teksta?

- Dramski tekst se sastoji od delova namenjenih publici i delova namenjenih glumcima i reditelju.
Grafički se razlikuju (ono što likovi govore namenjeno je samo publici - osnova dramskog teksta), pisac
pušta ličnosti da same govore i rade, a autorova reč - kratka objašenjenja glumcima i reditelju (scena,
pokret, emocije), to se zove remarke ili didaskalije.

22. Osnovna načela ruskog formalizma?

23. Šta je asonanca, aliteracija?

- ASONANCA (stilska figura, spada u figure DIKCIJE odnosno glasovne, zvučne) = ponavljanje istih
vokala.

- Aliteracija (stilska figura, isto spada u figure DIKCIJE) = ponavljanje suglasnika i suglasničkih grupa.

24. Pojam katarze kod Aristotela?

- Pojam katarze kod Aristotela se vezuje za tragediju u kojoj se prikazuje nesrečna sudbina čoveka,
koji zbog neminovnog sticaja okolnosti junakove prirode ili njegove težnje ka nečemu uzvišenom i
nedostižnom žrtvuje svoj život i time stiče crte uzvišenosti, plemenitosti, veličine, stradanja koiji
izazivaju pročišćenje osećanja (KATARZU).

25. Rima i njene vrste?

- Rima je glasovno podudaranje na kraju stiha, počev od akcentovanog sloga. Rima je MUŠKA ako je
podudaranje samo u jednom slogu (npr.: splet - cvet), ŽENSKA ako je podudaranje u dva sloga (npr.:
ruka - luka), DAKTILSKA (dečja) ako je podudaranje u tri sloga (npr.: mladosti - radosti).

- Vrste rima:

1) glatka (a a a a)

2) parna (a a b b)

3) ukrštena (a b a b)

4) obgrljena ( a b b a)