Чешка национална

школа
Марко Солдатовић и Лука Столица II-7
 Беджих Сметана
(Литомишл, 1824 – Праг, 1884)
Уметник који се свим својим бићем залагао за успон чешке
музике, окупљајући око себе млађе таленте истих склоности.
Он је творац чешке националне опере и велики мајстор
симфонијске песме.
 Беджих Сметана
Још као дете је учествовао у кућном музицирању свирајући виолину. У жељи
да што боље савлада композицију одлази у Праг. Године 1848. учествоваће у
револуцији као члан гарде. За ту прилику написао је велики број
композиција као што су „Корачница народне гарде“ и „Корачница стусентске
легије“. Десетак наредних година ради у Гетеборгу, у Шведској, као
наставник клавира. У међувремену, у Чешкој су отворене бројне музичке
школе и певачка друштва, а припремало се отварање првог чешког народног
позоришта. Овакву ситуацију је затекао по повратку у земљу. И он отвара
музичку школу, те се бави педагогијом, дириговањем и компоновањем.
 Чешка национална опера
Године 1866. написао је прву чешку националну оперу „Продана
невеста“. Та опера је у исто време комична и национална. За „Продану
невесту“ је добио награду, а донела му је и светску славу. Изводи се и
данас. Од осталих опера познатије су: „Брандебуржанин у Чешкој“,
„Либуша“, „Далибор“, „Две удовице“, „Пољубац“, „Тајна“ и „Ђавоља
стена“.
 Беджих Сметана
• Најзанимљивије подручје у његовом стваралаштву представљају
симфонијске поеме. Прве такве поеме су настале док је боравио у
Шведској под директним утицајем Франца Листа, док су оне настале
у зрелијим годинама дубоко изворна дела. Ту спада величанствен
циклус „Моја домовина“, који је састављен од шест симфонијских
поема: „Вишехрад“, „Влтава“, „Шарка“, „Из чешких лугова и гајева“,
„Табор“и „Бланик“. У овом делу је Сметана исказао велику љубав
према Чешкој, користећи обележја чешког фолклора.
 Антоњин Дворжак
(Нелахозеве, 1841 – Праг, 1804)
• Творац је концертне музике у Чешкој. Пошто потиче из породице месара и крчмара,
први значајан корак у његовом музичком усавршавању било је уписивање у оргуљашку
школу у Прагу коју је завршио за две године. Уз оргуље је учио и виолину. Дворжак се
врло тешко пробијао и радио је као виолиниста у Конзаковом оркестру, па у Народном
позоришту, а касније је постао оргуљаш у једној од прашких цркава. На себе је
привукао пажњу тек у 32. години извођењем једне химне за хор и оркестар. У то доба је
добио и аустријску награду за младе сиромашне сликаре, вајаре и музичаре. Један од
чланова жирија је био и Јоханес Брамс, који остаје Дворжаков пријатељ до краја
живота. Од тог времена Дворжакова слава стално расте. Он добија позив да дође у
Њујорк да руководи новоотвореним конзерваторијумом. Године 1892. одлази у Њујорк и
тамо остаје три године. За то време имао је прилику да се упозна са фолклором разних
народа који живе у Америци, а посебно је био заинтересован за музику Индијанаца и
америчких црнаца. Све га то инспирише да напише чувену „Симфонију из Новог
света“, гудачки квартет у Еф-дуру, концерт за виолончело у ха-молу, као и популарну
„Хумореску“.
 Антоњин Дворжак
У Праг се вратио 1901. године и наставио педагошку делатност. Из његове
класе су изашли неки знаменити чешки композитори.
Дворжака је, углавном, привлачила инструментална музика: симфонијска,
концертна, камерна и клавирске композиције. Мање је компоновао соло песме
и опере. Од соло песама познатије су „Циганске песме“ и „Библијске песме“, а
једина успела опера је „Русалка“. Компоновао је укупно девет симфонија од
којих је најпознатија „Из новог света“, затим две групе „Словенских игара“,
„Три словенске рапсодије“, неколико концертних увертира, ефектни „Скерцо
капричиозо“, „Симфонијске варијације“ и остало.
 Музички примери
• "Продана невеста" – Увертира
• "Влтава„
• "Симфонија број 9" - 4. став
• "Хумореска"