1.

Уводна разматрања предмета Музички облици

Музичка уметност је временска уметност као и књижевност, филмска и

позоришна уметност. Насупрот њима стоје просторне уметности- сликарство,
вајарство, архитектура. У остварењу музичког дела учествују композитор,
извођач (посредник) и публика (слушалац). Композитор је идејни творац
неког музичког дела. Извођач интерпретира музичко дело на свој начин,
оставља лични печат али поштује основне одлике стилске епохе којој дело
припада (ренесанса, барок, класицизам, романтизам..). Слушалац својим
доживљајем тумачи то дело. Свако од нас ће другачије доживети исту
композицију… Због чега?
Сви изрази људског духа темеље се на предавању одређеног садржаја.
Садржај је суштина сваког дела. Он се може приказати бојом-сликарство,
речима- књижевност, различитим материјалима- архитектура, звуком-музика,
покретом-балет…У музици се мисао изражава звуком и због тога је садржај у
музичким делима апстрактан, за разлику од књижевности где је садржај
конкретан, изражен текстом.
Да би смо сагледали једно музичко дело потребно нам је ВРЕМЕ.
Време у музици је организовано уз помоћ пулса, метрике, темпа и ритма. Док
слушамо одређено музичко дело у времену се ствара временска структура
музичког дела- музички облик.
Мопгуће дефиниције музичког облика:
-начин на који композитор износи и разрађује одређену идеју
-унутрашњи склоп, спој делова музичког дела у јединствену целину

Основни принципи изградње музичког дела су:

-излагање музичког садржаја (нпр. прва мелодија, фраза, тема коју чујемо)
-понављање музичког садржаја ( прва фраза се током композиције више
пута понавља, дословно или измењено)
-контраст (уношење нових, различитих идеја у музички ток)
У уџбенику- поглавље Увод, имате објашњене ове принципе. На часовима
музичких облика бавићемо се анализом музичког облика.
Музичка анализа подразумева:
- рашчлањавање композиције на ситније делове
-проучавање тих делова- сегмената
-проучавање међусобних односа тих сегмената ( исти, различит, понавља се)
-проучавање сваког сегмента у односу на целину.

Приликом анализирања, посматрамо планове музичког облика:

-тематски план
-тонални план
-структурни план

2. Елементи музичког облика

Ову лекцију имате у уџбенику на 9.страни (може бити и нека друга, зависи од
године издавања) Ја ћу вам само додати пар кратких дефиниција које
недостају а тичу се компоненти музичког облика.
Компоненте музичког облика
-ритам- ток измене тонова различитог трајања, дуго- кратко (погледати све
из уџбеника)
-мелодија- ток измене тонова различите висине и трајања (погледати све из
уџбеника)
-хармонија- подлога мелодије (акордска- вертикална структура музичког дела);
измена акорада различитих функција, стабилних и нестабилних (погледати
све из уџбеника)
-такт- најмањи, метрички одређен део који може да се издвоји из музичког
тока; метар-измена наглашених и ненаглашених метричких јединица;
метричка јединица- ритмичка вредност узета за величину мере неког такта (
нотна вредност којом смо „измерили“ такт); јединица бројања- ритмичка
вредност која „одбројава“ музичко време, не мора да се поклопи са
метричком јединицом
-динамика- јачина извођења музичког дела
-темпо- брзина извођења музичког дела
-артикулација- начин извођења музичког дела
-агогика- музичка компонента повезана са трајањем тона, односи се на
микроодступања од метрономски прецизног извођења (accelerando,
stringendo, piu stretto, piu mosso, ritenuto, rallentando, allargando, meno mosso,
poco a poco, ma non troppo, molto assai)
-боја- једина компонента која не може да се забележи; зависно од материјала
који трепери, облика и величине извора, начина на који се треперење изазива
добија се богат звучни колорит; композитор жељену боју добија
комбиновањем различитих инструмената или гласова
-фактура- однос између истовремених гласова у музичком току
тј.хијерархија међу гласовима; издвајају се два основна типа фактуре-
хомофонија ( горњи глас се истиче као водећи а остали гласови представљају
хармонску пратњу) и полифонија ( сви гласови равноправно доносе главну
музичку мисао)

Анализом компоненти издвајају се елементи музичког облика:

1.примарни елементи
-мотив
-двотакт
-реченица
-период
2.секундарни елементи
-фигура
-пасаж

3.Мотив и рад са мотивом

Ова лекција се налази на 18.страни у уџбенику тј. поглавље 1.4. Прочитајте је

и научите, добро је обрађена и поткрепљена нотним примерима.
Прескочена су поглавља 1.1., 1.2. и 1.3. јер другачијим редоследом
обрађујемо елементе музичког облика.

4. Двотакт, фигура и пасаж

Двотакт- најмања метричко-формална целина која може да се издвоји из

музичког тока. Постоји прави, недељиви двотакт. Он је испуњен једним
мотивом за разлику од дељивог двотакта који садржи два мотива.
У двотакту цео први такт треба сматрати „лаким“, а други „тешким“.
Оваквим смењивањем лаких и тешких тактова добијамо метрику „вишег
реда“.

Једнотактну целину можемо доживети као двотакт тј.најмању метричко-

формалну целину ако је такт сложен а темпо спор или умерен.
Четворотакт такође можемо доживети као двотакт ако је темпо брз а такт
прост. (Да би сте схватили овакве ситуације треба да се присетите да прости
тактови имају један наглашен део такта а да сложени тактови имају један
главни и један или више споредних нагласака. )
Тротактне целине у улози двотакта можемо срести у фолклорним
мелодијама.

Фигура и пасаж су тонске групе или низови који немају изразитост којом се
одликују остали музички елементи. Њихове основне функције су:
-повезивање тематски значајних сегмената
-разјашњење хармоније
-кинетичка функција- остваривање одређене врсте покрета
-стварање области ниског тематског значаја
Основне карактеристике фигуре:
-пратећи елемент (проналазимо је у доњем гласу)
-уског је амбитуса
-вишеструку се понавља
Фигуре могу бити:
1.хармонске („албертински бас“ је најтипичнији пример)
2.мелодијске
3.комбиноване, хармонско-мелодијске
4.карактеристичне (одликују се карактеристичним ритмом, најчешће их
срећемо у играма- танго, хабанера, полонеза…)

Фигуре се могу појавити и у водећем гласу а у њима је често скривена

мелодија. Највиши тонови узастопних фигура формирају мелодију. То је чест
случај у прелудијумима, етидама и варијацијама.

Основне карактеристике пасажа:

-налази се у водећем, мелодијском гласу
-ширег амбитуса
-не понавља се
-креће се у ситнијим нотним вредностима
-представљен лествичним и хроматским низовима, акордским разлагањима
-„фигурирани пасаж“- секвентно понављање низа фигура
-није метрички одређен
Пасаж потиче од француске речи passage = пролаз. Име оправдава улогу
пасажа- слушно повезивање тематски значајних сегмената.

Раније сам вам споменула да музички облик има три плана: тематски,
тонални и структурни.
Анализирањем мотива (ритам и мелодија), бавимо се тематским планом
музичког дела. Анализирањем двотакта тј.метричко-формалних целина
(метар, такт) бавимо се структурним планом музичког дела.
Анализирањем тоналитета, његове промене итд. (хармонија), бавимо се
тоналним планом музичког дела.