N

PROMILJANJE DRAVE: GENEZA I STRUKTURA SFERE BIROKRATIJE

PJER BURDIJE S engleskog prevela Svetlana Milivojevi-Petrovi

astojanje da se promilja drava predstavlja rizik preuzimanja misli o dravi ili potpadanja pod uticaj te misli, to jest, primenjivanja na dravu misaonih kategorija koje drava stvara i za koje garantuje, te otuda takvo promiljanje ne prepoznaje najdublju istinu o dravi.1 Ova pretpostavka, koja se moe initi i apstraktnom i preventivnom, bie spremnije prihvaena ako u zakljuku argumentacije pristanete da se vratite na ovu polaznu taku, ali ovog puta naoruani saznanjem da je jedno od glavnih ovlaenja drave da stvori i nametne (naroito preko kolskog sistema) misaone kategorije koje spontano primenjujemo na sve stvari iz drutvenog ivota ukljuujui tu i samu dravu. Meutim, da bih pruio prvo, vie intuitivno poimanje ove analize i da bih ukazao na opasnost koja se sastoji u tome da je ono to mi verujemo da mislimo uvek miljenje drave, eleo bih da citiram odlomak iz Alte Meister Komdie Tomasa Bernharda: kola je dravna, i u njoj mladi ljudi postaju dravne osobe i tako nita drugo do produene ruke drave. Kada sam iao u kolu, ulazio sam u dravu, a poto drava unitava ljude, ulazio sam u instituciju za unitavanje ljudi... Drava me je prisiljavala, kao i svakog drugog, da se zatvaram u sebe, i uinila je da se povinujem njoj, dravi, i stvorila je od mene dravnu osobu, ije je ponaanje regulisano, koja se registruje i obuava, i koja je dokrajena i izvitoperena i utuena kao i svi drugi. Kada se sreemo sa ljudima, vidimo samo dravne ljude, dravne slubenike, za koje se s pravom kae da slue dravi itavog ivota i tako slue neprirodi itavog ivota.2
1 Ovaj tekst predstavlja deliminu i revidiranu transkripciju predavanja odranog u Amsterdamu 29. juna 1991. 2 Bernhard (1989: 27).

134

Osobena retorika T. Bernharda, puna preterivanja i hiperbole u svome anatemisanju, moe dobro da poslui mojoj svrsi, a to je da se drava i misao o dravi podvrgnu nekoj vrsti hiperbolike sumnje. Jer, kad se radi o dravi, koliko god da sumnjate, nije previe. I mada knjievno preuveliavanje uvek nosi sa sobom rizik ponitavanja sebe, potiranja sebe sopstvenim preterivanjem, trebalo bi da ono to kae Tomas Bernhard shvatite ozbiljno: da biste imali ansu da promiljate dravu koja jo uvek promilja sebe posredstvom onih koji pokuavaju da promiljaju nju (kao u sluaju Hegela ili Dirkema), morate se potruditi da preispitate sve pretpostavke i apriorne konstrukcije koje su ugraene u realnost koja se analizira, kao i u samu svest onoga koji analizira. Da biste ukazali na potekou i neophodnost raskida sa milju o dravi, koja je prisutna i u naim najintimnijim mislima, mogli biste da analizirate bitku koja je nedavno zapoela usred rata u Zalivu u Francuskoj povodom jedne naizgled beznaajne teme: ortografije. Ispravno pisanje, koje obino propisuje i garantuje zakon, to e rei drava, drutveni je artefakt, ne ba savreno zasnovan na logici, pa ak ni na lingvistikoj logici; nastalo je kao rezultat rada na normalizaciji i kodifikaciji, u potpunosti analogno onome to drava sprovodi istovremeno u drugim aspektima drutvenog ivota.3 I, tako, kada drava ili bilo koji od njenih predstavnika u nekom odreenom trenutku zapone reformu ortografije (kao to je to uinjeno uz sline posledice pre jednog veka), kada dekretom ukine neto to je sama drava
3 Bourdieu (1991: poglavlje 2).

dekretom naloila, ovo odmah izaziva gnevne proteste velikog broja onih iji status zavisi od pisanja, kako u najuobiajenijem smislu te rei tako i u smislu koji mu pisci pridaju. I za divno udo, svi oni zatitnici ortodoksne ortografije mobiliu sopstvene redove u odbranu prirodnog naina pisanja i zadovoljstva, koje se doivljava kao sutinski estetsko, usled savrenog sklada izmeu misaonih i objektivnih struktura izmeu misaonih pojmova koji su drutveno usaeni u svest posredstvom poduavanja tanom pisanju i stvarnosti koja je obeleena reima koje su ispravno napisane. Za one koji poznaju vetinu pisanja do stepena opsednutosti, potpuno arbitrarno ph u rei nnuphar je tako evidentno postalo neodvojivo od cveta koji oznaava da oni mogu da se, sve u dobroj nameri, pozovu na prirodu i prirodno kako bi osudili intervenciju drave usmerenu na smanjenje proizvoljnosti u nainu pisanja koje je, samo po sebi i po svemu sudei, proizvod ranije arbitrarne intervencije iste te drave. Mogli biste da navedete bezbrojne sline primere na osnovu kojih se vidi da su posledice izbora koji je drava napravila potpuno usaene u realnost i u svest ljudi, tako da su mogunosti koje su u poetku bile odbaene postale potpuno nezamislive (na primer, sistem kune proizvodnje struje analogan sistemu grejanja kua). Otuda, ako i najblai pokuaj da se modifikuje kolski program, a naroito raspored asova za razliite predmete, skoro uvek i svuda nailazi na veliki otpor, to nije samo zbog toga to su snani profesionalni interesi (kao interesi nastavnog osoblja) vezani za uspostavljeni

Re no. 71/17, septembar 2003.

akademski red. To je i zbog toga to su stvari iz kulturnog ivota, naroito drutvene podele i hijerarhije koje vezujemo za njih, tako uspostavljene delovanjem drave, pri emu drava, uvodei ih na ovaj nain u stvari i u nau svest, proizvoljnostima u oblasti kulture daje privid prirodnog poretka stvari. RADIKALNA SUMNJA Da biste imali priliku da stvarno promiljate dravu koja jo uvek promilja sebe posredstvom onih koji nastoje da promiljaju nju, imperativno je da se podvrgnu radikalnom preispitivanju sve pretpostavke ugraene u stvarnost koja se promilja i u samom nainu promiljanja analitiara. Upravo se u oblasti proizvodnje simbola jak uticaj drave najsnanije osea. Dravne birokratije i njihovi predstavnici su veliki stvaraoci drutvenih problema koje nauka o drutvu samo ratifikuje kad god ih preuzima kao socioloke probleme. (Da bismo ovo demonstrirali, bilo bi dovoljno prikazati obim istraivanja, koji varira u razliitim zemljama i periodima, posveenih problemima drave kao to su siromatvo, imigracija, neuspeh u obrazovanju, koji su manje ili vie parafrazirani jezikom nauke.) Ipak, najbolji dokaz u prilog injenici da je misao birokratskog mislioca (penseur fonctionnaire) proeta zvaninim predstavljanjem zvaninog bez sumnje je snaga uticaja koji imaju ona predstavljanja drave (kao kod Hegela) koja prikazuju birokratiju kao jednu univerzalnu grupu obdarenu intuicijom i voljom za opti interes;
4 Durkheim (1922: naroito 84-90).
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja

ili kao organ miljenja i racionalni instrument u funkciji ostvarivanja opteg interesa (kao kod Dirkema, uprkos njegovoj velikoj upuenosti u ovu stvar).4 Specifina potekoa koja zamagljuje ovo pitanje lei u injenici da, iza fasade promiljanja drave, veina pisanih tekstova posveenih dravi doprinosi, manje ili vie efikasno i direktno, graenju drave, to e rei, njenom samom postojanju. Ovo se naroito odnosi na sve pravne tekstove koji, naroito u toku faze graenja i konsolidacije, dobijaju puni smisao ne samo kao teorijski doprinosi znanju o dravi ve i kao politike strategije koje imaju za cilj nametanje odreene vizije drave, vizije koja je u skladu sa interesima i vrednostima vezanim za konkretni poloaj onih koji ih stvaraju u birokratskom univerzumu u nastajanju (ovo se esto zaboravlja i u najboljim istorijskim radovima, meu koje spadaju i oni iz kole u Kembridu). Od svog zaetka, sama nauka o drutvu je bila sastavni deo posla izgradnje predstavljanja drave to ini deo stvarnosti same drave. Sva pitanja koja se pokreu u vezi sa birokratijom, poput onih o neutralnosti i nepristrasnosti, postavljaju se i u vezi same sociologije samo uz vei stepen tekoe, jer se tu javlja i pitanje autonomije sociologije u odnosu na dravu. Stoga je zadatak istorije drutvenih nauka da razotkrije sve podsvesne veze sa drutvenim ivotom koje drutvene nauke duguju istoriji koja ih je stvorila (i koje su zabeleene u njihovoj problematici, teorijama, metodima, koncepcijama, itd.). Na taj nain otkrivate naroito to da je

135

136

drutvena nauka u modernom smislu rei (nasuprot politike filozofije savetnika princa) usko povezana sa drutvenim borbama i socijalizmom, ali manje kao direktan izraz ovih pokreta i njihovih teorijskih grananja nego kao odgovor na probleme koje su ove borbe definisale i stvorile. Nauka o drutvu nalazi svoje prve zagovornike meu filantropima i reformistima, to jest, meu prosvetljenom avangardom dominantnih koja oekuje da e joj socijalna ekonomija (kao pomona nauna disciplina u odnosu na politike nauke) pruiti reenje za socijalne probleme, a naroito za one probleme koje pokreu pojedinci i grupe sa problemima. Uporedni pregled razvoja drutvenih nauka ukazuje na to da bi model stvoren da bi objasnio istorijske i meunacionalne varijacije ovih disciplina trebalo da uzme u obzir dva fundamentalna faktora. Prvi je forma koju poprima drutveni zahtev za znanjem o drutvenom svetu, koja i sama zavisi, izmeu ostalog, od filozofije koja dominira u okviru dravnih birokratija (na primer, liberalizam ili kejnzijanizam). Tako snaan dravni zahtev moe obezbediti uslove koji vode razvoju drutvene nauke relativno nezavisne od ekonomskih uticaja (i direktnih zahteva onih koji dominiraju) ali veoma zavisne od drave. Drugi faktor jeste stepen autonomije kako obrazovnog sistema tako i oblasti nauke u odnosu na dominantne politike i ekonomske snage, autonomije koja bez sumnje zahteva i snaan razvoj drutvenih pokreta i drutvene kritike uspostavljenih centara moi, kao i visok stepen nezavisnosti naunika iz oblasti drutvenih nauka u odnosu na ove pokrete.

Istorija potvruje da drutvene nauke mogu poveati svoju nezavisnost u odnosu na snane drutvene pritiske to je glavni preduslov njihovog napretka u pravcu naunosti samo jo veim oslanjanjem na dravu. Na taj nain, one rizikuju gubitak autonomije spram drave, ako se ne ree da protiv drave koriste (relativnu) slobodu koju im je ona dodelila. GENEZA DRAVE: PROCES KONCENTRACIJE Da bih sumirao rezultate ove analize jednom anticipacijom, rekao bih, primenjujui varijaciju uvene formule Maksa Vebera, po kojoj je drava jedno X (koje treba odrediti) koje uspeno polae pravo na monopol nad legitimnom upotrebom fizike i simbolike sile nad odreenom teritorijom i nad celokupnim njenim stanovnitvom. Ako je drava u stanju da primenjuje simboliku silu, to je zbog toga to se istovremeno pojavljuje objektivno, u obliku odreenih organizacijskih struktura i mehanizama, i subjektivno, u obliku misaonih struktura, percepcijskih i misaonih kategorija. Ostvarujui sebe posredstvom drutvenih struktura i misaonih struktura koje su im prilagoene, uspostavljena institucija nas navodi na to da zaboravimo da ona izdaje itav niz akata institucije (u aktivnom smislu) i otuda ima sva obeleja prirodnog. Zbog ovoga ne postoji monije oruje za raskid sa dosadanjim promiljanjem od rekonstrukcije geneze: vraanjem na konflikte i konfrontacije sa samog poetka, a samim tim i na odbaene mogunosti, ona ukazuje na mogunost da su stvari mogle (i jo uvek mogu) da budu drugaije. Pomou ovakve jedne praktiRe no. 71/17, septembar 2003.

ne utopije, ona preispituje ono mogue koje je, izmeu ostalih moguih varijanti, aktuelizovano. Odolevajui iskuenju da se analizira sutina, ali ne odustajui zarad toga od namere da se razotkriju konstante, eleo bih da izloim model nastanka drave koji slui da d sistematski prikaz prave istorijske logike procesa koji su doveli do stvaranja institucije X koju nazivamo dravom. Ovakav projekat je veoma teak, odista nemogu, jer zahteva sjedinjavanje rigoroznosti i koherentnosti teorijske konstrukcije sa davanjem skoro neogranienog broja podataka prikupljenih istorijskim istraivanjem. Da bih ukazao na kompleksnost ovakvog zadatka, naprosto u citirati jednog istoriara, koji, zato to se dri svoje strune oblasti, samo delimino nagovetava tu kompleksnost: Istorijske zone koje su najvie zanemarivane bile su granine zone, na primer, razgranienja izmeu specijalnosti. Tako analiza vlade zahteva poznavanje teorije dravne vlasti (to jest, istorije politike misli), poznavanje prakse vladanja (to e rei, istorije institucija) i konano, poznavanje ljudi koji ine sastavni deo vlasti (to jest, drutvene istorije). Danas je malo istoriara u stanju da se s podjednakom lakoom kreu kroz ovakve razliite oblasti specijalnosti... Ima i drugih graninih zona u istoriji koje bi isto zahtevale analizu, kao to je tehnologija ratovanja na poetku modernog doba. Bez boljeg poznavanja ovakvih problema, teko je procenuti vanost logistikog napora uinjenog od strane vlasti u nekom rat5 Bonney (1987: 193).
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja

nom pohodu. Meutim, ovi tehniki problemi ne bi trebalo da budu razmatrani samo sa stanovita vojnog istoriara kao to je to tradicionalno definisano. Vojni istoriar mora biti i istoriar dravne vlasti. U istoriji dravnog budeta i poreskog sistema takoe ostaju mnoge nepoznanice. I ovde specijalista mora da bude vie od uskospecijalizovanog istoriara finansija, u starom znaenju te rei; on mora da bude istoriar dravne vlasti i ekonomista. Naalost, ovakvom poduhvatu ne pomae fragmentacija istorije na ue oblasti, gde u svakoj od njih monopol dre specijalisti iz tih oblasti, niti utisak da su odreeni istorijski aspekti u trendu dok drugi nisu.5 Drava je kulminacija procesa koncentracije razliitih vrsta kapitala: kapitala fizike sile ili instrumenata prinude (vojska, policija), ekonomskog kapitala, kulturnog ili (bolje rei) informacionog kapitala i simbolikog kapitala. Upravo ovakva koncentracija ini dravu vlasnikom neke vrste metakapitala koji daje mo nad drugim vrstama kapitala i nad njihovim vlasnicima. Koncentracija razliitih vrsta kapitala (koja se odvija uporedo sa izgradnjom odgovarajuih oblasti) zaista vodi pojavljivanju odreenog pravog dravnog kapitala (capital etatique) koji omoguava dravi da ima mo nad razliitim oblastima i nad razliitim posebnim vrstama kapitala, a naroito nad stopama konverzije izmeu njih (a time i nad odnosima snaga izmeu njihovih vlasnika). Iz ovoga sledi da se izgradnja drave odvija podjednakim tempom kao i izgradnja polja moi, ko-

137

je je definisano kao manevarski prostor u kome se vlasnici kapitala (razliitih vrsta) naroito bore za uticaj na dravu, to jest, na dravni kapital koji ima mo nad razliitim vrstama kapitala i nad njihovom reprodukcijom (naroito posredstvom kolskog sistema). Iako su razliite dimenzije ovoga procesa koncentracije (oruane snage, poreski sistem, zakon, itd.) meusobno zavisne, u cilju izlaganja i analize razmotriu svaku ponaosob. KAPITAL FIZIKE SILE Od marksistikih modela koji su skloni da tretiraju dravu kao puki organ prisile, do klasine definicije Maksa Vebera, ili od formulacija Norberta Ilajasa do formulacija arlsa Tilija, veina modela geneze drave je davala privilegovanu ulogu koncentraciji kapitala fizike sile.6 Rei da sile prinude (vojska i policija) postaju koncentrisane znai zapravo da se institucije koje imaju ovlaenje da garantuju red sve vie razdvajaju od obinog drutvenog sveta; da fizika sila moe biti primenjena iskljuivo od strane jedne specijalizovane grupe, koja je centralizovana i disciplinovana, ima posebno ovlaenje da primenjuje silu i jasno se kao takva identifikuje u okviru drutva; da profesionalna vojska sve vie ima uticaja na nestajanje

138

feudalnih trupa, na taj nain direktno ugroavajui plemstvo i statutarni monopol koje ono ima nad funkcijom ratovanja. (Ovde treba odati priznanje Norbertu Eliasu kome su se isuvie esto pogreno pripisivale, naroito od strane istoriara, ideje i teorije koje pripadaju irem sociolokom nasleu to je istakao sve implikacije Veberove analize pokazujui da drava ne bi uspela da progresivno uspostavlja monopol nad silom da nije liila svoje unutranje rivale instrumenata fizike sile i prava da ih upotrebe, i tako doprinela pojavljivanju jedne od najvanijih dimenzija procesa civilizovanja.)7 Drava koja se stvara mora da sprovodi svoju fiziku silu u dva razliita konteksta: prvo na spoljanjem planu, u odnosu na druge stvarne ili potencijalne drave (strani prinevi), u ratu za teritoriju i pomou njega (to je dovelo do stvaranja monih armija); i drugo, na unutranjem planu, u odnosu na rivale koji imaju mo (prinevi i lordovi) i na otpor koji pruaju oni koji su na niem poloaju (klase nad kojima se vlada). Oruane snage se progresivno dele, sa jedne strane, na vojne snage namenjene za nadmetanje izmeu drava, i sa druge strane, na policijske snage namenjene za odravanje reda unutar drave.8

6 Na primer, Tilly (1990: naroito poglavlje 3). 7 Videti Elias (1982, 1978). 8 U drutvima u kojima nije postojala drava, kao to su drevna Kabilija ili Island iz saga (videti Miller 1990), ne postoji dodela prava na primenu sile jednoj specijalizovanoj grupi, koja se kao takva jasno moe prepoznati unutar drutva. Iz ovoga sledi da ne moete izbei postojanje logike line osvete (uzeti pravdu u svoje ruke, rekba ili vendetta) ili samoodbrane. Tako pitanje koje se pokree u tragediji da li je in Oresta koji preuzima ulogu izvritelja pravde zloin ba kao i prvobitno delo kriminalca? Ovo je pitanje koje prestaje da postoji sa priznavanjem legitimnosti drave i ponovo se pojavljuje samo u vrlo specifinim i ekstremnim situacijama.
Re no. 71/17, septembar 2003.

EKONOMSKI KAPITAL Koncentracija kapitala fizike sile zahteva uspostavljanje jednog efikasnog fiskalnog sistema, koji pak nastavlja da se razvija u sprezi sa ujedinjavanjem ekonomskog prostora (stvaranje nacionalnog trita). Porezi koje namee dinastika drava se podjednako odnose na sve graane a ne, kao kod feudalnih nameta, samo na niu vlastelu, koja, s druge strane, moe nametati poreze onima koji su pod njenom vlau. Pojavljujui se u poslednjoj deceniji dvanaestog veka, dravna taksa se razvijala zajedno sa rastom ratnih trokova. Imperativi odbrane teritorije, koji su se u poetku nametali od sluaja do sluaja, polako su prerastali u permanentno opravdanje za obavezno i redovno nametanje poreza bez drugog vremenskog ogranienja osim onog koje redovno propisuje kralj, koji se direktno ili indirektno primenjuje na sve drutvene grupe. Na taj nain je vremenom uspostavljena specifina ekonomska logika, zasnovana na porezima bez pandana i redistribuciji koji su funkcionisali kao osnova za konverziju ekonomskog kapitala u simboliki kapital, pri emu je u poetku takva ekonomija bila koncentrisana u rukama jedne osobe princa.9 Institucija poreza (uprkos otporu poreskih obveznika) stoji u odnosu cirkularnog kauzaliteta prema razvoju oruanih snaga neophodnih za irenje i odbranu teritorije koja se dri pod kontrolom, to iziskuje odreivanje

nameta i poreza, kao nametanje obaveze plaanja tog poreza. Institucija poreza bila je rezultat pravog unutranjeg rata koji su dravni slubenici poveli protiv otpora obveznika, koji se uglavnom, ako ne i iskljuivo, prepoznaju kao takvi uviajui da podleu obavezi plaanja poreza, kao poreski obveznici (contribuables). Kraljevski ukazi nametali su etiri stepena kazne u sluajevima kanjenja u ubiranju poreza: zaplena imovine, hapenje zbog duga (les contraintes par corps) ukljuujui i zatvorsku kaznu, pismeni nalog o zabrani naputanja mesta boravka koji je obavezivao i one ija je dunost bila da vode rauna o tome da se zabrana ne prekri (contraintes solidaires), i primanje vojnika na stan i hranu. Iz ovoga sledi da pitanje legitimnosti poreza ne moe a da se ne postavi (Norbert Elias ispravno primeuje da se, na svom poetku, porezi predstavljaju kao neka vrsta reketa). Vremenom su tek porezi shvaeni kao neophodni danak potrebama onoga koji porez ubira i koji prevazilazi kralja, to e rei potrebama fiktivnog tela koje predstavlja drava. ak i danas, utaja poreza svedoi o tome da se legitimnost oporezivanja ne shvata uvek kao neto to se podrazumeva. Dobro je poznato da se u poetnoj fazi pruanje oruanog otpora plaanju poreza nije smatralo nepotovanjem kraljevskog ukaza ve moralno legitimnom odbranom prava porodice protiv poreskog sistema u sluajevima kada se ne moe priznati monarh

139

9 Morali biste da analizirate vremenski pomak od naslednog (ili feudalnog) prava na korienje fiskalnih izvora, pri emu je glavni deo ubranog poreza troen na poklone i privilegije, to je imalo za cilj da princu obezbedi priznanje potencijalnih rivala (i stoga, izmeu ostalog, priznanje legitimnosti fiskalnih poreza) do birokratskog korienja ovih izvora kroz javne trokove. Ovaj pomak predstavlja jedan od najfundamentalnijih aspekata transformacije dinastike drave u impersonalnu, birokratsku dravu.
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja

140

kao pravedan i istinski vladar.10 Od zakupa (ferme) ugovorenog na dobar i valjan nain sa kraljevskom blagajnom, do poslednjeg podzakupca (sous-fermier) u ijoj su nadlenosti lokalni porezi, itava hijerarhija zakupa i podzakupa podstie sumnju u otuenost poreza i uzurpaciju vlasti, koju uvek iznova podgreva itav lanac sitnih ubiraa poreza, koji su esto loe plaeni i za koje i njihove rtve i slubenici vii po rangu sumnjaju da su korumpirani.11 Priznavanje entiteta koji stoji iznad onih koji su zadueni za ubiranje poreza u praksi bilo da se radi o kraljevskoj vlasti ili dravi na ovaj nain zatienog od profane kritike, bez sumnje je nalo praktinog osnova u odvajanju kralja od nepravednih i korumpiranih slubenika koji su varali njega koliko i narod.12 Koncentracija oruanih snaga i finansijskih resursa koji su neophodni za njihovo odravanje ne ide bez koncentracije simbolikog kapitala priznavanja (ili legitimnosti). Bitno je da dravni slubenici u ijoj je nadlenosti da ubiraju poreze, a da pri tome ne stiu linu dobit, i naini upravljanja i vladanja koje oni primenjuju (knjigovodstvo, voenje dosijea, izjave neslaganja, proceduralni postupci, kontrola operacija, itd.) budu poznati i prepoznati kao takvi, da budu lako prepoznatljivi kao takve osobe, sa dignitetom vlasti. Tako sudski slubenici nose njene livreje, uivaju u autoritetu njenih simbola i sprovode njene zapovesti u

njeno ime. Takoe je vano da proseni poreski obveznik bude u poziciji da prepozna uniformu gardiste, oznake na straarnicama i da pravi razliku izmeu zakupodavaca, slubenika omraenih i prezrenih finansijera, od pripadnika kraljevske konjike policijske garde, od Prevote de l'Hotel ili Gardes du Corps, koje smatraju nedodirljivim jer na uniformama nose kraljevska obeleja.13 Svi autori se slau da je postepeni porast priznavanja legitimnosti zvaninog oporezivanja vezan za porast jednog vida nacionalizma. I, zaista, irokozasnovani sistem ubiranja poreza verovatno je doprineo ujedinjenju teritorije ili, da budemo precizniji, stvaranju, kako u stvarnosti tako i u predstavljanju, drave kao unitarne teritorije, kao stvarnosti ujedinjene podvrgavanjem istim obavezama, nametnutim potrebama odbrane. Takoe je verovatno da se ova nacionalna svest razvila prvo meu lanovima reprezentativnih institucija koje su se stvarale uporedo sa debatom o oporezivanju. Odista, znamo da su ovi predstavnici vlasti pokazivali veu sklonost da pristanu na oporezivanje kad god se inilo da ono ne potie iz prinevih linih interesa, ve da je u interesu zemlje (i, pre svega, u interesu teritorijalne odbrane). Drava se postepeno uspostavlja na prostoru koji jo uvek nije nacionalni prostor koji e kasnije postati, ali ve predstavlja sebe kao izvor suvereniteta, na primer, sa monopolom nad kovanjem novca i

10 Videti Duberg (1961) i Schmolders (1973). 11 Hilton (1987: 167-77, naroito 173-74). 12 Ovo odvajanje kralja ili drave od konkretnih predstavnika vlasti nailazi na najpotpuniji izraz u mitu o nevidljivom kralju (videti Berc 1991). 13 Berc (1991: 164).
Re no. 71/17, septembar 2003.

kao osnovu transcendentne simbolike vred- usmerene na kodifikaciju kao kognitivni oblik objedinjavanja koji podrazumeva centralizaciju i nosti.14 monopolizaciju u rukama slubenika i ljudi od pera. INFORMACIONI KAPITAL Kultura ima objedinjujuu ulogu: drava Koncentracija ekonomskog kapitala vezana za uspostavljanje objedinjenog oporezivanja pra- doprinosi objedinjavanju kulturnog trita ena je koncentracijom informacionog kapitala (pri ujednaavanjem svih kodova, jezikih i pravnih, emu kulturni kapital predstavlja jedan njegov i homogenizacijom svih vidova komunikacije, aspekt) koji je sam po sebi povezan sa objedinja- ukljuujui tu i birokratsku komunikaciju vanjem kulturnog trita. Tako je veoma rano (preko formulara, zvaninih obavetenja, itd.). javna vlast sprovela analizu stanja izvora priho- Pomou sistema kvalifikacije (naroito prema da (na primer, ve 1194. postojale su procena polu i starosnom dobu) uspostavljenim u zakooficira intendanture i popis koija charrois i nu, birokratskih procedura, obrazovnih struknaoruanih ljudi koje je osamdeset i tri grada i tura i drutvenih rituala (koji su naroito uokraljevske opatije trebalo da obezbede kada je ljivi u sluajevima Japana i Engleske), drava kralj sazvao svoju armiju ost; 1221. godine ja- oblikuje misaone strukture i namee zajednike vlja se zaetak budeta i knjienje rauna i tro- principe gledanja i podela, naine razmiljanja kova). Drava koncentrie, obrauje i redistri- koji za civilizovani um predstavljaju ono to su buira informacije i, pre svega, sprovodi teorijsko primitivni oblici klasifikacije opisani od strane objedinjavanje. Posmatrajui celinu, drutvo u ce- Mosa i Dirkema predstavljali za primitivni lini, drava preuzima odgovornost za sve radnje um. Ona time doprinosi stvaranju onoga to se usmerene na totalizaciju (posebno zahvaljujui obino oznaava kao nacionalni identitet (ili, popisima i statistikim podacima ili nacional- vie u duhu tradicionalnog jezika, nacionalni nom knjigovodstvu) i objektivizaciju, posredstvom karakter).15 kartografije (jedinstvenog predstavljanja proSvuda nameui i utuvljujui ljudima u stora iz vazduha) ili jo jednostavnije, posred- glavu (u okvirima svojih ovlaenja) domistvom pisanja kao instrumenta akumuliranog nantnu kulturu na ovaj nain konstituisanu znanja (na primer, arhiva), kao i za sve radnje kao legitimnu nacionalnu kulturu, kolski sistem,
14 Ideal feudalnih prineva, kao i francuskih kraljeva kasnije, bio je da samo dozvole korienje sopstvenog novca unutar teritorija kojima su vladali ovakav ideal je ostvaren tek u vreme vladavine Luja XIV. 15 Naroito posredstvom kole, uvoenjem opteg osnovnog obrazovanja tokom devetnaestog veka, vidljiva su nastojanja drave usmerena na objedinjavanje u oblasti kulture. (Ovo je fundamentalna komponenta u stvaranju nacionalne drave.) Stvaranje nacionalnog drutva ide ruku podruku sa optim pravom na obrazovanje: injenica da je svaki pojedinac jednak pred zakonom obavezuje dravu da od njega stvori graanina koji raspolae kulturnim sredstvima za aktivno ostvarivanje graanskih prava.
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja

141

142

posredstvom nastave istorije (i naroito istorije knjievnosti), utuvljuje ljudima u glavu osnove jedne istinski graanske religije i, jo tanije reeno, fundamentalne pretpostavke za stvaranje slike o sopstvenoj naciji. Derek Sejer i Filip Korigan pokazuju kako Englezi u velikoj meri uestvuju u meri koja prevazilazi okvire vladajue klase u irenju kulta o osobenoj kulturi koja ima dvostruki karakter, koja je istovremeno i buroaska i nacionalna, na primer, mitom o engleskom karakteru, pod kojim se misli na niz osobina koje se ne mogu definisati i koje se ne daju oponaati (nedostupne su onima koji nisu Englezi), razumnost, umerenost, pragmatizam, odbojnost prema ideologiji, otkaenost, i ekscentrinost.16 Ovo je veoma uoljivo u sluaju Engleske, koja je sa izuzetnom doslednou odrala jednu veoma staru tradiciju (kao to je sluaj sa sudskim ritualima ili kultom kraljevske porodice, na primer), ili u sluaju Japana, gde je izum nacionalne kulture direktno povezan sa izumom stvaranja drave. U sluaju Francuske, nacionalistiki aspekt kulture je skriven pod maskom univerzalnosti. Sklonost da se na pripajanje sopstvenoj kulturi gleda kao na sredstvo prihvatanja univerzalnosti je u osnovi brutalna integriua vizija republikanske tradicije (pothranjena zasnivanjem mita o optoj revoluciji) i veoma izopaenih formi univerzalistikog imperijalizma i internacionalnog nacionalizma.17

Kulturna i jezika unifikacija praena je nametanjem dominantnog jezika i kulture kao legitimnih i stavljanjem svih drugih jezika u podreen poloaj (koji su na ovaj nain degradirani u status patois ili lokalnih dijalekata). Podiui se na nivo univerzalnosti, odreena kultura ili jezik dovode do toga da se svi drugi svedu na nivo posebnosti. tavie, imajui u vidu da univerzalizacija zahteva koji su na ovaj nain institucionalizovani ne ide uporedo sa univerzalizacijom pristupa sredstvima koja su potrebna da bi se oni ispunili, ovo doprinosi tome da mali broj ljudi monopolizuje univerzalno, ime svi drugi ostaju prikraeni, tako da je njihova ljudskost na neki nain osakaena. SIMBOLIKI KAPITAL Sve ukazuje na koncentraciju simbolikog kapitala priznate vlasti koji se, iako ignorisan od strane svih dosadanjih teorija o genezi drave, pojavljuje kao uslov ili barem kao korelat svih drugih vidova koncentracije, ukoliko se oni uopte odre. Simboliki kapital je bilo koja svojina (bilo koji oblik kapitala, bez obzira na to da li je fiziki, ekonomski, kulturni ili drutveni) za koju drutveni inioci obdareni sposobnou njegovog prepoznavanja ocene da ima vrednost. (Na primer, pojam asti u mediteranskim drutvima je tipina forma simbolikog kapitala koji postoji samo kroz reputaciju, to jest kroz predstavu koju drugi imaju o njoj u smislu da dele sistem vrednosti na osnovu kojeg

16 Corrigan i Sayer (1985: 103). 17 Videti Bourdieu (1992: 149-155). Kultura je tako blisko povezana sa patriotskim simbolima da se bilo kakvo kritiko preispitivanje njenih funkcija i funkcionisanja obino smatra izdajom i svetogrem.
Re no. 71/17, septembar 2003.

donose sud o tome da li e odreene modele ponaanja smatrati asnim ili neasnim.)18 Preciznije govorei, simboliki kapital je oblik koji poprima bilo koja vrsta kapitala kad god se posmatra kroz prizmu otelotvorenja podela ili suprotnosti prisutnih u strukturi distribucije ove vrste kapitala. Iz ovog sledi da drava, koja raspolae sredstvima za nametanje i usaivanje trajnih principa vienja i podele prilagoenih njenoj sopstvenoj strukturi, predstavlja teren par excellence za koncentraciju i sprovoenje simbolike vlasti. Poseban sluaj pravnog kapitala Proces koncentracije pravnog kapitala, objektifikovane i kodifikovane forme simbolikog kapitala, sledi sopstvenu logiku, koja je udaljena od koncentracije vojnog kapitala i finansijskog kapitala. U dvanaestom i trinaestom veku, nekoliko pravnih sistema je uporedo postojalo u Evropi; s jedne strane postojali su sistemi sa crkvenom nadlenou, koju su predstavljali hrianski sudovi, a s druge sistemi sa svetovnom nadlenou, ukljuujui tu i pravna ovlaenja kralja, lordova, i nadlenost optina, korporacija i trgovine.19 Nadlenost lorda kao nosioca zakona sprovoena je samo nad njegovim vazalima i svim onima koji su iveli na njegovim posedima (to jest, vazalima plemikog porekla, dok su za slobodne ljude neplemikog porekla i kmetove vaila druga pravila). Na poetku, kralj je imao nadlenost samo u okviru kraljevskih poseda, i presuivao je samo u sporovima koji
18 Bourdieu (1965: 191-241). 19 Videti Esmein (1882). Videti takode Berman (1983). 20 Bloch (1967: 85).
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja

su se odnosili na njegove direktne vazale i na one koji su iveli na njegovim feudalnim posedima. Ali, kao to je primetio Mark Bloh, kraljevska sudska vlast uskoro se polako infiltrirala u itavo drutvo.20 Iako to nije bio rezultat namere, a jo manje nekog smiljenog plana, niti pak predmet tajnog dogovora meu onima koji su imali od toga koristi (ukljuujui tu kralja i pravnike), proces koncentracije uvek je pratio jedan isti razvojni put, koji je na kraju vodio do stvaranja sudskog aparata. Ovaj proces je zapoeo sa naelnicima vojne policije koji se pominju u testamentu Filipa Avgusta iz 1190. i sa kraljevim predstavnicima u okrugu, viim kraljevskim oficirima koji su odravali sveana sudska zasedanja i kontrolisali vojne policajce. Nastavljen je za vreme vladavine Luja Svetog uz stvaranje razliitih birokratskih tela, Conseil d'Etat (Dravno vee), Cours des Comptes (Revizioni sud), i sudsko vee (curias regis) koje je preuzelo naziv parlamenta. Zahvaljujui albenoj proceduri, parlament, savetodavno telo koje se iskljuivo sastojalo od pravnika, postao je jedan od glavnih instrumenata koncentrisanja sudske vlasti u rukama kralja. Kraljevsko pravosue je polako obuhvatilo veinu krivinih parnica koje su ranije potpadale pod nadlenost tribunala lordova ili crkve. Kraljevske parnice, u kojima su ugroena prava pripadnika kraljevske porodice (na primer, zloin uvrede velianstva, falsifikovanje novca, krivotvorenje peata), postepeno su bile rezervisane za kraljevske sudske zastupnike. ta-

143

144

vie, pravnici su razvili teoriju albe, na osnovu koje se sva ovlaenja kraljevstva prenose na kralja. Dok su feudalni sudovi imali suverenu nadlenost, sada je postala praksa da oteena strana moe bilo koju odluku sudije lorda proslediti kralju ako smatra da je ta odluka u suprotnosti sa obiajima u zemlji. Ova procedura, koja se naziva usrdna molba, polako je prerasla u albu. Samonaimenovane sudije su postepeno nestajale iz feudalnih sudova i zamenjivane su profesionalnim pravnicima, sudskim slubenicima, i alba je sledila lestvicu nadlenosti: alba se upuuje od lorda nieg po rangu do lorda vieg po rangu i od vojvode ili grofa do kralja (nije bilo mogue preskoiti neku instancu i, na primer, direktno se aliti kralju). Oslanjajui se na konkretni interes pravnika (tipian primer interesa za univerzalno) koji su, kao to emo videti, razvili svakovrsne teorije legitimnosti prema kojima kralj predstavlja zajednike interese i svima garantuje bezbednost i pravdu, pripadnici kraljevske loze ograniili su pravosnanost feudalnih ovlaenja (isto se desilo i sa crkvenim ovlaenjima, na primer, ogranieno je pravo crkve na davanje politikog azila). Proces koncentracije pravnog kapitala praen je procesom diferencijacije koji je vodio konstituisanju autonomne sudske oblasti.21 Sudstvo je postalo organizovano i funkcionisalo je po principu hijararhije: naelnici okruga su postajali obine sudije za obine parnice; sudski slubenici i upravitelji dvora postali su stalni slubenici suda; njima su sve vie pomagali namesnici koji su postali stalni sudski nameteni-

ci i koji su postepeno zamenili sudske slubenike, koji su na ovaj nain svedeni na obavljanje isto poasnih funkcija. U etrnaestom veku nailazimo na pojavu javnog ministarstva u ijoj su nadlenosti zvanini pravni postupci. Kralj ima sada dravne tuioce koji deluju u njegovo ime i polako postaju funkcioneri. Uredbom iz 1670. dovren je proces koncentracije koji je postepeno oslobaao lordove i crkvu njihovih ovlaenja u korist kraljevskih. Njom se potvruju sve vee nadlenosti pravnih strunjaka: pravo na sasluanje svedoka sa mesta zloina je postalo pravilo; potvreno je da kraljevske sudije imaju vii status u odnosu na lordove. Ovom uredbom se takoe navodi koje su kraljevske parnice i ponitavaju se crkvene i komunalne privilegije time to se propisuje da bi sudije koje reavaju albe trebalo uvek da budu kraljevske sudije. Ukratko, nadlenost koja je dodeljena nad odreenom teritorijom zamenjuje statutarnu prednost ili direktnu vlast nad ljudima. Kasnije, izgradnja pravno-birokratskih struktura koje konstituiu dravu nastavljena je uporedo sa formiranjem skupa pravnih znalaca i onoga to Sara Henli naziva porodino-dravni savez; ovaj sporazum postignut je izmeu drave i skupa pravnih znalaca koji se konstituisao kao takav sprovodei strogu kontrolu nad sopstvenom reprodukcijom. Porodinodravni savez je pruao izuzetan porodini model socio-ekonomske vlasti koji je uticao na dravni model politike vlasti koji je bio u procesu nastajanja u to vreme.22

21 Funkcionisanje ove oblasti je naznaeno u Bourdieu (1987a: 209-48). 22 Hanley (1989: 4-27).
Re no. 71/17, septembar 2003.

Od asti do cursus honorum Koncentracija pravnog kapitala je fundamentalni aspekt jednog ireg procesa koncentracije simbolikog kapitala u njegovim razliitim oblicima. Ovaj kapital je osnova konkretne vlasti koju ima onaj koji vlada dravom, a naroito jednog veoma misterioznog ovlaenja, naime njegovog ovlaenja da postavlja na vane poloaje. Tako, na primer, kralj nastoji da ima potpunu kontrolu nad dodelom poasti (honors) na koje gospoda mogu polagati pravo. On tei tome da proiri svoju mo nad velikim crkvenim prerogativima, vitekim redovima, podelom vojnih i sudskih slubi i kao poslednje, iako ne najmanje vano, nad dodelom plemikih titula. Na ovaj nain se postepeno konstituisala centralna vlast naimenovanja. Seamo se plemia iz Aragona, koje pominje V.G. Kirnan, koji su sebe nazivali ricoshombres de natura: plemii koji su to po prirodi ili na osnovu porekla, nasuprot plemiima kojima titule dodeljuje kralj. Ova razlika, koja je evidentno imala udela u borbama meu plemiima ili izmeu plemia i kraljevske vlasti, od najvee je vanosti. Na ovaj nain se suprotstavljaju dva naina dobijanja plemike titule: prvi, koji se naziva prirodnim, nije nita drugo do nasledstvo i javno priznanje (od strane drugih plemia kao i od strane onih koji nisu plemikog porekla, takozvanih obinih ljudi); drugi, nazvan zakonsko plemstvo, koji je rezultat kraljevskog dodeljivanja plemike titule. Dve vrste osvetavanja dugo postoje uporedo. Arlet uana jasno pokazuje da, uz koncentraciju mo23 Jouanna (1980). 24 Mousnier (1980: 94).
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja

i dodeljivanja plemikih titula u rukama kralja, statutarna poast, zasnovana na priznanju onih koji su u istoj poziciji i drugih, i koja je potvrena i odbranjena izazovom i umeem, polako se povlai pred titulama koje dodeljuje drava.23 Ovakve poasti, poput bilo kojih valuta bez zlatne podloge, imaju valutu i vrednost na svim tritima kontrolisanim od strane drave. Poto kralj koncentrie sve vie i vie simbolikog kapitala (Musnije je to nazivao fidelities, lojalnosti),24 njegova mo da podeli simboliki kapital u formi funkcija i poasti koje su smatrane nagradama se kontinuirano uveava. Simboliki kapital plemstva (ast, ugled), koji se do tada zasnivao na drutvenom ugledu koji je preutno dodeljivan na osnovu jednog vie ili manje svesnog drutvenog konsenzusa, sada nalazi svoju kvazibirokratsku statutarnu objektivizaciju (u formi naredbi i odluka koje belee ovaj novi konsenzus). Nagovetaj ovoga nalazimo u velikim istraivanjima plemstva koja su obavili Luj XIV i Kolber: dekret (arrt) od 22. marta 1666. propisuje stvaranje registra koji sadri imena, prezimena, prebivalita i grbove pravih plemia. Intendanti paljivo ispituju plemike titule, a genealozi kraljevskog reda i juges d'armes vode borbu oko definicije istinskog plemia. Uz plemiki karakter pravnike odore, koja duguje svoj poloaj kulturnoj prestonici, pribliavamo se logici dravnog naimenovanja i cursus honorum zasnovanom na obrazovnim kvalifikacijama. Ukratko, postoji pomak od difuznog simbolikog kapitala, koji se zasniva samo na kolek-

145

146

tivnom priznanju, do objektivizovanog simbolikog kapitala, kodifikovanog, delegiranog i garantovanog od strane drave, jednom reju, birokratizovanog. Nalazimo veoma preciznu ilustraciju ovog procesa u zakonima koji ograniavaju potronju, ija je namena bila da reguliu, na rigorozno hijerarhijski nain, distribuciju simbola (naroito u pogledu odee) izmeu plemia i obinih graana, a naroito izmeu razliitih plemikih titula.25 Tako drava regulie upotrebu materijala i zlatnih, srebrnih, i svilenih ukrasa. Postupajui ovako, ona brani plemie od uzurpacije obinih graana ali, istovremeno, iri i pojaava sopstvenu kontrolu nad hijerarhijom unutar plemstva. Opadanje moi autonomne distribucije velikih lordova sve vie daje kralju monopol nad dodeljivanjem plemikih titula i monopol nad naimenovanjem na funkcije posredstvom sve vee transformacije funkcija na koje se gledalo kao na nagrade u odgovorne poloaje koji zahtevaju strunost i uee u cursus honorum (obavezna lestvica napredovanja na javnim funkcijama prim prev.) koja nagovetava birokratsku lestvicu uspona u karijeri. Na taj nain, polako se uspostavlja ta uzviena misteriozna mo, mo naimenovanja i otputanja visokih dravnih slubenika. Drava se tako konstituie kao izvorite asti, funkcije i privilegije, da se podsetimo Blekstonovih rei, i ona dodeljuje titule. Ona daje titule viteza i baroneta, stvara nove viteke redove, dodeljuje cere-

monijalne privilegije poloaja, dodeljuje titule plemia i postavlja ljude na sve vane javne funkcije.26 Naimenovanje je, kad razmislimo o tome, veoma misteriozan in koji sledi logiku prilino slinu magijskoj, kao to je opisao Marsel Mos.27 Ba kao to vidovnjak mobilie kapital vere akumuliran funkcionisanjem magijskog univerzuma, predsednik republike koji potpisuje dekret o naimenovanju ili doktor koji potpisuje izvetaj (o bolesti, invalidnosti, itd.) mobiliu simboliki kapital akumuliran unutar i posredstvom itave mree odnosa priznavanja statusa od koje je sainjen svet birokratije. Ko potvruje validnost diplome? To je onaj koji pismeno ovlauje onoga koji potvruje validnost diplome. Ali ko onda ovo potvruje? Sledei ovakvu beskonanu regresiju, na njenom kraju moramo stati, i tu bismo mogli, sledei srednjovekovne teologe, izabrati da upotrebimo termin drava za poslednju (ili prvu) kariku u dugom nizu zvaninih akata kojima se daju ovlaenja.28 Drava je ta koja, kao banka simbolikog kapitala, garantuje za sve postupke vlasti postupke koji su istovremeno proizvoljni i pogreno sagledani kao takvi (Ostin ih je nazivao aktima legitimnog varanja).29 Predsednik zemlje je neko ko tvrdi da je predsednik, ali ko se razlikuje od ludaka koji tvrdi da je Napoleon na osnovu injenice da je priznat kao neko ko ima ovlaenje da to bude.

25 Fogel (1987: 227-35, narocito 232). 26 Maitland (1948: 429). 27 Mauss (1902). 28 Podseajui se Kafke, pokazao sam kako se socioloka i teoloka vizija dodiruju uprkos njihovoj suprotnosti na prvi pogled (videti Bourdieu 1984: 268-270). 29 Austin (1952).
Re no. 71/17, septembar 2003.

Naimenovanje ili diploma pripadaju kategoriji zvaninih akata ili diskursa, koji su na simboliki nain delotvorni samo zato to su ostvareni u situaciji gde ovlaena lica koriste svoja ovlaenja, zvaninici koji deluju po slubenoj dunosti (ex officio), kao oni koji imaju officium (publicum), to e rei funkcije ili pozicije koje odreuje drava. Zatvorska kazna koju odreuje sudija ili ocena koju daje profesor, procedure zvanine registracije, zvanini izvetaji ili zapisnici sa sastanaka, sva zvanina pravna dokumenta, kao to su krtenica, venani list, ili umrlica, itd., svi naini uruivanja zvaninih obavetenja uz obavezne formalnosti koje obavljaju oni koju su za njih nadleni (sudije, javni belenici, naelnici okruga, slubenici graanske drave, tat civil), pravovremeno registrovani u odreenim slubama, sve ove injenice zahtevaju logiku zvaninog naimenovanja za uspostavljanje drutveno-garantovanog identiteta (graanin, lice sa zakonitim boravitem, glasa, poreski obveznik, roditelj, vlasnik) kao i zakonite zajednice i grupacije (porodice, udruenja, sindikati, partije, itd.). Ovlaeno izjavljujui (presuujui) ta neko bie (stvar ili osoba) uistinu jeste prema njegovoj drutveno-legitimnoj definiciji, da je on ili ona ovlaen da to bude, ta ima pravo (i dunost) da bude, na koje drutveno bie moe polagati pravo, drava raspolae istinski stvaralakom, kvaziboanskom moi. Dovoljno je pomisliti na onu vrstu be-

smrtnosti koju ona moe dodeliti putem akata osvetavanja kao to su komemoracije ili akademska kanonizacija, da bismo videli kako, izokretanjem Hegelove uvene izreke, moemo rei da je sud drave strani sud.30 UMOVI DRAVE Da bi se u potpunosti pojmila mo drave u svoj svojoj konkretnosti, to jest, konkretna simbolika delotvornost kojom drava raspolae, moramo, kao to sam odavno izneo u jednom drugom lanku,31 integrisati u okviru jednog istog eksplikativnog modela intelektualne tradicije koje se obino smatraju neusaglasivim. Neophodno je, za poetak, prevazii suprotnost izmeu fizikalistikog vienja drutvenog sveta, koje drutvene odnose posmatra kao odnose fizike sile, i kibernetikog ili semiolokog vienja, koje ih predstavlja kao odnose simbolikih sila, kao znaenjske odnose ili komunikacijske odnose. Najbrutalniji odnosi sile gotovo uvek su istovremeno i simboliki odnosi. A potinjenost i poslunost su kognitivni inovi koji, kao takvi, ukljuuju kognitivne strukture, vidove i kategorije percepcije, principe vienja i podele. Socijalni inioci stvaraju drutveni svet posredstvom kognitivnih struktura koje se mogu primeniti na sve stvari ovoga sveta, a naroito na socijalne strukture (Kasirer je ove principe vienja i podele nazivao simbolikim formama, a Dirkem vidovima klasifikacije: po-

147

30 Proces izdavanja dokumenata, u smislu procedure kojom se neko stanje ili neki postupak ine javnim, tako da je svima poznat, uvek nosi sa sobom mogunost uzurpacije prava na korienje simbolike moi koja zapravo pripada dravi (i koja se, na primer, odraava kroz izdavanje venanih listova ili objavljivanjem zakona). Otuda, drava uvek nastoji da regulie sve vrste izdavanja, tampanja, pozorinih predstava, javnih izjava, karikature, itd. 31 On Symbolic Power, Bourdieu (1991).
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja

148

stoji toliko mnogo naina da se kae jedna ista stvar u manje ili vie odvojenim teorijskim tradicijama). Ove strukturiue strukture predstavljaju istorijski stvorene forme, te su stoga proizvoljne u sosirovskom smislu, konvencionalne, ex institutio, kako je rekao Lajbnic, to znai da moemo pratiti njihovu socijalnu genezu. Uoptavajui Dirkemovu hipotezu, prema kojoj vidovi klasifikacije koje primitivni primenjuju na svet predstavljaju otelotvorenje struktura njihovih grupa, moemo traiti osnovu ovih kognitivnih struktura u delovanju drave. I zaista, moemo izneti tezu da u diferenciranim drutvima drava ima sposobnost da namee i da utuvljuje ljudima u glavu na sveobuhvatan nain, u okviru odreene teritorije, nomos (od nemo: deliti, podeliti, predstavljati odvojene delove), zajedniki princip vienja i podele, identine ili sline kognitivne i vrednosne strukture. Drava bi u tom sluaju bila osnova logikog konformizma i moralnog konformizma (ovo su Dirkemovi izrazi),32 preutnog, prerefleksivnog dogovora oko smisla sveta koji sam lei u osnovi iskustva sveta kao zdravorazumskog sveta. (Ni fenomenolozi, koji su ovo iskustvo obelodanili, ni etnometodolozi, koji daju sebi u zadatak da ga opiu, nemaju naina da objasne ovo iskustvo jer ne postavljaju pitanje drutvene izgradnje principa izgradnje drutvene stvarnosti koju oni nastoje da tumae, niti postavljaju pitanje doprinosa drave uspostavljanju principa izgradnje koje socijalni inioci primenjuju na drutveni poredak).
32 Durkheim (1965). 33 Rites of Institution, Bourdieu (1991: 117-26).

U manje diferenciranim drutvima, zajedniki principi vienja i podele paradigma koju oliava suprotnost muki/enski usaeni su u umovima (ili telima) posredstvom celokupne prostorne i vremenske organizacije drutvenog ivota, a naroito posredstvom rituala institucije koji uspostavljaju konkretne razlike izmeu onih koji su se podvrgli ritualu i onih koji to nisu uinili.33 U naim drutvima, drava daje odluujui doprinos stvaranju i reprodukciji instrumenata izgradnje drutvene realnosti. Kao organizaciona struktura i regulator prakse, drava stalno deluje i utie na stvaranje trajnih stavova itavim nizom ogranienja i posredstvom telesne i misaone discipline koje podjednako namee svim drutvenim iniocima. tavie, drava namee i utuvljuje ljudima u glavu sve fundamentalne principe klasifikacije zasnovane na polu, starosnom dobu, vetini, itd. Takoe, ona je u osnovi simbolike efikasnosti svih rituala institucije, na primer, onih koji lee u osnovi porodice ili onih koja funkcioniu kroz rutinsko funkcionisanje kolskog sistema kao mesta osvetenja, gde se trajne i esto neopozive razlike uspostavljaju izmeu izabranih i onih koji su iskljueni, u maniru srednjovekovnih rituala dodeljivanja titule viteza. Stvaranje drave praeno je stvaranjem neke vrste zajednikog istorijskog transcendentnog, imanentnog svim njenim podanicima. Putem okvira koji namee praksi, drava uspostavlja i utuvljuje u glavu zajednike forme i kategorije percepcije i vrednovanja, drutvene okvire percepcije, razumevanja ili seanja,

Re no. 71/17, septembar 2003.

ukratko dravne oblike klasifikacije. Ona tako stvara uslove za neku vrstu direktnog uticaja na habituse, to je samo po sebi osnova konsenzusa o nizu zajednikih pokazatelja koji ine (nacionalni) zdrav razum. Tako, na primer, veliki ritmovi drutvenih kalendara (pomislite samo na kolski raspored ili raspored dravnih praznika koji utiu na velike sezonske migracije u mnogim savremenim drutvima) pruaju kako zajednike objektivne reference tako i kompatibilne subjektivne principe podele koji lee u osnovi unutranjeg doivljaja vremena i koji su u dovoljnoj meri usklaeni da bi inili drutveni ivot moguim.34 Ali da bi se u potpunosti razumelo neposredno potinjavanje koje dravno ureenje iziskuje, neophodno je raskrstiti sa intelektualizmom neokantovske tradicije da bi se priznalo da kognitivne strukture nisu oblici svesti ve sklonosti tela, i da poslunost sa kojom primamo naloge drave ne moe biti shvaena ni kao mehaniko potinjavanje nekoj spoljanjoj sili niti kao svesni pristanak na nekakav poredak ili naredbu. Drutveni svet je prepun zahteva za redom koji funkcioniu kao takvi samo za one koji su ve predodreeni za to da ih uvaavaju poto oni bude duboko skrivene telesne predispozicije, izvan kanala svesti i prorauna. Ovo verniko potinjavanje podreenih drutvenih grupa strukturama drutvenog poretka koji proizvodi njihove misaone strukture marksizam ne moe da pojmi, budui da ostaje zarobljen u okvire

intelektualistike tradicije filozofija svesti. On se poziva na pojam lane svesti da bi objasnio efekte simbolike dominacije, a pojam svesti je tu suvian. A govoriti o ideologijama znai locirati u sferu predstavljanja koja je podlona preobraaju putem intelektualnog preobraanja nazvanog buenje svesti ono to zapravo pripada nivou vere, to jest, nivou najdubljih telesnih predispozicija. Potinjavanje utvrenom poretku proistie iz dogovora izmeu kognitivnih struktura koje su u telo usaene posredstvom kako kolektivne istorije (filogeneze) tako i individualne istorije (ontogeneze) s jedne strane, i objektivnih struktura sveta na koje se primenjuju ove kognitivne strukture sa druge strane. Nalozi drave duguju svoju oiglednost, a time i svoju mo, injenici da je drava uspostavila same kognitivne strukture pomou kojih se drava percipira (idui tom logikom, trebalo bi preispitati uslove koji omoguavaju onaj najvii vid rtvovanja: pro patria mori). Postoji, meutim, jo jedan razlog zato treba da ostavimo za sobom neokantovsku tradiciju, ak i u njenom dirkemovskom vidu. Budui da se usredsreuje na opus operatum, simboliki strukturalizam u maniru Levi-Strosa (ili Fuko u Poretku stvari) neizbeno zanemaruje aktivnu dimenziju simbolikog stvaranja (kao, na primer, u sluaju mitologija), pitanje modus operandi, generativne gramatike (u smislu omskog). Njegova je prednost u tome to nastoji da razotkrije unutranju koherentnost simboli-

149

34 Drugi primer bi bila podela akademskog i naunog sveta na discipline, to je usadeno u svesti ljudi u obliku disciplinskih habitusa koji generiu iskrivljene odnose izmedu predstavnika razliitih disciplina, kao i ogranienja i sakacenja u predstavljanju i praksi u svakoj od njih.
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja

150

kih sistema kao sistema, to jest, jednu od glavnih osnova njihove delotvornosti to je jasno vidljivo u sluaju zakona, gde se svesno tei koherentnosti, ali i kod mita i religije. Simboliki poredak poiva na tome da se namee svim iniocima strukturiuih struktura koji deo svoje konsistentnosti i otpornosti duguju injenici da su (barem naizgled) koherentni i sistematini, i da su objektivno u saglasnosti sa objektivnim strukturama drutvenog sveta. Ovaj neposredni i preutni sporazum, u svakom pogledu suprotan jednom eksplicitno sklopljenom ugovoru, koji predstavlja temelj odnosa vernikog potinjavanja to nas vezuje sa ustaljenim poretkom svim sponama nesvesnog. Priznavanje legitimnosti nije, kako je Veber verovao, slobodan in iste savesti. Ono je ukorenjeno u neposrednom, prerefleksivnom sporazumu izmeu objektivnih struktura i otelotvorenih struktura, sada prenetih u domen nesvesnog (recimo, strukture koje organizuju vremenske ritmove nasuprot sasvim proizvoljnoj podeli kolske godine na semestre). Upravo taj prerefleksivni sporazum objanjava lakou, koja je prilino zapanjujua kad ovek malo razmisli o tome, sa kojom dominantna grupa namee svoju dominaciju: Nita nije toliko zapanjujue za one koji ljudske poslove posmatraju filozofskim okom kao lakoa sa kojom mnotvo pristaje da njime upravljaju malobrojni, i preutno potinjavanje kojim se ljudi odriu svojih oseanja i strasti u korist svojih voa. Kada se zapitamo kako se postie neto tako zapanjujue, nalazimo da, budui da je mo uvek na strani onih kojima se upravlja,
35 Hume (1758).

samo miljenje moe da odri upravljae. Vlada se, stoga, temelji iskljuivo na miljenju, i ova maksima vai kako za one najdespotskije i vojne vlade tako i za one najslobodnije i najpopularnije.35 Hjumovo uenje pokree fundamentalno pitanje svekolike politike filozofije, koje se, to je paradoksalno, zamagljuje postavljanjem problema koji se kao takav ne postavlja u obinom ivotu: problema legitimiteta. Uistinu, ono to je sutinski problematino jeste injenica da utvreni poredak nije problematian; pitanje legitimnosti drave i poretka koji ona uspostavlja ne postavlja se izuzev u kriznim situacijama. Drava ne mora nuno da izdaje nareenja ili da primenjuje fiziku prinudu kako bi stvorila jedan ureeni drutveni svet sve dok je u stanju da stvara otelotvorene kognitivne strukture koje su u skladu sa objektivnim strukturama i da na taj nain osigura verovanje o kome je govorio Hjum konkretno, verniko potinjavanje utvrenom poretku. Imajui ovo u vidu, ne treba zaboraviti da ova primordijalna politika vera, doxa, predstavlja pravoverje, pravo, ispravno, dominantno vienje koje se uglavnom namee kroz borbu sa suparnikim vienjima. To znai da prirodni stav o kome govore fenomenolozi, to jest, primarno iskustvo sveta zdravog razuma, predstavlja politiki stvoren odnos, kao to su i kategorije percepcije na kojima se taj odnos temelji. Ono to se nama danas ini oiglednim, neim to je izvan svesti i izbora, esto je bilo predmet borbe i uspostavljeno je tek kao rezultat upornih sukoba izmeu dominantnih i potinjenih

Re no. 71/17, septembar 2003.

grupa. Glavni efekat istorijske evolucije jeste to da se ukine istorija tako to e se lateralne mogunosti koje su eliminisane prebaciti u prolost, to jest, u nesvesno. Analiza geneze drave kao temelja principa vienja i podela koji funkcioniu u okviru njene teritorije omoguava nam da shvatimo u isti mah i verniko priklanjanje poretku koji je uspostavila drava i sutinski politike temelje takvog prividno prirodnog priklanjanja. Vera predstavlja odreeno gledite, gledite dominantnih, kada predstavlja i uspostavlja sebe kao univerzalno gledite gledite onih koji dominiraju tako to dominiraju dravom i koji su svoje gledite uspostavili kao univerzalno time to su uspostavili dravu. Da bismo u potpunosti objasnili sutinski simboliku dimenziju moi drave, moemo se osloniti na presudni doprinos Maksa Vebera (u njegovim radovima o religiji) teoriji simbolikih sistema tako to emo ponovo uvesti specijalizovane inioce i njihove posebne interese. Uistinu, ako ve deli sa Marksom interesovanje za funkciju a ne strukturu simbolikih sistema, Veber je ipak zasluan za to to je skrenuo panju na one koji stvaraju te proizvode (u sluaju koji njega zanima religijske inioce) i na njihove meusobne odnose (konflikt, konkurencija, itd.).36 Nasuprot marksistima, koji su prevideli postojanje specijalizovanih proizvodnih inilaca (uprkos poznatom Engelsovom tekstu u kome se kae da, ako elimo da razumemo pravo, moramo da se usredsredimo na udruenje

pravnika), Veber nas podsea da, ako elimo da razumemo religiju, nije dovoljno prouavati simbolike forme religijskog tipa, kao to su inili Kasirer ili Dirkem, niti ak imanentnu strukturu religijske poruke ili mitolokog korpusa, kao to ine strukturalisti. Veber se usredsreuje konkretno na one koji proizvode religijsku poruku, na posebne interese koji ih pokreu i na strategije koje oni koriste u svojoj borbi (na primer, ekskomunikaciju). Da bi se ovi simboliki sistemi pojmili istovremeno po svojim funkcijama, strukturi i genezi, dovoljno je, dakle, primeniti strukturalistiki nain razmiljanja (Veberu potpuno stran), ne samo na simbolike sisteme, ili jo bolje, na sferu zauzimanja pozicija ili stavova koji se usvajaju u odreenom domenu prakse (na primer, u domenu religijskih poruka), ve na sistem inilaca koji ih proizvode, odnosno, preciznije reeno, na pozicije koje oni zauzimaju (na ono to ja nazivam poljem religije) spram konkurencije.37 Isto vai i za dravu. Da bi se shvatile simbolike dimenzije delovanja drave, a naroito ono to bismo mogli nazvati efektom univerzalnosti, neophodno je shvatiti konkretno funkcionisanje birokratskog mikrokosmosa i na taj nain analizirati genezu i strukturu ovog univerzuma dravnih inilaca koji su sebe uspostavili kao dostojanstvenici uspostavljajui dravu,38 a naroito proizvodei performativni diskurs o dravi koji je, toboe govorei o tome ta je drava, stvorio dravu naznaivi ta ona treba da bude to jest, ta treba da bude pozicija proiz-

151

36 Za detaljniju raspravu videti Bourdieu (1987b). 37 Za detaljniju demonstraciju ove teze videti Bourdieu (1971). 38 Bourdieu (1989, narocito poglavlje V).
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja

152

voaa ovog diskursa u podeli rada u sferi dominacije. Naroito se valja usredsrediti na strukturu sfere prava i moraju se razotkriti kako generiki interesi vlasnika tog vida kulturnog kapitala, predisponiranog da funkcionie kao simboliki kapital, to jest, pravna nadlenost, tako i konkretni interesi koji im se nameu na osnovu njihovog poloaja u jo uvek nedovoljno autonomnoj sferi prava (to e rei, u odnosu prema kraljevskoj vlasti). A da bi se objasnili efekti univerzalnosti i racionalnosti na koje sam upravo ukazao, neophodno je razumeti zato su ti inioci imali interes da daju univerzalnu formu izraavanju sopstvenih interesa, da razrauju teoriju javne slube i javnog poretka, a time i da deluju u pravcu odvajanja dravnog razloga od dinastikog razloga, od kraljevske kue, ime su izumeli res publica, a kasnije i republiku kao instancu nadreenu u odnosu na inioce (ukljuujui tu i kralja), koji predstavljaju njene privremene inkarnacije. Mora se shvatiti kako su ih njihov konkretni kapital i posebni interesi naveli da stvore dravni diskurs koji je, pruajui opravdanje za njihove sopstvene pozicije, uspostavio i samu dravu ta fictio juris koja je postepeno prestala da bude puka fikcija pravnika i prerasla u autonomni poredak sposoban da u sve irim razmerama nametne potinjavanje svojim funkcijama i svome funkcionisanju, kao i priznavanje svojih principa. MONOPOLIZACIJA MONOPOLA I DRAVNO PLEMSTVO Izgradnja dravnog monopola nad fizikim i simbolikim nasiljem neodvojiva je od stvaranja sfere borbe za monopol nad privilegijama

koje uz monopol idu. Relativno ujednaavanje i univerzalizacija koji su vezani za pojavu drave imaju pandan u monopolizaciji univerzalnih resursa koje ona stvara i pribavlja od strane manjine (Veber, i Elias posle njega, ignorisali su proces uspostavljanja dravnog kapitala i proces monopolizacije tog kapitala od strane dravnog plemstva koje je doprinelo njegovom stvaranju, bolje rei, koje je stvorilo sebe kao takvo proizvodei taj kapital). Meutim, ovaj monopol nad univerzalnim moe se stei samo po cenu potinjavanja (makar samo prividnog) univerzalnom i univerzalnog priznavanja univerzalistikog predstavljanja dominacije kao legitimne i liene interesa. Oni koji poput Marksa preokreu zvaninu sliku koju birokratija voli da daje o sebi, i koji opisuju birokrate kao uzurpatore univerzalnog koji deluju kao privatni vlasnici javnih resursa, zanemaruju veoma stvarne efekte obaveznog pozivanja na vrednosti neutralnosti i odanosti javnom dobru liene interesa. Takve vrednosti nameu se sa sve veom silinom dravnim funkcionerima sa odvijanjem dugog istorijskog procesa simbolike konstrukcije kojim se izmilja i namee zvanino predstavljanje drave kao institucije univerzalnosti i sluenja optem interesu. Monopolizacija univerzalnog predstavlja rezultat delovanja univerzalizacije unutar same sfere birokratskog. Kao to e pokazati analiza funkcionisanja te udne institucije nazvane komisija, to jest, skupa pojedinaca kojima je poverena nekakva misija od opteg interesa i koji su pozvani da prevaziu sopstvene pojedinane interese kako bi stvorili univerzalne pretpostavke, zvaninici stalno moraju mnogo da rade, ako ne i da rtvuju svoje gledite u ime gleRe no. 71/17, septembar 2003.

dita drutva, barem zato da bi svoje stanovite uinili legitimnim, to jest, univerzalnim, naroito korienjem retorike zvaninog. Univerzalno je predmet opteg priznavanja, a rtvovanje sebinih (naroito ekonomskih) interesa se univerzalno priznaje kao legitimno. (U nastojanju da se izdigne iznad pojedinanog i sebinog gledita individue do gledita grupe, kolektivni sud ne moe a da ne percipira i da ne odobrava izraz priznavanja vrednosti grupe i same grupe kao izvora svih vrednosti, a time i prelazak od jeste na treba.) Ovo znai da svi socijalni univerzumi pokazuju sklonost da nude, u razliitoj meri, materijalne ili simbolike koristi univerzalizacije (iste one koristi kojima tee strategije koje insistiraju na tome da se igra po pravilima). Ovim se takoe implicira da su univerzumi koji, poput birokratske sfere, kategoriki zahtevaju potinjavanje univerzalnom naroito skloni sticanju takvih koristi. Od znaaja je injenica da je upravno pravo, koje, budui da je usmereno na uspostavljanje univerzuma odanosti optem interesu i da je njegov fundamentalni zakon obaveza neutralnosti, uvelo kao praktini princip vrednovanja sumnju u plemenitost: vlada nita ne daruje; svaki in birokratije koji donosi pojedinanu korist nekom privatnom licu sumnjiv je, ako ne i protivzakonit. Korist od univerzalizacije bez sumnje je jedan od istorijskih pokretaa razvoja univerzalnog. To je zato to univerzalno pogoduje stvaranju univerzuma u kojima su univerzalne vrednosti (razum, vrlina, itd.) barem na reima priznate i u kojima je na delu kruni proces uzajamnog podsticanja strategija univerzalizacije koje nastoje da steknu koristi (makar samo negativne) vezane za podvrgavanje univerzalnim pravilima i strukturama onih univerzuma koji su zvanino posveeni univerzalnom. Socioloko gledite ne moe da ignorie razmimoilaenje izmeu zvanine norme zadate u okviru upravnog prava i stvarnosti birokratske prakse, sa svim njenim naruavanjima obaveze odricanja od linih interesa, svim onim sluajevima korienja javnih slubi u privatne svrhe (od preusmeravanja javnih dobara i funkcija do podmiivanja i korupcije). Ne moe ignorisati ni one jo gore zloupotrebe zakona, niti tolerisanje od strane vlasti, izuzetke i nagodbe oko privilegija koje proistiu iz neadekvatne primene ili krenja zakona. Ipak, sociologija ne moe, uprkos svemu tome, ostati slepa spram efekata ove norme koja iziskuje da inioci rtvuju svoje privatne interese radi obaveza koje su sadrane u njihovim funkcijama (inilac treba u potpunosti da se posveti svojoj funkciji), kao ni spram uticaja koji interes ima na princip odricanja od linih interesa, niti spram svih onih oblika pobone hipokrizije koje moe podsticati sfera birokratije.

153

Izvornik: Piere Bourdieu, Rethinking the State: Genesis and Structure of the Bureaucratic Field, na engleski preveli Lo c J.D. Wacquant i Samar Farage, u: George Steinmetz (ur.), State/Culture. State-Formation after the Cultural Turn, Cornell University Press 1999, str. 53-75.
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja

LITERATURA
Austin, John. 1952. How to Do Things with Words. Oxford: Oxford University Press. Berc, Y. M. 1991. Le Roi cach. Paris: Fayard. Berman, H. J. 1983. Law and Revolution: The Formation of the Western Legal Tradition. Cambridge: Harvard University Press. Bernhard, Thomas. 1989. The Old Masters, translated by Ewald Osers. London: Quartet. Bloch, Marc. 1967. Seigneurie franaise et manoir anglais. Paris: A. Colin. Bonney, Richard. 1987. Guerre, fiscalit et activit d'Etat en France (15001600): Some Preliminary Remarks on Possibilities of Research. U Gense de l'Etat moderne: Prlvement et redistribution, priredili P. Genet i M. Le Men. Paris: Ed. Du CNRS. Bourdieu, Pierre. 1965. The Sentiment of Honour in Kabyle Society. U Honour and Shame: The Values of Mediterranean Society, edited by J.G. Peristiany. London: Weidenfeld and Nicholson. ___. 1971. Genesis and Structure of the Religious Field, translated in Comparative Social Research 13: 1-43. 154 ___. 1984. La dernire instance. U Le sicle de Kafka. Paris: Centre Georges Pompidou. ___. 1987a. The Force of Law: Towards a Sociology of the Juridical Field. Hastings Journal of Law 38: 209-48. ___. 1987b. Legitimation and Structured Interests in Weber's Sociology of Religion. U Max Weber, Rationality and Modernity, edited by Sam Whimster and Scott Lash. London: Allen and Unwin. ___. 1989. La noblesse d'Etat. Paris: Ed. Du Seuil. ___. 1991. Language and Symbolic Power. Cambridge: Polity. ___. 1992. Deux imperialismes de l'universal. In L'Amrique des franais, priredili C. Faur i T. Bishop. Paris: Bourin. Corrigan, P., and D. Sayer. 1985. The Great Arch: English State Formation as Cultural Revolution. Oxford: Basil Blackwell. Duberg, J. 1961. La psychologie sociale de l'impt. Paris: PUF. Durkheim, Emile. (1912) 1965. The Elementary Forms of the Religious Life. New York: Free Press. ___.1922. Le ons de sociologie. Paris: PUF. Elias, Norbert. 1978. The Civilizing Process. Oxford: Basil Blackwell.
Re no. 71/17, septembar 2003.

___. 1982. State Formation and Civilization. Oxford: Basil Blackwell. Esmein, A. 1882 1969. Historie de la procdure criminelle en France et spcialement de la procdure inquisitoire depuis le Xlle sicle jusqu' nos jours. Rpt. Frankfurt: Sauer and Auvermann. Fogel, Michel. 1987. Modle d'Etat et modle social de dpense: Les lois somptuaires en France de 1485 1560. U Gense de l'Etat moderne: Prlevment et redistribution, priredili P. Genet i M. Le Men. Paris: Ed. du CNRS. Hanley, S. 1989. Engendering the State: Family Formation and State Building in Early Modern France. French Historical Studies 16 (Spring): 4-27. Hilton, Rodney H. 1987. Resistance to Taxation and Other State Impositions in Medieval England. In Gense de l'Etat moderne: Prlvement et redistribution, priredili P. Genet i M. Le Men. Paris: Ed. du CNRS. Hume, David. 1758. On the First Principles of Government. U Essays and Treatises on Several Subjects. London: Printed for A. Millar, A. Kincaid, and A. Donaldson at Edinburgh. Jouanna, A. 1989. Le devoir de rvolte: La noblesse franaise et la gestation de l'Etat moderne, 1559-1561. Paris: Fayard. Maitland, F.W. 1948. The Constitutional History of England. Cambridge: Cambridge University Press. Mauss, M. 1902 1975. A General Theory of Magic. New York: Norton. Miller, William Ian. 1990. Bloodtaking and Peacemaking. Chicago: University of Chicago Press. Mousnier, R. 1980. Les institutions de la France sous la monarchie absolute. Paris: PUF. Schmolders, G. 1973. Psychologie des finances et de l'impt. Paris: PUF. Tilly, Charles. 1990. Coercion, Capital, and European States, AD 990-1990. Oxford: Basil Blackwell.

155

asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja