Универзитет у Крагујевцу

Филолошко-уметнички факултет
Одсек за музичку уметност

Исидора Илић

АНАЛИЗА ПРЕЛУДИЈУМА И ФУГЕ У Д-ДУРУ Ј.С. БАХА

Семинарски рад из предмета анализа музике барока 1

Ментор:
проф. Зоран Комадина

Крагујевац
2023
САДРЖАЈ

1. УВОД.........................................................................................................................................1
1.1. Барок.................................................................................................................................1
1.2. Себастијан Бах.................................................................................................................1
1.3. Прелудијум и фуга...........................................................................................................2
2. АНАЛИЗА ПРЕЛУДИЈУМА У ДЕ-ДУРУ.............................................................................4
3. АНАЛИЗА ФУГЕ У Д-ДУРУ..................................................................................................6
ЗАКЉУЧАК...................................................................................................................................9
ЛИТЕРАТУРА.............................................................................................................................10
ПРИЛОГ РАДУ............................................................................................................................11
 АНАЛИЗА ПРЕЛУДИЈУМА И ФУГЕ У ДЕ-ДУРУ Ј.С. БАХА

1. УВОД

У овом семинарском раду, анализираћемо Бахов прелудијум и фугу у Д-дуру са нагласком

на његову хармонску структуру, ритмичку организацију и мотивску разноликост. У првом
делу рада, проучићемо историјски контекст у коме је Бах написао ову композицију, као и
стил и карактеристике његовог музичког језика. У другом делу рада, детаљно ће бити
приказана анализа прелудијума и фуге, истичући главне теме, мотиве и хармонске
прогресије. Циљ овог рада је пружити дубљи увид у Бахово дело и истаћи његове главне
музичке карактеристике.

1.1. БАРОК

Као уметничко раздобље, барок је обухватао различите области, укључујући ликовну

уметност, литературу и музику. У музици, барок је био период у ком је постојала велика
разноврсност стилова, од вокалне и инструменталне музике до опере и црквене музике.
Као карактеристичне особине барокне музике могу се навести њена комплексност и
интригантност, које проистичу из полифоније и контрапункта. Појавили су се нови
инструменти и стилови свирања. Барокна музика је имала изузетно важну улогу у
црквеној музици, а њена функција је била да пренесе верску поруку кроз музичке форме и
текстове. Уметници који су највише допринели барокној музици укључују Ј.С. Баха,
Хендла, Вивалдија и Перголезија. Ова епоха је у великој мери утицала на развој музике у
следећим периодима, укључујући класични период и романтизам.

1.2. СЕБАСТИЈАН БАХ

Јохан Себастијан Бах (1685 – 1750) је истовремено био оргуљаш, чембалиста, виолиниста
и капелмајстор и сматра се једним од највећих у музичкој историји. Рођен је у Ајсенаху, у
музичкој породици. Своју каријеру је започео као црквени оргуљаш, а касније је служио

1
као дворски композитор у Кетену и Лајпцигу. Написао је многобројна дела укључујући
ораторијуме, кантате, мису, сонате, као и две збирке прелудијума и фуга – прва и друга
свеска „Добро темперованог клавира“.
Бахов начин компоновања карактерише сложена полифонија, контрапункт и
прецизна хармонска структура. Његова дела обично се темеље на теми коју Бах потом
развија и варира кроз различите мелодије и ритмове у различитим гласовима. Бах је често
користио канонске технике, што значи да се једна мелодија понавља у другом гласу у
одређеном временском размаку, стварајући тако сложену и интригантну звучну слику.
Поред тога, Бах је често користио нумеролошке принципе у својој музици, где су ноте и
акорди били повезани са бројевима, симболима и библијским темама. Користио је
импровизацијске елементе у својој музици, где би допустио извођачима да сами изведу
неке делове дела на темељу датог оквира, што би створило утисак да је музика свеже
створена сваки пут када се изводи.
"Добро темперовани клавир" је циклус од две свеске, са по 24 прелудијума и фуга.
Прва свеска је компонована у периоду између 1722. и 1723. године, а друга између 1739. и
1744. године. Основна карактеристика прве свеске је та што су сва дела компонована у
различитим тоналитетима, што је тада било необично за барокну музику. Клавир је "добро
темперован" јер су сви тонови једнако подељени по октавама, што је омогућило да се
сваки тон узима као основа за хармонију у било ком тоналитету. Ово је био први пут да је
оваква скала композиција направљена на клавиру, па је самим тим омогућила извођачима
да вежбају и изучавају комплексну хармонију у различитим тоналитетима.

1.3. ПРЕЛУДИЈУМ И ФУГА

У музици, прелудијум је обично инструментална композиција која служи као увод у дужу
форму музичког дела, у овом случају као увод у фугу. Прелудијум може бити написан за
било који инструмент или за оркестар. По облику, прелудијум може бити различите
структуре. Обично је композиција дужа од уобичајене музичке теме, али краћа од главног
дела музичког дела за који служи као увод. У класичној музици, прелудијум се често
састоји од сложене хармоније и виртуозних техничких фигура, док у барокној музици
прелудијум може бити једноставнији и ближи импровизацији. Прелудијум може бити

2
написан у различитим темпима и са различитим ритмовима, а може укључивати и
различите музичке стилове.
Фуга представља најзначајнији полифони облик који има за циљ систематско
имитационо једне, ређе две или три теме, по извесном тоналном плану. Разликујемо три
одсека саме фуге: експозицију, развојни део и завршни део.

3
2. АНАЛИЗА ПРЕЛУДИЈУМА У ДЕ-ДУРУ

Прелудијум у Де – дуру можемо тумачити као пример проширења једноставнијег арпеђа у

живописније фигурације, које самим тим теже ка употреби већег распона тонова на самом
инструменту.

слика 1 - приказ самог почетка прелудијума

Први одсек (1-13) карактерише увођење у основни тоналитет Де – дур, након чега
следи модулација у доминантни тоналитет. Сама модулација одиграна је презначењем VI
ступња основног у II ступањ доминантног тоналитета. У петом и шестом такту имамо
јасно каденцирање аутентичном каденцом. Касније, Бах провлачи мотив кроз различите
тоналитете; модулира првобитно у е-мол (7 такт), затим ха-мол (8 такт), фис-мол (9
такт), Ге-дур (такт 10), враћа целу мелодију у е-мол и коначно долази до основног
тоналитета у ком и каденцира савршеном каденцом на тоници (такт 12 и 13).

слика 2 – каденца у Де- дуру

4
 Провлачење мотива кроз тоналитете наставља се и у другом одсеку (14-21). Након
модулације у а-мол на самом почетку другог дела, уочавамо благо иступање у е-мол од
два такта, повратак у а-мол, а затим и модулацију у субдоминантни тоналитет, Ге-дур.

слика 3 – модулација у субдоминантни тоналитет

Завршни одсек (22-35) почиње враћањем у основни тоналитет, Де-дур. За сам

прелудијум карактеристична је кода (29-35) са лежећим педалом на доминанти основног
тоналитета. Хармонски гледано, до краја композиције Бах одлаже каденцу употребом
вантоналих акорада, конкретно доминанти као и њених заменика. Сама каденца је
аутентична.

5
3. АНАЛИЗА ФУГЕ У Д-ДУРУ

Фуга у Д-дуру је четворогласна и прву појаву теме у основном тоналитету уочавамо у

басу. Тема почиње после паузе и траје један такт. Јавља се реалан одговор, тако да је
други наступ теме у доминантном тоналитету, А-дуру. Карактерише је одсечан ритам, ком
при слушању, за лакше препознавање теме доста доприноси и динамички план.
Сама експозиција фуге је кратка (1-6); на хармонском плану уочавамо смену
основног и доминантног тоналитета. Уз други наступ теме јавља се први контрасубјект,
ком ће се касније, уз треће излагање теме, додати још један стални контрасубјект.
Реперкусија гласова се креће поступно бас – тенор – алт – сопран.

слика 4 – прво излагање теме

Карактеристично за саму експозицију јесте појава „лажног“ екстерног међустава у

шестом такту. Грађен је секвентно. За модел узима другу добу овог такта, након ког следи
и прва карика написана за секунду ниже.

слика 5 – „лажни“ екстерни међустав

Развојни део (7-22) почиње излагањем теме у основном тоналитету у басу, а затим
тема модулира у х-мол и као таква се излаже у сопрану. Појава правог екстерног

6
међустава дешава се након другог излагања теме. Грађен је секвентно, секундно силазно.
Модел траје две добе и грађен је на основу материјала из теме. Његова улога је одмор од
саме теме, али и модулација у субдоминантни тоналитет.
Након међустава, јавља се тема у субдоминантном и основном тоналитету,
непотпуно излагање теме у сопрану, као и њен одговор у тенору, у Г-дуру.
Веома сличан другом, појављује се још један међустав. Сличност представља сам
модел, изложен у различитим гласовима, као и секвентна грађа. Разлику уочавамо у самом
трајању међустава; трећи је дужи за једну карику.

слика 6 – модел секвенце

Завршно са међуставом, у двадесетом такту појављује се поигравање са главом

теме у свим гласовима.
У завршном делу (23-26) појаве теме у целини нема. Још једна карактеристика
завршног дела јесте његов почетак. Можемо уочити каденцу (доминанта – тоника) у
основном тоналитету.

слика 7 – каденца и почетак завршног дела

7
 Сам завршни део грађен је од главе теме и појаве миксолидијског иступања у
каденци на крају ове фуге.

слика 8 – миксолидијско иступање и каденца

8
ЗАКЉУЧАК

Анализирајући прелудијум и фугу у Д- дуру Јохана Себастијана Баха, ближе смо упознали
његове начине компоновања, поигравање са темом, али и приметили одсутност одређених
карактеристика писања оваквих дела.
За сам прелудијум може се рећи да је на први поглед тематски врло једноставан,
док саму његову тежину можемо уочити на хармонском плану. Стално модулирање,
појава вантоналних акорада, као и доминантни педал на самом крају.
У многим фугама, Бах уводи контра-експозицију, употребу стрете, педал. У овој
фуги, занимљивост је управо одсутност наведених техника, али и одсутност теме у
завршном делу.

9
ЛИТЕРАТУРА

1) Деспић, Д. (2014). Хармонија са хармонском анализом. Београд: Завод за уџбенике

2) Перичић, В. (1987). Инструментални и вокално-инструментални контрапункт.
Београд: Фонд за издавачку делатност Универзитета уметности у Београду
3) Пејовић, Р. (1987). Историја музике. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства

10
ПРИЛОГ РАДУ

1) интегрални нотни тект – Прелудијум и фуга у Д-дуру; Бах. Ј. С. „Добро темперовани

клавир“ Москва (1968): Музичка издавачка кућа. Редакција: Бруно Муђелини

11