BORIS DESPOT

PRIMENJENA MUZIKA
OSNOVE MUZIČKIH OBLIKA

4. OSNOVE MUZIČKIH OBLIKA

(OZBILJNA MUZIKA – EVROPSKA TRADICIJA)

Muzika pripripada “vremenskim umetnostima” (nasuprot “prostornim umetnostima”), a

to znači da muzičko zbivanje predstavlja proces koji se odvija u vremenu. U tom procesu
učestvuju, tesno međusobno povezane i uzajamno isprepletene, različite komponente
muzičkog izraza: pre svega ritam i melodija, kod višeglasne muzike i harmonija, zatim
dinamika, agogika, tonski kolorit itd. Organizovanost ovih izražajnih sredstava (bilo kog
posebnog) muzičkog dela, kojom se muzički tok raščlanjuje u svoje sukcesivne faze, odseke,
a u isti mah se te faze dovode u međusobni odnos i povezuju u celinu, gradi njegovu
vremensku strukturu, odnosno muzički oblik ili formu (muzičkog) dela. (Skovran, Peričić
1986: 7)

Svako muzičko delo ima svoj sopstveni, individualni oblik. Međutim, poređenjem oblika
različitih dela uočavaju se i izvesne sličnosti među njima, tako da se mnoštvo pojedinačnih
slučajeva može svesti na relativno mali broj formalnih tipova. Muzika podleže istorijskim
“ménama”, na koje utiču (neposredno ili posredno) najraznovrsniji faktori društvenog,
kulturnog i psihološkog karaktera, a i sama izražajna sredstva muzike imaju svoj specifičan i
relativno autonomni razvoj. Tako i različiti tipovi muzičkih oblika nastaju, razvijaju se i
menjaju, međusobno se kombinuju i pretapaju jedni u druge i najzad, eventualno, isčezavaju
iz stvaralačke prakse, da bi se u nekoj kasnijoj epohi pojavili u novom vidu. (Skovran, Peričić
1986: 8-9)

4.1 O BLIKOTVORNI PRINCIPI

Osnovni estetski oblikotvorni princip se može svesti na sledeće: jedinstvo (ponavljanje)
u raznovrsnosti (kontrast, konflikt). (Skovran, Peričić 1986: 10) Drugim rečima: „Građenje
forme autonomne muzičke kompozicije ostvaruje se na osnovama zakona suprotnosti
jedinstva i kontrasta. Tu deluju suprotne sile koje se mogu nazvati centripetalnim i
centrifugalnim. Centripetalne sile smiruju, privlače, nastoje da ujedine.“ (Blaha 2008: 37)
„Nasuprot tome, centrifugalne sile donose promenu, kontrast, uzbuđenje.“ (Blaha 2008:
Ibid.) „Veća mera centripetalnih sila u delu može da rezultira stagnacijom, dok prekomerna
upotreba centrifugalnih sila može da umori... (gledaoca) ...prevelikim brojem novih
informacija, podleže opasnosti od haotičnog zvučanja itd.“ (Blaha 2008: Ibid.) U muzici
jedinstvo se manifestuje, na primer, u ponavljanju istog ritma, iste teme i slično. Ali,
jedinstvo deluje tek u poređenju sa kontrastom, konfliktom. Kontrast je pokretač razvoja
muzičkog oblika, ali se, u interesu jedinstvenosti dela, razvojni proces kojim se gradi muzički
oblik vodi ka integraciji, ka sintezi raznorodnih elemenata. (Skovran, Peričić 1986: 10)

Ovako formulisani oblikotvorni principi izvedeni su u prvom redu iz muzičke literature

nastale u razdoblju tradicionalnih stilskih epoha (eng. common practice periods) ‒ baroka,
klasike i romantizma, to jest, od početka 17. do kraja 19. veka. Ovaj period u razvoju
evropske višeglasne muzike pretežno ili isključivo počiva na tonalno-harmonskoj logici i
radu sa motivsko-tematskim materijalom (izlaganju i razradi) kao faktorima oblikovanja. Za
ranija i kasnija razdoblja oni se moraju uzeti u širem, modifikovanom smislu. Evropska
muzika srednjeg veka i renesanse počivala je na modalnim1 lestvičnim osnovama, tako da još
nije poznavala tonalno-harmonsku logiku kao faktor oblikovanja, a rad sa motivsko-
1
modalne ili starockrvene lestvice – jonski, dorski, frigijski, lidijski, miksolidijski, eolski i lokrijski modus. [BD]

BORIS DESPOT • PRIMENJENA MUZIKA • OSNOVE MUZIČKIH OBLIKA •          1

 BORIS DESPOT
PRIMENJENA MUZIKA
OSNOVE MUZIČKIH OBLIKA
tematskim materijalom se postepeno javlja tek pri kraju renesanse. U 20. veku i savremenoj
muzici javljaju se stilski smerovi koji odbacuju tonalitet i harmonsku funkcionalnost,
izbegavaju ponavljanje i razradu istih „muzičkih misli“, grade muzičko delo stalnim
donošenjem novog muzičkog sadržaja i tako dalje. Ipak, i u takvim delima, princip jedinstva
u raznovrsnosti nije napušten, već je samo ostvaren drugačijim sredstvima. (Skovran, Peričić
1986: 10-11)

4.2 ELEMENTI OBLIKA

Elementi oblika su male formalne celine koje ulaze prvenstveno u sastav oblika
homofone muzike, to jest višeglasja u kojem postoji jedan vodeći melodijski glas, a ostali mu
se podređuju kao pratnja. Takvi oblici su pregledniji i lakši za analitičko raščlanjivanje nego
oblici polifone muzike u kojoj svi glasovi predstavljaju ravnopravne melodijske linije.
(Skovran, Peričić 1986: 13)

Elementi muzičkih oblika su (Skovran, Peričić 1986: 13):

1. Motiv (i rad s motivom, takozvani “motivski rad”)
https://www.youtube.com/watch?v=DwOGGxG8MAc (2:32)
https://www.youtube.com/watch?v=s5SkqX8vo2s (7:50)
• How John Williams Composes His Motifs
https://www.youtube.com/watch?v=mK5zThj7uFI&t=341s (10:44)
2. Figura i pasaž
Frantz Schubert: "Gretchen am spinnrade", op.2, D.118 - Te Kanawa
https://www.youtube.com/watch?v=MY0eeotSDi8 (3:55)
3. Dvotakt
https://www.youtube.com/watch?v=M7gxQpjezXA (0:54) deo b
4. Rečenica – mala (4 takta) i velika (8 taktova)
https://www.youtube.com/watch?v=M7gxQpjezXA (0:54) deo a
5. Period – mali (8 taktova) i veliki (16 taktova)
Frederic Chopin: Prelude in E minor, Op. 28, No. 4
https://www.youtube.com/watch?v=BgQmSVE60XE (2:04)
Detaljnije o elementima muzičkih oblika: Skovran, Dušan, Peričić, Vlastimir: Nauka o muzičkim
oblicima, Univerzitet umetnosti u Beogradu, 1986. (str. 13-75)

4.3 T IPOVI OBLIKA

Tipovi oblika predstavljaju šeme izvedene iz velikog broja postojećih dela uočavanjem
izvesnih zajedničkih karakteristika u njihovoj strukturi. Ove tipove ne treba shvatiti kao
nepromenljive norme – tačnije, ni kao nepromenljive ni kao norme. (Skovran, Peričić 1986:
8-9)

4.3.1 O BLIK PESME

Iako naziv ukazuje na vokalno poreklo, oblik pesme je kao formalni tip vrlo
rasprostranjen i u instrumentalnoj muzici. (Skovran, Peričić 1986: 76) Češći oblici pesme u
muzičkoj literaturi su dvodelna pesma, trodelna pesma, složena trodelna pesma i
dvodelna složena pesma (tj. složena pesma bez reprize). Opis njihovih formalnih planova

BORIS DESPOT • PRIMENJENA MUZIKA • OSNOVE MUZIČKIH OBLIKA •          2

 BORIS DESPOT
PRIMENJENA MUZIKA
OSNOVE MUZIČKIH OBLIKA
ilustrovan je šematski na slici 4.1. Manje ili veće formalne celine, to jest odseci, označene su
malim i velikim slovima abecede. Na primer, forma a b a opisuje kompoziciju u kojoj su prvi
i treći odsek (odsek označen malim slovom a) isti ili skoro isti, dok se drugi odsek (označen
malim slovom b) od oba razlikuje – takozvani kontrastirajući odsek. Odsek koji predstavlja
celu dvodelnu ili trodelnu pesmu označava se velikim slovom (na primer, šematski prikaz
složene trodelne pesme je A B A).
Dvodelna i trodelna pesma
https://www.youtube.com/watch?v=HIGwaAY3YSQ&t=1083s (21:05)
O primeni oblika pesme videti: Skovran, Dušan, Peričić, Vlastimir: Nauka o muzičkim oblicima,
Univerzitet umetnosti u Beogradu, 1986. (str. 94-123)

4.3.2 S ONATNI CIKLUS I SONATNI OBLIK

Sonatni ciklus ili samo sonata je naziv za ciklični oblik2 koji se, po pravilu, sastoji od tri
(brz, lagan, brz) ili četiri (brz, lagan, menuet ili skerco, brz) stava. Savremena forma i
današnje značenje naziva sonata ustaljuju se u vreme bečkih klasičara, u drugoj polovini 18.
veka. Prvi (a često i poslednji) stav sonatnog ciklusa ima takozvani sonatni oblik.
(Skovran, Peričić 1986: 197)

Sonatni oblik ili sonata-allegro predstavlja najizrađeniji formalni tip homofonog3 stila.
Sastoji se od tri odseka:
• ekspozicije – izlaganje dveju (ili više) tema, koje međusobno kontrastiraju tematski
i tonalno;
• razvojnog dela – razrada tematskog materijala iz ekspozicije, na nestabilnoj
(modulatornoj) harmonskoj osnovi;
• reprize – pojava obeju (ako ih je više onda svih) tema u osnovnom tonalitetu.

Oblik sonatnog ciklusa svojstven je sonatama za jedan ili dva instrumenta,

kompozicijama za kamerne ansamble (na primer, gudački kvarteti), delima za simfonijski
orkestar, takozvanim simfonijama, a u nešto izmenjenom vidu i koncertima.
(Skovran, Peričić 1986: 197)
Sonatni oblik
https://www.youtube.com/watch?v=HzHS7QL-B-c (10:45)

OBLIK PESME
DVODELNA PESMA TRODELNA PESMA SLOŽENA TRODELNA PESMA DVODELNA SLOŽENA PESMA
ab aba A B A A B
ab cd ab ab cd
ili ili
A B A A B
aba cdc aba aba cdc

Slika 4.1: Prikaz formalnih planova (rasporeda odseka) oblika dvodelne pesme, trodelne pesme,
složene trodelne pesme i dvodelne složene pesme
2
formalni tip sastavljen od više stavova;
3
Homofonija – višeglasje u kojem postoji jedan glavni, vodeći melodijski glas, a ostali mu se podređuju kao
pratnja.

BORIS DESPOT • PRIMENJENA MUZIKA • OSNOVE MUZIČKIH OBLIKA •          3

 BORIS DESPOT
PRIMENJENA MUZIKA
OSNOVE MUZIČKIH OBLIKA
4.3.3 F UGA
Fuga je najznačajniji i najizrađeniji polifoni4 oblik. Suština fuge je sistematsko
imitaciono sprovođenje jedne teme (ređe dve ili tri) po izvesnom tonalnom planu. Pisana je
najčešće za tri ili četiri glasa (ređe za 2, 5 ili više od 5 glasova). Fuga ima tri glavna odseka:
• ekspoziciju – počinje jednoglasno, da bi potom glasovi ulazili jedan po jedan,
donoseći temu naizmenično u osnovnom (toničnom) i dominantnom tonalitetu.
Nastup teme u osnovnom tonalitetu naziva se duks (lat. dux = vođ) ili subjekt;
nastup teme u dominantnom tonalitetu označava se sa komes (lat. comes =
pratilac) ili odgovor. Kontrapunkt uz temu se zove kontrasubjekt. Ekspozicija je
završena kada svi glasovi donesu temu po jedanput.
• razvojni deo – sadrži više nastupa teme u raznim srodnim tonalitetima. Poslednji
nastup teme vodi nazad, u osnovni tonalitet.
• završni deo – nije ponavljanje ekspozicije, ali ima funkciju reprize u harmonskom
smislu; obuhvata jedan ili više nastupa teme u osnovnom tonalitetu. (Skovran,
Peričić 1986: 136-37)

Tema fuge je relativno kratka muzička misao (ne veća od nekoliko taktova),
neperiodičnog sklopa, sa svega jednom kadencom na kraju. Tema je melodijski ili ritmički
karakteristična, naročito njen početak, takozvana “glava teme”, radi lakšeg raspoznavanja
(razaznavanja) u višeglasnoj polifonoj fakturi5 fuge. (Skovran, Peričić 1986: 132)
Fuga
https://www.youtube.com/watch?v=ZG4SKgCpppE&t=190s (9:28)
J.S.Bach - The Well Tempered Clavier: Book I: Prelude and Fugue No.1 in C Major
- Sviatoslav Richter
https://www.youtube.com/watch?v=ezZdbzreNcs (4:29)

4.3.4 T EMA S VARIJACIJAMA

Tema s varijacijama je muzički oblik u kome se osnovni muzički materijal – tema –

obrađuje na taj način što se posle izlaganja javlja nekoliko puta u izmenjenom, variranom
vidu. Prema načinu variranja razlikuju se: ornamentalne, karakterne i kontrapunktske
varijacije; ove tehnike se mogu i kombinovati. (Skovran, Peričić 1986: 155-56)

Tema za varijacije mora u melodijskom pogledu biti zanimljiva, karakteristična, ali u isto
vreme i jednostavna, pregledna. Ona je i harmonski jasna i upečatljiva. Da bi se njene konture
mogle pratiti kroz veći broj varijacija, tema je obično periodična po sklopu, najčešće u obliku
male dvodelne pesme (a b), ređe trodelne pesme (a b a), a daleko ređe se sreće kao velika
rečenica. (Skovran, Peričić 1986: 155-56)
J.S.Bach "The Goldberg Variations" [Glenn Gould] (1955)
https://www.youtube.com/watch?v=Cwas_7H5KUs&t=135s (39:10)

4.3.5 S VITA
Svita je ciklična kompozicija ‒ kompozicija sastavljena od više stavova ‒ od najmanje tri
stava (pa do 7-8, ponekad i više), koji obično predstavljaju manje muzičke oblike,
jednostavne građe i sadržine. Unutrašnja međusobna povezanost stavova svite nije tako čvrsta
4
Polifonija – višeglasje u kojem svi glasovi predstavljaju ravnopravne melodijske linije.
5
faktura = način na koji je struktura izložena.

BORIS DESPOT • PRIMENJENA MUZIKA • OSNOVE MUZIČKIH OBLIKA •          4

 BORIS DESPOT
PRIMENJENA MUZIKA
OSNOVE MUZIČKIH OBLIKA
kao kod, na primer, sonatnog ciklusa. (Skovran, Peričić 1986: 182) U toku svog istorijskog
razvoja ovaj oblik dobio je dva različita vida: barokni i moderni.

Barokna (stara) svita predstavlja u osnovi niz starih igara. U ranom baroku one još imaju
u znatnoj meri pravi igrački karakter, ali tokom vremena bivaju sve više stilizovane. Svite su
pisane kako za instrumentalne ansamble, tako i za solo instrumente. (Skovran, Peričić 1986:
182) Barokna svita nestaje iz stvaralačke prakse sredinom 18. veka, da bi se u doba
romantizma ponovo pojavila u novom vidu. (Skovran, Peričić 1986: 193)
J. S. Bach: French Suite No.6 in E Major BWV817 – András Schiff
https://www.youtube.com/watch?v=kkNPezHTWzU (17:37)

Za razliku od barokne, novija (moderna) svita ne ograničava se na igre, mada ih često

sadrži, i to, po pravilu, igre novijeg doba. (Skovran, Peričić 1986: 193) Moderne svite su
često sastavljene od delova scenske muzike, prilagođene za koncertno izvođenje. To mogu
biti odlomci iz muzike za dramu, iz baleta, iz opere, pa čak i iz filmske muzike. (Skovran,
Peričić 1986: 195)
Claude Debussy: Suite bergamasque (Alain Planès, piano)
https://www.youtube.com/watch?v=Ko2_WjP4id4 (17:28)

4.4 VOKALNI I SCENSKI OBLICI

Za razliku od instrumentalnih kompozicija, formalna struktura vokalnih dela
(kompozicije za jedan ili više glasova, bez instrumentalne pratnje)6, vokalno-instrumentalnih
dela (kompozicije za jedan ili više glasova, sa instrumentalnom pratnjom) i muzičko-scenskih
dela (vokalno-instrumentalna i čisto instrumentalna) određena je ne samo čisto muzičkim
principima već i zahtevima literarne komponente – teksta, jednog vanmuzičkog elementa.
(Skovran, Peričić 1986: 294) Mnogi od vokalnih (sa ili bez instrumentalne pratnje) i scenskih
“oblika” ustvari ne predstavljaju specifične formalne tipove, već žanrove, koje ne karakterišu
strukturalne, već druge odlike: odnos teksta prema muzici, izvođački “aparat”, sadržaj i
namena dela, dok im formalna građa može biti raznovrsna. (Skovran, Peričić 1986: 295)

Međutim, u vokalnim, vokalno-instrumentalnim i muzičko-scenskim delima često se

sreću isti tipovi oblika kao u instrumentalnim, eventualno manje ili više modifikovani.
Takođe, česti su i “slobodni”, takozvani “prokomponovani” oblici koji se i ne mogu nazvati
formalnim tipovima već načinom oblikovanja, jer su u svakom pojedinačnom slučaju
određeni strukturom i sadržajem tekstualne podloge. (Skovran, Peričić 1986: 295)

Krupne vokalne i vokalno-instrumentalne forme kao što su, na primer, opera, oratorijum,
pasija, kantata i misa, obično sadrže u sebi niz manjih, tako da se mogu ubrojati u ciklične
oblike, iako ni oni nemaju neke određene formalne šeme, kao što je to slučaj kod
instrumentalnih cikličnih oblika, na primer sonatnog ciklusa. (Skovran, Peričić 1986: 295)

Tretman teksta u vokalnim delima – deklamacija teksta. Vokalna muzika zahteva

korektan i prirodan izgovor reči. Za to je potrebno da naglasci i intonacija govorenog teksta
budu u skladu sa odgovarajućim sredstvima muzičkog izraza. (Skovran, Peričić 1986: 296)

6
Horsko pevanje bez pratnje obično se označava italijanskim terminom “a cappella”.

BORIS DESPOT • PRIMENJENA MUZIKA • OSNOVE MUZIČKIH OBLIKA •          5

 BORIS DESPOT
PRIMENJENA MUZIKA
OSNOVE MUZIČKIH OBLIKA
4.4.1 O PERA
Opera je scensko vokalno-instrumentalno delo, koje se  kao svako dramsko delo 
sastoji od činova, a ovi od scena (eventualno se činovi mogu deliti na slike, ukoliko se
pozornica menja u toku čina). (Skovran, Peričić 1986: 332)
• Libreto – tekst opere;
• Rečitativ (ital. recitativo) – način pevanja koji se bliži govorenoj reči;
• Arija – dok rečitativ ostvaruje brži tok teksta i dramske radnje, žrtvujući tom cilju
muzički sadržaj, arija je zastoj koji daje priliku za bogatu muzičku obradu.
Opera: Libretto, Recitative, and Aria
https://www.youtube.com/watch?v=zKi-XjSGDaA&t=78s (2:20)

4.4.2 O RATORIJUM
Oratorijum je obimno, po pravilu celovečernje, vokalno-instrumentalno delo u osnovi
epskog karaktera, pisano za soliste, hor i orkestar. (Skovran, Peričić 1986: 353) Ne izvodi se
scenski već koncertno. Sadržaj oratorijuma najčešće je duhovni, ali ih ima i sa svetovnom
sadržinom. (Skovran, Peričić 1986: 354)
Music Appreciation - Oratorio and Opera Similarities and Differences
https://www.youtube.com/watch?v=NYVGtAJ7ujA (3:58)

4.4.3 P ASIJA
Pasija, liturgijsko-muzički prikaz biblijske legende o Hristovom stradanju i smrti
(Skovran, Peričić 1986: 355), je vokalno-instrumentalni oblik srodan oratorijumu. Tekst
pasije su delovi Novog Zaveta koji govore o mukama i stradanjima Isusa Hrista. Izvođački
sastav je često monumentalan: jedan ili dva orkestra, jedan ili dva hora i solisti. Ne izvodi se
scenski već koncertno. (Štanbuk [ed.] 1972: Tom.12., p. 456)

4.4.4 K ANTATA
Kantata (ital. cantare = pevati) je oblik za hor ili soliste uz instrumentalnu pratnju,
nastao u 17. veku. Može biti svetovne ili duhovne sadržine. Sastavljena je iz više numera ili
odseka. Od oratorijuma se razlikuje ne samo skromnijim dimenzijama već i pretežno lirskim
karakterom. Ne izvodi se scenski već koncertno. (Skovran, Peričić 1986: 356)
Music Appreciation - Chorale and Cantata Explained
https://www.youtube.com/watch?v=UEoXXs5zZfI (1:53)

4.4.5 M ISA I REKVIJEM

Misa (missa) je centralni oblik bogosluženja rimokatoličke crkve. (Skovran, Peričić

1986: 359) Rekvijem (requiem) je misa (bogosluženje) katoličke crkve za pokojne (missa
pro defunctis). (Skovran, Peričić 1986: 362)
Verdi: Messa Solenne (Svečana misa)1835 (Messa di Gloria) in E flat major - 1. Kyrie
https://www.youtube.com/watch?v=HBqOAE8y-YA (1:44)
Wolfgang Amadeus Mozart - Requiem aeternam - I. Introitus
https://www.youtube.com/watch?v=4PRqu1v_j_s (4:43)

BORIS DESPOT • PRIMENJENA MUZIKA • OSNOVE MUZIČKIH OBLIKA •          6

 BORIS DESPOT
PRIMENJENA MUZIKA
OSNOVE MUZIČKIH OBLIKA
4.4.5 L ITURGIJA I OPELO

U pravoslavnom bogosluženju liturgiji odgovara misa a opelu rekvijem. S obzirom da

istočna hrišćanska crkva ne prihvata instrumentalnu muziku, liturgija i opelo se pišu
isključivo za hor a cappella. (Skovran, Peričić 1986: 361-62)
Pyotr Ilyich Tchaikovsky - Liturgy of St John Chrysostom, Op. 41 - Hymn of the
Cherubim – Heruvimska pesma (1878)
https://www.youtube.com/watch?v=OPlK5HwFxcw (7:38)
Stevan Mokranjac – Opelo - Njest svjat (No one is as Holly as Thee)
https://www.youtube.com/watch?v=T_7tNkEgLio (3:00)
Detaljnije o tipovima polifonih i homofonih oblika videt: Skovran, Dušan, Peričić, Vlastimir: Nauka
o muzičkim oblicima, Univerzitet umetnosti u Beogradu, 1986. (str. 73-371)

PRILOZI
P1 P RIKAZ MUZIČKIH OBLIKA GRAFIČKIM PUTEM
Svako muzičko zbivanje – sinteza različitih a međusobno srodnih elemenata muzičkog
izraza, pa i njihova vremenska struktura – muzički oblik, predstavlja složen proces koji se
odvija u vremenu. (Skovran, Peričić 1986: 7) U delu uvodnog teksta “Nauke o muzičkim
oblicima” u kome autori govore o procesu slušanja i načinu doživljavanja muzičkog dela,
Skovran i Peričić, pored ostalog, kažu:
“Po završenom procesu slušanja muzičkog dela, ( … ) slušalac ima predstavu njegovog
oblika u celini, kao svojevrsnog ‘objekta’ koji mu se sada ukazuje kao da postoji i ‘van
vremena’ koje je bilo potrebno za njegovo izvođenje i percipiranje. (Ima i slušalaca koji
pri tom čak imaju izvesne vizuelne predstave muzičkog oblika kao ‘prostornog’ objekta!)”
(Skovran, Peričić 1986: 8) “To nam svedoči da u načinu doživljavanja ( … ) postoje
izvesne dodirne tačke između muzike i prostornih umetnosti, …”. “Uostalom, i sam termin
‘muzički oblik’ je svojevrsna metafora koja ukazuje na doživljaj muzičkog oblika kao …”
prostorne predstave. (Skovran, Peričić 1986: 8)
Dakle, u procesu slušanja i doživljavanja muzičkog dela, u svesti slušaoca dolazi do
“ … ‘pretvaranja’ vremenskih u prostorne predstave”. (Skovran, Peričić 1986: 74) Ove
prostorne predstave koje se, inače, odvijaju u vremenu, moguće je prikazati i grafičkim
putem. (Očigledna je analogija između grafičkog prikaza formalnog plana i njegovog opisa
slovnim oznakama – malim i velikim slovima abecede, koje se, po potrebi, mogu spajati, to
jest kombinovati i sa brojevnim7 simbolima dekadnog brojevnog sistema – ciframa, ređe
brojevima.)

Kako primer analogija između muzičkih oblika i njihovog prikaza grafičkim putem,
vodeći pri tome računa i o sadržaju pojednih odseka kao i o položaju kulminacije dela, slede
grafički prikazi četiri poznatija formalna tipa:
a) dvodelnog oblika sa glavnom kulminacijom pri kraju (na primer, period sa
gradacijom u drugoj rečenici, ili preludijum i fuga, najizrađeniji formalni tip
polifonog stila);
b) trodelnog oblika u kojem je srednji deo manje značajan po sadržaju od prvog dela
i reprize (primer ovakve formalne strukture je oblik trodelne pesme);

7
Takođe, brojčanim ili numeričkim.

BORIS DESPOT • PRIMENJENA MUZIKA • OSNOVE MUZIČKIH OBLIKA •          7

 BORIS DESPOT
PRIMENJENA MUZIKA
OSNOVE MUZIČKIH OBLIKA
c) trodelnog oblika sa glavnom kulminacijom u srednjem delu (ovakav tok muzičke
forme čest je kod sonatnog oblika, najizrađenije homofone formalne strukture);
d) oblika u kome se glavna tema nekoliko puta ponavlja, smenjujući se sa odsecima
drugačije sadržine (najizrazitiji primer ovakve formalne strukture je takozvani
rondo). (Skovran, Peričić 1986: 74-75)

  a)   b)   c)    d)  

     

Slika 4.2: Grafički prikazi četiri poznatija formalna tipa

Ovi grafički prikazi različitih formalnih tipova (pomoću različitih dvodimenzionalnih

geometrijskih oblika), otkriva, između ostaloga, izvesne podudarnosti i analogije sa sledećim
arhitektonskim idejama8 (arhitektonskim oblicima):
  a)   b)   c)    d)  

     

Slika 4.3: Grafički prikazi podudarnosti i analogije različitih formalnih tipova

sa arhitektonskim oblicima
(Skovran, Peričić 1986: 75)

P2 O SNOVNE VRSTE VIŠEGLASJA U EVROPSKOJ MUZIČKOJ TRADICIJI

Polifonija. Polifonija je višeglasje u kojem svi glasovi predstavljaju ravnopravne
melodijske linije.

Homofonija. Homofonija je višeglasje u kojem postoji jedan glavani, vodeći melodijski

glas, a ostali mu se “podređuju” kao pratnja.

L INKOVI :
Elementi oblika:
• Building Music: What Is A Motif? - TWO MINUTE MUSIC THEORY #24
https://www.youtube.com/watch?v=DwOGGxG8MAc (2:32)
• How to Listen to Classical Music: Motifs and Seeds
https://www.youtube.com/watch?v=s5SkqX8vo2s (7:50)
• How John Williams Composes His Motifs
https://www.youtube.com/watch?v=mK5zThj7uFI&t=341s (10:44)
8
(Skovran, Peričić 1986: 75).

BORIS DESPOT • PRIMENJENA MUZIKA • OSNOVE MUZIČKIH OBLIKA •          8

 BORIS DESPOT
PRIMENJENA MUZIKA
OSNOVE MUZIČKIH OBLIKA
• Schubert: Gretchen am spinnrade", op.2, D.118 (figura i pasaž)
https://www.youtube.com/watch?v=MY0eeotSDi8 (3:55)
• Ternary Form Example (dvotakt)
https://www.youtube.com/watch?v=M7gxQpjezXA (0:54)
• Ternary Form Example (rečenica)
https://www.youtube.com/watch?v=M7gxQpjezXA (0:54)
• Chopin : Prelude in E minor, Op. 28, No. 4 (period)
https://www.youtube.com/watch?v=BgQmSVE60XE (2:04)
Tipovi oblika – oblik pesme:
• Music Theory: Binary & Ternary Forms
https://www.youtube.com/watch?v=HIGwaAY3YSQ&t=1083s (21:05)
Tipovi oblika – sonatni ciklus i sonatni oblik:
• How to Listen to Classical Music: Sonata Form
https://www.youtube.com/watch?v=HzHS7QL-B-c (10:45)
Tipovi oblika – fuga:
• How to Listen to Classical Music: Fugues
https://www.youtube.com/watch?v=ZG4SKgCpppE&t=190s (9:28)
• J.S.Bach - The Well Tempered Clavier: Book I: Prelude and Fugue No.1 in C Major -
Sviatoslav Richter
https://www.youtube.com/watch?v=ezZdbzreNcs (4:29)
Tipovi oblika – tema s varijacijama:
• J.S.Bach "The Goldberg Variations" [ Glenn Gould ] (1955)
https://www.youtube.com/watch?v=Cwas_7H5KUs&t=135s (39:10)
Tipovi oblika – svita:
• András Schiff - Bach. French Suite No.6 in E Major BWV817
https://www.youtube.com/watch?v=kkNPezHTWzU (17:37)
• Debussy : Suite bergamasque (Alain Planès, piano)
https://www.youtube.com/watch?v=Ko2_WjP4id4 (17:28)
Vokalni i scenski oblici – opera:
• 4 08 Opera - Libretto, Recitative, and Aria
https://www.youtube.com/watch?v=zKi-XjSGDaA&t=78s (2:20)
Vokalni i scenski oblici – oratorijum:
• Music Appreciation - Oratorio and Opera Similarities and Differences
https://www.youtube.com/watch?v=NYVGtAJ7ujA (3:58)
Vokalni i scenski oblici – kantata:
• Music Appreciation -Chorale and Cantata Explained
https://www.youtube.com/watch?v=UEoXXs5zZfI (1:53)
Vokalni i scenski oblici – misa i rekvijem:
• Verdi: Messa Solenne (Svečana misa) 1835 (Messa di Gloria) in E flat major - 1. Kyrie
https://www.youtube.com/watch?v=HBqOAE8y-YA (1:44)

BORIS DESPOT • PRIMENJENA MUZIKA • OSNOVE MUZIČKIH OBLIKA •          9

 BORIS DESPOT
PRIMENJENA MUZIKA
OSNOVE MUZIČKIH OBLIKA
• Wolfgang Amadeus Mozart - I. Introitus - Requiem aeternam
https://www.youtube.com/watch?v=4PRqu1v_j_s (4:43)
Vokalni i scenski oblici – misa i rekvijem:
• Pyotr Ilyich Tchaikovsky - Liturgy of St John Chrysostom, Op. 41 - Hymn of the Cherubim
– Heruvimska pesma (1878)
https://www.youtube.com/watch?v=OPlK5HwFxcw (7:38)
• Stevan Mokranjac – Opelo - Njest svjat (No one is as Holly as Thee)
https://www.youtube.com/watch?v=T_7tNkEgLio (3:00)

B IBLIOGRAFIJA :
 Blaha, Ivo: Dramaturgija yvuka u audio-viyuelnom delu, Dom kulture „Studentski
grad“, Akademski filmski centar, Beograd, 2008.
 Skovran, Dušan, Peričić, Vlastimir: Nauka o muzičkim oblicima, Univerzitet umetnosti
u Beogradu, 1986.
 ENCIKLOPEDIJSKI LEKSIKON – MOZAIK ZNANJA, MUZIČKA UMETNOST,
Tom 12, Direktor i odgovorni urednik: Zdenko Štanbuk, Interpres, Beograd, 1972.

BORIS DESPOT • PRIMENJENA MUZIKA • OSNOVE MUZIČKIH OBLIKA •          10