ПРЕДМЕТ: Музичка култура, друга година, природни смер. Радна недеља бр.

34

Име, презиме и одељење: ________Илија Влаховић_____________

Лекција: Марко Тајчевић, Никола Херцигоња

Задатак: Прочитај лекцију на страни 126, 127. и одговори на питања.
Упутство: Користи уџбеник
Реализација: Одговори би већином требали бити кратки и сажети.

МАРКО ТАЈЧЕВИЋ (1900-1984):

Хрватски композитор, рођен у Осјеку а велики део свог радног века провео у Београду. Пре
него што је дошао, основао је музичку школу Лисински у Загребу и био диригент у хоровима
„Балкан“, „Српско певачко коло“ и „Слога“. Када се преселио у Београд 1940.године, активно
наставља да се бави хорским дириговањем све до 1945.године док не постане професор музичке
теорије и компоновања на Музичкој академији у Београду.
За живота је створио свега 54.композиције које обухватају оркестарска и камерна дела, као и она
писана за соло певаче, хорове, клавир и друго.

1) Његова најзначајнија дела су (користи информације из уџбеника):

Седам балканских игара (за клавир) (1927)
Седам балканских игара (за кларинет, виолончело и клавир)
Варијације (1950)
Сонатина (1953)
Пет прелудија (1958)
Две мале свите (1958)
Српске игре (1959)
Сматран је за једну од водећих фигура музикологије свога времена на Балкану. Његова књига
„Основна теорија музике“ се интензивно користи у музичким школама у земљама целе бивше
Југославије као уџбеник из музичке културе.
Тајчевићева дела су призната и на међународном нивоу. Чланци о њему се појављују у
речницима и енциклопедијама. Неки од његових клавирских комада – Седам бакланских игара,
Међимурке, Српске игре и Прва свита – објављене су у Немачкој, бившем Совјетском Савезу,
САД-у... Неки познати светски пијанисти су уврстили Седам балканских игара у свој репертоар:
https://www.youtube.com/watch?v=GyKCR9-_Pr4

2) Слушајући, да ли можете да наслутите због чега је ово дело овако репрезентативно и једно је од
најбољих композиција-представника културне баштине Балкана?
Одговор:
Folklor je polazna tačka Tajčevićevog kompozicionog stila, bilo da je u pitanju jednostavno obrađivanje
narodnih melodija ili originalno stvaranje u duhu narodne muzike, sa melodijom i umereno
savremenom, modalno obojenom harmonijom kojom ostvaruje atmosferu koja nosi folklorni pečat.
3) Четири духовна стиха, хорско дело које му је такође обезбедило нарочиту светску популарност
али највише захваљујићи интерпретацији мешовитог хора Обилић, културно-уметничког друштва
Бранко Крсмановић.
https://www.youtube.com/watch?v=WYYmtf3dRo4
Ми смо сада слушали четврти духовни стих под називом?:
Одговор: Чоир облици
4) Колико делова, целина, чујеш у овој хорској композицији?
Одговор:4

5) Коментар на хорско дело:

Одговор: Врло интересанто и промене у деловима нису превише нагле.

6) https://www.youtube.com/watch?v=T6zFWQq-rmo
У чему се укратко ради у сатиричној причи?
Одговор: Отаци и син су на вашару и отац га пита шта оће да му купи. Већи део је набрајање. Син
поче да се чеше по глави и каже да оће печење. Отац се мало разочара, азато што је он кад је био
мали волео оружије, а његов син воли јарца печеног.

НИКОЛА ХЕРЦИГОЊА (1911-2000)

је југословенски композитор и музиколог. Рођен је 19.02.1911. године у Винковцима, а преминуо

је 08.07.2000. године у Београду.
Композицију је струдирао на Музичкој академији у Загребу. Радио је као професор
историје музике и музикологије на Музичкој академији у Београду.
Аутор је више од 300 музичких дела различитих жанрова – од монументалних музичко-
сценских дела: сценски ораторијум „Горски вијенац”, музичко-сценска визија „Планетаријом“,
опера-балет „Ставте памет на комедију“, ораторијум „Јама“ (на стихове Ивана Горана Ковачића),
„Слуга Јернеј и његово право“ до масовних песама, као што је „Свечана песма” на стихове Мире
Алечковић (ова песма је била предложена за химну СФРЈ, али је ипак изабрана песма „Хеј
Словени”), „Друже Тито ми ти се кунемо, „Црвени макови”…
Објавио је више од 200 музиколошких и публицистичких радова у дневној и периодичној штампи
и на радију.

7) Ево нека од његових дела. Ви требате у наставку линка да ставите називе композиција:

а) https://www.youtube.com/watch?v=N45QLtD-aMM –Свечана песма

б) https://www.youtube.com/watch?v=QPM7aCuXDnk –Песме и игре
в) https://www.youtube.com/watch?v=_aQv31XibQ4 –Црвени мак
г) https://www.youtube.com/watch?v=TH8ybCWp23Q -Шапутање
д) https://www.youtube.com/watch?v=lvZbXpE3EKY –Таши,таши,танана

8) Коментар на дела Николе Херцигоње:

Одговор: Прво опуштено може да буде химна, а за 4. и 5. ме је пукла носталгија .

Ако желите још нешто да кажете: Мој убедљиво омиљени период када је упитању српска музика.