ČOVEK DANAS

ČOVEK DANAS
M1HA1LO MARKOVIĆ

1.

U ove đve jed n o stav n e reči sad ržan a su sva os­

novna p ita n ja k o ja su o d u v ek m u čila filo z o fs k e du­
hove.
Šta je čovek, k a k v a je n jeg ov a p rirod a, n jeg ov e
protivrečn osti, n jeg ov e m og u ćn osti i n jeg ov e granice,
njegov uspon i p ad , veličin a i tragika, id eali i p rom a ­
šaji?
Šta je danas, u k a k v o m vrem en u m i živim o, u
k a k v o m svetu? š t a na osn ovu d an a šn jice m o ž em o stv o­
riti sutra i razu m eti u o n o m što se d esilo ju če, šta
u s ad a šn jo sti m o ž em o p rom en iti na osn ovu vizije bu­
du ćn osti i znanja o p rošlosti.
Ovo su em in en tn a filo z o fs k a pitan ja. I d o k le god
na o v o j m a lo j p la n eti bu d e trep erio taj jedin stven i,
n eu porediv i p la m ič a k sam o sv esti k o ji se zove lju d sk i
um, m a k a r d o šlo v rem e k a d ć e č o v ek s v o je d an ašn je
snove i n ade p retv o riti u javu v eć na ov om svetu, k ad
ć e n estati k la se i id eolog ije, k a d ć e ro b o ti vršiti naučne
analize i k on stru isati lo g ičk e sistem e — č a k i u takv o
v rem e, k a d ć e v elik i d eo d an ašn je filo z o fije p o stati iz­
lišan iz razloga s o c io lo šk ih , p s ih o lo š k ih i naučnih, os-
taće trajn a p o tr e b a č o v ek a da k ritič k i isp itu je sv oj
p o lo ž a j u svetu, d a p r o je k tu je c iljev e ka k o jim a ć e se
d a lje kretati.
10 MIHAILO MARKOVIĆ

2.

V eć čitav jed an vek čuju se u g rađ an skoj filo z ofiji

sve učestan iji i sve zabrinutiji glasovi o sudbini savre-
m enog čov eka. Krizu kapitalizm a d oiiv eli su mnogi kao
krizu č o v ek a uopšte, k ao sum rak civilizacije, kao apo-
kalip tičk i k ra j lju d sk e istorije. Sporu, mučnu, ispre­
kidanu ali nezadrživu d em okratizaciju savrem enog dru­
štva m nogi m islioci s očaja n jem doživljavaju kao pro­
dor gom ile, kao varvarsku invaziju m ase k o ja će uneti
opšti nered, degradirati ličnost, ugroziti um etnost i
kulturu i srušiti sve istinske lju d sk e vrednosti. H egel
je bio posled n ji veliki građanski m islilac k o ji je u
državi, pravu, m oralu i drugim ustanovam a p o stojećeg
društva m ogao gledati op šte racionalne form e kojim a
po jed in a c treb a da se potčini. V eć K irkeg ard će izraziti
oštri, ogorčen i revolt protiv svakog univerzalizma, ko­
lektivizm a i racionalizm a: jed in k a uvek im a više vred­
nosti nego k olek tiv i nem a te društvene norm e koju
ona, m akar i »u strahu i drhtaju«, ne bi im ala pravo
da prekrši, a k o se radi o istin skoj i d u bo k o j, pre svega
religioznoj, p o treb i njenog bića. U našem veku p ro­
gresivne org anizacije i institucionalizacije svih o b lik a
društvenog života ov aj tipično m alograđanski indivi­
dualizam p o staja će sve dom inantnija nota u zapadno­
ev ro p sk o j filo z o fsk o j misli.
N eko lik o d ecen ija p osle K irkeg ard a Niče još ra­
dikaln ije izražava osnovnu duhovnu strukturu jed in ke,
okružene jednim dezintegrisanim društvom , suočene s
potpunim ništavilom u prkos sveg m aterijaln og prosp e­
riteta: »Bog je mrtav«. Mrtvi su i svi nekadašn ji revo­
lucionarni ideali. Na n jihovo m esto stupa moć, kao
jedina vrednost k o ja d a je sm isao lju d skom životu.
Volju za m oći mi, doduše, nalazim o već na sam om
p očetku građan ske ep oh e ali s jednom bitnom razlikom .
Čovek k o ji je stvarao m odernu civilizaciju verovao je
u progres i težio je da potčini seb i prirodu, da ovlada
znanjem i tehnikom da bi ostvario m aksim um sreće
za što veći b r o j ljudi. G rađanski čovek dvadesetog vcka
je p o stao imućan, ali srećan nije p ostao ni on sani ni
drugi. M oć je izgubila svaku dublju svrhu; ogoljena,
ispražnjena od svakog hum anog sadržaja, ona je po­
 COVEK DANAS 11

stala cilj p o sebi. G en era cije k o je danas jo š žive im ale

su p rilik e da budu n ep o sred n i sv ed o ci stravične, ne­
slućen e eru p cije m asov n og d iv ljaštv a d o k o jeg je d o­
vela id eolog ija m oći u jed n o m svom d rastičn om obliku .
D oduše g rađ a n sk o društvo je stv orilo im pozantnu
nauku, on o je izgradilo kolosaln u teh n iku — d a kle
m oć k o ja se m ože u p o treb iti i za n ajh u m an ije svrhe.
Ali n au ka i teh n ik a sam e, su o čen e s d u b o k im filo z o f­
s kim nihilizm om nisu u stanju da uliju nadu, da p rid aju
d u blji sm isao životu sav rem en og g rađ an skog čo v ek a .
Oba n aju ticajn ija p rav ca d an ašn je g rađ a n sk e filo ­
z o fije i pozitivizam i filo z o fija eg zisten cije — svoje-
vršan su o b lik nihilizm a.
K ad su jed n o g o d n ajista k n u tijih sav rem en ih pozi-
tivista pozvati da na X I I I M eđu narodnom filo z o fsk o m
kon gresu u M eksiku o d rži refe ra t o p ro b lem u : šta je
suština č o v ek a — o d g ov o rio je org an izatorim a sasvim
k r a tk o : »T h ere is not such a thing« (» T ako n ešto ne
p o stoji« ). F ilo z o fija se m ože baviti o b ja šn ja v a n jem k a ­
tegorija, ona m ože p rou čav ati k a k o se u p o treb lja v aju
reči. Ali ona ne m ože učiniti ništa da čo v ek shvati s eb e
i sv o je vrem e, da o sm isli sv o je n ap ore i s v oja traganja.
S v ako v red n ov an je, sv ak o p r o je k to v a n je ciljev a m ože
biti, strog o uzev, sam o sku p besm islica. N ije to d a kle
nihilizam sam o u tom sm islu što bi se p o ric a lo da
p o s to je takvi id eali za k o je se v red i angažovati. V iše
od toga: besm islen o je i g ov oriti o id ealim a. There is
not such a thing.
S kep ticizm u filo z o fije je z ik a su p ro tsta v lja se pa-
sivizam i d ešp era terstv o filo z o fije eg zisten cije. »Sada
je noć sveta« citira H a jd eg er p esn ik a H elderlin a. B og
se po v u k ao je r je sunce zašlo. M isliocu o sta je jed in o
da razum e on o što je u isti m ah n ajbliže čo v ek u i n aj­
d a lje o d n jeg a: sv o je sop stv en o b ić e i s am o bivstvovanje.
Onda će shvatiti da je dan ašn ji čo v ek , teh n o lo šk i č o v ek ,
naučio da g o sp o d a ri o b je k tim a ali je zab orav io bivstvo­
vanje. Ono je p a lo u z aborav jo š k o d starih G rka.
T reba se vratiti izvoru i p o č eti istoriju iznova ali ne
delov an jem , o sv a ja n jem , p otčin ja v a n jem , već pušta­
njem onog što jeste da bude, da se samo otkrije. Ova
filo z o fija je d a k le k ritik a g rađ an skog sveta, ali d ešp era-
tersk a i kon zervativna k ritika. H a jd eg erov o bivstvova-
12 MIHAILO MARKOVIĆ

nje je, kao i Lao-ceov tao, u isti m ah nebivstvovanje.

R adi se dakle, o filo z o fiji k o ja sam o stvara iluziju da
n ešto pruža, da n ekud vodi, k o ja je, p rem a tom e, svo­
jevrstan nihilizam.

3.

M arksova filo z o fija je jed in a stvarna alternativa

nihilizmu, jed in a savrem ena filo z o fija k o ja je op tim i­
stičk i prišla krizi d anašn jeg čo v ek a i uspela ne sam o
da je o bja sn i već i da ocrta p ra k tič k i put izlaska iz
nje. To je bilo m oguće zahvalju jući čitavom spletu
uslova k o ji su om ogućili fo rm ira n je M arksove misli
u svom njenom bogatstvu i m nogostrukosti.
V eć u s v o jo j n ajran ijo j m ladosti M arks je bio re­
volucionarni dem okrat, hum anist. U njeg ov oj m isli do­
šla je do izražaja celoku p n a h um anistička tradicija —
A ntike, R en esan se, Prosvećenosti. I drugi m islioci X IX
i XX v eka poku šavali su da daju odgovore na savrem ena
pitanja sled eći id eale naprednog građanstva, ali više
im n iko ni im ena ne zna.
V rlo rano M arks je im ao sreću da se upozna s
jedinim m etod om teo rijsk og m išljen ja k o ji om ogućava
da se svaka p ojava, sistem , civilizacija shvati kao mo-
m enat celovitog istorijskog procesa, k o ji insistira na
kritici negativnog ali i na pozitivnom , stvaralačkom pre-
vazilaženju svega p ostojećeg . Ali i drugi su poznavali
taj m etod. Sve do čega su d osp eli bilo je prevazilaženje
p ojed in ih o b lik a stvarnosti — u mislima.
Od odlučuju ćeg značaja za sam u m ogućnost o bra ­
zovanja jed n e op tim ističke vizije budućnosti bila je
sigurno činjenica da je vrlo rano M arks p o čeo gledati
na savrem enu situaciju i tražiti n jeno rešen je iz p ers­
pektive jed in e revolucionarne k lase datog istorijskog
m om enta — p roletarijata. Ne radi se d akle o a p ok a ­
lipsi istorije, o izgubljenosti čo v ek a kao takvog, pa
ča k ni o sum raku čitave civilizacije jednog g eog rafskog
podru čja — Zapada. R eč je o agoniji jedn og određen og
društvenog o b lik a i njegovih institucija — privatne svo­
jine, kapitala, eksp lo atacije, klasne podele. R eč je o
dezin tegraciji i padu društva čija je vladajuća klasa i
 ČOVEK DANAS 13

sam a izgubila veru u sv o je n ek a d a šn je vredn osti, dru­

štva k o je je o sta lo bez budu ćnosti, za k o je je v rem e
isto rije stalo. N jeg ov e k a z a ljk e ć e p on ov o p o kren u ti
k la sa k o ja »n em a šta da izgubi sem sv ojih o k o v a «, ali
k o ja rev o lu cijo m n em a šta ni da d o b ije što ne b i d o ­
b ilo c elo društvo. D akle o slo b a đ a ju ć i s eb e, p ro leta rija t
ć e o slo b o d iti čov ečan stv o.
Ovo je m om en at o g rom n og značaja. U viđanje ove
istine ć e om og u ćiti M arksu d a p o stan e p rak tiča n o sta ­
ju ći hum anist, da b u d e realan zadržavaju ći sv o j id eal
bu du ćeg č o v ek a , d a p o stan e eko n o m ist, s ocio lo g i p o ­
litičar o sta ju ć i filo z of, da se angažu je na stran i jed n e
p o se b n e k la se o sta ju ć i naučno o bjektiv an .
Mnogi M arksovi sled b e n ic i n ažalost nisu u sp eli da
se od rže na ov om nivou. Is to rija je u p r o tek lim deceni-
ja m a dala b e z b r o j p r im er a klasn og s u b jekth n z m a i
sektaštv a, a isto ta k o i d em a g o šk o g p oziv an ja na in ter­
nacionalizam i o p štelju d sk u solid arn o st tam o gd e se
radilo o u skim in teresim a b ir o k r a ts k ih v rhova p o je d i­
nih rad n ičkih p artija.
Ali č a k i oni m a rk sisti k o ji su se brižljiv o trudili
d a ne svedu klasu na p a rtiju i državu, a č o v ek a na b ić e
k la se, o b ič n o su z ab ora v lja li na o n o što je n a jrea ln ije
i n a jk o n k re tn ije, naim e, d a je č o v ek p r e no što bi bio
p rip ad n ik k la se ili c elog čov ečan stv a — u p rv om redu
p o jed in a c, ličnost. S artr u K ritici dijalektičkog uma
n avodi k a k o je u je d n o j s o c ija lis tič k o j z em lji 1949.
godin e v ideo p la k a te na k o jim a p iš e: »T u berku loza k o č i
proizvodnju«. T a j p o d a ta k on uzim a k a o p rim er »do
k o je m ere je č o v ek elim in isan iz a n tro p olo g ije k o ja
h o ć e čisto znanje.«1) S artrov k o m en ta r je uglavnom
p rom a šen *) ali je sam p o d a ta k d o b r o u očen i pruža
p o v o d za razm išljan je.
S avrem en i m a rk siz am sve d o d an as n ije d o v oljn o
k oristio m og u ćn osti d a p riv u če sve p rog resiv n e snage

1) Sartre, Critique de la raison dialectique, Paris 1960,

p. 109.
2) Nema svrhe govoriti o eventualno lošoj orijenta­
ciji antropologije u situaciji u kojoj ne samo što teorija
o čoveku takoreći nije postojala, nego je i u praksi čovek
bio obezličen i ignorisan.
14 MIHAILO MARKOVIĆ

današn jeg sveta je r je baš na hum anističkom planu

— tam o gde je M arks kao filo z of najviše učinio —
otkriv ao ćelom svetu svoju ogrom nu prazninu.
M arks je d ov oljn o jasn o naznačio sve elem ente
jedn og celovitog shvatan ja o čoveku. N jegova antro­
pologija obuhvata sve osnovne nivoe op štosti: i p o jed i­
načno — čo v ek a k ao individuu, i p o sebn o — njegovu
klasnu pripadn ost, i op šte — njegovo g en eričko biće.
Sem toga, istinski, neotuđeni čo v ek je celina razno­
vrsnih p o treb a i vrsta delatnosti, a ne biće dezintegrira­
no na p o sebn e m odu se svog bivstvovanja ili na p osebn e
fu n kcije — proizvodnju, p olitičku delatnost, »lični ži­
vot«, bio lo šk e fu n kcije, teo rijsk i rad, itd. Najzad, Mar-
ksa ne interesu je sam o šta se zbiva sa čov ekom u da­
lom trenutku i u n ajn ep o sred n ijo j budućnosti, on je
d o b ro o seć a o da to zbivanje m ože u pun oj m eri da
osm isli tek jed n a p rod orn a istorijska vizija k oja ide
d ovoljn o d u b o k o i u vrem e k o je je bilo i u ono k o je
tek treba da dođe.
Ova filo z ofija jo š ni iz d a lek a nije realizovana u
praksi. U izvesnom sm islu reči ona nije jo š realizovana
ni u teoriji; današn ja m arksistička filo z ofija jo š uvek
nije za današn je vrem e na onom teo rijsk om nivou na
k om e je M arksov hum anizam bio za sv oje vrem e. Ona
u većini svojih dela jo š nije p restala da bude id eološk i
ograničena, m etafizički spekulativna, (u p rkos sveg p o­
zivanja na nauku), n ed ijalektička, dogm atska. Ona još
nije postala svestrana k ritika današnjeg vrem ena ana­
logno k ritič k o j fu n kciji koju je M arksova filozofija
vršila u svom vrem enu (i jo š je p osred n o vrši danas).
Pa ipak, p ošto je preživela epohu strahovite stag­
nacije i degradiran ja u ep osi staljinizm a, m arksistička
filo z ofija m ože sigurno računati sa svojini snažnim us­
ponom , naročito tam o gde je društvena klim a slobod n i­
ja i kreativnija i gde su brže pristigli novi kadrovi,
n eopterećen i starim dijam atskin i šablonim a. N joj p red ­
sto ji ne santo da p o prvi put stavi na dnevni red mnoge
p roblem e čo v ek a k o ji su dosad bili zanem areni, a k oji
jasn o proističu iz M arksovih reflek sija, već i da se
suoči s mnogim novim pojavam a k o je M arks nije m o­
gao ni naslutiti. Je r :
 COVEK DANAS 15

Č ovek a to m sk e ere, k o s m ič k ih rak eta , a p stra k tn e

um etn osti, sv eta p o đ eljen o g na d žin ov ske b lo k o v e ; su o­
čen sa staln om o p asn o šću trenutnog un išten ja lju d sk o g
roda, čo v ek k o ji je p reživ eo dva sv etsk a rata i s o c ija ­
lističk e rev olu cije na p olov in i z em ljin e kugle, k o ji p ri­
su stvuje prvim letov im a u svem ir, k o ji na televiziji
p rati d o g ađ a je s drugog kon tin en ta, k o ji je d o iiv e o da
se s elja c i i n a jz a osta lija a fr ič k a p lem en a b o re za s o c ija ­
lizam, a da radn ici u n a jraz v ijen ijo j zem lji sv eta budu
p rotiv njega, taj č o v ek ne m ože biti isti k a o č o v ek prvih
parn ih m ašina, p lin sk ih sijalica, p o šta n sk ih k ola, Ver-
dijev ih o p er a i četrn aesto ča sov n og radn og dana, k o ji
je im ao razloga da veru je u du g otrajan m ir i p rog res,
a k o je b io buržuj, i u blisk u rad n ičku rev olu ciju a k o
je b io p roleter.
K ak a v je d a k le d an ašn ji č o v e k ? K akv u novu svet-
lost na p rirod u č o v ek a b a c a svo ov o m n oštv o d o g ađ a ja
p o sled n jih d ecen ija, svo ov o užurbano i u brzan o stva­
ralaštvo s je d n e strane, ali i ov o sve tem eljn ije rušila-
štvo s druge strane?

4.

Čudno je d a jo š im a to lik o filo z o fa k o ji su u stanju

da se z ad o v o lje jed n ostav n om , jed n o stra n o pozitivnom
ili negativnom k a r a k ter iz a c ijo m čo v ek a . Ja s p e r s je ne­
davno izjavio — bez ik a kv ih og ra n ičen ja — da ne ve­
ru je u č o v ek a i da b i s K an tom rad o r e k a o : »On je
način jen o d ta k o kriv og d rv eta da se iz toga ništa što bi
bilo pravo ne d a izvući.« S druge stran e tek sto v i v ećine
m arksista, k a d se u op šte izjašn jav aju o o v o j tem i,
na prvi p o g led o d išu n ek im u siljen im rom a n tičkim pa-
to som : »č o v e k je b iće slob od n o, kreativn o, društven o
ild.« K ad se p ostav i p ita n je: o tk u d to lik o zla u svetu,
o tk u d to lik o razaranja, u bijan ja, p o ro b lja v a n ja , svesnog
po tčin ja v a n ja v ođ am a, to lik i ratovi je d in k e p rotiv ce-
log društva, d o b ija se o d g ov o r: to je fa k tic ite t ali ne i
suština čo v ek a . Ali on d a se m o ra m o zap itati: k a k o se u
fa k ticitetu n ešto m ože ta k o m asov n o i kon stan tn o p o ­
javljivati a k o n em a n ik a k v og k oren a u suštini? I on d a
dolazim o d o z a k lju č k a d a se p o d »suštinom« č esto
pod razu m ev a ono što bi on trebalo da bude a ne ono
16 MIHAILO MARKOVIĆ

što realno jeste. S ovakvim vrednosnim p o jm o m čov eka

tešk o je ne složiti se, ali se p ostav lja p itan je iz čega
se on izvodi. Odgovor je gotovo neizbežan: svaka vred-
nost, pa i ideal čov eka, ili će m orati biti proglašena
čistim apriornim »treba« ili će biti zasnovana na analizi
realnih m ogućnosti. R ealno m oguće je sve ono što ne
protivreči zakonitim ten d en cijam a zbivanja. N eke m o­
gućnosti se češć e realizuju nego n ek e druge. Moguć­
nosti k o je se n ajčešće realizuju p red stav ljaju realnu
osnovu za kon stitu isan je ontološkofg p o jm a čoveka.
Drugim rečim a, stru ktu ra m ogućnosti lju d skog pona­
šan ja k o je se n a jčešće ostvaruju čini suštinu čov eka
u o n to lo šk o m sm islu. To je ono što čo v ek jeste. Ali
čo v ek jeste b iće protivurečno. U njegovom ponašanju
mi nalazim o protiv rečn e tendencije. Za filo z ofa su na­
ročito značajne an tin om ije: kreativnosti i destruktiv­
nosti, slo b o d e i n eslobod e, društvenosti i individualizma,
racionalnosti i iracionalizm a, n ajn ep osred n ije čulnosti
i n ajn ep osred n ije a p straktn e reflek sije.

5.

Č ovek je biće p rakse. S v ojom svrsishodnom delat-

nošću on m en ja svet. Ali pri tom on ne sam o stvara
nego i razara. A ko je T o jn bijev a p eriod izacija korektn a,
č o v ek je d osad stvorio d v ad eset civilizacija. Sve sem
jed n e — p o sled n je — uništio je ratovim a i masovnim
ustancim a. š t o se p o sled n je tiče, stvorena su sredstva
za takvo tem eljn o uništavanje, p o sle kog a m ožda više
ne bi bilo nikakvog ni stvaranja ni uništavanja. Ali ne
sam o što je razaranje jed n a faza lju d ske delatnosti
k oju čo v ek d osad nikad nije u speo da elim iniše. Ona
je i m om enat sam og stvaranja. R ealizovati nešto novo
— znači ukinuti ono što je negativno u p reth od n o p o­
s to jećem . Onda k ad više ne bi bilo nikakvog p red m eta
za u kidan je i kad bi se čo v ek o d rek a o delatnosti uki­
danja, ne bi više bilo ni m ogućnosti da čov ek afirm ira
n eko sv oje čulo, neku svoju p otrebu — i na taj način
stvori novi pred m et, č o v e k je d akle, u isti m ah fa k tič k i
i kreativno i d estruktivn o biće.
M eđutim, m i se ne p ostav ljam o pasivno prem a
stvarnosti, p a ni p rem a stvarnosti lju d skog bića. U
 COVEK DANAS 17

o n o j m eri u k o j o j ć em o težiti d a o n em og u ćim o čistu

destru ktiv n ost k o ja je sam a s eb i cilj, k o ja n ije m om en at
jed n o g stv a ra la čko g p r o c e s a , in sistiračem o na tom e da
je čo v ek b ić e k reativ n e p ra k se. T v rd eći to, d o p rin ećem o
da fo rm ira n je takv ih lju d i stvarn o p o stan e naš c ilj i
da o d m og u ćn osti p o stan e stvarnost.

6.

Č ovek je b iće slo b o d n o , m a k a r i og ran ičen o s lo b o d ­

no. D vadeseti v ek je d o p rin eo stv aran ju p red u slo v a ove
relativn e s lo b o d e u v e ć o j m eri nego i je d a n p reth od n i.
Z ahvalju ju ći teh n ici č o v ek naglo p o v eća v a sv oju k on ­
trolu nad p riro d n im silam a i na putu je d a se p otp u n o
o s lo b o d i gladi, m nogih b o lesti, o sk u d ic e i p rirod n ih
k atastro fa. S tep en stv arn ih p o litič k ih s lo b o d a je naglo
p o ra sta o, p a ra leln o s m asovn im p ro d ira n jem p ism e­
n osti i elem en tarn e ku ltu re, n a ročito u vezi s razv ojem
džin ovskih sred stav a za kom u n ik a ciju . P osle Drugog
sv etsk og rata sru šio s e sv etsk i sistem k olon ijalizm a;
m nogi a z ijsk i i a fr ič k i n a rod i p ostig li su nacionalnu
slo b o d u i p o stali a ktiv n i čin io ci m eđ u n arod n e p o litik e.
N aš v ek je v id eo i m asovnu em an cip aciju žena i o m la ­
dine o d p a trija rh a ln ih stega. R ad n ička k la sa je p o stala
m oćn a snaga č a k i u z em ljam a k o je su o stale k ap ita ­
lističke.
Ali isti o v aj v ek je d oživ eo i naglo s la b ljen je in teresa
za n ek e o b lik e s lo b o d e k o jim a je ran ije p ridavan p ri­
m aran značaj. M noge n a cije k o je su te k u ov om v eku
ušle — ili se v ratile — u isto riju našle su se p red
altern ativ om : p o litič k a d e m o k r a tija g rađ a n sk og tipa
u uslovim a p riv atn o-sop stv en ičke p riv red e ili n ek a od
varijan ata s o c ija lis tič k o g p u ta s n acion alizacijom s re d ­
stava za p roizvodn ju , p lan iran jem , ja č a n jem države,
in sistiran jem na d iscip lin i i lo ja ln o sti o p štem cilju , i
neizbežnim p o tisk iv a n jem lične slo b o d e . P ok a za lo se
da su n ajšire m a se d a le k o više zain teresov an e za m a­
terijaln a d o b ra nego za p o litič k e i druge slo b o d e . S lo­
b o d a k o ja ne p o v la či s o b o m druge v red n osti, k o je
d o n o si s o b o m sa m o n a p o r o d lu čiv an ja i n ep rijatan
p ritisak od g ov orn osti, ne izgleda d a je za širojte m a se
lju di o n o lik o p riv lačn a k o lik o to v ole da 'Zamišljaju
2 ; .
18 MIHAILO MARKOVIĆ

teoretičari liberalizm a. M eđutim, takva situacija nosi

u seb i stalnu opasn ost uspostavljanja p o litičk e i e k o ­
n om ske tiranije. I zaista, dvadeseti v ek je dao grupicu
»vođa« svojih naroda k o ji sp ad aju u najveće tirane
u lju d sk o j istoriji. F ilozof se m ora zam isliti nad či­
njenicom da su m ase u ovim zem ljam a uglavnom m irno
p osm atrale istrebljiv an je stotina h iljad a svojih suna-
rodn ika i da nigde nije z ab eleien n ikakav odlučniji
im puls m asa da se ovakav teror na n eki način spreči.
D akle, apstrah u ju ći p esn ike i filozofe, čov ek je zasad
uglavnom jo š biće k o je sam o n eke o b lik e slob od e i
sam o p od izvesnim uslovim a v isoko ceni.
Ali i k ad n ajslo bod n ije d elu je čo v ek je u m nogo
čem u n eslobod an — je r je konačan, ograničen po svo­
jim m oćim a, p o vrem enu i en ergiji k o ja mu sto ji na
raspoloženju. T ako na prim er, današnji čov ek se okru ­
žio svim m ogućim spravam a i p ostao slobod an za ope-
risanje svim m ogućim m ehanizm im a, za brza prem ešta-
nja u prostoru , za ulaženje u sve nove poslove, za
najrazličitije nove o b lik e organizovane d okolice. Pritom
je u m nogom e p resta o da bude slobod an za ljubav, za
lepotu prirod e, za vaspitavanje sv oje d ece, za razm išlja­
nje o seb i i svojim osnovnim ciljevim a i vrednostim a.
A zatim čo v ek je neslobdan i zato je r oseća odgo­
vornost u odnosu p rem a drugima. I on često g orko
o seća da bi upravo on aj njegov slobod n i p ostu pak u
k om e bi se n eka istinska njegova p o treba realizo"ala
m ogao im ati p retešk e p o sled ice za druge. N jem u onda
o staje da odluči k o ja je od vrednosti k o je su se tako
s u k obile — veća, i u n ekim slučajevim a on će da se
slob od n o o p red eli da se o d rek n e n eke sv oje slobod e.
D akle čo v ek je fa k tič k i i slobod an i n eslobodan.
Ali na kon statovanju ove p rotivurečnosti ne bism o m o­
gli ostati. Čovek treba da se m iri sam o s onim obli­
cim a n eslobod e kad sam slob od an izbor jed n e altern a­
tive im plicira n eslobod u da se realizuju sve ostale ili
kad se n eslobod a svesno prihvata iz obzira p rem a dru­
gom. Id ea l je progresivno sve veće o slo b o đ en je čoveka.
N esloboda u n ek o j m ogućoj delatnosti d ostojn a je čo­
v eka sam o a k o je slob od n o izabrana radi realizacije
n eke druge, veće slobod e.
 ČOVEK DANAS 19

7.
Č ovek je dru štven o biće. Ne sam o p o tom e što
živi u zajedn ici, v eć i p o tom e, što su celo k u p n o n jeg ov o
p on ašan je, govor, n avike, p o tr eb e , č a k i k a d živi usam ­
ljen i izolovan — k rista liz a cija m inulog d ruštven og ži­
vota. U toliko je d an ašn ji čo v ek dru štven iji nego ikad.
K rug njegovih k o n ta k ta s n ajrazličitijim drugim lju di­
m a n eu p ored iv o je širi. Z ahvalju jući m o d ern o m sa o ­
braćaju , štam pi, pošti, radiju, televiziji, film u , iščezle
su n ek ad a šn je b a rijer e izm eđu čo v ek a i čo v ek a — k a k o
u prostoru , ta k o i u vrem enu. V elik i d eo lju d sk e civi­
lizacije i ku ltu re prisu tan je u životu d an ašn jeg č o v ek a
— u načinu k a k o radi, k a k o se zabav lja i izražava
sv o je n ezad ov oljstv o, k a k o je d e, voli, u m etn ički stvara.
S em toga v isok step en d ru štv en osti u n a šoj ep o s i ispo-
Ijio se u m nogim veličan stven im slu ča jev im a o p šte
lju d sk e solid arn osti, n a ročito u tešk im situ a cija m a i
slu čajev im a p rirod n ih k atastro fa, u b o rb i p rotiv ag re­
sije i tiranije. Pa ip ak, d an ašn ji č o v ek je u v e lik o j
m eri jo š i nedruštven. N ajv eći cen tri d ruštven og života,
znaju i za najveću u sam ljen ost i izolaciju jed in k e.
N a jrazvijen ija društva d on ela su s o b o m i n a jd rastičn ije
o b lik e individualizm a, antagonizm a je d in k e p rem a dru­
štvu, b ekstv a iz društva. H auard Hjuz, fabu lozn i a m e­
rički m ilijard er, k og a već g od in am a n ik o ni o d n jegovih
n ajbližih sara d n ik a nije video, k o ji živi usam ljen , s k r i­
ven o d celog sveta, brižljiv o z ab arik ad ira n u je d n o j vili
u p redgrađu L os A ngelesa, k o ji sve sv o je p o slo v e o ba v ­
lja isklju čiv o te lefon om i p la ć a četu ljudi, o d sek re ta r a
d o b e rb er a i d am a za v ečern je izlaske, da budu uvek
sp rem n i da p rim e n jeg ov e n a red b e — sam o je vrlo
e kstrem a n i p ito r es k a n sim p to m jed n o g stanja. K a r a k ­
terističn o je da je na vrhuncu p sih oz e n u klearn og rata
u SAD 1960—62, og rom an b r o j lju di p o d iz an jem p ri­
vatnih sklo n išta tražio sp as sam o za s e b e i sv o je p o ­
rodice. J o š je k ara k teristič n i je da su oni jav n o p rokla-
m ovali sv o je p rav o da u biju sv akog k o b i p o k u ša o da
im se silom p riklju či. N ašla su se i »duhovna lica«
k o ja su n jih ov stav p o d u p rla teo lo šk im argu m en tim a.
P ojave cezarizm a, huliganstva, m asovn og p riv red ­
nog i drugog krim inala, a p a tije p rem a javnim p r o b le ­
m im a, b ir o k r a ts k e bezo bz irn o sti i ravn odu šnosti p re­
20 MIHAILO MARKOVIĆ

m a gorućim lju dskim p o treb a m a p okazu ju da je i so­

cijalizam jo š d a lek o o d toga da je sam čo v ek u njem u
p ostao socijalizovan. Pa ipak, u on o j m eri u k o jo j su
stvarno prevazilaženi osnovni činioci duhovne dezin­
tegracije lju d sk e zajedn ice — privatna svojina i pri­
vatna po litičk a m oć — rasli su i integritet, unutrašnja
koh ez ija i solid arn ost jed n og društva. Prem a tom e,
M arksov ideal u kid an ja protiv rečn osti individualnog i
društvenog u čov eku p očiv a na je d n o j realn oj m oguć­
nosti daljeg društvenog kretanja. N aravno, p ostaju ći u
sve v ećo j m eri društveno biće čo v ek neće p restajati da
bude ličnost, individua. N aprotiv svestrani razvoj lič­
nosti je m oguć tek onda k ad p o jed in a c stvori bogatstvo
odn osa s drugim lju dim a i k a d razvije p o trebu za dru­
gim, k ad p risv oji sve bogatstvo lju d skog društvenog
bića stvorenog u toku istorije i op red m ećen og u kulturi
jedn og vrem ena.

8.

Č ovek je racionalno biće k o je razm išljanjem uspe-

va da d ođe do objektiv n og znanja i d o n ajcelishodn ijih
od lu ka za akciju . Ova m ogućnost č o v ek a da razum om
kon troliše i usm erava svoju delatnost realizovana je u
našem vrem enu u m onum entalnim razm eram a.
N auka je d ošla do fascin iraju ćih znanja o o b je k ­
tivnom svetu. Na taj način ona je om ogućila predviđa­
nje p rocesa, njihovo p raktičn o usm eravanje, proraču na­
van je n ajp ov oljn ijih alternativa, izbor najadekvatnijih
sredstava za ostv aren je o d ređ en ih lju d skih p otreba.
Znanje, račun, tehnika, veština — p rod rli su u sve
odn ose č o v ek a za svetom i č o v ek a za čov ekom . Teh­
n ološke revolu cije su p o č ele brzo da sm en juju jedna
drugu — n akon ere parn e m ašine došla je brzo era
elek triciteta i nafte, a današnji čo v ek je već u veliko
zakoračio u eru nuklearne energije i autom atizacije.
U o blasti društvenih odnosa, p okazalo se da je ra­
cionalnost čo v ek a u m nogo čem u veća nego što se još
u X IX veku m oglo očekivati, da je ona k atka d snažnija
nego i n eposredn i id eološk i i nacionalni interes — ta
dva užasno m oćna i suviše često slcpa p o kreta ča lju d­
skih akcija.
 COVEK DANAS 21

S u protn o o ček iv a n jim a p o k a z a lo se da n ije n eo p ­

h o d n o č e k a ti d a sazru m a terijaln i uslovi i da se ve­
ćina stanovništva u je d n o j z em lji p roleta rizu je d a bi
bila izvršena racion aln a rek o n stru k c ija društven ih o d ­
nosa. N a m esto dugog sp on tan og is to rijsk o g p r o c e sa
d o šlo je u R usiji, K ini, Ju g osla v iji i drugim zem ljam a
d o p ro m išlje n e in terv en cije, d irek tn o inspirisane teo ­
rijom . Ona je d o d u še m o ra la biti p raćen a m nogim teš­
k o ć a m a u sled n ezrelih p r ilik a i o p šte zaostalosti, ali je
n esu m n jivo u brzala is to rijsk i tok.
J o š d o p re d ecen iju -d v e v erov alo se da rea k cion arn e
dru štven e snage nisu u stan ju d a sag led aju društven e
zak o n itosti i d a n ik a d nisu u stan ju d a se o d rek n u
s v ojih m a terijaln ih priv ileg ija. P okazalo se ip a k d a je
i rea k cion arn i č o v ek u izv esn oj m eri racion alan — je r
je čo v ek . K ap italizam , k o ji je b io n otorn o iracion alan
sistem na m akro-planu , što se n a jb o lje k on statov alo
u p o ja v i cik ličn ih e k o n o m s k ih kriza, sm og ao je to lik o
racion aln osti, u času sm rtn e o p asn o sti za v rem e v elik e
krize trid esetih godina, da izbegne s led e ć e k a ta s tr o fe
i prev aziđ e jed a n d o tle eg zaktan društven i z akon .1)
R azum e se, to je b ilo m og u će sam o p o cen u značajn e
m o d ifik a cije sistem a : S av rem en i e ta tistič k i kap italizam
s izvesnim e lem en tim a g lobaln og p lan iran ja i kon trole
p roiz v o d n je s v a k a k o je izvesno p rev a z ila ien je p r eth o d ­
nog klasičn og o b lik a sa sv ojim laissez-faire id eolog ijo m
i p rak som . T im e bu ržoazija n ije p resta la da bu d e r ea k ­
cion arn a: o n a je sam o žrtvovala izvesne p riv rem en e i
s p o red n e in terese da b i saču v ala sv o je trajn e i osn ovn e
in terese — d a bi o m og u ćila sistem u k a o takv om d a f
preživi. Ali žrtv ov an je n ebitn og radi bitnog i je s te k a ­
r a k te ristik a racion aln og p on ašan ja.
S ličan p r im er je i p o v la čen je n ek ih im p erijalistič­
k ih z em a lja iz k o lo n ija n a k on drugog sv etsk og rata.
N aravno to ni u je d n o m slu čaju n ije b ilo d o b ro v o ljn o
p o v la čen je, p o g otov o ne iz hum anih razloga. R ed ov n o
se išlo na sp aša v an je on og što se sp asti m ože, išlo se
na o ptim aln a rešen ja u jed n o j, u sv ak o m p og led u ne­
p o v o ljn o j situ aciji. Ali s p o s o b n o st k ritič k o g sagleda-
0 Reč je o zakonu po kome su se ekonomske krize
dotle javljale s nepogrešivom tačnošću svakih deset-jeđa-
naest godina.
24 MIHAILO MARKOVIĆ

ča k a k o je socijalizam čista neistina — d a lek o od toga

da bi n ek o m ogao u njega verovati iskreno, s d obrim
pobu dam a. Ne, takav čo v ek m ora biti oličen je zla. Sta
više, on m ora biti strani agent. On p rem a p o stojećim
zakonim a m ora javno priznati da je agent. Aprila 1962.
godine u San Francisku osu đen je na godinu dana zat­
vora i deset h ilja d a d olara novčane kazne Arči Braun
zato što se k a o kom unist usudio da bude sindikalni
fu n kcioner. S en ator B ari G oldvoter već tri godine za-
hteva da se bez odlagan ja napadne K u ba — vodilo to
nu klearn om ratu ili ne. Zbog ovakvih bo rb en ih izjava
postao je toliko popularan da ga m nogi sm atraju oz­
biljnim kan d id atom za p red sed n ika.
Umnožavanje ovakvih čin jen ica iz raznih zem alja
i sa raznih p o d ru čja o zbiljn o dovodi u p itan je čovekovu
racionalnost na k oju je on toliko ponosan. Ali ne radi
sc tu ni o n ekom op štem »razaranju uma« k ara kteris­
tičnom za jed an svet u p ropadanju. K ad nije u pitanju
o tp o r svakom kolektivizm u u sv akom organizovanom
obliku lju d sk e solid arn osti u im e zapadnog individua­
lizma, n a jčešće se radi o izrazitom duhovnom prim i­
tivizmu k o ji je nažalost toliko česta p ojav a baš u
zem ljam a k o je su prim itivizam na m aterijaln om planu
lju dskog života davno ostavile za sobom . Č ovek je ste­
k a o takvo isku stvo u b o rb i s p rirod om da je u stanju
da reaguje ad ekv atn o na sv ako n jeno lukavstvo. Me­
đutim , u odnosu na au toritet drugog čo v ek a ostao je
dirljivo dobrod u šan i infantilan. On nije u stanju da
se postavi k ritički p rem a m išljenju k o je mu se suge­
rira, on p retp ostav lja da je istina ono što prihvataju
mnogi. D akle, bitan je ne kvalitet tvrdnje već kvantitet
susreta s njom . Otud je on sprem an da p ov eru je u sva­
ku stvar k o ja mu se d ov oljn o često s raznih strana
ponovi — i upravo na ovom principu ponavljanja i
počiva celoku p n a savrem ena propaganda.

9.

Da li onda treb a težiti potpun om elim inisanju

lju d sk e iracionalnosti, stvaranju ljudi k o ji nikad ni o
čem u n eće suditi, a pogotovu delati — a da o tom e
kritički ne razm isle i nađu argum ente za sv oj stav.
 COVEK DANAS 25

Ovde se su o ča v a m o s celim jed n im nizom anti-

n o m ija d o k o jih je d o šla a n tr o p o lo š k a m isao, i k o je
su sam o izraz realn ih p rotiv rečn o sti lju d sk e p r iro d e .
Č ovek je c ereb ra la n i čulan, s p o s o b a n za n ajap strakt-
n ije m ed i ja c i je u m išljen ju i za n aj k on kretn i je i n ajn e­
p o sr ed n ije doživ ljav an je drugog bića. V ećin a filo z o fa
n aglašava sa m o je d a n p o l ovih an tin om ija. I ta k o na­
lazim o p ren ag lašen i racion alizam i in telektu alizam na
je d n o j strani, m istiku , intuicionizam , rom an tičn i p r o ­
test p rotiv razum a, filo z o fiju života i eg zisten cije na
drugoj.
U sav rem en o m društvu ten d en cije k re ta n ja k a o da
d aju za p rav o prvim a. M asovna p rim en a n au ke i teh­
n ike, sve v eći zahtevi za efik a sn o šć u u p rak si, sve v eći
step en organ izov an osti d ru štven og života, n jegovog m e­
to d ič k o g i s istem a ts k o g m an ip u lisan ja i u sm erav an ja
k a o d a sve više guši p riro d n o st i sp on tan ost lju d sk o g
pon ašan ja, k a o da stv araju sve više lju di v iso k o speci-
jalizovanih i u sp ešn ih u struci, ali i o tu đ en ih o d svega
drugog, izveštačen ih, n esp retn ih i bez o seć a jn ih u n a j­
o b ičn ijim lju d sk im od n osim a. S vift je p re dva i p o
v e k a u je d n o j ep izo d i Guliverovih putovanja o p isa o
Laputu, ostrv o k o je le b d i u vazduhu održavan o snagom
jed n o g o grom n og m agneta, č iji stanovnici, zah v alju ju ći
s v o jo j o g ro m n o j te h n ič k o j m oći, v lad aju zem ljom . La-
putan ci su čisto in telektu aln a, c ereb ra ln a b ića k o ja su
potpu n o a p so rb ov a n a stu d ijo m m a tem a tik e i a stro n o ­
m ije, ali zato nisu u stan ju d a v od e k on v erzaciju o
n a jo b ičn ijim lju d sk im stvarim a. K a d idu u društvo
m o ra ih p ratiti sluga k o ji ih čeg rta n jem jed n o g m eh u ra
ispu n jen og suvim g rašk om o p o m in je k a d treb a da go­
vore ili ćute. Je r , L ap u tan ac je d o te m ere sp rem an da
se sv ak o g tren u tka izgubi u s p ek u la c ija m a da m u p reti
stalna o p asn o st d a zab orav i o so b u k o ja je p r ed njim .
Ova S viftov a fan ta stičn a v izija u n ašem vrem en u p o č i­
n je sve više d a g ov ori o stvarnosti. I n ije ču d o što je
sve više lju d i u k o jim a se bu d i im pu ls d a p obeg n u
n ek u d iz te stv arn osti sličn o ženi L ap u tan skog pred-
s ed n ika vlad e k o ja je p o b eg la o d svog m uža na zem lju,
jed n o m sta ro m sluzi k o ji se red ov n o o p ija o i tu kao je.
B ek sta v a iz L ap u te m ože biti raznih i n eka, k a o što
se vidi, v o d e s am o u drugi o b lik d eg rad acije.
26 MIHAILO MARKOVIĆ

R ešen je je u prevazilaženju protivrečnosti, a ne

u p rostom bekstvu od jed n og njenog pola. I najap-
straktn ije m išljen je d o b ija sv oj lju d ski sm isao kad je
veza s čulnim, p redm etn im svetom ostala neprekinuta
i kad je njegov k ra jn ji cilj — čulna, pred m etn a realiza­
cija. Sličan Laputancu je savrem eni naučnik ili p oli­
tičar sam o onda k ad je nesposoban da sagleda praktičn e
p o sled ice sv oje m isli ili je ravnodušan p rem a njim a;
onda kad iz kristalne palate njegovog rezonovanja ne
vodi nikakav stvarni put u svet običn ih lju d skih p otre­
ba, nada i patnji. Sličan Laputancu je svaki savrem eni
čo v ek kad, okružen sim bolim a sv ake vrste — o d reči
do m anira društvenog op h ođ en ja — izgubi čulo za ono
što ti sim boli izražavaju i označavaju. Sve je p ostalo
fu n kcion aln o p a i društveni sim boli: k ad se jednom
naučilo k ak v e uloge oni igraju, njim a se ta uloga može
pridati iako oni više ne izražavaju nikakve stvarne
um ne i em otivne sadržaje. T ako su nastali ljudi k oji
drže govore i pišu knjige a ništa ne kažu, k o ji vode
lju bav a ne vole, k o ji pišu p esm e i kom pon uju muziku
a ništa ne oseća ju. K ao da je sve p ostalo stvar veštine
i zanata. K ao da hladni vetrovi biju tam o gde bism o,
po p rirodi stvari, oček iv a li autentičnu m isao i sveže
toplo osećan je. Ali o d ba citi izveštačen ost ne znači od­
baciti veštinu. O dbaciti ap straktn i racionalizam ne znači
o d ba citi razum. O dbaciti stereotip e i klišea ne z n a č i
o d ba citi svaku sim boliku sa svim njenim najtananijim
m ed ijacijam a, a sa svim bogatstvom njenih struktura.
»V raćanje prirodi« ne m ože biti ideal čov eka a ko
se p od tim podrazum eva oživljavanje n eke »čiste« grube
čulnosti, n eke zam išljene pagan ske neposrednosti.
Ustvari, ča k ni k o d životinja nem a uvek čiste čulnosti i
n eposredn osti: uslovni r eflek si su već elem entarna fo r­
m a p osred ov an ja, d a lek i p reth od n ik apstraktnog m iš­
ljenja. U stvari, u o n o j m eri u k o jo j je p ojed in ac dru­
štveno biće, d a kle u o n o j m eri u k o jo j je on čovek, u
njegovim čulim a je posred n o data cela istorija razvija­
nja lju dskih m oći i kon centrisanih lju dskih iskustava u
dodiru s prirodofn.*) Uho razvijenog, kultivisanog da-
1) »Tek pomoću predmetno razvijenog bogatstva
ljudskog bića delimično se tek izgrađuju, a delimično tek
proizvode: bogatstvo subjektivne lju d ske čulnosti, muzi-
 ČOVEK DANAS 27

n ašn jeg č o v ek a nalazi uzbudljivu skriven u lep otu u

Violinskom koncertu Š en berg a ili u Liturgijskoj sim fo­
niji H onegera. J o š p re n e k o lik o d ecen ija ta m uzika bi
sv ojim dison an cam a, s v ojo m priv id n om h a otičn ošću iri­
tirala i n ajv eće slad o k u sce. Danas u n jo j su u stanju
da uživaju i d eča c i k o ji su tek p o č eli d a stiču m uzičku
kulturu. Te m u zike ne bi bilo da Š en berg nije o tk rio
nov m eto d kom p on ov a n ja , novu m uzičku fo rm u —
d v a n a esto to n sku lestvicu. S druge strane, p o la godine
p red sm rt Š en b erg je s o g orčen jem p isao »o onim ne-
m uzičarim a k o ji u n jeg o v oj m uzici traže sam o dvanaest
nota, ne sh v ataju ći ni n a jm a n je njen m u zički sad ržaj,
njenu ekspresivn ost.«
P osredov an a n ep o sred n ost, p rod u h ov ljen a p riro d ­
nost, p revazilažen je ču ln osti an a litičk o m m išlju ali i
staln o v raćan je čuln osti, razv ijen oj, o b o g a ć e n o j novim
fo rm a m a ; — to je jed in o razrešen jc d ilem e p r ed k o ­
jom se n ašao sav rem en i čov ek.
S am o znanje ne m ože stv oriti lju bav, sa o seć a n je,
lju d sku solid arn ost. Ali on o d o p rin osi stvaran ju o b je k ­
tivnih uslova u k o jim a ov a o se ć a n ja jed in o m ogu živeti.
S em toga on o o slo b a đ a ova o se ć a n ja ata v ističkih nasla­
ga straha, zavisti, o se ć a n ja greha, bog ati ih i o p lem e ­
n ju je sad rž ajim a c elok u p n e kultu re, i na taj način im
d a je univerzalni lju d sk i o b lik .
Ju g oslo v en sk a filo z o fija p o sled n jih godina sve više
p ažn je p o sv eć u je a n tr o p o lo š k o j p rob lem a tici. O vakav
n jen s m er u slov ljen je op štim o tp o ro m n eh u m an oj
p r a k s i i n eh u m an oj id e olog iji sta ljin ističk o g p eriod a.
Na ovakvu njenu o rijen taciju nesu m njivo u tiče i op šti
n apor z ajed n ice d a p rev aziđ e jed n o stra n i kolektiv izam
k o ji se d o sa d red ov n o isp oljav a o k a o p reru šen i vid
sv em o ći b ir o k r a tije , i da p o step en o , u sve v e ć o j m eri,
č o v ek a p o jed in c a učini s u b je k to m istorije.
kalno uho, oko za lepotu oblika, ukratko čula sposobna
za ljudske užitke, čula koja se potvrđuju kao ljudske
suštinske snage. Jer ne samo pet čula nego i takozvana
duhovna čula, praktična čula, (volja, ljubav itd.) jednom
reči lju d sk a čula, ljudskost čula, postaje tek pomoću posto­
janja n jegovog predmeta, pomoću očovečene prirode.
S tv aran je pet čula je posao celokupne dosadašnje svetske
istorije.« Marks, Engels: R an i radovi, Zagreb 1953, str. 233.
28 MIHAILO MARKOVIĆ

U p rv obitn oj fazi na našim filo z ofsk im sku povim a

i u časopisim a d om inirale su d isku sije o najopštijim
a n trop ološkim p roblem im a inspirisane izvornim Mark-
sovim tekstovim a. Mnogi radovi o otuđenju, suštini
čov eka, p rak si itd. bili su uglavnom kom en tari i inter­
p reta cije M arksovih misli. U p o sled n je v rem e jugoslo-
ven ska filo z o fsk a m isao p o sta je sve sam ostalnija i au-
tentičnija, i u sve v ećo j m eri se o k r e ć e ključnim p ro b ­
lem im a čo v ek a naše ep oh e. Za ovu novu orijen taciju
naročito su k arakterističn a dva sim poziju m a k o ja je
Ju g oslov en sko udruženje za filo z ofiju organizovalo u
toku 1963. godine: sku p u O patiji O osnovnim proble­
mima filozofske antropologije, održan 18—20. aprila,
i m eđunarodn i sim poziju m Čovek danas, održan u Du­
brovn iku 19—24. juna.
U centru pažn je filo z ofa o ku p ljen ih na ovim sku ­
povim a bila su tri pitan ja izdvojena iz kom p leksn e
p ro b lem a tik e koju je d o sad ašn je uvodno izlaganje sam o
delim čn o naznačilo. To su p itan ja: Sloboda u savre-
menom svetu, čovek i tehnika i Mir, koegzistencija i
socijalizam.
Ova p itan ja nisu slučajno izabrana.
A ko se p ostavi p itan je šta je k ra jn ji cilj svih na­
pora savrem enog čo v ek a — a pitanje kra jn jeg cilja
m ora postaviti jed n a filo z o fija k a o što je m arksistička,
k o ja insistira na aktivizm u i na racionalnoj kritici
svega p o sto jeć eg — onda će odgovor sv ak a ko biti da
je to sloboda u n ajširem sm islu reči: s lob od a od svih
o b lik a ugn jetavanja i otuđenosti, slob od a za svestrano,
stv aralačko realizovan je lju d skih čulnih i m isaonih p o ­
treba. K a k o razum eti p o ja m slob od e, k a k o stoji sa
stvarnom lju d skom slob od o m u jed n om veku u kom e
je toliko n asilja skrivan o iza d ekla racija i rituala fo r ­
m alne d em o k ra tije — nesum njivo je jed an od najkru p­
nijih p ro b lem a našeg vrem ena.
Nužni (m ad a ne i d ovoljn i) preduslov p rocesa oslo­
bađan ja je ovladavanje prirod n om i društvenom stihi­
jo m putem tehnike. Sam o, tehnika je u današn jem
v isok o industrijalizovanom društvu jasn o otkrila svoju
dvostruku prirodu. H ipertrofiran a na račun drugih
vrednosti, ona je isp oljila i tendenciju da ozbiljn o osi­
rom aši i d eform iše čulno i duhovno biće čoveka. Satnim
 ČOVEK DANAS 29

tim ona je p o sta la kon trov erzn a. H u m an istička m isao

se su darila s p r o b lem o m : k a k o prevazići p rotiv rečn o sti
tehn ike, k a k o p r isv o jiti m o ć k o ju on a pruža, ali ne
žrtvovati p rito m p riro d n o st i n ep o sred n ost autentičn e
lju d sk e egzisten cije.
Oba ova o p šta a n tr o p o lo š k a p ita n ja: o sm islu lju d­
s k e s lo b o d e i o m estu teh n ik e u sav rem en o m svetu
p ovezan a su s celim k o m p lek s o m k on k r e tn ijih p o litič­
k ih i h u m an ističkih p rob lem a . Sa svestran im o s lo b o đ e ­
n jem i sa hum anim ov lad av an jem teh n ik o m m ože se
račun ati s am o u vezi s p r ak tičn om rea liz a cijom s o c ija ­
lizm a. S ocija liz am se, s druge strane, m ože realizovati
sa m o u uslovim a m ira i koeg z isten cije. P rem a tom e,
i te o rijs k i i p r a k tič k i je zn ačajn o isp itati kakv u sv etlost
na p r o b lem a tik u m ira, k oeg z isten cije i socija liz m a b a ca
m a rk s istič k i o rijen tisa n a a n tr o p o lo š k a m isao.
Ova kn jig a je nastala na osn ovu sa o p šten ja i d isku ­
s ija na sku p ov im a u O patiji i D ubrovniku. M eđutim
on a ne sadrži sve m a terija le s ovih sku p ov a v eć sam o
izbor radov a je d n e gru p e jugo slov en sk ih filo z o fa .1) V e­
ćin a au tora je sv o ja s a o p š ten ja znatno p roširila i
razvila.
I a k o se ovi rad ov i m eđ u sobn o znatno razlikuju
i sad ržin ski i m eto d o lo šk i, svi oni im aju i n ek e k a r a k ­
te ristik e k o je su im z ajed n ičk e i k o je d ozv oljav aju da
se govori o je d n o j s p ec ifič n o j m a rk s istič k o j filo z o fs k o j
o rijen ta c iji k o ja je u v eliko o b o jen a p o seb n im d ruštve­
nim uslovim a ju g o slo v en sk e stvarnosti.
B itn o je za ovu filo z o fiju :
— da p olazi o d celov ite izvorne M arksove m isli
a li je o tv oren a za sve zn ačajn e i p rog resiv n e d o p rin ose
s av rem en e filo z o fije ;
— da p ov ezu je a p stra k tn e te o rijs k e analize i isto-
r ijsk o -filo z o fsk a p reisp itiv a n ja sa živim o se ć a n jem za
k o n k r e tn a isku stv a sav rem en og društven og života;
— da je dru štven o angažovana i p r a k tič k i usm ere-
na, ali ne i a p olog etska , ne i p o tčin jen a zah tev im a po-
J) Teze svih saopštenja i izvodi iz diskusije koja je
vođena na skupu u Opatiji objavljeni su u časopisu F ilo­
z o fija br. 3, 1963, str. 4— 118. Referati stranih filozofa koji
su bili podneti na skupu u Dubrovniku biće sukcesivno
objavljivani u časopisu F ilo z o fija u toku 1964. godine.
30 MIHAILO MARKOVIĆ

lilik e ili m a k ojeg drugog ograničenog vida društvene

p rak se;
— da seb i p rid aje ulogu anticipatora, duhovnog
p o kreta ča društva, slobod n og i nezavisnog kritičara sve­
ga p o stojećeg u im e hum anističkih ideala k o je je M arks
izrazio i k o ji su u d anašn jem socijalizm u jo š vrlo ne­
potpun o realizovani.
N ijedan čitalac se neće složiti sa svim što je u
o v oj knjizi rečeno. Ali to i nije bila njena svrha. Ona
će opravdati seb e a k o uspe da u jed n om izrazito prag­
m atičkom vrem enu p o d stak n e na razm išljanje o osnov­
nim ciljevim a i vrednostim a, o d u bljem sm islu ogrom ­
nih napora k o je ulazu današn je gen eracije, a k o na taj
način dop rin ese prevazilazenju nekih neracionalnih i
nehum anih p ojav a u životu savrem enog čoveka.
SLOBODA
 ČOVJEK I SLOBODA
GAJO PETROVIĆ

U h is to riji filo z o fije ja v lja la su se različita m i­

š lje n ja o tom e tk o je čo v jek . P o k u ša ji da se nađe
odgovor na ovo p ita n je n a jčešće su polazili od na
izgled nesum n jiv e »činjenice« da je čo v jek je d n a
vrsta životin je, a zatim su se tražila on a posebna
sv ojstv a k o ja ovu posebnu živo tin jsku vrstu od­
lik u ju .
T ako je n a stalo m noštvo različitih te o rija čo­
v jek a k o je sve o sta ju u o kivrim a iste opće kon­
ce p cije. N a prvi pogled p rih vatljive, sve te te o rije
nailaze na neprem ostive teškoće. Prepustim o li se
slobodn oj igri tih te o rija , m ožem o se u n jim a to ­
liko zaplesti da na k r a ju k ra jev a ne znamo gd je sm o.
P retpostavim o da je čo v jek r a z u m n a živo tin ja
(a n im a l r a t io n a le ) , kako se to u d o sad ašn jo j filo ­
zo fiji n a jčešće sm atralo . T o izgleda p rih v a tljiv o :
čo v jek p o sjed u je sp osob n ost ap straktn o g m išlje n ja ,
a n ijed n a druga ž iv o tin jsk a v rsta tu sposobnost ne
p o sjed u je
M eđutim , čim e se o b ja šn ja v a ta čovjekova
čudna sp o so b n o st: da sam o on može m isliti? Ne
o b ja šn ja v a li se ona tim e što sam o čo v jek p o sje­
d u je sp osobn ost govora? N ije li čo v jek a n im a l ra ­
tio n a le zato što je on p rije svega a n im a l lin g u a le?
M ogla bi se, dakle, postaviti teza da je čo v jek
34 GAJO PETROVIC

p rije i iznad svega životinja obdarena s p o s o b n o ­

šću govora.
Ali moglo bi se d alje p itati zašto je čovjek
obdaren govorom. N ije li čovjek obdaren govorom
zato što živi u društvenoj zajednici? Da ne živi u
društvenoj zajednici, ne bi im ao s kim razgovarati.
Mogla bi nam se, dakle, učiniti »najbolja« teza da
je čovjek d ru štv en a životinja.
Moglo bi se ići jo š d alje, pa pitati zašto je
čovjek društvena životinja, zašto živi u društvu.
Zar se ne bi m oglo tvrditi da je čovjek društvena
životinja zato što je životinja k o ja radi i proiz­
vodi? Čovjek kao životinja k o ja ne prik uplja samo
gotove proizvode prirode, nego i sam a proizvodi
što jo j je potrebno, ne bi mogao opstati kao usam­
ljen pojedinac. Rad je moguć samo u društvu. Čo­
vjek je , dakle, ra d n a životinja.
Ali zašto samo čo vjek radi i proizvodi, zašto
je sam o on radna životin ja? Ne čini li se najplau-
zib iln ije da jedin o čovjek radi i proizvodi zato što
sam o on im a razum ? Takvim odgovorom vratili
bism o se našoj početnoj te o riji, po k o jo j je čovjek
a n im a l r a tio n a le.
P ok u šaji da pronađem o ono jedno svojstvo
k o je čovjeka čini čovjekom mogu nas zaplesti u
n ep rijatan začaran krug.
Ali to n ije jed in a n eprilika u takvim pokuša­
jim a. Pored onih sam o čovjeku svojstvenih svoj­
stava k o ja smo spom enuli (razum , govor, društve­
n ost, ra d ), im a i m noštvo drugih. Sam o čovjek
razvija razne form e duhovnog stvaralaštva (književ­
nost, slikarstvo, kiparstvo, m uzika), samo čovjek
kuha hranu i n jeg u je um ijeće ko je nazivamo kuhar-
stvom. Sam o je čovjek sposoban da bude zloban,
ograničen, pokvaren, licem eran, ironičan. Sam o
čovjeku svojstvenih svojstava ima mnogo, i teško
je reći kb je je od n jih »najvažnije«.
Mogao bi netko p o m islili: n ije ni potrebno da
se odredi n ajv ažnije među tim svojstvim a, treba
 ČOVJEK I SLOBODA 35

n a b ro ja ti s v a takva sv o jstv a, sva sv o jstv a k o ja po­

sje d u je sam o čo v jek i po k o jim a se on razlik u je
od svake životin je.
Ali i takav po ku šaj nailazi na teškoće. Sam o
čov jeku sv ojstv en ih sv o jstav a im a m nogo. S druge
stran e, čo v jek n ije haos sv o jih sv ojstav a, nego ne­
što cjelo v ito i stru k tu riran o .
Možda ne b i ni treb a lo p ita ti k o ja sv o jstv a po­
sje d u je sam o čo v jek . Možda b i treb alo p ita ti: k o ja
je ona opća stru k tu ra čovjekovog bivstvov anja što
dolazi do izražaja u svim čovjekovim a ktim a i či-
nim a, u svim njegovim sv o jstv im a i d jela tn o stim a ?
R elativno n a jb o lji odgovor na ovo p ita n je dao
je K arl M a rk s: č o v je k j e b iv s tv u ju ć e k o j e b iv s tv u je
n a n a č in (u o b lik u ) p r a k s e . K r a ć e : č o v je k je b ić e
p r a k s e . M arksu su, doduše, pripisivali i d ru k čije
odgovore na p ita n je tk o je čo v jek . Neki su mu
pripisivali sh vaćan je da je čo v jek ž iv o tin ja k o ja
pravi oruđa ( a to o lm a k in g a n im a l), a neki ovom e
srodno sh vaćan je da je čo v jek b iće č ija je sva d je­
latn o st određena ekonom skom sferom n jegova biv­
stvovan ja. Ali ovakve i sličn e in te rp re ta cije sam o
pokazu ju u k o jo j je m je ri M arks bivao n eshvaćan.1)

II

Ako kažem o da je čo v jek b iće prakse, prirodno

se nam eće p ita n je šta je prak sa. U koliko ne može­
m o odgovoriti n a ovo p ita n je , čitavo o dređenje čo­
v jek a kao prakse o sta je u zraku. M eđutim , o tom e na
k o ji bi n ačin treb a lo odgovoriti na ovo p ita n je po­
sto je različita m išlje n ja .
Po jed n o m m išlje n ju prak sa je p o jam k o ji se
ne može odrediti. To je p o jam pom oću k o jeg se
svi drugi p ojm ov i određu ju , a sam se neposredno
U 0 tome sam više pisao u radu »Marxovo shvaćanje
čovjeka«, H um anizam i socija liz am , Zbornik radova. Prva
knjiga. Naprijed, Zagreb 1963, str. 31—49.
36 GAJO PETROVIĆ

shvaća ili se neform alno o b ja šn ja v a pomoću pri­

m jera ili pom oću nedefiniranih ali shvatljivih riječi
običnog govora.
Po drugom m išljen ju pojam prakse može se
ob jasn iti tako da se n a b ro je razne vrste ili oblici
praktične djelatn o sti (ekonom ska proizvodnja, po­
litička d jelatn ost, um jetn ičko stvaralaštvo, naučno-
istraživački rad, filozofiran je itd .) i da se ujedno
odredi njih ov m eđusobni odnos.
Međutim, ako pretpostavim o da je praksa nešto
složeno i strukturirano, moguće je i treće rje še n je :
da se pokuša odrediti struktura prakse, da se po­
ku šaju otk riti one bitn e odlike ili bitni momenti
k o ji čine praksu praksom .
Oni k o ji m isle da se u m arksističk oj filozofiji
praksa može odrediti sam o na jedan od prva dva
načina očigledno ne prave razliku između pojm a
k o ji je u je d n o j filo zo fiji n a jz n a ča jn iji i pojm a k o ji
je u n jo j n a jjed n o sta v n iji. Kad bi praksa bila kod
M arksa n a jo p ćen itiji i n a jjed n o stav n iji pojam —
kao kod Hegela čisto bivstvovanje — ona se ne bi
m ogla o b ja šn ja v a ti d ru kčije nego na jedan od prva
dva načina. Ali »praksa« n ije n ajjed n o stav n iji
pojam . K ao pojam o bivstvovanju najsloženijeg
bivstvujućeg (č o v je k a ) p o ja m p r a k s e je n a js lo ž e n iji.
Zato ta j pojam m o ž e m o a n a liz ira ti i o d r e đ iv a ti uka­
zujući na njegove elem ente ili m om ente. To, narav­
no, ne znači da ćem o ga bilo kada proanalizirati i
odrediti »do kraja« i »zauvijek«.
Praksa je , p rije svega, jed an određeni modus
b iv s tv o v a n ja , modus bivstvovanja k o ji je svojstven
jednom određenom bivstvujućem (čo v jek u ), a nadi­
lazi sve druge m oduse bivstvovanja i principijelno
se razliku je od n jih . Ovakvo početno određivanje
p risiljav a nas da pokušam o navesti k o je su to od­
like iii karakteristike prakse kao svojevrsnog načina
bivstvovanja. To p itan je n ije jednostavno, ali n ije
teško spom enuti b a r neke odlike po ko jim a se prak­
sa razliku je od svakog drugog oblika bivstvovanja.
 ČOVJEK I SLOBODA 37

Na p rim je r, p rak sa je s lo b o d n o b ivstvovanje, p rak­

sa je s t v a r a la č k o bivstvov anje, p rak sa je h is t o r ij s k o
b ivstvovanje, p rak sa je bivstvov anje kroz b u d u ć ­
n o st. Sva ova od ređ en ja treb alo bi bliže o b ja sn iti.
Ali prilično je sig u rn o : sloboda je je d a n od b itn ih
m om enata prakse. N e m a p r a k s e b e z s lo b o d e , ni s lo ­
b o d n o g b iv s tv o v a n ja k o j e n e b i b ilo p r a k s a . P ita n je
o slobodi sastavni je dio p ita n ja o prak si, pa, prem a
tom e, i sastavni dio p ita n ja o čovjeku .

III

K ao b iće prak se čo v jek je b ić e s lo b o d e . N e m a

s lo b o d e b e z č o v j e k a ni lju d s k o s t i b e z s lo b o d e . To
ne znači da su svi lju d i u v ijek i svagdje bili slo­
bodni. N aprotiv, u suvrem enom društvu je d n a je
od n a jp ro šire n ijih p o ja v a da lju d i b ježe od slo­
bode.2) S v o ju slobodu i s n jo m povezanu odgovor­
n ost lju d i o s je ć a ju kao težak teret, k o jeg a žele da
se rije še , da ga p reb ace na nekog drugog.
B ije g od slobode je d a n je od osnovnih m om e­
n ata k o ji su om ogućili šire n je fašizm a i nacizm a
kao p ok reta u k o jim a su p o jed in ci oslobođeni tereta
slobode i sva je odgovornost p re n ije ta na vođu
(D ucea i F u h re ra ). Oni k o ji su se tak o oslobodili
slobode b ili su v o ljn i da se bez pogovora pokora­
vaju vođi. U šutkali su svaki lju d sk i glas u sebi. B ili
su sprem ni na n a jg o ra zlodjela, ali i na fizičke te­
gobe i žrtve. Bez ra z m išlja n ja su u b ija li i p lja čk a li,
sm rzavali se u sn iježn im ravnicam a i gušili se u
p u stin jsk o m p ijesk u .
B rem e slobode teško je i lju d im a u »dem okrat­
skim « (k a p ita listič k im ) zem ljam a. B ije g od slobode
i ovd je je m asovna p o java, sam o su form e d ru kčije.
Jed an je od o b lik a b ije g a od slobode na p rim je r,
o d rican je od nap o ra m išlje n ja , n ek ritičk o , pasivno
2) O tome je E. From napisao čitavu knjigu: E sc a p e
fr o m F reed o m , New York 1941.
38 GAJO PETROVIĆ

prihvaćanje m išlje n ja k o ja se sugeriraju putem no­

vina, rad ija , televizije, reklam e ili na neki drugi
način.
B ije g od slobode ja v lja se i u socijalizm u. I tu
susrećem o ljude k o jim a je teško brem e slobode,
pa n asto je da ga izbjegnu ili da ga se otresu.
Takvi su, na p rim jer, oni k o ji sami sebe svode ili
pokušavaju da svedu na slijep e izvršioce direktiva
viših državnih ili političkih forum a, i spremni su
da se u tom poslu angažiraju do krajn o sti, čak i do
fizičkog iscrp lje n ja . Zašto? Sam o zato da ne bi
m orali da nose nevidljivo, a ipak tako teško i ne­
p rijatn o brem e slobode.
B ije g od slobode je raširena pojava u suvreme­
nom svijetu. Ali to ne znači da čovjek n ije biće
slobode. Ukoliko bježi od slobode, čovjek n ije
čovjek. B ije g o d s lo b o d e je o b lik č o v je k o v a sam o -
o tu đ e n ja .
Mladi M arks p iše : »Životna opasnost za svako
biće sasto ji se u tom e da izgubi samo sebe. Neslo­
boda je stoga prava sm rtna opasnost za čovjeka.«8)
Ovo je dobro rečeno, sam o bi trebalo ići jo š
d a lje : n e s lo b o d a n ije sm rtn a o p a s n o s t, n e s lo b o d a
je sm rt č o v je k a . P ostaju ći neslobodan, čovjek pre­
sta je da bude čovjek.

IV

P itan je šta je sloboda ne svodi se na p itan je o

raznim vrstam a ili oblicim a slobode. Svakodnevno
doista govorimo o n a jra z ličitijim vrstam a, oblicim a
i aspektim a slobode. Govorimo o slobodi m etafi­
zičkoj, etičk o j, p sih ološkoj, ekonom skoj, po litičko j,
n acion alnoj, v jers k o j. Govorimo o slobodi duha,
volje, m isli, sav jesti, kretan ja, djelovanja, o slobodi
štam pe, ra d ija i televizije, zbora, dogovora i udru-
s) K. Marx, F. Engels: W erke, Bd. 1, Berlin 1957, S. 60.
 ČOVJEK 1 SLOBODA 39

živanja. Govorim o o slobodi od ek sp lo a ta cije, u g nje­

tav an ja, gladi, ra ta i strah a. Govorim o o slobodi
od tra d icija , ko n ven cija, poroka, stra sti, slabosti,
predrasuda. O slobodi u m jetn o sti, nauka, odgoja,
nastave. O slobodnom pon ašan ju , slobodnoj lju bavi,
slobodnom vrem enu, itd.
Ali n a b ra ja n je raznih vrsta slobode ne rješav a
p ita n je šta je sloboda. Štaviše, p rije nego što r ije ­
šim o p ita n je šta je sloboda ne m ožem o reći k o je su
od spom enutih v rsta slobode doista slobode, a k o je
sam o pseudoslobode. P ita n je o s lo b o d i p r ije s v eg a
je p it a n je o b it i s lo b o d e .
P ita n je o b iti slobode n ije čisto te o rijsk o , n iti
odgovor na to p ita n je m ože b iti n eki čisto fa k tičk i,
čin jen ičn i sud. P ita ti o b iti slobode ne znači p itati
šta je sve sloboda dosad b ila ili šta ona fak tičn o
je ste , a pogotovu ne k o ja sve zn ačen ja im a ili može
im ati r ije č »sloboda«. P ita ti o b iti slobode tak o đ er
ne znači p itati šta b i sloboda po n ečijem su b jek tiv ­
nom p roh tjev u ili ž elji treb alo da bude. P ita ti o
b iti slobode znači p ita ti o onom po čem u je sloboda
k on stitu tiv n i m om enat čo v jek a, o onom što sloboda
kao lju d sk a sloboda m ože i treb a da bude, što ona
uistinu je s t.
P ita n je o b it i s lo b o d e , kao i p ita n je o b iti čo­
v jek a, n ije s a m o p ita n je . T o j e u je d n o s u d je lo v a n je
u p r o iz v o đ e n ju s lo b o d e . T o je d jelo v a n je k o jim se
sloboda oslobađa.

U čem u je b it slobode? Š ta je sloboda u sv o jo j

b iti? Ne može se govoriti o tom e šta sloboda je s t,
ako se ne govori o tom e šta ona n ije . A odgovarajući
na p itan je šta sloboda n ije i je s t, n a jp r ije ćem o doći
do c ilja ako pođem o od k o n cep cija ili te o rija k o je
su u toku h is to rije filo z o fije već bile razvijene.
40 GAJO PETROVIĆ

T eo rija slobode im a praktično bezbroj. Ovdje

ćem o spom enuti i podvrći kritici uglavnom tri teo­
rije ili, ta čn ije, grupe teo rija . Govorit ćem o, p rije
svega, o teo rija m a po k o jim a je sloboda odsustvo
sp o ljašn jih zapreka k reta n ju ili djelovanju, odno­
sno, općen itije, skup sp o lja šn jih okolnosti pod
kojim a nešto bivstvuje. Uzet ćem o, drugo, teo rije
ko je tvrde da je sloboda spoznaja nužnosti ili na
spoznaji nužnosti zasnovano prilagođavanje svi­
je tu , odnosno m ije n ja n je svijeta. Spom enut ćemo,
najzad, te o rije ko je u slobodi vide sam oodređivanje
ili autodeterm inaciju.
Prvu teo riju ili grupu te o rija , po ko jim a je
sloboda o d su stv o s p o lja š n jih z a p r e k a k re ta n ju , na­
lazimo kod m nogih filozofa u toku vjekova. Nalazi­
mo je u 17. vijeku kod engleskog filozofa Tom asa
H obsa, a nalazim o je i u 20. vijeku, na X I I interna­
cionalnom filozofskom kongresu u V en eciji 1958.
godine, kod am eričkog m arksista Džona Som ervila
(Jo h n Som ervill).
Po ovim teo rija m a neko biće ili tijelo slobodno
je uvijek kad ne p o sto je sp o lja šn je zapreke njego­
vom k retan ju ili djelovanju .
Ovakvo shvaćanje slobode može izgledati pri­
hvatljivo. U svakodnevnom govoru možda n ajčešće
govorimo o slobodi upravo u tom smislu. Kažemo,
na p rim jer, da osuđenik n ije slobodan kad je u
zatvoru, a da je slobodan kad je pušten ili kad je
pobjegao iz zatvora. Isto tako, kažemo da tigar u
kavezu (ili kanarinac u k rleci) n ije slobodan, a tigar
u p re riji (ili ptica izvan krletk e) jeste.
Razm islim o li m alo, vid jet ćemo kako ova kon­
cep cija slobode om ogućuje da se govori ne samo o
slobodi zvijeri, ptice ili ribe nego i o slobodi neži­
vih stvari. U ovom sm islu možemo reći da voda n ije
slobodna kad je u loncu, da je djelom ično slobodna
kad probušim o rupu, a potpuno oslobođena kad lo­
nac prevrnem o.
 ČOVJEK I SLOBODA 41

Ovakve i slične kon zekven cije, k o je Tom as

H obs d oista i povlači, pokazu ju da je takvo shva­
ć a n je slobode nep rih vatljivo. Ako se sloboda shvati
na ovaj način, on a očigledno n ije n ešto specifično
lju d sko, nego n ešto što je zajedn ičko čovjeku , živo­
tin ji i neživoj stvari. A nas zanim a šta je sloboda
kao nešto što je sv ojstven o sam o čovjeku.
Spom en uta k o n cep cija slobode im a i druge
»nezgodne« p o sljed ice. Ako je sloboda u odsustvu
v an jsk ih zapreka, onda se ona d iferen cira na vrste,
prem a tom e kakve su te v a n jsk e zapreke. M eđutim ,
v an jsk e zapreke m ogu b iti n a jra z lič itije , pa je dobro
što neke od n jih p o sto je, dok je p o sto ja n je drugih
loše, a p o sto ja n je trećih ind iferentno. Na p rim jer,
u ovom sm islu m ože se reći da čo v jek im a slobodu
govora onda kad nem a zapreke da govori šta hoće,
a slobodu u b ija n ja ili m u čen ja onda kad može
u b iti ili m učiti koga h oće i kad nem a van jsk ih za­
p reka da to čini. N a ta j n ačin dolazim o do vrlo neo­
b ičn ih i čudnih v rsta slobode, kao što su sloboda
u b ija n ja , sloboda p lja č k a n ja , sloboda g n ja v ljen ja .
I onda se može izvesti z ak lju čak (k o ji Som ervil
doista izvodi) da sloboda sam a po sebi n ije n išta
dobro ni loše. Im a sloboda k o je su »dobre«, im a ih
k o je su »loše«, a im a i »indiferentnih«.
M eđutim , upravo ovakav z aklju čak, k o jim se
među ob like slobode u b r a ja ju i p ojave k o je redovno
sm atram o n a je k la ta n tn ijim p rim je rim a n eg acije
slobode, p okazu je da u ovoj te o riji nešto n ije kako
valja.
N asuprot tezi o slobodi kao odsustvu v an jskih
zapreka ili kao skupu v a n jsk ih uslova pod k o jim a
nešto bivstvu je, m ožem o tv rd iti da je sloboda jed an
određen n ačin bivstvov anja. S lo b o d a n ije n e š to iz­
v an o n o g a k o j i s lo b o d n o b iv s tv u je , n e g o n je m u s v o j­
s tv en n a č in ili s tr u k t u r a b iv s tv o v a n ja .
42 GAJO PETROVIĆ

VI

Drugu grupu čine teo rije po kojim a je sloboda

u onome k o ji je slobodan, a sa sto ji se u spoznaji
nužnosti ili u d jelovan ju k o je je na spoznaji nužno­
sti zasnovano.
Id eju o slobodi kao spoznatoj nužnosti nalazi­
mo već kod starih Grka, gdje je sloboda bila shva­
ćena kao uviđanje i p rihvaćanje sudbine, a nalazimo
je i kod m nogih novovjekih filozofa, kao kod
Spinoze, Hegela, Engelsa. To, naravno, ne znači da
se te o rija slobode spom enutih filozofa svodi na ovu
ideju. Hegelova kon cepcija, na p rim jer, svakako je
mnogo složenija.
U svakom slučaju , id eja da je spoznaja nužno­
sti b it ili bitn a pretpostavka slobode provlači se
kroz čitavu h isto riju filozofije, a ja v lja se u tri glavne
v arijan te. Po je d n o j sloboda je sam a s p o z n a ja nuž­
n o sti, po drugoj sloboda je p r ila g o đ a v a n je sp o z n a ­
to j n u žn osti, po trećo j sloboda je v la st n a d p r iro ­
d o m i n a d s a m im s o b o m z asn o v a n a na s p o z n a ji
u n u tr a š n je i s p o lja š n je nu žn osti.
U sve tri va rija n te ova kon cepcija im a u n a j­
m anju ruku dva b itn a d efek ta: ona je kontradik­
torna i konzervativna.
T e o rija je , p rije svega, k o n tr a d ik to r n a . Ako je
sve nužno, onda ni spoznaja nužnosti, ni prilagođa­
vanje nužnosti, ni vlast nad prirodom i samim so­
bom ne može b iti nešto izvan te nužnosti. Id eja da
je sloboda spoznaja nužnosti polazi prešutno od
dvije m eđusobno nespojive pretpostavke, od pret­
postavke da je sve zbivanje nužno i od pretpostavke
da čovjek može (a li ne m ora) da tu nužnost spozna.
Ali ako je sve nužno, onda m ora biti nužno i to da
li čovjek hoće ili neće da spozna nužnost. Prem a
tom e, prom atrati spoznavanje nužnosti kao slobo­
du, a nespoznavanje kao neslobodu — nema sm isla.
Jo š je u većoj m jeri u očljiva ova ko n trad ikcija
kod kon cepcije o slobodi kao prilagođavanju onome
 ČOVJEK I SLOBODA 43

što je s te na osnovu spoznaje nužnosti. Ako je sve

nužno, onda sm o m i nužno takvi kakvi je sm o , i
nužno sm o »prilagođeni« onako kako sm o prilago­
đeni. Da bism o se m ogli prilagođavati slobodno, m o­
rali bism o b a r u izvjesn o j m je ri b iti izuzeti od
nužnosti.
U n a jv ećo j m je ri ova k o n tra d ik cija dolazi do
izražaja u id e ji o slobodi kao vlasti nad prirodom
i nad sam im sobom , k o ja je zasnovana na spoznaji
nužnosti. Je r, ako je sve nužno, n ije ja sn o kako m i
m ožem o po stići vlast nad prirodom i nad čovjekom ,
k o jim a ta n u žn ost već vlada.
Id e ja da n a jp r ije treb a da spoznam o »nužnost«,
a zatim da zavladam o n jo m e im a u sebi »nešto«. T a
je id e ja n a sta la m alo neopreznim generaliziranjem
n ekih isku stava svakodnevnog života, nekih p rak­
tičk ih pouka k o je čine važan dio životne sn alažlji­
vosti sla b ijih . Sluga ili rob može da p o sjed u je čak
i vrlo veliku vlast nad sv ojim gospodarom ako zna
n jegove slab o sti. Zar nam spozn aja prirode ne m ože,
isto tako, om ogućiti vlast nad prirodom ?
P retp o stav ka je za vlast ro b a nad gospodarom
da gospodar im a neke slab o sti. Prem a tom e, ako
hoćem o da zavladam o prirodom , i ona m ora im ati
sv oje »slabosti«. M o raju u n jo j p o sto ja ti b a r neke
»tačke« gd je je opća nužnost p ro b ijen a .
Drugi je osnovni d efekt nužnosnih te o rija slo­
bode to što su u b iti k o n z e r v a tiv n e . Ako je sve nu­
žno, prirodno je da ono što je s t prihvatim o, da ga
i ne pokušavam o m ije n ja ti. Upravo zbog toga nuž-
nosna te o rija slobode m ože b iti u p o treb ljen a , i često
je b ila u p o trebljav an a, kao oruđe konzervativnih
snaga, k o je žele da saču v aju p o sto jeći društveni
poredak.
M oglo bi se p rim ije titi da su se često i revolu­
cion ari rukovodili id ejo m o slobodi kao spoznaji
nužnosti. D oista, takva id e ja može b iti osnova svo­
jevrsn og revolucionarnog d jela. R evolu cion ar može
reći da pro m atra sv o je d jelo v a n je kao sastavni dio
44 GAJO PETROVIC

nužnog zbivanja i da ne želi razm išljati o tom e ne

bi li mogao raditi d rukčije. Ali ovako zasnovano
revolucionarno djelovan je može se lako kontra-re-
volucionirati. Nužnosna te o rija slobode ne može za­
snovati stvaralačko revolucionarno djelo. U n ajb o ­
ljem slu čaju ona može b iti osnova revolucionarnog
fanatizm a, k o ji ne isp itu je kritičk i ciljeve i metode
k ojim a se služi i k o ji je u b iti konzervativan,
prem da u ovoj ili onoj etapi ljudske h isto rije može
neko vrijem e im ati djelom ično progresivan učinak.
To bi bili opći defekti te o rije slobode u k o jo j
spoznaja nužnosti im a odlučujući značaj.
T reća v a rija n ta ove teo rije, v arijan ta po k o jo j
je sloboda vlast nad prirodom i nad sam im sobom,
zasnovana na spoznaji u n utrašn je i vanjske nužno­
sti, im a jo š jed an važan poseban defekt.
Ova v arijan ta insistira na slobodi kao vrsti
ili obliku vlasti, dom inacije. Ona pretpostavlja da
su priroda i čovjek skup gotovih m oći, pa ne treba
ništa nego da se tim m oćim a ovlada, da se one
obuzdaju, podvrgnu i iskoriste.
Sh vaćan je slobode kao svojevrsne dom inacije
i ek sp loatacije tipično je za 19. i 20. vijek. Suvre­
m enog čo vjeka sve zanim a sam o kao mogući o b jek t
p o tčin jav a n ja i iskorišćavanja. Ali to ne znači da
je ono (to sh vaćan je) »dobro«. Takav pojam slo­
bode je otuđen p ojam karakterističan za otuđeno
društvo.
Nasuprot teo rijam a o slobodi kao spoznaji
nužnosti možemo tv rd iti: a k o se s lo b o d a sh v a ti k a o
s p o z n a ja i p r ih v a ta n je fa tu m a , su d b in e , u n iv erzaln e
n u žn osti, o n d a je » slob od a « s a m o d ru g i naziv za
d o b r o v o ljn o r o p s tv o . Sloboda n ije pokoravanje ili
prilagođavanje van jsk o j ili u n u trašn jo j nužnosti.
S lo b o d n o m o ž e b iti s a m o d je lo v a n je k o jim č o v je k
m ije n ja s v o j s v ije t i s a m a s e b e . Spoznaja nužnosti
sam o je spoznaja granica slobode. P ozitiv an u slov
s lo b o d e je s p o z n a ja g ra n ic a n u žn osti, o s v je š ta v a n je
lju d s k ih k re a tiv n ih m o g u ć n o sti. Sloboda n ije ni u
 ČOVJEK I SLOBODA 45

bezobzirnoj ek sp lo a ta ciji prirode. S lo b o d a je u

s p o s o b n o s t i č o v je k a d a p r ir o d u o č o v je č i i d a na
lju d s k i n a č in p a r t ic ip ir a u n je n im b la g o d a t im a .
Č ovjek i p riroda nisu skup gotovih m oći k o je treb a
sam o savlad ati, p o tčin iti i isk o ristiti. B it s lo b o d e
n ije u o v la d a v a n ju d a tim , n e g o u s tv a r a n ju n o v o g ,
u r a z v ija n ju č o v je k o v ih k r e a tiv n ih m o ć i, u p r o š ir i­
v a n ju i o b o g a ć iv a n ju lju d s k o s ti.

V II

N ajzad, o sta la nam je treća osnovna te o rija

slobode, te o rija k o ja sm atra da je sloboda s a m o o d -
r e đ iv a n je ( a u t o d e t e r m in a c ija ) .
I ova se id e ja često ja v lja u h is to riji filo z o fije,
a d o b ija različite ob like (u pored i, n a p rim je r, I.
K an ta i Ž. P. S a r tr a ). Id e ja je u velik oj m jeri
opravdana u odnosu na one k o jim a se su p ro tstav lja.
N itko neće nazvati slobodnim d jelo v a n je k o je je
d eterm in iran o izvana. Ako n etk o radi n ešto po na­
redbi, pod hipnozom , u strah u ili pod u cjenom ,
nećem o reći da je slobodan. Da bi n etk o bio slobo­
dan, p otrebn o je , p rije svega, da on sam određu je
sv oje d jelo. Ali to jo š n ije dovoljno.
Neki m isle da n ije slobodno svako sam oodre-
đ ivanje, nego sam o n e p o s r e d n o s a m o o d r e đ iv a n je
( s p o n t a n o s t ), pa id e ju o slobodi kao sam oodređi-
v an ju p retv a ra ju u id eju o slobodi kao spontanosti
(n ep osred n o j d e te rm in a c iji). Slobodan bi, po ovom
sh vaćan ju , bio je d in o čin k o ji sam i određu jem o i
k o jim se ujed n o neposredno izražava ova ili ona
naša sklon ost, sp osobn ost, ž elja ili p otreba. S lo ­
bodni sm o, kažu, sam o kad ne računam o, ne speku­
liram o, ne razm išljam o šta ćem o učiniti.
No da li je čo v jek doista slobodan kad u na­
stupu gn jeva počini neki n ep ro m išljen čin, zbog
k o jeg će se k a sn ije k a ja ti, ili je on u tom tren utku
rob sv oje stra sti? B it će, ipak, da sloboda n ije ni
46 GAJO PETROVIC

puka spontanost. Čovjek je biće ko je je uvijek i

neposredno i posredovano; on n ije slobodan uvijek
kada se spontano isp o ljav aju pojedine strane ili ele­
menti njegovog bića, on je slobodan samo onda kad
d jelu je kao cjelo v ito i m nogostruko biće. To, na­
ravno, ne znači da je čovjek slobodan samo kad
čini nešto veliko i značajno. I u n a jsitn ijo j sitnici
može biti prisutan čitav čovjek.
Ali djelovan je u kojem je čovjek čitav na
djelu n ije sam im tim slobodno. Tiranin ili zločinac,
č ija je čitava d jelatn o st vođena neljudskim , de­
struktivnim m otivim a, daleko je od toga da bude
slobodan. Čovjek je slobodan samo kad ga ono
što je lju dsko u njem u potiče na stvaralačko djelo
kojim se pro širu ju i obogaćuju granice ljudskosti.
U prilog i nasuprot te o riji o slobodi kao auto-
d eterm inaciji možemo tv rd iti: ni n a jin ten ziv n ija i
n a ju s p je šn ija d je la tn o s t, a k o je d e ter m in ira n a sp o-
Ija, n ije s lo b o d n a . D isciplinirani vojnici, poslušni
činovnici, dobro plaćeni p o licajci mogu biti neo­
bično aktivni i uspješni, ali n jih ova je aktivnost
sve p rije nego slobodna. S lo b o d n a j e s a m o d je la t­
nost u k o j o j č o v je k s a m o d r e đ u je s v o je d je lo . N ije
ai svaka d jelatn o st k o ja se određuje iznutra sam im
tim slobodna. S lo b o d n o je s a m o o n o s a m o o d re đ u -
ju će d je lo v a n je u k o j e m č o v je k d je lu je k a o c je lo ­
vita, m n o g o s tr u k a lič n o st, u k o je m on n ije r o b o v e
ili o n e p o s e b n e m isli, o s je ć a ja ili tež n je. N ajd alje
su od slobodnog d jela oni č ije je d jelovan je »slo­
bodno« razaranje lju dskosti. V lastolju bivi diktatori,
okrutni o sv ajači, nezajažljivi izrabljivači samo su
sluge vlastitih nehum anih fiksnih ideja i am bicija.
S lo b o d a n je č o v je k s a m o k a d o n o k re a tiv n o u
n jem u o d r e đ u je n je g o v o d je lo , k a d o n s v o jim d je ­
lom p r id o n o s i p r o š ir e n ju g ran ica lju d sk o sti.
Izložene teze o bttT'slobode -ne rješa v a ju »do
kraja« problem o kojem govore. Ali one naznačuju
koncepciju o k o jo j se može rasp ravljati.
 ČOVJEK 1 SLOBODA 47

V I II

U d osad ašn jem izlagan ju n ije bilo rije č i o

»većoj« i o »m anjo j« slobodi. G ovorilo se jed n o ­
stavno o »slobodi« i o »neslobodi«. Moglo bi se,
dakle, zak lju čiti da sloboda ne p ozn aje stupnjeve,
da je čo v jek u v ijek ili apsolutno slobodan ili apso­
lutno neslobodan.
Ovakvom sh vaćan ju m oglo bi se prigovoriti da
je n ed ijalek tičn o i n eh isto rično . N e d ija le k t ič n o zato
što previđa da su m ogući razni stu p n jev i slobode
i neslobode i da je određen stupan j slobode u je ­
dno određen stu p an j neslobode. N e h is t o r ič n o —
zato što ne uviđa da čo v jek nikad n ije bio apso­
lutno n eslobodan n iti će ikad b iti apsolutno slo­
bodan, da je čitava lju d sk a h is to rija p ro tiv u riječn o
ili nezadrživo n apred ovan je ka sve višim stu p n je­
vim a slobode, n apred ovan je u k o jem se svaki do­
stignu ti stu p an j m ože p ro m a tra ti kao »veća slobo­
da« (ili »m anja n eslo b o d a«) u odnosu na one niže,
prevaziđene, a kao »veća nesloboda« (ili »m anja
slob od a«) u odnosu na sve buduće više.
S navedenim i sličn im prigovorim a m ožem o se
složiti. Č ovjek je b iće slobode, ali on n ije nikad
apsolutno slobodan ni apsolutno neslobodan. On
je u v ijek sam o u većo j ili m a n jo j m je ri slobodan.
Slob od a je »relativna«. Ako želim o, m ožem o sve
ra n ije p o stavljen e teze o slobodi prevesti u »rela-
tiviran« oblik. U m jesto da k a ž e m o : »Čovjek je b iće
slobode«, m ožem o r e ć i: »Čovjek je čo v jek u onoj
m je ri u k o jo j je slobodan«, a u m je sto : »N esloboda
je sm rt čo v jeka«, m ožem o r e ć i: »Čovjek je m rtav
( i l i : čo v jek n ije č o v je k ) u on oj m je ri u k o jo j je
neslobodan.« Isto tak o , u m je s to : »Slobodan je čo­
v jek sam o kad ono kreativno u n jem u određu je
njegovo d jelo «, m ožem o r e ć i: »Slobodan je čo v jek
sam o u onoj m je ri u k o jo j ono kreativno u n jem u
o dređu je njegovo djelo.«
48 GAJO PETROVIC

Sloboda je doista relativn a: ali te o rije o rela­

tivnosti slobode često idu suviše daleko. Relativ­
nost, kažu neki, n ije nešto što sp o lja pridolazi slo­
b o d i; ona je konstitutivni m om ent biti slobode.
Bez obzira na to kako ćem o nastaviti definiciju
slobode, m oram o je početi rije č im a : »Sloboda je
relativno . . . « »Sloboda je određeni stupanj .. . « ili
»Sloboda je određenom h isto rijsko m stupnju pri­
m jeren o . .. «
Ako se sloboda ovako relativira, tim e se histo­
rijsk i relativni, ograničeni stupnjevi slobode apso-
lutiziraju. T eo rija da je sloboda »u biti« relativna
ne razliku je se bitno od te o rije da je bit slobode
ropstvo. S lo b o d a je d o is t a »r ela tiv n a «. Ali to ne
zn ači d a je rela tiv n o s t o n o š to je č in i s lo b o d o m .
R ela tiv n o st je o n o š to je č in i rela tiv n om .

IX

U prethodnom izlaganju govori se općenito o

slobodi i o »čovjeku«. N ije specificirano da li se
pod čovjekom m isli čovjek kao zajednica (dru­
štv o), čo vjek kao grupa (k lasa, stalež, n acija, ple­
me, porodica itd .), ili čo vjek kao pojedinac (lič­
n o st). Ali takva sp ecifik a cija i n ije neophodna. Bez
obzira na to da li je rije č o čovjeku-društvu, o čo-
vjeku-društvenoj grupi ili o čovjeku-ličnosti, bit slo­
bode je ista. Kao što društvo n ije slobodno ako
sam o ne određuje svoju sudbinu, ni ličnost n ije slo­
bodna ako netko drugi determ inira njenu sudbinu.
Kao što društvo n ije slobodno ako koči razvoj
lju dskih kreativnih m oći, ni ličnost n ije slobodna
ako ne pridonosi razv ijan ju čovjekove kreativnosti.
Da li to znači da se slobodno društvo sasto ji
samo od slobodnih pojedinaca, a neslobodno samo
od neslobodnih? Drugim rije č im a : da li je slobod­
na ličnost m oguća sam o u slobodnom , a neslo­
bodna sam o u neslobodnom društvu? Afirmativan
 ČOVJEK I SLOBODA 49

odgovor n a ova p ita n ja bio b i znak n esh v aćan ja b iti

društva. D ruštvo je z ajed n ica ličn o sti, ali zajed n ica
ličn osti n ije puki zb ro j p ojed in aca.
D ruštvo m ože ra z v ija ti kreativne lju d ske m oći
sam o tak o da om ogućuje i stim u lira razvoj slo­
bodne lju d sk e ličn o sti. N e m a s lo b o d n o g d r u štv a
b e z s lo b o d n ih lič n o s ti. Ali to ne znači da su u slo­
bodnom društvu svi slobodni. I u s lo b o d n o m d ru ­
štv u p o je d i n a c m o ž e b it i n e s lo b o d a n . R elativiranom
te rm in o lo g ijo m : p o jed in a c m ože b iti m a n je slobo­
dan nego društvo u k o jem živi. D ruštvo se može
organizirati tak o da om ogućuje i pod stiče razvoj
slobodne ličn o sti, ali s lo b o d a s e n e m o ž e n ik o m e
p o k lo n it i. »Darovana« ili »nam etnuta« sloboda je
c o n t r a d ic t io in a d je c io . S lo b o d a je po d e fin iciji
d jelo v an je onoga k o ji je slobodan. S a m o s v o jim
s lo b o d n im d je lo m m o ž e p o je d i n a c o s v o jit i s v o ju
ličn u s lo b o d u . - .
K ao što u slobodnom društvu nisu svi slobodni,
ni u neslobodnom društvu n isu svi neslobodni. I u
n e s lo b o d n o m d ru štv u p o je d i n a c m o ž e b it i s lo b o d a n .
D rugim r ije č im a : m oguće je da se p o jed in ac izdigne
iznad onog stu p n ja slobode k o ji je u društvu već
realiziran. S p o lja š n je z a p r e k e k o j e p o s t a v lja n e s lo ­
b o d n o d r u štv o m o g u o te ž a ti i o g ra n ič iti, a li n e i p o t ­
p u n o s p r ije č it i s lo b o d a n lju d s k i čin . N e p o k o le b ljiv
revolucionar u okovim a slo b o d n iji je od tam n ičara
k o ji ga čuva i od m u č itelja k o ji uzalud pokušava
da ga skrši. Ako b ism o p o ricali m ogućnost slobod­
ne ličn osti u n eslobodnom društvu, po ricali bism o
m ogućnost da se n eslobodno društvo svijesn om re­
volucionarnom a k cijo m preobrazi.
Ako su i u slobodnom društvu m oguće neslo­
bodne ličn o sti, a u neslobodnom društvu slobodne,
to ne znači da je sloboda društva irelevan tn a za
slobodu ličn o sti. N eslobodno društvo n a sto ji da
u n išti slobodnu ličn o st, a slobodno društvo om ogu­
ću je i pod stiče n jen cvat. Zato je b o r b a za s lo b o d n o
d r u štv o s a s ta v n i d io b o r b e za o s lo b o đ e n je lič n o s ti.
50 GAJO PETROVIČ

Kad ovaj dio pokušava da postane sve, on prestaje

biti ono što bi trebalo da bude. B o r b a za s lo b o d n o
d ru štv o n ije b o r b a za s lo b o d n o d ru štv o a k o se
n jo m ne o stv a r u je sv e v e ći s tu p a n j ličn e s lo b o d e .
Lična i društvena sloboda nerazdvojno su po­
vezane, ali je odnos među n jim a asim etričan : n em a
s lo b o d n o g d ru štv a b ez s lo b o d n e lič n o s ti (što ne
znači da su svi pojedinci u slobodnom društvu slo­
bod n i), ali m o g u ć a je s lo b o d n a lič n o st izvan s lo ­
b o d n o g d ru štv a (što ne znači da je sloboda društva
irelevantna za slobodu ličnosti ili da je moguća
slobodna ličnost izvan svake društvene z a je d n ice !).

Čovjek p ojedinac n ije samo član šire društvene

zajed n ice; on je također uvršten u posebne dru­
štvene grupe. Odlučujući značaj im ala je u dosada­
š n jo j h isto riji pripadnost antagonističkim društve­
nim grupam a, ko je nazivamo »klasama«.
K lasna b o rb a u n a jra z ličitijim oblicim a funda­
m entalan je oblik k reta n ja klasnog društva. I borba
za ostv arenje višeg stu p n ja slobode im a u klasnom
društvu klasni karakter. K onkretnom h istorijskom
analizom može se utvrditi k o ja je klasa ili klasni
sloj u određenoj situ a ciji nosilac višeg stupn ja slo­
bode, a k o ja klasa ili sloj bran ilac neslobode.
Ali svako je klasno društvo otuđeno, neljudsko,
u b iti neslobodno. Sam o besklasno društvo može da
se razvije u »carstvo slobode«. Progresivna klasa
ko ja se bori za novi, slo bodn iji oblik klasnog dru­
štva zalaže se sam o za novi, »slobodniji« oblik ne­
slobode. R a d ik a la n p o b o r n ik s lo b o d e m o ž e b iti sa ­
m o k la s a k o j a se b o r i za u k id a n je s v a k o g k la sn o g
d ru štv a i s a m e s e b e k a o k la se .
Jed n a slobodna ličnost (ili n jih n ekoliko) ne
može preobraziti neslobodno društvo u slobodno.
Slobodna ličnost uspijeva u svom preobražavalač-
 ČOVJEK I SLOBODA 51

kom n a sto ja n ju sam o onoliko koliko usp ijeva da

u v jeri, oduševi, pokrene na d jelo p o ten cijaln o revo­
lucionarne društvene grupe.
Ova b itn a sp ozn aja često se d eform ira i zlo­
u p otrebljav a. T raži se da se ličn o st potpuno »stopi«
sa sv ojom klasom , da sve sv oje lične m isli, želje,
nade, strah o v a n ja , stra sti potčin i zah tjevim a klasne
bo rb e. Oni k o ji na ovaj način z a h tije v a ju p o tčin ja -
van je ličn o sti »klasi« ne sh vaćaju da n e m a r ev o lu ­
c io n a r n e k la s n e b o r b e b e z s lo b o d n ih lič n o s ti spo­
sobnih da se uzdignu iznad fak tičn o g nivoa svoje
klase i sagled aju n jen e revolucionarne (o p ćelju d -
sk e ) m ogućnosti.
P otre b a »klase« za »ličnošću« često se interp re­
tira sam o kao p o treb a za »velikom ličnošću« k o ju
»vidi« i »vodi«. V elike ličn o sti d oista su p otrebn e
klasi, n a c iji, čo vječan stvu . Ali ne m a n je su p o treb ­
ne one na izgled »male« ličn o sti, k o je bez obzira na
sv oje skrom ne rad no-intelektualne »sposobnosti«
rea liz ira ju visoke kv alitete lju d sko sti.
M oglo bi se n ekom učin iti da suviše ističem o
zn ačaj ličn o sti. Ali, m a što tko m islio, s o c ija liz a m
je k u lt lič n o s ti. N aravno, ne u danas prošireno po-
litičko-p u b licističko m sm islu (»k u lto m ličnosti« če­
sto se naziva ku lt b ez ličn o sti).

XI

R a sp ra v lja ju ć i o sm islu p ita n ja o slobodi, ista ­

kli sm o da se p ita n je o slobodi ne svodi na p ita n je
o vrstam a ili o b licim a slobode. B it p ita n ja o slo­
bodi je u p ita n ju o b iti slobode.
To ne znači da se ne može govoriti o raznim
o blicim a, v rstam a ili aspektim a slobode. Upravo
sm o u čin ili izvjesne napom ene o nekim važnim
aspektim a slobode (d ruštvenom , individualnom ,
k lasn o m ). A n a p rije d (u d ijelu IV ) n a b ro jili smo
m nogo različitih aspekata, o b lika i v rsta slobode.
52 GAJO PETROVIĆ

Analiza oblika i aspekata slobode im a velik zna­

č a j. Mnogi ta j značaj osporavaju. P orican je razno­
vrsnosti oblika slobode n ajčešće je m otivirano na­
sto ja n jem da se specifične odlike jedne vrste slo­
bode učine norm om za sve ostale vrste. Nasuprot
takvim n a sto ja n jim a možemo tv rd iti: uz opću bit
slobode, svaka vrsta slobode im a i svoju vlastitu
specifičnu b it, po k o jo j je ona upravo ta vrsta slo­
bode. »K a o š to s e u S u n č ev o m s istem u s v a k i p o je ­
d in i p la n e t o k r e ć e o k o S u n ca s a m o o k r e ć u ć i se o k o
s e b e s a m a , ta k o u s istem u s lo b o d e s v a k i o d n jen ih
s v je t o v a k ru ži o k o s r e d iš n je g S u n ca s lo b o d e s a m o
k ru ž e ć i o k o s e b e sam a .« *)
M ogućnost raznih vrsta ili oblika slobode ne
treb a da nas navede na pretpostavku da su razni
oblici slobode potpuno svojevrsni i međusobno ne­
povezani. Svi se o blici slobode uzajam no uslovlja-
vaju, a svaki je od n jih jed an oblik slobode.
Gaženje ovog ili onog oblika slobode često se
pravda tim e što to zahtijeva održanje ili uspostav­
lja n je nekog zn ačajn ijeg oblika slobode. Na ovakve
argum ente možemo o d g o v o riti: »Svaki oblik slo­
bode uslovljava ostale, kao jed an član tijela drugi.
U vijek kad je dovedena u p itan je jed n a određena
sloboda dovedena je u p itan je sloboda. U vijek k a d
je o d b a č e n je d a n o b lik s lo b o d e , o d b a č e n a je s lo b o ­
d a , i o n a m o ž e v o d iti jo š s a m o p riv id a n život, je r
je p o s lije to g a č is ti s lu č a j na k o je m ć e se p r ed m e tu
is p o ljiti n e s lo b o d a k a o v la d a ju ć a sila .« 6)

5) K. Marx, F. Engels: W erke, Band 1, Berlin 1957, S.

69—70. (Potcrtao G. P.)
°) K. Marx, F. Engels: W erke, Band 1, Berlin 1957, S.
76—77. (Potcrtao G. P.)
 ČOVJEK I SLOBODA 53

X II

N ajzad, treb a b a r n ešto reći o odnosu između

p roblem a slobode kao tra jn o g lju d skog problem a
i različitih o b lik a u k o jim a se ta j problem h isto ­
r ijs k i p o ja v lju je .
U prethodnom izlagan ju uz put sm o ista k li neke
aktuelne aspekte problem a slobode, ali nism o si­
stem atski ra sp ra v lja li o različitim o blicim a k o je
dobij a p roblem slobode u različitim društvenim
fo rm a cija m a (recim o , u »prvobitn oj«, robovlasni­
čk o j, feu d aln o j, k a p ita lističk o j, so c ija lis tič k o j) i u
različitim razv ojn im fazam a p o jed in ih fo rm a cija .
To ne znači da je p roblem slobode u v ijek isti.
P roblem slobode je »vječan« (u onom sm islu u ko­
je m tim a trib u to m karakteriziram o sve tr a jn e č o ­
v je k o v e p ro b lem e ), ali u svakoj epohi on d ob ij a
d ru k čiji oblik.
R azm a tra n je različitih h isto rijsk ih o b lik a u ko­
jim a se ja v lja p roblem slobode izlazi izvan okvira
ovoga rada. Ip ak, m ožem o sp o m en u ti: u naše vri­
je m e p okazu je se da se slobodno društvo ne ostva­
ru je ni sam o ek sp ro p rija c ijo m ek sp ro p rija to ra , ni
sam o pod izanjem životnog stand arda, ni kom bini­
ran je m o b o jega. U društvu iz k o jeg su eksploata­
tori elim iniran i čovjekovu slobodu ugrožavaju sred­
stva pom oću k o jih sao b raća s prirodom i s drugim
lju d im a (te h n ik a ) i društveni o b lici u k o jim a se
to sao b raća n je vrši (d ruštvene o rg an izacije i in sti­
tu c ije ). P ita n je o s lo b o d i p o ja v lju je s e d a n a s p r v e n ­
s tv e n o k a o p ita n je o s lo b o d i i s o c ija liz m u i k a o
p ita n je o s lo b o d i s a te h n ik o m .
Onim a k o ji u prvi plan ističu p ita n je o slobodi
i socijalizm u prigovara se da z a p o sta v lja ju drugo,
jo š važn ije p ita n je o slobodi i kapitalizm u. Prigo­
vor sam o iz g le d a opravdan. K ap italizam je jo š uvi­
je k velika snaga, ali ni so cijalizam n ije m an ja.
Problem slobode u kapitalizm u jo š u v ijek je te o rij­
ski za n im ljiv ; ali problem slobode u so cijalizm u
54 GAJO PETROVIĆ

ipak je n oviji i zan im ljiv iji. M eđutim, n ije stvar

sam o u zanim ljivosti. Problem slobode u so cijali­
zmu neuporedivo je važniji, i to ne samo s gledišta
unutrašnjeg razvoja socijalizm a nego i s gledišta
razvoja suvremenog sv ijeta kao cjelin e. R a z v ija n je
s o c ija liz m a k a o s lo b o d n e z a je d n ic e s lo b o d n ih lič n o ­
s ti n a je fik a s n ija je k r it ik a k a p ita liz m a .
Onima k o ji u prvi plan ističu problem slobo­
de sa tehnikom prigovara se da jedn o akutno pita­
n je kapitalizm a n ekritičk i presađuju u socijalizam .
»Tehnika« je puki instrum ent, k o ji u kapitalizm u
može b iti opasan, ali u socijalizm u p o staje »poslu­
šan«. I u ovom prigovoru im a »nešto«. Ali a to m s k a
b o m b a n e ć e p o č e t i d a p r o iz v o d i je s tiv e p e č u r k e čim
na n ju n a lije p im o s o c ija lis tič k u e tik etu .
 O HISTORIJSKOM DETERMINIZMU
I LJUDSKOJ SLOBODI
PREDRAG VRANICKI

U ovom e e se ju nem am n am jeru da analiziram

p ostav ljen o p ita n je u svoj n jeg o vo j kom pleksnosti,
nego sam o s obzirom na one b itn e in ten cije k o je su
nam date u M arksovim n a sto ja n jim a , k a sn ijim kon­
troverzam a i ko rektu ram a u m arksizm u, kao i s obzi­
rom na suvrem ena h is to rijsk a isku stva i m oguće
te o rijsk e kon sek ven cije.
Poznato je da je M aksovo m a terija lističk o
sh vaćan je h is to rije n astalo kao rezultat veom a zna­
ča jn ih filozofsk ih napora n aro čito u Fra n cu sk o j i
N jem ačk o j u 18. i u početku 19. sto ljeća , kao i odre­
đenih h is to rijsk ih iskustava. Svi su ti napori išli
za tim da o b ja sn e čo v jek a i njegovu h isto riju , da
rije še p ita n je da li je u h is to riji r ije č o nekom
zakon om jernom k re ta n ju ili sasvim slu čajn o m , či­
m e je ta h is to rija b itn o d eterm in iran a i kako o b ja ­
sn iti čovjekovu slobodu u takvom jed n om determ i­
n iran om procesu.
Od racio n a lističk ih k o n cep cija razv o ja lju dskog
um a i čovjeko vih id e ja pa do panlogističkog samo-
k re ta n ja id e je kod Hegela odgovori su bili različiti.
Kod je d n ih je su b je k t triju m fira o kao sam osvijest,
kod drugih se su b je k t utapao u nužnom i određe­
nom k re ta n ju id eje.
Na to j lin iji se re a k c ija protiv Hegelova
panlogizm a, kao i m a terija lističk o g m ehaničkog
determ inizm a, k o ji su sputavali ulogu su b jek ta ,
56 PREDRAG VRANICKI

sam osvjesnog individuuma, pojavila u nekoliko va­

rijan ata. Jed n a od tih je i M arksova. Upravo iz tih
kom ponenata razum ljiva nam je M arksova težnja
da shvati h isto riju kao određeno zakonom jerno
kretan je i da je shvati ujedno i kao čovjekovo djelo.
T a dva m om enta o sta ju dom inantna ne samo u
M arksovoj kon cepciji nego, što je i logično, u svim
kasn ijim m arksističkim kontroverzam a.
Kao m a terija list i d ijalektičar, u svom razvoju
tokom četrdesetih godina, on nužno odbacuje jedno­
strani idealizam filozofa sam osvijesti, kao i jedno­
strani antropološki m aterijalizam i psihologizam
F ojerb ah a. Hegelova b aština, č iji je M arks najveći
»nastavljač«, upućuje ga da čo vjeka shvati kao dru­
štvenog čovjeka, kao građansko društvo, kao aktiv­
nost. Isto tako da zakonitost k reta n ja potraži i
pokaže u sam om o b je k tu i u njegovim protivriječ-
nostim a, a ne van n jega, niti u sv ijesti, itd. Tako
M arksova m isao, svakako pod u ticajem i drugih
nekih m isaonih napora (n a p rim jer, M. H esa), do­
lazi do svojevrsne, nove kon cepcije b iti čovjeka
kao b ića prakse. M arks kao m a terija list i baštinik
Hegelove d ijalektik e n ije aktivitet su b jekta subli­
m irao u njegovoj sam osvijesti (B . B a u er), niti u
J a (Š tir n e r ), niti u prevladavanju religiozne alije­
n acije (F o je r b a h ), nego je bitno čo vjeka shvatio
kao aktivno, stvaralačko biće i kao ansam bl dru­
štvenih odnosa.
Misao o čovjeku kao o biću prakse, određivanje
njegova razvitka stupnjem njegove m aterijaln e i
društvene prakse, h isto rijsk i prethodi dovršenoj
kon cep ciji proizvodnih snaga i odnosa iz jednostav­
nog razloga što je ova p o sljed n ja samo k ra jn ja
konsekvencija izvornog i n ajo rig in aln ijeg M arksova
stava.
Razvoj čovjekove prakse je e o ip s o razvoj čovje­
ka, razvoj čo vjeka je razvoj h isto rije. Ako su
osnovni elem enat čovjekove prakse sam čovjek
(k ao m isaono-praktičko b iće ) i sva ona sredstva
 0 HISTORIJSKOM DETERMINIZMU I LJUDSKOJ SLOBODI 57

k o jim a on m ije n ja prirodu i sebe — dakle proiz­

vodna sredstva — onda se u razvoju tih »eleme­
nata« m ora tražiti o b ja š n je n je h isto rije , raznih
nivoa, zako n o m jern o st itd. U tim oruđim a za pro­
izvodnju, č iji nivo razvitka možem o s naučnom
točnošću odrediti, i u k o n flik tim a sa odnosim a
proizvodnje k o ji u tom razvoju n a sta ju , a k o je m o­
žemo isto tak o n aučno odrediti, pronalazi M arks
realnu osnovu društvenog razvitka, »sup stanciju«,
»bitak«, »suštinu« itd. h isto rijsk o g p rocesa.
Bu du ći da čo v jek o sv ještava prvenstveno one
kon flikte u k o jim a se nalazi i razrješav a, svi je sn o
ili s n edov oljn om sv ijesti, upravo one društvene
p ro tiv riječn o sti u k o jim a je on sudionik, M arks u
to j »sup stan ciji« h isto rijsk o g života, u proizvodnim
snagam a i odnosim a vidi o s n o v n e d e te r m in a n te hi­
sto rijsk o g p rocesa, m ogućnosti i granice lju dskog
h isto rijsk o g zahvata. Ali ne treb a gubiti iz vida da
je za M ark sa čo v jek glavna proizvodna snaga i u je ­
dno osnovna kom ponenta proizvodnih odnosa.
U osnovi i općenito ova je m isao svakako i
n ajv eća i n a jp lo d n ija s obzirom na razu m ijevan je
dinam ike h is to rije , n jen ih brzaca i usp oravan ja.
H isto rija n ije kod toga svedena na običan prirodan
p roces, je r je u n jo j glavni a k ter čo v jek , obdaren
sv iješću . Ali ona, isto tako, n ije shvaćena ni sam o
kao apsolutno slobodno d jelo n iti sam o svijesti, pa
n iti nekog ap straktn o g čo v jek a , je r je ta j čo v jek
određen ujed n o i sv ojim vlastitim djelom , svojom
društvenom stru k tu ro m k o ju stvara.
N ije nim alo čudno što je M arks i u svojim
fo rm u lacija m a (isto tak o i E n g e ls) prvenstveno
naglašavao te m om ente, u raznim v a rijan tam a. Isto
tako n ije čudno što se n ije upuštao u druge neke
p re tp o stav k e: razlog treb a p otražiti u h isto rijsk im
iskustvim a, k o ja m u d aju m a te rija l za uopćavanja.
T ako on u klasičnom predgovoru »Prilogu kri­
tici p o litičk e ekonom ije« govori izričito o ekonom ­
sk oj stru k tu ri društva, k o ja je realn a osnova na
58 PREDRAG VRANICKI

k o jo j se diže pravna, politička i duhovna nadgrad­

n ja ; o načinu proizvodnje m aterijaln og života, koji
uslovljava procese ostalih sfera društvenog života;
o razvoju proizvodnih snaga, ko je na određenom
stupn ju dolaze u kon flikt s p ostojećim proizvodnim
odnosim a, i kako se s prom jenom ekonom ske
osnove vrši sp o rije ili brže prevrat čitave ogromne
nadgradnje.
S obzirom na kasn ije kontroverze, interpreta­
c ije i borbe oko pravilnog shvaćanja M arksove
m isli, naročito je važan pasus iz ovog predgovora:
»Nikada neka društvena fo rm a cija ne propada p rije
no što budu razvijene sve proizvodne snage za koje
je ona dovoljno prostrana, i nikad novi, viši odnosi
proizvodnje ne nastu paju p rije nego što se m ateri­
ja ln i uslovi njegove egzistencije nisu već rodili u
krilu samog starog društva. Stoga čovječanstvo
postavlja sebi uvijek samo one zadatke ko je može
da d iješi, je r, ako pažljiv ije posm atram o, uvijek
ćem o naći da se sam zadatak rađa samo tam o gdje
m aterijaln i uslovi za njegovo rješen je već postoje
ili se b ar nalaze u procesu svoga n astajanja.«
N ije potrebno ovdje citira ti i neka Marksova
m jesta o ulozi sv ijesti (znači, čovjeka i njegovih
ideja, želja itd .), o sv ijesti kao m aterijaln oj sili,
kao ni mnoga Engelsova m jesta o uzajam nom djelo­
vanju »baze i nadgradnje«, o h isto riji kao ljudskom
djelu u kojem ljudi d jelu ju svjesno, ali gd je rezultati
ispadaju često drugačiji nego što se pretposta­
v lja itd.
Ovo su sve poznati stavovi, k o ji, s jedne strane,
pokazuju da M arks i Engels nikada nisu apsoluti-
zirali ekonom ski m om ent i, s druge strane, da je
d ijalek tičk i način m išljen ja njihova b itn a karakte­
ristika i snaga.
Međutim, sve nas to ne p riječi da ipak konsta­
tiram o da je zbog izvjesnih razloga ovaj ekonom ski
m om ent bio u svim tim fo rm acijam a prenaglašen,
a dom ena lju dske stvaralačke h isto rijsk e prakse,
 0 HISTORIJSKOM DETERMINIZMU I LJUDSKOJ SLOBODI 59

slobodne h is to rijsk e k re a c ije sužena. M islim da su

b arem dva razloga uv jeto vala tu situ a ciju . Prvo,
novost k o n cep cije zah tijev ala je , kako je to već i
Engels utvrdio, svakako ja č e n aglašavan je upravo
onih teza k o jim a se ta ko n cep cija bitn o razliku je
od svih d o tad ašn jih . I, drugo, h isto rijsk o iskustvo
k o je M arks im a pred očim a.
Ovaj m om enat je , m islim , važan i u in terp reta­
c iji i analizi M arksovih sh vaćan ja ne treb a zabo­
ra v lja ti da je i n jeg ova m isao im ala određene
h isto rijsk e d eterm in ate. On n ije m ogao pretpostav­
lja ti takve h is to rijsk e situ a cije za k o je n ije im ao
ni u p rošlo sti ni u svom vrem enu nikakvih odre­
đenih in d icija .
Osnovno isku stvo k o je M arks generalizira je ste
h isto risk o k re ta n je zapadnoevropskih drušiava, u
prvom redu u N izozem skoj, E n g lesk o j, Fran cu sko j
i N je m ačk o j. U svakoj od tih zem alja možem o
s naučnom egzaktnošću p ra titi raspad feudalnih
odnosa na osnovi razv o ja proizvodnih sredstava i
građanske klase kao n jih ovog n osioca. Bez obzira
na m eđusobne u tje c a je tih zem alja, k o ji su svakako
p o sto ja li, svaka od n jih je provodila sv o ju revolu­
c iju upravo onim h isto rijsk im redosljedom k o ji je
odgovarao stu p n ju razvitka i proizvodnih snaga i
građanske klase u p o jed in o j od tih zem alja. N je­
m ačka, kao n a jz a o sta lija , b ila je i p o slje d n ja na
redu, a tad a već i up letena u b o rb u s p ro le ta rija ­
tom i »kapitaliziranim feudalizm om «, tako da je
i re v o lu cija o sta la polovična.
Glavno isku stvo zapadnoevropskih zem alja,
onrh k o je su p rošle »klasičan« period feudalizm a
i kapitalizm a, kao i evropske an tike, k o ju je M arks
veom a dobro poznavao, i k o ja je n am etala iste
zak lju čk e, u v jeto vali su da je M arks, došavši do
sv oje m a te rija listič k e k o n cep cije h is to rije , prven­
stveno n a g la sio :
a) im anentni proces k o ji se vrši u n utar p o je­
dine zem lje, što je u jed n o suglasno sa osnovnim
60 PREDRAG VRANICKI

dijalektičkim zahtjevom kod analize bilo kojeg

p ro c e s a ;
b ) osnovu tog im anentnog procesa shvatio je
u prvom redu kao razvoj proizvodnih snaga i
odn osa; i
c ) u tom razvoju, nivou tog razvoja i unu­
trašn jeg konflikta, k o ji je to ja č i što je razvoj
proizvodnih snaga veći, sagledavao je rešen je tog
konflikta, u kojem uloga su b jekta, pojedinca i gru­
p acije može ubrzati ili usporavati ovaj proces.
Neka druga akcen tu iran ja u teoretskoj form u­
la ciji nisu bila potrebna, je r je cjelokupni razvitak,
naročito Evrope u M arksovo vrijem e, ukazivao b it­
no na naznačene procese, određivao karakter teo­
retskih fo rm u lacija i praktičnog u sm jerav anja re­
volucionarne akcije.
S takvim iskustvim a i s takvom kon stelacijom
društvenih odnosa M arks n ije mogao b itn ije nagla­
siti druge neke m om ente, k o ji inače mogu da
proizlaze iz njegove kon cepcije čovjeka kao bića
prakse, o h isto riji kao lju d sko j h isto riji, je r ona
sam a n ije jo š davala dovoljno podloge da se te
konsekvcncije povuku.
Ni mnoge M arksove ni Engelsove napomene o
ulozi ličnosti, o slučajn ostim a u h isto riji (pism o
Kugelm anu od 17. aprila 1871) ko je ubrzavaju ili
usporavaju tok h isto rije, o »h isto rijsko j neminov­
nosti« (M arksovo pism o Zasuličevoj od 8. m arta
1881) kapitalističkog razvoja zapadnoevropskih ze­
m alja i za ostale zem lje ne unose b itn ije nadopune
osnovnoj kon cepciji, je r su ti m om enti zapravo
bili i p rije od n jih navedeni, možda samo m anje
naglašeni.
P raktička konsekvencija ovih teoretskih kon­
cep cija, kao i analize stvarne h isto rijsk e konstela­
c ije i prakse, sasvim su logično upućivale M arksa
u to vrijem e da cen tar revolucionarnog pokreta kao
i revolucionarne so cija lističk e perspektive vidi u
prvom redu u zem ljam a gdje je razvoj buržoazije
 0 HISTORIJSKOM DETERMINIZMU I LJUDSKOJ SLOBODI 61

i p ro le ta rija ta dosegao n a jv iši nivo. K a ra k terističn o

je , na p rim je r, M arksovo z ak lju čiv an je k o je je ušlo
u odluku G eneralnog v ijeća In tern a tio n a le Federal­
nom v ijeću ro m an ske Š v a jc a rsk e u Ženevi od 1. ja ­
nuara 1870. U ta čk i b r. 4. M arks p iše : »Mada će
revolucionarna in ic ija tiv a vjero v atn o p oteći od
Francuske, sam o E n gleska može da posluži kao
p o lu g a za o zb iljn u ekonom sku revoluciju . To je je ­
dina zem lja u k o jo j više nem a s elja k a , i gd je je
zem ljišno vlasništvo ko n cen triran o u m alo ruku.
To je je d in a z em lja u k o jo j se k a p it a lis t ič k i o b lik
— tj. u krupnim ra z m jerim a u jed in je n i rad pod
k ap italističk im poduzetnicim a — dom ogao gotovo
čitave proizvodnje. To je je d in a zem lja u k o jo j se
v e lik a v e ć in a s ta n o v n iš tv a s a s t o ji o d n a ja m n ih r a d ­
n ik a . To je je d in a z em lja u k o jo j su klasn a b o rb a
i o rg an iziran je rad ničke klase preko tr e d ju n io n a
postigli izvjestan stu p an j zrelosti i sveopćosti. Za­
h v a lju ju ći svom gospodstvu na sv jetsko m tržištu,
to je je d in a z em lja u k o jo j se svaka rev o lu cija u
n jen im ekonom skim odnosim a m orala neposredno
odraziti u čitavom sv ijetu . Ako je En gleska klasi­
čna zem lja lendlordizm a i kapitalizm a, onda su u
n jo j, s druge stran e, m a te r ija ln i u v je ti za n jih o v o
u n iš te n je n a jra z v ije n iji. G eneralno v ijeće se sada
nalazi u sretn o m p oložaju da d r ž i r u k u d ir e k t n o
n a v e lik o j p o lu z i p r o le t e r s k e r e v o lu c ije . K akva bi
ludost, m oglo b i se čak reći, kakav b i zločin bio
— predati tu polugu u ru ke sam ih Engleza.
Englezi im a ju sve p otrebn e m a te r ija ln e p r e d ­
u v je te za so cija ln u revo lu ciju . Ono što im n ed o staje
— to je d u h u o p ć a v a n ja i r e v o lu c io n a r n a s tra s t.
Sam o G eneralno v ijeće može da popuni tu prazni­
nu, sam o ono m ože da ubrza zaista revolucionarni
pokret u ovoj zem lji, a u slijed toga i s v u d a« . (P i­
sm a Kugelm anu, K u ltu ra 1951, str. 123— 124.)
M islim da sve ove M arksove fo rm u la cije i sta­
vove, kao i m noge druge, k o je ne navodim , je r su
poznati i sam o b i o pterećivali tekst, treb a razum ­
62 PREDRAG VRANICK1

je ti iz realnih h isto rijsk ih kon stelacija. Mogu samo

napom enuti da sm atram da su Marksovi stavovi bili
i n a ja d e k v a tn iji, n a jr e a ln iji i n a jlo g ič n iji. On se n ije
mogao upuštati u razne druge pretpostavke, za koje
jo š tada n ije im ao nikakve realne h isto rijsk e
podloge.
Međutim, ono što je M arksa činilo velikim dija-
lektičarom je ste ujedno i sagledavanje svake histo­
rijsk e situ a cije u n jen o j specifičnosti. Dok su mnogi
njegovi socijald em ok ratsk i sljedbenici prihvatili ne­
ke njegove osnovne kon cepcije i form u lacije kao
konačne i p rim jen jive na svaku situ aciju i ujedno, u
osnovi, shvatili čovjeka kao neki apendiks nezavi­
snog h isto rijsk o g determ inizm a — što M arksova mi­
sao n ije bila — M arks je , da navedem samo dva slu­
ča ja , u kon kretn oj situ a ciji i konkretno zaključi­
vao, ukazujući da h isto riju ne shvaća kao determ i­
nirano giban je slično m irkokozm ičkom .
Jed an je slučaj povodom govora u Hagu, 1872.
godine, kada unatoč sv o jo j kon cepciji o proleter­
skoj revo lu ciji, govori Holanđanim a da bi mogao
pretpostaviti, kada bi poznavao b o lje njihove pri­
like, i druge, m irn ije tokove razvoja. I drugi, kada
u odgovoru V je ri Zasulič, u pismu od 8. m arta
1881, navodi da je »h isto rijska neminovnost« (k o ju
m eće u n a v o d n ik e!) razvoja zapadnoevropskog ka­
pitalizm a, što ju je analizirao, ograničena na zapad­
nu Evropu i da njegov »Kapital« ne govori ni za
ni protiv eventualne m ogućnosti razvoja u R u siji
da seoska općina postane potporna tačka so cija l­
nog p reobražaja u R u siji. Ali odmah i ukazuje na
to da bi za takav razvitak bilo potrebno odstraniti
mnoge škodljive u tje c a je i osigurati jo j norm alne
uslove slobodnog razvoja.
*

M arksova kon cepcija h isto rije svakako je de­

term inistička, i upravo je njegova veličina u tome
 0 HISTORIJSKOM DETERMINIZMU I LJUDSKOJ SLOBODI 63

što je o tk rio ta j realn i h is to rijsk i determ inizam

i pružio čo v jeku m ogućnost uvida u njegov vlastiti
proces i sudbinu. Ali ta j determ inizam je sasvim
svojevrstan, je r se u njegovom cen tru nalazi kate­
g o rija čo v jek a kao b ića prakse. T a j determ inizam
i p o sto ji za M arksa sam o lju d sko m k rea cijo m , hi­
sto rija n ije neki nezavisan proces van čo vjeka,
nego je h is to rija sam aktivn i, proizvodeći, stvara­
lački čov jek .
Ovaj stav je od presudnog zn ačaja. Je r ostane­
mo li na k o n cep ciji h isto rijsk o g determ inizm a kao
nekog prirodnog, k o ji se zbiva nezavisno od čo vjeka,
m oguće su razne fo rm e m eh anicističkog, pa čak i
m ističnog in te rp re tira n ja h isto rije . Ako shvatim o
h isto riju kao lju d sk o d jelo, p ro sto ri lju d ske kre­
ativnosti i m ogućnosti u tje c a ja na v lastiti razvoj
o staju m nogo širi i gotovo nepregledni.
M ožemo odm ah naglasiti da ova druga koncep­
c ija , k o ja proizilazi iz analize s v ih M arksovih spisa,
n aro čito m laden ačkih, kao i k a sn ijih kon kretn ih
re ag iran ja na p o jed in e h is to rijsk e događaje, n ije
dovoljno istak n u ta u poznatom »Predgovoru«, k o ji
se u v ijek uzim ao kao glavni tek st za in terp reta ciju .
Zato su, n a ro čito n a jv a ž n iji lideri I I internacio-
nale, im aju ći na um u neke M arksove tekstove ili
m jesta u tekstovim a, potpuno m eh an icistički in ter­
p retirali M arksovu m isao, za što im je on, u nekim
fo rm u lacija m a , dao povoda i m a terija l na k o ji su se
m ogli pozivati. To u jed n o pokazu je koliko poziva­
n je sam o na ovaj ili o n aj M arksov tek st ne vodi
gotovo ničem u, je r M arksa treb a sh vatiti u n jegovoj
integralnosti, k o ja ne d a je rje š e n je za sve p o jed i­
načne d alje h is to rijsk e p u ta n je i razvoje, nego
osnovu za sam ostaln o kreativno rje ša v a n je tih novih
situ a cija , pa, prem a tom e, i za d alje ra z v ija n je te
nove m isli o čo v jek u i h is to riji.
Iz takvih sagledavan ja p o sta je nam m nogo ja ­
sn ija o štra kontroverza između glavnih lidera II
internacionale i L en jin a , kao i neki Lenjinov i sta­
64 PREDRAG VRANICKI

vovi k oji su, kako ćem o vid jeti, unijeli nove teo­
retske m om ente u shvaćanja o suvremenom histo­
rijsk o m kretan ju .
K au cki i ostali teoretičari uzimali su jednu
stranu M arksove kon cepcije h isto rijsko g determ i­
nizma i m ehanicistički je p rim jen jivali na nove situ­
a c ije početka dvadesetog stoljeća. P oistovjećuju ći tu
situ aciju sa onom iz sedam desetih godina, kada je
M arks p retpostavljao da će revolucionarna in icija ­
tiva poteći od n a jra z v ijen ijih zem alja, postupili su
tipično nem arksovski. D ijalektička kon cepcija po­
sebnosti i čo vjeka kao historijsko-praktičn og bića,
k o ji ne stvara h isto riju prem a gotovim i potpuno
sigurnim shem am a, n jim a je bitno m anjkala.
Zato su svi oni, pa i sam a lucidna R. Luksem ­
burg (bez obzira na to što je u konkretnoj praksi
znala da ispravi svoje stavove), ustali protiv Lenji-
nove kon cep cije p a rtije kao n a jsv jesn ije avangarde,
protiv »unošenja sv ijesti spolja« u radnički pokret
i osudili L enjina za blankizam . Ovo Lenjinovo po­
jačan o naglašavanje uloge subjektivnih snaga bilo
je zapravo jo š uv ijek na lin iji M arksovih m isaonih
kon cep cija, je r je M arks isto tako insistirao na or­
ganiziranju n a j sv jesn ijih snaga i naglašavao moguć­
nost ubrzavanja revolucionarnog procesa. Zato se
L enjin, u sukobu sa Plehanovom i m enjševicim a u
vezi s revolucijom od 1905. godine, mogao m irno
pozvati na M arksa, k o ji na revoluciju n ije gledao
filistarskim očim a. Ističu ći M arksov stav u pismu
Kugelm anu od 17. aprila 1871. da bi praviti svjetsku
h isto riju bilo veoma kom otno kad bi se borba pri-
hvatala pod uvjetom nepogrešivo povoljnih šansi,
Lenjin karakterističn o zak lju ču je — upravo na
osnovi M arksove podrške revoluciji pariškog prole­
ta rija ta , ko ju pola godine ra n ije n ije odobravao:
»Marks je u septem bru 1870. ustanak nazivao lu-
došću. Ali kad su m a se ustale, M arks hoće da m ar­
šira s n jim a, da uči zajedno s n jim a, u toku borbe,
a ne da im d aje kan celarijsk e pouke. On shvaća da
 0 HISTORIJSKOM DETERMINIZMU I LJUDSKOJ SLOBODI 65

bi pokušaj da se u n ap rijed p o tp u n o ta č n o izračunaju

šanse bio šarlatan stvo ili beznadno pedantstvo. On
iznad svega sta v lja čin jen icu da rad n ička klasa he­
ro jsk i, sam o p rijego rn o , in icija tiv n o p r a v i sv jetsku
h isto riju . M arks je na tu h is to riju gledao s gledišta
onih k o ji je p r a v e a n em a ju m ogućnosti da unapri­
jed n e p o g r e š iv o izraču n aju šanse, a ne s gledišta
in telek tu alaca-filistra, k o ji m oralizira »lako se m oglo
p re d v id je ti. . . n ije treb alo laćati se . . . «
M arks je um io da o cijen i i to da u h is to riji im a
m om enata kad je n a j sm je li ja b o rb a m a sa čak za
beznadnu stvar n e o p h o d n a u im e d aljeg o d g a ja n ja
tih m asa i n jih ovog p rip rem a n ja za s lije d e ć u o ov b n .
N ašim d an ašn jim kv azim arksistim a, k o ji vole
da naprazno c itira ju M arksa, da bi od n jeg a uzim ali
sam o o cjen u p ro šlo sti, a ne u m iju praviti buduć­
nost, ovako p o s t a v lja n je p ita n ja sasvim je nerazum ­
ljivo, čak i tuđe principu« (L e n jin , Predgovor rus­
kim p rijevo d im a pisam a K. M arksa L. Kugelm anu,
pisano u febru aru 1907, K u ltura, 1951, str. 184— 185).
U cjelo ku p n o m ovom Lenjinovom naporu da
kao m ark sist shvati suvrem enu h is to riju nalazim o,
dakle, sam o te o rijsk i nešto ja č e p otcrtan u ulogu
lju dskog h isto rijsk o g stvaralaštva, k o ja narušava
donekle »nužnost« h isto rijsk o g toka, nego što je to
slučaj u M arksovim teo retskim fo rm u lacijam a. Me­
đutim , k o n sek ven cije k o je je L enjin ka sn ije povu­
kao iz takvog a k cen tu ira n ja lju d ske slobodne d je­
latn osti, slobodne, naravno, u datim h isto rijsk im
okvirim a, ozn ačav aju jed n o d alje teoretsko pom je-
ran je.
Poznato je da je L e n jin , nasuprot ostalim teore­
tičarim a, postavio zn ačajnu tezu o m ogućnosti
p objede so cija liz m a u je d n o j zem lji. Već je ova
novost b ila zn ačajn a, iako je ona počivala opet na
m ark sističk i ko n k retn o j analizi neravnom jernog
razvoja kapitalizm a. Bez obzira na to što je tu tezu
izrekao već V olm ar trid esetak godina ra n ije , tek
66 PREDRAG VRANICKI

ju je Lenjin (p ita n je je da li je za Volmarovu uopće

znao) učinio h isto rijsk i i teo rijsk i efikasnom .
Međutim ni ova teza ne označava za m arksističku
teo riju onakvu bitnu novost kao dalje Lenjinove
analize situ acije p rije i za vrijem e prvog im perija­
lističkog rata, i kada radikalno postavlja tezu o
m ogućnosti pobjede socijalizm a u zem lji k o ja s ob­
zirom na razvitak proizvodnih snaga i odnosa n ije
na najvišem nivou, nego dapače i zaostala.
Analizirajući cjelokupnu tad ašnju situ aciju sa
M arksova sta ja lišta , tj. shvaćajući je kao određeni
nivo razvoja svjetskog kapitalizm a, njegov pogled
je zahvatio taj sistem u totalnosti, a ne samo kao
razvoj ove ili one zem lje, i uočio da u tom kom pleks­
nom lancu im perijalizm a mogu p o sto jati, u danim
h isto rijskim okolnostim a, određene karike koje su
slab ije i ja če. Ako se, prem a tome, ne priđe histo­
r iji m ehanicistički, tum ačeći je ekonom sko-determ i-
n islički, pri čemu čovjek samo odražava taj razvoj
i donekle ga može ubrzavati ili usporavati — kao
što su to činili većina vođa II internacionale —
nego sa sta ja lišta da čovjek »pravi h istoriju«, i to
ne uvijek s n ajp o v o ljn ijim šansam a i sa nepogre­
šivim proračunim a — onda je moguće ljudskom
revolucionarnom akcijo m probiti lanac im perija­
lizma upravo ondje gdje je n a jsla b iji, a ne ondje
gdje su proizvodne snage, dakle ekonom ska struk­
tura društva, n ajrazv ijen ije.
Ova teza, iako u duhu Marksove filozofske
koncepcije, unosi nov elem enat u teoretsku inter­
p retaciju m aterijalističko g shvaćanja h isto rije, pre­
ma tom e i h isto rije same.
Dok je M arksov pogled bio u osnovi usm jeren
na analizu im anentnog razvoja proizvodnih snaga i
odnosa određene zem lje i u tom e sagledavao posto­
je će i buduće društvene, klasne konflikte, pa, prem a
tom e, i logično zaključivao ono što smo već poka­
zali, Lenjin je prebacio pogled na cjelokupnu kon­
stelaciju jednog sistem a i epohe, napustio koncep­
 O HISTORIJSKOM DETERMINIZMU I LJUDSKOJ SLOBODI ft]

c iju o rev o lu ciji u n a jra z v ije n ijim zem ljam a i

zaključivao o re v o lu ciji na onim m jestim a gd je je
cjeloku p an sistem n a js la b iji.
Ovaj m om enat je za m arksističk o sagledavanje
h is to rije veom a zn ačajan . H isto rija se pokazuje
m nogo k o m p lek sn ijim tkivom , revolucionarna zbi­
v an ja (govorim o zasad o n ašo j ep o h i) nisu m eha­
nički odraz razv o ja proizvodnje, a čovjekova svi­
je s t i h is to rijsk a kreativ no st dobivaju m nogo veće
zn ačenje i ulogu.
L enjino v a se k o n cep cija zapravo završava lo­
gično u tezi k o ja n arušava sh vaćan je o logici eko­
nom skog k re ta n ja i o takvom jed n o m prirodoznan-
stveno-d eterm inističkom tu m ačenju h isto rije. Ona
naglašava da su lju d sk e m ogućnosti tra n sfo rm ira n ja
svoje vlastite h is to rije kudikam o veće nego što su to
m nogi m ark sisti m islili, ali su, isto tako, dale osnovu
da se ne ide u neki revolucionarni avanturizam ,
tj. da se »pravi« re v o lu cija kada za to m noge kon­
ste la cije o k o jim a govori L en jin ne p o sto je.
Kod L e n jin a, kao ni kod M arksa, ne p o sto ji
d isk rep an cija čo v jek — h is to rija je r je za n jih čo v jek
h isto rijsk i proces, a h is to rija čovjekov proces. Hi­
sto riju s tv a r a č o v je k , pa, prem a tom e, i h isto rijsk e
stru k tu re i zakon itosti. N ijedn a g e n e ra cija ne zapo­
č in je a b o v o , nego od zatečenih odnosa i nivoa raz­
vitka, te je tim e i ograničena. Ali koliko je ta
ograničen ost relativn a, a čo vjekove m ogućnosti
h is to rijsk e kreativ no sti gotovo b esk ra jn e — L en jin
je svojom navedenom ko n cep cijo m teo retski ja č e
naglasio i unio jed n u zn ačajn u novu m isao.
L en jin je , prem a tom e, pokazao da stupan j raz­
v o ja m aterija ln ih proizvodnih snaga i odnosa ne
određu je m ehanički društveni p roces, i da n ije
jed in i' čin ilac i p retpostavk a toga p rocesa. Dapače,
da sv jesn a čo vjeko va h is to rijsk a a k c ija može ne
sam o da ubrza ta j proces u p o jed in o j zem lji, ili da
ga zakoči, nego da izvrši i so cija ln e tra n sfo rm a cije
i on d je g d je bi, po logici im anentnog razv oja pro-
68 PREDRAG VRANICKI

izvodnih snaga dotične zem lje, taj proces mogao da

tra je jo š dugo vrem ena u okviru starih odnosa
proizvodnje.
Upravo zato što je R u sija bila nerazvijena
zem lja, k o ja se, dakle, na lin iji kapitalizm a mogla
jo š razvijati, gdje je L enjin klasni konflikt iskoristio
za revoluciju samo zahvalju ju ći jed n o j određenoj
m eđunarodnoj ko n stelaciji ko ja je te protivrječ-
nosti u tom m omentu zaoštrila i stvorila nove,
upravo zato što je »pravio« revoluciju u zem lji ko ja
je bila mnogo n erazv ijen ija od nekih drugih, pa,
prem a tom e, narušilo ustaljen e predodžbe so cija l­
dem okrata o hodu revolucije — glavni rukovodioci
tad ašnje so cijald em o k racije, vjern i svojim shem a­
ma, pokušali su da negiraju i sam karakter te revo­
lu cije kao proleterske i so cijalističke.
Ovo p itan je ne spada više u tem atiku ove ra­
sprave, ali želim barem naglasiti taj interesantan
m om enat u razvoju savrem ene ideološke svijesti i
unutar socijalizm a i, naravno, kapitalizm a. Na
osnovi određenih shema, upravo hegelijanski, glavni
lideri socijald em o k racije negirali su proleterski ka­
rak ter O ktobra, kao što je S ta ljin kasn ije negirao
so cijalističk i karakter Ju goslavije i današnji kineski
rukovodioci opet istu stvar. Problem m istifikacije
u socijalističko m pokretu jo š uvijek je važno
praktičko i teoretsko pitan je.
Međutim, s obzirom na polem iku oko Oktobra,
u k o jo j je L enjin bio i m oralno i teoretski u pravu,
želim jo š sam o ovo k o n sta tira ti: točno je da su se
Lenjinovi protivnici mogli pozivati na niz Markso-
vih stavova i direktnih ukazivanja na poluge revo­
lu cije. A Lenjin se mogao, isto tako, pozvati na
opću Marksovu aktivističku koncepciju čovjeka, na
njegovo konkretno-d ijalektičko (n e apstraktno )
rješav an je određenih h isto rijsk ih problem a i situa­
c ija , na njegovu neshem atičnost duha itd. Međutim
i sam klasični tekst »Predgovora«, na k o ji su se
mnogi pozivali u svom tehnokratskom i m ehanici­
 0 HISTORIJSKOM DETERMINIZMU I LJUDSKOJ SLOBODI 69

stičkom in terp retira n ju M arksove m isli i h isto rije,

pokazuje na onom m jestu k o je sam citira o da se
L en jin m ogao i na sam ta j tek st pozvati. Je r, M arks
n ije ustvrdio sam o to da čovječan stvo p o stav lja
sebi u v ijek sam o one zadatke k o je može da rije ši
zbog toga što se sam zadatak rađ a jed in o tam o gdje
m a terija ln i uslovi za njegovo rje š e n je p o sto je, nego
i tam o gd je se »barem nalaze u procesu svoga na­
sta ja n ja « . Prem a tom e, ako se neko želio pozivati
i na ovaj M arksov tekst, m orao je priznati da su u
R u siji u to v rijem e m a terija ln i uslovi za rje š e n je
zadatka b ili barem u n a s ta ja n ju . Ako M arksov tekst
protum ačim o tak o da se odnosi na epohu u cjelin i,
rezultat je opet isti.
K ako rekoh, L en jin o v a m isao o » n a jsla b ijo j
karici u lancu im perijalizm a« unosila je nove teo­
retske elem ente u m a rk sističk o in terp retira n je
h isto rije . Ona je in sistira la ne sam o na analizi unu­
trašn jeg razv oja p o jed in e zem lje nego i na analizu
m eđunarodnih k o n ste la cija k o je mogu određenu
zem lju , o b je k tiv n o i n erazv ijen iju , da b ace u prvi
plan h isto rijsk o g zbivan ja. T im e je , s druge strane,
n aročito naglašena uloga stvarnog su b jek ta h isto ­
rije , čovjekova h is to rijs k a kreativnost, sv jesn a i
p rak tičk a a n ticip a cija , pa, prem a tom e, i svojevr-
snost h isto rijsk o g determ inizm a, u ko jem p o lje slo­
bodne lju d ske a k c ije n ije tako suženo kao što se
p retp o stavlja.
In teresan tn o je da su se dvije glavne so c ija li­
stičke revo lu cije nakon O ktobra, kineska i jugoslo-
venska, od v ijale izvjesnim sv ojim m anam a upravo
na lin iji ovih Lenjinov ih ko n cep cija o » n a jsla b ijo j
karici«.

M islim da nam neki suvrem eni h is to rijsk i pro­

cesi d aju osnovu za d a lje p ro širen je i u p o tp u n jen je
M arksove k o n cep cije o h is to riji i čo vjeku . Im am u
vidu suvrem ena k re ta n ja u d o sad ašn jim kolo n ija!-
70 PREDRAG VRANICKI

nim i polukolonijalnim zem ljam a, koje su se ili

oslobodile ili su na putu oslobođenja.
Ako usporedim o društveno-ekonom sku struktu­
ru tih zem alja sa ruskom uoči O ktobra ili sa jugo-
slovenskom uoči četrdesetprve godine — onda
vidimo da su te strukture jo š mnogo nerazvijenije,
da su u nekim zem ljam a ind ustrija i radnička klasa
tek u zam etku, da su neke od n jih jo š uvijek opte­
rećene plem enskim , feudalnim i ranokapitalističkim
strukturam a i da su te revolucije bile u prvom redu
nacionalnooslobodilačke.
Da su karike suvremenog kapitalizm a na tim
m jestim a slabe i da neminovno dolazi do njihova
p ro b ija n ja i kid anja — vidno je iz ovih procesa. Ali,
dok bi, s obzirom na un utrašn je njihove strukture,
bilo »najlogičnije« — ako prom atram o samo eko-
nom sko-determ inistički — da te zem lje uđu u jedan
dug period kapitalističkog razvoja, prevladavajući
teška nasleđa zaostale prošlosti — dobar dio tih ze­
m alja svjesno je uzeo pravac so cijalističko g razvoja.
P osto je određeni lju dski h isto rijsk i postupci
k o ji su »zakoniti«, je r su jednostavno prilagođiva­
n je određenim im anetnim procesim a u ekonom ici
i društvenom razvoju dotične zem lje. Ruska, kineska
i jugoslovenska revolucija nisu predstavljale takve
zakonom jerne procese i postupke, je r nisu bile
takva prilagođivanja, nego dalekosežne odluke koje
su skraćivale tr a ja n je unutrašnjih klasnih protiv-
rječn osti, ubrzavale un utrašn je tokove iskorišću jući
određene ko n stelacije o kojim a je bilo govora. Ali
revolucionarne snage ko je su tu revoluciju vršile,
barem njihova jezgra, bile su so cijalističke (u svakoj
od tih zem alja, naravno, bio je različit odnos tih
snaga prem a ostalim , u Kini svakako najnepo-
v o ljn iji).
U suvremenim spom enutim procesim a ne samo
što nem amo prilagođivanje određenim stupnjevim a
ekonom skog razvitka u tim zem ljam a, nego ni vo­
deće snage revolucije nisu, u velikom b ro ju tih
 0 HISTORIJSKOM DETERMINIZMU I LJUDSKOJ SLOBODI 71

zem alja, b ile ni p ro le ta rija t ni m arksisti. Pa ipak,

p rije ili ka sn ije , vodeće snage tih rev o lu cija usm je-
ru ju razvoj sv o jih zem alja ne prem a klasičnom
liberaln om n iti m onop olističkom kapitalizm u — što
bi bilo »logično« s obzirom na ekonom sko-društve-
nu k o n ste la ciju u tim zem ljam a, kao i s obzirom
na evropska i sv jetsk a iskustva u razvoju p o slje­
d n jih dru štven o-h istorijskih fo rm a c ija — nego pu­
tem socijalizm a.
Ovdje slobodna lju d sk a odluka, na bazi na­
ravno određenih situ a cija i isku stava, o k o jim a će
biti rije č i, narušava određeni histo rijsko -ek o no m sk i
determ inizam u tim zem ljam a m nogo više nego što
je to b ilo u ra n ije navedenim slučajevim a. Z akoni­
tost razv oja tih zem alja, ako ih prom atram o s ob­
zirom na n jih o vu vlastitu društveno-ekonom sku
stru k tu ru , b ila bi sasvim d ru gačija. Im anen tna za­
kon itost i determ inizam k re ta n ja zn ačajn o su na­
rušeni i iz m ijen jen i određenim lju d skim uvidom
i odlukom .
Sasvim je razu m ljivo da za takav »slobodan
čin« m o ra ju p o sto ja ti neki drugi preduslovi. Ali
osnovni pred u vjet n ije društveno-ekonom ski nivo
razvitka u tim zem ljam a, n ije stupan j razv o ja pro­
izvodnih snaga i odnosa, nego određena h is to rijsk a
k o n ste lacija i h is to rijsk o iskustvo tih drugih ze­
m alja.
N ije zadatak ove rasprave da ulazi u d etaljn o
isp itiv an je svih tih uzroka, nego sam o da o sv ijetli
p roblem atiku h isto rijsk o g determ inizm a ili, drugu
stran u tog p ita n ja , slobodu čovjekovog h isto rijsk o g
k reta n ja , i to sam o u vezi s p roblem im a k o ji su
ovd je p ostavljen i. Zato je d ovoljn o da se sum arno
iznesu neke od p retpostavki ovih p o slje d n jih
procesa.
Prvo i osnovno je , m islim , što suvrem eni svijet
p o sto ji kao stvarni to ta litet, u u sk o j povezanosti
sv ojih d ijelova. N ijedan proces suvrem enog sv ijeta
ne m ožem o više, kao što se m oglo p rije, pro m atrati
72 PREDRAG VRANICKI

izolirano od ostalih. U tjecaj suvremenih procesa je

već toliko ja k da progresivne snage bilo ko je zem lje,
i bilo kako razvijene, m o ra ju da uzmu u obzir sva
ova kretan ja, k o ja karakteriziraju suvremenu hi­
storiju .
Drugo, ono što stvarno karakterizira n ajrazv ije­
n ije suvremene procese je ste zapravo prevladavanje
liberalnog i anarhističkog kapitalizm a, pa već i po
tend enciji i m onopolističkog, gdje i sam kapitali­
zam ulazi sve više u svoju etatističku fazu razvoja.
Razvoj suvremenog kapitalizm a ukazuje na to da je
privatno-kapitalistička faza već zapravo h isto rijski
anahronizam (u sprkos čin jen ici da u financijskom
kapitalu ima jo š ja k e zagovornike), da takav kapi­
talizam ne može vršiti proširenu reprodukciju u
nekim n a jv ita ln ijim granam a proizvodnje bez ja k e
državne intervencije.
Treće, kapitalistički put razvitka je za takve
zem lje i prespor i odviše riskantan, je r on ne vodi
računa o n a jv ita ln ijim interesim a n acije, nego u
prvom redu o svojim partikularnim . Teškoće koje
proizlaze iz takvog razvoja odavno su već poznate
i m arksistim a i nem arksistim a.
Četvrto, na h isto rijsku scenu je već moćno
stupio socijalizam , sa mnogim svojim značajnim
iskustvim a, počevši od rješa v a n ja nacionalnog pi­
tan ja, što jc za mnoge od tih zem alja važno pitanje,
do planskog razvoja vlastite zem lje i određenih hu­
m anističkih rje še n ja i perspektiva koje sobom nosi.
Upravo socijalizam pokazuje tim zem ljam a kako se
i u slab ije razvijenim n acijam a mogu, planski i
preko so cijalističk e države, ubrzati mnogi, za život
n acije n ajv ita ln iji ekonom ski procesi, a za koje nisu
nim alo dovoljni p arcijaln i kapitali, nego tek snažniji
ekonom ski izvori državne akum ulacije u so cija ­
lizmu.
Peto, što ne treba p o tcijen iti, je ste vlastita hi­
sto rija dotičnih zem alja. Osnovna nacionalnooslobo-
dilačka borba koju su te zem lje vodile bila je
 O HISTORIJSKOM DETERMINIZMU I LJUDSKOJ SLOBODI 73

usm jerena protiv nacionalnog ug n jetača, koloniza­

tora — a to je bio sam kapitalizam . P rihv atiti nakon
o slob ođ en ja isti on aj sistem protiv k o jeg se borilo,
uz jo š sve ra n ije navedene k o n ste la cije i iskustva,
značilo bi p o tcije n iti stvaralačke m ogućnosti čo v je­
ka, svesti njegove poglede, id eje i a k c ije na pasivan
odraz određene ekonom ske struk ture. Ako se tom e
jo š pridoda da su u so cija lističk im zem ljam a, kod
nekih perm anentno, kod nekih k a sn ije, one im ale
osnovnu m oralnu potporu — onda nas sve ovo, iako
jo š ne is c rp lju je problem , up ućuje na nužne zaklju ­
čke o izvanrednoj ulozi su b jektivn ih snaga u nave­
denim h isto rijsk im procesim a.
U svim ovim slučajevim a nem am o ni kontinu­
irani, »klasični« oblik razv oja proizvodnih snaga
i u n u trašn jih klasnih ko n flikata, k o ji su izraz tog
razv oja i p ro tiv rječn o sti, ni sam o p ro b ija n je n a jsla ­
b ije karik e im p erija lističk o g lanca od stran e pro­
le ta rija ta ili drugih nacionalno-progresivnih snaga.
Ovdje, s obzirom na teo retsko o sv je tlja v a n je ovog
m ed ija k o ji se zove h is to rija i čo v jek , im am o pro­
cese k o ji označavaju p re sk a k a n je i sk raćiv an je ci­
je lih velikih faza ekonom skog i društvenog razvoja
i k reira n je sp ecifičn ih m ikstn ih prelaznih stu p n je­
va, kakvih do danas, na p rim je r, u evropskom raz­
voju, nism o im ali (sasv im je razu m ljivo da će ovo
uv jetovati i n aro čite teškoće, p rev iran ja, poraze,
p ob jed e itd., ali to je drugo p ita n je ).
K reativ na lju d sk a m isao i d jelo — isto tako kao
što je bio slu čaj u ru skom , kineskom i ju goslaven­
skom revo lu cio n iran ju jed n og u n u trašn jeg procesa,
k o ji bi se po svim ekonom skim zakonim a i nivou tog
procesa m ogao jo š veom a dugo razv ijati u znaku
kapitalizm a — i ovd je su odlučan fak to r. S t je c a j
h isto rijsk ih o koln osti om ogućio je (sam o om ogu­
ćio !) da se d je lu je na u n u tra šn je društveno-eko-
nom ske procese u tim zem ljam a ne u suglasnosti
sa postignutom ekonom skom osnovom u tim zem­
74 PREDRAG VRANICKI

ljam a, nego prem a cjeloku pn oj h isto rijsk o j konste­

laciji i h isto rijskim iskustvim a sv ijeta u cjelin i.
To nam ujedno govori da je naša epoha, gle­
dana u njenom totalitetu, sazrela za so cijalističke
revolucionarne procese, i da tom svojom zrelošću
d jelu je i na onim m jestim a k o ji su h isto rijsk i jo š
u velikom zaostajan ju .
Problem h isto rijsko g determ inizm a i diskonti-
nuiteta h isto rijsko g toka dobiva na ovaj način, po
mom m išljen ju , nova o sv jetljen ja . M arks je prven­
stveno ukazao na im anentne procese svake pojedine
zem lje i rezultate takvih u nutrašnjih protivrječnih
gibanja. Faza diskontinuiteta, so cijalna revolucija,
bila je logičan rezultat takvog razvitka. Lenjin je
već uočio značajnu neravnom jernost razvitka po­
jedinih zem alja sa istim društvenim sistem om i
m ogućnost da h isto rijsk e negacije nastanu ne tamo
gdje bi po logici unutrašnjeg razvoja trebalo da
nastanu, nego tam o gdje logika m eđunarodne situ­
a cije, slabosti im perijalizm a om ogućuju subjektiv­
nim snagam a da takve procese i diskontinuitete,
revolucionarne negacije izvrše. Ali za to i subjektivne
snage treba da budu na nivou h isto rijsko g zadatka
i m ogućnosti.
Nakon navedenih analiza mogli bism o danas
zaklju čiti i na treći tip ovih h isto rijsk ih negacija
(čim e se, naravno, ne iscrp lju ju ovi procesi — da
navedemo samo tip o sv a ja n ja jedne zem lje i name­
tan je društvenog sistem a osvajačke države), k o ji je
za našu filozofsko-antropološku problem atiku ka­
rak tera i m ogućnosti ljudske h isto rijsk e kreativno­
sti također od velike važnosti. On nam pokazuje
koliko se ljudski stvaralački napori mogu svjesno
ravnati prem a određenim internacionalnim konste­
lacijam a i iskustvim a i vršiti određene procese ko ji
su mogući jedin o na osnovi određene internacio­
nalne strukture i tendencija.
S obzirom , dakle, na problem čovjekove slobo­
de, gledano u h isto rijskim relacijam a i u vezi
 O HISTORIJSKOM DETERMINIZMU I LJUDSKOJ SLOBODI 75

s m ogućnostim a slobodnog h isto rijsk o g angažm ana

i d jelo v an ja , n ije , prem a tom e, dovoljn a n iti teza
o slobodi kao spoznatoj nužnosti im anentnih »za­
kona« k re ta n ja određenog društva n iti stav o revo­
lucionarnom d jelo v a n ju na osnovi spoznaje n a jsla ­
b ije g m je s ta u lancu određenog sistem a, nego treb a
uzeti i navedeni treći m o m e n a t: cjelo ku p n o h is to rij­
sko iskustvo, ten d en cije i u tje c a je k o je suvrem eni
sv ijet vrši na slobodno o p re d je ljiv a n je i u sm jera ­
van je tokova razvoja.
Jed n a od osnovnih M arksovih m isli živa je u
ovom s lu č a ju : ovakvi kreativni i slobodni lju d ski
zahvati u so cija ln e stru k tu re po jed in ih zem alja
mogući su, naravno, sam o zato što sv ijet u c jelin i
sto ji u znaku prevlad av an ja k ap italističk o g n ačina
proizvodnje. N a jra z v ije n ije zem lje sv ijeta su zapra­
vo dosegle već to liki stupan j ekonom ske i društvene
ev olu cije da je to p revladavan je ili već izvršeno ili
p o sto ji kao staln a ten d en cija. Bez tog stu p n ja raz­
v o ja proizvodnih snaga u n a jšire m sm islu rije č i,
bez tog h isto rijsk o g okvira nem oguće je protum a­
čiti navedene procese.
Ali d otični pro cesi nam ukazuju na m nogostru­
ku u slo v ljen o st suvrem enog sv ijeta i na stvarni
polideterm inizam h is to rijsk ih p ojava. T akav polide-
term inizam , gd je, u određenom m om entu, h is to rij­
ska k o n ste la cija i procesi u c je lin i mogu im ati
m nogo veće zn ačen je od nivoa ekonom skog razv oja
p ojedin e zem lje.
Kod toga upravo i dolazi do n aro čito g izražaja
ona determ in an ta h isto rijsk o g razv oja k o ja se često
p o tc je n ju je — slobodna lju d sk a kreativnost. Ovo
slobodno lju d sko o p re d je ljiv a n je i inau gu riran je od­
ređenih razvojnih puteva vrši se, naravno, u određe­
nim h isto rijsk im okvirim a i tend en cijam a. Ali c je lo ­
kupna ta stru k tu ra i ten d en cije suvrem enog sv ijeta,
kao i nivo i ten d en cije u n u tra šn jih k re ta n ja dotič­
nih zem alja, pokazu ju se u navedenoj re la c iji sam o
kao određene h is to rijsk e m ogućnosti. Svaka od tih
76 PREDRAG VRANICKI

h isto rijsk ih m ogućnosti nema, naravno, iste histo­

rijsk e dosege. Ali se za one ko je su h isto rijsk i nai-
kreativnije čovjek m ora m isaono i praktički iz­
boriti.
Sloboda se tako ne m anifestira u ovim najkre-
ativnijim ljudskim aktim a kao spoznaja neke
nužnosti, je r bi to značilo samo b o lje ili slab ije
adap tiranje nekim zakonitim procesim a k o ji prven­
stveno mogu izvirati iz un utrašn jih struktura odre­
đene zem lje. Navedene pojave nam ukazuju na
sasvim druge procese, na slobodno kreiran je histo­
rije kao spoznaje i praktičko-historijskog ostvari­
vanja jedne od h isto rijsk ih m ogućnosti. To nam
ujedno i o b ja šn ja v a m ogućnost h isto rijskih prom a­
šaja, ali i h isto rijsk ih genijalnih uvida i ostvarenja.
V eličina ljudske kreativnosti n ije, dakle, u
tome da negira određene vanjske ili unutrašnje
determ inante ili barem koordinate unutar ko jih se
određeni procesi o dvijaju . Ali h isto rijsk e krivulje
unutar takvog koordinatnog sistem a nisu nikada
unaprijed zacrtane.
 PITANJA O SLOBODI

DANKO GRLIĆ

B iti rad ik alan znači zahvatiti stvar

u korijen u . A ko rijen za č o v je k a jest č o ­
v je k sam .
K. MARKS

K ako p rići problem u slobode?

U ovom p ita n ju , dakako, n ije ni ek sp licitn o ni
im plicitn o sadžana tv rd n ja da bi bilo k o ji pristup
»riješio« ta j problem . No zašto mu tada uopće »pri­
laziti«? Im a li razloga baviti se p ita n jim a za k o ja
na neki n ačin u n ap rijed znam o da ne mogu b iti
»riješen a«? N ije li to pom alo n eo zb iljn a igra p o j­
m ovim a, nisu li to sam o a p straktn e re flek sije o
nekim fik c ija m a što lebde u zraku, lišene sm isla
ili ko risti za b ilo koga? K akvu vrijed n o st može
im ati neki zadatak ako već pri njegovu p o sta v lja n ju
znamo da ne može b iti odgonetnut, ra z riješen ? Nisu
li upravo takva »nadm udrivanja«, n ije li ta j Sizi-
fov posao upornog p o sta v lja n ja p ita n ja bez nade
u m ogućnost »ispravnih« r je š e n ja , n ije li sva ta
dokona u p itnost predm et pseudo filo z o fije ?
Pa ip a k : gotovo je već triv ija ln a istin a da
je filo z o fija nekim afo rističk i n agoviještenih , pone­
kad i nedorečenim o b je k c ija m a , ili, sa znanstvenog
stanovišta, »neodgovorno« postavljenim p itan jim a,
više p rid o n ijela stv a ra n ju određene m isaone atm o­
sfere, pa i svom vlastitom razvoju, nego sva siste­
m atski izlagana i u iscrpn im analizam a dobijena,
apod ik tički p ro k lam irana r je š e n ja saku p ljen a u to­
m ovim a učenih k n jižu rina.
78 DANKO GRLIĆ

Pa ukoliko i mi već u početku sm atram o da

ćem o ostati samo pri upitnosti i problem atičnosti,
samim tim jo š nism o filizofski degradirali smisao
te teme. Degradirat ćem o je i obesm isliti tek onda
ako budemo p ostavljali doista nem isaona i pseudo-
problcm atska p ita n ja , bez obzira na to imamo li ili
nem amo sprem ljene bilo kakve odgovore. Sigurno
je , međutim, da i samo p o stavljan je p itan ja o jed ­
noj tako složenoj temi p retpostavlja kritičko sagle­
davanje horizonta barem nekih n a jh itn ijih pitan ja
ko ja su do sada p ostavljena u razvoju m isli o slo­
bodi. A ovaj, za tako bezgranično širok problem
kratak članak nem a m ogućnosti — no možda, s ob­
zirom na njegovu nam jenu, ni potrebe1) — čak ni
takvog p reispitavanja m isaonih pretpostavki s ko­
jih su ta p ita n ja m ogla dosad biti postavljana.
Stoga on nužno o sta je fragm entaran, »nerazrađen«
i neprim jeren svestranom uvidu u veliki h isto rijski
problem i veliko p itan je o slobodi.
*

Da bism o ipak na neki način tem atski razgra­

n ičili sam predm et ra sp ra v lja n ja i označili područje
na kojem će se kretati naša pitan ja, m oram o otpo-
') Uostalom, po sebi je jasno da ovo nekoliko bilje­
žaka o slobodi ne može, ni u kojem slučaju imati,
ambiciju — čak ni tada kad bi tim ispitivanjima pridavali
veliko značenje — da ovu temu o kojoj je već toliko puta
raspravljano ponovo temeljito i sistematski raspravi unu­
tar velikih suvremenih socioloških, filozofskih, pravnih ili
etičkih dilema o slobodi. Nedovoljno argumentirane i izve­
dene, zadovoljavajući se često nekim pojavnim manife­
stacijama, i ne ulazeći u dublje regije te pojavnosti, ove
su teze više fragmentarne objekcije i upiti na neke »si­
gurne«, utvrđene, verificirane, općepriznate i općepoznate,
uobičajene stavove nego iznošenje nekih pozitivnih i raz­
rađenih analiza. Stoga je i njihov ponekad radikalno zao­
štren stav rezultat potrebe da se kritičkim preispitivanjem
nekih ustaljenih gledišta pokuša potaknuti razgovor o kojem
će se možda iznaći i neki novi putevi i nove dimenzije za
sagledavanje tog toliko mnogoznačnog pitanja o slobodi.
 PITANJA O SLOBODI 79

četi sa p oku šajem o sv ješća v a n ja onih zbrka k o je su

u p ita n je o slobodi u n ije le b ezb ro jn e ja lo v e disku­
sije na jed n o m pod ru čju , k o je, u osnovi, po m o jem
m išljen ju , s to ji »mimo« problem a slobode.
T ako je , na p rim je r, od E p ik u ra do nekih su­
vrem enih »prirodoznanstvujuščih« filozofa, problem
determ inizm a i indeterm inizm a nap ro sto p rem je­
šten iz prirodoznanstvene tem atike u sferu društve­
nog i lju d skog i postao problem slobode i n eslobo­
de. Upravo ovo »p rem ještanje« uzrok je , m eđutim ,
m nogih nesporazum a, je r se u b iti je d n a m a n je ili
više m eh anička shem a sta v lja u n jo j n ep rim jeren u
regiju , pa se čo v jek , da bi se ipak »spasila« njegova
lju d sk ost, p a rcija liz ira na svoj nužni, strogo d eter­
m iniran i dio ( t j. njegovu m a terija ln u , prirodnu,
b iološku eg z isten ciju ) i uglavnom na slobodni, inde-
term iniran i dio (duhovnu d jela tn o st, um, volju
itd .) Ali — to treb a odm ah u početku u stvrditi —
čo v jek n ije slobodan jed n im sv ojim dijelom , nekom
svojom odlikom ili sv o jstv o m ; čo v jek je slobodan
k a o č o v je k , t j. u to ta litetu sv oje čo v ječn o sti, a ne
jed n o m stran om sebe kao čo v jek a, slobodan je , na­
im e, u svemu onom e što je na n jem u lju d sko i po
čem u upravo on zaslužuje dignitet lju d sko g bića,
za razliku od živo tin jsko g i m ehaničkog. Slo b o d a
čov jek a ne može se, dakle, svesti na slobodu volje,
govora ili m išlje n ja , pa čak ni na njegovo tzv. realno
slobodno d jelo v an je, već jej/bitni stru k tu raln i tem elj
čitavog njegovog čo v je čje g b ića. Je r »ko rijen za čo­
vje k a je s t čo v jek sam «. Sto g a je , m islim , prom ašeno
id en tificira ti — a to se često činilo — na p rim jer,
problem sk re ta n ja ili n esk reta n ja atom a od svoje
p u tan je ili p ita n je slu čajn o g ili nužnog n a s ta ja n ja
jed n e nove vrste b ilja k a sa problem om lju d ske
slobode. Naim e, p ita n je — k o je je gotovo sm iješ­
no kad je r ije č o stvarim a, b iljk a m a ili životin jam a,
i k o je se p o sta v lja sam o s obzirom na čo v jek a —
je ste u tom e da li čo v jek može uopće b it i č o v je k
— a ne sam o određena vrsta čo v jek a n a p rim je r,
80 DANKO GRLIĆ

m islilac ili u m jetn ik ili u čen ja k ) — ako n ije slo­

bodan. To se p itan je p ostavlja čak i onda kad
čovjek ipak na neki način odlučuje (od lu čuje već
samim tim što on — kako je već rečeno — uvijek
može izabrati vlastito un ištenje svoje egzistegcije)
da postane puki instrum ent nekog stro ja , kad, da­
kle, dozvoli da ga d eterm in iraju isključivo neki
vanjski elem enti, društvena, robnonovčana, idejna
ili kulturna situ acija, ili kad dopušta da ga do k ra ja
uklope u tzv. željezno nužne zakonom jernosti svi­
je ta k o ji ga okružuje. Ako, naim e, on po staje dio
carstva nužnosti a n ije, na bilo k o ji način, odlučio
da to postane, ukoliko, dakle, n ije svijestan (često
i opravdane) sociološke ili neke druge potrebe da
to postane, ako heteronom nost njegova etičkog sta­
va n ije praćena i sviješću o toj heteronom nosti, ili
ukoliko je discipliniran radi same discipline, a ne
zato što će tek njom e m oći realno postići njenu
su p ro tn o st: slobodu — da li on tada jo š s pravom
nosi dignitet čo vjeka? Je r — treba samo da se sje­
tim o prosječnog N ijem ca za vrijem e drugog sv jet­
skog rata — potpuno sivilo, uniform nost, dehuma-
niziranost sv ijeta ne nastu paju tada kad smo jo š
svijesni tog sivila i naše sive situ acije u njem u,
o u i s i u asiA apđon p u > [ e p n j O A E J đ n ‘oupuqo ‘p3A
svijesni, kad, dakle, sivilo više uopće ne osjećam o
i ne m islim o kao sivilo.
Stoga se, u ime izvorno ljudskog, valja suprot­
staviti i onim teo rijam a ko je tvrde da je čovjek na
ovaj ili onaj način »ubačen« u svijet u kojem se
ja v lja kao osuđen na svoju od čovjeka nezavisnu
sudbu, isklju čivo predodređenu principim a nekog
višeg n eprom jenljivog sv ijeta vrednota, ideje, boga,
kao i kreta n ja tzv. m aterijaln og svijeta, h isto rijskih
determ inanti, biološke egzistencije, proizvodnih sna­
ga itd., itd. B aš zato u odnosu na problem slobode
antropološke neoskolastičke o rijen ta cije čovjekovog
podvrgavanja pod božanski Ordo — kao pokušaj
određenja čovjeka samo u odnosu na sigurno hi je-
 PITANJA O SLOBODI 81

ra rh ijsk i razvrstane o b jek tiv n e vrednote — spad aju,

u b iti, u iste o rije n ta c ije kao i oni prirodoznan-
stveni pravci što čo v jek a pod ređ uju općem prirod­
nom redu i k o ji u k r a jn jo j konzekvenciji (n a
p rim je r, u m onizm u jed n o g H ek ela) ne mogu prin­
cip ijeln o razlikovati čovjekovo b iće od b ića životi­
n ja ili kam ena — je r su isto kao i čo v jek potči-
n jen i strogo kauzalnim zako n o m jern o stim a što su
d eterm in iran i heteron om n im (b ili oni božanski ili
p riro d n i) izvanlju dskim ili čak p ro tu lju d sk im uzro­
cim a. Ali je isto tak o sigurno da svođenje problem a
slobode na problem p o jed in ačn e individualne slobo­
de u odnosu na društvo p retp o sta v lja privid da u
sam om po jm u društva nikad ne može b iti sadržana
sloboda, pa je p o jed in ac u v ijek m ora izb oriti p r o tiv
društva, a ne i p o m o ć u n jeg a. U tom sm islu doista
» . . . individualna sloboda kao i n jen a p rim jen a
čine osnovu g r a đ a n s k o g d r u štv a . Ona prim orava
svakog čo v jek a da u drugom čo vjeku ne nađe
ostv aren je sv o je slobode, nego, naprotiv, n jen u za­
preku« (M a rk s). D ruštveno se su p ro tsta v lja rad i­
kalno personalnom , čo v jek čovječan stvu , sam o tada
kad u oba ova re la ta ne p o sto ji m ogućnost istin ske
k om u n ikacije i z b iljsk o g života u slobodi, tj. kad
su pobun jenom p o jed in cu zatvoreni svi h orizonti u
ono opće i kada su u kaosu vlastitih kataklizam a
zab rtv ljen e sve p r o je k c ije u bud ućnost, ili pak kad
je poniženi individuum p restao, navodno, u im e i
zbog čvrsto organiziranog općeg, uopće p o sto ja ti
kao slobodan individuum . I u jed n o m i u drugom
slu čaju ukinu ta je istin sk a lju d sk a tj. čovjekova
i čov ječan sk a sloboda.
No ona je u stvari uk inu ta u v ijek onda kad
čo v jek — po pozn atoj izreci — ne stvara svoj sv ijet
i svoju h isto riju , pa, prem a tom e, i ne snosi osnov­
nu odgovornost za stupan j slobode u n jem u . Upra­
vo se stoga i te o rija o pu noj čo vjeko vo j ovisnosti
od stu p n ja razv itka proizvodnih snaga k o rijen i
u jed n o m nazoru k o ji n a lju d e gleda u stvari kao
82 DANKO GRLIĆ

na pione neke više m oći, više sile, kao na pasivne

predm ete h isto rije, ekonom ike i njen e n adgradnje:
politike, etike, religije itd. In sistiran je na tom auto­
m atizm u djelo van ja i paralelizm u proizvodnih snaga
i odnosa može rezultirati dehum anizacijom , k o ja je
bila karakterističn a za staljin ističk e apologete i poli­
tičko ekonom ske kapelane, koji su za svako uništa­
van je slobode — tj. za svako n erazvijan je i nehuma-
n iziranje m eđuljudskih proizvodnih odnosa — imali
uvijek u priprem i dobre razloge u nedovoljno
razvijenim proizvodnim snagama. A teško je , na
p rim jer, osporiti čin jen icu da je čovjek u stvari
bio slobodniji kad je u nerazvijenim proizvodnim
snagam a digao oktobarsku revoluciju nego kad je
poslušno izvršavao ili d ijelio dušobrižničke zadatke
u nesum njivo mnogo razv ijen ijim m aterijaln im sna­
gama staijin sk e ere. Ne zapostavlja li, uostalom ,
teza da se sv ijest o slobodi može isključivo razviti
sam o na tačno određenom stupnju m aterijaln e
proizvodnje i samo u skladu s njom e one ideološke,
kulturne i političke u tje c a je k o ji u suvremenom
svijetu igraju mnogo presudniju ulogu nego nekad?
I n ije li ta tobožn ja m a terija lističk a teza k o ja se
poziva na iskustvo negirana i detronizirana upravo
u em p irijsk o j sferi? (T ak o sigurno u afričkim zem­
ljam a stupanj slobode tih naroda n ije određen stup­
njem njihove relativno prim itivne privrede. Isto
tako, n ajslo b o d n ija zem lja n ije zem lja s n a jja č e raz­
vijenim proizvodnim snagam a — Amerika. Pa i
naše su proizvodne snage kudikam o ispod već posti­
gnutih visoko razvijenih oblika proizvodnih odnosa.)
Ovom bi se m išljen ju , dakako, mogla staviti
o b je k c ija da je konačno i čovjek dio (i to čak bitni
d io) proizvodnih snaga, pa da, prem a tome, teza
o paralelizm u snaga i odnosa ne znači ništa drugo
doli i to da razvijenost čovjekove vlastite humane
prirode pridonosi razv ijan ju i hum anizaciji među­
ljudskih proizvodnih odnosa. Ostavimo po strani to
što bi se tim e u stvari izricala puka tautologija
 PITANJA O SLOBODI 83

(razv ijen o st čo vjekove h um anosti prid onosila bi

h u m an izaciji), i zapitajm o se kakav je to čo vjek
č iju lju d s k u razv ijen o st m jerim o k rite rije m razv ije­
nosti proizvodnih snaga, kakva je to specifičn a m a­
šina k o ju je , doduše, teško svesti na m ašinu, ali
č iji se stupan j razv ijen o sti ipak m je ri m ašinskim
indeksom ? P ita n je je , naim e, kakav je to pristup
čo vjeku k o ji bi nekako h tio stu p an j njegove lju dske
razv ijen osti — a to može b iti sam o stupan j njegove
hum anosti, a ne razv ijen osti, na p rim je r, njegovih
m išića — iskazati proizvodnim , dakle i tehničkim
(k o je su u v ijek n a jp re c iz n ije ) m jera m a ? N ije li ta­
kav pristup određen rezultat tak o visoko tehnicira-
nog gled an ja da ono više i sebe ne vidi kao tehnifici-
ran o ? A ne znači li upravo to puno zam račivn je
sam osv ijesti o istin sk o j slobodi?
No u n ište n je sam o svijesti o istin sk o j slobodi
čo v jek a može se plauzibilno pokazati i u nepotreb-
n osti da se izbori b ilo kakva sloboda, u ispraznosti
lju d skog an gažiran ja za u v ijek nove slo b o d n ije ob­
like lju d ske kreativ no sti — zbog navodno visoko
h arm o n ijsk o g i h um anističkog stu p n ja ostvarene
slobode određenog društva u ko jem svatko može
m isliti šta hoće i kazati šta m isli. P ita n je je , na
p rim je r, n ije li uv ijek jed n ak o d op uštan je slobode
govora u H ajd-parku ili parlam en tarnim debatam a
— i o s ta ja n je pri to j slobodi govora — također u
izvjesnom sm islu p rih v aćan je i m iren je sa određe­
nim stu p n jem p o sto jeće slobode k o ji je gotov, za­
vršen i savršen, uokviren, stalan. N asuprot tom e,
čini mi se da treb a in sistira ti na tom e da ne po­
s to ji općenito važeća, postignuta, konačno zasvagda
izvojevana, ustan o vljen a, definitivno dostignuta slo­
boda već da p o sto ji sam o neprekidno k reira n je slo­
bode. S lob o d a je dakle proces, i n jen tem elj i izvor
nisu u ostv aren ju , već u stvaran ju .
Svaki proces p retp o sta v lja , m eđutim , onoga
k o ji ga vrši, svako stvaralaštvo stvaraoca. S u b je k t
takva predikata, n osilac takvog odnosa može i opet
84 DANKO GRLIĆ

biti sam o čovjek. Je r, jed in o je is tin s k o lju d s k o

stvaran je e o ip s o slobodno i u samom njegovom
pojm u sadržan je pojam slobode. Upravo stoga i
nem a slobodne i neslobodne um jetn osti, postoji
sam o um jetn ost i n eum jetnost, odnosno izvorna,
nepatvorena i sim ulirana, lažna um jetn ost, kojom se
jed in o i može dirigirati. Stoga su u biti, mislim ,
teoretski neopravdane i deplasirane sve teze o pro­
gonim a prave, nepatvorene u m jetn osti, je r um jet­
nost se kao u m jetn ost uopće ne može tiranizirati.
Isto tako i ono m isaono može biti m isaono samo
onda ako je slobodno, pa, prem a tom e, nema slo­
bodne i neslobodne m isaonosti. Slobodno je m išlje­
n je prazna tau tologija, a neslobodno m išljen je c o n ­
tra d ict io in a d je c t o .
Ove teze, dakako, nikako ne znače obranu svih
oblika slobode po svaku cijen u . Neodgovorna, ver­
balna, avanturistička, puerilna, pa i klasično libe­
ralistička sloboda govora ili čak sloboda m išljen ja
(a osiguravanje tzv. slobode m išljen ja u stvari je
sm iješn a fraza; kao da se tzv. slobodno m išljen je
može bilo čim e garantirati, je r — to je već znao
i rob E p ik tct — m išljen je se ne može ničim spri­
je čiti, sp riječiti se može u najgorem slučaju izri­
c a n je m išlje n ja ) o sta je ne samo na prividu slobode,
tj. form alnoj slobodi, već često i na negaciji istin­
ske slobode na račun benevolentnog dopuštanja
slobode govora. Često se, naim e, upravo takvim la-
kiranjem i iluzionističkom obm anom slobode i om o­
gućavanjem tzv. slobodne riječi i velikih riječi o slo­
bodi rad ikalnije i u sp ješn ije negira istinska ljudska
am b icija za stvarnim slobodnim djelovanjem nego
otvoreno to talitarističko negiranje slobode. Isto
tako, anarhoid an; pobunjen, revoltiran čovjek č ija
pobuna im anentno ne sadrži određeni c ilj, smisao
i pravac k reta n ja o sta je u okviru prividno slobodne
ljudske djelatn o sti, i takav bunt n ije revoluciona­
ran akt, već svjesno ili (obično češće) nesvjesno
prikrivanje, zatom ljiv anje potrebe za revolucionar­
 PITANJA O SLOBODI 85

nom izm jen om po sto jećeg . » R iječi, rije č i, riječi«

(Š e k s p ir ) često su sv o jim lažnim patosom hum a­
nog i veselom m uzikom parad oksa što lijep o zvuče,
bile n a ju s p je šn iji p lašt i veo nelju dskog, tj. neslo­
bodnog.
Kad je već r ije č o tim opasn ostim a za slobodu
(n o sloboda se — to želim o i ovd je naglasiti —
ne k o n stitu ira sam o s obzirom na opasnosti ko je
jo j p rije te ili prepreke k o je treb a da sv lad a; slo­
boda, dakako, m ora b iti, već i po form alno logič­
kom slijed u , p rim a rn ija , izvornija, fu n d am cn taln ija
od n jen og sp rečav an ja i n e g ira n ja ), uz put želim o
ukazati na jo š jed n u latentnu opasnost zb iljsk e slo­
bode i slobodne, n o n k o n form ističk e, sm ione d jela t­
n osti. To je , naim e, p o sjed o v an je stvari ili ljudi,
p oložaja ili vlasti, b o gatstv a ili stečenog društvenog
ugleda, što često kod p o jed in aca rađ a korum pira­
n je izvornih tež n ji o slobodi i želju da se ostane
na s ta tu s q u o a n te . Poznata M arksova teza —
po k o jo j je n ep o sjed n ičk a, izvlaštena klasa n a jrev o ­
lu cio n arn ija , a to znači i n a jslo b o d n ija — n ije ni
danas, u k o rije n ito izm jen jen im društvenim rela­
cijam a, izgubila n išta od svoje aktueln osti. Ona se,
dakako, p rije svega odnosi na k a p italističk i sv ijet,
gd je privatno vlasništvo p red sta v lja osnovni i za­
kon om jern i o b lik lju d sko g otu đ en ja. Sto g a M arks
i k a ž e : »Sigu rnost je n a jv iši so cija ln i p o jam gra­
đanskog društva . . .« I d a l je : »Pojm om sigurnosti
građansko društvo se ne uzdiže iznad svog egoizma.
Sigu rn ost je , naprotiv, o s ig u r a n je njegova egoiz­
ma.« U nas takva sigurnost može b iti sam o iz n im k a
— izdvojena iz općeg društvenog i idejn og k reta n ja .
Pa ipak, p o ja v ljiv a n je određene m alograđanske psi­
he, k o ja m rzi svaku pro m jen u (k a k o na pod ručju
so cijalističk o g dem okratiziran ja proizvodnih odno­
sa, tako i u p ro sv jeti, ku lturi itd .) i želi u vijek
ostati u žabokrečin i sigurnih, činovničkih, općepri-
znatih i to liko puta p ro v jeren ih, h ije ra rh ijsk i u sta lje ­
nih odnosa, im a i u nas sv oje so cija ln e korelate. S a ­
86 DANKO GRLIĆ

svim je sigurno da je ta psiha izgubila svoje osnovne

m aterijaln e tem elje i da su socijalizm om presječeni
korijen i iz ko jih bi moglo izrasti i neko veće stablo,
ali ne treba zaboraviti i na neke m ale, nježne sitno-
posjedničke b iljč ice ko je tu i tam o p ro cv jetaju .
1 takve izolirane pojave mogu im ati ponekog u tje­
c a ja na određen stupanj sm ionosti k o ji je neopho­
dan za stvaran je novog slobodnog društva. (D a neki
m aterijaln i elem enti mogu uroditi izvjesnim izopa­
čavanjem p ojm a slobode d jelatn osti, zapaža se i u
reak ciji pojedinaca na princip ro ta cije, koju, po
nekim a od tih »ugroženih«, treba shvatiti samo kao
form alno udovoljavanje dem okratskim principim a
proklam iranim iz taktičkih razloga. Ta se pojava
negacije slobode i bespotrebnosti stalnog kritičkog
m ije n ja n ja postojećeg u ime vlastitih stečenih pri­
vilegija može p ojaviti i u pokušaju id entifikacije
društvenih interesa sa privatnim .)
F ilozo fija se — koliko god je to nekim »struč­
njacim a« izgledalo paradoksalno — m ora baviti i
takvim ne-čisto filozofskim problem im a upravo radi
stvaran ja m ogućnosti za svoju realnu (a ne iluzor­
nu) filo z o fs k u egzistenciju. Tražiti, naime, da se
analiza p ojm a slobode provede samo u aktu čistog
slobodnog m išljen ja , ili čak sam o u filo zo fiji uopće,
znači često zanem ariti onu sferu osvješćavan ja
hum aniteta unutar ko je se tek može stvoriti odre­
đena duhovna i društvena atm osfera, što om ogućuje
da i sam a filo zo fija otpočne doista slobodno m isliti
o slobodi. Za istinsko je slobodno m išljen je, dakle,
prvenstveno potrebno stvoriti klimu k o ja tr eb a
takvo slobodno m išljen je. Je r, ukoliko se nalazimo
u situ aciji k o ja filozofsko m išljen je treba samo zato
da bi se označilo kamo ono historijsko-filozofski
spada, ili čak zato da bi se otk rila njegova prava,
zakulisna, podvaljivačka n am jera, ili da se napro­
sto označi njegovo m jesto unutar već poznatih filo-
zofema, ukoliko se, dakle, nalazim o u takvoj situ­
a c iji k o ja filozofsko m išljen je treba p rije svega
 PITANJA O SLOBODI 87

zato da bi ono bilo etiketiran o , tada je pom alo

besm isleno izricati bilo kakvu, pa i n ajv red n iju
filozofsku m isao, je r nitko ni ne čeka ni ne traži
da bude izrečena kao m isao, već sam o da bude što
p recizn ije ru b ricira n a . U takvim je situ a cija m a p o­
trebn o učin iti niz p red rad n ji k o je bi izvan dom ene
tzv. stručn ih filozofskih ra z m išlja n ja ukazale na
sam u potreb u svakog ra z m išlja n ja (p a tako i onog,
po našem m išlje n ju , »neispravnog« m iš lje n ja ) i što
bi plauzibilno, ja s n o pokazalo do kakvih je rezul­
tata dovelo »raskrinkavanje« svake n euobičajen e
m isli ili pak k lim a n je glavom , pasivno pom iren je
sa svim e što dolazi »odozgo« i razrađivan je u vijek
jed n ih te istih teza. Upravo bi to e o ip s o ukazalo
i na potrebu vlastitog, novog ra z m išlja n ja o nekim
tem eljn o novim filozofskim i z b iljskim p itan jim a.
M islim , naim e, da o rigin alna, svježa m isao kao doista,
a ne sam o prividno, o rigin alna može b iti izrečena
sam o u sv ijetu k o ji treb a n jen u origin alnost i sv je­
žinu. A tu p otrebu ne može izboriti sam o filo z o fija
kao filo zo fija , već se ta p otreb a stvara unutar one
društvene sfere k o ja om ogućuje da filo z o fija postane
i bude d oista filo z o fija i da u re g iji re a liteta (a ne
id e a liteta ) um no postane z b iljsk o , a z b iljsk o umno.
Sve to, dakako, ni u ko jem slu čaju ne znači neko
pasivno č e k a n je da se stvore u v jeti za sam u filozo­
fiju , je r filo z o fija i sv o jim filo zo firan jem sam a uvi­
je k stvara te u v jete. F ilo z o fija se, konačno, upravo
stoga i ne može pozivati na to da ne p o sto ji sam o
zato što ne p o sto je i u v jeti za n ju ; filozofi u vijek
m an je ili više im a ju onakvu filo z o fiju kakvu i za­
služuju. Pa ipak, ne treb a zaboraviti da p o sto je
situ a cije k o je i sam o j filo z o fiji im perativno nalažu
tran scen d ira n je n jen o g vlastitog predm eta i prven­
stveno i puno an gažiran je na onom planu k o ji će
do konca om ogućiti svako puno lju d sko, pa, dakle,
i istin sko filozofsko an gažiran je. U tom sm islu shva­
ćam i to liko citira n u M arksovu 11. tezu o
Fo jerb ah u , k o ju bi ponekad u nekim sum ornim
88 DANKO GRLIĆ

suvremenim atm osferam a trebalo i radikalizirati.

»Filozofiralo se dosta — kaže jedan naš suvremeni
književnik — da se pristupi već jedanput, p oslije
bezbrojnih krvavih repriza, ostvarenju pobjede pa­
m eti i izm jeni takvih prilika u političkom svijetu,
u kojem se, na žalost, jo š uvijek skid aju glave filo­
zofim a u m jesto krvnicim a!« Paradoksalno je , ali
istinito da protiv te teze — kako bi bilo potrebno
da filo zofija prestane poput gluhonijem og sam a za
za sebe dokono filozofirati i da, transcen d iraju ći
ponekad svoju stručnost, pristupi stvaranju nekih
elem entarnih preduvjeta za zb iljski filozofski život
— da protiv takve teze u staju često upravo oni spe­
kulativni, stručni, katedarski filozofi k o ji bi trebalo
da budu životno, egzistencijalno zainteresirani za
stvaran je takvih realnih uvjeta, a k o ji ironiziraju
takav posao, sm atraju ći ga suviše praktično-svako-
dnevnim, u stvari nedostojnim visokokvalificiranih
stru čn jaka.
Ukoliko, m eđutim , ostanem o samo pri »stručno«
filozofskoj analizi p ojm a slobode, tada ne treba za­
boraviti da se o slobodi rasp ravlja i spekulira često
baš tada kad ona n a jm a n je p o sto ji i da su filozofije
do sada s aksiološkog, spoznajnog, sem antičkog ili
ontološkog aspekta tražile najviše njenu bit, etičke,
psihološke ili sociološke korelate upravo u onim
h isto rijsk im razd obljim a kad su prestale vjerovati
da je sam život p osjed u je. »Slobodno« dakle
r a s p r a v lja m o onda kad n ajn eslob od n ije živ im o ili
kad m islim o, kad sebi utvaram o da tako živimo,
kad smo, rezignirani od svih teškoća i protivurečja
što ih donosi realna sfera, spiritualizirali svoj rad
i ograničili ga, suzili, a sam im tim i degradirali na
slobodno »m išljenje« o slobodi.
Puni slobodni život onem ogućava svako hipo-
staziranje pojm a slobode; već sam taj pojam uvijek
iznova aktivno stvara i m ije n ja unutar opće dina­
m ike živog života. So cijalizam stoga n ije rasprava
o pojm u slobode, pa ni konačno rješen je problem a
 PITANJA O SLOBODI 89

slobode, već slobodno d jelo v an je, sm iono, neviđeno

o čo v ječiv a n je čo v jek a bez ikakvog presedana, pa,
prem a tom e, u v ijek na nov način slobodan život.
O slobađan je sam og p o jm a slobode od njegovog ka-
teg o rijaln o ukrućenog, općevažećeg, knjiško-građan-
skog i d eklam atorskog b a la sta na tom je putu
slobode sam o je d a n od perifernih , ali i nezaobilaznih
zadataka. »P erifernih«, naim e, zato što je istin ska
sloboda z b iljsk i proces, a ne po jam , re fle k sija o
tom e procesu. A »nezaobilaznih« stoga što o sta ja n je
na hip ostaziran im pojm ovim a, na iz p rošlosti pre­
uzetim i fiksiran im k atego rijam a, dakle na katego­
r iji slobode k o ja je već »izborena« i za k o ju se ne
treb a uv ijek iznova b o riti, i na filo z o fiji k o ja pri­
zn aje sam o takvu, jed n o m negd je već definiranu
slobodu — može im ati žalosnih p o sljed ica ne sam o
po d alji slobodni razvoj m isli o slobodi već — što
je ovd je presudno — i na određene korelate i u
z b ilji sam og života. J e r ta pojm ovna, id ejn a u k lju ­
čen ost vrlo lako se može retrogradno re flek tira ti u
— tako sada ideološki i filozofski »opravdanom« —
potpunom on em ogućavanju iznalaženja novih oblika
sve slob od n ijeg i h u m anijeg realnog društvenog ži­
vota. U tom sm islu sm atram da je Program S K J
doista je d a n od n a jsm io n ijih dokum enata suvre­
m ene p olitičke z b ilje, k o ji ne preza čak ni pred
tim da u sv o jo j danas već doista čuvenoj završnoj
rečenici označi sam o h is to rijs k i relativnu vrijed n o st
sv ojih v lastitih k a teg o rija o našem istin ski slobod­
nom životu.
No vratim o se o n o j situ a ciji za ko ju sm o rekli
da treb a filozofsko m išlje n je sam o zato da bi ga
etik etirala . Odakle izvire ta j — danas u cijelo m
sv ijetu m a n je ili više proširen — n ačin » m išljen ja«,
i k o ji su njegovi k o rijen i?
N ije li takvo m išlje n je , k o je želi ru b ricira ti i
stand ardizirati, i sam o određen reflek s jed n e tehni-
ficiran e m isaone stru k tu re, k o ja treb a p rije svega
red, ordo, stand ard, pa k o ja stoga pod m arksizm om ,
90 DANKO GRLIĆ

na p rim jer, podrazum jeva prvenstveno egzaktno

znanje M arksa napam et ili, u optim alnom slučaju,
»vjerno«, »pravilno«, h isto rijsk i tačno kom entiranje
onoga što je M arks jednom rekao. Takav red, si­
guran, ustaljen , poredak pojm ova i stvari koji, da­
kako, ne pita odakle i čemu njegova rednost — a
taj je red nesum njivo jed n a od pretpostavki uspje­
šnog razv ijan ja tehnike (k o ja uvijek m ora tražiti
standarde) — upravljen je , dakako, protiv one
filozofije k o ja nestandardno, stvaralački pristupa
zbilji, k o ja stavlja pod p itan je i neke čvrsto usta­
novljene, »elem entarne« kategorije, k o ja dakle unosi
»nered« u taj prividno jedinospasavajući »red«.
T ako uopće intelektualac — a p r io r i sum njiv zato
što u mnogo šta sum nja, a nem a nikakve sum nje
da o tom nesum njivom redu ne bi trebalo sum njati
— p ostaje pom alo sm iješna osoba, rom antik, čudak.
I čim je viši standard (a samim tim i svijet više
stand ardiziran), tim e je njegov položaj, čini se. čud­
n iji, a on sve m anje potreban. Sociolog David
Rizman izvanredno je analizirao ta j položaj inte­
lektualca i pokazao kako je ta j »čovjek uma« u
Americi upravo u razd obljim a ekonom skog prospe­
riteta bio najviše zapostavljen. Intelektualac, a p rije
svega filozof, p ostavlja p ita n ja tam o gdje sve »ide
u n ajb o ljem redu«, gdje sve »funkcionira« kao »ma­
šina«, tam o, dakle, gdje ih ne bi trebalo postavljati.
On se čudi stvarim a ko je bi m orale biti jasn e i stoji,
poput neugodnog djeteta, upitno pred svima inače
svakom jasn im fenom enim a svijeta. Sv ojim unoše­
njem takvog »nereda« on p o staje beskoristan u
jednom carstvu gdje korisnost p o staje najviša lju d­
ska k ategorija, a n ajviši je i n ajko n cen triran iji
izraz te koristi upravo tehnički razvoj. Tako je on
po nekim a postao, u okviru ove antiteze, »protivnik
tehničkog razvoja«, p ripisu je mu se čak i to da bi
htio natrag prirodi, p ostavlja mu se pitan je zašto
ne pu tuje pješice kad ne cijen i tehniku, zašto ima
kod kuće frižider itd., itd. Ali sta v lja n je pitan ja
 PITANJA O SLOBODI 91

pred tehniku — k o ja od svih fenom ena n a jm a n je

trpi tu u p itnost i traži n aprosto »rad i red« — osvje-
šćavan je, dakle, b iti tehnike, n jen e id ejn e strukture,
n jen e »m etafizičke« dim enzije ne znači jo š i osudu
tehnike, oso b ito ne osudu takve tehnike k o ja služi
čovjeku . N ije to dakle nikakvo vra ća n je u carstvo
m ajm un a, već zauzim anje određenog odnosa prem a
b iti tehnike — a tehn ika ne sam o što p o sto ji kao
neoboriva čin je n ic a već i t r e b a da se razv ija — tj.
o sv ješćav a n je k o je bi treb alo da tehniku učini
lju d skim problem om i predm etom njegovih m isao­
nih p reok u p acija, da se čo v jek u izvjesnom sm islu
d istancira od tehn ike, da naprosto ne postane takvo
tehn ičko b iće da tu sv o ju tehn ičnost više i ne
o sje ća. In telek tu a la c i filo zo f pokušava o sv ijestiti
čo v jek a u tom sm islu da ne postane puki zavrtanj
s tro ja — k o ji mu doista treb a i bez ko jeg ne može
— u k ra tk o : pokušava da očo v ječi čo v jek a toliko
da ga učini im unim prem a svim silam a k o je su se
danas — m ožda više nego ikad — ko n cen trirale
nad n jim i protiv n jeg a, da, dakle, u dom eni tehnike
nikad ne zaboravi da treb a da u p o trebljav a stro j, a
ne stro j n jeg a.
Često se govori kako sm o mi jo š tehnički ne­
razv ijen a zem lja, pa da nam je , prem a tom e, prvi
zadatak ra z v ija ti tehniku i ostav iti tehn ički razvi­
je n im zem ljam a da se bave nekim navodnim opasno­
stim a tehnike. Ip ak bi, m islim , bilo dobro posta­
viti p ita n je ne d a je li nam , između ostalog, upravo
to — osob ito u atm o sferi i stvarn osti naše ju g o sla­
venske istin sk i slobodne m isli — izvanrednu šansu
da se baš u ovoj fazi doista slobodno stvaralački
d istaciram o od teh n ificiran og i n ekritičk o g pristu ­
pa tehnici. J e r — dozvolim o li da se tehnika razvije
bez zauzim anja naše re la c ije prem a n jo j — uvijek
p o sto ji laten tn a opasn ost da jedn og dana dođemo
u situ a ciju kad će doista b iti nem oguće (ili neefi­
k asn o) da zauzm em o bilo kakvu k ritičk u re la ciju
prem a tehn ici, kad više n aprosto nećem o o sje ća ti
92 DANKO GRL1C

potrebu da se odredim o prem a n jo j, kad ćemo se

kao dobre sluge stro ja samo brinuti za n j, samo
zahtijevati da se on (i mi zajedno s n jim ) što b o lje
i što brže, bez ikakvog tren ja i zastoja, okreće, ne
shvaćajući više uopće apsurd naše lju dski apsurdne
situ acije kao apsurd i m ireći se s njim e kao s n a j­
logičnijim logosom, kao s n ajzak o n o m jem ijim zako­
nom svijeta.
Tek radikalno p o stav ljan je i ovog p itan ja, tek
otk rivan je ko rijen a raznih oblika izopačavanja
lju dskosti i o sv jetlja v a n je svega onoga što danas
postvaruje i potčin jav a čovjeka — određujući mu
granicu i vrijed nost u sferi ko ja je izvan i iznad
njega — tek tako kritičk o preispitivanje svih feno­
mena k oji nas okružuju o tk rit će nam ponovno svu
životnu istinu, aktualnost i suvremeni filozofski
horizont M arksove teze da je »korijen za čovjeka
čovjek sam«.
 SOLIDARNOST I SLOBODA
O ODNOSU SOCIJALIZMA I PRAVA ČOVJEKA

LJUBOMIR TADIĆ

I.
P o rica n je buržoaskog m aterijalizm a, p olitičke
ek on om ije, države i eg oističk ih prava čovjeka (k ao
b u rž u ja ) sa čin ja v a b it m ark sističk e so cija lističk e
kritike građanskog d ruštva1)- P ošto je privatna svo­
jin a p a r s p r o to to ovog društva, njegov konden-
zovani r e s u m e , treb a u v ijek im ati na um u da so c ija ­
lističk a k ritik a teži da je tran scen d ira sa stanovišta
lju d s k o g d r u štv a i d r u š tv e n e s v o jin e .2) B iti na sta­
novištu lju d sko g društva znači govoriti o m o g u ć n o ­
s ti istin ske lju d sk e slobode i je d n a k o sti, otk rivati
bud ućnost u sa d a šn jici i ne dopustiti da »svijet
p otreba, rada, privatn ih in teresa i privatnog prava«
opčini novi sv ijet sv ojim tr a ja n je m . Je r m agija
tr a ja n ja može k ritičk u sv ijest u sm jerenu na pro­
m jen u i progres, dovesti u sta n je letargične ošam u-
ćen osti, slično » b ijelo j sm rti« u sn ježn o j p u stin ji.
*) Ovdje nije samo riječ o »kategorijama«, već u
prvom redu o realn im od n osim a č iji su izraz te k a te ­
g orije. Kritika, prema tome, ne pogađa isključivo ideo­
lošku strukturu, »pogrešnu svijest«, već »bazu« koja je/
sama pogrešna i defektna, iako je, upravo kao takvu, mogu
adekvatno reprodukovati razne forme ideologije.
2) »Stanovište starog materijalizma je građansko dru­
štvo, stanovište novog materijalizma je ljudsko društvo ili
podruštvljeno čovječanstvo« (por. Karl Marks: T hesen
iib er F eu erbach , Marx—Engels: W erke, Bd. 3, Dietz, Berlin
1959, str. 7).
94 U UBOMIR TADIC

Zato treba biti obazriv prema savremenim po­

kušajim a — a njihov odjek se često ču je i u našoj
društvenoj nauci — da se novo o d r e d i sta rim p o j ­
m o v im a , da se p r o c e s zakuje u škrin je tradicional­
nih kategorija. U n a sto ja n ju da odredi specifičnu
razliku so cija lističk e naspram buržoaske demokra-
tijc posredstvom pom oćnih pojm ova (sm a tra ju ći, na
prim jer, e k o n o m s k u dem okratiju svojstvom so cija li­
stičkog, a p o litič k u dem okratiju svojstvom buržoa-
skog društvenog u ređ en ja ), savrem ena te o rija po­
kazuje kako bo lu je od hronične lijen o sti m išljen ja.
U koliko ovu koncepciju u sv ajaju i neki m arksisti,
onda je to pouzdan indeks zbunjenosti i dobrovoljne
opuštenosti pred ideološkom nom enklaturom starog
građanskog svijeta. Oni, s jedne strane, zaboravljaju
da je ekonom ska »đem okratija« (u sm islu liberali­
zm a) zakonito d ijete buržoaskog društvenog u stro j­
stva, a, s druge strane, previđaju značaj k o ji može
da ima »politička« đem okratija za pobjedu so cija ­
lističkih principa.
Je r, M arks s pravom naziva građansko društvo
»em ancipovanim ropstvom« ukoliko ono u ekonom ­
skoj »dem okratiji« k o n fu n d ir a p riv atn u s v ojin u sa
s lo b o d o m č o v je k a . Upravo iz političke ekonom ije
izviru prava čovjeka kao buržuja, p riv atn o g sop-
stvenika, i sadrže slobodu egoizma i sam oizdvajanja,
tj. povlačenja u privatni život. U građanskom dru­
štvu čovjeku je zajednica potrebna kao puko sred­
stvo za ostv arenje privatnih interesa, a u svakom
drugom pogledu ona je zapreka i ograničenje indi­
vidualne slobode. I kada Jering, osnivač teo rije
interesa u pravnoj nauci, k a ž e : »M oja kesa mi je
m oja nezavisnost i sloboda na putu«3), p ostaje jasn o

;') Upor. Rudoll Jering: Cilj u pravit, Beograd 1894.

str. 79. Iz Jeringove teorije »udruženja svog cilja sa tuđim
interesom« snažno izbija na vidjelo buržoaska samouvje­
renost, koja socijalističke i komunističke ideje o ukidanju
privatne svojine smatra glupošću (upor. n. d. str. 368).
 SOLIDARNOST I SLOBODA 95

da je ova sloboda više buržoaska nego sloboda4),

pošto su c ilj i sredstvo potpuno izokrenuti. M iješa­
ju ći p riv atn ost i slobodu putem p o isto v jećiv an ja
p r o iz v o ljn o s ti i s lo b o d e , građansko društvo sta v lja
znak jed n a k o sti između egoizm a i individualne slo­
bode i na ta j n ačin s ije p rija tn u iluziju o okonča­
n ju lju d ske em an cip acije.
K antova etičk a m a k sim a : »Ograniči svoju volju
tako da bi drugi pored tebe m ogao biti slobodan«
poklapa se sa privatno-pravnom kateg o rijo m »zlo­
up otreba prava« i, u n a jb o lje m slu čaju , izražava
koegzisten ciju dva egoizm a. Privatna sv o jina se
tako ograničava drugom privatnom svojinom u in­
te re s u o d r ž a v a n ja p r iv a tn e s v o jin e k a o ta k v e.
P rincip ekonom ske »dem okratije«, tj. slobodne
k on ku ren cije, neograničenog stic a n ja i otu đivanja,
p lastičn o izražen u čuvenom lib eralističko m afo ri­
zmu »svako je kovač sv oje sreće«, neposredno vodi
s o c ija ln o j n e je d n a k o s t i, a sam im tim i n egaciji de­
m o k ra tije. U ovom poretku p r iv a c ije m oderni »pro-
letarii« nalaze se u položaju sličnom onom za ko je
je staro rim sko pravo sačuvalo tačnu odredbu c a ­
p itis d e m in u t io m a x im a .5)
U sferi sv o jih p rivatnih, »građanskih prava«,
iza proklam ovane slobode, buržoasko društvo s k r i­
va ta jn u sv o je p o s t v a r e n e , p o lit ič k o - e k o n o m s k e feti-
šističke skru ktu re, suštinu svog čovjekom rzačkog
m aterijaliz m a i o b jektiv izm a i čin jen icu da je č o ­
v je k p o s t a o r o b a iako je p r e s ta o b it i r o b . M arksovo

4) Upor. Ernst Bloch: N atu rrecht unci m en schliche

W iirde, Suhrkamp, Frankfurt am Main, 1961, str. 201.
Hermann Heller (upor. njegovu knjigu »Staatslehre«,
Leiden 1934, str. 112) inteligentno uočava ideološki smisao
poistovjećivanja slobode sa slobodnim tržištem privatnih
sopstvenika, koji »ima funkciju da buržoaskom društvu
pribavi dobar ugled«.
5) Namjerno upotrebljavamo ovaj termin zato što on
ne izražava samo »umanjenje ličnih prava«, već u m a n j e ­
n j e l i č n o s t i , čak i onda kad postoji »lično pravo«
kao nudum ius.
96 UUBOMIR TADIĆ

otkriće da se iza form ule i prakse s lo b o d n o g rad a

nalazi otuđeni, n a ja m n i r a d im a karakter principa
i kojim se p ostavlja kritičk a distanca naspram
svakog p oku šaja da se ekonom ska đem okratija
pom iješa sa so cijalističko m dem okratijom i da se
M arksova ekonom ska te o rija identifikuje sa poli­
tičkom ekonom ijom .6) Je r, čim se m a te rija ln i in te­
res postavi kao vrhovno načelo dem okratskog ži­
vota u socijalizm u i svi zahtjevi za slobodom
i jednakošću podvedu pod ovo načelo, onda se
socijalizam degradira na neku vrstu z a d o v o lja v a n ja
m a te r ija ln ih p o tr e b a , te se b orb a za novo društvo
prikiva za tuđe tlo građanskog društva. U n ajb o ljem
slučaju , sav sm isao izgradnje socijalizm a reducira se
na nivo težnji sirom ašnih zem alja za bogatijim ma­
terijaln im životom, pri čemu se ta izgradnja po­
stavlja u uske granice, bez grandioznog horizonta
so cijalističk e kulture i dovršenja dijela socijalnog
(n e sam o političkog) oslobođenja radničke klase.

II.

P ro leta rija t je o ličen je z a jed n ic e , pošto njegovi

interesi nisu zaraženi partikularnošću i klasnim
egoizmom i ukoliko nema am b iciju da sebe proglasi

°) Ne shvatajući bitni stav da Marksovo ekonomsko

učenje n i j e p o z i t i v n a p o l i t i č k a e k o n o m i j a ,
već k r i t i k a p o l i t i č k e e k o n o m i j e , mnogi mark­
sisti tradicionalnog kova nisu uspjeli da se uzdignu iznad
vulgarnog e k o n o m s k o g m a t e r i j a l i z m a , iz koga
redovno proističc fatalističko-volunlaristička doktrina. Ova
antidijalektička koncepcija čas idealizira birokratsku drža­
vu čas radničko samoupravljanje miješa sa ekonomskim
liberalizmom. A upravo iz buržoaskog čovjekomrzaćkog
materijalizma razvila se politička ekonomija, koja, kao i
privatno pravo, počiva na s l o b o d n o m r adu. O tome
pobliže u mojoj raspravi »Socijalizam i ustavnost«, časo­
pis S ocijalizam br. 6 62. i u članku »Oslobođenje rada
ili oslobođenje radničke klase«, časopis Pregled, Sarajevo,
br. 11/12. za 1962.
 SOLIDARNOST I SLOBODA 97

a p so lu t n o m s tr a n o m d r u štv a . U tom sm islu može

se reći da on p red sta v lja klicu lju d skog društva
ili p od ruštvljenog čovječan stva. Je r , pobuna prole­
ta r ija ta protiv vladavine p o litičke ek o n o m ije, privat­
nog prava i d r ž a v e p r iv a tn ih s o p s tv e n ik a istovre­
m eno je i r e v a n d ik a c ija (u sm islu » rei v in d ica tion
— povratak izgu bljen o g) z a je d n ic e , u k o jo j je lična
sloboda jed in o m oguća.
Sto g a životni prin cip p ro le ta rija ta više n ije indi-
v id u a lis tič k i s h v a ć e n a lič n a s lo b o d a iz o lo v a n ih p r i­
v a tn ih lic a , već klasn a i jo š više, lju d s k a s o lid a r n o s t .
Su p rotn o ind ividualnoj em a n cip a ciji buržoaskog čo­
v jek a od feudalnog sred n jeg v ijek a , p ro le ta rija t se
može oslobod iti je d in o kao klasa i jed in o ako svoje
o slob ođ en je postavi kao preduslov opšteg lju dskog
o slob ođ en ja, dakle, u n iv erz a ln o , a n e p a r t ik u la r n o :
kao oslob o đ en je od svakog klasnog društva.
Ali kada M arks na k ra ju »Jev rejsk o g p ita n ja « 7)
kaže, na sup rot R ousseauu, da je lju d sk a em anci­
p a c ija m oguća tek kada z b iljsk i čo v jek povrati u
sebe ap straktno g građanina i kada ne bude od sebe
d ijelio sv o je društvene snage u obliku političkih
snaga, p o sta v lja se p it a n je : d a li j e u id e ji s o lid a r ­
n o s ti p o tp u n o a s im ilir a n i p r e v la d a n p o ja m lič n e
s lo b o d e . Ovakvo p o sta v lja n je p ita n ja čini nam se
neophodnim b aš sa stanov išta odnosa p ro le ta rija ta
prem a » p o litič k o j« d e m o k r a t iji. Naim e, mogu li se
p r a v a č o v je k a k o ja ističe revolucionarna francuska
d e k la ra c ija s k r a ja X V I I I v ijek a (i k o ja su pred­
m et M arksove k ritik e u »Jev rejsko m p ita n ju « ) b e z
o s t a t k a s v e s ti n a e k o n o m iju i p r iv a tn o p r a v o ? K a­
kav je odnos izm eđu sub jektivn o g i objektiv nog,
privatnog i jav n og prava, k o ji p red stavlja jed an od
cen traln ih problem a trad icion aln e ju risp ru d e n cije ?
I d a l je : im a li u fra n cu sk o j »D eklaraciji o pravim a
čo v jek a i građanina« ikakvih elem en ata r e v o lu c io ­
n a r n o g n a s lje đ a ?
7) Upor. Marx—Engels: W erke, Bd. I, Dietz, Berlin
1958, str. 370.
98 UUBOMIR TADIĆ

Navedena p ita n ja im aju po našem m išljen ju ,

velik te o rijsk i i p raktičan značaj gledišta o d ­
n o sa s o c ija liz m a p r e m a p rav u , i to sa dva razloga:
a ) naspram n ekritičke dogm atike ju rispu den cije, za
k oju je i us b o n u m et a eq u m vječna pretpostavka
ljudske slobode, i b ) naspram tend encija vulgarnog
m arksizm a za pravolinijskom kritikom i bukvalnom,
nedijalektičkom negacijom prava.
Ukoliko civilistička dogm atska ju risprud encija
crpi svoje nadahnuće iz konfu nd iranja privatnog i
subjektivnog prava, tj. proizvoljnosti i slobode, a
p u blicistička ju risp ru d en cija polazi od javnog (d r­
žavnog) prava kao drugog pola dualističkog sklopa
građanskog društva, pa, ne shvatajući da je ovdje
riječ o d rža v i p riv atn ih s o p s tv e n ik a , i sama m iješa
državno (ja v n o ) sa o bjektivnim pravom, prim itivna
socijalističk a kritika p redstavlja bukvalno poricanje
privatnog ( a s n jim zajedno i subjektivnog prava)
putem javnog prava i, na ta j način, ne samo što
dijeli već i potencira predrasude tradicionalnih bur-
žoaskih te o rija prava u sv ajaju ći prećutno njihovo
n ed ijalektičko stanovište.
Iz ovakvog stava nužno proističe načelno gle­
dište da je državna sv ojina sinonim zajedničke, so­
cijalističk e svojine i da je d ržav n a p o litik a i njena
racionalna svrsishodnost apsolutna i dovoljna za­
m jena prava. Ova a b era cija u m išljen ju karakteri­
stična je za većinu teo retičara prava postrevolucio-
narne sov jetske škole (R a jz n era , Stučke, G ojhbarga
pa, donekle, i P ašukanisa). N ije slučajn o R ajzner
definisao pravo »opijum om za narod«8), m ehanički
prenoseći M arksovu odredbu relig ije, ali bez daljeg
Marksovog o b ja š n je n ja : da je relig ija ne samo izraz
zbiljske bijed e već i p r o te s t protiv z b iljs k e bijede.
S o v jetsk o j te o riji ranog perioda ne može se
poreći, kao što čine b ro jn i građanski, a za n jim a i
neki naši teoretičari, zasluga u kritici privatno-sop-
H) Citirano prema Blohu (n. d., str. 253).
 SOLIDARNOST I SLOBODA 99

stveničke buržoaske pravne ideologije. Nem a nika­

kve sum n je da, na p rim je r, Pašukanisova analiza
robe i su b jek ta prava p red stav lja visok dom et m ark­
sističkog razu m ijev an ja pravnog fenom ena.9)
M eđutim , ova te o rija je u pogledu odnosa
prem a revolu cionarnoj b a štin i o sta la posve na ne-
d ija le k tič k o j, p r o le t k u lt o v s k o j p o z ic iji, ne znajući
da odvoji hum ano od nehum anog, i na ta j način
je i sam a ind irektn o, ali u znatnom obim u, dopri­
n ije la p ob jed i onog sistem a č iji je apsurdni izraz
bila sta ljin istič k a do k trin a V isinskog. Ona naprosto
n ije nikada u m jela da d o sljedn o odvoji ograničeni
buržoaski sadržaj lju d sk ih prava, tj. privatno-svo-
jin sk u (p rivatn o-p ravn u ) odredbu čo v jek a kao ego-
ističkog individiuum a, od lju d skih prava k o ja
p rok lam u je je d n a r e v o lu c ija kao p o b u n a protiv
a u to k ra tije a n c ie n reg im e -a i njegove despotske,
političke p roizv oljn osti. Ovakvo stanovište, u č ijo j
se pozadini skriva fatalizam buržoaskog m a te rija ­
lizma, bilo je osnovica s is t e m a t s k o g p o t c je n jiv a n ja
p o lit ič k e d e m o k r a t i j e u kom un ističkom pokretu i,
posredno razlog prećutnog p rizn an ja da je lib erali­
zam k o ji je inače izrasta iz ekonom ske dem okrati je
— legitim ni zastupnik i b ra n ila c lične slobode.
U M arksovoj k ritici p o litičke em an cip acije na­
lazi se, m eđutim , m isao o o graničen osti, polovičnosti
i n ed osljed n osti tog čina, o z a u stav ljan ju na pola
pu ta10). N jen a ograničen ost se n aro čito isp o ljav a u
B) O tome opširnije u mojoj raspravi »Teorija J. B.
Pašukanisa i neki problemi marksističke teorije prava« u
knjizi J. B. Pašukanis: O psta teo rija prava i m arksizam ,
»Veselin Masleša«, Sarajevo 1958. Upor. takođe Ernst Bloch:
Naturrecht und menschliche Wiirde, str. 249.
10) Upor. Marx: Zur Judenfrage (Marx—Engels: W erke,
Bd. I, str. 353). U ovom spisu Marks naziva državu »po­
srednikom između čovjeka i čovjekove slobode«, dok u
K ritici H egelove filo z o fije državnog prava povlači para­
lelu između modeme države, u kojoj je građanin apstrak­
tna ličnost, i hrišćanstva sa njegovom apstrakcijom čovjeka
u bogu (upor. Karl Marks: K ritik a H egelove filo z o fije dr-
100 LJUBOMIR TADIC

shvatanju da je dovoljna em an cipacija od feuda­

lizma, a ne od s v a k o g k la sn o g d ru štv a. Težnja
jak o b in aca da ožive antički sv ijet i antičke ustanove,
h erojsko u n eherojskom dobu, iluzorna je za to
doba, ali ne nipošto zasvagda i besm islena. Je r, u
M arksovoj kritici buržoaske dem okratije nalazi se
dobar dio antičkog poim anja slobode i njenog vra­
ćan ja iz »nebeskog plavetnila«, kamo je iščezla sa
starim Grcim a, u ovostranost. Je r, ako je građanin
alegorijska, apstraktno-m oralna ličnost moderne
države kao »privida zajednice«, u so cijalističkom
društvu se on ponovo vraća, kako kaže E rn st Bloh,
u ovostranost podruštvljenog čovječanstva kao em­
p irijsk i individuum, ali ne više kao bourgeois.11)
M arks ne k ritik u je privatnu svojinu ukoliko ona
sadrži elem ent a firm a cije ličnosti, već upravo stoga
što u sklopu njegovih odnosa nehumano odnosi
pobjedu nad hum anim . K ritik u ju ći buržoasko dru­
štvo s pozicija slobode, M arks ja sn o razlikuje p r o -
p r ie t e i lib e r t e ,12) privaciju, k o ja u zajednici vidi
svoju zapreku, od em an cipacije na osnovu društve­
ne svojine.

tavnog prava, moj prevod, »Veselin Masleša«, Sarajevo 1960,

str. 41, 43).
Marks se u K apitalu ponovo vraća problemu odnosa
građanskog društva robnih proizvođača, u kome dominira
kategorija vrijednosti, i religioznog oblika hrišćanstva sa
njegovim kultom apstraktnog čovjeka (upor. Marks: K a­
pital, tom I, Kultura, Beograd 1947, str. 43).
Politička država kao tvorevina građanskog društva u
stvari je vid posvjetovljene religije. Upravo iz prirode po­
litičke države i njene birokratske strukturiranosti proističe
»apstraktnost« buržoaske političke demokratije. Država
parazitski upija i asimilira u sebi sve socijalne elemente
i živi samo zahvaljujući odvojenosti i razdoru čovjeka i
čovjeka, na bazi »apstrahovanja« empirijskog čovjeka iz
javnog života, iz zajednice, čovjeka koji je, doduše, kako
Marks slikovito kaže, suveren, ali još nije »zbiljsko rodsko
biće«.
“ ) Upor. Bloh: n. d., str. 204.
12) Upor. Bloh: n. d., str. 203. Cijela Marksova analiza
u Je v fe fs k o m pitanju uvjerljivo pokazuje da u građan-
 SOLIDARNOST I SLOBODA 101

F ran cu ska re v o lu cija , m eđutim , kao pobuna

protiv au to kratsko g apsolutizm a i poziv u borbu
p r o tiv tir a n a i d e s p o t a , nosi u sebi elem ente univer­
zalnog, op štečo vječan sko g zn ačaja. »U novum u on­
d ašnjih b o rb i za slobodu«, kaže dobro E rn st Bloh ,
»življaše u ltim atum totalnog lju d skog oslobođe­
n ja « .13) Je r, ako je fran cu sk a rev o lu cija priznala
legitim nim o tp or naroda protiv p o d ja rm ljiv a n ja ,
ako je osigu rala m ak ar m alu oazu slobode oku­
p lja n ja i udruživanja, slobode govora i pisane ri­
je či, ona je istovrem eno stvorila polaznu, oslonu
tačku za o tp or r a d n o g č o v je k a protiv ekonom skog
isk o rišćav a n ja i tla č e n ja svake vrste. U ovoj oazi
je tek bilo m oguće organizovanje proleterske klasne
b orbe kao rad ikalnog p o k reta lju d ske em an cip acije.
R ije č je , dakle, o tom e da oaza n a d ja ča pu stin ju ,
da se širi neprekidnim naporom , a ne da se sužava.
Takozvana s u b je k t iv n a p o lit ič k a p r a v a nisu
ovdje više sam o puki refleks privatnih prava čov-
jeka-b u ržu ja, već m jesto isto rijsk o g kon tin u iteta
perm anentnih b o rb i čo v ječan stv a za slobodu k o je
neposredno vode socijalizm u . Ili, d ija le k tičk i m ate­
rijalizam se ne o sla n ja na on aj pravac francuskog
m aterijalizm a k o ji vodi p o litičk o j ek o n o m iji, već
na on aj pravac č iji su p rotagon isti Leklerk, Ru,
B ab e f i B u o n a ro ti.14) U tom sm islu im a pravo E rn st
B loh kada tvrdi da se u s t a r o j tr ik o lo r i b lis ta o je d a n
z n a č a ja n k o m a d c r v e n o g k o j i je z a h t ije v a o č etv rti
s ta le ž ,15) saučesnik revolucionarnog prevrata
od 1789.
Ako je u buržoaskim dokum entim a »subjektivno
političko pravo« bilo podvedeno pod tradicion aln i
pojam »ius«, k o je ukazuje na p o sto ja n je nekog

skom društvu privatna svojina na kraju odnosi pobjedu

nad slobodom, ili, što je isto, egoistični »bourgeois« nad
građaninom.
13) Upor. Bloh: n. d., str. 205.
“ ) Ibid., str. 205.
15) Ibid., str. 206.
102 UUBOMIR TADIĆ

a u to r ite ta (d ržave) k o ji o v la šć u je , tj. podaruje

(p rav o ), ono u socijalizm u im a značenje slobode
su b jek ta u zajednici, ili se može samo uslovno upo-
treb iti kao »pravo«.
Stoga su »pravo« kritike i »dužnosti«16) kritike
polazna osnova so cijalističk e revolucije. Otuda n ije
uzalud Engels nazivao ovo pravo »životnom stihi­
jom « radničke klase,17) duhovnom i političkom
pretpostavkom m ije n ja n ja p o s t o je ć e g , društvenim
progresom k o ji ne dozvoljava sam ovolji i učmalom
sam ozadovoljstvu da se ponovo ustoliče.
Sloboda i dužnost kritike u socijalizm u prvi su
preduslovi d ijalektičkog ukidanja dihotom ije sub­
jektivnog i objektivnog prava, dualizma fa c u lta s
a g en d i i n o rm a a g en d i, čovjeka i građanina, društva
i države. Oni su ishodište onog procesa u kome se
q u a si-su b jek t, posjednik robe (W aren besitzer), pret­
vara u d je la tn i su b jek t — građanina novog dru­
štva, k oji više ne saginje glavu i ne povlači se u
sebe kao h o m o o e c o n o m ic u s , već po staje tvorac
svoje sopstvene sudbine.ls)
1#) Ibid., str. 204.
I7) Upor. Engels: Pismo Hersonu Triru (Druga inter-
nacionala, materijal za proučavanje, izdanje »Rad«, Beo­
grad 1951, str. 109).
,N) Upor. Bloh: n. d., str. 275: »U besklasnom društvu
bez tržišne razmjene pravni subjekt (juristička persona)
nije više posjednik robe, već producent dobara... Na taj
način bi (njegovo, Lj. T.) n a j v i š e subjektivno
p r a v o bila ovlaštenost da p r o d u c i r a p r e m a
svojim s p o s o b n o s t i m a , a da k o n z u m i r a
p r e m a s v o j i m p o t r e b a m a . Ovo ovlašćenje će
biti garantovano n a j v i š o m normom o b j e k t i v­
no g p r a v a : s o l i d a r n o š ć u « .
Socijalistička solidarnost koju Bloh naziva »najvišom
normom objektivnog prava« osnovni je princip zajednice
slobodnih proizvođača i ličnosti koji se postiže tek ukida­
njem prometne vrijednosti i rada kao privatno-svojinske
kategorije. Ona je moguća samo na bazi istinske društvene
svojine i do krajnjih konzekvcncija dovedenog samouprav­
ljanja proizvođača.
 SOLIDARNOST I SLOBODA 103

Ali sloboda k ritik e n ije ovd je jed n o stra n a m jera

p ro le ta rija ta , k o ji bi h tio da bude novi vaspitač.
društva, je r i »vaspitač treb a da bude~vaspitavan«.
Ona je m oguća, o b je k tiv n a i isto rijs k i opravdana
sam o onda kada je istovrem eno i s a m o k r it ik a , tj.
kada p ro le ta rija t k r it ič k o m je r ilo p r im je n ju je i na
s a m o g sebe, da bi izbjegao p ro v aliju vulgarne, p r i­
s tra n e p olitičke id eolog ije, k o ja ne prelazi i ne po­
kušava p reći uski k la s n i h orizont partikularnih
interesa, već teži da se postavi kao apsolutna stran a
društva. Jed in stv o k ritik e i sam okritike je konkret-
n o -isto rijsk i prilog p ro le ta rija ta prevazilaženju
dualizm a su b jektivn o g i o b jektiv n o g prava, duali­
zma izraslog na tlu građanskog društva. Tek u tom
obliku k ritik a p o sta je n a jb o lje jem stv o prave dru­
štvene o d g o v o r n o s t i, zb iljsk o p o rica n je subjektivi-
zma i o b jektiv izm a kao suprotnih polova.

III.

P o slije M arksa i Engelsa, Roza Luksem burg je

prva o štro ista k la zn ačaj subjektivn o -o b jektiv nih
prava (k ritik e i sa m o k ritik e) za rad nički pokret.
Ona je u v id jela da ta »prava« p re d sta v lja ju r ev o lu ­
c io n a r n o n a s lje đ e rad ničke klase, pošto je u m jela da
razliku je slobodu (k a o solidarn ost i aktivizam rad­
nih m asa) od pro izv o ljn o sti i p riv acije. Otuda se
može sh vatiti n je n a odlučna k ritik a so cijald em o ­
kratske k o n cep cije K auckog, k o ji je m iješa o soci­
ja listič k u sa buržoaskom dem o k ratijo m , kao i n jen a
skepsa n aspram b o ljšev ičk ih teza o dik tatu ri prole­
ta rija ta , u k o jim a je vid jela p o tcje n jiv a n je demo­
k r a tije .19)
18) Upor. Rosa Luxembourg: L a revolu tion russe, ed.
Spartacus, Paris 1946, str. 40, i dalje: »Fundamentalna po­
greška teorije Leniina i Trockog je u tome što i oni, kao i
Kaucki, suprotstavljaju diktaturu demokratiji. »Diktatura
ili đemokratija« — tako se postavlja pitanje u boljševika
104 UUBOMIR TADIC

Mi smo na drugom m jestu 20) pokušali raspra­

viti suštinu spora Roze Luksem burg s boljševicim a
p o stav ljaju ći izvjestan b ro j hipoteza ko je bi trebalo
p rov jeriti. Ako smo ostali rezervisani prem a n jen o j
kritici bo ljšev ika Lenjinovog vrem ena, naročito uko­
liko je rije č o p r a k t ič n o j s tra n i n jih o v e d je la tn o sti,
odlučno smo istak li da kritika Luksem burgove pre­
cizno pogađa i te o riju i praksu staljinizm a.
M eđutim, veoma je interesantno gledište o
ovom p itan ju ko je je p rije četrdeset godina izrazio
Đerđ Lukač u sv o jo j kn jizi » Isto rija i klasna
svijest«.
Za Lukača je te o rija Roze Luksem burg, i pored
niza pravilnih stavova, o statak njenog »organskog«
sh vatanja p a rtije, izraslog na socijaldem okratskom
tlu, sh vatanja ko je p re cje n ju je značaj stihijnog

kao i u Kauckog. Kaucki se, naravno, odlučuje za demo­

kratiju, i to za b u rio asku pošto je on postavlja kao
alternativu socijalističkom prevratu. Lenjin i Trocki se
odlučuju, naprotiv, za diktaturu šake ljudi, tj. za diktaturu
po buržoaskom modelu.
To su dva oprečna pola, podjednako udaljena od
istinske socijalističke politike. Proletarijat, ukoliko uzme
vlast, nikada neće moći slijediti dobri savjet Kauckog da
se odrekne socijalističkog preobražaja pod izgovorom da
»zemlja nije zrela« i da se posveti jedino demokratiji, a da
ne izda samog sebe, Intemacionalu i Revoluciju. On ima
zadatak i obavezu da socijalističke mjere odmah preduzme
na najenergičniji, najneumoljiviji i najbrutalniji način,
dakle, da sprovodi diktaturu, ali diktaturu klase, a ne
partije ili klike, diktaturu klase, tj. u najširoj javnosti, sa
najaktivnijim, neometanim učešćem narodnih masa, u de­
mokratiji bez ograničenja . . . Ova diktatura treba da bude
djelo klase, a ne manjine upravljača u ime klase. Dru­
gim riječima, ona treba da proistekne u srazmjeri sa
aktivnim učešćem masa, da ostane pod njihovim nepo­
srednim uticajem, u cjelini potčinjena kontroli javnosti,
da bude produkt rastućeg političkog vaspitanja narodnih
masa.«
“ ) Upor. moju raspravu »Proletarijat i birokratija«
Pregled, Sarajevo 1962, br. 7/8.
 SOLIDARNOST I SLOBODA 105

elem enta u rad ničkom pokretu , a p o tc je n ju je ulogu

svjesnih snaga p a rtijsk e o rg anizacije.21)
O rganizaciono p ita n je , po Lukaču, n ije tehni-
čko-praktično, već jed n o od n a jv a ž n ijih duhovnih
p ita n ja razvitka. On, na ta j n ačin, prisno povezuje
d ijalek tik u sa organizacionim p ita n jem 22) i, kon-
zekventno tom e stavu, u d is c ip lin i kakvu n jeg u je
kom un istička p a rtija b o ljšev ičk o g tipa, vidi je d in ­
stv o s lo b o d e i s o lid a r n o s t i (istin a sam o u začetku,
u prim itivnom , a p straktn o m i nerazvijenom obli­
k u ).23) U sh v atan ju o p a rtijsk o j disciplini Lukač,
čini nam se, pokušava da d ija le k tičk i pom iri slo­
bodu sa nužnošću, p o jed in ca sa zajednicom . U tom
pogledu n jeg ova k o n cep cija p red stav lja filozofsko
osm išljav a n je revolucionarnog lenjinizm a.
Lukač, sasvim ispravno, podvrgava k ritici indi-
vid ualistički p o ja m slobode i od b acu je ga kao m o­
gući sastavni elem ent so c ija listič k e d em o k ratije.
K om u nistička p a rtija je , za n jeg a, s v je s n a z a je d n i­
č k a v o lja k o ja je određena da oživotvori z b iljsku
slobodu. D isciplina p red stav lja o d rica n je individu­
alne slobode i sv jesn o sam opodređivanje ovoj za­
je d n ičk o j v o lji. Ali kom un istička disciplina n ije
neophodna sam o zbog a k tiv ira n ja cjelo ku p n e volje,
tj. što b i sprečavala da se p a rtija pretvori u agregat
p ojedin ih lica nesposobnih za a k c iju , već ona za
p ojed in ce znači prvi ko rak slobodi i prevladavanju
sad ašn jo sti.24)
N ije, dakle, to liko u p ita n ju e fik a s n o s t d jelo ­
van ja p a rtijsk e o rg an izacije zbog k o je bi se zahti­
je v ala disciplina, već se d is c ip lin a le g itim ir a s a m o m

21) Upor. Georg Lukacs: G esch ich te und K lassen be-

w usstsein, Malik Verlag, Berlin 1923, str. 283. i dalje.
22) Ibid., str. 302: »Jer organizacija je forma posre­
dovanja između teorije i prakse i, kao u svakom dijalek­
tičkom odnosu, i ovdje članovi dijalektičkog niza tek
njenim posredstvom postižu konkreciju i zbilju.«
23) Ibid., str. 323, 324.
« ) Ibid., str. 324.
106 UUBOMIR TADIC

s lo b o d o m , m o g u ć n o š ću »p r ev la d a v a n ja s a d a š n jo s t i«,
prom jenom postojećeg.
Značaj Lukačevih teza ogleda se u tom e što on
sm atra kom unističku p a rtiju v išo m fo r m o m o rg a ­
n iz a c ije od bilo ko je buržoaske stranke (ili oportu­
n ističkih radničkih p a rtija ), je r s v o jim čla n o v im a
p o s t a v lja n a jv iš e z a h tje v e .25) Kom unistička p artija
traži aktivno učešće svojih č la n o v a u revolucionar­
nom radu, dok stare p a rtije pojedinca tretira ju jo š
samo kao »masu«, p ratioca i numeru. Lukač pri
tom usvaja stanovište M aksa V ebera da tradicio­
nalne stranke sačin jav aju jezgra aktivnih lica ko­
jim a se pridružuje m asa članova sa pasivnom ulo­
gom, m asa k o ja igra ulogu o b j e k t a 25.

25) Ibid., str. 319.

20) Ibid., str. 321. Upor. takođe Max Weber: W irtschaft
im d G esellschaft, I Halbband, J.C.B. Mohr (Paul Siebeck),
Tubingen 1956, str. 169: »Svima (partijama, Lj.T.) je za­
jedničko: da se jednom jezgru lica, u čijim se rukama
nalazi a k t i v n o rukovođenje: formulisanje parola i izbor
kandidata, pridružuje »članstvo« sa bitno pasivnom ulo­
gom tako da masa članova udruženja igra samo ulogu
objekta i ima pravo izbora između više partija koje joj
prezentiraju kandidate i programe.«
Velika je zasluga njemačkog sociologa Maksa Vebera
što je ukazao na povezanost racionalne ekonomije gra­
đanskog društva sa organizacionim modelima koji izra­
staju na njenom tlu. Jer »pogon« i »nadleštvo« su izgrađeni
na principu najracionalnije e f i k a s n o s t i . Tvornica, ka­
sarna i činovnički ured, već po svojoj prirodi, zahtijevaju
b e z u s l o v n u d i s c i p l i n u radi postizanja maksimal­
nog uspjeha. Ljudi koji u njima rade tretiraju se kao
o b j e k t i , stvari. Izgleda da se u ovoj tački Veberova
teorija susreće sa Marksovim učenjem o p o s t v a r i v a -
n j u l i c a i o l i č a v a n j u s t v a r i [ (upor. zanimljivu
instruktivnu studiju Karla Levita: Max Weber und Karl
Marx (Gesammelte Abhandlungen, Kohlhammer, Stuttgart
I960)]. U domenu djelovanja partija opšta slika organiza­
cije građanskog društva manifestuje se u načinu funkcio-
nisanja p a r t i j s k o g a p a r a t a , tog osnovnog ishodišta
moderne birokratije. Princip efikasnosti i racionalne svr-
sishodnosti dobija tako u politici izraz t e h n i k e v l a ­
d a n j a l j u d i m a k a o s t v a r i m a . »Privreda je po­
stala ljudskom sudbinom«, kaže duhovito Levit (n. d., str.7).
 SOLIDARNOST I SLOBODA 107

U ovim p a rtija m a , dakle, m asa je sam o p o sm a -

trač (Z u sch a u e r), je r su članovi povezani sam o
apstraktno i b e z s v je s n o g d je lo v a n ja u is t o r ijs k o m
p r o c e su . Sto g a su buržoaske p a rtije p r iv id n o a k t iv ­
ne, k o n te m p la tiv n e , pa dolazi do v o lu n ta r is tič k o g
p r e c je n jiv a n ja aktivne uloge vođa i fa t a lis t ič k o g
p o t c je n jiv a n ja z n a ča ja klase (m a se ). U građanskim
p artijam a p o sto ji m eh anička p o d jela rada, b iro k ra t­
ski aparat, tačn o o d m jera v an je prava i dužnosti.27)
U kratko, Lukač vidi novi kv alitet u radu i orga­
n izaciji kom u n ističke p a rtije , n aro čito u tom e što
su n jen i članovi a k t iv n i s u b je k t i isto rijsk o g procesa
i, u tom sm islu, s lo b o d n i, a p a rtija , kao što kaže
sam Lukač, o b ez b jeđ u je »konkretno posredovanje
između čo v jek a i isto r ije « 38) i d ija le k tičk i ukida
rask orak između sv ijesti i spon tan osti, voluntarizm a
i fatalizm a. Pri tom , naravno, Lukač suponira slo­
bodu k ritik e i sa m o kritiku kao duhovne pretpostav­
ke revolucionarne d jela tn o sti kom unističke p a rtije
i p o m iren ja te o rije i prakse pokreta.
Lukačeve teze, n aro čito danas, u doba krize
radničkog p o kreta, im a ju ogrom an te o rijsk i i p rak­
tični zn ačaj. Ovaj zn ačaj je utoliko veći što se u
kom unističkom p okretu ističe p arola »vraćan ja le-
n jin sk im n orm am a p a rtijsk o g života«, k o ja ima
jed in i m ogući sm isao kao o b n a v lja n je unutarpar-
tijsk e d e m o k ra tije i dem okratskih odnosa u među­
narodnom rad ničkom p okretu uopšte.
Je r, ev o lu cija kom unističkog po kreta pod sta-
Ijinizm om n ije n išta drugo do v raćan je revolucio­
narnih p a rtija stilu i m etodu rada građanskih
stran aka sa p o jačan im d jelo van jem b iro kratsk og
a p a r a ta .
Lukač je , kao što sm o istak li, u kom un ističkoj
p a rtiji vidio novu org anizaciju , p rototip budućeg
društva sa kvalitetno d ru kčijo m ko n cep cijo m disci-

27) Upor. Lukač: n.d., str. 321.

28) Ibid., str. 321.
108 UUBOMIR TAĐ1C

pline. Odsudna tačka u k o jo j se kom unistička par­

tija razilazi sa tradicionalnom buržoaskom organi­
zacijom je ste u p r e o b r a ć a n ju p a siv n ih o b je k a t a u
d je la tn e s u b je k t e i u elim inisanju birokratskog apa­
rata. Tako posm atrač zbivanja p ostaje živi akter
istorijskog procesa, čim e revolucionarna efikasnost
svjesnih boraca z a m jen ju je efikasnost aparata, a
narodni tribun stupa na m jesto birokratskog vođe.
Staljinizam čini korak nazad ka tradicionalnom
u strojstvu građanskog društva, žrtvuje revolucio­
narnu organizaciju partijsk om i državnom aparatu,
i tako širom otvara vrata biro kratizaciji ne samo
kom unističke p a rtije već i cijelo g društvenog
sistem a.
Prodor tradicionalne kasarnske i tvorničke or­
ganizacije i m ehaničke discipline (k o ju ona zahti­
je v a ) u kom unistički pokret efikasno obezbjeđuje,
ma i privrem eno, pobjedu sfarog nad novim dru­
štvom. S ta ljin ističk a te o rija »ja ča n ja države« javna
je obznana dovršetka ovog unutrašnjeg uzm icanja,
pri čemu se S ta ljin um ješno koristio revolucionar­
nim form am a ( »boljševizacija p a rtije « ) da bi pro­
turio reakcionarnu sadržinu i iskoristio zbunjenost
pokreta.
U ovakvoj situ aciji prognoze Roze Luksemburg
naglo d o b ija ju svoju isto rijsk u potvrdu29). Upravo
svi oni elem enti ko je je Lukač naveo kao izraz
postvarene organizacione strukture buržoaskih stra­
naka izb ija ju svom snagom, na vidjelo, i to u hi-
pertrofiranom vidu, u organizaciji i načinu rada
staljin ističk e p artije. Lukačeva o cjen a da se »partija
raščlan ju je u jedan pasivan dio, pri čemu pasivni
dio treba da se pokrene na komandu aktivnog di-
2B) Roza Luksemburg je još 1904 (upor. njen spis
»Centralisme et democratic« u brošuri M arxtsme contre
d ietature ćd. Spartacus, Paris 1946, str. 22, 23) dalekovido
skretala pažnju na opasnost od kasarnske i tvorničke disci­
pline u radničkom pokretu i, ukoliko zakaže socijalističko
javno mnjenje, na mogućnost rađanja korupcije, klika i
koterija.
 SOLIDARNOST I SLOBODA 109

je la « 30) u c ije lo sti važi za sta ljin istič k i tip organi­

zacije. Je r, upravo ovaj tip o rg an izacije je odnje-
govao »kult ličnosti« kao izraziti sim ptom b iro ­
kratskog voluntarizm a, n aspram koga sto ji pasivna
i inertna m asa, k o ja fa ta lističk i reagu je na po­
teze »mudrog rukovodstva«. Su d je lo v a n je u isto-
r iji članstva kom unističke, revolucionarne organiza­
c ije svedeno je na pasivnu egzeku ciju zam isli vođe
i njegovih »direktiva«. A upravo ovaj m om ent je
neobično snažno zapazila Roza Luksem burg, vid jeći
u n jem u m ogućnost za k o n stitu isa n je b iro k ra tsk e
elite u m jesto m is a o n o g c e n tr a r e v o lu c ije .
U ev o lu ciji ko m un ističke org anizacije od s v je ­
s n e a v a n g a r d e p r o le t a r ija t a [k o ja » teo rijsk i pred­
n ja či pokretu« (M a rk s), m iri te o riju s praksom ,
izražavajući na sp ecifičan n ačin Platonovu zam isao
da filo z o f i u p r a v lja ju d r ž a v o m ] do b ir o k r a t s k e
e lite nepogrešivih vođa, nalazi se, u organizacionom
sm islu, b it staljin izm a.
Sav o rijen tisa n na organizaciono p ita n je kom u­
n ističke p a rtije , Lu kač je tren utn o, izgleda, previdio
značaj onog što je R oza Luksem burg im ala staln o
na umu, naim e, da rad nička p a rtija , m a kakva b ila
n jen a org an izacija, nem a r a is o n d ’e t r e ukoliko ne
održava stalnu i čvrstu vezu sa m a so v n im p o k r e ­
to m k la s e , n jen im živim i tra jn im interesim a. I,
najzad, da rukovodstvo p a rtije , m a koliko b ilo
m isaono, revolucionarno i energično nikada ne
može razm ijen iti n iti nadoknaditi d jela tn o st i ener­
giju klasnog p okreta. U ovom pogledu Roza Luk­
sem burg je opravdano izražavala b o ja z a n da se
p a rtija ne o dv oji od klase.
Po našem m išlje n ju , k o n cep cije L u kača i Roze
Luksem burg se ne isk lju č u ju , već d o p u n javaju , je r
razlike p o sto je više u akcen tim a, nego u prin ­
cipim a.

so) Upor. Lukač: n. d., str. 321.

110 LJUBOMIR TADIC

IV

U takozvanom »kultu ličnosti« n a jb o lje se ma-

n ifestu je neizreciva i nedogledna slabost radničkog
pokreta kada se nalazi na fata lističk o j poziciji.
Je r, kao što je sam Lukač dobro zapazio, voluntari­
zam i fatalizam p red stavljaju lice i n aličje jedne
te iste m edalje. A njegovanje »kulta« sačinjava po­
uzdan sim ptom n e v je ric e pokreta u sopstvene snage,
što dovodi do m itološkog vjero v an ja u m oć »velikih
ličnosti k o je same »tvore isto riju «. Ova ideali­
stička koncepcija, k o ja izrasta na tlu vladavine bi­
rokratskog voluntarizm a, na paradoksalan način
uporno vlada i tam o gdje se počinju shvatati nega­
tivne posljedice te vladavine. Zato borba protiv
»kulta ličnosti«, bez prethodnog saznanja da je on
samo sim bol jednog s istem a d ru štv en o -p o litič k ih
o d n o sa , može se završiti u idealistički usm jerenom
otk la n ja n ju p o s lje d ic a u m jesto zbiljskih u z r o k a ove
pojave. Ali bez prevrata, tj. radikalne prom jene dru­
štvenih odnosa k o ji su rodili S ta ljin a i staljinizam ,
bez d e m o k r a t iz a c ije k o m u n is tič k o g p o k r e ta , nema i
ne može b iti efikasnih socijalističkih rezultata u
borbi protiv »kulta ličnosti«. Ukloniti birokratsku
sam ovolju moguće je samo onda ako se istovrem eno
ukloni fatalističk o tlo ko je je podgrejava i ona vrsta
m aterijalizm a k o ja sačinjava ideološku osnovu ovih
pojava.
U takvoj isto rijsk o j situ aciji naglo raste značaj
»subjektivnih političkih prava«, k o ja m oraju biti
»priznata« kao ljudski zakon (n o m o s) so cijalističke
dem okratije. Rođena u borbi protiv apsolutističke
au tokratije, ova prava im aju trajn u vrijednost kao
oruđe otpora naroda svakoj tira n iji i svakom de-
spotizmu, dokle god p o sto ji m ogućnost njihovog
ja v lja n ja , tj. dokle god stari svijet ima i n ajm anju
šansu da uguši novo društvo.
U navedenom spisu E rn st Bloh ukazuje na pri­
m jer reakcionarnog Stalovog rom antizm a koji je
 SOLIDARNOST I SLOBODA 111

feudalni univerzalizam su p ro tstav ljao tekovinam a

francusk e revo lu cije, iz čega je p roizišla zloupo­
treb a A ristotelove k o n cep cije istin e da je cje lin a
veća od zbira n jen ih dijelo va.31) Ovakva te o rija ,
lišena d ija lek tičk o g posredov anja, dovodi u po litič­
koj praksi do sta n ja u kom e je država sve, a p o je­
dinac n išta, ili do onog sh v atan ja istine kao cjelin e
kom e se Hegel duhovito rugao u sv o jo j »Fenom e­
n olog iji duha« aforizm om da su »noću sve krave
crn e«.
P roleterska, kom un istička id e ja solidarn osti
izražava stav o istin i kao c jelin i, o d ijalek tičk o m ,
organskom sjed in ja v a n ju individuum a sa zajed n i­
com , a ne o m eh aničko-birokratskom podređivanju
građana a p stra k tn o j državi. N ajveća individualna
sloboda m oguća je sam o u zajed n ici, ali je i zajed­
n ica m oguća sam o onda ako su p o jed in ci n jen inte­
gralni dio, tj. ako je oni tvore sVojom sviješću,
voljom i interesim a, ako im se ona ne su p ro tstav lja
kao a p stra k cija , kako je to M arks govorio. Ovo je ­
dinstvo raznolikog, u k r a jn jo j k on zervaciji, čvršće je
od bilo kakvog jed in stv a po svaku cijen u zasnova­
nog na pokornosti. Je r, prava revolucionarna zajed ­
n ička v o lja , kao što nas uči is to r ija svake kom uni­
stičke revo lu cije, može se k o n stitu isati sam o na
osnovu saglasn osti p o jed in a ca o istim ciljev im a i
interesim a, pri čem u se o d lu k e o d jelo v an ju donose
uz istin ski (a ne p riv idn o) aktivno i s lo b o d n o u č e ­
š ć e tih p o jed in aca. Na ta j n ačin se svaki indivi­
duum o b je k t iv ir a u zajed n ici, a stari problem di-
skrepance izm eđu etike i politike realn o iščezava.
Ako je org an izacija kom un ističke p a rtije p rototip
org anizacije so cija lističk o g društva u c je lin i, onda
je đ e m o k r a t ija u n u ta r k o m u n is tič k o g p o k r e t a b itn i

31) Upor. Bloh: n.d., str. 244. Mi smo na drugom mje­

stu (upor. »Socijalizam u državnom omotaču«, časopis
»Pregled«, Sarajevo 1959, str. 115) ukazali na to da se tip
staljinističke države po nizu svojih obilježja opasno pribli­
žio političkom društvu pretkapitalističkih formacija.
112 UUBOMIR TADIC

p r e th o d n i i nužni u slo v lju d s k e e m a n c ip a c ije . Je r,

u $iici kom unističke p a rtije, njenom m oralnom ni­
vou i načinu d jelovan ja ogleda se budućnost cijelog
pokreta. Sudbina socijalizm a, dakle, zavisi od ste-
pena jedinstva slobode i solidarnosti, tj. od afirm a­
c ije istinske dem okratije i hum aniteta.
 SLOBODA I SOCIJALIZAM
SVETOZAR STOJANOVIĆ

Slob o d a je uvek b ila je d n a od n ajv iše upotreb-

Ijavanih i istovrem eno je d n a od n a jčešće zloupo­
treb ljav an ih reči. Možda je to danas vid nije nego
ikada ra n ije . U žestokim ideološko propagandnim
b itkam a k o je plam te širom sveta svaka stran a se
trudi da, ko risteći se n jen im em otivnim p u n jen jem
d isk red itu je p rotivn ika i prikaže sebe u n ajlepšem
svetlu. D ovoljno je da lju d i k o jim a se propaganda
o b raća poveruju da sm o »mi« b orci za slobodu, a
»oni« n osioci neslobode, pa da b o rb a za njihove
duše bude uspešno okončana. Zato niko ne može da
se odrekne te etikete. T ako se, na prim er, danas,
sa jed n e stran e, govori o »slobodnom svetu« iako
on obuhvata čak i Fran k a, Salazara i si. S a druge
strane, S ta ljin je u im e slobode pobio h ilja d e stvar­
nih b o raca za slobodu, a Mao Ce Tung i E nver Ho-
dža na čelu b ru taln ih d ik tatu ra b iro k ra tije h u škaju
na term onu klearni rat. Slo b o d a je toliko privlačna
da su se i n jen i n ajv eći n e p rija te lji — n acisti kam u­
flirali n jo m e ; tako je i sam H itler go v o rio : »Provi­
đ enje me je odredilo za n ajvećeg oslobodioca čove-
čanstva.«
Svi lju di u p o tre b lja v a ju term in »sloboda«, a
veom a m alo n jih tem eljn o i sistem atski n a sto ji da
utvrdi njegovo zn ačenje. To je , zajedno sa drugim
n a jo p štijim i n a jfu n d a m en ta ln ijim term inim a, za­
datak filo z o fije. Doduše, i filozof kao filozof ga ne
114 SVETOZAR STOJANOVIC

sam o analizira nego i pušta da znači. Ali, za razliku

od drugih, on pre upotrebe m ora da ga definiše.
Sam o se tako može obezbediti preciznost, izbeći
konfuzija, i tim e om ogućiti plodan filozofski d ija­
log. Zato će i pisac ove rasprave u prvom delu
govoriti o značenju »slobode«, a tek u drugom suo­
čiti so cija lističk o društvo sa njom .

1.
ZNAČENJE RECI »SLOBODA«

Već sam a čin jen ica da se jed n a reč toliko upo­

treb ljav a kao m u n icija u ideološkom ratu ukazuje
na to da ona ne spada u porodicu tzv. saznajnih
ili inform ativnih reči. Kazati za nekog čoveka ili
društvenu zajednicu da su slobodni ili neslobodni,
to ne znači sam o obavestiti da im aju neku osobinu,
kao što je to, na prim er, slučaj kada tvrdimo da
je čovek visok toliko i toliko ili da zajednica im a
određen b ro j članova.
Sloboda je vrednost, a reč »sloboda«, mada ne
uvek p r im a ja c ia e , tzv. vrednosna reč. Kao takva
ona im a trostruko z n ačen je: saznajno, ekspresivno
i preporučivačko. Kad kažemo da je neko slobodan
m i : 1) podrazumevamo i obaveštavam o da im a iz-
vesna sv o jstv a ; 2 ) izražavamo svoj pozitivan stav
prem a tom njegovom sta n ju ; i 3 ) preporučujem o
drugima da zauzmu isti stav i/ili čak (ak o već nisu
u n jem u ) da n a sto je da dovedu sebe u isto stanje
(šem a značenja se men ja na odgovarajući način
kada govorimo o II, a ne, kao ovde, o I I I licu ).
U vezi sa ekspresivnim značenjem potrebno je da
odmah dam sledeću dopunu: stav k o ji izražavamo
vrlo često je em otivno o bojen, pa se može reći da
term in »sloboda« im a ne samo ekspresivno-stav
nego često i ekspresivno-em ocija značenje. To po­
vlači za sobom potrebu dopune i onoga što sam
rekao o preporučivačkom zn a čen ju : reč ju »slobo­
 SLOBODA I SOCIJALIZAM 115

da« prep oru ču jem o drugim a ne sam o da zauzmu

isti stav nego često i da dožive isto osećan je.
Ovo što sam rekao o zn ačenju »slobode« m u ta-
tis m u ta n d is važi i za »neslobodu«. K ad kažem o da
je neko neslobodan m i : 1) podrazum evam o i oba-
veštavam o da nem a izvesna sv o jstv a ; 2 ) izražava­
m o svoj negativan, često em otivno o b o je n , stav
prem a tom njegovom s ta n ju ; i 3 ) preporu ču jem o
drugim a da zauzmu isti stav i dožive isto o sećan je,
i/ili čak (a k o im ta opasn ost p re ti) da n a sto je da
ne dovedu sebe u isto sta n je.
Nadam se da iz d osad ašn je analize proizilazi
da razilažen ja oko d e fin icije »slobode« i »neslobo­
de«, tj. oko toga kakva sv o jstv a neko treb a da im a
da bism o ga nazvali slobodnim , odnosno neslobod­
nim , nisu posled ica razilažen ja sam o saznaine pri­
rode. Je r, odluka o tom e povlači za sobom pozitivan
ili negativan stav, pa i o seća n je, prem a n jem u .
U p ita n ju su, dakle, takođe i razilažen ja u stavo­
vim a, a ponekad i u o sećan jim a.
Već na početku sam pom enuo da se reč »slo­
boda« često zlou p otreb ljav a. U m eđuvrem enu je
b ilo reči o n jen o m zn ačenju, pa je sada m oguće
o b ja sn iti m ehanizam te zloupotrebe. Razum e se da
ovde ne m ogu d e ta ljn ije ulaziti u to p ita n je . Um esto
toga, prikazaću sam o dva n a j tipični ja n ačin a na
k o je se ona vrši. D obar b ro j onih prop agandista
k o ji, na prim er, govore o Frankovom režim u kao
»delu slobodnog sveta« svesni su toga da »slobodu«
tada u p o tre b lja v a ju suprotno ( saz n a jn o m ) znače­
n ju , k o je jo j p rid a ju kad su iskreni. Cilj im je da
isk oriste n jen o ekspresivno i preporu čivačko delo-
v an je, i tako po svaku cenu, što znači uprkos n je ­
govim stvarnim odlikam a, izazovu pozitivan stav
p rem a režim u o kom e je reč. Druga vrsta slu čajeva
razliku je se od prethodne tim e što a u to r više ne
u p o trebljav a »slobodu« ili »neslobodu« n eiskreno.
Pa ipak, može se reći da je tad a takođe zloupotreb­
ljav a, je r i d a lje raču n a n a nesporazum između
8*
116 SVETOZAR STOJANOVIČ

sebe i slušaoca-čitaoca. On, naime, očekuje da slu-

šalac-čitalac neće prim etiti da su saznaj na značenja
k o ja im oni pripisu ju različita, i da će zato pove-
rovati da entitet o kome je reč ima ona svojstva
k o ja ulaze u njegov kriteriju m »slobode« ili »ne­
slobode«. Ako m ahin acija uspe, rezultat će biti isti
kao i u prethodnom s lu č a ju : slušalac-čitalac će
zauzeti očekivani stav i doživeti očekivano osećanje
prem a entitetu o kome je reč, iako bi norm alno
imao drugačiji stav i osećanje.
Često se sloboda meša sa drugim vrednostima.
Izuzetak u tom pogledu nisu ni neki filozofi i drugi
teoretičari. Jedna od n ajra sp ro sta ra n jen ijih pojava
je ste m ešanje »slobode« sa v a lja n im načinom njene
upotrebe, odnosno identifikovanje »neslobode« sa
zloupotrebom slobode. Tako mnogi nisu spremni da
priznaju da i čovek ko ji postupa, na prim er asoci­
jaln o može da bude slobodan. U stvari, dok je slo­
boda uvek vrednost, dotle njen a upotreba može da
bude vredna ili nevredna. Zato uvek treba postav­
ljati p ita n je : za šta se sloboda koristi, kako se
upotrebljava. Kad se poznaje struktura značenja
»slobode«, onda je razum ljivo što se često ne pravi
razlika između slobode i valjanog načina njene
upotrebe. Naime, ako bi aktera i akt koji zloupo­
treb ljav aju slobodu nazvali slobodnim, ljudim a se
čini da bi tim e pozitivno ekspresivno i preporuči-
vačko značenje ove reč i preneli na čita v o g aktera
i č ita v akt.
Posle svega što sam rekao treba da je jasno
zašto sam stalno, pa i u naslovu ovog paragrafa,
govorio o z n a čen ju r eč i »sloboda«, a ne o p o jm u
»slobode«. Pojam je , naim e, jedan deo (sa zn an ja)
značenja ovog term ina, a filozof je dužan da anali­
zira celokupno — pojm ovno i nepojm ovno — zna­
čen je n a jo p štijih i najfu nd am entalnijih term ina
kojim a se služimo, među koje svakako spada i
»sloboda«.
 SLOBODA I SOCIJALIZAM 117

Pošto nem am nam eru da ostanem na dosadaš­

njem n eutralnom nivou, predložiću određena sv o j­
stva k o ja čovek treb a da im a da bism o ga nazvali
slobodnim . N asto jaću , dakle, da odredim saznajnu
dim enziju z n ačen ja reči »sloboda«.
M oj definiens će čin iti em p irijsk i en titeti, tako
da d e fin icija može im ati operacionalnu vrednost.
Pre toga želim da kao ilu stra ciju navedem jedn u
d efin iciju k o ja ne može da služi kao stvarno m erilo
slobode, je r u n jo j fig u rira ju tra n sem p irijsk i entri-
t e t i : »Savršena sloboda je u službi bogu«.
Slobod e bez m o ć i iz b o r a iz m eđ u r a z lič itih m o ­
g u ć n o s ti nem a. S a tim bi se složila ogrom na većina
lju d i, u k lju ču ju ći tu i filozofe različitih o rije n ta c ija .
Sam o treb a praviti razliku između stvarnih i ne­
stvarnih, m ogućnosti. Ia k o se čoveku čini da se
njegova sloboda sa sto ji u izboru b ilo k o je stvari
k o ju želi, filozofska analiza može brzo da pokaže
da je to ilu zija, je r su stvarne altern ative ograni­
čene. Dakle, ovo je prvi elem enat za m o ju defini­
c iju : s lo b o d a je m o ć iz b o r a iz m eđ u r ea ln ih m o ­
g u ćn o sti.
Ali, izabravši ili odlučivši se za jed n u od realnih
m ogućnosti, čovek jo š ne d a je dovoljan dokaz svoje
slobode. Slo b o d i izbora (ili v o lje ) m ora se prid ru­
žiti i m oć o stv a re n ja izabrane m ogućnosti — dakle,
sloboda dela, akta.
Dosad sm o, znači, dobili sledeću d e fin ic iju :
s lo b o d a je m o ć iz b o r a iz m e đ u r ea ln ih m o g u ć n o s ti
i m o ć o s t v a r e n ja iz a b r a n e m o g u ć n o s ti. No to jo š
uvek ne srne da nas zadovolji. Je r, na prim er, m a­
zohista je u sta n ju da b ira i realizu je svoj izbor,
ipak teško da će ga ko nazvati slobodnim . B a š
n aprotiv, — zato što je izabrao m ogućnost da bude
podređen drugom čoveku i zavisan od n jeg a. Znači
da se p o stav lja sledeće p ita n je : . . . . m ogućnost —
118 SVETOZAR STOJANOVIć

za šta? M oj predlog za odgovor na njega je sled eći:

za o d r e đ iv a n je p r iro d n ih i d ru štv en ih u slo v a i na­
č in a sv o g a ž iv o ta * Čovek je , dakle, slobodan samo
u onoj m eri u k o jo j o n određuje uslove i način
sopstvenog života.
Ako sada spojim o ovaj novi elem enat definiensa
sa dva prethodna, dobićem o konačnu form u defi­
n icije : s lo b o d a je m o ć iz b o ra izm eđ u rea ln ih m o ­
g u ćn o sti i o s tv a r e n ja iz a b ra n e m o g u ć n o sti za o d r e ­
đ iv a n je p r iro d n ih i d ru štv en ih u slov a i n ačin a sv og a
ž iv ota. Naravno da onda »neslobodu« treba defini-
sati kao odgovarajuću nem oć ili odsustvo te moći.
Da ne bi došlo do nesporazuma, čitalac treba
da zna da pod »životom« ovde podrazumevam
celokupan život — i fizički i psihički.
Poznato je da se može praviti razlika između
»slobode da . ..« i »slobode od . ..« Tako, na prim er,
čovek može da bude slobodan d a kritiku je i slo­
bodan o d birokratskog gušenja kritike. Razume se
da su te dve upotrebe tesno međusobno povezane.
Pa ipak, iako prva im plicira drugu, ova ne impli­
cira n ju. Je r, dok »sloboda da .. .« znači da postoji
m aločas opisana m oć, dotle »sloboda od .. .« ozna­
čava samo to da n ju ne omogućava nešto određeno.
Da ostanem o na istim prim erim a: sloboda da kri-
tikujem im plicira m oju slobodu od birokratskog
gušenja kritike, ali ne i obrnuto, je r ja mogu da
budem, na prim er, kom form ist, pa da, i pored ne­
p o sto jan ja b irokratskog pritiska, ne budem slobo­
dan da kritikujem . Pošto iz prve im plikativno sledi
definiens druge (slobod a o d . . . je n epostojan je
onoga što omogućava m oć iz b o ra ), ali ne i
v ice v ersa, m o ja d efinicija se direktno odnosi na
»slobodu da .. . «, a ne na »slobodu od . . . «.
Kao što, nadam se, proizilazi iz m oje definicije,
p ostoje razni stepeni slobode je r ona moć koju
* U prvobitnoj verziji ovog rukopisa nije stajalo »i
načina«. Zahvaljujem se drugu Gaji Petroviću za sugestiju
da unesem tu dopunu.
 SLOBODA I SOCIJALIZAM 119

sam nazvao slobodom m ože da bude različitog in­

tenziteta. Suvišno je istic a ti da se ne može govoriti
0 ap solu tn o j, već jed in o o relativ n o j slobodi čove­
ka. Sam o onako kon cip irano b iće kao što je sve­
m ogući bog ne pozn aje o g ra n ičen ja vlastite slobode.
Čovek, n aprotiv, n ikada potpuno ne o dređu je uslove
1 n ačin svoga života — oni su n ajv ećim delom odre­
đeni od stran e prirode i drugih lju d i. Dakle, iako
polazim od toga da čovek u izvesnoj m eri može da
o dređu je prirodne i društvene uslove i način svoga
života, ja ne isk lju č u je m i obrn utu postavku da
prirodni i društveni uslovi sa sv oje stran e odre­
đu ju sam og čoveka.
T reb a da priznam da sam ovde dogm atski p r e t ­
p o s t a v io da je čovek determ in iran s a m o u iz v es n o j
m e ri, tj. da je u izvesnom , m a koliko ograničenom ,
stepenu ind eterm iniran. K ao što je poznato, u isto-
r iji filo zo fije i nauke uvek je bilo i jo š uvek im a
veom a ozb iljn ih m islila ca k o ji zastu p aju tzv. apso­
lutno d eterm in ističko stanovište. Oni bi odbacili
m oju , kao, uostalom , i svaku drugu, k o n cep ciju
slobode. Čovek, prem a n jim a , sam o im a iluziju da
u izvesnoj m eri od ređ u je prirodne i društvene uslove
i način svoga života, a u stvari je u tom »određiva­
nju« p o tp u n o predodređen drugim p rirodnim i dru­
štvenim uslovim a. A psolutni d eterm in ist bi, naravno,
p roširio svoju k ritik u i na prvi deo m oga definiensa
slobode, u kom e figu rira m oć izbora, pa bi tvrdio
da je i ta m oć puka ilu zija, je r je čovekov v o ljn i
izbor navodno takođe potpuno predodređen. M oram
da priznam da sam i u tom pogledu postupio n e ­
k ritičk i : p r e t p o s t a v io sam relativnu ind eterm inira-
n ost v o lje i izbora.
Iako okviri ovoga rad a opravdavaju takav
dogm atski prilaz, ipak treb a da istak nem da je
problem determ inizm a i indeterm inizm a je d a n od
večnih filozofsk ih problem a, i da se m o je pretpo­
stavke d a ju o zb iljn o k ritik o v ati, m ada isto tako i
b ran iti. V eć više d e ce n ija m eđu m arksistim a je , na
120 SVETOZAR STOJANOVIĆ

žalost, raširena krupna zabluda da š e m a : ni apso­

lutni determ inizam ni apsolutni indeterm inizam ,
već relativni determ inizam — sam a po sebi pred­
stavlja zadovoljavajuće rešen je tog problem a. Dok
su filozofi drugih o rije n ta c ija napisali čitavu biblio­
teku ozbiljnih knjiga i rasprava o toj temi, većina
m arksista je uglavnom ponavljala gornju frazu.
Kao slobodno biće čovek je angažovan i saznaj-
no i vrednosno-norm ativno i praktično. R aspravlja­
ju ći o slobodi, mnogi m arksisti ističu samo prvi i
treći m om enat, a previđaju vrednosno-normativnu
svest, bez ko je n je takođe ne bi bilo. Moć izbora
između realnih m ogućnosti pretpostavlja ne samo
moć sa z n a n ja njihovih oblika nego i moć njihove
v r ed n o s n e o c e n e . Sa druge strane, m oć ostvarenja
odabrane m ogućnosti (za određivanje uslova i na­
čina svoga života) n ije moguća bez m oći transfor-
m isanja životnih okolnosti — to znači bez p r a k s e.
Da bi ostvario odabranu m ogućnost, čovek, dalje,
m ora prethodno da saz n a sredstva i uslove za to.
Kao saznajno, vrednosno-norm ativno i praktično,
čovek je uvek i društveno biće. Iz toga izlazi da je
i društvenost jed n a od suštinskih pretpostavki n je­
gove slobode.
Onu moć koju sam nazvao slobodom ima samo
čovek. Sloboda je jed n a od njegovih specifičnih i
suštinskih odlika. Životinji su, naprotiv, egzistenci­
ja ln i uslovi i modus unapred određeni. Ako nekome
ipak izgleda da bi se moglo reći da životinja u
izvesnom sm islu određuje uslove i način svoje
egzistencije, o sta je nesum njivo da se ostali elementi
moga definiensa slobode ne mogu nikako prim enili
na nju.
Iako se sa pravom može reći da je sloboda od­
lika čoveka, to ne znači da je svi ljudi im aju ili da
je im aju u podjednakoj m eri. U stvarnosti ima ne
samo razlika u stepenu, nego ponekad jedn i tako
up o trebljavaju svoju slobodu da potpuno onemo­
gućuju slobodu drugih.
 SLOBODA I SOCIJALIZAM 121

2.
PROBLEMI SLOBODE U SOCIJALIZMU

Uopšte uzev čovek i čovečanstvo se tokom svoje

isto r ije sve više o slo b ađ aju (a li, da bi bilo realno,
ovo prog resističk o i o p tim ističko uverenje treb a da
tretira n jih o vo o slo b o đ en je kao b eskonačan pro­
g res). Pa ipak, sloboda čoveka i čovečanstva u
izvesnom sm islu n ikada n ije b ila toliko ugrožena
kao što je danas. Izgleda kao da proces o slo b ađ an ja
čovečanstva, k o ji p e r d e fin it io n e m p red stav lja pro­
ces p ovećavanja njegovog udela u određivanju vla­
stitih životnih uslova, može dovesti do n estan ka
tih uslova, tj. do potpune su p rotn osti slobodi.
Sav lađ u ju ći prirodu, čovečanstvo je naim e stvorilo
izvesne proizvode k o ji su se, zato što u određivanju
društvenih uslova n ije napravilo srazm eran kvalita­
tivan skok, otuđili to liko da ugrožavaju njegov pri­
rodni opstanak (zato je sloboda danas jed a n od pri­
m arnih egzisten cijalnih , pa tim e i filozofskih pro­
blem a savrem enog čo večan stv a). U d o s a d a š n jo j
is to r iji o d r e đ iv a n je d r u štv en ih u s lo v a ž iv o ta u v e k
je b ilo o tu đ e n o o d d r u štv a k a o c e lin e i p r ip a d a lo
m a lim g r u p a m a ( d r ž a v i, p a r t iji, k la s i itd .). Sam o
o tk la n ja n je m ove su štinske granice u procesu oslo­
b ađ an ja čovečanstva može se n apraviti ta j skok.
*
* *

I u n a jra z v ije n ijim kap italističk im zem ljam a

m ali deo društva o dređu je ekonom ske, što znači,
prim arne uslove čitavog društvenog života. S a druge
strane, ekipe p o litiča ra sve b iro k ratizo v an ijih i cen-
tralizov anijih p a rtija povrem eno konku rišu pred
b iračim a da bi dobile pravo u p ra v lja n ja društvom .
N ajn o v iji istraživači ovog političkog fenom ena od­
b a c u ju klasičnu buržoasku iluziju prem a k o jo j
122 SVETOZAR STOJANOVIĆ

izabrani p red stav ljaju i zastupaju interese i stavove

biračkog te la : um esto b irača, n jih n adalje u stvari
više obavezuje pripadnost vlastitom političkom
tim u, k o ji zahteva bezuslovnu disciplinu. U tom
pogledu ne p o sto ji b itn a razlika između višepartij-
skog sistem a, k o ji karakteriše povrem ena smena
p artijsk ih ekipa na vlasti, i jed n o p artijsko g uređe­
n ja : m onopol grupe lju di ne može se efikasno otklo­
niti n jenom periodičnom zamenom drugom mono-
polističkom grupom.

S u štin sk i p r e o k r e t u p r o c e s u o s lo b a đ a n ja č o ­
v e k a s a s t o ja o b i se u to m e š to b i m o ć o d r e đ iv a n ja
d ru štv en ih u slo v a p o č e la d a s e p o s t e p e n o razotu-
đ u je i p r ela z i sa g ru p e n a d ru štv o k a o celin u . T aj
proces je identičan sa ostvarivanjem kom unističkih
id eala: odu m iranja države, p a rtije radničke klase
i radničke klase kao vladajuće klase sa jedne, i
uvođenja društvenog sam oupravljan ja sa druge
strane. Već so cijalističk o društvo treba da počne
da ostv aru je te ideale. S ta ljin je , naprotiv, jednom
tipično non-segu/tur-argum entacijom (n a X V III
kongresu S K P b ) eshataloški prebacio ostvarenje
ovih ideala u daleku budućnost, istovrem eno forsi­
raju ći sasvim suprotan proces. Zbog staljinizm a
socijalizam je doskora bio veliko razočarenje, je r
u njem u n ije bila obezbeđena ni »sloboda od . . . «
a da i ne govorimo o »slobodi da . . . «.
Kom pleks navedenih kom unističkih ideala
predstavlja jed an od n a jh itn ijih k r ite r iju m a pro­
gresa socijalističko g društva. A povećanje vlasti nad
prirodnim uslovim a (razvoj proizvodnih snaga)
društvenog života treba sm atrati sam o neophodnim,
mada ne i dovoljnim u s lo v o m za oživotvoravanje tih
ideala. S taljin izam je , baš obrnuto, apsolutizovao i
fetišizirao ulogu proizvodnih snaga.
 SLOBODA I SOCIJALIZAM 123

*
* *

K ao što je poznato, u procesu o slo b a đ a n ja čo­

veka u d o sad ašn jo j isto r iji so cijalizm a treb a razli­
kovati dve faze i nivoa.
U p r v o j fa z i s a m o je d a n d e o d r u štv a — d r ž a v a
i p a r t ija r a d n ič k e k la s e — u p r a v lja , i tim e o d r e đ u je
b itn e u s lo v e ž iv o ta č ita v o g s o c ija lis t ič k o g d ru štv a.
To ipak p red sta v lja velik n apred ak u odnosu na
k ap italističk o društvo, u kom e tu fu n k ciju vrši
država i p a rtija ili p a rtije buržoaske klase. M eđutim ,
treb a u punoj m eri b iti svestan suštinskih ograni­
čen osti tog stu p n ja. U protivnom , on će se, kao što
je is to r ija već pokazala, konzervirati i sve više de-
forrnisati.
U to j fazi nem a više o tu đ en ja sredstava i pro­
izvoda rad a od proizvođača u tom sm islu što bi
oni pripadali neproizvođaču-privatnom vlasniku, je r
je izvršeno n jih ovo po d ržavljen je. Ali to o tu đ en je
se ipak ja v lja na je d a n drugi n a čin : jed in o državno-
-p artijsk i ap arat, bez ikakvog d ir e k t n o g učešća
proizvođača, u p rav lja sredstvim a i ra sp o d elju je
proizvode rada. Na ovom nivou so cija lističk o g raz­
vitka u p ra v lja n je društvom je razotuđeno na ta j
način što ga više ne vrši b uržoaska država i p a rtija
pretežno u interesu buržoaske klase, nego država i
p a rtija rad ničke klase u interesu većine društva. Ali
ovaj nivo razo tu đ en ja sadrži i svoju su p ro tn o st:
u p rav ljan je je i d a lje otuđeno od so cija lističk o g
društva i rad ničke klase, je r ga n e p o s r e d n o vrši
sam o državn o-partijski a p a ra t; između društva,
s jed n e, i u p ra v lja n ja n jim e, s druge stran e, p o s r e ­
d u je ta j ap arat, a rad n ička klasa je sam o p o s r e d n o
vladaj uća.
Da su m ira m : država i p a rtija rad ničke klase
p re d sta v lja ju istovrem eno form e razotu đ enja i otu­
đ enja. Od toga da li će one organizovati ili ne orga-
nizovati proces prevazilaženja vlastitog u p ra v lja n ja
124 SVETOZAR STOJANOVIC

društvenim sam oupravljanjem zavisi u k o jo j će

m eri preovlađivati m om enat razotuđenja, a u k o jo j
m om enat otuđenja. To je sudbonosna dilema svakog
socijalističko g društva. Poznato je da ja č a n je otu­
đenja vodi u sistem k o ji nazivamo staljinizm om .
D alji n a p r e d a k u o s lo b a đ a n ju m o ž e se s a s to ja ti
s a m o u p o s t e p e n o m r az o tu đ iv a n ju u p r a v lja n ja s o ­
c ija lis tič k im d ru štv o m , i u o p š te u d e m o n o p o liz a c iji
g ru p n o g — d ržav n og , p a r t ijs k o g i k la sn o g — o d r e ­
đ iv a n ja d ru štv en ih u slo v a ž iv ota lju d i. Sredstva za
rad i proizvodi rada mogu se d alje razotuđivati
jedin o na ta j način što bi udruženi proizvođači kroz
svoje sam oupravne organe zam enjivali državno-par-
tijsk i aparat u u p ravljanju i raspodeli. Tako bi
radni čovek sve više određivao ekonom ske, što
znači prim arne uslove svoga života — to je tem elj
njegovog oslobođenja i u p o litičkoj i u ostalim sfe­
ram a društvenog žižvota.
Već preko deset godina jugoslovenski građanin
sve više p o staje n e p o s r e d a n upravljač. U onoj meri
u k o jo j je on to stvarno apstraktnost je ustupila
m esto konkretnosti njegovog građanovanja. Uprav­
lja n je našim so cijalističkim društvom se razotuđuje
toliko koliko društveni sam oupravni organi zame-
n ju ju državni aparat u to j fu n k ciji. P a rtija i uopšte
p artijsk i način u p ravljan ja i donošenja političkih
odluka, kao što smo već kazali, predstavlja formu
otu đenja upravljačkih i ostalih političkih odluka od
društva kao celine i posebno od ostalih društveno-
-političkih organizacija. Razotuđenje i demonopoli-
zacija p artijsk og u p ravljan ja i donošenja političkih
odluka vrši se u procesu p rerastan ja P a rtije u Savez
kom unista, k o ji n a sto ji da sam ne upravlja, već
samo da utiče (id ejn o , politički i uopšte vaspitno)
na građane kao neposredne upravljače i članove
drugih društveno-političkih organizacija. Uvođenjem
i razv ijan jem radničkog sam oupravljan ja radnička
klasa u našoj zem lji p ostaje i n e p o s r e d n o vladajuća
klasa. Ali uvođenjem društvenog sam oupravljanja
 SLOBODA I SOCIJALIZAM 125

i van o b lasti m aterija ln e proizvodnje, u sve o b lasti

društvenog rada, rad nička klasa je istovrem eno
otvorila proces i vlastitog od u m iranja kao v la d a ju ć e
klase (to je on aj isti proces k o ji se, gledan iz drugog
ugla, p o čin je kod nas da označava up otrebom te r­
m ina »radnička klasa« za sve one k o ji rade sa dru­
štvenim sredstvim a rada. bilo u privrednim ili
neprivrednim delatnostim a.

Novi Ustav je ne sam o ko d ificirao d osad ašn ja

postignuća već i otvorio nove m ogućnosti za o sloba­
đ an je našeg radnog čoveka i društva. Ovde će b iti
reči sam o o nekim od n a jz n a ča jn ijih , onako kako ih
ja vidim.
Prvo bih hteo da govorim o sistem u opštinskog
d elegiran ja u skupštine i o uvođenju novih sam o­
upravnih veća u n jih . Do sada se sku pštin a m alo
razlikovala od klasičnog parlam en ta, sa ne m an je
klasičnim p a rtijsk im sistem om kandid ovanja isk lju ­
čivo odozgo, a izbori su bili pretežno po litička m a­
n ife sta cija (izuzetak su, naravno, u izvesnoj m eri
činila veća proizvođača kao začetak n egacije tih
o g ran ičen o sti). Novom struk turom sku pština i de­
legatskim sistem om postižu se barem sledeće tri
stv a ri: 1. skupštine dobrim delom p o sta ju vrhovni
organi društvenog sa m o u p ra v lja n ja ; 2. vertikalno
se dograđuje i povezuje sam oupravni siste m ; i 3.
otvara se proces d em onopolizacije kan did ovan ja za
članove skupština. N aravno da u dužoj nared noj
fazi ne treb a očekivati prevazilaženje č ita v e kla-
sično-parlam entarne ograničen osti skupštinskog
sistem a. Sk u p štin e će i d a lje sadržavati sup rotnost
između državno-partijskog (nesam oup ravna veća sa
svojim privilegovanim p o lo ž a jem ) i društveno-sam o-
upravnog fa k to ra u u p ra v lja n ju , s tom razlikom što
će ovaj po sled nji b iti znatno o ja ča n i n eposredn ije
126 SVETOZAR STOJANOVIC

nego do sada izrastati iz sam oupravnih radnih orga­

nizacija.
Drugu, ne m anje važnu novost predstavlja uvo­
đenje principa ograničen ja ponovnog izbora i po­
sta v lja n ja na jav n e fu n k cije, kao i tzv. ro tacije.
Pre toga je u tom pogledu po sto jao izvestan duali­
zam. S jed n e strane ti principi su stvarno prim enji-
vani u sam oupravnim organim a, a sa druge strane
u skupštinam a i narodnim odborim a, državnoj
upravi, kao i na rukovodećim m estim a u društveno-
-političkim organizacijam a, p o sto jao je m anji ili
veći m onopol grupe profesionalnih političara. Uko­
liko je ro ta cije i bilo, ona se vršila uglavnom unutar
te grupe. Zato će o p š t a prim ena tih principa ubrzati
proces dem onopolizacije i deprofesionalizacije poli­
tike i povećati vertikalnu društvenu pokretljivost.

Svesna prom ena je stalna odlika jugosloven-

skog so cijalističko g društvenog razvitka. Već je
postala navika da se istovrem eno sa donošenjem
novih društvenih m era i dokum enata ukazuje i na
njihove ograničenosti (u odnosu na one komuni­
stičke ideale k o ji su i do sada u ovom radu prime-
njivani kao m erilo progresa), čak i kad se sigurno
zna da u narednom periodu neće p o sto ja ti realne
m ogućnosti za njihovo prevazilaženje. Na ta j način
mogu se predviđati n ajv ero v atn iji pravci budućeg,
ma koliko vrem enski udaljenog razvitka.
Sistem društvenog sam oupravljan ja sadrži su­
protnost između posrednosti i neposrednosti. Pone­
kad se previđa da p o tp u n o neposredno samouprav­
lja n je im am o sam o u m alim radnim organizacijam a
( č iji svi članovi sačin jav aju organ sam oupravlja­
n ja ), i u n a jn o v ije vrem e u radnim jedinicam a
(zborovi radnih je d in ic a ). Inače radnom organiza­
cijo m , po pravilu, neposredno u p ravljaju samo
 SLOBODA I SOCIJALIZAM 127

izabrani članovi, k o ji u stvari p o s r e d u ju između

ostalih n jen ih p ripad n ika i u p ra v lja n ja ; naravno
da je za ove druge takvo u p ra v lja n je p o t e n c ija ln o
neposredno. T ek kad a u d a ljo j bud ućnosti zbor
radne org an izacije p ostane neposredan organ sam o­
u p rav ljan ja , m oći će se bez ograde govoriti o je d n o j
ra z v ije n ijo j fo rm i čisto neposrednog sam ou p ravlja­
n ja . R azm ere n eposredn osti n a račun posrednosti
m ogu se sigurno povećati i putem referendum a,
k o ji novi U stav, doduše, predviđa, ali, naravno, jo š
ne kao neposredno iz ja šn ja v a n je priliko m donoše­
n ja s v ih n a jfu n d a m en ta ln ijih društvenih odluka —
to je stvar d a lje bud ućnosti.
Pa ipak, iako če se u bud ućnosti sve više pove­
ćavati razm ere neposredn osti, sigurno je da n ije
m oguće društvo k o je b i potpuno isk lju čiv alo posre­
dovanje u sam o u p rav ljan ju . T eh nički rečeno, »p o t ­
p u n o neposredno društveno sam o u p ravljan je« je s te
sam o tzv. graničn i p o ja m . Budu će društvo će m oći
da potpuno postigne n ešto d ru g o : da otk lon i posre­
d ovanje dik tiran o odozgo i učini da svi organi
posrednog izviru d irektno iz neposrednog sam o­
u p rav ljan ja .
V eru jem da će bud ućnost doneti i izjed n ačen je
između neprivrednih i privrednih rad nih organiza­
c ija u pogledu sa m o u p ra v lja n ja : zasad prvim , za
razliku od drugih, ne u p ra v lja ju isk lju čiv o n jih o v i
pripad nici, tak o da u n jih o vo m sam o u p ravljan ju ,
po m om m išlje n ju , ne b i treb alo govoriti bez ove
ograde. Jo š k a sn iju perspektivu svakako će pred­
sta v lja ti i sm a n jiv a n je k o m p eten cija nesam ouprav-
nih a pov ećanje prava sam oupravnih sku pštinskih
veća.

U d o sad ašn jo j p rak si bilo je , naravno, i dosta

negativnih isku stava. To je sasvim razu m ljivo, je r
Ju g o sla v ija prva u is to r iji čovečanstva širo k o uvodi
128 SVETOZAR STOJANOVIC

sam oupravljanje, i to u relativno nerazvijenoj

zem lji. Sada, kada se radi na oživotvoravanju no­
vog Ustava dobro je da se ek sp liciraju ta iskustva.
Do n jih se u punoj m eri moglo da dođe tek nedavno
u svesnom sudaru sa nagom ilanim socijalnim de­
form acijam a i ekonom skim teškoćam a. Izneću, ra­
zume se, sam o neka od n jih onako kako izgledaju
u m ojim očim a.
U toku p renošenja fu n k cija države na samo­
upravne organe zajednica ne srne, kao što je to kod
nas ponekad bio slu čaj, da ostane bez kom pletnih
o zv a n ičen ih o p š ted r u š tv e n ih regulativa. O slanjanje
samo na svest o opštedruštvenim interesim a i odgo­
varaju ći m oralni apeli n ajsv esn ijih društvenih sna­
ga ne mogu da ih zamene. Proces oslobađanja soci­
jalističk o g društva i radnog čoveka ne sasto ji se u
odrican ju od opštih regulativa, nego u m en jan ju
karaktera njihovog donosioca (n e centralni državni,
nego vrhovni predstavnički organi društvenog samo­
u p rav ljan ja ). Praveći greške došlo se i do sledećeg
saznanja, ko je a p o s t e r ir o r i izgleda triv ija ln o :
proces d ecentralizacije i razv ijan ja što neposredni-
je g sam oupravljan ja ne srne, kao kod nas ran ije,
da se izjednačava sa u sitnjavan jem i dezintegraci­
jo m privrednih i drugih radnih organizacija, nego,
baš obrnuto, treba da se odvija zajedno sa istorij-
ski nem inovnim i progresivnim procesom koncen­
tra cije i integracije sredstava za rad i radnih organi­
zacija. Počinjene greške nameću i ovaj z a k lju č a k :
o tk lan jaju ći jedan način otuđenja proizvoda rada
— razmenu diktiranu od strane države — lako se
može početi padati u drugi ekstrem , u p o tp u n o
stih ijn u tržišnu razmenu, k o ja ne predstavlja nim alo
m anje otuđenje procesa razmene proizvoda od
društva.
 SLOBODA I SOCIJALIZAM 129

*
* *

U n aporu da se um esto državnog razv ije što

n e p o s r e d n ije društveno sam o u p rav ljan je kod nas je ,
po m om e m išlje n ju , u izvesnoj m eri zanem arena
je d n a form a efikasnog posrednog u tic a ja na uprav­
lja n je društvom — ja v n a društvena k ritik a . N arav­
no, ne tvrdim da kod nas uopšte nem a kritike,
n aro čito ne u n o v ije vrem e, već sam o sledeće. 1.
T e m e ljn ija društvena k ritik a je uglavnom privatna
i usm ena. 2. Ona se po pravilu in icira odozgo. 3.
Zato je m anje-više p eriodična i kam p an jsk a, um esto
da bude stalan m etod društvenog u tica ja . 4. Jav no
se k ritik u ju skoro isk lju čiv o pojave, a ne i p o je­
dinci k o ji s to je iza n jih , n a ro čito ne ako su to ja v n i
fu nk cion eri. Razvoj društvenog sam o u p ra v lja n ja
je , doduše, p ro širio zajed n ičk o o d lu čivanje i za­
je d n ičk u odgovornost, ali zbog toga ne treb a da,
kao do sada, zan em arujem o individualnu odgovor­
n ost. 5. K ritik a ne dopire dovoljno vertikalno.
B iro k ra ti opravdavaju takvo sta n je tvrdeći da
je važno da sam i građani donose odluke, a ne da
jav n o iznose m iš lje n ja o tuđim odlukam a. Ali zašto
b i se te dve m ogućnosti m eđusobno isk lju čiv a le?
N aprotiv, n a jb o lje je kada se m eđusobno dopunju­
ju . T reb a se znači b o riti za stv a ra n je sta n ja u kom e
će s v a č ija d elatn ost b iti podložna ja v n o j k ritici. Ona
nam je p otreb n a kao efik asn a fo rm a društvene kon­
trole i u tic a ja ne sam o na državne nego i na sam o­
upravne organe (tre b a se setiti onoga što je rečeno
o posredovanju u sa m o u p ra v lja n ju ).
Zbog otuđenosti u p rav ljačk e fu n k cije i grupnog
m onop ola na n ju , ja v n a društvena k ritik a je n aj-
n eop h od n ija u prvoj fazi (isk lju čiv o državnog
u p ra v lja n ja ) so cijalizm a, u k o jo j je baš n a jm a n je
im a. U stvari, tek u fazi u k o jo j radni čovk p o sta je
istovrem eno k ritiča r i neposredni d onosilac od-
luka-upravljač društvena k ritik a im a m ogućnost da
se stvarno razv ije i p ostane m aksim alno efikasna.
9
130 SVETOZAR STOJANOVIČ

Novi Ustav izričito naglašava pravo kritike

svačije delatnosti. Ali sam Ustav svakako n ije do­
voljan da se barem približi takvom stanju. Zato
je potrebno da se neguje svaki pojedinačni slučaj
obrazložene javne kritike, je r nem a trad icije u n jo j,
i je r ima suviše onih k o ji kritiku anonim no guše
i nameću jo j neozvaničene ograde. Reč »kritizer-
stvo« se često zloupotrebljava. Ona, pored ostalog,
sigurno znači i kritiku k o ja n ije zasnovana na či­
n jenicam a. Ali u vezi s tim postavlja se p ita n je :
da li je dovoljno učinjeno da građanin bude infor-
m isan o društveno relevantnim činjen icam a? Jo š
ima nepotrebnog m onopola na poznavanje činjenica.
Isto tako ima i unapred propalih poku šaja da se
protiv anonim nosti bori nekom drugom formom
anonim nosti. A građanin sigurno može da nauči da
ne bude kritizer samo u položaju kritičara.
Naravno da ne treba dozvoliti kritiku najfun-
dam entalnijih principa na kojim a se zasniva naše
so cijalističk o društvo. To bi bila kritika sa pozicija
ili buržoazije ili b iro k ra tije, što znači grupa koje
bi htele da vrate stan je u kome su imale monopol
određivanja društvenih uslova. So cija lističk o dru­
štvo zaista ne može i ne treba da oslobodi one
k oji hoće da onemoguće oslobođenje ogromne ve­
ćine društva. Sam o treba biti svestan toga da se
granica između so cija lističk e i buržoaske kritike
nalazi mnogo d alje nego što je so cijalističk a biro-
k ratija, iz sasvim razum ljivih razloga, povlači.

Ali po mom m išljen ju , naše društvo ne može

tem eljn ije da reši problem razvoja društvene kri­
tike sve dok se ne napravi odgovarajući napredak
u zvaničnim koncepcijam a tzv. idejnog jedinstva
i dem okratskog centralizm a. Zato se sa punom
ozbiljnošću danas postavljaju sledeća pitanja. Šta
 SLOBODA I SOCIJALIZAM 131

bi treb alo podrazum evati kada se govori o »slobodi

kritike i b o rb e m išlje n ja na so cija lističk im pozici­
ja m a « ? K ako istovrem eno obezbediti id ejn o je d in ­
stvo so cija lističk o g društva i om ogućiti te m e ljn iju
jav n u k ritik u ? K ako da se u principu dem okratskog
cen tralizm a ne sam o su k o b lja v a ju nego i izm iruju
su p rotn osti d em o k ra tije i cen tralizm a? T o su p ita­
n ja k o ja nisu jo š ni te o rijsk i ni p rak tičn o dovoljno
raščišćen a. Takvom situ a cijo m ko riste se b iro k ra ti
u politici i b iro k ra ti u nauci. V eru jem da je u n jo j
jed an od glavnih razloga za one slab o sti društvene
kritike o k o jim a sam govorio.
Sad a ću u k ratk o sk icira ti odgovore na g o rn ja
p ita n ja , onako kako ih ja vidim. Sam o fu n d a m e n ­
ta ln e vrednosti i ciljev e našeg so cija lističk o g dru­
štva treb a u b ra ja ti u o n aj neophodni m inim um
njegovog idejn og jed in stv a. Takvih vrednosti i ci­
ljev a nem a m nogo. Navešću nekoliko p rim e r a :
društvena sv ojina, društveno sam o u p rav ljan je i
so c ija listič k a đ em o k ratija, planski društveni rad,
m irolju biv a i so c ija listič k a sp o ljn a p o litika, nezavi­
snost zem lje, so c ija listič k i internacionalizam i si. S i­
gurno je da se može diskutovati o njih ovom preciz­
nom značenju i o tempu njihovog ostv ariv an ja, ali se
ne može dovoditi u p ita n je da su to osnovne vred­
nosti i ciljev i našeg društva, i da takvi treb a da
ostanu. Sve o stalo, a to znači, sve in s tr u m e n ta ln e
vrednosti i sredstva, treb a da budu predm et bo rb e
m išlje n ja i kritike. J e r se, pod predpostavkom istih
fundam entalnih vrednosti i ciljev a , sporovi oko n jih
svode na em p irijsk e i logičke, k o ji su u p r in c ip u
rešivi arg u m en tacijom . U ostalom , p raksa je nedvo­
sm isleno pokazala da slobodna d isk u sija o n jim a
(setim o se m asovnih i bespoštednih k ritik a k o je
su om ogućili Pism o Izvršnog k om iteta i T itov govor
u S p litu ) sam o jo š više o k u p lja naše društvo oko
njegove id ejn e žiže.
Doduše, i so cija lističk o društvo u k r a jn jo j
lin iji živi od sprovođenja odluka, a ne od d iskusija
132 SVETOZAR STOJANOVIC

o n jim a. Zato princip dem okratskog c en tr a liz m a

nalaže da ih svi sprovode, kad su već donete. Ovde
je m esto da iznesem svoje m išljen je i o drugom polu
suprotnosti u okvirim a principa d e m o k r a t s k o g cen­
tralizm a. Po mom m išljen ju , naša društvena praksa
je već im plicitno počela da korigira našu dosada­
šn ju kon cepciju dem okratskog centralizm a. Sada
treba u punoj m eri biti svestan te prom ene, je r je
ona, ubeđen sam, preduslov za o zb iljn ije razv ijan je
javne društvene kritike.
Načelo d e m o k r a t s k o g centralizm a, po mom mi­
šlje n ju , treba da znači ne samo to da se odluke
donose posle slobodne diskusije ili od strane de­
m okratski izabranih organa nego i to da oni k o ji
nisu ubeđeni u njihovu ispravnost im aju moguć­
n osti da to i d a lje , na odgovorajući način i na
odgovarajućem m estu, dokazuju, iako, naravno, ne
sm eju da koče njihovo praktično sprovođenje. Niko
neće p oricati da i n ajd em ok ratskije izabrani i n a j­
sposobn iji organi i lju d i ponekad greše. Ako prin­
cip dem okratskog centralizm a ne znači i to što
sam rekao, ja ne vidim m ogućnosti za dem okrati­
zaciju važnije kritike, je r neko m ora da počne da
dokazuje da je ono što se radi, kada se tako radi,
rđavo — a ako to drugi ne mogu da čine, onda
to o sta je isklju čivo pravo onoga k o ji je odluku
doneo ili onoga k o ji mu je nadređen.

Na k ra ju bih hteo da u duhu dosadašnjih m isli

iznesem nekoliko ko n kretn ijih ideja o našim dru-
štveno-političkim organizacijam a, u k lju ču ju ći i S K J.
Naime, sigurno je da novi Ustav zahteva i izvesne
važnije statutarne prom ene u n jim a. D alji korak
u procesu d em okratizacije naših društveno-politič-
kih organizacija, po mom m išljen ju , sasto jao bi se
pored ostalog i u povećanju u tica ja odozdo na
 SLOBODA I SOCIJALIZAM 133

fo rm ira n je i rad svih rukovodstava. T ek treb a da

se radi na stv a ra n ju s ta n ja u kom e će osnovne
org an izacije i niža rukovodstva ne sam o sprovoditi
odluke viših nego i k ritičk i o cen jiv a ti n jih o v rad.
Da b i se sve to ostv arilo, m eni izgleda da više neće
b iti dovoljno da se, kao do sada, osnovne organi­
zacije i niža rukovodstva sam o k o n s u ltu ju o kandi­
d atim a i da ih b ira ju sam o p o s r e d s t v o m sv ojih
delegata na k o n feren cija m a i kongresim a. V eru jem
da nam p re d sto ji zadatak da n ačin fo rm ira n ja ru­
kovodstava društveno-političkih o rg an izacija i u ti­
c a ja odozdo na n jih u izvesnoj m eri usaglasim o sa
delegatskim načinom fo rm ira n ja skupština. P retpo­
stav ljam da se to m ože sprovesti između ostalog
i tak o što bi se d e o članova barem nekih rukovod­
stava direktno b ira o odozdo, dok bi se drugi deo,
kao do sada, b ira o na k o n feren cija m a i kongresim a.
K ak o b i to k o n k retn ije izgledalo, n ije na m eni da
ovde predlažem , a i stvar je ko n kretn i j eg prouča­
van ja.
 SLOBODA I POLIDETERMINIZAM
U KRITICI KULTURE
RUDI SUPEK

Ako p o sto je n eja sn o će u m nogim osnovnim

p itan jim a M arksove m isli, n aro čito s obzirom na
n jen u p rim jen u u k ritici suvrem enosti, onda za to
snose odgovornost isto to liko b iro k ra te ili p olitički
pragm atisti, k o ji su m arksizam srozali na m rtvu
dogmu ili ideološki verbalizam u neposrednim
dnevnim zadacim a, koliko i filozofi, k o ji su n asta­
vili da spekulativno in terp retira ju , rasp red aju , od­
ređuju osnovne k a teg o rije M arksove m isli, što je
u jedn om času m oglo b iti neophodno razvitku (ča k
je bilo neizbežno kao m om enat individualne inte­
lektualne e v o lu c ije !), ali što je M arksovu m isao
postavilo na on aj nivo na kojem se ona u svojem
osnovnom dosegu n ije kretala, to je s t ne spekula­
tivni i kontem plativni odnos prem a stvarnosti.
Tako je društvena k ritik a , kao b itn a poluga m ark­
sističkog h tije n ja , izgubila dodir sa čvrstim tlom
stvarn osti, sa stvarnim k reta n jim a društvenog ži­
vota, sve slo šen ijeg i sve iznenadnijeg, i um jesto
da je stvorila odgovarajuće m e t o d e i t e o r ije za
analizu suvrem ene stvarn o sti, o stala je zaro b ljen a
u m isaone shem e k o je su kritičk u m isao pred bu­
jico m društvenog života činile m an je više bespo­
m oćnom .
Nakon M arksovog »Kapitala« nem am o jo š ni­
jed n o d jelo kapitalne kritik e građanske stvarnosti,
pa, dosljedno, niti po stavljene prem ise u izgradnji
136 RUDI SUPEK

hum anističko-socijalističkog društva. Fašizam kao

društvena pojava, ma da je s n jim e komunizam
vodio borbu na život i sm rt, jo š nikako n ije dobio
svoje puno teo rijsk o tum ačenje, pa tako niti zna­
čen je kao intelektualna m ogućnost čovjeka dvade­
setog stoljeća. Iako se u novije vrijem e u m arksi­
stičk o j te o riji ističe značaj »povjesnog« i »huma­
nog«, u konkretnoj društvenoj analizi jo š uvijek
su suviše rije tk a djela k o ja nose patos istinske
h isto rijsk e i hum anističke kritike stvarnosti. Uko­
liko se i dotiče k o ja značajna suvremena pojava,
kao što je kod nas m om entano slučaj sa proble­
m om tehnike i tehničkog razvitka, to se čini s k ra j­
n je oskudnim analitičkim i teo rijsk im pretpostav­
kam a, tako da to liči više na invektive nego na
analize. P rotiv urječnosti suvremenog života, k r a jn ja
institu cio n alizacija društvenih odnosa i om asovlje­
n je svih bitnih vidova života traže da se takve po­
jav e zahvate barem onoliko konkretno koliko je
M arks svojevrem eno zahvaćao socijalno-politička i
politiško-ekonom ska k reta n ja kapitalizm a.
P ritisak društvenih problem a i neizbježno okre­
tan je stvarnoj društvenoj kritici, analizi i a k ciji
nužno će pokazati nedostatnost kategorijalnog apa­
rata kojim se kod nas danas jo š uvijek m isli na
ovome području, ukazat će na neophodnost da se
ovlada m etodam a ko je dozvoljavaju da dođemo u
dodir sa suvremenim činjen icam a i njihovim teo­
rijsk im uopćavanjim a. Možda je pretežno ideološka
i an ticip atorska o rije n ta c ija m arksističke m isli,
okrenuta propagandi budućnosti, također odgovor­
na što jo š ne posjedu jem o zadovoljavajuću teo riju
i m etodologiju u istraživanju suvremenog društva.
Č injenica je da ovome zadatku jo š nisu odgovorili
ni filozofi ni sociolozi ni h istoričari ili poli-histori-
čari k oji se bave suvremenim problem im a. Danas
jo š prisustvujem o, na planu m arksizm a, borbi iz­
među njegove pozitivističke ili vulgarno-m aterija-
lističke i njegove ku lturalističke o rijen ta cije, kao
 SLOBODA I POLIDETERMINIZAM U KRITICI KULTURE 137

da je b o rb a protiv dogm atizm a iscrp la one en ergije

k o je bi m orale odgovoriti na osnovni problem
jed n e k o m p le k s n e m e t o d o l o g ije u istraživan ju dru­
štvene stvarn o sti. N eophodno je pod jed nako d ija ­
lektičk i prevladati je d n o stra n o sti pozitivističkog
naturalizm a i h isto ricističk o g hum anizm a ili kul-
turalizm a, prirodo-naučne i h isto rijsk o -k u ltu rn e
o rije n ta c ije , fenom enološkog esen cijalizm a i funkci-
o n alističk o -stru ktu ralističk o g realizm a, s o cija lističk e
rasp arčan o sti i spekulativnog totalitarizm a. Kad je
stvarn ost složena, tad i putevi u n jen u jezgru nisu
m an je složeni, a kad su m etod ološka sredstva za
k rče n je ovih puteva n edostatn a, onda se izlažemo
opasnosti da stvarnu k ritik u p retvorim o u m agij-
sko-verbalno p re k lin ja n je stvarn osti.

Može b iti da je jed n o od n a jo s je tljiv ijih pod­

ru č ja društvene k ritik e k u ltu ra . N igdje se tako brzo
ne otk riva n ep rim jeren o st, čak apsurdnost nekih
te o rijsk ih p retpostavki i m etodskih postupaka kao
na ovom pod ru čju , n ig d je tak o brzo sam a stvara­
lačka d jela tn o st lju d i ne p o b ija pogrešne prem ise
i zaklju čke, ali n ig d je se istovrem eno ne može na­
n ije ti takva šteta lju d sk im kreativnim m ogućno­
stim a nego kad se u ku ltu rn o j p o litici pom oću
društvene prisile nam eće neka dogm atska te o rija .
S toga ćem o se u ovom izlagan ju u k ratk o zadržati
na nekim vidovim a k ritik e kulture i upozoriti na
to kako je pogrešna u p otreba nekih k a teg o rija
dovela do sasvim krivih te o rijsk ih zaklju čaka. Na
p od ru čju ku lture n a jv iše dolazi do izražaja stvara­
lačka prirod a čo v jek a i n ačin čovjekovog učestvo­
v an ja u društvenom životu, odnos kolektivnog
elan a i individualnih stvaralačkih p o ten cija , postav­
lja n je određenih društvenih okvira stvaralaštvu i
individualna sp osobn ost sav lad avan ja ličnih i dru­
štvenih granica — sve u službi n a jčešće jed n o g te
138 RUDI SUPEK

istog ideala. Tako se upavo u kulturnoj oblasti na

najv id niji način zaoštrava, danas kao i nekoć, pro-
tivuriječnost društva i pojedinca, kolektivne i indi­
vidualne sv ijesti, konkretnog totaliteta, koji pred­
stavlja društvo, i idealnog totaliteta, k o ji predstavlja
pojedinac.
Sa p o jm o m to ta lite ta naišli smo na prvu kate­
goriju k o ja je izvor određenih ne jasn o ća i jedno­
stranih p rim jena u društvenoj kritici, pa ćemo se
p rije svega na noj zadržati.
R iječ je o tom e da se k ategorija to taliteta u
društvenim naukam a, posebno u sociologiji, uzima­
ju ći sam pojam društva kao takvog, p rim je n ju je jed ­
nom u sm islu o n to lo š k o g rea liz m a , a drugi put u
sm islu o n to lo š k o g n o m in aliz m a . Jednom je društvo
neka viša, organska, zatvorena i pojedincu u svakom
pogledu nadređena cjelin a, a drugi put je ono samo
slučajni skup, zainteresirani agregat ili m jesto dje­
lovanja (su rad nje, konku rencije, tak m ičen ja) indi­
vidualnih vo lja i interesa. I jedno i drugo shvaćanje
duboko je prodrlo u m isao građanskog društva,
njegovu filozofiju i sociologiju. Dok je klasični
liberalizam (S m it, Hobs, B en tam ) ostao na razini
nominalizm a, dotle je rom antička filozofija tum ačila
društvo i narod u duhu ontološkog realizm a, pa se
takvo shvaćanje prenijelo sve od Hegela i Šelinga
preko teoretičara »narodne duše« (Lazarus i Štajn -
ta l) i organicističkog pozitivizma (K o nt, Spenser,
D irk h ajm ) do n ajn o v ijih totalitarističkih doktrina,
u fašističk o j ili sta ljin ističk o j varijan ti.
Zadržat ćem o se, međutim , samo na nekim
teorijam a u području kulture i, posebno, m arksi­
stičke p rim jene katego rije to taliteta u tum ačenju
kulture i kulturne politike. Ovdje nalazimo uglav­
nom tri is ta k n u ta s h v a ć a n ja u sm islu o n to lo š k o g
rea liz m a , to je s t potpunog podređivanja stvaralač­
kog pojedinca društvenom to ta lite tu :
1) Prvo shvaćanje pripada poznatoj t e o r iji o d r a ­
za, koja, analogno odražavanju »objektivne stvarno­
 SLOBODA I POLIDETERMINIZAM U KRITICI KULTURE 139

sti« u su b jek tu , uzim a da je ku lturna nadgradn ja

sam o odraz m a terija ln e baze društva, pri čem u
se i čitava »društvena stvarnost« može uzeti kao
nešto re a ln ije i vrijed no sn o p rim a rn ije, a kulturno
stv aran je tek kao m a n je ili više prilagođen su b jek ­
tivni odraz sam e stvarn osti. Ova te o rija u sp ostav lja
p laton ističku id ealizaciju »objektivno postojećeg«
i ontološku m a n jev rijed n o st ku lture ili u m jetn o sti,
k o ja tu stvarn ost sam o odražava, da ne kažemo,
im itira. U m jetn o st nužno za o sta je za stvarnošću, a
n a jb o lji kom plim enat k o ji može zaslužiti je ste da
je u sp jela »što v jern ije « ili »što tipičn ije« p ren ijeti
društvenu stvarn ost u vlastiti izraz. Na ta j način,
kulturno stv a ra n je, kao i čitava ob last estetskog,
p o staju u on tološkom pogledu sam o epifenom en
m aterijaln e stvarn osti.
U okviru h is to rijsk e dinam ike baza p o sta je ne
sam o nešto o b je k tiv n o već i uzročno, a kulturna
n ad grad n ja nešto su b jektivn o i posljed ično. K ako
je takva baza u h isto rijsk im epoham a nužno jed n a
v lad aju ća klasa, to je u v ijek i ku ltura duhovni
izraz jed n e klase. K ad n esta je baza, iščezava i nad­
g ra d n ja ; kad se m ije n ja baza, m ije n ja se i nad­
g rad n ja, pa ona zadržava o b ilje ž je epifenom ena čak
i onda kad se iz p o što v an ja prem a d ija le k tici pri­
zn aje i povratno d jelo v a n je nadgradn je na bazu.
M etodološki je u ovom slu ča ju važnije da sam
s a d r ž a j i z n a č e n je ku lturne nadgradnje o sta ju za­
tvoreni u okviru baze, je r su baza i n adgradn ja
k o r e la t i is te h is t o r ij s k e c je lin e , tako da jed n a ne
može tran scen d irati drugu.
Ovakvo sh vaćan je to ta liteta h isto rijsk e situ a­
c ije u v je tu je u o b lasti kulture, prvo tražen je kla­
snih k o relata ili »so cijalno g ekvivalenta« za p o je­
dine sad ržaje ili stilove, i, drugo, o b ja šn ja v a n je
određenih p ro m jen a u ku lturi isklju čiv o p ro m je­
nam a u bazi. Za ilu stra c iju ove te o rije navodim o
jed an stav Lu kača iz njegove dogm atske faze:
»Ako uzm em o razd o b lje im p erijalizm a sa ovog
140 RUDI SUPEK

gledišta, tada je u ovom razdobju izašlo u sam oj

N jem ačkoj dvije do tri stotine knjiga iz lijep e
književnosti. (O b ja v lje n a pu blicistika u novinama
i časopisim a n ije ovdje uzeta u obzir.) One pred­
sta v lja ju u s v o jo j c je lin i b eletrističku nadgradnju
im p erijalističk e epohe, budući da i b ro jn e knjige
k o je nem aju nikakvu estetičku vrijed nost, kao na
p rim jer, detektivski rom ani, igraju veliku ulogu u
podržavanju stare baze« (B eitra g e zur G eschichte
der Aesthetik, Berlin, 1954, str. 421.)
R azum ije se sam o po sebi, ako je um jetn ost,
a i čitava kultura, uzeta »u cjelini« samo nadgradnja
im perijalizm a, tada je valja, bez obzira na estetske
k rite rije (u ovom slučaju sasvim sekundarne), što
p rije sahraniti. Kako svaka m lada i pobunjena ge­
n eracija želi da sahrani svoje prethdnike, to bi
ovakvo h tije n je , čak i onda kad je h isto rijsk i i so­
ciološki pogrešno m otivirano, izgledalo nekom e
p rihvatljivo, kad se ne bi, začudo, u ime te iste
te o rije sprečavalo svako »novatorstvo«, budući da
se društvena baza n ije prom ijenila. Tako ovaj hi­
sto rijsk i relativizam ne rađa samo izolacionistički
i n ih ilistički stav prem a kulturnim u tjeca jim a i kul­
tu rn oj baštini, već se pretvara veoma brzo u k ra j­
n ji konzervativizam kad je u pitan ju unošenje novih
oblika i tend en cija u kulturu. N ije li to upravo ono
što se dogodilo sa so cijalističk im realizm om ?!
2) Drugi p rim jer pogrešne prim jene kategorije
to taliteta p redstavlja te o r ija o p r o g r es iv n o m i d e ­
k a d e n tn o m r az v itk u d ru štv a k a o h is t o r ijs k e c je lin e .
Ova je te o rija , zapravo, sam o pod varijanta prve,
je r u odnos baze i nadgradnje uvodi pojm ove pro­
gresivnog i dekadentnog razvitka pojedinih faza.
Jedn ostran om prim jenom sheme baza-nadgradnja u
oblasti kulture ona političku i socijalnu dekaden­
ciju jednog društva p ro jicira i u kulturno stvarala­
štvo. Ova te o rija , doduše, brzo pada u neke pote­
škoće, ko jih se dogm atici ne plaše, je r ne može
o b jasn iti zašto se često n a jv rijed n ija kulturna
 SLOBODA I POLIDETERMINIZAM U KRITICI KULTURE 141

ostv a re n ja zbivaju u dekadentnim epoham a, kao

što je atensko doba n akon P erikla, rim sko nakon
Cezara, sred n jo v jek o vn o n akon D antea, a da ne
spom injem o građansko društvo č ija se d ekad encija
p o čin je raču n ati sa p ojavom im p resio n izm a!
Ova te o rija stvo rila, je jo š jed n u poteškoću
više, je r je pored h is to rijsk o g k r ite r ija o progresu
i d ekad enciji uvela i je d a n čisto gnoseološki k rite­
r ij. Naim e, prem a te o riji odraza, progresivno je ono
što je više o b jek tiv n o ili rea lističk o , dok je deka­
dentno ono odražavan je k o je je više sub jektivn o ,
to je s t su b jek tiv ističk o ili eksp resio n ističko . T ako je
nužno, je r je gnoseološki k rite rij tr a ja n i nepro­
m je n ljiv , realizam progresivan, a im presionizam ili
ek spresionizam , kao izrazi su b jek tiv ističk o g stava
prem a stvarn o sti, dekadentan ili, čak, re a k cio n a ra n !
T eo re tičari so c ija listič k o g realizm a, od Lu kača do
T im o fejev a , iz n erazu m ljivih razloga b rk a ju ovdje
h is to rijsk u dinam iku sa sp o zn ajn o -teo rijskim postu­
latim a, k o ji inače važe je d in o za naučnu sp o zn aju !
T ak o za n jih već p o sta je rebus č in jen ica da se revo-
lucn onarna b u ržo azija izrazila jed n o m izrazitom
su b jek tiv ističk o m um jetn o šću , a revolucionarni pro­
le ta rija t za v rijem e O ktob ra isto tako su b jek tiv i­
stičkom um jetn o šću , kao što je ekspresionizam
M ajakovskog, P askato ra, M ajerh o ld a i m nogih dru­
g ih ! Očito je da »kulturna nadgradnja« nikako ne
p o štu je neke osnovne prin cipe te o rije odraza, je r
kako bi se m oglo o b ja sn iti da se b u ržoazija u sv o jo j
progresivnoj fazi izražava rom an tičko-su bjek tivi-
stičk i, a tek se u prvoj o z b iljn ijo j društvenoj krizi,
p o slije 1848, p o ja v lju je realizam kao znak krize, a
tim e i p očetk a opad anja.
K ako se uzim a da d ekad en cija p o čin je odm ah
nakon re a lističk e epohe u slikarstvu i književnosti,
to je s t sa p ojavom im presionizm a i naturalizm a, to
b i slijed ilo da se tr a ja n je m ove dekad encije (već,
evo, jed n o čitavo s t o lje ć e !) svaka d a lja ku lturna
tvorevina p red sta v lja ko rak d u b lje u dekadenciju.
142 RUDI SUPEK

Ekspresionizam je dekadentniji od im presionizm a,

nadrealizam od ekspresionizm a, a nefigurativna ili
apstraktna um jetn ost je k ra jn ji oblik dekadencije.
Što duže dekadencija tra je, to su pad vrijednosti
i dehum anizacija d u blji, pa su novije kulturne
tekovine građagskog društva uvijek m anje prihvat­
ljive od starih, koje pretvaraju u »klasike«. Tako
ova te o rija u odnosu na kulturnu baštinu vodi
u tradicionalizam i pasatizam , do prihvaćanja samo
starih i zastarjelih kulturnih vrednota. Takva o rijen ­
ta c ija u odnosu na kulturnu baštinu u so cija listi­
čkom društvu nužno »ide uvijek protiv stru je i
protiv vremena« i svježe snage pretvara u starm ale.
Spom enuli smo kako i ova te o rija nailazi na
niz poteškoća u tum ačenju kulturne dinamike i
često dolazi do apsurdnih zaključaka. I same pri­
stalice ove teo rije često sebi protivurječe. Tako
Lukač sm atra da je građanska u m jetn ost b ila pro­
gresivna sam o u sv o jo j n a jra n ijo j fazi, u flam an­
skim pejzažim a, na p rim jer, a već sa rom antizm om
(bez obzira na to što je on značio »francusku revo­
luciju u poetskom iz d a n ju « !) pada u dekadenciju.
Naprotiv, mnogo je češće shvaćanje, č ije su prista­
lice Plehanov, Hauzenštajn i Hama, da dekadencija
počinje sa im presionistim a, je r sa njim a »sitna
buržoazija dostiže svoju kulm inacionu tačku«. Ple­
hanov je ipak upozorio na radosno o b ilježje ove
u m jetn osti i sm atrao da ona pripada, s obzirom
na svoju hedonističku bezbrižnost, budućem dru­
štvu. To je ponukalo sovjetskog teoretičara Macu
da posum nja u im presionizam kao u dekadentnu
um jetn ost, te on njezin početak pripisuje ekspresi­
onizmu, k o ji »izobličuje vanjski svijet«. Ovdje se,
kao što smo vidjeli, postavlja p ita n je : kako se
O ktobarska revolucija mogla o d jeti u ruho ekspresi­
onizm a? (Odgovor je jed n o stav an : krik, povik, pa­
rola, direktiva uvijek su ekspresionistički sažeti, kao
i sama ak cija , je r je u toku ak cije n aracija nemo­
guća. Ali ovako jednostavan psihološki razlog soc-
 SLOBODA I POLIDETERMINIZAM U KRITICI KULTURE 143

-realisti, dakako, ne p rih v a ća ju .) B ilo je , doduše,

i nekih n o vijih p o k u šaja da se sam o nefigurativna
um jetn ost uzme kao prava dekadentna u m jetn ost.
Ovo m išljen e izrazio je jed n om so v jetski k ritiča r
Lifšic, ali izgleda da ono danas stje č e mnoge pri­
stalice, m ada jo š n ije postalo »službeno«.
T e o rija o progresivnoj i dekadentnoj fazi
kulture kao n adgradn ji društva o sta je također hi­
sto rijsk i re lativ ističk a, p risilje n a da p rom jen e u iz­
ražajnim sredstvim a ku lture tum ači p ro m jen am a u
klasn oj stru k tu ri društva, pa je tako im presionizam
bio pripisan m alograđanskom hedonizm u, ekspresi­
onizam visokoburžoaskom pesim izm u, a ap straktna
u m jetn o st kalku lato rsk o m duhu im p erijalizm a od­
nosno fin a n sijsk o g kapitala. Odsustvo pravih teo-
rijsk h i osnova ovakvog tu m ačen ja dekadencije vidi
se n a jb o lje po tom e što je ova te o rija p risilje n a da
u toku vrem ena pom iče granice dekadencije sve više
prem a gore, prem a bližo j epohi, je r ne može izbeći
preuzim anju onoga što je u toku vrem ena dobilo
patinu »akademizma« i »klasike«, a što više ne može
zaplašiti b iro k ra ciju sv ojim n ovatorskim d u h o m !
3) T reći p rim je r pogrešne p rim jen e kateg o rije
to ta liteta u o b lasti ku lture p red stavlja te o r ija reifi-
k a c ije . Iak o je ona m nogo su p tiln ija od prethodnih,
pa je p ostala priv lačn a za m noge suvrem ene m arksi­
ste, je r nesum njivo sadrži dio istin e i n jen a je slaba
stran a h is to rijsk i relativizam , uvjetovan zatvaran jem
h isto rijsk e situ a cije u granice određenog to taliteta.
Kao i prethodne te o rije , i te o rija re ifik a c ije
sta v lja težište na bazu, to je s t na ekonom ske od­
nose ili načine proizvodnje u kapitalističk o m dru­
štvu. Znam o da p o jam re ifik a c ije kod Lukača znači
ono što M arks naziva »fetišizm om robe«, to je s t da
se vrijed n o st jed n e robe gleda kao n jen o o b jektiv n o ,
predm etno sv ojstv o, a da se u n jo j ne vidi određeni
društveni odnos k o ji stvara v rijed no st. Do reifik a ­
c ije dolazi tako što se konkretni individualni rad
pretvara u a p strak tn i, društveno nužni rad, k o ji je
144 RUDI SUPEK

samo a p stra k cija iz prvoga, a k o ji znači ujedno

svođenje jednog originalnog kvalitativnog jedinstva
na jedan kvantitativni kontinuum k o ji se određuje
vrijednošću ili cijenom , pa se proces reifik acije
sasto ji bivstveno u pretvaranju kvalitativnih od­
nosa u kvantitativne veličine. Uzrok je re ifik a ciji
naravno i čitav skup pojava ko je prate najam ni
rad, kao svođenje radnika na golu radnu snagu,
od v ajan je proizvođača od proizvoda i sredstava za
proizvodnju, određivanje vrijed nosti ili cijen e robe
stih ijom tržinskih kapitalističkih odnosa, k o ji se
ukazuju kao sila izvan čovjeka i iznad njegove volje,
i, konačno, čitava robno-novčana i tehničko-utilitar-
na nadgradnja kapitalističke ekonom ije, naročito u
njenom liberalističkom ili predetatističkom obliku.
Budući da proces reifik acije u obliku stvaran ja
prom etnih vrijed nosti predstvalja bazu građanskog
društva, to se on nužno generalizira ili odrazuje
i u njegovoj nadgradnji, u znanosti, filozofiji, pra­
vu, m oralu i um jetnosti. Kao što kapitalistički na­
čin proizvodnje ima tendenciju da se širi i da poste­
peno prisvoji sva pod ručja društvene proizvodnje,
tako i svijest, kao odraz tog procesa, postepeno
prožim lje sve oblasti. Nakon M arksa, naročito su
Maks Veber, Georg Sim el, Đerđ Lukač i u n ajn o­
vije vrijem e E rih From i Lisijen Goldman ukazivali
na to da je robno-novčana proizvodnja ne samo
oblik ekonom ije građanskog društva već i njegova
»duša«, tako da korisnost, profit, novac, kvantifika-
cija , racionalizam i instrum entalizam prožim lju sve
oblasti društvenog života i m išljen ja , pa je racio­
nalizam sa naukom postao n ep rijatelj humanizma,
a instrum entalizam sa tehnikom glavni izvor čovje­
kovog otuđenja. Isto tako, masovna proizvodnja
uv jetu je masovnu potrošn ju, te putem publiciteta
i lažnog socijalnog prestiža predstavlja glavni izvor
stvaran ja neljudskih ili »vještačkih potreba«, na što
je naročito upozoravao E. From, koji, doduše, ne
uzima reifik a ciju kao jed in i ili osnovni proces gra-
 SLOBODA I POLIDETERMINIZAM U KRITICI KULTURE 145

danskog društva, već uvodi i dim enziju lju d ske

ličnosti.
Nem a su m n je da te o rija re ifik a c ije p red stav lja
jed an veom a zn ačajan i tačan vid b itn ih p rocesa u
kapitalističk o m društvu, k o ji se nužno odražava u
svim p od ru čjim a društvenog života, ali je isto toliko
tačno i sigurno da se sam o pom oću ovoga procesa,
pa čak i sta v lja n je m n jeg a u središte nekih kul­
turnih p o d ru čja, kao što je u m jetn o st, ne može
o b ja sn iti razvitak ku lture u građanskom društvu,
a kam oli vrednovati ku ltu rna o stv aren ja. Čak kad
bi p rih vatili tv rd n ju L. G old m an a: »U tom (k a p i­
ta lističk o m ) društvu sv ijest o dista im a tend en ciju
da postane običan odraz, da izgubi svaku aktivnu
fu n k ciju , s postepenim p ro širen jem procesa r e ifi k a ­
c ije , neizbježne p o sljed ice robn e ek o n o m ije, k o ji
prodire u sve neekonom ske sek tore m isli i afektiv-
nosti«, p o sta v lja se odm ah p ita n je : š to s e o p ir e
to j univerzalnoj ten d en ciji re ifik a c ije u građanskom
društvu, na o sn o v u č e g a se opire i k a k o se opire?
Na ovo p ita n je nećem o na žalost d obiti odgovor, je r
do danas jo š ne p o sto ji n ijed n a koh erentn a te o rija
građanske ku lture i posebno u m jetn o sti k o ja b i se
zasnivala na te o riji re ifik a c ije . Lukač je k a sn ije na­
pustio ovu te o riju i prišao te o riji so cija lističk o g rea­
lizm a na gn oseološkoj i klasn o j h isto ric istič k o j osno­
vi, a Goldm an se dosada bavio sam o 18. v ijeko m u
izučavanju kulture. Naravno da se odm ah nam eće
jed an p rogram atski o d g o v o r: protiv re ifik a c ije bori
se rad nička klasa. To je tačno, ali to ne o b ja šn ja v a
razvitak čitave građanske ku lture niti njezinu nu­
ta r n ju d in a m ik u . R ije č je upravo o tom e da te o rija
re ifik a c ije n ije sposobna da o b ja sn i n u ta rn ju d in a ­
m ik u g r a đ a n s k o g d r u štv a u n je g o v o j c je lin i, je r ona
p red stav lja sam o je d a n vid ili jed n u kom ponentu
u razvitku građanskog društva i njegove kulture.
No p rije nego što pokažem o na kon kretn im p rim je­
rim a zašto n ije sposobna za kom pleksnu analizu
upozorit ćem o da jo j m a n jk a ju za to i čisto m eto-
10
146 RUDI SUPEK

dološki preduvjeti, a osnovni jo j je nedostatak jed ­

nostrana prim jena kategorije totaliteta.
U stvari, u teo riji re ifik a cije prim jena katego­
rije totaliteta u društvenoj kritici građanskog dru­
štva ne prelazi u pogledu bitnog determinizma
društvenih pojava zavisnosti nadgradnje od baze,
to je s t društvenog totaliteta od je d n o g u n iv erzal­
n og p r o c e s a k o ji se ovdje zove reifik acija. Polazi
se od h isto rijsk i zatvorenog sistem a (građansko
društvo), pa se njegova analiza svodi na jednu
vrstu fenom enološkog redukcionizm a, svođenja pri­
vidnih pojava na osnovni i bitni proces kretan ja.
Neki determ inizam , k o ji bi transcendirao ovu po­
sebnu h isto rijsku situ aciju , n ije uzet u obzir niti
kao prethodni niz n iti kao budući niz, ukoliko se,
dakako, ignorira fu n k cija negacije, k o ja je isto
tako totalna u ovom slučaju, dakle program ska
d ereifik acija ili totalna dezalijenacija. Um jesto vul­
garnog m ehanističkog odnosa baze i nadgradnje,
ovdje je uveden jed an bazični i univerzalni proces
k o ji determ inira postepeno i u k r a jn jo j lin iji čitavu
m isaonu i svijesnu nadgradnju. Sam o k retan je dru­
štva i čitave kulture nužno o sta je određeno i ograni­
čeno ovim bazičnim i univerzalnim procesom . U sva­
kom slučaju , ovdje je isklju čena h e te r o g e n o s t k au za l­
nih f a k t o r a i, prem a tom e, p o lid e ter m in iz a m d ru štv e­
n og i k u ltu rn og k r e ta n ja , kao i ispreplitan ja raznih
oblika n egacija, od ko jih neke svoju fu nkcnju zavr­
šavaju već u samom građanskom društvu, pri čemu
nem amo u vidu samo izvjesno »podruštvljenje sred­
stava za proizvodnju«, već u prvom redu bitnu
izm jenu d ru štv en e fu n k c ije nekih kulturnih oblika,
na što ćem o se odmah vratiti. U suštini, sve ove
tri koncepcije, bez obzira na to da li su više mate-
rijalističko-m eh anistički ili fenom enološki postav­
ljene, pred stavljaju je d n u v a rijan tu p o z itiv is tič k o g
o rg a n ic iz m a i strane su, kao m etodološki pristup,
d ijalektičkom shvaćanju društvenog i kulturnog
 SLOBODA I POLIDETERMINIZAM U KRITICI KULTURE 147

to taliteta. U k o jem bi vidu v a lja lo ko rig irati ovaj

pozitivistički organicizam ?
Prvo, društveni, ekonom ski, klasni, kulturni,
h is to rijsk i to talitarizam i, dosljedn o, relativizam
p o t r e b n o j e tr a n s c e n d ir a ti u d v a s m j e r a : individu­
alnom ili personalom i u sv jetsk o -h isto rijsk o m . U
prvom slu ča ju k a teg o riju društvenog to ta liteta v a lja
tu m ačiti u odnosu na »društvene to taln e činjen ice«
(M arks, M aus, G u rvič), kao što to radi sam M arks.
P od sjećam o sam o na slijed eću d e fin ic iju : »Stoga,
koliko god čo v jek bio p o s e b a n individuum , a n je ­
gova posebnost upravo ga čini individuuom i stvar­
nim in d iv id u a ln im bićem zajedn ice, on je isto toliko
t o ta lit e t, idealni to ta litet, su b jektiv n o p o sto ja ­
n je zam išljen og i doživljenog društva za sebe, kao
što u stvarn osti p o sto ji u isti m ah kao p erce p cija
i stvarni duh društvenog p o sto ja n ja i kao to ta litet
č o v ječjeg isp o lja v a n ja života.«
Očito je da M arks im a u vidu da su društvo
i ličn ost »totalne društvene čin jen ice« , to je s t da
se polazeći od jed n o g drugom e, i o b ratn o , može
obuh vatiti čitava društvena stvarn ost. Ova reciproč-
n ost perspektiva počiva, m eđutim , na jed n o m d ija ­
lektičk om odnosu, k o ji d a je punu sam ostaln o st
ličn osti u sm islu sp osobn osti iz jed n ačav an ja sa bilo
k o jo m drugom ličnošću u društvu (što čin i iluzor­
nim da se u m jetn o st jed n o g u m jetn ik a svodi na
njegovo klasno p o rije k lo ), da se iz jed n a ču je i sa
čitavim društvom kao cjelin o m (što znači da može
tran scen d irati u sv ijesti svoj uži, klasn i ili grupni
in teres) i, konačno, da kao »idealni to ta lite t dru­
štva« ne sam o da može tran scen d irati sad ašn je
društveno sta n je, to je s t an ticip ira ti buduće, već
da kao »to talitet č o v ječjeg isp o lja v a n ja života« ta­
kvu an ticip a ciju ne vrši sam o u im e n eg a cije po­
stojećeg, već u im e čitavog h is t o r ij s k o g is k u s tv a
č o v je č a n s ta . P ozitivistički organicizam ne sam o što
n ije u sta n ju sh vatiti ulogu ličn o sti u kulturnom
stv aran ju , već je n jem u g e n ije sasvim zatvorena
10*
148 RUDI SUPEK

enigma, pa tako i sam Lukač naivno ob jašn jav a

nadživljavanja genijalnih d jela samo selekcijom
sa strane vladajuće klase onoga iz prošlosti što
odgovara njenim m om entanim interesim a! Velika
kulturna diela žive preko svih h isto rijskih i kla­
snih pregrada samo zato što su ih stvorile velike
ili genijalne ličnosti, to je st takvi individualizirani
društveni to taliteti ko ji su u jednom ličnom stva­
ralačkom činu obuhvatili maksim um »čovjekovog
totaliteta«, to je s t svih onih ljudskih prošlih isku­
stava, sadašnjih sta n ja i budućih nada kojim a
teže svi pojedinci, iako ih ne vide na isti na­
čin. Klasna i h isto rijsk a ograničenost k o ja po­
gađa svaku stvaralačku ličnost, pa i najgenijal-
niju, ne pogađa kulturnu i ljudsku vrijednost veli­
kog djela, je r ono upravo stalno nosi u sebi napor
individuuma da kao »idealni to talitet društva« pro-
žme i izrazi bitne vidove ljudske egzistencije kroz
prostorno i vrem ensko tra ja n je . Izlazište je uvijek
ograničeno, ali je doseg općeljudski, je r čovjek
stvaralac prerasta uvijek sebe kroz svoje djelo, i ne
samo sebe već i ono konkretno čovječanstvo koje
predstavlja.
Drugim r ije č im a : pojedinac upravo kao poje­
dinac predstavlja jednu određenu determ inantu kul­
turnog stvaran ja koju valja p rik lju čiti i uklopiti u
analizu kulture jednog društva. Na prim jer, sa gle­
dišta univerzalnog procesa reifik acije sasvim je ne­
razum ljivo zašto je rom antizam ignorirao procese
reifik acije, dok ih realizam , ko ji slijed i nakon njega
(sa B alzakom ), n ije ignorirao. Da li je to samo
zbog toga što je rom antizam bio »reakcionarnije«
ili m anje progresivan od realizm a, ili su pak ro­
m antici, kao ljudi, bili m anje progresivni od rea­
lista (n a prim jer, V. Igo contra O. B a lz a k ?!).
Rom antizam nema potrebu da izražava reifika-
ciju je r je njegov zadatak bio da izrazi ono što je
bilo bitno nakon građanske re v o lu c ije : novo shva­
ćan je i novu ekspanziju ljudske ličnosti, prom etej-
 SLOBODA I POLIDETERMINIZAM U KRITICI KULTURE J49

ske i autonom ne. T a lična, sen tim en taln a ekspan­

z ija jed n o g velikog o s je ć a ja pokazala se vrlo brzo
iluzornom kad je b ila su p ro tstav ljen a društvenoj
stvarn osti. Ali ona n ije zbog toga n išta izgubila od
svoje lju d ske, op ćečovječansk e i ku lturne vrijed n o ­
sti. S je tim o se da je Rom en R olan počeo ratovati
za socijalizam pom oću Betovena, i to n ije bila m ala
stv a r! Ni M arks n ije d ru k čije postupio sa F id ijo m
ili Šekspirom , m ada m u se društvena o rg an izacija
u k o jo j su ovi g en iji živjeli n ije nipošto sv iđ ala!
N ije sam o stvar u tom e da velike stvaralačke
ličn osti tra n scen d ira ju ograničen ost klasnog dru­
štva k o je ih je rod ilo i k o je ih do određene granice
u v je tu je u ličnom p o sto ja n ju , u m jetn ičk o m i filo ­
zofskom stv aran ju . R ije č je o tom e da grupni ili
klasni razvitak društva prati istovrem eno i razvitak
lju d ske ličn o sti ili individualnosti, i da je nem o­
guće jed an potpuno nadređivati drugom e. T ako je
b uržoaska rev o lu cija u pogledu klasne o rg anizacije
društva istovrem eno napredak u odnosu na feudal­
no društvo i prevara u odnosu na klasni položaj
i borb u p ro le ta rija ta , bez obzira na to što se ono
kao prevara otk riva tek u vrem enskom toku. Me­
đutim , rom antizam znači istovrem eno n ajad ekvat-
n iji izraz buržoaske rev o lu cije u u m jetn o sti, ali
istovrem eno i o slo b ađ an je jed n e velike o sje ća jn o s ti
i novog o s je ć a ja vlastite individualnosti. No ovo
o slob ađ an je o s t a je a u te n tič n o i onda kad se u oči­
m a sam ih ro m an tika p okazu je kao ilu zija u odnosu
na društvenu stvarn ost, budući da su o sje ć a jn a
eksp anzija i p ro širen je lju d skog d o ž iv lja ja vlastite
individualnosti definitivna ku lturna tekovina, k o ja
ne gubi n išta od v rijed n o sti čak ni onda kad se
stvaralački is c rp lju je u razo čaran ju , m ela n k o liji,
sam opreziru i n eg a ciji. Ja v ila se ovd je je d n a nova
dim enzija lju d ske o sje ća jn o s ti k o ja se ni u kojem
slu čaju ne može svesti na neki klasni ili sociološki
ek v iv a len a t! Obavezni sm o, dakle, p ra titi sudbinu
lju dskog stv a ra n ja p od jed nako u dim enziji klasne
150 RUDI SUPEK

borbe kao i u dim enziji ljudske ličnosti, na razini

lju dske društvenosti kao na razini oslobađanja lič­
nosti. Unutar ovih dim enzija ili razina mogu posto­
ja t i i o sje tljiv e p rotivu riječnosti. »Velike epohe«
mogu biti velike zahvalju ju ći pojavi velikih ličnosti
u sićušnim , razm rvljenim i dekadentnim društve­
nim organizacijam a, kao što je bila Periklova Ate­
na, talija n sk a renesansa ili buržoaska rom antika
u Francu sko j. D ovoljno je usporediti kruškastu
luban ju L u ja Filipa sa golemim čelom V iktora
Ig o a !
Drugo, shemu baza-nadgradnja, odnosno histo­
rijsk i relativizam kulturne pojave transcend iraju u
sm jeru s v je t s k e h is to r ije , pod čim razum ijevam o
jed n o kontinuirano gibanje, sa svim svojim nutar­
n jim p ro tiv riječjim a, kroz dosadašnje h isto rijske
epohe. Ovakvo giban je pretpostavlja se kao sasvim
prirodno kad je rije č o napredovanju nauke ili
tehnike. Kod p o ton jih se sm atra sasvim razum lji­
vim i neizbježnim da se nova otkrića nadovezuju
na stara, pa se štaviše nova o tk rića sve više umno­
žavaju, tako da opća krivulja pronalazaka ili
spoznaja pokazuje eksponencijalni oblik, to je st
krivulju sa pozitivnim ubrzanjem . Pozitivistički or­
ganicizam , kao i h isto rijsk i relativizam , ili teo rija
procvata i pada kultura kao svojevrsnih svjetova,
nisu sposobni da uvedu u svoj način gledanja ovak­
vu vrstu progresivnog k reta n ja sa stalnim uspo­
nom. A ipak, pretpostavim o da i u oblasti kul­
turnih vrijed nosti, u oblasti ljudskog izražavanja
individualnosti ili u u m jetn osti p ostoje otkrića, te,
štaviše, da ova o tk rića nisu samo lu tanja u jed n o j
beskonačnoj raznovrsnosti, dakle u »lošoj beskona­
čnosti«, već da su ona u vezi sa sasv im o d re đ en im
tip o m n a p r e d o v a n ja u analizi i produbljavanju izra­
žajnih sposbnosti čovjeka !
Znamo da se estetičari odupiru pojm u napret­
ka u um jetnosti. No oni ovdje im aju u vidu samo
savršenost određenih oblika ili savršenost samog
 SLOBODA I POLIDETERMINIZAM U KRITICI KULTURE 151

estetskog d o živ ljaja, za k o je se doista ne m ože reći,

sve od n eo litskih sp ilja do klasične G rčke, i od
klasične G rčke do suvrem enog m odernizm a, da je
estetski izraz s obzirom na »lijepo« i »savršeno«
napredovao. Ali ako nism o estetsk i napredovali, to
jo š nikako ne znači da nism o staln o napredovali
u s a m o m s tv a ra n ju , u o tk riv a n ju stvaralačkih m o­
gućnosti, u analizi izražajnih sredstava i o tk riv a n ju
raznih zakona o b lik o v a n ja m rtve t v a r i! Ne b i bilo
teško pokazati da je čo v jek u u m jetn o sti isto tako
staln o napredovao kao i u tehn ici, k o jo j neki tako
m ističk i su p ro tsta v lja ju sam u u m jetn o st, zaborav­
lja ju ć i da je neodvojiva od u m ijeća. N aivna u m je t­
nost je , kao i igra, estetsk i često nepogrešiva, ali
ona je , kao i naivni realizam , z a ro b lje n a do k r a ja
sam im predm etom k o ji jo š n ije p ostao predm et
k ritičk e re fle k sije , i sav je zagnju ren u jed a n sin-
k retičk i m agijsk o -m ito lo ški sv ijet. T ek sa G rcim a
p o čin je se lje p o ta o tk riv a ti kao poseban predm et
d o živ ljaja, a tim e i kao poseban predm et lju d skog
stv aran ja. Tada se o tk riv a ju zakoni p ro p o rcija ,
sim e trija i ritm a. A n ije li renesansa prvi put o t­
k rila zakone perspektive, kao što je b a ro k o tk rio
sv ijetlo i sjen u kao m edij spiritualn og p o sto ja n ja
predm eta lišenog kru te m ase? A što da kažem o za
o tk riće da »valja slik a ti ne predm et, već učinak
k o ji on o sta v lja na nas« sa im presionizm om , kubi-
zm om i ap straktn o m u m je tn o šć u ? ! P o m n ija analiza
pokazala b i nam da u tok u čitavog ovog razvitka
evropske u m jetn o sti s ta ln o p r is u s tv u je m o s tv a rn im
o t k r ić im a u o b la sti lju d sko g izražavanja i ob liko ­
v an ja predm eta, pa su se ta o tk rića sa n o vijim
vrem enim a sve više um nožavala (p om islim o sam o na
suvrem enu »p rim jen jen u u m je tn o s t« !), tak o da bi
i ovd je b ilo lako isk o n stru ira ti onu ek sp o n en cijaln u
k riv u lju k o ju su sociolozi našli u o b la sti nauke
i tehnike.
N em a su m n je da cik ličk e p ojave kulturnog
p oleta i z a sto ja , progresivnog elan a i dekad encije
152 RUDI SUPEK

p red stavljaju samo poseban ritam unutar jednog

općenitijeg i univerzalnijeg kretan ja, pa je očito da
sm isao jedne pojave ne možemo iscrpiti ako je pro­
sto stavljam o u okvir progresa ili dekadencije, već
je neophodno tum ačiti je i u o k v iru o p ć e g h is to r ij­
s k o g k r e ta n ja , dakle na razini svjetske h isto rije.
Tako, na p rim jer, sa sim bolizm om i impresioniz-
mom doista započinje faza dekadencije u građan­
skoj um jetnosti s obzirom na prethodnu ideo-afek-
tivnu ekspanziju hum anosti, ali je ne m anje sigurno
da sa tom istom fazom počinje i jed n a od n a j­
plodnijih perioda kulturnog i um jetničkog stvara­
n ja s obzirom na otkrića, na o tk r iv a n je novih
m o g u ćn o sti, s obzirom na stalno obogaćivanje ljud­
ske osje tljiv o sti i m ašte. A razvitak ljudskih moguć­
nosti, razvitak sve raznovrsnijih i svestranijih ljud­
skih sposobnosti osnovni je zakon h istorijskog
razvitka (M a rk s). Nigdje tako kao ovdje ne sm ije­
mo zaboravljati onaj Marksov postulat da sam
pojam kapitalizm a, kao i svaku pojavu unutar
njega, valja posm atrati u njih ovoj protivuriječnosti,
to je st s obzirom na njihovu pozitivnu i negativnu
stranu. A pozitivno i negativno n ije u ovom slu­
čaju samo jed n a ili druga strana m edalje, n ije
»lijevo« ili »desno«, n ije »napredno« ili »reakcio­
narno«, već je izraz jednog složenog procesa kre­
ta n ja u kojem se isprepliću razne vrem enske deter­
m inante, ne dozvoljavajući jednostavne aksiološke
sudove, estetske ili političke prirode.
Treće, h isto rijsk a zatvorenost ili relativizam
spom enutih te o rija nisu sposobni da objasne jednu
veoma značajnu pojavu u kulturnom kretanju.
R iječ je o v iš e s tr u k o j s lo ž e n o sti h is to r ijs k o g d e te r ­
m in izm a, što vodi do toga da se n e k a c ik lič k a kre­
ta n ja unutar iste h isto rijsk e epohe isc rp lju ju , a n ek a
d ru g a ciklička kretan ja p rev a z ila ze istu epohu. Po­
stoje, dakle ciklička k retan ja unutar jedne h isto rij­
ske epohe ili en d o g en a ciklička kretan ja, i ciklička
k retan ja izn ad h isto rijsk e epohe ili egzogena odno­
 SLOBODA I POLIDETERMINIZAM U KRITICI KULTURE 153

sno tr c m sc ik lič k a k reta n ja . Za ovo im am o, u prvom

redu, dokaz u već navedenom p rim je ru sv jetsko-
-h isto rijsko g k reta n ja , kao stalnog, o tk riv a n ja i pro­
d u b ljiv an ja lju d sk ih izražajnih m ogućnosti, u slu­
čaju da ovakvo k re ta n je m ožem o defin irati kao
stalno n apred ovan je u određenom sm jeru . M eđutim ,
uzet ćem o je d a n nam a bliži i sasvim razu m ljiv
p rim je r za ilu stra c iju ove pojave.
Mi sm o u »P sih ologiji građanske lirike« prik a­
zali jed n o cik ličk o k re ta n je k o je započinje rom an­
tizm om a završava se nadrealizm om . Isti ideo-afek-
tivni stavovi k o ji su u rom antizm u doveli do
ek sp ran zije sim p a tije prem a h um anosti i kozm osu,
doveli su u sim bolizm u do sta g n a cije, a u n adrea­
lizmu do rad ikalne n eg acije. D a lje se n ije m oglo,
i stoga au tori k o ji su d u b lje raz m išlja li o tom e
k retan ju opravdano sm a tra ju n ad realiste »posljed­
n jim rom anticim a« ! P okušaj da se letrizam , kao
im itira n je a p straktn e u m jetn o sti, prikaže »korakom
dalje« p red sta v lja sam o jed n u vrstu in telektualn og
deb ilitcta, je r je zabunom tehniku zam ijen io hum a-
nošću, afirm iran om ili negiranom . Doduše, sa im-
presionizm om zap o činje jed a n nov ciklus kulturnog
k reta n ja . Č in jen ica je da im presionizam nosi u sebi
određeni »tehnološki interes«, kako tem atski (lo k o ­
m otive, stan ica Sen Lazar, A jfelov t o r a n j), tako i pro-
ceduralno (an aliza sp ektra, kom plim en tarn ih b o ja
zrnaste fu zije b o ja , itd .), a slično vidimo i u poeziji
kod R. Gila i P. V a lerija . R azvija se izvjesni ko n stru­
ktivizam i instru m entalizam . Ova ten d en cija će dalje
od im presionizm a p ra titi m odernu u m jetn o st u svim
rodovim a u m jetn ičk o g izraza sve do suvrem ene
ap straktn e ili kon kretn e u m jetn o sti, elek tro n ske
m uzike i letrizm a u p oeziji. Dok je ovaj »tehnološki
interes« u p očetku više podređen nekim hum ani­
stičkim p reo ku p acijam a, vrem enom se on sve više
o sa m o sta lju je i p o sta je u n a jn o v ije vrijem e u od­
ređenim sm jero vim a vlad aju ći. No on će sa oslonom
na kon kretn i p ro sto r (u a rh itek tu ri i korisnim
154 RUDI SUPEK

predm etim a) dobiti svoju realnu osnovicu i oslo­

boditi se rom antičarskih i m etafizičkih strem ljen ja.
Iako je vrem enski nadrealizmu najbliža apstrak­
tna um jetn ost, ona mu je psihološki neizm jerno
daleko, neuporedivo d alja nego rom antizam u n a j­
ra n ijo j fazi, naročito rom antizam u njegovoj
»noćnoj«, »halucinantnoj« i »grotesknoj« v a rija n ti!
To samo potvrđuje diskontinuitet i zatvaranje cik­
lusa kad im amo u vidu razvitak rom antičarske
kom ponente, a kontinuitet i otvorenost kad imamo
u vidu »tehnološku komponentu« moderne um jet­
nosti. N ije li sada ja sn o da se jedan ciklus u um jet­
nosti već završava u samom građanskom društvu,
koje se nužno d alje n astavlja, sa svojim tehno­
loškim i kulturnim m ogućnostim a, dok se »tehno­
loški ciklus« u u m jetn osti, k o ji crpe svoju inspira­
ciju iz nauke i tehnike, nužno n astav lja preko svih
granica klasnog sastava društva, pa je otpor soci­
jalističk o g realizm a u nekim zem ljam a prema
ap straktnoj u m jetn osti isto tako bespredm etan kao
i uzaludan, te će se završiti kao i slični stavovi
prem a suvrem enoj arhitektu ri, urbanizm u ili kiber-
n e tic i!
Iz ovog p rim jera izvlačimo zaključak da se u
okviru iste h isto rijsk e epohe ja v lja ju sm jerovi i
vrednote ko je su v išez n a čn e ili v išesm islen e, kao
i sve organske tvorevine, je r, dok jedno shvaćanje
ili stilski oblik um ire, drugi se već rađa i prisutan
je da bi nastavio put svoje vlastite i specifično dru­
gačije sudbine.
Četvrto, ako je tačno da se u isto j h isto rijsk o j
epohi, u isto j socijalno-ekonom skoj fo rm aciji ili u
istom e klasnom e društvu završavaju neka ciklička
kretan ja, a neka ih prevazilaze, tada iz te pojave
slijed i važan m etodološki p rin cip : n e k e se protivu-
r je č n o s ti u o k v iru isto g d ru štv en o g s istem a u to k u
v r em e n a ra z r ješ a v a ju , a n e k e d ru g e n a sta ju . Neke
protivu rječnosti prelaze prosto u različnosti (u slijed
zakona progresivne d iferen cija cije društva i kultu-
 SLOBODA I POLIDETERMINIZAM U KRITICI KULTURE 155

r e ), a neke različnosti p o sta ju nove su p rotn osti. Dru­

gim riječim a , pogrešno je služiti se u tu m ačen ju raz­
v itka kulture jed n oobrazn im su p rotn ostim a (m a te­
rijalizam — idealizam , sub jektivizam — ob jektiv i-
zam, progresivno — reakcio n arn o , itd .), već je
neophodno svaku utvrđenu su p rotn ost ili protivu-
rje č n o st p ra titi u n jen o m razvoju i v id jeti da li se
ona u toku vrem ena, u istom društvenom sistem u,
razrješav a ili ne. V eć je M arks, za ekonom ski raz­
vitak, ko n sta tira o da se neke p ro tiv u rječn o sti unu­
tar kapitalizm a ra z rješa v a ju , pa treb a očekiv ati da
je to u ku ltu rn o j o b lasti, kao sa m o sta ln ijo j i sa
većim k o e ficijen to m individualnih fa k to ra , jo š češći
slu čaj. T ako se o vd je susrećem o sa jed n o m po­
sebnom d ija lek tik o m , k o ja k o n tra d ik cije pretv ara
u k on trarn o sti, a k o n tra rn o sti u k o n tra d ik cije.
Pok u šajm o i ovo ilu strira ti nekim p rim je ro m !
D anas se u nekim so c ija listič k im zem ljam a vodi
veom a žestoka ka m p a n ja protiv a p straktn e u m jet­
n osti kao »n ajrad ikalnijeg« ili p o sljed n jeg , dakle i
n ajizvitop eren ijeg, izraza buržoaske d ekad encije u
u m jetn o sti. Pri tom e se uzim aju u obzir sam o neke
sp iritu alističk e sp ek u la cije ranog K andinskoga, Ma-
leviča ili M on d rijana, a ne Lizima se u obzir stvarni
kon tekst i fu n k cija ove u m jetn o sti n aro čito sa po­
jav om v ajm arsko g Bau hau sa i analizom m odernog
sh v aćan ja p ro sto ra i piktu raln e m a terije. P ro test
protiv ove zloupotrebe u im e k o n k r e t n o s t i a p stra k t­
ne u m jetn o sti ovd je se ne uzim a u obzir. Pravi raz­
log ovakvog postupka u tom e je što se ne uviđa
da je je d n a ko n tra d ik to rn a ku ltu rna s itu a cija —
poku šaj b je k stv a iz kon kretn og sv ijeta — d o ž iv je la
s v o ju p r e o b r a z b u , i protiv vlastitih isko n skih na­
m jera , tim e što se uklop ila u ko n kretn i sv ijet i
njegove tehn ološke problem e. T ako je a p stra k tn a
u m jetn o st p restala b iti n eg a cija bilokakvog sv ijeta
— buržoaskog, so cija lističk o g ili nekog drugog za­
m išljen og — pa sc na osnovu izgrad nje suvrem enog
prostorn og i p ikturaln og kon cepta uklop ila u n a j­
156 RUDI SUPEK

realn iji mogući svijet, to jest postala k la sn o p o tp u n o

n eu tra ln a , iako opterećena sa soc-realističke strane
pečatom »buržoaskog«, tako da se njom e podjed­
nako mogu baviti katolici i protestanti, kao i soci­
ja listi i kom unisti. Ona je , i protiv volje svojih
in icijatora, postala samo »jedna među drugima«,
pa n ajin teligen tn iji n jen i teoretičari ne brane njenu
isklju čivost u ime »napretka«, već je ističu samo
kao jednu m ogućnost među ostalim a.
Naravno mogli bism o naići u toku jednog slo­
ženog kulturnog razvitka na pojave ko je su bile iz
početka samo različite ili ravnodušne jedne prema
drugima, a kasn ije se očitovale kao suprotnosti
ili p rotivu riječn osti, sa zahtjevom za određenim
razrješenjem . Na p rim jer, slika je dugo vremena
im ala ideološko-didaktičnu fu nkciju, i neki sm atra­
ju da ona m ora i n adalje bivstveno da je zadrži.
Međutim, m oderna sredstva masovnog obavješta­
van ja (štam pa, televizija, film ) toliko su razvila
ilu strativn u fu n k c iju s lik e kao takve da se ona
pored svoje didaktične ili um jetničke vrijednosti
opteretila fu n k c ijo m č is to p a siv n o -k o n tem p la tiv n o g
p r im a n ja utisaka i kao takva rodila negativan tip
pasivnog ili čisto receptivnog uživaoca kulture.
Sam a fu n k cija slike postala je protivurječna, i ona
traži određeno razrješen je u smislu ograničavanja
njenih učinaka. Ovdje se problem pomaknuo sa
sadržaja na samu fu nkciju, čime je problem vri­
jednosti prešao sa sm isla ili značenja slike na po­
jed in ca ili prim aoca s obzirom na njegove potrebe
kao ličnosti. Problem se sa estetske ideološke ili
didcbtične razine prem jestio na a n tr o p o lo š k u , to
je st na problem fu nk cije slike s obzirom na harm o­
nično zadovoljavanje ljudskih potreba.
Peto, m oderna kritika kulture uopće n ije jo š
stekla naviku da značenje ili sm isao kulturnih do­
bara posm atra sa stanovišta njihove stvarne funkci­
je u odnosu na čovjeka. Obično se uzim aju u obzir
apstraktni, estetski, ideološko-utilitarni ili ekonom­
 SLOBODA I POLIDETERMINIZAM U KRITICI KULTURE 157

sko -ko m ercijaln i k rite riji. K ako ovi im a ju podužu

tra d iciju u n ašoj civ ilizaciji, to ih je i lakše odre­
diti. Problem lju d skih po treb a i o d ređivanje vri­
jed n o sti ku lturnih dobara u odnosu na lju d sk e
potrebe jo š je otvoren problem , iako suvrem ena
so cija ln a i psih ološka a n tro p o lo g ija p o čin je sve
više zadirati u n jeg a, prvenstveno sa kritikom
suvrem ene in d u strijsk e i k ap italističk e civ ilizacije u
svojim ekstrem n im k o m ercija ln im ili u rb an ističkim
oblicim a.
Ono što sm o dosad naveli kao prigovore n apri­
je d navedenim te o rija m a upozorava nas na to da je
determ inizam ku lturnih p o java kudikam o složen iji
nego što se to čini na prvi pogled i kao što proizlazi
iz površnih analiza. V eom a uopćeno m ožem o reći
da čin jen ice k o je govore o raznim ritm ovim a i
u v jetim a vrem enskih nizova upozoravaju na tri
o sn o v n a s is t e m a u determ inizm u ku lturnih p ojava.
Općenito se danas uzim a da su to ova tri siste m a :
a ) društvo u n jeg o vo j stru k tu rira n o sti, b ) ličn ost
kao posebno individualizirani i univerzalni sistem
fu n k cija i po treb a, i, konačno, c ) sam e kulturne
ob lasti sa sv o jim sp ecifičn im zakonim a razvitka
(n au k a, filo z o fija , tehn ika, jez ik , u m jetn o st, itd .).
Ne p o sto ji danas spor m eđu istraživačim a kulture
u pogledu p o sto ja n ja ovih tr iju sp ecifičn ih fa k to ra
kulturnog razvitka. S p o r n a sta je kad se pokuša od­
rediti pobliže zn ačaj i m eđusobne odnose p o jed in ih
sistem a. I u ovom se slu ča ju naša istra ž iv a n ja nalaze
tek na početku, ali je ja s n o da n jih ovo p o sto ja n je
i d jelo v an je određ u je jed n o p o lid e t e r m in is t ič k o tu­
m a č e n je kulturnog razvitka.
Šesto, ako je tačno da p o sto je razni ciklu si i
ritm ovi h isto rijsk o g događaja, te ako iz toga proizi-
lazi da spom enuta tri sistem a traže jed n o polide­
term in ističko tu m ačen je, tada se p o sta v lja zadatak
kako što ta č n ije utvrditi m e t o d e kulturnog istra ­
živan ja i ku lturne kritike. Iak o nam p ro sto r ne
dozvoljava da uđem o u ovaj problem , spom enut
158 RUDI SUPEK

ćem o samo da on isk lju ču je svako jednostrano i

uprošćeno tretira n je kulturnih pojava. On isto tako
isk lju ču je vulgarno-m aterijalističko ograničavanje
na šemu baza-nadgradnja, kao i organicističko-pozi-
tivističko zatvaranje u jedan isključivi tok progresa
i dekadencije ili fenom enološki redukcionizam na
jedan univerzalni bazični proces k o ji smo, u našem
slučaju, naveli kao reifikaciju .
Na k o ji bi način trebalo pristupiti analizi kul­
turnih pojava? Nema sum nje da ona u prvom redu
traži fenom enološko sagledavanje totaliteta ili sve­
ukupne povezanosti pojava u datoj kulturno-histo-
rijsk o j situ aciji. Fenom enološka p rim jena katego­
rije totaliteta sa n a sto ja n jim a da u n jo j razlikuje
bitno od nebitnoga, dubinsko od površnoga, tem elj­
no od sporednoga prirodno predstavlja p rv i k o r a k
u istraživanju. No ovakvo panoram sko sagledavanje
neće biti dovoljno onog časa kad se upitam o za
sm isao neke pojave s obzirom na njen o vremensko
tra ja n je . Tada iskrsava problem složenosti njenog
determinizm a, a dublje proučavanje će iza feno-
menološke statičn osti sve više otkrivati neke g en e­
tič k e v id o v e koje možemo zahvatiti jedino pomoću
fu n k c io n a ln o -str u k tu ra ln e an a liz e. Kao što se u
toku vremena m ijen ja la struktura kulturne i dru­
štvene situ acije, tako se nužno m ijen ja i fu nk cija
pojedinih pojava, a tim e i njihov značaj u životu
društva i pojedinaca. U kom sm jeru se m ijen ja ju
fu n k cije i sm isao, odnosno v r ijed n o s ti pojedinih
pojava, to se može odrediti samo h is to r ijs k o -k o m -
p a ra tiv n im p r a ć e n je m razvoja društva i kulture.
Ovo su dakle već tri r a z ličita m e to d ič k a s ta ja lišta
koja se kao takva nužno ne isklju ču ju , nego se na­
dopunjuju. Savladavanje ovih m etodičkih gledišta
traži, m eđutim , veoma široko i produbljeno pozna­
vanje stvarnog društvenog i kulturnog zbivanja.
K ritičarsk a i m etodička jed n ostranost redovito je
posljedica nedovoljnog poznavanja kulturnih pod­
ru čja, njihove zavisnosti od konkretnih društvenih
 SLOBODA I POLIDETERMINIZAM U KRITICI KULTURE 159

situ a cija i n jih o ve u k lju čen o sti u opće tokove hi­

sto rijsk o g k reta n ja . P ovršnost s ko jo m se tako često
susrećem o u svakodnevnoj k ritici, pa i u o z b iljn ijim
raspravam a, p o slje d ica je n edovoljnog izučavan ja
kulturne m a terije, ali ne m a n je i p o m a n jk a n ja di­
ja le k tičk o g duha k o ji p od jed nako počiva na je d n o j
sveobuhvatnoj in tu ic iji, kao i n a logičkom razrađi­
van ju m etod ičkih postupaka.
T E H N I K A
 TEHNIKA I METAFIZIKA

DANILO PEJOVIĆ

Među m nogim p ita n jim a k o ja uznem iru ju su­

vrem ena čo v jek a nailazim o i na problem tehnike.
Pa ipak, o tom e se p ita n ju danas uglavnom piše
veom a glagoljivo, neprecizno i razvodnjeno, tak o
te se m eđu o b iljem napisa o to j tem i i u golem oj
literatu ri čo v jek jed v a m ože i snaći. Štaviše, m nogi
k o ji danas pišu o to j tem i čine to pretežno s publi­
cističkog s ta ja lišta i sm a tra ju sv ojom dužnošću da
»opravdaju tehniku «, da se »izjasne nedvosm isleno
za in d u strija liz a ciju naše zem lje«, ru g a ju se onim
»nevjernim Tom am a« k o ji su m n ja ju u tehniku, ili
pak p rep ričav aju općeprihvaćena gledišta. Im a čak
i takvih k o ji u ovo doba tehn ike pišu o n jo j kao o
interesan tn o m fenom enu, p rizn aju da m u treb a
o b ra titi interes, ali na k ra ju sm a tra ju da tehn ika
n ije n ešto izvanredno što b i zasluživalo da m u se
p osv ećuje tak o velika p ažn ja. O tehn ici se piše
kao o sredstvu k o je ne treb a uzeti za c ilj suvrem ena
života, tehn ika se uzim a kao sp asenje od »ropstva
p rirodi«, polažu se u n ju nade kao u sp asen je, a
n ije rije d a k slu čaj da ona biva p rihvaćena kao
sinonim za svako stvaralaštvo u d an ašn jem sv ijetu .
N asuprot svim a onim a k o ji tehniku sm a tra ju
pukim sek to ro m svjetovn e z b iljn o sti i onim a k o ji
se prezrivo izražavaju o svakoj m isao n o j analizi
p roblem a, ovaj p oku šaj n a s to ja t će da ide putem
trezvenosti i da ostavi spom enuta m n je n ja n jih ovim
11*
164 DANILO PEJOVIĆ

nosiocim a za vlastito zadovoljstvo i razbibrigu. Sva

takva m n jen ja spadaju u oblast zdravog razuma,
ko ji je gluh za jezik filozofije, pa ga ona niti ne
pokušava opovrći. Ona to ni ne može, je r je zdrav
razum slijep za ono što filo zo fija im a bitno u vidu.
Ovo treba posebno istaknuti, je r je problem o ko­
jem u je rije č opterećen tom nesrećnom okolnošću
da u sv o jo j biti gotovo onem ogućuje uvid u svoje
p od rijetlo i istinski sm isao.
»Tehnika« i »metafizika« — ove dvije riječi u
naslovu označavaju bitno p itan je za suvremena
čovjeka i p red stavljaju tem eljan odnos za postav­
lja n je , razv ijan je i pokušaj rje še n ja samoga pita­
n ja. P o n a jp rije potrebno je k r it ič k o razm atranje
m oderne tehnike. V a lja je shvatiti u njenim n a j­
dubljim korijen im a, a ne samo kao fenom en među
drugim interesantnim pojavam a suvremenosti. Na
jed n o j strani ona je em pirijsko zbivanje s kojim
je svatko upoznat, na drugoj ona tvori i zagonetku
današnjega svijeta. Povrh toga, treba se čuvati
prebrzog zaklju čiv an ja da se tehnika sagleda s a m o
kao neko ograničeno područje, »koristan instru-
m enat«, »proizvodnja upotrebnih dobara i oruđa«,
kako je to uobičajeno za n aiv n o i prostodušno
shvaćanje tehnike. Ako ona za mnoge već predstav­
lja nadom jestak religije, onda je , nasuprot tome,
valja uzeti u svem totalitetu, ne samo kao gomilu
instrum enata, od čekića, autom obila i obične ma­
šin erije do kibernetike i autom atike, nego i kao
određeno držanje čovjeka i odnos prem a svijetu
u cjelin i. Stoga ona nikada ne može biti ni etički
neutralna, kako je razm atraju današnje antropolo­
gije i filozofije kulture.
Spom enuta shvaćanja počivaju na naivnoj
pretpostavci da tehnika tvori jednoznačni kontinu­
um u dosad ašnjoj povijesti, te da, na taj način,
između novovjekovne, m oderne, stro jn e i obične
tehnike posto ji samo stupnjevita, kvantitativna raz­
lika, dok kvalitativno i bitno one predstavljaju isto :
 TEHNIKA I METAFIZIKA 165

naprosto oruđe i n išta više. N asuprot takvom zdra-

vorazum skom po im an ju tehnike, v a lja p o n a jp rije
postaviti p ita n je : zašto tehn ika uopće biva proble­
m om za suvrem ena čo v jek a ? Je li p roblem teh­
nike specifičn o novovjekovno p ita n je , ili je ono
staro koliko i svekoliko m isaono razraču nav an je
čov jek a sa sv ijeto m , pa, prem a tom e, prvo odre­
đ enje tehnike up ućuje na m isaoni sklop an tičke
filo z o fije ?
Ali tehn ika danas n ije sam o problem filo z o fije,
nego problem svakidašn jeg života i svakog čo v jek a
ukoliko živi u evropskom »kulturnom krugu«. Sv at­
ko, naim e, živi danas u tehničkom sv ijetu i nezavi­
sno od sv o je v o lje susreće sputnike, atom ske bom be
i kozm onaute. Ako ne č ita novine k o je ga izvješta­
vaju o tim novostim a, p u tu je autom obilom i avi­
onom , rad i u tv o rn ici ili se služi ko m b ajn o m .
P o n a jp rije , dakle, teh n ika susreće d an ašn jeg čo v je­
ka u njegovu sv akidašn jem životu. Ona se očigledno
ja v lja kao skup stvari k o je sp ad aju u životna sred­
stva i im a ju k a ra k te r s tro ja ili m ašine. Po sebi,
ova sredstva nisu pro b lem atičn a, ali iskustvo po­
kazu je kako ona sve više gospodare sv akidašn jim
životom , tako da h la d n ja k , elek trik u i plinski šted­
n ja k nalazim o gotovo u svakoj ku hin ji.
Š to je u tom e čudno, zapitat će n etko, zar sva
ta sredstva ne om ogućuju lago d niji i b ezb rižn iji
život? K akvi to m ud raci iz m išlja ju »problem e«
o n d je gd je ničega nem a — ta sve je to i za d jecu
sam orazu m ljiv o ! K om e je s tro jn a tehn ika uopće
problem ?
Ali s tro jn a oruđa i sveobuhvatni pogon dobi­
vaju iz dana u dan sve veću m oć u svakidašn jem
životu, te se danas svatko, htio-ne h tio, m o r a b a ­
viti t e h n ik o m i živ jeti u tehn ičkom sv ijetu . So cio lo ­
g ija će odm ah isp o staviti da se tri grupe lju d i mogu
razlikovati prem a svojem sp ecifičnom odnosu spram
te h n ik e :
166 DANILO PEJOVIĆ

1. Ljudi k o ji tehnička sredstva treb aju za zado­

voljavan je svojih životnih potreba, i neprestano ih
u p o tre b lja v a ju ;
2. Ljudi k o ji tehnikom ru kuju, poslužuju je
i održavaju, ko jim a tehnika predstavlja životnu d je­
latnost, zan im an je;
3. Ljudi k o ji tehniku »izm išljaju«, i bave se
proizvodnjom tehničkih dobara.
Na ta j način, upotreba, posluga i proizvodnja
tehnike označuju tri tem eljn a odnosa današnjeg
čovjeka prem a tehnici. Očigledna je čin jen ica da se
ta tri odnosa mogu sjed in iti i u jednom čovjeku,
je r, bez obzira na to da li netko tehniku proizvodi
ili je služi, on može up otrebljavati njezina sredstva
i zadovoljavati n jim a svoje potrebe. Pri pobližem
razm atranju pak pokazat će se da je ona postala
problem najvećm a za one k o ji se n jom e služe i ko ji
up o trebljavaju tehnička sredstva. Štaviše, samo
neki pripadnici ove po sljed n je grupe p ostavljaju
tehniku kao izričit problem i sm atraju da ona za­
služuje da se o n jo j i prom isli kao o nečem što
kadikad izaziva čuđenje, jezu i tjeskobu . P od rijetlo
i b it tehnike traže danas oni k o ji se ne mogu pomi­
riti s činjen icom da ona predstavlja za većinu ljud­
stva nešto sam orazum ljivo, oni k o ji razm išljaju
i dolaze do p ita n ja je li m oderna tehnika apsolutna
nužnost za današnjeg čovjeka, za čovjeka uopće,
ili se ja v lja tek na jednom određenom stupnju
povijesnog razvitka i otada prodire u sva područja
ljudskoga života. Mnogo je stud ija napisano o tome
kakve crte k araktera razvija m oderna tehnika u
čovjeku, kako određuje njegovu ličnost, društvo
i državu, a i naj površni j i uvid u literaturu pokazat
će da se ona prvi put ja v lja kao problem u prošlom e
stoleću. Oni isti pisci k o ji su je prvi put proble­
m atizirali došli su do zaključka da njezino podri­
je tlo v alja tražiti na početku novog vijeka, u
renesansi, a njezinu b it u povijesnoj m ijen i čovjeka
i njegova odnosa prem a svijetu.
 TEHNIKA I METAFIZIKA 167

Polazeći od spom enutih p retpostavk i, obično

se pokušava na dva n ačin a o b ja s n iti n astan ak m o­
derne tehnike. Jed n i p o ku šavaju tražiti n jezin ko ri­
je n u m odernoj p riro d n o j znanosti, k lasičn o j m e­
h anici. Prem da je sigurno da se i u n jo j izražava
nov položaj čo v jek a u sv ijetu , nov odnos spram
prirode, n ije sam o po sebi razu m ljivo kako to ova
nova te o rija prirode o djedn om o tv ara n jezin a b o ­
gatstva i čini ih dostupnim p rak tičn o m isk o rišta ­
v an ju ? I p rije je , naim e, p o sto ja la je d n a te o rija
prirode, ali se na n jezin u te m e lju n ije razvila s tr o j­
n a tehnika.
Drugi je put o b ja š n je n ja o b ra ta n : n astan ak
nove prirodne znanosti traži se u o seb u jn o j p ro m je­
ni tehn ičke proizvodnje. O dista je n esum n jiv o da je
m e h a n ik a tek n akon renesanse p o stala p o jam istin ­
skoga pozn avan ja prirode i osnovica stro jn e tehn i­
ke, te se čini kao da je m oderna znanost proizišla
iz m oderne stro jn e tehn ike i n jezin a m ašinskog
odnosa prem a p rirodi. Dalo bi se, m eđutim , poka­
zati da je m oderna p riro d n a znanost n astala tak o ­
đer iz izričito te o rijsk ih pobuda i da n jezin a b li­
skost m ehanici ne proizilazi odatle što m atem atik a
u o b je m a igra odlučnu ulogu.
Prem a tom e, dok im a o p rav d an ja ukazivati na
u tica j prirodn e znanosti na m odernu tehniku, ne­
sum n jivo se m ože pokazati i o b ratan u tje c a j nove
tehn ike na znanost. Štaviše, pri pobližem se razm a­
tra n ju pokazu je da se kauzalnim o b ja šn je n je m
ovđe ne da n išta p ro tu m ačiti, budući da su oba
sh v aćan ja opravdana i istod obno nedostatn a. Poka­
zuje se, naim e, da m o d em a tehn ika ne proizilazi
ni iz jed n o g zasebnog p o d ru čja uzetog sam o p arci­
ja ln o , nego se može o tk riti niz novih fenom ena
na svim p o d ru čjim a k o ji svi zajedno i svaki napose
p re d sta v lja ju »u z r o k e « n astan ka m oderne tehnike.
Sv aki od tih p a rcija ln ih odnosa o tk riva m ijen u
p olo žaja čo v jek a u c je lin i zb ivan ja, a ova ne proi­
zilazi iz p ro m jen e p ojed in ih odnosa čo v jek a u raz­
168 DANILO PEJOVIĆ

ličitim sferam a, budući da nijed na od n jih n ije

dostatna za potpunu karakterizaciju specifičnosti
stro jn e tehnike. Naprotiv, u novom vijeku započinje
m ijena čovjeka u sv im n je g o v im o d n o sim a prema
svijetu i nov se položaj njegov samo raznovrsno
pokazuje na različitim područjim a. Ne m ijen ja se
samo odnos čovjeka prem a prirodi, nego se čovjek
m ijen ja i prem a samome sebi, društvu i povijesti.
Ova se m ijen a odlikuje novim shvaćanjem svijeta
u cjelin i, izaziva nov položaj čovjeka u njem u i
određenje toga položaja pruža tek dostatnu osno­
vicu za razum ijevanje fenom ena m oderne tehnike.
O b jašn jen je pod rijetla moderne tehnike i n je­
zine biti može se, dakle, tražiti samo u naznačenoj
obuhvatnoj dim enziji totaliteta povijesne situ acije
novovjekovnog čovjeka. Njegovoj biti prirada i te­
hnički odnos prem a stvarim a, k o ji se postepeno
raščlan ju je na raznovrsne načine i o b likuje cjelinu.
Odavno je , m eđutim , poznato da određenje biti
čovjeka i njegova odnosa prem a svijetu kao i pre­
m a drugim ljudim a pripada filozofiji. Sam o ona
određuje područja, pokazuje razloge i om ogućuje
obuhvatno o b ja šn je n je cjelin e neke epohe. »Stanje
proizvodnih snaga i proizvodnih odnosa« n ije pri
tom e zanem areno, ali bi analiza toga stan ja u
okviru našeg o b ja š n je n ja bila m alo preopširna.
D osadašnja razm atran ja o tehnici i suviše su bila
jedn ostrano »ekonom istički« ili »duhovno-znanstve-
no« o rijen tiran a na p arcijaln e fenom ene i zanema­
rila su upravo ovu cjelin u. U tom e se i sasto ji
n edostatnost njihova određenja osnovice samoga
problem a, i stoga se ne treba čuditi što su i n ji­
hova rje še n ja nedostatna i prejednostavna.
Ali o b ja šn je n je biti i pod rijetla moderne tehni­
ke ne ukazuju na svoje m jesto i tem elj u filozofiji
samo u tom sm islu da je tim e pronađen jedini
prim jern i pristup dim enziji samoga pitan ja, nego
je o sebu jn ost m oderne tehnike i u tom e što filo­
zofija p ostaje njezina osnovica, i tako ne samo me­
 TEHNIKA I METAFIZIKA 169

todički nego i sad ržajn o tvori neophodnu polaznu

tačku za razu m ijevan je tehnike. N aim e, n astan ak
m oderne tehnike — kako sm o istak nu li — počiva
na b itn o j m ijen i čo v jek a i njegova p o ložaja u svi­
je tu , k o ja se artik u lira u filo z o fiji i n jezin im te­
m eljn im k ateg o rijam a. U n jim a se o č itu je sp ecifič­
nost poretka novoga v ijek a i sva zam ašnost ove
m ijen e. F ilo z o fija igra odlučnu ulogu pri tom
novom o tv a ra n ju obzora sv ijeta u c je lin i, i to
om ogućuje da svi odnosi čo v jek a prem a sv ijetu
dobivaju jed in stv en zn ačaj i mogu b iti sagledani u
jed n om e skladu. F ilo z o fija određ u je odlučne m o­
m ente novoga pristu p a sv ijetu i životu, te oni po­
sta ju m jerodav ni za čo v jeka. Štaviše, tek početkom
novoga v ijek a tehn ika dolazi pod izričitu vlast filo ­
zofije.
U kazivanje na o koln ost da filo z o fija tvori do­
m enu i polaznu tačku za o b ja š n je n je m oderne
tehnike ni na tren u tak se ne o b m a n ju je o psjen om
da bi takvo filozofsko istraživ an je b iti i p o d rijetla
m oderne tehn ike b ilo sam o po sebi d ostatno za
o b ja š n je n je fenom ena tehn ike u c jelin i. Im a m no­
gih p o d ru čja z b iljn o sti gd je se o čitu ju o seb u jn i
novi fenom eni, ali filo z o fija svuda zacrtava ono
bitn o što tvori ko n stitutivne elem ente fenom ena
stro jn e tehnike.
Ako je takva o rije n ta c ija o b ja š n je n ja problem a
tehnike opravdana, onda p o d rijetlo m oderne tehni­
ke v a lja tražiti u novovjekovn oj filo z o fiji, ili, ta č n ije ,
u m išlje n ju onoga predstavn ika novovjekovne filo ­
z o fije gd je je nov pristup čo v jek a biću u c je lin i
n ajiz ra z itije artik u liran . To je m etafizik a D ekarto-
va. N jegova je rev o lu cija u filo z o fiji izvršena pro­
n alaženjem novoga fu nd am enta svega što j e s t :
m išlje n je kao ja s n o ć a i razg ovjetn ost p red stav lja­
n ja p o sta je k rite rij svekolikog b itk a . Ali ovaj novi
pristup sv ijetu bio je m oguć sam o razraču navan jem
i obračunom sa starim tvorbam a. One su date
u grčkom određenju b ića i raznovrsnih p ristupa
170 DANILO PEJOVIĆ

sv ijetu kako su ih dali jed an Platon i Aristotel.

U Aristotelovoj m etafizici svi su ljudski odnosi
cen trirani odnosom prem a istini, a tehnika je shva­
ćena u skupu tih odnosa. Tim e je udaren tem elj
glavnog odnosa tehnike i m etafizike, i tek nakon
toga postalo je moguće da filo zo fija dobije odlučno
značenje za tehniku. Ali Aristotelovo određenje
cjelin e ljudskih odnosa prem a biću kao raznovr­
snih oblika »istinovanja« — A LETH EU EIN — om o­
gućilo je i o b ra tn o : sudbonosno značenje tehnike
za m etafiziku i svaku filozofiju uopće do dana
današnjega.
P itan je Aristotelovo o b iti tehnike proizilazi,
naravno iz grčke tra d icije razum ijevanja svijeta
i čovjeka, te je odatle samo po sebi razum ljivo da
se T EH N E — »umijeće« sagledava u sklopu općega
p itan ja o biti bića, sv ijeta i čovjeka. Dekartovo
razračunavanje s Aristotelom moguće je stoga ra­
zum jeti jedin o ako prethodno naznačimo ovu pola­
znu tačku za određenje m ijen e pristupa svijetu u
c je lin i i shvaćanja b iti čo v jek a ; kao na mnogim
drugim područjim a, i ovdje nam za o rijen ta ciju
služi Aristotel.
No grčki je pojam T EH N E širi od modernoga.
N ije to sam o pojam za tehničke stvari, nego ozna­
ču je i ustro jstv o čovjeka k o ji može nešto proizve­
sti i tako postaviti u lju dski svijet. To »praktično
razu m ijevanje u nešto« n ije samo sposobnost za
rukotvorno zgotovljavanje, nego ono obuhvaća i
djela »lijepe u m je tn o sti« ; ukratko, sve stvari —
ukoliko su napravljene i nisu sam onikle u prirodi
— spadaju u T E H N E :
»Tako p o sto ji sposobnost građenja. To je prak­
tična vještin a, odnos k o ji, prem a sv ojoj biti sm jera
na proizvođenju (P O I E S I S ) , i nem a vještine koja
ne bi bila sm išljen odnos što sm ijera proizvođenju,
kao što nema takvog odnosa k o ji ne bi bio um ijeće.
T o pak znači da je um ijeće identično sa odnosom
k oji sm jera proizvođenju i rukovodi se ispravnim
 TEHNIKA I METAFIZIKA 171

pojm om . Svako u m ijeće kreće se oko nekog n asta­

ja n ja , a njegovo izvršen je vezano je sa ra z m išlja ­
n jem o tom e kako bi nešto m oglo n a sta ti što može
b iti i ne može b iti, i č ije je p o d rijetlo u onom e k o ji
stvara, a ne u onom e što se stvara. Je r u m ijeće se
ne odnosi na nužno biće ili na ono što nužno biva,
n iti na ono što svoj o p stanak i b iv a n je zah v alju je
d jelo v an ju prirode, budući da ovo im a uzrok svoga
op stank a u sam om sebi« (N ikom ahova etika, V I, 4 ).
P rem a tom e, tehn ika (T E H N E ) u grčkom sm i­
slu obuhvaća u m jetn o st i o b rt, k o ji su neposredno
povezani ali se razlik u ju po n ačin u o stv a re n ja uko­
liko se jed n o ne može n aučiti, a drugo može.
O b rtn ičko se zgotovljavan je može n aučiti, dok se
u m jetn o st kao je d n o k ra tn o stvaralačko isp ostavlja-
nje-u-istinu ne može. Ali ovo razliku ovan je dolazi
tek p o slije A ristotela u helenizm u. Isk o n sk i Aristo­
telov p o jam tehn ike znači čovjekovu sposobnost
da napravi bilo što, što sam o ne n a sta je u prirodi,
što n ije »prirodno b iće«, nego »um jetno«, tehničko.
T eh nika je , na ta j n ačin, isto što i u m ješn o st, v je­
štin a ili u m ijeće. K ao n a m jern o sm išljen o p ra v lje­
n je ispostavi j an je-u -svijet ili istin u, teh n ika je
pravo stvaralaštvo — P O IE S IS . K a sn ija m ije n ja n ja
p o jm a tehn ike u v ijek se m o ra ju razraču nati sa
ovim izvornim zn ačenjem proizvođenja (p ro d u ctio )
i razgran ičiti od n jeg a.
Za A ristotela, m eđutim , T E H N E kao o blik
»istinovanja« ili odnosa prem a istin i figu rira, pored
P R A X IS — d jelo v a n ja u odnosu spram drugog čo­
v jek a, i T H EO R IA — p ro m a tra n ja rad i d iv ljen ja
čudu bića, sam o kao je d a n , i to n a jn iž i ob lik od­
n osa prem a sv ijetu . Ova su tri n ačin a odnosa odre­
đena u svojem dosegu i ko o rd inirana s obzirom na
svoj red osljed kako se on ocrtav a u m etafizičkom
od ređ enju b ića u c je lin i, i istod obno sub-i-superor-
dinirana.
Za površan pogled ovaj k o rijen tehnike u me­
tafizici im a sam o litera ra n zn ačaj, in teresan tan je
172 DANILO PEJOVIĆ

podatak, ali je to prošlost bez značenja za današ­

njicu. No što ako m etafizika n ije samo m n jen je jedne
filozofske ličnosti, nego iznad svega artiku liran je i
utvrđivanje iskustva susreta čovjeka s bićem u
cjelin i i sa svijetom ? U tom slučaju povijest m eta­
fizike n ije samo prošlost, nego i nešto što »tangira«
suvremenost. M etafizičko iskustvo, na ta j način,
predodređuje svaki pojedini odnos prem a svijetu
i ima jedan zajednički izvor: prebivanje u istini.
Pozadina i m jerilo svakog pojedinog odnosa odre­
đeni su pojm om znanja — istinovanja, i n abrojan i
oblici susreta s bićem suoblikuju opstanak povije­
snoga svijeta. Nakon Aristotelove filozofije n ije više
moguće govoriti o tehnici a da se ona ne dovede
u odnos s nekim konkretnim oblikom m etafizike.
Stoga i svako p itan je o tehnici i n jezinoj b iti da­
nas, i ne znajući, dolazi u dim enzije kuda je ono
stavljeno filozofiranjem Platona i A ristotela. Prem a
tom e, okolnost da tehnika sto ji u bitnom odnosu
prem a m etafizici n ije posljedica neopravdanog mi­
šlje n ja filozofije u strana jo j područja, nego proizi­
lazi iz biti same stvari. R aščlan javan je i otvaranje
svih čovjekovih odnosa spram sv ijeta u svom iz­
voru proizilazi iz m etafizike i nužna je njezina
posljedica.
Štaviše, kada se u sklopu m etafizike govori o
tehnici, onda n ije samo stvar u tom e da se tehnici
dade prim jern o filozofsko m jesto i da se ona rasvi­
je tli na tem elju neke skrivene pozadine, nego se u
bitn oj vezi tehnike i m etafizike otkrivaju neke
sudbonosne crte povijesti same m etafizike i njezine
sudbine u m ijen i stoljeća. Ako je m etafizika jed ­
nom odredila životni sklop, onda se može dogoditi
da on u potpunosti padne u njezino ropstvo upravo
onda kada se čini da je ona »prevladana« tehni­
kom. To je i povod za takvo postavljan je p itan ja
o tehnici, i jedin o se ovim putem može dop rijeti
do korijen a njezinih totalnih dim enzija u našemu
vremenu.
 TEHNIKA I METAFIZIKA 173

Već je spom enuto da rodno m jesto n ovovje­

kovne filo z o fije v a lja tražiti u filo z o fiji D ekartovoj.
O tac novovjekovne m etafizike istod obno je i otac
novovjekovne znanosti i tehnike. On izgovara kri­
laticu n o vije filo z o fije na ta j n ačin što traži novu
m e t o d u : 1) c o g ito , e r g o s u m ne znači drugo nego
n epobitnu čin jen icu da je is tin a p r o iz v o d u m a .
Č ovjek je u sv o jo j b iti slobodan i n ije više vezan
svrsishodnim poretkom božanskoga stv a ra n ja . M oć
da čo v jek »postane gospodarem i vlasnikom p ri­
rode« obuzim a kao p od tekst svu D ekartovu po­
bunu protiv stare m etafizike u n jezin o j sre d n jo v je­
kovnoj re d a k c iji, te prem da on ek sp licitn o n ig d je
ne polem izira protiv A ristotela, sv jesta n je čin jen ice
da je b orb a za m etodu kao o r u đ e o sig u ra n ja zn anja
sre d išn ja ta čk a izgrad n je n o v e m e t a fiz ik e . Uoči izda­
v an ja sv o jih »M editationes de prim a philosophia«
on piše M ersen n eu : »Je cro is . . . qu'en fa isa n t im-
p rim er m a M etaphysique, ii sera b on d'y m ettre
se com m encem ent, afin qu'on voie que se que
j'a v a is e crit dans le D iscours de m a m ethode n 'est
que la m em e chose que j'e x p liq u e plus au long«
(le ttr e a M ersenne, 28. jan v . 1641, Oeuvres ed. A. et
T ., I l l , 29 7 ).
Dok je za A ristotela m jerilo istin e u biću , za
D ekarta se ono nalazi u m išljen ju , i sloboda se čo­
v jek a sa sto ji u n jeg o vo j sam od ostatn osti da sam
n a p r a v i istin u . U tom u m ijeću pravilnoga m iš lje n ja
o tk riv aju se prvi počeci svega, i budući da su oni
n ap rav ljen i sam im um om , proizvedeni n jim e, um
je iskon svega, te sve im a sv oje p o rijek lo u radu
u m a : u m ijeću u m ovanja. Um u sebi sadrži pravila
(regu lae ad d irectionem in g en i) k o ja om ogućuju
p ron alažen je istin e. No ako čo v jek p o sjed u je m oć
da napravi istin u ukoliko o tk rije p otreban recept-
-pravila onda se zn anje prvih p rin cipa — izričita
>) O značenju Dekartove filozofije za nastanak moder­
ne znanosti usporedi naš članak »Filozofija i znanost«,
F oru m br. 2, Zagreb 1963.
174 DANILO PEJOVIĆ

tem a m etafizike — pretvara u um ijeće — T EH N E

i dobiva karakter tehničke proizvodnje. Um ijećem
m išljen ja čovjek spoznaje granice te tehnike i svoju
vlastitu b it među stvarim a: jedin i je on res co-
g itan s.
Spoznavanje granica toga u m ijeća m išljen ja ili
tehnike p ra v ljen ja istine p o staje k r a jn ji cilj nove
m etafizike kao teh n ike: ona svoj opseg uspostavlja
iz sam e sebe, i odatle se izričita tem a novovje­
kovne m etafizike sve do K anta nameće kao kritika
uma, njegova opsega, granica i m oći. .
Odsad je čovjek su b jekt zbivanja, postavitelj
i upravitelj svih stvari ili o b jekata. Priroda se novo­
vjekovnoj m etafizici ja v lja samo kao tehnički m ate­
rija l rada k o ji treba učiniti raspoloživim za obradu
i preraditi ga. Odgovarajući sv o jo j tehničkoj-radnoj
biti, novo znanje o prirodi — fizika — ne sm jera
drugome nego da je iskoristi kao sredstvo za posti­
zanje svoga c ilja , i na ta j način k o r is n o s t p ostaje
isklju čivi način ja v lja n a prirode. Poznavanje n je­
zino zadaća je teo rije, k o ja je u sv ojoj strukturi
već tehnička, a tehnika, sa svoje strane, iziskuje
samo takvu teo riju k o ja je efikasna, djelotv orn a:
jed in a vrsta uzroka kojim b arata nova prirodna
znanost p o staje c a u sa e ffic ie n s .
Tehničko p ra v ljen je ne koristi se za ta j posao
sam o rezultatim a znanosti, nego i samu znanost
stavlja u svoju službu kao o tk rivan je tehničke pri­
rode. Odatle je jed in i adekvatan pristup prirodi
onaj k o ji sm jera što djelotv orn ijem iskorištavanju
njezinih m ogućnosti. Tehnika treba teo rijsk o znanje
da ono istraži kako se mogu iscrpsti sve moguć­
nosti prirodnih sila što sto je na raspolaganju. Na
tem elju poznatih veza i sklopova sila v alja pronaći
nove, a p o sto jeći odnosi stvari u prirodi im aju
sam o utoliko sm isla ukoliko su raspoloživi za k o ­
r išten je, ukoliko je njihovo k o rišten je dostupno
čovjeku. K r a jn ja je granica ovoga prodora uma
u prirodu cjelin a njezina opstanka.
 TEHNIKA I METAFIZIKA 175

Odatle novo te o rijsk o istraživan je prirode ne

želi naprosto znati u čem u se sa sto ji n jezin a b it,
nego n a sto ji da je učini providnom i da om ogući
n jezin o obuzdavanje. O kolnost što te o rijsk o prom a­
tra n je otk riva prirodu isklju čiv o na takav n ačin da
je ona raspoloživa za tehniku i neposredno otvorena
za isk o rišta v a n je očevidno pokazu je kako se tim e
p rom ijen io i sam k a ra k te r te o rije . T eo rijsk o m se
znanju prirod a otk riva kao m e h a n ič k i s k lo p rasp o­
loživih sila, pri čem u određene cje lin e prirode kao
»mehanizma« o č itu je izrazito tehn ički k a ra k te r kla­
sične fiz ik e : MEHANE, naim e grčki znači oruđe.
Dok je za A ristotela povezanost prirode poči­
vala u n jez in o j s a m o n ik lo s t i — P H Y S IS — ta je
sam oniklost istod obno ukazivala da nešto neposred­
no božanstveno u n j o j : ona im a sv oju svrhu u sebi
i u lje p o ti sv o jih čuda. N asuprot takvom teleolo-
škom p ro m a tra n ju prirode, već je kršćan stvo do­
n ijelo predstavu o osobnom e bogu kao stv o ritelju -
-dem iurgu sv ijeta k o ji pom alo liči na s a v r š e n o g
te h n ič a r a : ta on je napravio sv ijet po sv o jo j slici
i p rilici u ciglih sedam d an a! Na ta j je n ačin otvo­
rena m ogućnost za isk lju čiv o tehn ičko sagledavanje
prirode.
M ehaničko tu m ačen je sv ijeta novoga v ijek a za­
p o čin je kao o slo b a đ a n je od kršćan sk e teleo lo g ije.
No tim e je prirodi sam o prividno vraćena n jezin a
sam oniklost i sam o svo jno st, je r je čo v jek sada
shvaćen kao »bog na zem lji«, darovnik sm isla ko-
sm osa. K ao m ehanički sklop, prirod a je nužna po­
vezanost sila, n jezin a su tije la određena sv o jim
položajem u svakom trenu svojega op stank a s obzi­
rom na m atem atički p ro sto r kao skup čvrstih tača-
ka. Jed instvo se toga m ehanizm a sa sto ji u n jeg o vo j
ja s n o j p o jm ljiv o sti i što p re ciz n ijo j fo rm u la ciji
općega svem irskog zakona (N ju tn o v zakon opće
g ra v ita c ije ), i zato se ta j sklop i može p redstaviti
sam o m ehanički. K ao sklop m rtvih b ića i p o ten cija l­
nih oruđa, prirodne sile se p re d sta v lja ju geom etrii-
176 DANILO PEJOVIĆ

ski kao v e k to ri: m ehanika je izrazita fizika oruđa.

Upravo je stoga i moguće da ova prirodna znanost
sa svoje strane potiče razvitak moderne tehnike
i otvara jo j perspektive za p roširen je njezine pro­
izvodnje.
Takav obostrani u tjeca j moguć je pak jedino
zato što o b o je počiva na novoj strukturi m etafizike
kao tehnike što se raznovrsno m anifestira na svim
pod ručjim a zbiljn osti. T eo rija p ostaje eksperim en­
talna i stav lja prirodu na k u šn ju : pokusom se
utvrđuje može li se sklop sila složiti u spravu —
MEHANE. K o rijen toga izvire iz novog položaja
čovjeka u svijetu k o ji je slobodan u smislu isklju ­
čive upućenosti na samoga sebe. I tako se »objekti-
vizam« m oderne znanosti paradoksno razotkriva
kao b itn i su b jektiv iz cim novovjekovne tehnike kao
m etafizik e: prvo i p o sljed n je u svemu.
No ako pobliže razm otrim o na k o ji način mo­
derna tehnika otkriva svoje m etafizičko pod rijetlo
i počiva na n jezinoj strukturi, onda se pokazuje
da taj uzajam ni odnos karakteriziraju tri odlučne
značajke. M oderna se tehnika odlikuje tim e što :
1. Na osebu jan način proizvodi upotrebna do­
b ra i oru đa;
2. Što se stalno iznova poboljšava i napreduje
geom etrijskom p ro g resijo m ; i
3. Što nastupa neposredno kao m etafizika: kao
prvo i po sljed n je u svemu ona im a am biciju da
proguta svaku praksu i teo riju (u aristotelovskom
sm islu), te na taj način po staje totalna, a to znači
i totalitarna.
Specifičn ost oruđa m oderne tehnike pokazuje
se kao s tr o j (M EHAN E — m achina — m ašina —
stro j — p o stro jen je — naprava — sprava) ili, tač-
n ije, kao pogonski stro j ili bitno m o to r. No ako se
stro j definira kao na određeni način raščlan jen
pokretni sklop prirodnih sila, onda se tim e jo š ne
pogađa o sebu jn ost moderne kao bitno s tr o jn e te­
h n ik e . U tehnici je , naim e, već i p rije bilo stro-
 TEHNIKA I METAFIZIKA 177

je v a (tzv. jed n o stav n i s tro je v i: poluga, čekrk, kolo

na vreteno, ko lo tu ra, itd .). Oni su se od ručnih
oruđa ili a la ta razlikovali po tom e što u n jim a
izazvani p o kreti nisu neposredno p o tjec a li od po­
kreta ruke, n iti su počivali na v ještin i i snazi m i­
šića, nego na pokretn om sklopu prirodn ih tjelesa
gd je je ru ka igrala sam o ulogu »prvog pokretača«.
I n jih o v je odnos prem a ru ci o se b u ja n : oni nisu
otkriveni u neposrednom ru ko van ju alatom , a jo š
su m an je n a sta li sam i u prirodi. Oni svoj opstanak
zah v alju ju ra z m išlja n ju čo v jek a , ili, ta č n ije , negovoj
d o m išljato sti ili p ro n icljiv o sti (la t. ingenium , fr.
ingenieur, eng. engine, en g in eerin g ).1).
Odatle je očevidno da se m oderna tehn ika ne
razlik u je od stare nap ro sto tim e što s tro jn a oruđa
u n jo j d o m in iraju , nego sam a ta o koln ost im a
d u b lji k o rije n i p o tje č e odatle što se već prethodno
p ro m ije n ila sam a b it tehn ike. Upravo tom e treb a
p rip isati n jezin u sp osobn ost da ona sa sv o je stran e
direktno om ogućuje sp ra v lja n je posve novih vrsta
stro jev a. O tom e govori oznaka p o g o n s k o g a s tro ja
ili m otora (p a ro stro ja , e le k tro stro ja , eksplozivnpg
m otora, atom skog re a k to ra ). U n jem u se razv ija
takav p okretn i sklop u ko jem u se oslobađa m o­
gućnost d jelo v a n ja prirodn ih sila, i te se en ergije
s ta v lja ju u službu na takav n ačin kako to nikada
ne bi m oglo o tk riti neko p ro m a tra n je ili m a kako
v ješto up otrebno oph ođen je s prirodom . U m otoru
č o v jek raspolaže silam a prirode k o je su skrivene
običnom iskustvu, i one sv o jim dosegom idu daleko

U U svjetlu nastanka i povijesti TEHNE kao isku­

stva bića od umijeća do tehnike valjalo bi se zamisliti
nad mijenom njezinih mnogobrojnih značenja u svim ev­
ropskim, dakle, metafizički raščlanjenim jezicima. Tako, na
primjer, dok latinski »ars« u ruskom znači »h c k y c c t b o «,
umjetnik je „x y a o j k h h k " po svojoj vezi s Hudim, tj. sa
đavlom, kao utjelovljenjem lukavstva. Zato se u staro-
crkvenoslovenskom đavo i zove Lukavi! Odista je sva te­
hnika jedno ingneniozno lukavstvo uma, pokušaj da se
nadmudri priroda!
12
178 DANILO PEJOVIĆ

izvan dohvata čovjekove ruke. Pokretni sklop stro ja

može hodati samo kao p o g o n , stalno kretan je, i to
neprestano p on avljan je istoga potaknula je Hajde-
gera da u N ičeovoj viziji »vječnog vraćan ja jedna­
kog« prepozna skriveno prisustvo m ašine!
Dok se proširen je čovjekove moći nad priro­
dom u dosadašnjim strojevim a tem eljilo na naro­
čitom sklapanju i oblikovanju prirodnih sila iz
iskustva ru kovan ja n jim a, sada se u njegovu službu
stav ljaju sasvim nove sile ko je sa svoje strane —
da bi bile dostupne raspolaganju — izričito iziskuju
da bude sklopljen a u stro j, je r jedino tako mogu
fu nkcionirati kao sile. I upravo zato što vrsta sila
kojim a se hoće raspolagati zahtijeva njihovo ukla­
panje u stro j kao nužni pogon m oderna je tehnika
b itn o s tr o jn a te h n ik a . Bez stro jn ih naprava pri­
roda o sta je nedostupno i onostrano carstvo za mo­
dernu te h n ik u !
Druga se zn ačajka m oderne tehnike sasto ji u
njezinu b e s k r a jn o m n a p r ed o v a n ju . P oboljšavanja
starih oruđa i o tk rivan ja novih bilo je , doduše, i
p rije svuda gdje je tehnika pred sobom im ala nov
program . »Glede koristi u mnogim stvarim a nam
priroda izlazi u susret . . . No ako je potrebno da
nešto napravim o protiv prirode, onda smo u nedo­
umici i trebam o T EH N E . Stoga se i onaj dio
T EH N E k o ji nam pruža pom oć u takvoj nedoumici
naziva MEHANE« (M ehanika, 847 a 13) — veli
Aristotel u apokrifnom spisu o sp ravljan ju novih
oruđa. Tako je i bilo — sve providno i jednostavno
u staro j te h n ic i: vrsta oruđa što ga je trebalo zgo­
toviti određena je specifičnom upotrebom , a njegov
domet pokazivao je život svakidašnjice. Obrt je
nastao kao um ijeće proizvodnje upotrebnih dobara
i oruđa za zadovoljavanje dnevnih potreba.
D rugačije sto ji stvar u m odernoj tehnici. Uspo­
ređena s ran ijom , stro jn a se tehnika ja v lja kao
posebna vještin a proizvodnje oruđa i neprestano ih
iznova poboljšava bez obzira na njihovu up otrebu :
 TEHNIKA I METAFIZIKA 179

nem a n a jb o lje g aviona, rad io-aparata ili h lad n jaka

— oni se neprestan o usavršavaju i p o b o ljša v a ju
u b esk ra j. Što ova tehn ika proizvodi n ije više odre­
đeno neposrednim načinom života ni svagdašnjom
potrebom . Razlog za to leži u njezinu b itn o m ne-
-s a v rs en stv u : on ne sm je ra p ra v ljen ju upotrebnih
oruđa, nego nečem posve drugom . To je rasp ola­
g an je i težn ja za ovladavanjem prirodnim silam a
obuzdanih u stro jev im a. N jezino je napred ovanje
okarakteriziran o vrtoglavo sm ionim prodorom u
n jed ra prirode, i stoga se ona ne grana prem a vr­
stam a oruđa što ih proizvodi, nego prem a ob licim a
prirodn ih sila k o jim a raspolaže. Ona n eprestano
pravi nova oruđa za proizvodnju novih oruđa, što
sa sv oje stran e ponovo izisku je nove stro jev e itd.
Ovog b esk ra jn o g p o n a v lja n ja istog a postupka na
kvantitativno višoj razini m oderna se tehn ika ni­
kako ne sm ije odreći. K ao sv ojev rsn a »proširena
rep rod u kcija«, ona ne sm ije sta ti i o sta je b itn o
nezadovoljena, ne-m irna i n e-spokojn a sv ojim rezul­
tatim a, m a kako oni b ili golem i.
Sv ak id a šn ji život ad ap tira se ovom ubrzanom
tem pu k o ji d ik tira tehn ika, ali, sa sv oje strane,
tak ođ er aktivno u tje č e na n jezin razvitak. Veće za­
d ov o ljavan je p o sto jećih p o treb a rađ a nove potrebe,
i tehn ika je sta v ljen a pred zadaću da ih zadovolji
tražeći nove izume. U sv jetlo sti p o slje d n jih demo­
grafskih p o d ataka o p o g ib eljn o j »eksploziji stanov­
ništva« u Aziji, na p rim je r, v a lja p rim ije titi da je
i sam a ta čin je n ic a već rezu ltat tehnizirane m edi­
cine na je d n o j i prim itivizm a na drugoj stran i.
V eliko je p ita n je h oće li novi izumi što ih pruža
prirodn a znanost ikad a m oći d ostići p o rast stanov­
ništva, što ne znači da je M altus sv ojed obno im ao
p ra v o ! O m ogućujući sv o jim o tk riv an jem izgradnju
novih stro jev a , znanost tak o đ er n eprestan o napre­
d u je i može k o n stru isati takve stro jn e naprave k o je
p re d sta v lja ju sv ojev rsn a čuda. Bu du ći da više ne
sto ji u službi životne prakse, s tro jn a tehnika, sa
12*
180 DANILO PEJOVIĆ

svoje strane, ubrzano obliku je nove strukture svag­

dašnjega života i im perativno nalaže čovjeku da se
htio-ne htio neprestano iznova m ora adaptirati svu­
da i na sve.
Tim e smo doprli do treće i poslednje značajke
moderne tehnike. Sada smo oprem ljeni da shvatimo
njezine totalne dim enzije i razum ijem o njezine me­
tafizičke pretenzije, prem da ih ne možemo prihva­
titi kao nešto gotovo i apsolutno nužno. Kako je
pokazano, stro jn a je T EH N E već obuhvatila mo­
dernu P R A X IS i TH EO RIA , te se na ta j način
perfektuirala. Odista, im a li danas i jednog područja
zbiljn osti i kutka na Z em lji kam o tehnika n ije
prodrla?
U sv o jo j p rije tn ji da sve proguta, ona se ne­
prestano iznova potvrđuje kao takva m etafizika
apsolutne volje za m oći k o ja hoće da gospodari
bitkom bića, i stoga je u sv ojoj b iti n ih iliz a m . T aj
se nihilizam suvremenog sv ijeta m anifestira u raz­
novrsnim oblicim a na različitim područjim a, kadi-
kad je p ritajen , katšto i suviše agresivan, a ponekad
veoma vješto kam ufliran kao tobožnji anti-nihili-
zam. Jedn o je sig u rn o : kao totalan, ta j je kozmički
nihilizam svuda prisutan.
Zar proizvodnja upotrebnih dobara kao eko­
nom ija n ije ono pod ručje gdje se ukorijenio novo­
vjekovni kapitalizam kao bespoštedno iskorištava­
n je svega, ali ne radi p o tro šn je ili zadovoljavanja
čovjekovih potreba, nego radi same proizvodnje
k o ja odbacuje p ro fit? Uzastopnim se ponovnim ula­
ganjem kapitala čitav ciklus kapitalističke proiz­
vodnje p ro širu je i opet ponavlja. T aj čudni ekonom ­
ski larpurlartizam dao je M arksu povoda za njegovu
kritiku političke ekonom ije gdje je tehnika opred-
m ećenje kapitalističke ek sploatacije.
P otro šn ja u ind ustrijskom društvu također n ije
orijen tira n a kvalitetom potrebe, nego samo što
većom p otrošn jom radi potrošn je, koju stim ulira
blesava reklam a i uporno dosadno oglašavanje.
 TEHNIKA I METAFIZIKA 181

Suvrem ena p o litik a puna je tehn ičkih katego­

rija . Sv atko danas govori o b iro k ra tsk o j m a š in e r iji
d rž a v e, državnom a p a r a tu , to ta ln o j o r g a n iz a c iji itd.
Može li se b iro kratizam i totalitarizam u suvrem e­
n oj p olitici sh vatiti u sv o jo j b iti ako se prethodno
ne razu m ije srž m oderne tehn ike?
T ehnizirana je p o litik a puna tehn oloških p o j­
m ova k o ji su, na p rim je r, odlučni za h isto rijsk o
situ ira n je sta ljin iz m a kao izrazitog ob lika stro jn e
države. Uzmimo takva im ena kao što su »Staljin«
i »Molotov«. » Sta ljin « dolazi od n jem ačko g »Stahl«,
ru ski „ C T a A b ", što znači čelik, a to je n a jv a ž n ija
sirovina stro jn e te h n ik e! Ili, »Molotov« dolazi od
„ moaot”, što ru ski znači čekić — n a jp o z n a tije me­
haničko o ru đ e ! S ta ljin i M olotov sv o jim im enim a
sim b oliziraju idealne ljude-oruđa, u što su pretvo­
rili i sve druge u sv o je doba.
P olitik u je teh n ika p retv o rila u v ještin u što
efik asn ijeg m a n ip u lira n ja m asam a. »Čovjek m ase«,
»m asovna org an izacija«, »m asovna kultura« itd. nu­
žni su sastavni dijelovi »tehničke kulture« tehnič­
koga sv ijeta u k o jem živim o. Ali zar sam p o ja m
»mase« ne otk riv a je d n u od sred išn jih k a teg o rija
klasične i suvrem ene f i z i k e ?
M asovno je i n ad m etan je u svem irskom lu d ilu :
svatko hoće drugoga što brže »dostići i p restići«,
ali se usporedbe vrše jed in o u astronom skim b r o j­
kam a.
Č ovjek-m asa i ne može se d ru gačije m obilizi­
ra ti nego raznovrsnim id eolog ijam a k o je p ro k lin ju
sve prošlo i zn aju za bud ućnost sam o kao ponav­
lja n je sad a šn jo sti. Sam o je teh n ičar »pravi čo vjek«,
a in telek tu alac p o sta je sm iješn a figura. Za istin sku
te o riju nem a više m je s ta u sv ijetu org anizacije.
K ad a »M ass m ed ia « p o sta ju vlad aj uče sredstvo
efik asne k o m u n ik a c ije !
K ad a je is tin a jed n o m m etafizički određena kao
n a p r a v a , kako se to dogodilo na početku novoga
v ijek a , onda više n itk o ne može dokazati da tim e
182 DANILO PEJOVIĆ

n ije utvrđen dovoljan razlog za neograničenu vlada­

vinu tehnike u m odernom s v ije tu : pojedinac je
sm rvljen u »društvu« kao organizaciji bezličnosti,
ali on se ja v lja i kao prividni »heroj povijesti«.
D om išljaju ći se lukavstvim a kako će efik asn ije ras­
polagati poviješću i planirati je prem a sv o jo j ćudi
on p o staje igračka slučaja.
Daleko bism o otišli n a b ra ja ju ći sve m anifesta­
c ije tehnicizm a u suvremenom svijetu. Mogla bi se,
na p rim jer, spom enuti i m edicina, k o ja je postala
tehnika obradbe čovjeka-ob jekta prem a općenito
važnim p ravilim a; ili glajhšaltovana kultura kao
sredstvo m obilizacije m asa. Ukoliko n ije pretvoreno
u političku propagandu, »inžinjeri ljudskih duša«,
i pjesništvo se zapliće u srican ju svoje osam ljenosti,
dok likovna u m jetn ost podliježe fotografizm u oktro­
iranih stilova ili se prepušta opsjeni dekorativne
igre. N aposljetku i filo zo fija u obliku mefa-lingvi-
stike kao tehnika proračuna istine p o staje sveobu­
hvatna tc h n o - lo g ija u bitnom sm islu te riječi, i
tako m eta - fizika završava svoju povijest kao to­
talna tehnika.
No dok mnogi suvremenici apatično kapituli­
raju pred »dem onijom tehnike«, ili je prihvaćaju
kao »sudbu bitka«, im a takvih k o ji se ponose time
što se čovjek upustio u avanturu da postane gospo­
darom bitka i obožavaju strojeve poput starih
H erbejaca k o ji su se klan jali zlatnom teletu dok je
Moj sije prim ao božje zapovjedi na Gori sinaj skoj.
Z acijelo bi se iz svega izvedenog moglo zaklju­
čiti da je tehnika tim e potvrdila svoju univerzalnu
moć i doprla u središte p ita n ja suvremene filozofije.
Njezina bit proizlazi iz m etafizike i jedin o je ra­
zum ljiva u njezinu sklopu kao jednom od povijesno
mogućih oblika iskustva bića u cjelin i. Tim e je po­
stignuta potrebna razina za sagledavanje njezina
ograničenog sm isla i jedn ostranosti. U svim feno­
m enima što prate tehničko doba valja prepoznati
ono Jedno, i u jednom e Sve, kako reče Heraklit.
 TEHNIKA I METAFIZIKA 183

M arksova k ritik a a lije n a c ije i re ifik a c ije pruža

elem ente za jed n u fu nd am entalnu kritik u tehnike.
K ao p o slje d n ji ob lik m etafizike ona je Prvo i Po­
slje d n je za sva p o d ru čja zb iljn o sti u današnjem
sv ijetu . Ali to Prvo i P o sljed n je odavno tvori izričitu
tem u m etafizike kao TH EO R IA . Prva je zadaća su­
vrem ene filo z o fije da n auči čita ti šifre zb iljn o sti
u k o jim a se p rik riva m oderna tehnika. Na tom će
poslu b iti u sp je šn ija ako im a u vidu da prethodno
m ora nap u stiti neke tem eljn e m etafizičke teze k o je
se danas p rik riv a ju upravo u vladavini tehnike.
1. P o n a jp rije , to je sh vaćan je slobode kao »spo­
znate nužnosti«. U tehn ičkom e sv ijetu to može zna­
čiti sam o »slobodu« sam e te nužnosti, autom atizm a
tehnike i fetišizm a p o ra sta proizvodnih snaga —
n ajp rim itiv n ijeg o b lik a robn og fetišizm a. N asuprot
tom e, slobodu treb a p oku šati u tem eljiti na drugi
način kao vezanost za ono Buduće.
2. V a lja n ap u stiti klasični aristo telo v ski pore­
dak k a teg o rija m od aliteta, gd je nužnost prethodi
zb iljn o sti i m ogućnosti. U tom slu ča ju z b iljn o st se
više ne ja v lja kao tem elj svih m ogućnosti, nego je
realn a m ogućnost »zbiljskija« od svake z b iljn o sti.
Upravo je stoga filo z o fija svagda m ogla n azrijeti
budućnost i više je cije n ila ono što može b iti, a jo š
n ije, od onoga što već je s t.
3. V rije m e se filozofski više ne sm ije nivelirati
s p rostorom na satno-radno-m ehaničko vrijem e,
nego uzdići na razinu prisustva sam oga b itka, ali
ne kao v ječn a sad a šn jica , nego kao nadolaženje
još-ne-bitka, gd je je budućnost izvo rnija od svake
čvrste sad ašn jice.
4. N aposljetku , v a lja o d baciti po jam prirode
kao pukoga o b je k ta ek sp lo a ta cije. N ije ona napro­
sto predm et znanosti, a jo š m a n je puka sirovinska
baza za in d u striju , nego je kao iskon -bitak svega
i zavičaj čo v jek a — pravi HUMANUM.
Im a ju ći u vidu ove napom ene za strik tn o m i­
saoni posao filo z o fija nikada ne treb a da zaboravi
184 DANILO PEJOVIĆ

da tehnika kao i svaki pravi m isaoni problem o staje

za m išljen je i čisto teo rijsk o p itan je, bez obzira
na svoje svjetskopovijesno ispoljavanje.
Ali nezavisno od m išljen ja i njegovih napora
ja v lja se svjetovna obaveza filozofije da bude
»bespoštedna kritika svega postojećeg«, te da afir­
m ira elem ente onoga Novog što se već ja v lja i u
našem vremenu, ali što samo po sebi neće dovesti
do obrta. U tom smislu zadaća je kritičkog filo­
zofskog razm išljan ja da nađe pravu m jeru i os
svoje kritike tehnike sm jera ju ći oslobođenju od
tehn o kracije, tehnicizm a i tehnologije m išljen ja.
Pri tom se ona može osloniiti na nešto što u svojoj
biti n ije ništa tehničko, prem da om ogućuje samu
tehniku i pod aruje jo j i jedan nad-tehnički smisao.
Takav napor za obuzdavanje tehnike moguć
je samo kao m isaona kritika tehničkoga doba koja
m ora pronaći svoju m jeru i g ra n ic u : ona ne sm ije
negirati tehniku kao tehniku, ali m ora osporiti
njezinu pretenziju da bude m etafizika. V raćan je
tehnike u njezinu »prirodnu domenu« moguće je
pak samo zato što se već sada u m išljen ju ja v lja
i nešto posve suprotno tehnici. Ali cio ta j pothvat
može usp jeti jedin o ako m isaonoj kritici tehnike
kao te o riji slijed i i odgovarajuća praksa osloba­
đ an ja hum ane sfere od svakoga tehničkog silovanja
i jalov ih p oku šaja da se naprosto tehnički utem elji
sloboda.
T eo rija i praksa kritike i tehnike kao m eta­
fizike u sp jet će u svojem h tije n ju samo onda ako
se one oslone na nešto is k o n s k i d ru g o o d č o v je k a ,
na onu nadilaznu instancu što se već ja v lja kao
N ovo-prvo-i-posljednje u svemu — na b itak povi­
jesnoga sklopa suvrem enosti kao PRIRODU - HU-
MANUM, što svemu pod aruje istinski opstanak u
sv o jo j m je r i i g ran ici, te na ta j način ukazuje na
m jesto gdje tehnika im a svoj početak i k ra j.
Među ostalim kao bitan uvjet za ta j pothvat
valja ispuniti zahtjev da se m išljen je više ne shvaća
 TEHNIKA I METAFIZIKA 185

tehn ički kao oruđe za po stizan je ne-m isaonih svrha,

nego kao n ešto što im a sv oju svrhu i u sebi.
Sp ozn aja granica je d n o stra n o sti tehnike pruža
m o g u ć n o s t za n jih o vo prevladavanje, ali se ovo
neće desiti sam o po sebi kao neki tehnički autom a­
tizam . N ije lako sh vatiti da sloboda čo v jek a u su­
vrem enoj p o v ijesti k rči sebi putove na b itn o d v ojak
n a č in : k a o o s lo b a đ a n je t e h n ik o m i o s lo b a đ a n je o d
te h n ik e .
K ao »sredstvo zad o v o ljavan ja potreba«, tehn ika
će poslužiti o slo b ađ an ju od b ijed e, i tu će ispu­
n ja v a ti sv oju »životnu fu n k ciju « . N jezine će m eta­
fizičke p reten zije p asti u zaborav, a tim e će defi­
nitivno prop asti sve tehn ološke u to p ije o ra ju na
Z em lji, gd je se lju d sk i život neograničeno produ­
žuje, re g en erira ju oštećeni udovi i sva se d jeca ra­
đ aju jed n a k ih fizičkih i um nih sposobn osti. K ao
savršeni anđeli lju d i b i bili lišeni sv oje lju d sk o sti,
toga bitn o g nesavršenstva, a ne bi više treb a li ni
tehniku. N jezina je eg zisten cija opravdana sam o u
otvorenim d im enzijam a, g d je se nešto može usavr­
šiti. K ao b itn o ne-savršeni, lju d i tre b a ju tehniku i,
uvidjevši n jezin u ograničen ost, oni će m oći da opet
postanu slobodni za svoj lju d ski poziv u p o v ijesti,
da m ukotrpno i sporo, ali ipak, izgrađ uju svoj
sv ijet, k o ji n ikada neće b iti n a jb o lji m eđu svim
m ogućim svjetovim a. Možda je već na vidiku jed n o
doba kada se čo v jek više neće u ju tro p robu diti kao
kukac na leđim a, poput K a fk in a h e ro ja u »Preobra­
žaju«. Sam o kao h um anizirana, tehn ika će lju d im a
opet dopuštati da se dive čudu b itk a , da uživaju u
lje p o ti prirode i da traže skriveni sm isao sv ijeta ,
bez nade da će ga ikad a potpuno o tk riti.
 HUMANIZAM I TEHNIKA
MILADIN ŽIVOT1Ć

O naj ko u našim uslovim a hoće da ra sp ra v lja

o odnosu hum anizm a i tehn ike ne može da se ne
z ap ita: Zar im a sm isla govoriti o razornim , dehu-
m anizatorskim efek tim a savrem ene tehnike u zem­
lja m a u razvoju , u društvu u k o jem se vodi uporna
b itk a za veću efektiv n o st rada, b o lju o rg anizaciju
proizvodnje, b o lju stručno-tehničku sprem u kadro­
va, i sve to rad i p o stiz a n ja n a j savrem eni je indu­
s trije i tehnike, kao osnove na k o jo j je , po m arksi­
stičk o j nauci o društvu, jed in o m oguća izgrad n ja
socijalizm a, društva oslobođenog rad a i oslobođene
ličn o sti?
Danas se u okviru ove bo rb e za teh n izaciju u
Ju g o slav iji s pravom kritiku ju razna m o ralizator­
ska zastran jiv an a — strah ov an je tzv. »političkih
fab rik a«, na p rim er — tj. takva o rg an izacija proiz­
vod nje k o ja ne p o štu je neophodne m inim um e proiz-
vodno-ekonom skih k rite rij um a tehn ičke efik asn o ­
s t i . . . . Zar u ovim uslovim a on aj ko govori o
dehum anizatorskim efektim a tehnike ne delu je kao
ap straktn i h u m anist?
N ije m ali b ro j onih k o ji bi upravo to tvrdili.
Ako bi se argum enti onih k o ji to tvrde anali­
zirali, oni bi se m ogli svesti na sled eće:
T ehnički napredak se p o stav ljao i u doba
M arksa i danas s pravom kao jed a n od osnovnih
uslova izgrad nje so cija lističk ih društvenih odnosa.
188 MILADIN 2IV0TIĆ

Kako je moguće strahovati od dehumanizator-

ske uloge tehnike u uslovima u k o jim a je većina
našeg stanovništva seljaštvo, ko je treba izvući iz
bede i zaostalosti, :.ar p ostavljati ove »probleme«
kod nas ne znači biti apstraktan hum anist, k o ji ne
vidi pred sobom realni život, glavne zadatke našeg
društva.
Apstraktni hum anisti epigonski uvoze ovu pro­
blem atiku iz one filo zo fije k o ja je nastala kao kri­
tika dehum anizatorske uloge tehnike u zem ljam a
n ajrazv ijen ijeg kapitalizm a.
U tim zem ljam a dehum anizatorski efekti teh­
nike su vidni, ali ne zbog same tehnike, već zbog
n ačina upotrebe tehnilče, k o ji zavise od određenih
klasnih društvenih odnosa i buržoaskih političkih
sistem a k o ji te odnose brane.
B ojazan od negativnih efekata tehnike u okvi­
rim a političkog sistem a usm erenog na negaciju kla­
snog društva nem a svog sm isla.
Ovo su glavni argum enti onih k o ji su pokazali
i pokazuju nerazum evanje prem a sam om postav­
lja n ju ove problem atike kod nas.
Ovo nerazum evanje izazvano je i tim e što se
problem odnosa hum anizm a i tehnike n ije uvek
p o stavljao ni rešavao m etodologijom nauke i na­
učne filozofije. Govori se često samo o negativnim
stranam a tehnike, o dehum anizaciji, ko ju tehnika
nužno, svojom suštinom , stvara, o otuđenom duhu
sam e nauke. O sećaju se u tica ji kritike tehnike u
stilu kritike Džordža Orvela, Oldosa H akslija, Os-
yalda Špenglera savrem enog egzistencijalizm a. Su­
ština ovog načina kritike tehnike svodi se na to
da sam a nauka i tehnika, a ne određeni način upo­
trebe rezultata naučnog i tehničkog razvoja, stva­
ra ju otuđeni svet.
Ovakva vrsta kritike tehnike zaista nam eće
pseudo-problem e i s pravom izaziva otpore kod
onih k o jim a je stalo da izvuku zem lju iz zaostalosti,
iz m ukotrpnih uslova rada, iz sirom aštva.
 HUMANIZAM I TEHNIKA 189

Ali, m arksizam n ije n ikada identifikovao teh­

n ičk i progres sa opštedruštvenim progresom . Ova­
kva id e n tifik a c ija je vršena sam o u okvirim a sta-
ljin izm a. Sam o sta ljin ist, a ne i m arksist, ne vidi
da tehn ika im a jed in o instru m entalnu vrednost, da
je ona o r u đ e izgrad n je so cija lističk o g hum anizm a,
a ne suština te izgradnje.
Osnovni argum ent k o jim se hoće da dokaže
apstraktno -hu m an istička su ština ovog problem a
kod nas je s te tv rđ en je da je p o litičk i sistem jedn oga
d ruštva o d lu ču ju ći fa k to r k o ji rešava problem e
n ačin a up otrebe tehn ike, i tim e sve problem e hu­
m anizm a k o je tehn ika nam eće.
I ovo može da bude sam o uslovno tačno.
S o c ija listič k i p o litičk i sistem i nedovoljno raz­
v ijen ih zem alja m ogu da n eg ira ju negativne efekte
tehn ike i izbegnu dehum anizatorsku pustoš k o ju je
tehn ika u savrem enim k ap italističk im zem ljam a iza­
zvala, sam o ako p o sto ji ja s n a svest o instru m en­
ta ln o j vrednosti tehnike, o m ogućnostim a dehum a­
n iz a cije izazvane tehnikom , ja s n a svest o ciljevim a,
pravcu, u sm eren osti razv o ja nauke i tehnike. Po­
treb n o je im ati ja sn u svest o tom e k o je te o rijsk e
i p rak tične uslove treb a ispuniti da bi m ogli da se
izbegnu ili prevaziđu negativni efek ti tehnike.
M arks je upozoravao da živim o u svetu u ko jem
p o sto je različiti k rite rij um i ocene stvarn osti — po­
litič k i, pravni, m oraln i, religiozni, proizvodno-teh-
n ičk i, itd., i da svaka ova p a rc ija ln a ob last, sa
sv ojim p a rcija ln im k riteriju m im a ocene vrednosti,
čo vek a i njegove stvarn o sti, im a ten d en ciju da
d om in ira, da se n am etne kao osnovna, da zam eni
opšte. U ovom procesu tež n ja da se proizvodno-
-teh nički k riteriju m i nam etnu kao osnovni i jed in i
k rite rij umi ocene stvarn osti n ije m ala. Ova težn ja
se isp oljav a u o b liku tehnicizm a i te h n o k ra tije (n a j-
o p štije g vida isp o lja v a n ja teh n icizm a).
T eh n icist i teh n o krat sm a tra ju da pri organi­
z a c iji društvenih odnosa treb a p rim en jiv ati kao
190 MILADIN 2IVOTIĆ

jedin o ili osnovno m erilo — ekonom sko-tehničku

efektivnost. Tehnicist i tehnokrat odnos čoveka i
tehnike razm atraju ili samo kao odnos adaptacije
čoveka prem a m ašini (T ejlo ro v i principi organiza­
c ije proizvodnje, na p rim er), ili adap taciju m ašine
prem a čoveku razm atraju samo iz aspekta posti­
zan ja veće tehničke efikasnosti (»hum an enginee­
ring«, na prim er te o rija o uzajam nom odnosu
čovek-m ašina u savrem enoj operacionalističkoj
am eričkoj p sih o log iji). Van ovoga ova psihologija
ne vidi druge problem e ko je nameće tehnika, je r
tehnokrat sm atra da je organizacija d ru štv a po
principu najveće tehničke efektivnosti — najideal-
n ija organizacija.
Kako to idealno društvo tehničke efektivnosti
izgleda, vidi se po bezdušnim gigantskim gradovima
Amerike, po u sam ljenoj gomili ko ja živi u uslovima
surove jednobraznosti i standardizacije, po neuro­
tičnom osećan ju nesigurnosti pojedinaca u tehnički
n ajrazv ijen ijo j zem lji — SAD — u ko jim a je dru­
štvena proizvodnja organizovana po principu m ak­
sim alne proizvodno-tehničke efektivnosti — kao
osnovnom i jedinom principu.
U prelaznom periodu, u periodu izgradnje soci­
jalizm a p o sto ji latentna m ogućnost n a sta ja n ja i raz­
v ija n ja tehnicizm a, tehnicističkih stavova i gledišta
i njihovog sprovođenja u praksi, kao i stihijnog
tehnicizm a samog proizvodno-tehničkog procesa.
Tehnicizam se ispoljava u raznim vidovim a:
u odsustvu ja sn e svesti o opštim ciljevim a razvoja
društva, odsustvu jasno g kriteriju m a na osnovu
kojih se određuje hum anistički ekvivalent određe­
nog tehničkog poduhvata.
K ritika m oralizatorstva u privredi vodi često
u drugu krajn o st — u zanem arivanje svakog mo­
ralnog, etičkog aspekta sagledavanja proizvodno-
-tehničkog. Prim eri iz prakse nisu retki.
Jedan od vidova isp o ljav anja tehnicizm a je i
ne tako nebitna tend en cija da se sve više sm an ju je
 HUMANIZAM I TEHNIKA 191

opšteobrazovni tip sred n jih škola i čitavo školsko

obrazovanje pretv ori u sistem sp e cija liz a cija . Često
se ova težn ja ne obrazlaže sam o prekim p otrebam a
jed n e zem lje u razvoju, već se proglašava za uzor.
Često se previđa da bi ovakav (am erikanizi­
ra n i) školsk i sistem stvarao tehničke kadrove ne­
sposobne da sagledaju in stru m en talističku fu n k ciju
tehnike, n edovoljn o sposobne da vide kuda i zašto
je potreb an tehn ički razvitak.
T ehnicizam se ja v lja svuda gde se sredstvo —
proizvodno tehn ički efek at proglašava i pretvara u
c ilj, a takve po jave nisu retke.
Da bi m ogle da se izbegnu i tehnicističko-eko-
nom ističk e i ap straktn o -m o ralističk e k ra jn o sti u
tražen ju k r ite r ij um a k o jim se o c e n ju je i u p ravlja
razvoj društva neophodno je da ovaj problem od­
n osa hum anizm a i tehnike ne bude proglašavan za
pseudoproblem .

TEHNIKA KAO USLOV HUMANIZACIJE

I TEHNIKA KAO DEHUMANIZACIJA

Van tehn ike se ne m ože govoriti o lju d sk o j

civ ilizaciji, već sam o o pred lju d sk im form am a ži­
vota. Od vrem ena kada je m išić ro b a bio je d in i
izvor en ergije, je d in a pogonska snaga proizvodnje,
pa do dan ašn jeg doba au to m atizacije i atom ske
en erg ije — ulogu tehn ike u procesu o slo b a đ a n ja
vlasti prirode i društva nad čovekom niko ne može
ozb iljn o da negira.
Ogrom na je uloga tehn ike u razvoju lju d ske
svesti, od u m iranju m itova, sm rti bogova.
N esum njiva je uloga tehnike u rešav an ju sa-
vrem enih h u m a n is tič k ih p roblem a, na prim er, ne­
razvijen ih zem alja. N e sta ja n je n ejed n ak o sti među
n arodim a i tim e k olon ijalizm a, država, m ogućnost
stvaralačkog ku lturnog u tic a ja m eđu narodim a,
o tk la n ja n je opasnosti od ratova, stv a ra n je je d in ­
192 MILADIN 2IV0TIĆ

stvenog čovečanstva — sve su to perspektive vezane

za privredno-tehnički razvoj zaostalih zem alja.
Razvoj tehnike stvara m ogućnosti potpunog
oslob ađ an ja ljudskog rada.
T reba jo š mnogo napora u pravcu tehničkog
razvoja da bi m ukotrpni rad ljudi mogao da bude
pretvoren u potpuno »lukavstvo ljudskog uma«, u
sposobnost da čovek svoju fizičku snagu zameni
prirodnom silom k o ja će, delujući na drugu pri­
rodnu silu izazivati efekte ko je čovek želi.
Savrem eni proces autom atizacije proizvodnje
stvara nove izvanredne m ogućnosti razvoja tog »lu­
kavstva uma«.
Nauka i tehnika mogu da obezbede i stvaranje
novih m ogućnosti razvoja čovekove svesti. Poznati
francuski biolog Žan R ostan veruje u m ogućnost
n astanka novih, kvalitativno viših oblika saznanja
— veštačkim povećavanjem b ro ja moždanih ćelija.
Reč je , piše R ostan, o »pravim nadljudim a (m e-
tan trop im a), k o ji bi mogli da razum eju ono što
mi ne razumemo, k o ji bi im ali sposobnosti veće
od naših, k o ji bi bili prem a nam a ono što smo mi
u odnosu na čoveka predistorije« (Ce que je crois,
G rasset, R aris, 1953).
Tehnička dostignuća u oblasti ljudske komuni­
k a cije pružaju velike m ogućnosti za univerzalizaciju
lju dske kulture. Razvoj tehničkih sredstava komu­
n ik a cija ruši autohtonosti i začaurenosti i stvara
m ogućnost uzajam nog delovanja raznih kultura i
preko toga m ogućnost pojave jed in stav enije opšte-
čovečanske kulture.
No svi ovakvi prim eri uloge tehnike u rešava-
n ju hum anističkih problem a ne mogu da vode ka
zaključku da jed in o tehnika stvara ljudske humane
vred n osti; ona sam o pruža m ogućnosti izgradnje
takvih vrednosti, ona je sam o oruđe stvaran ja mo­
ralnih, um etničkih i drugih ljudskih intrinsičnih
vrednosti.
 HUMANIZAM I TEHNIKA 193

M arks je sm atrao da je tehnički progres nužni,

ali ne i je d in i uslov k o ji će om ogućiti p ojavu novih
viših o b lika društvenih odnosa. M arks n ije previđao
negativne efekte u tic a ja tehnike. Četvrti o d eljak
prvog tom a »Kapitala« je parad igm atički prim er
analize negativnih efek a ta razv oja tehnike, sa ja ­
snim zaklju čkom da nauka i tehn ika sam i po sebi
nisu izvor dehum anizacaje, već n ačin ko rišćen ja
nauke i tehnike u doba m ašin izacije i in d u strija li­
zacije k ap ita lističk e proizvodnje.
N esum njivo je da p o sto ji m nogo razloga k o ji
izazivaju n esp o ko jstv o pred rezultatim a savrem enog
tehničkog progresa.
To n esp o ko jstv o se zasniva na jo š uvek posto­
je ć o j opasnosti od n uklearnog rata, tj. na prevlasti
k o rišće n ja m odernih tehn ičkih dostignuća u ratne
svrhe. N aoru žanje ap so rb u je više od 20 m ilijird i
dolara god išnje za n ao ru žan je države, a pom oć
k o ju U jed in jen e n a cije daju za razvoj nedovoljno
razvijen ih zem alja preko h ilja d u pu ta je m anja.
Ova nesrazm era se povećava ako se im a u vidu
da m noge zem lje i ovaj novac, dotiran za ekonom ­
ski razvoj, u p o tre b lja v a ju za povećanje ratnih po­
te n cijala.
Ako se pri svem tom zna da neki »poludeli
robot« k o ji re g istru je k re ta n je ra k eta može pogre­
šno da alarm ira uzbunu za kontranapad , u ovoj
n eu rotiziran oj atm o sferi hladnog rata, nem oguće je
da se m nogi ne z a p ita ju : Zar čovečanstvo ne bi
bilo sre ćn ije bez o tk rića n uklearne en erg ije? Pa
ipak, nem a opasnih naučnih o tk rića. Im a sam o
opasnih n ačin a n jih o ve upotrebe.
B o jaz a n od n uklearnog ra ta n ije ni jed in i ni
osnovni razlog n esp o ko jstv a k o je izaziva način upo­
treb e savrem ene tehnike.
Savrem en a tehn ika je m ogućnost autom atizo-
vane proizvodnje, ali u uslovim a savrem enog klas­
nog društva a u to m atizacija stvara m noge efekte
identične onim a k o je je M arks analizirao u doba
13
194 MILADIN 2IV0TIĆ

m ašinizacije — nezaposlenost, gubitak stvaralačke

sam odelatnosti, bez ikakve m ogućnosti za natkom-
pezaciju, duhovno sirom aštvo radnika.

* *

Savrem eni kapitalizam n ije u stanju da se

suprotstavi negativnim efektim a tehnike zato što je
tehnicizam njegov W eltanschauung, zato što je teh­
nički progres njegov osnovni c ilj, a ne sredstvo,
zato što je k riterij tehinčke efektivnosti osnov usme-
ravanja društvenog k retan ja, zato što je savremeni
kapitalizam , jednom rečju , otuđeno društvo, koje
počiva na izokretanju onoga što treba da je sred­
stvo čoveka u cilju ko ji čoveka svodi na sredstvo
i potčin java ga.
Tehnicizam sam stvara uslove k o ji ga održa­
vaju. On se preliva u sve oblasti društvene svesti
i ispoljava u raznim vidovima.
K o ji su to vidovi? Jedan od n jih je i tzv. »po­
litički pozilivizam«.
Savrem ena am erička ad m in istracija Dem okrat­
ske p artije hvali se u p olitičkoj propagandi time
da je naslednik tra d icije nju-dila — političke ideo­
logije koja je u doba F. D. Ruzvelta dovela Ameriku
do sadašnjeg privrednog prosperiteta.
A nju-dilovstvo je tipičan oblik političkog pozi-
tivizma ko ji karakteriše odsustvo ja sn ih opštih ci­
ljeva razvoja društva. Nju-dilovstvo je politička
ideologija k o ja zahteva rešavanje »konkretnih pro­
blema« a d h o c , k o ja odsustvo svakih koncepcija
o opštem razvoju naziva »trezvenim praktičnim
sm islom«.
Ovaj »praktični smisao« je oblik partikulari-
stičkog prilaza konkretnim problem atičnim situa­
cijam a i njihovog razrešavanja po principu tehni-
čko-cfektivnih rezultata.
 HUMANIZAM I TEHNIKA 195

P olitičk i pozitivizam je sam o jed a n od vidova

isp o lja v a n ja »pozitivističkog duha« našeg vrem ena.
U savrem enim društvenim naukam a i filo z o fiji po­
zitivizam se isp o ljav a u sv o jev rsn o j id o la triji tehni­
cizm a, izraženoj u o p era cio n a lističk o j »kvantofre-
n iji« (po uspelom izrazu P itirim a S o ro k in a ), u
savrem enoj pozitiv ističk o j o p eracio n alističk o j nauci
o društvu, u k o jo j je m eren je p o jav a postalo ne
sredstvo, već surogat k o ji se proglašava za c ilj
nauke.
Pozitivizam proglašava svako tra ž en je opštih
h u m anističk ih perspektiva i vidika za m aglovite
m etafizičke sp eku lacije. Pozitivizam je dizanje
ruku od h um anističke problem atik e. On se izražava
u o b lasti filo z o fije u strah ovitom o sirom ašav anju
predm eta, m etoda i zadataka k o jim se filo z o fija
bavi — kad se predm et i ti zadaci određu ju u stilu
velikog dela savrem ene a n alitičk e filo zo fije.
Bu ržoaska epoha je započela id eologijam a o
prirodnom čoveku, a završava ili pozitivističkom
apologetikom ili ob licim a iracionaln og bežan ja od
stvarn osti.
»Prirodni čovek« sa početk a buržoaske epohe
postao je u naše vrem e neurotiziran a ličn ost, usam ­
lje n ik u gom ili, čovek č ije je p o n ašan je uklešteno,
stereotipizirano pravilim a određenih društvenih or­
gan izacija i grupa, k o jim a se fik s ira ju pre svega
prin cipi m aksim alne tehničko-organizacione efektiv­
n osti d elov an ja tih grupa. Čovek je tako organizo-
van izgubio ličnu in icija tiv u i sam ostaln ost.
Tehnizirano društvo sam o proizvodi pozitivi­
zam stv ara ju ći je d a n začarani krug — ono proizvodi
robn e vrednosti, vrednosti za m asovnu p o tro šn ju
(ro b a zadovoljava m asovne p o treb e) i tim e stvara
ukus i potreb e nivelišući ih na p otrebe za potro­
šnim robn im vrednostim a.
Ova nivelišuća snaga stvara društvo m ediokri-
tetskih p otreba, sa č ijih p o z icija sve ono što n ije

13*
196 MILADIN 2IV0TIČ

usm ereno na »svakodnevni život« izgleda prazna

ap strakcija.
Ova nivelišuća snaga savrem ene robne tehničke
proizvodnje uvlači se preko pozitivizma zdravora-
zumnog duha svakodnevnog života i u pozitivističku
nauku i filozofiju .
Savrem ena građanska nauka i filo zo fija oscili­
raju između dveju k ra jn o sti — između pozitivistič­
kog robov anja stvarnosti, odsustva svesti o krizi
savrem enog čoveka, opisivanja položaja stan ja sa­
vrem enog čoveka kao o bjektivne činjen ice, bez ula­
ženja u analizu m ogućnosti i perspektiva izmene
i hum anizacije tog sta n ja , i iracionalnih oblika be-
žan ja od takve stvarnosti. Ti oblici bežanja od
dehum anitarne stvarnosti veoma su raznovrsni. Oni
se isp oljav aju i u oblicim a fiktivnog kriticizm a sa­
vrem ene stvarnosti.

KOJI SU OBLICI FIKTIVNOG KRITICIZMA DEHUMANI-

ZATORSKE ULOGE SAVREMENE TEHNIKE?

U filo zo fiji je , na prim er, egzistencijalistička

kritika tehnike. Savrem ena filo zo fija egzistencije je ,
u odnosu na pozitivizam, isp o ljila niz prednosti —
ona je istak la mnoge oblike dehum anizacije savre­
menog čoveka. Predstavnici filozofije egzistencije
duboko o tk rivaju oblike i sadržaje otuđenja savre­
menog čoveka. Pa ipak, ako se kod n jih potraže
rešen ja, o sta je se bez odgovora.
U kritici tehnike oni ne daju nikakva rešen ja
k o ja zadovoljavaju pre svega zato što je njihov
osnovni pristup ovom problem u nenaučan, m eta­
fizički.
Mnogi eg zisten cijalisti izjednačavaju negativne
efekte tehnike sa sam im osnovama nauke i njenih
tehničkih dostignuća. Tako, na prim er, B erd jajev
(u »Sm islu isto rije« , 1923, ili u delu »Kraj našeg
vrem ena«, 1933) naziva tehniku »prvim grehom kul­
 HUMANIZAM I TEHNIKA 197

ture«. E g z isten cija listi ne nalaze u tehnici u slo v e

h um anizacije i je d n o stra n o ističu negativne efekte
tehnike. D aleko od toga da zahteva iluzorno vra­
ć a n je prirodi, Ja sp ers je ipak daleko i od toga da
da naučno re šen je ovog p roblem a — on traži izlaz
iz krize m odernog čoveka u re lig iji, kao načinu da
se čovek dom ogne o slon ca k o ji ne nalazi u surovoj
stvarnosti.
Ne sam o kirk ergadovsko-jaspersovska već i tzv.
ate ističk a eg z isten cija lističk a filo z o fija (H ajd eger,
S a r tr u prvoj fazi svog razv o ja i d r.) isp o ljav a se
kao jed an od o b lik a tzv. »fiktivnog kriticizm a«, pre
svega zbog toga što o d b acu je naučni pristup stvar­
n osti, naučnu analizu čin je n ic a stvarn osti kao uslo­
va k o jim se o tk riv a ju o b je k tiv n e m ogućnosti i ob­
je k tiv n e ten d en cije razv o ja stvarn osti, zbog toga
što sv oje hu m anističk e perspektive ne zasniva na
tak voj analizi stvarn o sti, te ne nalazi prave, efek­
tivne puteve izm ene datog sta n ja . Sv aka k ritik a je
fik tiv n a ukoliko naučnom analizom date stvarn osti
ne otk riva i o r u đ a k o jim a se m ora služiti da b i tu
stvarn ost izm enila. Fenom enološko-ontološki pri­
stup analizi stvarn osti u e g z isten cija lističk o j filozo­
fiji razv ija se p rin cip ijeln o d ru gačije nego kod
nauke.
On zan em aruje analizu datog, čin jen ica , i na­
s to ji da p rotivstavi tom e n ešto p rin cip ijeln o dru­
go. A to drugo (k a k o je M arks pokazao u analizi
k a teg o rija Hegelovog apsolutnog idealizm a) poka­
zuje se često rop ski zavisno od datog sta n ja stvari.
T ako je i fenom en ološka o n to lo gija' psihološke
k a teg o rije k o jim a se izražava n ačin d o živ ljavan ja
sveta otuđenog čoveka pretvorila, u vidu fenom e-
nološko-ontoloških eg zisten cijala, u k a teg o rije k o je
izražavaju stru k tu ru sam og bića. Ova filo z o fija n ije
ušla u naučnu analizu is to rijsk e u slo v ijen o sti otu­
đenog p olo žaja čoveka u svetu, već je p o sto jeći
način odnosa čoveka prem a svetu p roglasila za on­
tološku stru k tu ru čovekovog s v e ta ; tak o su u stvari
198 MILADIN 2IV0TIĆ

svi razorni dehum anizatorski efekti tehnike ušli

ovde u mrežu pojm ova kojim se prikazuje ne isto-
rijsk i uslovljena struk tura čovekovog odnosa prem a
svetu, već neprevladljivi modusi čovekovog bistvo-
van ja, čovekovog sveta uopšte.
I egzistencijalizam i pozitivizam počivaju na
jed n o j vrsti du alizm a: pozitivizam proučava ono
što je ste i sm atra da svako p itan je o tome kakvo
to što je s te treba da bude — n ije pitan je nauke.
Egzistencijalizam sm atra da nauka ko ja prou­
čava ono što je ste nem a šta da kaže o onome kakav
svet treba da bude. Odgovor na ovo p itan je traži
se ne na osnovu naučne analize datog već sa prin­
cip ijeln o drugačijih pristupa stvarnosti, nezavisnih
od nauke (k ao što je slučaj u fenom enološkoj onto­
lo g iji), pristupa k o ji se često p retvaraju u neobu­
zdane spekulacije.
I u jednom i u drugom slučaju ovaj dualizam
dokazuje nem oć građanske filozofije da bude teo­
r ijsk a osnova izmene datog. U prvom slučaju se
građanska svest prikazuje kao rob činjen ica, u dru­
gom kao — fiktivni k ritičar stvarnasti.
*
* *

Na p itan je da li je i kako m oguća lju dska kon­

trola tehničkog razvoja jedino prihvatljiv odgovor
dao je m arksizam . Im a i takvih hum anista danas
k o ji sm atraju da bi ovaj svet bio srećn iji bez atom ­
ske en ergije i zato što se transm u tacije atom a na-
m enjene m irnodopskoj upotrebi mogu i protiv naše
volje p roširiti i izmaći kontroli.
Na bojazan ovakve vrste nauka odgovara: jed i­
na katastro fa k o ja bi se mogla desiti proizašla bi
iz n a m ern e upotrebe nuklearne energije u razorne
svrhe.
Sve zavisi od načina upotrebe tehnike.
 HUMANIZAM I TEHNIKA 199

Na p ita n je da li je i kako m oguće spasti čo ­

veka od ro b o v a n ja tehn ičkim sredstvim a k o je je
stvorio — M arks je dao potpun odgovor: to je
m oguće sam o ako čitavo društvo izađe iz sta n ja
u kojem je teh n ička efektiv no st proizvodnje osnovni
k rite rij n jen o g razv o ja i ako se organizu je takvo
društvo u ko jem će tehn ička elastičn o st b iti potči-
n jen a i usm eravana lju d skim hum anim vrednostim a
i potrebam a.
Takvo p re o k re ta n je naziva se so cija lističk o m
re k o n stru k cijo m društva — u ko jem će čovek b iti
c ilj, a tehn ika sredstvo.
*
* *

A u ovom procesu b o rb e protiv otuđenog sveta,

u kojem se teh n ika nam eće kao c ilj neophodna je
je d n a n a jo p š tija te o rija k o ja bi sa stanov išta hum a­
n ističkih ciljev a i ideala n a jp o tp u n ije form u lisanih
u so cija lističk o m hum anizm u m ogla da bude teo­
rijs k o u p orište b o rb e protiv svih savrem enih oblika
isp o lja v a n ja tehnicizm a u društvenoj praksi i lju d ­
sk o j svesti, te o rija k o ja treb a da o dređu je način
up otrebe posebnih n auka i n jih ovih tehn ičkih do­
stignuća.
F ilo z o fija im a danas ovu dužnost.
 MESTO TEHNIKE U RAZVITKU
SAVREMENE KULTURE

ZAGA PEŠIĆ-GOLUBOVJĆ

K ada se ra sp ra v lja o ulozi tehnike u životu

savrem enog društva, onda se problem p o stavlja
m nogo šire nego što je p ita n je da li tehn ika služi
kao s r e d s t v o za o stv a ren je lju d sk ih c ilje v a ili po­
sta je c ilj p o s e b i. P ita n je se p o stav lja, naim e, da li je
tehn ika u slo v savrem enog života, tj. da li je sam o
deo kulture, i to o n aj n jen m a terija ln i deo, k o ji
om ogućuje širi dom et kulturnog stvaralaštva, ili je
p ostala s a v r e m e n i n a č in ž iv o ta , id en tifik u ju ći se sa
ku lturom kao takvom . N azivajući našu epohu »teh­
n ičkom civilizacijo m «, m i prizn ajem o da tehnika
izlazi iz sv o jih p rvobitn ih okvira i d a je pečat celo-
kupnoj ku lturi, kao dom inantan način rada, m išlje­
n ja i života. Sto g a se odgovor na p ita n je da li
tehn ika vrši h u m aniziraju ću ili dehum anizirajuću
ulogu ne može svesti na u tvrđivan je instru m ental­
nog k arak te ra tehn ike, je r tehn ika kao sredstvo
može da služi i za nehum ane ciljev e, stoga je po­
trebn o ustanoviti n jen o m e s t o u s a v r e m e n o j k u ltu ri
i g r a n ic e n jen o g p ro s tira n ja u jed n o m hum anizova-
nom svetu.
Da bism o odgovorili na p o stavljen o p ita n je ,
potrebn o je definisati sam p o jam kulture. Ako po­
kušam o da ko n kretizu jem o n a jo p štiju d efin iciju
kulture, k o ja se svodi na to da je ku ltura skup
celokupnih dostignuća čoveka, p recizn ije određu ju ći
n jen e elem ente, m ožem o k on statovati da je ku ltura
202 ZAGA PESIC-GOLUBOVIĆ

suma takvih tekovina ljudske prakse ko je omogu­

ću ju stvaran je svojevrsnog društvenog života na
bazi određenih proizvodno-ekonomskih odnosa, što
se m anifestu je u p o sto ja n ju m aterijaln ih i duhovnih
tvorevina, kao što su tehnika, nauka, filozofija, ume-
tnost, religiozna shvatanja, i u stvaranju raznih
oblika regulativnih sistem a ljudskog ponašanja u
društvenoj zajednici. Na ta j način odredivši pojam
kulture, treba utvrditi da kultura ne predstavlja
samo nadgradnju nad društveno-ekonom skom osno­
vom, već je ona, u k lju ču ju ći i tehniku, s jedne stra­
ne, i razne regulativne sistem e, s druge, utkana u
celokupni društveni život i, može se reći, određuje
zajedno sa tipom ekonom ske osnove karakter n ači­
na života u drštvenoj zajednici.
Iz ovakve odredbe proizlazi da je tehnika sa­
mo je d a n e le m e n a t kulture, svakako veoma znača­
ja n , je r od stepena tehničkog razvitka i tipa proiz­
vodnih odnosa prvenstveno zavisi i domet kulture
u celini. Prim itivna tehnika ručnog pluga, kao i
kasn ija prim itivna oruđa za rad ko jim a su se slu­
žili robovi, i nerazvijena sredstva kom unikacije
i pism enosti u srednjovekovnom društvu, određivali
su i nivo kulturnih dostignuća. Tim e se može o b ja ­
sniti da je relig ija predstavljala dom inantan oblik
društvene svesti u to j epohi i da je cvetala pre
svega spekulativna filozofija, dok procvat nauke
pada u period renesanse, paralelno sa prvim tehnič­
kim dostignućim a, k o ja su om ogućila egzaktno pro­
učavanje prirode i efik asn ije prenošenje kulturnih
rezultata. Ovaj odnos se, naravno, ne može posma-
trati p ravolinijski, je r um etnost, na prim er, nikad
n ije bila pod direktnim u ticajem razvoja tehnike,
kao što se m ora naglasiti i to da su naučni ekspe­
rim enti prethodili tehničkim otkrićim a. Ali je uloga
tehničkog progresa nesum njiva, je r služi kao pod­
loga širem dometu kulturnog stvaralaštva, ako
kulturu uzmemo u n ajširem sm islu, kako smo je
odredili, kao specifični n ačin društvenog života.
 MESTO TEH N IKE U RAZVITKU SAVREMENE KULTURE 203

Dakle, teh n ik a je elem enat ili d e o kultu re, k o ji

se naziva »m aterijaln a ku ltura«, pa iako igra važnu
ulogu i podstiče razvoj celokup ne~kultu re, d n a "n e

Međutim , da bism o odgovorili do k r a ja na po­

stav ljen o p ita n je , nećem o u d aljem razm atran ju
p osm atrati odnos tehnike kao dela kulture i celo­
kupne kulture uopšte, već ćem o se o graničiti na
savrem enu ku lturu i tehniku. Da bism o odredili
m e s t o tehnike u savrem enoj ku lturi, m oram o raz­
m o triti kako pozitivne rezultate, tako i negativne
posledice savrem enog tehničkog razvitka.
T eh nički progres n a sta je kao rezultat kontinu­
iranog n apora čoveka da sav ršen ijim oruđim a efi­
k asn ije savlađ uje prirodu i da je p o tčin jav a svojim
p otrebam a. S a razvitkom društva ra z v ija ju se sve
intezivn ije i lju d ske potreb e, i to je jed an od važ­
nih stim ulu sa isto rijsk o g p rogresa i stalnog usavr­
šav an ja tehn ičkih sredstava. R azvijene potrebe sa­
vrem enog čoveka, k o je daleko p rem ašu ju nivo
m aterijaln ih po treb a, m ogu b iti zadovoljene sam o
upotrebom n a j savrem eni j ih tehn ičkih dostignuća u
proizvodnom procesu i drugim o b lastim a delatno­
sti. Stoga se tehn ički progres m ora p o sm atrati ne
sam o k ao nužna etapa u razvitku lju dskog društva
već i kao neophodni uslov njegovog d aljeg kreta­
n ja i oslo b a đ a n ja čoveka od ro b o v ania prirodi i dru­
štvenoj stim ji. Savrem eni tehnički razvitak otkriva
nove m ogućnosti, k o je mogu da učine da se ostvari
h um anističk i ideal o »totalnom «, dezalijeniranom
čoveku i hum anoj lju d sk o j zajedn ici.
(1 ) P rim ena savrem enih tehn ičkih dostignuća
om ogućuje m nogo veću prod uktivnost rada i stva­
ra n je takvog b o gatstv a m a terija ln ih dobara k o je
može da zadovolji narasle p otrebe i da reši problem
fiz ič k e e g z is te n c ije č o v e k a . U situ a ciji kada jo š n ije
savladana glad, kada velik b ro j lju d i n ije u m oguć­
n osti da zadovolji sv oje elem entarne, b iološke po­
trebe, i kada je b o rb a za održanje jo š uvek p ro b ­
204 ZAGA PESIC-GOLUBOVIĆ

lem za velik deo čovečanstva — upotreba m odernih

tehničkih sredstava za podizanje produktivnosti
rada i za stvaran je dovoljnih količina m aterijaln ih
dobara neophodan je uslov daljeg progresa. M ateri­
ja ln a beda je izvor opšteljudske bede. Stoga je nu­
žno osloboditi čoveka brige za m aterijaln u egzi­
sten ciju da bi shvatio širi sm isao svoje lju d s k e
eg z is te n c ije . Da bi čovek razumeo da su njegove
vitalne potrebe sam o uslov njegovog ljudskog na­
čina p o sto ja n ja , potrebno je da p o sto ji takvo o b ilje
m aterijaln ih sredstava za život da on može nesme­
tano da zadovoljava svoje potrebe, oslobađajući
svoju energiju i svoj duh od robovanja svojoj bio­
loškoj prirodi. Zato je prim ena savremenih tehni­
čkih sredstava u proizvodnji m aterijaln ih do­
bara neophodan uslov daljeg progresa savremenog
društva.
(2 ) Dokle god je čovek okupiran napornim
fizičkim radom , k o ji isc rp lju je ne samo njegovu
telesnu nego i celokupnu psihičku i duhovnu ener­
giju, svodeći ga na m ehanizovano »oruđe ko je go­
vori«, on će svoje lju d s k o b ić e identifikovati sa
svojim fizičkim , biološkim bićem . Savrem ena tehni­
ka može i u tom pogledu da ubrza proces em anci­
p acije čoveka. Pod uslovim a sve intenzivnijeg tehnič­
kog progresa, nam etnula se potreba za racionalnijom
organizacijom radnog procesa, i u tehnički najraz­
v ijen ijim zem ljam a angažovane su b ro jn e ekipe
naučnika na tom poslu. Savrem ena organizacija
rada zosnovana je na principu oslobađanja od fi­
zičkog napora, pa se ide čak dotle da se radna
op eracija učini do te m ere nesvesnom i rutinskom ,
da čovek ne m ora ni psihički da učestvuje u n jo j
i da može za vreme rada da sluša muziku, ili da se
posveti sopstvenim m islim a i problem im a. Na taj
način, rad u uslovim a savrem ene tehnike bitno me-
n ja svoj karakter, tako da se u tehnički razvijenim
zem ljam a danas ne može više govoriti o iscrplju-
 MESTO TEH N IKE U RAZVITKU SAVREMENE KULTURE 205

ju će m fizičkom radu u klasičnom sm islu.1) Uvođe­

n je au tom atizacije p red stav lja jo š od lu čn iji korak
u ovom sm islu. Ali n ije sam o o slo b ađ an je od fizič­
kog napora k a ra k terističn o za rad u d an ašn jim
uslovim a, već se b itn o izm enila i stu rk tu ra rad­
nog vrem ena. S k ra ć iv a n je radnog dana jed a n je od
važnih rezultata savrem enog tehničkog n apretka.
Podaci p okazu ju da je u periodu između 1900.
i 1946. godine rad ni dan skraćen u F ra n cu sk o j za
32 posto, dok je u SAD u periodu između 1850.
i 1946. godine zabeleženo sk ra će n je od 36 proce­
n ata.2) U m nogim zem ljam a četrd eset dvočasovna
radna n ed elja realizovana je tekovinam a tehničkog
progresa. Ovo je n esum n jivo jed a n od fa k to ra k o ji
će om ogućiti da se en erg ija čovekova razv ija pot­
p u nije i da se, ne isc rp lju ju ći se fizičkim p okretim a,
pretvori u stvaralačko ra z v ija n je lju d skih p o ten cija .
( 3 ) R azvoj sredstava m asovne ko m u n ikacije
takođe je pozitivan rezu ltat tehničkog progresa, je r
om ogućuje da ku lturne tekovine postanu dostupne
svakom p ojed in cu . P ism en ost i osnovno obrazova­
n je p o sta je danas uslov fu n k cio n isa n ja kom plikova-
nog tehničkog ap arata, bez koga više n ije m oguć
napredak ni u je d n o j sferi društvene delatnosti. Ali
su danas televizijsk i ek ran i, rad io-aparati i film ske
predstave isto tak o n asušna p o treb a i n a ju d a lje n ijih
seoskih p o d ru čja. Ova m asovna sredstva kom uni­
k a c ije om ogućuju da se čovek brže i efik a sn ije upo­
zn aje sa događajim a i ku lturnim dostignućim a, pro­
širu ju ći njegove horizonte, i pru žaju ći, na ta j način,
m ogućnost svakom p ojed in cu da postane učesnik
ku lturnih zbivan ja. K u ltu ra tako izlazi iz sv ojih
‘ ) Danas nije više naporan fizički rad akutan problem
tehnički razvijenog sveta. Ali se javljaju novi problemi,
psihološke prirode, koji proizlaze otud što se radne ope­
racije sprovode mehanički, automatski, bez stvarne angažo-
vanosti i korišćenja stvaralačke snage čovekove. O tome
će biti reči u daljem izlaganju.
2) Podaci uzeti iz knjige. P. Navillea L a vie de travial
et ses p ro b lem es, Paris 1954.
206 ZAGA PESIC-GOLUBOVIC

»aristokratskih« okvira, p restaje da bude delo samo

»izabranih«, om ogućujući da oslobođena stvara­
lačka en ergija pojedinca nađe svoj put i dođe do
izražaja.
Ne n a b ra ja ju ći i ostale pozitivne rezultate teh­
ničkog razvitka, k o ji doprinose podizanju opšteg
nivoa društvenog života i zahtevaju složenije i na­
prednije društvene odnose, c ilj je bio da istaknem o
pozitivnu ulogu koju savrem ena tehnika im plicira.
Ali treba odmah naglasiti da se mogu pojaviti zna­
čajn e razlike između onoga što savremeni tehnički
razvitak p otencijaln o nosi, i aktualnih posledica,
koje često pred stavljaju deform aciju gore navede­
nih m ogućnosti. Te .deform acije n astaju kao rezul­
tat preterane vere u tehnički autom atizam. Ako se
sm etne s ’ uma da je tehnika samo deo društvenog
mehanizm a u celini, te da tehnički razvitak m ora
b iti praćen i potpomagan prom enam a u društvenoj
strukturi i društvenim odnosim a, da bi se obezbe-
dilo realizovanje progresivnih p o ten cija — može se
desiti da_se one pretvore u svoju suprotnost i dčT
h u m am stički ciljevi budu zam enjeni tehniziranom
predstavom o ljudskom društvu i lju dskoj prirodi.
Sliva tan je koje iz toga proizilazi, da tehnika sama
po sebi može da obezbedi o stvarenje pozitivnih mo­
gućnosti, dovodi do uverenja o svemoći tehnike, i te­
hnika, ubrzo, p restaje da služi kao sredstvo za
hum anizovanje prirode, pa p o stajući c ilj sam a sebi,
dovodi do akutnog problem a savrem ene civilizacije
— do te h n iz ir a n ja c e lo k u p n o g života.
Kakve su m an ifestacije ovako izokrenutih re­
zultata savrem enog tehničkog razvitka, koji poka­
zuju da p o sto ji raskorak između p otencijalnih spo­
sobnosti tehnike da učini život hum anijim i lepšim
i aktualnih rezultata, k o ji dovode do sve većih i
složenijih problem a, sa kojim a se suočava čovek
naše epohe?
N ajizrazitiji vid otuđenja čoveka je ste svođe­
n je njegove ljudske egzistencije na fiz ič k u eg zisten ­
 MESTO TEH N IKE U RAZVITKU SAVREMENE KULTURE 207

c iju , je r se sm isao lju d skog života ne isc rp lju je u

ostv aren ju njegove m a terija ln e, b iološke prirode.
Može se reći da se čovek kao lju d sko b iće realizu je
tek onda kada je u sta n ju da tran scen d ira svoju
biološku prirodu i da živi radi o stv a re n ja viših
društvenih i personaln ih ciljev a . R ekli sm o da savre­
m ena tehn ika om ogućuje takav stepen m a terija ln e
proizvodnje da je u sta n ju da zadovolji n arasle
prirodne potreb e čoveka. Ali sam o ta j uslov n ije
dovoljan da bi se čovek uzdigao od nivoa fizičkog
eg zistiran ja do nivoa lju d sko g n ačin a života. N apro­
tiv, rezultat može da bude suprotan. U savrem e-
nom društvu se ja v lja » teh n iz iran a p o t r o š n ja « ,
tj. takva opsesivna p o tro šn ja k o ja p o sta je sam a
sebi cil, je r je stim u liran a veštački izazvanim po­
treb am a (čo vek ne ku p u je ono što m u je stvarno
p otrebn o i onda kada sta ri predm eti ne mogu više
da zadovolje njegove potreb e, već ono što mu se
nam eće pod u tica jem psihološkog p ritisk a k o ji vrši
veom a razvijen sistem re k la m ira n ja i zato da bi
posedovao n a jn o v iji m odel, k o ji će, tako brzo za-
s ta re ti). Ako se prepusti sam o tehnici da rešava
ovaj problem , isk lju čiv o stv aran jem velikih količin a
m aterijaln ih dobara, putem u sav ršav anja tehnolo­
ških p rocesa i tehn ičkih sredstava radi podizanja
prod uktivnosti rad a, dolazi se do suprotnog efekta
u tehn ički n a jra z v ije n ijim z em lja m a : čovek se ne
oslobađa brige za m a terija ln u egzisten ciju, već,
ob ratno , on celokup an život svodi na tro šen je do­
b a r a ; za n jeg a stvari im a ju sm isao sam o ako mogu
da se potroše, pa se u savrem enom društvu sve
češće govori i o »trošenju« kulture. Za savrem enog
čoveka je k a ra k te rističn a »potrošačka psih olog ija«,
je r nagom ilano bogatstvo m a terija ln ih dobara, ako
n ije praćeno nizom drugih društvenih procesa i pro-
m ena, ne može da dovede au tom atski do dezalije-
n a cije lju d ske ličn o sti, pre svega ličn osti rad nika,
k o ji je tokom celokupne d osad ašn je isto r ije bio
sveden na statu s fizičke eg zisten cije i biološkog
208 ZAGA PESIC-GOLUBOVIĆ

organizm a. Obezbeđivanje m aterijaln ih uslova ži­

vota tek je prvi preduslov za oslobađanje čoveka,
k oji treba da omogući da čovek prevaziđe ekonom ­
ske i tehničke odnose, kao ćelijsk i oblik svoga
života, stvaranjem hum anijeg društva i razvijeni­
jo m kulturom . Ostane li se samo na prvom, za šta
je tehnički razvitak dovoljan, onda se stiže do po­
lovine puta, što om ogućuje samo lakše zadovo­
ljav an je m aterijaln ih potreba, ali ne stvara sve
neophodne uslove za kvalitativnu izmenu životne
o rije n ta c ije čoveka, k o ja bi predstavljala u potpu­
nosti njegovu hum anizaciju.
Tehnicizam do b ija svoj izraz i u »N au čn oj o r ­
g a n iz a ciji rad a« , kojom se postiže oslobađanje rada
od fizičkog napora, ali se ostvaru je i suprotan efe-
kat — rad se oslobađa sadržaja. U m odernim teh­
nički oprem ljenim fabrikam a po sto je specijalni
biroi ko ji plan iraju radni proces. Ali kako je priroda
rada u današnjim uslovima izm enjena, te se rad
sasto ji od niza sitnih, parcijalizovanih op eracija,
zadatak biroa je da do d etalja isplanira svaku
operaciju, pa i pokrete i ritam na svakom radnom
mestu, da bi se moglo predvideti potrebno radno
vreme za izradu jednog proizvoda. Tako organizo-
van rad p o staje m ehanizovana, rutinska delatnost,
k o ja za čoveka gubi sm isao, i može se obavljati
sam o kao nesvesna operacija, je r čovek n ije upoznat
sa radnim procesom u celini i potpuno je odvojen
od proizvoda kao c e lin e ; pored toga, on je samo
delić jednog m ehanizm a, i za o b av ljan je tako speci-
jalizovane op eracije njem u n ije potrebna visoka
k valifikacija, tako da može biti brzo i lako zamc-
njen, što stvara osećan je nevrednosti posla kojim se
bavi. S druge strane, racio n alizacija rad a zahteva da
se ritam radnika uskladi sa ritm om m ašine, te se ne
vodi računa o prirodnom ritm u čoveka; stoga n je­
gova pažnja i psihička en ergija m oraju stalno biti
prikovane za takav b csadržajan m ehanički proces,
 MESTO TEH N IK E U RAZVITKU SAVREMENE KULTURE 209

te se m esto fizičkog zam ora ja v lja p sih ički zam or,

dosada, nezainteresovanost i o seća n je praznine,
usled neangažovanosti p o te n c ija čoveka u radnom
procesu.
Savrem eni am erički sociolog R a jt M ils, u van-
rednoj analizi izvršenoj u sv o jo j kn jizi »Beli oko-
vratnik« (»W h ite C o lla r« ), ističe k arak teristik e
rada u savrem enim u slo v im a: rad nik n ije slobodan
da p lan ira svoj rad i da sv ojom in icija tiv o m uče­
stvu je u organizovanju proizvodnog p ro cesa ; pro­
izvod se ne o tu đ u je od rad nika sam o na ta j način
što p o sta je ro b a za tržište, već se on i p sihološki od­
v a ja od proizvođača, pošto ovaj o b a v lja delim ičnu
op eraciju , k o ja je sam o je d n a u nizu o p era cija od
k o jih se sa sto ji radni p r o c e s ; stoga se b riše svaki
sm isao rad a k o ji o b a v lja , je r se n a jčešće svodi na
beskonačn o p o n a v lja n je sam o jed n o g p o k re ta ; iz
rad a su o d stra n jen e intelek tu aln e p o ten cije, je r je
rad rutinizovan i n esvesan ; um esto tržišta, danas
centralizovana b iro k ra tsk a a d m in istra cija određu je
uslove, vrem e i n ačin rada. Sve to u slovljava da je ,
um esto višestru kog o slo b a đ a n ja individualne ener­
gije, zaro b ljen a p sih ička i duhovna en erg ija radom ,
k o ji je izgubio sm isao za čoveka. Sled eća konse-
kvenca je ta da se čovek u slobodnom vrem enu
m ora oslobod iti p sih ičke n ap eto sti i b ira ti one vrste
razonode i zabave k o je ne zah tevaju nikakav d alji
psihički napor, već ga m ehanizovanim sredstvim a
dokolice prividno re la k sira ju . Na ta j način, kom ­
pletan život čoveka biva tehniziran, on živi u circu-
lusu iz koga ne vidi izlaz, je r »tehničku civilizaciju«
prihvata kao je d in i m ogući način života.
»T e h n ič k a k u ltu ra « je treći izražajni oblik
tehnicizm a. O »tehn ičkoj kulturi« se može govoriti
kada se teh n ika i tehn ički uslovi života p ro širu ju
izvan n jih ovog dom ena, pa tehn ika p o sta je m erilo
n ap retka u svim o b lastim a d elatn osti i života. Teh­
nička sredstva p o čin ju da ig ra ju vidnu ulogu i u
um etničkom stvaralaštvu, pa se može reći da su
14
210 ZAGA PESIĆ-GOLUBOVIĆ

izvesni oblici savremene apstraktne um etnosti samo

jed an vid id o latrije tehnike. P recen jivan je uloge
tehnike zapaža se i u o rije n ta c iji savremene nauke.
T ehnika ne p ostaje samo sve neophodnije sredstvo
u naučnim istraživanjim a, več se prim ena tehničkih
sredstava ja v lja kao kriteriju m naučne egzaktnosti.
Stoga se, kao u Hobsovo vreme, m atem atika po­
diže na pijedestal osnovne nauke, a razv ijan je teh­
nike istraživanja p o staje često samo sebi svrha. Na
osnovu toga se izvode zaključci da su filozofija i
teo rijsk a ra z m išlja n ja nepodesni za savremenog
čoveka, ko ji živi u znaku tehnike, pa se nauka pozi­
tivistički o rijen tiše pretežno na em pirijsko istraži­
vanje, kojim se mogu egzaktno potvrditi činjenice.
Drugim rečim a, priznaje se samo takva nauka u
k o jo j su prim enljiva tehnička m erila i kriterijum i.
U oblasti kulture sredstva masovne kom unika­
c ije postaju dom inantan način stvaran ja i prenoše­
n ja jednog posebnog tipa kulture, k o ji se izgrađuje
u uslovima »tehničke civilizacije«. P otencijalno, ma­
sovna sredstva kom unikacije su pogodan način da
se n ajv red n ija um etnička dela i tekovine kulture
učine p ristupačn ijim svakom pojedincu. M eđutim,
ova sredstva zahtevaju i posebnu vrstu kulture (n a
prim er, specifičnost televizijskog program a), k o ja
će biti n jim a prilagođena, je r se m ora brzo i ma­
sovno reprodukovati, pa i u kulturu prodire princip
serijsk e proizvodnje. Na taj način, prava um etnost
i kultura jo š više se o d v ajaju od pojedinca, je r se
on zadovoljava onom vrstom kulture k o ja mu je
pristupačna preko sredstava masovne kom unikacije.
Tim e se može o b ja sn iti da pozorište, sa čijim se
pravim um etničkim kvalitetom i kulturnim doživ­
lja je m k o ji gledalac ima ne može m eriti kvalitet i
doživljaj k o ji proizvodi televizijski program , sve
više gubi pu bliku ; u .tome je o b ja šn je n je i nepopu­
larnosti klasične i vredne savrem ene literature, je r ih
zam en juju je ftin a i po obim u pristupačna »dajdžest«
izd an ja; a mehanizovani aparati, k o ji pružaju
 MESTO TEH N IKE U RAZVITKU SAVREMENE KULTURE 211

je ftin u zabavu i dokolicu, sve su o m ilje n ije sredstvo

zabave savrem enog čoveka. T ako se m ogućnost
prib ližavan ja stvarnih ku lturnih vrednosti svakom
čoveku p retv ara u sredstvo o d v a ja n ja čoveka od
prave um etnosti i ku lture, i stv aran jem »masovne«,
»tehničke« ku lture zatvara se put istin skom du­
hovnom stvaralaštvu.
Na ta j n ačin, savrem eni čovek pretvara svoje
u s lo v e lju d ske eg zisten cije (fizičk o -m aterijaln u eg­
zisten ciju , k o ja u k lju č u je tehn ički ra z v ita k ) u n a čin
svoga života. Sv et k o ji je čovek stvorio, hum anizo-
vanu okolinu, prilagođenu njegovim lju d skim potre­
b am a, kao tehn ičku sredinu u k o jo j može da razv ija
d alje društvene uslove svoga života, p o sta je c ilj po
sebi i ideal savrem enog čoveka. On svoju m oć i
slobodu ne m eri snagom k o jo m može da potčini
sebi prirodu i društvene sile, pom oću savrem enih
tehn ičkih sredstava, već je p ro c e n ju je kvantitativno,
b ro je m tehn ičkih instru m en ata k o je posed uje. T ako
sredstvo p o sta je c ilj, je r se uslov za egzisten ciju
id e n tifik u je sa n ačinom eg zisten cije.
P o jam to ta ln o g č o v e k a , k o ji M arks up o trebljava
u tom sm islu da je čovek v iš e đ im e n z io n a la n (o n je
fizičko-telesno, bio lo ško i psih o -so cijalno i duhovno
b ić e ) i da su n jegove p o treb e m n o g o s t r u k e (b o g a t
čovek je o n aj k o ji im a bogatstvo p o tre b a ), ukazuje
na ograničen ost tehnicizm a, k o ji svodi čoveka sam o
na jed n u dim enziju (fiz ičk o -m a terija ln u ), k o ja je ,
u stvari, tek uslov njegovog očovečen ja.
Na osnovu izvršenih analiza savrem enih uslova
života (d a napom enem o sam o Iknjige E . Fro m a
»Zdravo društvo« i D. R izm ana »U sam ljena gom i­
la«1) ) može se doći do z a k lju čk a da m a terija ln a
eg zisten cija ne is c rp lju je ceo život čoveka i da teh­
n ički način života ne obezbeđ uje zdrav razvitak in­
dividue. U tehn ički n a jra z v ije n ijim zem ljam a ma-

‘) Erich Fromm, T he S an e S o c ie ty ; David Riesman,

The L on ely Crow d.
14*
212 ZAGA PESIC-GOLUBOVIC

te rijaln i standard je na nivou ko ji obezbeđuje da

čovek ne strah u je svakodnevno za goli život i da
može norm alno da zadovolji svoje vitalne potrebe,
ali po b ro ju sam oubistava neke od tih zem alja su
na čelu tabele (n a prim er Danska, Šv ajcarsk a, Šved­
ska i SAD su među prvih pet zem alja sa najvišom
stopom sam oubistava2). Zar to ne im plicira zaklju­
čak da se m aterijaln om egzistencijom ne iscrp lju je
život čoveka, pa čak da to ne m o ž e da bude p r o b le m
b r o j je d a n za savrem enog čoveka.
Odakle proizilaze negativne posledice savreme­
nog tehničkog razvitka? T reba ukazati na trostruki
izvor.
( 1 ) Tehnička revolucija je vezana za ind u strij­
sku proizvodnju i n astaje usled potrebe da se usa­
vršavanjem tehnoloških procesa i tehničkih sred­
stava unapredi proces proizvodnje m aterijaln ih
dobara. U tom domenu tehnički razvitak ima sm isla
i opravdanja i niko danas ne poriče njegovu pozi­
tivnu vrednost u tom pogledu za razvitak čove­
čanstva. Problem n a sta je onda kada tehnika počinje
da se prostire izvan ove oblasti. To širenje domena
tehnike im a takođe opravdanja u mnogim oblastim a
kao sredstvo za unapređenje određenih delatnosti
i za brže i efik asn ije d o b ija n je rezultata. Ali opa­
snost se ja v lja onda kada tehnika postane ekspan­
zionistička, tj. kada um esto sredstva postane m erilo
i kriteriju m i preti da tehnizira celokupan život
čoveka. Term in »tehnička civilizacija« adekvatno
izražava tu tenden ciju , je r tehnika prestaje~cTa bude
sam o jedan aspekt savrem ene civilizacije, već daje
pečat karakteru savrem enog načina života.
' (2 ) JTehmzira ju se ljudske potrebe i način n ji­
hovog zadovoljavanja, pa tehnika i u to j oblasti
p o staje m erilo vrednosti ljudskog života. U skladu
sa tim , tehnicizam prodire u sve pore individualnog

2) Podaci uzeti iz knjige Zdravo društvo Rad, Beo­

grad, 1963. str. 33
 MESTO TEH N IKE U RAZVITKU SAVREMENE KULTURE 213

i društvenog života čoveka, te se tehn ika pretvara

od sredstva u c ilj.
(3 ) Savrem en i tehn ički ra zvitak je isto rijsk i
n astao u o kv irim a k a p ita lističkog društvenog siste-
"m a ^ tj. u uslovim a klasnog društva, što uslovljava
i određeni n ačin upotrebe"- tehn ike i u p ra v lja n je
ovih te n d en cija u pom enutom pravcu.
I kod nas se u p o sled n je vrem e sve češće susre­
ćem o sa sh vatanjem da je tehn ički razvitak sam po
sebi dovoljan da razreši sve problem e savrem enog
društva, pa i izgrad n je so cijalizm a. Po m išlje n ju
nekih autora, p roblem i n a sta ju onda kada se teh­
n ički razvitak sputava i ograničava usled određenih
društvenih i klasnih razloga. Ide se čak dotle da se
z a k lju ču je da se so cijalizam , kao pozitiv niji dru­
štveni oblik, p ro tiv sta v lja kapitalizm u pre svega
u tom sm islu što om ogućuje znatno širi razm ah
tehničkom razvitku, drugim rečim a, socijalizam se
posm atra kao uslov tehničkog razvitka, a ne o b ra t­
no. U nekim našim kn jig am a tehn ički razvitak se
tre tira potpuno na isti n ačin kao u kapitalističk im
zem ljam a, kao da je sam sebi svrha, a čovek služi
jo š uvek kao poluga, je r n ije u potpunosti zam enjen
m ašinam a. Zakoni so cija liz m a i problem i so c ija ­
lističko g društva prik azu ju se uprošćeno i svode se
na ekonom ske i tehn ičke zakon itosti, kao što se
može videti iz sledećeg te k s ta : »K a6 što vidimo,
ek o n o m ija vrem ena, ili — drugim rije č im a — po­
v ećan je prod uktivnosti rada, ili sm a n jen je troškova
p roizvodnje osnovni su zakon razvitka svakog dru­
štva, a oso b ito novog društva u razvoju socijalizm a«,
i d a l je : »Prem a tom e, na problem razvitka proiz­
vodnih snaga u naše doba, kao osnovice za izgrad­
n ju so cijalizm a u sv jetsk i sistem , m i ćem o u prvom
redu gledati kroz prizm u kako so cijalizam kao
društveni sistem ra z v ija prod uktivnost rad a u od­
nosu na kapitalizam . To je o sn o v n i p o k a z a t e l j
h is t o r ij s k e o p r a v d a n o s t i z a m je n e s ta r o g s is te m a
214 ZAGA PESIć-GOLUBOVIć

n o v im d ru štv en im sistem o m « (podvukla Z. P . ) . 1)

U skladu sa tim , uočavaju se sam o pozitivni rezul­
tati savrem enog tehničkog razvitka i autom atizacije,
a ukoliko se i govori o negativnim posledicam a,
ističe se sam o m ogućnost stvaran ja viška radne
snage i problem nezaposlenosti, kao da se o čoveku
u socijalizm u može govoriti isklju čivo kao o »radnoj
snazi«. Ovakva i slična sh vatanja zasnivaju se na
pretpostavkam a: (a ) da je u savrem enom društvu
moguće svesti sve društvene odnose i problem e na
tehničke odn ose; i ( b ) na pretpostavci o svemoći
tehnike i slepoj veri u n jen u hum aniziraj uću ulogu.
Takvi stavovi, kao i b o rb a protiv takozvanog »ap­
straktnog hum anizm a«, onem ogućuju da se suočim o
sa činjen ico m da se autom atizovana predstava o
društvenom razvitku u socijalizm u reperkutu je ne­
gativno na rešavan je konkretnih problem a u indu­
s triji, u sistem u obrazovanja i u kulturnom stva-<
ralaštvu, kao naglašeni teh n iciz a m . N ekritički stav
prem a tehničkom razvitku onem ogućuje da se na
vrem e preduzmu m ere da bi se izbegle negativnoj
posledice.
U našoj zem lji, u k o jo j je izvršena revolucio­
narna prom ena društvenog sistem a (k o ja zadire
znatno d u blje u društveni život nego što su prom ene
u tehničkom sistem u ) i društvenih odnosa, postoje
velike m ogućnosti da se izbegnu bolne faze kroz
k o je je prolazilo kapitalističko društvo u epohi
tehnološke revolucije. Afii sa m eram a ko je bi to
obezbedile m ora se početi odmah, uporedo sa
n a sto jan jim a da se tehnika unapredi, tj. treba
delovati preventivno, je r je ka sn ije znatno teže
lečiti bolest. Osnova za takvu preventivu, ko ja treba
da obczbedi da tehnika kao s re d stv o za ostvarenje
hum anijeg društva ne postane c ilj p o s e b i, data je
našim novim društvenim sistem om : podruštvljava-

‘) Dr Dušan Čalić A utom atizacija u tehn ičkom i priv­

redn om razvitku Ju goslavije, Zagreb, 1962, str. 34. i 60.
 MESTO TEH N IKE U RAZVITKU SAVREMENE KULTURE 215

n jem sredstava za proizvodnju, stv aran jem sistem a

radničkog sam o u p ra v lja n ja , uvođenjem principa
raspodele prem a radu, ra z v ija n jem sistem a nepo­
sredne d em o k ratije, itd. Ali ovakva osnova je jo š
uvek sam o okvir, k o ji om ogućuje, ali ne obezbeđuje
u potpunosti, da se iz tehn ičkog p rogresa izvuku do
m aksim um a sam o pozitivni rezultati, a izbegnu
negativne posledice. Da bi se to pstiglo, potrebno je
i tehn ički razvitak p o sm atrati d oslednije (n e sam o
te o rijsk i, nego i u p ra k si) kao deo opštedruštvenog
i kulturnog p rogresa, t j. tehn ički razvitak se m ora
ad ekvatnije uk lop iti u n aša društvena k reta n ja . Pod
tim razum evam o da b i bilo neophodno otk lon iti
nesklad k o ji p o sto ji u tre tira n ju čoveka u sistem u
tehnike i u sistem u rad ničkog sam o u p ravljan ja.
Dok se u prvom slu ča ju na čoveka gleda sam o kao
na deo gigantskog tehn ičkog m ehanizm a, pa se za-
m enom teze čovek p o sm atra kao sredstvo za ostva­
re n je d aljeg tehn ičkog n ap retka, za povećanje
prod uktivnosti rad a i sličn o, u drugom slu ča ju od
čoveka se zahteva da bude slobodna ličn ost, da bi
m ogao kom petentno da odlu ču je, on treb a da posta­
ne c ilj, kom e će b iti podređena sva sredstva, kako
tehnička, tak o i društveno-politička. D okle god
p o sto ji ovaj nesklad izm eđu širih društvenih ci­
ljeva, na k o jim a se gradi jed n o so cija lističk o dru­
štvo, i im anentnih zakona tehničkog razvitka, dok
god ne priznam o da je i u so cijalizm u moguće
otu đ en je čoveka u uslovim a savrem ene tehnike (a
ono se i ja v lja kao izraz Ovog n esk lad a), nećem o
b iti kadri da prevaziđem o te sup rotn osti, k o je prete
da postanu p ro tivrečn o sti i da ograniče so c ija li­
stičk i razvitak;.
Kod nas se takođe sve češće govori o slobodnom
vrem enu kao o spasonosnoj oazi, k o ja treb a da
kom penzira sve negativne posledice savrem ene or­
g an izacije radnog procesa i teškoće k o je čovek
doživljava u uslovim a p arcijalizov anog rada. S k ra ­
će n je radnog dana i povećanje slobodnog vrem ena
216 ZAGA PESIĆ-GOLUBOVIĆ

skakako je zn ačajna tekovina savremenog tehničkog

progresa. Mi doista nism o u stan ju da ukinemo
d anašnju razgranatu podelu rada, n iti se to može
postaviti kao ideal so cijalističko g društva. Ali ne
znači li ovakvo bežanje od problem a savremenog
ind ustrijskog rada i prebacivanje težišta na problem
slobodnog vrem ena priznavanje da je socijalizam
nem oćan da »ukroti« tehniku i da je prim ora da
služi potpunije hum anim ciljevim a? Čini nam se da
iza ovakvog shvatanja sto ji i ograničenost ekono-
m ističko-tehnicističkog prilaženja veoma složenim
problem im a tehničkog i društvenog razvitka, kako
u in d u striji, tako i u ostalim oblastim a, ko je ogra­
ničava odlu čnije napore i zam ašnija sociološka
istraživanja, ko ja bi pokazala da li je moguće iz­
graditi adekvatniju naučnu organizaciju rada u
uslovima so cijalističko g sistem a i kako se mogu
ovi neskadi prevladati.
T reba podsetiti na to da je M arksov odnos
prem a tehničkom razvitku bio znatno d rukčiji i da
se analizi izvršenoj u »Kapitalu« ne može prigovo­
riti da je bila jed n ostrana. M arks sigurno n ije bio
sentim entalan rom an tičar ili »apstraktan hum anist«,
koji n ije bio u stan ju da shvati značaj tehničkog
razvitka za progres čovečanstva. Ali, dosledno
p rim en ju ju ći dijalektičku analizu, on je video i
pozitivne i negativne posledice razvitka tehnike i,
veoma kritički ukazujući na problem e, zahtevao, u
ime hum anijeg društva i čoveka, stvaran je takvih
društvenih odnosa u kojim a će b iti moguće razre-
šiti ove protivrečnosti. Kod M arksa n ije bilo, dakle,
ni trunke id o latrije prem a tehnici, iako je on jedan
od prvih k o ji je istakao n jen epohalni značaj za
sudbinu ljudskog društva. Savrem ena m arksistička
teo rija m orala bi da pođe M arksovim prim erom i
da k ritičn ijim stavom prem a razvitku savremene
tehnike počne na vreme da razrešava problem e i
da na taj način obezbedi nesm etan razvitak so cija ­
lističkih, a to znači, hum nih društvenih odnosa.
 MESTO TEH N IKE U RAZVITKU SAVREMENE KULTURE 217

Sv rh a ovog izlagan ja je da ukaže na to da se

tehničkom razvitku ne može p repustiti da sam po
sebi rešava lju d s k e problem e. Je r, tehn ički razvitak
može sam o delim ično da ih razreši, ta č n ije rečeno,
može sam o da obezbedi izvesne veom a važne uslove,
ali, kao što sm o pokazali, sam e po sebi nedovoljne,
za p u n iji razvitak čoveka kao lju d skog bića. T ek or-
ganizovanim naporom društva, k o je bi uporedo sa
tehničkim razvitkom stvaralo i h u m a n e s o c ija ln e
u s lo v e, s je d n e stran e, i izgrađivalo k u ltu ru , k o ja bi
prevazilazila okvire tehn ičke kulture, s druge stra­
ne, m ogu se razrešiti problem i k o ji n a sta ju kao
posled ica teh n iz ira n ja savrem ene civilizacije. Na
p ita n je o m estu i ulozi tehn ike u progresu čovečan­
stva može se odgovoriti sam o ako se tehn ički razvi­
tak poveže sa h u m an ijim društvenim odnosim a i sa
stvaran jem ku lture k o ja bi odgovarala višedim en-
zionalnim lju d skim potrebam a. T ek tada se tehnika
može svesti na s r e d s t v o , k o je će služiti višim lju d ­
skim ciljev im a, i tad a se m ožem o o sloboditi idola­
tr ije prem a tehn ici. Ako se to zaboravi, ako se na
prvo m esto stavi tehn ički razvitak, i ako se upo­
redo sa n jim ne ra z v ija ju i novi odnosi među
lju d im a i nova društvena klim a, kao i nova kultura,
onda je te h n ic iz a m neizbežna konsekvenca.
H u m an istička filo z o fija m ora postaviti sebi u
zadatak n a s to ja n je da se tehn ika postavi n a p r a v o
m e s t o , m ora pokazati da je ona sam o deo čoveko­
vog života, a n e i c e o ž iv o t, da se njegov način
eg zisten cije ne isc rp lju je t e h n ič k o m e g z is te n c ijo m .
U kratko, da se tehn ika kao u slo v p o sto ja n ja savre­
m enog čoveka ne pretvori u n a čin n je g o v e lju d s k e
e g z is te n c ije .
 ČOVEK I TEHNIKA
MIHAILO MARKOVIĆ

1.

Pajam tehnike S v et u kom e čovek živi u sve ve-

c o j m e n p o sta je tehn ički sv e t: u
n jem u je sve više instru m enata, sve m a n je predm eta
k o ji su neposredno c ilj za čoveka.
Odnos čoveka prem a svetu, a to znači i prem a
drugom čoveku p o sta je sve više tehn ički o d n o s:
lju d ska p rak sa je u sve većoj m eri veština, racio ­
nalno zn anje o tom e kako u d ato j situ a ciji treba
postupiti da b i se postigao ž eljen i efekat.
U jedno, čovek u sve većoj m eri p o sta je tehnički
čo v ek : u n ačinu kako rad i, voli, kako se zabavlja,
ponaša u društvu, pa čak i u načinu kako proizvodi
um etnička dela — sve je m a n je spontanog, nepo­
srednog, nagonskog, iracionaln og, sve više naučnog,
posredovanog, proračun atog, organizovanog, ispla­
niranog, racionalnog.

2.

P o jam te h n ik e je u ovim uvodnim k o n stataci­

ja m a nesum njivo u p o treb ljen znatno šire nego u
običnom govoru i u d isk u sijam a sp ecijaln ih nauč­
n ika i nekih filo so fa. Pod te h n ik o m se često podra-
zum evaju sam o proizvodne snage, ili čak sam o
n jih ov o b jek tiv n i č in ila c : in d u strijsk e m ašine i dru­
220 MIHAILO MARKOVIĆ

ga oruđa za rad. Š ira ili jo š uvek neadekvatna je

i odredba .tehnike kao m aterijaln og dela kulture.
Tehnika se tada stavlja p o r e d nauke, um etnosti,
filosofije, politike itd. kao duhovnih oblika kulture.
Pritom se zaboravlja da posto ji nešto što nazivamo
tehnikom naučnog istraživanja, tehnikom sviranja
na violini, pevanja, kom ponovanja, slikan ja freski,
p rav ljen ja m ozaika, v a ja n ja u bronzi, ispitivanja
sm isla pojedinih term ina, argum entacije i kritiko-
vanja, građenja sistem a, propagande p r o i co n tr a
izvcsnih političkih id eja itd. I ne samo u oblasti
kulture — tehnika čini veliki deo svakodnevnog
života. Ko ne zna za tehniku reklam e, tehniku sen-
zacionalističke štampe, šund-literature i kič-film ova,
fudbalsku tehniku, bokse'rsku tehniku, crkvenu te­
hniku zastrašivanja neukih m asa svemoćnim, osve­
toljubivim bogom , p olicijsku tehniku iznuđivanja
priznanja, tehniku savremenog ratovan ja? Zar nema
ljudi koji su ponosni na svoju tehniku udvaranja
ženama i žena ko je su zadovoljne ili nezadovoljne
ljubavnom tehnikom svojih muževa ili lju bavn ika?
Tehnika je u savremenom društvu prodrla u
sve oblike ljudske delatnosti. Zahvaljujući dejstvu
niza objektivnih i subjektivnih činilaca tehnika svu­
da teži da razori sve prirodne, p atrijarh aln e i idi­
lične o d n o se; ona svuda nem ilosrdno kida šarolike
spontane veze među ljudim a i teži da između čo­
veka i sveta potisne sve druge odnose osim hladnog
metodičkog računa i do savršenstva razvijene ve-
štine. Pred licem tehnike gube svaku v red n o st:
pobožni zanos, viteško oduševljenje, m alograđanska
osećajn ost, revolucionarni idealizam ; osnovna vred­
nost postaje efikasnost — efikasnost produkcije,
"efikasnost reaITžaclie~planiranog cilja .
Ako je to tako, p ostavljaju se odmah dva pita­
n ja : (1 ) da li je tehnika nešto novo, svojstveno
samo savrem enom čoveku (2 ) šta je to što nazi­
vamo tehnikom u svim ovim raznovrsnim delat-
nostim a.
 COVEK I TEHNIKA 221

3.

Ustvari p o ja m tehnike n astao je jo š u a n tičk o j

G rčk o j. V rlo rano, već u V veku, o d v a ja ju se od
filo so fije pozitivne nauke i veštine. K senofan do
svog u b eđ en ja da su bogove lju d i po svom liku
stvorili dolazi na osnovu p ro u čavan ja različitih
n arod a i rasa i n jih o vih predstava o bogovim a.
A naksagora iz p rik u p ljeno g m eteorskog kam en ja
kod m esta A ig o s p o ta m o i z a k lju ču je da su zvezde
i m esec čvrsta tela sličn e prirode kao zem lja. 460.
godine, iste godine kad i »otac fizike« D em okrit,
rađ a se »otac m edicine« H ipokrat.
Za razliku od te o rijsk o g zn an ja ( e p is t e m e ),
p rak tičn o p rim en jiv a zn an ja (ili veština biće ozna­
čen a term inom te c h n e . ( T ^ ) ona su u cen tru
p ažn je sofista. Z n ačajn o je da oni početke tehnike
vezuju za n a jra n ije periode lju d ske p re isto rije. T ako
je po P rotag ori vatra, a po Prodiku z em ljo ra d n ja —
polazna ta čk a čitavog ku lturnog razvitka, ona po­
če tn a veština iz k o je su sve osale n astale. In ače sofi-
sti su bili vrlo aktivni u ra z v ija n ju novih veština.
P rotag ora je osnivač gram atike. G o rgija je razvio re­
to rik u i o n jo j napisao sv o je glavno delo. On je već
vrlo duboko odredio i sam p o jam te h n ik e : te c h n e je ,
po n jem u celokup nost svih postupaka k o jim a se čo­
vek b ori protiv slu ča jn o sti ( ty c h e ). T ako na prim er,
su štin a m edicine je u tom e da istraži uzroke b o lesti i
da otklon i sve što je od stu p an je od norm e zdravlja,
sve što je prem a tom e, slu ča jn o st. Jo š jed n u zna­
ča jn u id eju nalazim o kod G orgije — id eju o in stru ­
m entalnom karak teru tehnike. V eštin a govorništva
je oštro i opasno o r u ž je je r se pom oću n jeg a može
vlad ati lju d im a ; ono se može u p otrebiti i za d o b r e
i za lo š e s v rh e . O blast in tereso v an ja H ip ije obu­
hvata već svih »sedam slobodnih veština« (sred n jo -
vekovne a r t e s lib e r a t e s ) : aritm etiku , geo m etriju ,
astro n o m iju , gram atiku, reto riku , d ija lek tik u i mu-
222 MIHAILO MARKOVIĆ

ziku.1) K arakterističn o je da su sve ove discipline

bile obuhvaćene term inom tehnike ( t e / v o c i ). Isto
tako je vrlo značajno za utvrđivanje sm isla k o ji
su stari Grci pridavali pojm u tehnike da su n jim
obuhvatili i veštinu up ravljanja društvenim živo­
tom — politiku ( t t o X i t I X t; T S X V Y j ) ; sofist Antifon
shvatio je čak i etiku kao svojevrsnu tehniku —
veštinu sprečavanja ja d a (te/w , xlv-ixc).
Ako im a nekog pod ručja grčke kulture za k o je
smo unapred sprem ni da m islim o da je m oralo
ostati izvan dom ašaja tehnike — onda će to biti,
pre svega, um etnost. M arks je u jednom poznatom
fragm entu iz U voda u k ritik u p o litič k e e k o n o m ije
ja k o podvukao dečje naivni, spontani karakter grč­
ke um etnosti, naročito epske poezije. Iako je ova
um etnost čvrsto vezana za »nezrele društvene uslove
pod kojim a je n astala i jedin o m ogla nastati«, i k o ji
se više nikad ne mogu povratiti, ona će uvek pru­
žati izvanredno um etničko uživanje je r čovek se
»raduje n a iv n o sti deteta« i uvek »na jednom višem
stupnju strem i da reprodukuje njegovu istinu«.
I M arks n astav lja »Zar u d etin jo j prorodi ne oživi
u svakoj eposi n jen sopstveni karakter u s v o jo j
p r ir o d n o j istin ito sti« 2), (podvukao M.M.)
Ovo potpuno važi za poeziju Hom era i Hesioda.
U ćelom periodu sve do D em okrita i sofistike na
poeziju su Grci gledali kao na dar bogova, kao na
nešto nadlično što potiče iz podsvesti, što se s neo­
doljivom m oći nam eće čoveku i na druge ima ču­
desno nadprirodno dejstvo. So fisti već čine prve
korake u racion alizaciji poezije, oni stvaraju prve
početke u čen ja o poeziji, pre svega o tragediji.
M Pored toga, Hipija je na osnovu izvesnih psiholo­
ških principa (pažnja, fiksiranje ponavljanjem, asocijacija
ideja) razvio mnemotehniku u tolikoj meri da je bio u
stanju da zapamti u tačnom redosledu 50 imena kad ih
samo jednom čuje .
2) Marks, Prilog kritici p olitičke ekon om ije, Beograd,
Kultura I960., str. 223.
 COVEK I TEHNIKA 223

P oezija je , po n jim a , sam o je d n a vrsta govorničke

veštine (u tom pogledu je zn ačajan G o rgijin po jam
k a ir o s a — veštine da se n ešto poznato izloži na
novi n a čin ). Sad već i jed an S o fo k le teži da racio ­
nalno razloži sredstva sv oje um etnosti i piše delo
»O h oru « u kom e o b ja šn ja v a prom ene (povećani
b ro j članova h o ra od 12 na 15, p ro m en jen i odnos
prem a d ija lo g u ) u odnosu na sta riju traged iju .
Izvrstan prim er za ono što su Grci zvali tehni­
kom , i što će do dan as o stati bitn i sadržaj ovog
p ojm a, nalazim o u stvaralaštvu v a ja ra P olikleta sa
Argosa. N jegov u m etnički rad se čvrsto opirao na
d etaljn o razvijenu te o riju o n orm am a sku lptorskog
p re d stav lja n ja živih bića, n aro čito čoveka. Um esto
da uzme za m odel n a jb liž i b o lji p rim erak svog
roda, v a ja r m ora predstaviti idealan p r o s e ć n i tip,
k o ji će dobiti b ro jn im p roraču n im a p ro p o rc ija raz­
ličitih delova tela. (U tica j P ita g o re ja ca je ovde ne­
su m n jiv ). Ovu svoju te o riju , k o ju je izložio u delu
K a n o n , P olykleitos je p rak tičk i prim enio u nizu
sku lptu ra od k o jih su n a jz n a ča jn ije K o p l jo n o š a i lik
r a n je n e A m a z o n k e za Artem idin h ram u E fesu.
Ovaj p rim er je zn ačajan ne sam o po tom e što
pokazuje da već u g rčk o j um etnosti nalazim o jednu
vrlo prenaglašeno ra cio n a lističk u tehniku, već, m o­
žda, jo š više, po tom e što p okazu je da te h n ič k o
i s t v a r a la č k o nisu nepom irl i ive sup ro tn o stP d aT ha-
pfaETvrp o s to je n islovi pod ko n m a se ova dva m o­
m enta nalaze u punom skladu.
Š ta seTz celerove”analize može z a k lju čiti o p o j­
mu tehn ike?
Naj p r e : da u značenju grčkog te c h n e i u načinu
kako u različitim ko n tekstim a term in t e h n ik a danas
u p otrebljavam o nalazim o jed a n isti osnovni p ojm ov­
ni sad ržaj, bez obzira na sve b itn e razlike u po jav­
nim m an ifesta cija m a i u društvenim posledicam a
tehnike od grčkog doba do danas.
Drugo, to jed in stv eno jezgro sad ržaja p o jm a
tehnike može se fo rm u lisati na sledeći n a č in : T eh -
224 MIHAILO MARKOVIĆ

n ik a je c e lo k u p n o s t sv ih zn an ja, m a te rija ln ih srecl-,

s ta v a i p r a k tič n ih p o s t u p a k a k o j i su n a j a d ek v a tn i ji\
za p o s tiz a n je n e k o g d a to g c ilja . T o je b itan m o m e ­
nat s v a k o g lju d s k o g p r a k tič n o g o d n o s a p r em a svetu .
Ukoliko čovek više izdvaja sebe od prirode, ukoliko
njegov odnos prem a prirodi p ostaje posredovaniji,
racion aln iji, utoliko raste relativni značaj tehničkog
m om enta. Međutim, to o sta je samo je d a n o d m o ­
m e n a ta dokle god je h u m a n i čovek istovrem eno i
p r iro d n i čovek. Čovek č ija bi c e lo k u p n a praksa po­
stala tehnička, iz ko je bi iščezla svaka spontanost,
neposrednost, neproračunata čulnost i m isaonost —
bio bi n e-p riro d n i čovek.

4.

Kakva je uloga tehnike u savreme-

Savremenl stavo- nom svetu. Da li je tehnika jedna
vi prema tehnici od fundam entalnih ljudskih vred­
nosti sam a po s e b i; je li ona jedna
od n ajpozitivnijih tekovina dosadašnjeg isto rijsko g
k retan ja, je li ona jedan od n a jh itn ijih , ili čak
odlučujući uslov daljeg progresa ljudskog društva?
Ili je tehnika osnovno zlo za savremenog čove­
ka, način života u kome čovek progresivno gubi
sve ono n ajh u m an ije u s e b i; je li ona »zaborav
ljudskog bivstvovanja«, oblik »neautentične egzi­
stencije«, »bitna otnološka struktura ljudskog otu­
đ enja«?
Ove dve suprotne krajn o sti p redstavljaju gra­
nice dijapazona u kome se kreće savremeno m išlje­
n je o problem u tehnike. Paradoksalno je da se obe
mogu sresti unutar jedne iste — m arksističke fi­
lozofije.
 COVEK I TEHNIKA 225

5.

Kakve su te o rijsk e pretpostavke i konsekvence

ovih ekstrem n ih sh v a ta n ja ?
G ledište k o je tehniku tretira kao pozitivnu
vrednost sam o po sebi, k o je o d b ija da je relativira,
u koliko je uopšte koherentno — ja sn o u kazuje na
jed n u viziju sveta i lju d skog života u k o jo j odsu-
stvuju m akakvi d u b lji, o sn o vn iji hum ani ideali. Fi-
lo so fija u k o jo j se kao osnovni problem tretira
odnos b ića i m iš lje n ja i po k o jo j je k r a jn ji c ilj čo­
veka, da što ta č n ije sazna zakone prirodn ih i dru­
štvenih p rocesa d a b i n jim a š t o e fik a s n ije o v la d a o
— p red stav lja je d a n od m ogućih te o rijsk ih okvira
ovakvog sh v a ta n ja tehn ike. Iz n jeg a neposredno
sledi da b i lju d sk i život b io u o n o j m eri b o g a tiji —
pa prem a tom e i sre ćn iji — ukoliko čovek sve više
zna i sve više sv o jih zn a n ja p retv ara u p raktičnu
v e štin u : proizvodnje m ašina i o b ilja m aterija ln ih
dobara, p re tv a ra n ja sve više p rirodnih o b je k a ta u
sv oja oruđa, sve većeg sav lad avan ja n e p rija te ljsk ih
prirodnih s ila : (p riro d n e stih ije , izazivača raznih
bo lesti i dru gih ), stv a ra n ja sve sav ršen ije organiza­
c ije društvenog života k o ja b i uspešno o tk la n ja la
razne patološke ob like p o n ašan ja p o jed in aca i grupa
itd. Je d n a od b itn ih posled ica ovakve filo so fije bilo
bi i id en tifiko van je so cijalizm a s društvom u kom e
se vrši ubrzana in d u strija liz a cija i k o je obezbeđuje
m aksim alni p o rast p rod uktivn osti rad a i životnog
standarda, m aksim alno veliku ulogu državnih i po­
litičk ih org an izacija u svim o b lastim a jav n og života.

6.

Su p ro tn o gledište k o je tehniku tre tira kao o b lik

n eautentičnog lju d skog p o sto ja n ja , kao tip otuđenog
lju d skog odnosa prem a svetu polazi od pretpostav­
ke da je suština čoveka u sp on tan oj neposrednoj
15
226 MIHAILO MARKOVIĆ

delatnosti k o ja je sam a sebi svrha. Ako je te h n ik a :

veština zasnovana na znanju — dakle posredovani
odnos prem a prirodi, i ako je egzistencija k o ja sva
teži da se osloni na veštinu — veštačka egzistencija,
onda bi čovek bio svoj, prirodan, autentičan u onoj
m eri u k o jo j se uzdržava od prim ene znanja u sv ojoj
p rak tičnoj delatnosti. To ne znači da bi a lija n a ciji
vodilo i sam o saznavanje kao takvo, ukoliko bi
ostalo cilj po sebi. Puni, prirodni, autentični čovek
bi se m orao čuvati izvođenja iz svog znanja prin­
cipa za praktičnu delatnost. Drugim rečim a, da bi
bila slobodna i stvaralačka, njegova praksa m ora
b iti iracionalna.
Iz toga sledi da istinska lju dska zajednica ne
srne pridavati mnogo zn ačaja razvoju industrije,
proizvodnji m aterijaln ih dobara i uopšte razvoju
nauke, naročito prim enjenih. U n jo j stepen organi­
zacije i racionalnog usm eravanja treba da bude
sveden na m inim um . Umesto da polazi od sada­
šn jo sti, od analize stvarnosti i zakonitih tendencija,
k o je u n jo j vladaju, praksa treba da se rukovodi
slobodnim vizijam a o budućnosti. Ono što izgleda
da je društvena nužnost n ije nešto antecedentno
već stvoreno. Pošto je već sledeća praktična a k cija
može zanem ariti to i n ije nikakva nužnost — ni u
n ajelastičn ijem mogućem sm islu te reči. U takvoj
zajednici život čovekov p o staje neposredan i spontan
kao igra, nesputan nikakvim društvenim norm am a,
prirodan kao iskonsko p o sto ja n je ko je je prethodilo
isto riji.

7.

Predstavnici oba ova suprotna shva-

Marksov stav ta n ja pokušavaju da se oslone na
prema e n c jyja r jcsa pr itom se oni pozivaju samo
na one fragm ente kod M arksa k o ji im odgovaraju.
Međutim uzeta celovito, M arksova m isao je daleko
složenija, potpunija, svestranija.
 COVEK I TEHNIKA 227

S je d n e stran e, M arks je n esum njivo filo so f

tehnike. Proizvodne snage su, po n jem u , osnovni
pokretač celokupnog društvenog razvoja. U društvu
vlad aju o b jek tiv n i zakoni k o ji su nezavisni od v o lje
lju d i, č ije p o sto ja n je prethodi lju d sk o j svesti o
njim a. R ad je »svrsishodna delatn ost radi izrađiva­
n ja u p otrebnih vrednosti, radi p risv a ja n ja prirodnih
stvari za lju d ske potrebe, opšti uslov za razm enu
m a terije m eđu čovekom i prirodom , večiti prirodni
uslov za život lju d i, a stoga i je s te ne sam o neza­
visan m a od k o jeg a o b lik a toga života, nego n apro­
tiv jed n ak o svojstven svim a o b licim a lju d skog
društva«3) U koliko je veće zn anje u tolik o je veća
lju d ska ko n tro la nad ovim p rocesom razm ene m a­
te rije s prirodom . »M en jaju ći prirodu izvan sebe,
čovek ujed n o m en ja i sv o ju vlastitu prirodu. On
razv ija potence k o je u n jo j d rem aju i p o tč in ja v a
s v o jo j v la sti ig ru n je n ih s n a g a « 4).
N asuprot svakoj g lo rifik a ciji »iskonske sponta­
nosti i prirodnosti« M arks sledećim tekstom upravo
tehn ički odnos prem a prirodi uzim a kao jed n u od
bitn ih k a ra k te ristik a čo v ek a : »Ne radi se ovde o
prvim živo tin jskim instiktiv nim o b licim a rada. Ono
sta n je kad se lju d sk i rad jo š n ije bio otresao prvog
nagonskog o b lika daleko je zaostalo u m aglam a
p rastarih vrem ena za sta n jem kad rad nik istupa
n a robnom tržištu kao prodavač sv o je radne snage.
Mi p r e t p o s t a v lja m o r a d u o b lik u k a k a v j e s v o js tv e n
s a m o č o v e k u (M . M .) Pauk vrši radove slične tka-
čevim , a gradn jom sv ojega saća pčela po stiđ u je po­
nekog lju d skog g rad itelja. Ali š to u n a p r e d o d v a ja
i n a jg o r e g a g r a d it e lja o d n a jb o lje p č e le je s t e d a je
o n s v o ju g r a d n ju iz ra d io u g la v i p r e n o š to ć e je
iz ra d iti u v o s k u . Na završetku p ro cesa rad a izlazi
rezultat kakav je na početku procesa, već posto­
ja o u r a d n ik o v o j z am isli, dakle, id e a ln o . Ne postiže

3) Marks, K apital, I tom, Beograd, 1947, str. 133.

*) Ibid., str. 126.
15*
228 MIHAILO MARKOVIĆ

on samo prom enu oblika prirodnih stv a ri; on u

n jim a ujedno o stv a r u je i s v o ju sv rh u k o ja mu
je znana, k o j a p o p u t z a k o n a određuje put i način
njegovog rada, i k o jo j m ora da potčini svoju
v olju«.5)
M arks lju dsku slobodu nesum njivo uslovi java
postizanjem visokog stepena razvoja tehnika. To se
n aročito ja sn o vidi iz onog čuvenog fragm enta iz
I I I tom a K a p ita la u kom e M arks kaže da se u raz­
vijenom civilizovanom društvu »sloboda ne može
sasto jati ni u čem drugom već u ovom e: čovek u
društvu, udruženi proizvođači, racionalno uređuju
ovu m aterijaln u razmenu s prirodom i p o tč in ja v a ju
je s v o jo j k o le k t iv n o j k o n tr o li, um esto da ona kao
kakva šlepa sila n jim e vlad a; oni je vrše sa što je
moguće m anjim naporim a pod uslovima n a jd o sto j­
n ijim njihove lju dske prirode i najadekvatnijim
toj prirodi«.6)
M arks n ije m islio da je naučno znanje neop­
hodno p rim en jiv ati sam o u procesu m aterijaln e
proizvodnje. R evolucionarna a k c ija p ro letarijata
treba takođe da se osniva na znanju, a ne na intu­
itivnoj viziji vođa. N aprim er u M arn ifestu k o m u n i­
s tič k e p a r t ije kaže se da »teorijske postavke komuni­
sta nipošto ne počivaju na idejam a, na načelim a koje
je izm islio ili otkrio ovaj ili onaj popravljač sveta.
One su samo opšti izrazi stvarnih odnosa postojeće
klasne borbe, isto rijsk o g k reta n ja ko je se vrši pred
našim očim a«.7)
Na osnovu ovakvih M arksovih m isli može se,
nesum njivo zaklju čiti da M arks n ije bio kritičar
tehnike kao takve. Š ta više, ako pojam tehnike
uzmemo u izvornom sm islu grčkog te c h n e (a ne u
uskom vulgarnom sm islu same m ašin e rije) moglo
bi se s puno dobrih razloga tvrditi da je M arks u
«) Ibid., str. 127—128.
•) Marks, K apital, III tom.
7) Marks i Engels, Izabran a dela, tom I, Beograd,
1949, str. 27.
 ČOVEK I TEHNIKA 229

sv o jo j k ritici kapitalizm a više naglašavao n e d o s ta ta k

nego suvišak te h n ik e ; k a p ita lističk o društvo je osu­
đeno na p rop ast je r sputava razvoj proizvodnih
snaga, je r n ije u sta n ju da ovlada stih ijo m k reta n ja ,
je r je u n jem u odnos čoveka prem a sv o jo j prirod­
n o j i društvenoj okolin i jo š prem alo racion alan .

8.

Ali uzim aju ći sve to u obzir, m ora se svom

snagom ista ći da m isao M arksova nem a nikakve
veze s filo so fijo m tehnicizm a k o ju su razvili m nogi
njegovi sledbenici. N jegov ideal hum anizm a n ije
b ilo društvo u kom e je sem u k id a n ja političke
v lasti buržoazije, ostv arena jo š je d n a je d in a krupna
p ro m en a: intenzivna te h n izacija, e le k trifik a cija , he-
m izacija, a u to m a tiz a cija (recim o i »nuklearizacija« ).
M arksov ideal n ije ni čovek-šofer, ni čovek-potrošač,
ni čovek-organizator, ni čovek-gospodar ro b o ta, pa
n i čovek-kosm onaut.
U stvari M arks ceo p roblem tehn ike rasm atra
u okvirim a jed n o g izvanredno širokog h um anisti­
čkog kon teksta, u kom e on, i pored sveg svog zna­
č a ja im a podređenu ulogu. T eh nika je sam o m om e­
nat prakse, p rak sa je sam o m om enat celovitog b ića
čoveka.
R ad n ije sam o »svrsishodna delatn ost radi
izrađ iv an ja up otrebn ih vrednosti«, u kom e b i dom i­
nantnu ulogu igrala tehn ika, već i p r o iz v o đ e n je p o
z a k o n im a le p o t e . R adom čovek ne sam o »prisvaja
p rirodne stvari za lju d sk e potrebe« već i izražava
i realizu je in d iv id u a ln e fizičke i duhovne m oći čo­
veka. U koliko je rad i sam o-izražavanje čoveka i
sam o-delatnost on p re sta je da bude isk lju čiv o s r e d ­
s tv o za o stv a ren je nekog c ilja van n jeg a — izradu
proizvoda — već p o sta je c ilj p o s e b i. U toliko rad
im a stvaralački, a ne tehn ički k a r a k te r: rad k o ji
treb a da izrazi i da realizu je in d iv id u a ln o st čoveka
230 MIHAILO MARKOVIČ

ne može se u potpunosti s v es ti na p on avljan je opšte

poznatih rutinskih op eracija, na prim enu opšte
u potrebljavanih stereotipnih oruđa, uopšte, on se
ne može o sla n ja ti samo na o p š t a znanja i o p šte
veštine ko jim a društvo u jednom m omentu raspo­
laže. Ovo pojedinačno odstupanje od opšte norme
može biti spontano, ali i kad je prom išljeno i raci­
onalno posredovano sa gledišta pojedinca, ono će
obično izgledati iracionalno i antitehničko sa gle­
dišta društva. To ne znači da delatnost pojedinca,
m akako stvaralačka bila, m o ž e p o tp u n o is k lju č iti
m om enat tehn ičkog; pojedinac je uvek m akar u
n a jm a n jo j m eri vezan za civilizaciju određenog
društva, određene epoh e; m akoliko odstupao od
vladajućih društvenih norm i, on može dalje graditi
sam o na p ostojećim društvenim znanjim a polazeći
od postojećeg instru m entarija, u okviru postojećih
potreba itd. M eđutim, pojedinac u pojedinim mo­
m entim a svog rada može tehničko p rev a z ići. U tome
je jedan elem enat d ijalektik e tehničkog i stvara­
lačkog. Drugi e lem en a t: ono što je bilo novo i stva­
ralačko u radu pojedinca kasn ije biva društveno
prihvaćeno i prelazi u svoju suprotnost — u zanat
koji se može naučiti, u tehniku dostupnu mnogim.
Marks n ije bio i, kao što vidimo, n ije ni mogao
biti protiv toga da se unapređuje i usavršava i teh­
nička strana ljudskog rada. Ali težište njegove kri­
tike rada u kapitalističkom društvu n ije bilo u
tom e već u odlučnoj osudi o tu đ e n o g rada, rada u
kom e nem a ničeg stvaralačkog, k o ji čoveka negira,
preobražava ga u stvar, u deo m ašine. U ovoj bit­
noj stvari je biro kratsk i tehnicizam izneverio, mo­
glo bi se čak reći-izdao M arksa. Socijalizam je
predstavljen kao društvo č ija je glavna prednost
pred kapitalizm om u tom e što omogućava brži raz­
voj proizvodnih snaga. Društvo budućnosti trebalo
bi da bude supertehničko društvo, društvo ob ilja.
M arks je unapred ocenio ovakvu ideologiju:
»U uslovima otuđenog rada »prisilno povećanje nad-
 COVEK I TEHNIKA 231

nica ne bi bilo n išta drugo do b o lje n a g r a đ iv a n je

r o b o t a , i ne b i povratilo n iti rad niku n iti radu,
n jih ov hum ani sm isao i do sto jan stv o . Čak ni je d n a ­
k o s t p r ih o d a k o je Prudon zahteva sam o bi pretvo­
rilo odnos sad ašnjeg rad nika prem a njegovom radu
u odnos svih lju d i prem a radu. D ru štv o b i o n d a
b ilo s h v a ć e n o k a o a p s t r a k tn i k a p ita lis t« . (P o d ­
vukao M .M .)8)
Ova M arksova k ritik a velikim delom pogađa i
d an ašn je so c ija listič k e zem lje. Što revolucionarni
zadatak k o ji je on opisao jo š n ije o zb iljn o ni po­
stav ljen , a kam oli rešen, može se o b ja sn iti ne sam o
velikom tehn ičkom zaostalošću (k o ja je u nekim
so cija lističk im zem ljam a već lik v id ira n a ), već i izra­
zitom teh n icističk o m revizijom izvorne M arksove
m isli.
K ad od analize p o jm a rad a pređem o na analizu
šireg p o jm a p r a k s e k o ji u k lju č u je rad kao jed a n
svoj m om enat, ali pored n jeg a obuhvata i sve druge
oblike svesne i svrsishodne čovekove d elatn osti č iji
cilj n ije proizvodnja up otrebn ih vrednosti (k a o što
su n aprim er, aktivno u čestvovanje u raznim fo rm a­
m a društvenog života, u m etnička delatn ost, lju b av,
igra, govor, m isaone o p era cije, v asp itan je i sam o-
-v asp itan je ), podređena uloga tehnike p o sta je jo š
očevid nija. Za razliku od rada, ovi o b lici prakse
nem aju tako strogu i u sta ljen u stru k tu ru , tak o vi­
sok stepen društvene o rg anizacije, one ne izisku ju
u to j m eri stereotip ne ra d n je i o sta v lja ju neupore-
divo više p ro sto ra za slobodno isp o lja v a n je indivi­
dualnih m oći čoveka — ne sam o m isaonih, ra cio ­
nalnih, već i čulnih, iracio naln ih. Kad govori o
lju d sk o j prak si u ovom n a jšire m sm islu kao sve­
stran oj sam o-realizaciji čoveka i potvrđ ivan ju n je ­
govih suštinskih snaga u predm etnom svetu, M arks
in sistira upravo na onim m om entim a k o ji više nisu
8) Marks, Engels, R an i radovi, Zagreb 1953, str. 207.
Vidi: Erich Fromm, M arx’s C on cept o f Man, New York
1961, p. 42—43.
232 MIHAILO MARKOVIĆ

i ne mogu biti tehničkog k a ra k te ra : On govori o

»bogatstvu s u b je k t iv n e ljudske čulnosti«,9) o čuli­
m a koja, kad su razvijena i očovečena, više nisu
obuzeta »grubom praktičnom potrebom « i više ne­
m aju samo o g ra n ič e n i a p s tr a k ta n s m is a o .10) »Na
m esto bogatstva i sirom aštva političke ekonom ije
stupa b o g a t č o v e k i bogatstvo lju d s k e potrebe. Bo­
gat čovek je istovrem eno čovek kome je p o tr e b a n
to talitet lju dskih m a n ifestacija života, č ija sopstve-
na sam o-realizacija p o sto ji kao u n utrašn ja nužnost,
k a o p o tr e b a .« 11) Ovakav čovek se prem a svemu od­
nosi na k o n k r e ta n , o s o b e n , n ezav isan način, je r
sam o na ta j način može izraziti svoju in d iv id u a l­
n ost. M arks je tu apod ik tičan: »čovek je nezavisan
sam o ako potvrđuje svoju individualnost a kao
celovit čovek u svakom od svojih odnosa prem a
svetu, gledanju, slušanju, m irisan ju, ukusu, ose-
ćanju , m išljen ju , h ten ju , vo ljen ju ukratko, ako
potvrđuje i izražava sve organe svoje individualno­
sti.«12) Na jednom drugom m estu, u E k o n o m s k o -
-filo s o fs k im r u k o p is im a , na završetku svoje b rilja n ­
tne kritike novca kao »otuđene m oći čovečanstva«,
M arks k a ž e : »Pretpostavim o da je č o v e k -č o v e k i da
je njegov odnos prem a svetu lju dski odnos. Onda
lju bav možeš zam eniti samo za ljubav, poverenje
sam o za poverenje itd. Ako hoćeš da uživaš u umet­
nosti, m oraš biti um etnički kultivisan čovek; ako
hoćeš da utičeš na druge ljude, m oraš biti osoba
°) Marks, Engels, R ani radovi, Zagreb 1953., str. 233.
10) »Za izgladnela čoveka ne postoji ljudski oblik
hrane, nego samo njeno apstraktno postojanje kao hrane:
ona bi isto tako dobro mogla pred njim ležati u najsiro­
vijem obliku i ne može se reći, čime se ova ishrana razli­
kuje od životin jske ishrane. Zabrinut i siromašan čovek
nema smisla za najlepšu predstavu: trgovac mineralima
vidi samo trgovačku vrednost, ali ne vidi lepotu ni oso-
benu prirodu minerala; on nema mineralskog smisla, Ibid.,
str. 233.
») Ibid., str. 235.
,2) Ibid., str. 16.
 COVEK I TEHNIKA 233

k o ja na druge stvarno deluje stim ulativno. Svaki

od tv o jih odnosa prem a čoveku — i prem a prirodi
— m ora b iti s p e c ifič a n izraz tv o g s tv a rn o g in d iv i­
d u a ln o g ž iv o ta , k o ji odgovara predm etu tv o je volje.
Ako voliš a ne izazivaš lju b av prem a sebi, tj. ako
isp o ljav an jem sebe kao čoveka k o ji voli nisi u sta­
n ju da postaneš v o lje n i č o v e k , onda je tv o ja lju b av
nem oćna, onda je ona n esreća.«13)
U ovoj sferi lju d sk e p rakse — u lju b avi, p rija ­
teljstv u , u m etnosti uloga tehnike je zaista skrom na.
Ona je i ovde neophodna ali ni izdaleka dovoljna.
M akoliko neko naučio tehn iku lju b avi to neće b iti
dovoljno da bude u sta n ju da voli i da probudi
lju b av u drugom lju d sko m biću. M akoliko neko
savladao zanat p isa n ja , slik a n ja ili kom ponovanja
— to ga sam o po sebi neće učin iti istin skim um et-
nikom .
N a jd u b lji sm isao M arksove revolucionarne m i­
sli je s te u n jeg o v o j pobuni protiv svih onih uslova
života k o ji sp rečav aju puni razvoj lju d sk ih bića,
k o ji onem ogućuju da lju d sk a d elatn ost bude sve­
stran o i slobodno p otvrđ ivan je svih b itn ih un utra­
šn jih snaga svake individue.
U društvu k o je je M arks im ao pred sobom nisu
p o sto jali čak ni tehn ički uslovi za rad ikalnu em an­
cip a ciju čovečanstva. Ali M arks nikad n ije ni pom i­
šlja o da ovaj oslob od ilački proces svede na tehn ički
progres.

9.

Problem U čem u je problem savrem ene teh-

savremene n ik e? Sv aki problem za čoveka sa-
tehnike sto ji se u tom e da se u određenom
p o d ru čju o tk riju izvesne protivrečn osti i da se one
na hum an način prevaziđu. Na hum an n ačin —

13) Rani radovi, str. 259.

234 MIHAILO MARKOVIĆ

z n a či: u perspektivi oslobođenja i obogaćivanja

ljudskog života.
Ali pre nego što bi mogao b iti rešen, svaki pro­
blem m ora biti što potpunije određen. A to z n a či:
on m ora biti sagledan što ob jek tiv n ije, celovitije,
kon kretn ije, i svakako u sv ojoj isto rijsk o j dim enziji.
Kad smo jednom raščistili s opštim značenjem
term ina te h n ik a i kad preciziram o da pod sa v re­
m e n o m epohom podrazumevamo epohu ind ustrijske
m ašinske tehnike, p o stav ljaju se dva prethodna
p ita n ja u vezi s našim p ro b lem o m :
(1 ) U kom sm islu je savrem ena tehnika razli­
čita od tradicionalne obične tehnike, da li je prem a
tom e p itan je savrem ene tehnike samo nova vari­
ja n ta o p š t e g lju d s k o g problem a tehnike ili je to
jedn o radikalno novo pitan je?
(2 ) Da li se p itan je tehnike u savremenom
svetu svuda postavlja na isti način? Da li su o b jek ­
tivni uslovi k o j i su r ela tiv n i za p o ja m te h n ik e svuda
uglavnom isti ili u većoj ili m an jo j m eri v ariraju ?
Prem a tom e, p o sto je li neke specifičnosti problem a­
tike tehnike u našoj zem lji, ili je teo rijsk i oprav­
dano ostati samo na njenom opšte-ljudskom planu?

10.

V ećina autora k o ji danas pišu o problem u te­

hnike o sta v lja ju utisak da je to isklju čivo problem
m oderne ljudske isto rije. Ovo je uslovljeno u ne­
kim slučajevim a preuskim shvatanjem p ojm a tehni­
ke — njegovim svođenjem samo na m aterijaln a
oruđa k o jih je svakako u savrem enoj eposi neupo-
redivo više i neuporedivo razvijen ijih . U drugim
slučajevim a radi se o preteranom istican ju razlika
stare i nove tehnike. Tako naprim er kaže se da
»moderna tehnika predstavlja nešto u tem elju novo
— totalni i apsolutni odnos prem a biću u celini
 COVEK I TEHNIKA 235

k o ji u novom e veku fu nd ira sve o stalo i tako stupa

na m esto stare te o rije — m etafizik e.«14)
Izgleda da se ovde neopravdano iz jed n aču ju
p o jam t e h n ik e , p o ja m n a u k e (k o ja zaista stupa na
m esto stare m etafizike ali k o ja i sam a može b iti u
najv ećem stepenu te o rijs k a ) i p o ja m jed n e određe­
ne id eologije o tehn ici, k o ju bism o m ogli nazvati
te h n ic iz m o m . Sem toga, m akoliko u pojedinim de-
lovim a savrem enog sveta, usled delovan ja određenih
društvenih čin ilaca, zaista p o sto ja la ten d en cija hi-
p o staziran ja tehn ike na račun svih drugih n ačina
lju d skog p o n ašan ja, teh n ika nikad ne može po­
stati to ta ln i i a p s o lu t n i odnos prem a celini b ića iz
prostog razloga što ona sam a sobom im p licira i
sv oju su p ro tn o st: s tv a r a la š tv o . T e h n ik a je p r im e n a
r ez u lta ta d o h ije n ih s t v a r a la č k o m p r a k s o m i o n a p r i­
p r e m a u s lo v e za n o v o s tv a r a la š tv o . Može li se i za­
m isliti sta n je u kom e će čovek p restati da bude stva­
ralac, u kom e će izgubiti p otrebu za spontanošću,
za izlivom sv o jih p rirodnih im pulsa i e m o c ija .15)
P rem a tom e p o sto ji n ešto što bi se m oglo na­
zvati o p štelju d skim problem om tehnike. To je prob­
le m : kako po stići optim alnu ravnotežu prirodnosti
i veštine, in tu icije i zn anja, iracionaln og i racio n al­
nog, sp on tan osti i p la n ira n ja , tra g a n ja za novim
i ru tine, p rep u šta n ja slu ča ju i prid ržav anja strogo
određenih pravila. Oba m om enta u ovim parovim a
su p rotn osti kon stitu išu prirodu čoveka jo š od mo-

14) Vidi: Danilo Pejović, Teze o tehnici, «Filosofija«

br. 3, 1963, str. 92.
15) Tehnika je neodvojiva od naučnog stvaralaštva.
Slikanje u impresionističkom, ekspresionističkom ili kubi-
stičkom stilu je najpre genijalna novina — da bi kasnije
u delu brojnih epigona moglo postati tehnika. Tehnika
seksualnog odnosa iz K am a S utre je najpre morala biti
niz potpuno spontanih pokreta, čak ni čovek Hakslijevog
N ew B rav e W orld, stravične vizije maksimalno tehnizira-
nog sveta, nije još tehnički čovek u ovom smislu; treba
se setiti Leninine ljubavi, masovnih orgija Službe solidarno­
sti itd.
236 MIHAILO MARKOVIĆ

m enta kad je naučio da oštri kam enje za lov, da

održava vatru, da obrađ uje zem lju. Kako ostvariti
m aksim alni sklad ovih suprotnosti u datim isto-
rijsk im uslovima, takav sklad k o ji će najviše dopri-
neti daljem razv ijan ju i sam orealizaciji čoveka?
Odgovor bitno zavisi od analize isto rijsk e situ acije
datog društva.

11.

Iako problem tehnike n ije niti nastao niti po­

stao nešto tem eljn o različito u savremenom dru­
štvu, on je tu ipak dobio kvalitativno novi oblik.
U vezi s m odernom tehnikom pojavili su se neki
bitno novi m o m e n ti:
Prvo, d an ašn joj m ašinskoj tehnici je prethodio
nastanak i džinovski razvoj nauke. Ona se više ne
o slan ja, kao u prošlosti, na stih ijsk i nastala, neor-
ganizovana i nesistem atizovana znanja. Ind u strijsk a
revolu cija 19. veka rezultat je svesne, organizovane
prim ene nauke. U onoj m eri u k o jo j se nauka sve
brže razvija, u k o jo j se posebno fo rsira ju prim enje-
na i razvojna istraživanja, direktno usm erena ka
unapređenju tehnike, treb a očekivati i sve brži raz­
voj tehnike u n ajširem smislu.
Drugo, m oderna tehnika je bitno izm enila od­
nos čoveka i prirode. Čovek je stekao ogromnu moć
kontrole i reprodu kcije prirodnih sila — u k lju ču ju ći
i m oć un ištenja planete na k o jo j živi. Činjenica da je
stvorena tehnička m ogućnost kolektivnog samoubi-
stva čovečanstva duboko će odsad u ticati na sve
društvene odnose.
Treće, tehnika je iz privrede prodrla i u sve
druge oblasti ljudskog života. U n ajrazv ijen ijim
in d ustrijskim zem ljam a sveta nesum njiva je ten­
d encija p o tiskivan ja spontane prirodnosti od strane
m aksim alno racionalizovane veštine u svim oblasti­
ma ljudske delatnosti.
 COVEK I TEHNIKA 237

Četvrto, ova ek sp an zija tehn ike stvara poseban

tip čoveka, k o ji sa sv o je stran e doprinosi n jen o m
d aljem p ro d iran ju . To je tip čoveka k o ji u m oći
i ud obnosti k o ju pruža tehn ika vidi osnovni predu-
slov lju d ske sreće. On m isli da se svi lju d sk i pro­
blem i m ogu resiti odgovarajućom tehnikom . Otud
težn ja da p osed uje što više i što efik a sn ijih tehnič­
kih sprava. Takav čovek je idealan po tro šač u je d ­
nom društvu h ron ičn e h ip erp ro d u kcije tehničke
robe. Istovrem en o, on sve više gubi interes za delat­
n osti k o je su sam e sebi c ilj, odnosno, č ija je je d in a
svrha re aliz a cija različitih spontanih lju d skih po­
treb a.
N ajzad, ovakav n ačin b ivstvov anja im a i svoju
id eolog iju — te h n ic iz a m . To je uv erenje da je
osnovna svrha lju d sk e eg zisten cije — po stizan je što
veće m oći nad prirodom , i da je , prem a tom e,
tehn ika sam a po sebi fu nd am entalna lju d sk a vred-
nost. Odatle sledi da m aksim alno brzo ra z v ija n je
proizvodnih snaga treb a tra jn o pretp ostaviti svim
drugim društvenim ciljevim a. Poseban ob lik tehn ici­
zm a je te h n o k r a t i] a — id eolo g ija po k o jo j re šen je
b itn ih problem a savrem enog sveta treb a tražiti u no­
voj org an izaciji društva u k o jo j će tehn ika im ati pri­
m at nad ekonom ikom i po litiko m i u k o jo j će do­
sad ašnje n ekom petentne u p rav ljače društva — poli­
tičare, zam eniti tehn ičari.

12 .

T eh nika je m ogućnost za čoveka

Protlvrečnostl da bude sio b o dan, da bude stva-
SaS k e e ra la c, da bude društven. Isto tako
ona je m ogućnost za čoveka da
bude ro b, da bude autom at, da bude egoist.
K o ja će od ovih m ogućnosti b iti realizovana ne
zavisi od tehnike. D okle god je adekvatno shvaćena
— kao m o m e n t lju d sk e prak se k o ji ne m ože sam
238 MIHAILO MARKOVIĆ

sebi biti svrha, kao s re d stv o za realizaciju određe­

nih ciljeva, — ona se nalazi s one strane dobra i zla.
Od toga da li će ljudi ovim svojim kolosalnim pro­
izvodom vladati ili će dozvoliti da on vlada njim a,
od toga ko ju vrstu ciljev a će ljudi pokušati da rea­
lizuju pom oću tehnike zavisi da li će ona prouzro­
kovati nove neslućene oblike dehum anizacije i otu­
đenja ili će postati jed an od bitnih preduslova
svestranog oslobođenja i dezalijenacije.
Progresivna uloga tehnike se može n a jb o lje
opisati analizom p ojm a ra c io n a ln o lju d s k o p o n a ­
ša n je.
Ponašati se racionalno znači izabrati onu alter­
nativu praktičnog delovanja k o ja vodi realizaciji
najviše moguće vrednosti za dati (individualni ili
društveni) su b jekat. To znači, prvo, da ako dve
osobe žive pod sličnim uslovima i prih vataju isti
sistem vrednosti sm atraćem o da je racio n aln ija ona
č ije ponašanje vodi c ilju k o ji odgovara višoj vred­
nosti u h ije ra rh iji ove dve osobe. Drugo, biti racio­
nalan znači uzeti u obzir verovatnoću ostvarivanja
različitih alternativa u datoj o b jektiv n o j situ aciji.
Nagrađivanje prem a potrebam a je vrednije nego
nagrađivanje prem a radu — sa stanovišta m arksi­
zma. Pa ipak, u situ a ciji kad za zadovoljavanje prve
ne p ostoji o b jektiv na m ogućnost, dok je za drugu
ona vrlo velika, racio n aln ije je društvo ko je se ori-
je n tiše na nagrađivanje prem a radu.16)

18) Kad bismo veličinu vrednosti cilja i veličinu vero-

vatnoće ostvarivanja tog cilja mogli kvantitativno izraziti,
mogli bismo reći da je racionalno ponašanje ono koje teži
da maksimizira proizvod vrednosti cilja i verovatnoće njego­
vog ostvarenja. Taj kvantitativni izraz bi odgovarao onom
što se u teoriji igara zove »matematička nada«.
Naravno, precizno kvantitativno određivanje mora se
najčešće zameniti intuitivnim procenjivanjem. To nimalo
ne umanjuje značaj ovakvog egzaktnog određivanja pojma
racionalnosti — on ostaje neophodna ideja vodilja, idealna
granica ka kojoj intuitivno mišljenje tezi.
 COVEK I TEHNIKA 239

F u n k cija tehn ike u procesu ovako određene ra­

cionalne lju d ske prakse je tro stru k a :
( 1 ) T eh nika om ogućuje stv a ra n je novih vred­
n o sti; tim e ona povećava slobodu lju d skog izbora
i om ogućuje sv estra n iji i b o g a tiji lju d sk i život.
( 2 ) T eh nika stvara sredstva k o jim a se poveća­
v aju m ogućnosti re a liz a cije osnovnih, b itn o ne-teh-
n ičkih vrednosti.
( 3 ) T eh nika stvara sredstva za ta č n iju i o b je k ­
tiv n iju procenu situ a cije od k o je zavise naše odluke.
(Ad 1) Uloga tehnike u stv aran ju novih vred­
n osti veom a je velika, m ada ne onoliko velika
koliko teh n icističk i o rijen tisa n i lju d i m isle. Ona je
ograničena na p od ru čje stv a ra n ja m a terija ln ih do­
b ara : h ran e, odeće, stanova, sa o b ra ća jn ih sredstava.
M eđutim , zn ačaj ovih vrednosti se ne može d ov olj­
no n aglasiti u jed n o m svetu u kom e više od polo­
vine stanovništva h ron ičn o glad uje, u kom e ni u
n a jra z v ijen ijim zem ljam a svi lju d i ni izdaleka nisu
oslobođeni bede. Bez d aljeg tehničkog progresa ne
može se ni zam isliti potpuna elim in a cija m a te rija l­
nog sirom aštva, efik a sn ije su z b ija n je b o lesti opa­
d an je sm rtn o sti dece, p o rast opšte pism enosti i za­
d o v o ljen je drugih elem en tarnih lju d sk ih potreba.
N aravno, u razvijen om društvu ove vrednosti
su sam o c o n d itio s in e q u a n o n prave lju d ske egzi­
ste n c ije : tek tad a čovek dolazi u situ a ciju da može
da b ira vrstu i stepen zado v o ljavan ja sv o jih razno­
vrsnih p otreba. M noge potreb e se tek onda i razvi­
ja ju kad su stvoreni m a terija ln i uslovi za n jih ovo
zad ov oljavan je (n ap rim er, različite kulturne potre­
be, potreb a za pu tovan jem itd .).
(Ad 2 ) Osnovne lju d ske vrednosti nisu tehnič­
k e ; n ap rim er: zn anje, sloboda, stvaralačka aktiv­
n ost, lju d sk a solidarn ost, prirodn a i um etnička
lepota itd. Ali tehn ika stvara sredstva k o ja pove­
ćav aju m ogućnost re a liz a cije ovih osnovnih vredno­
sti. Na prim er, istin sk a đ e m o k ra tija je nem oguća
u uslovim a velike tehn ičke zaostalosti. Sam ouprav­
240 MIHAILO MARKOVIĆ

lja n je bi bilo prazna form a tam o gde su radnici

nepism eni i bez osnovne tehničke kulture. Umet-
ničke vrednosti su bile privilegija neznatne m anjine
u toku mnogih vekova. Sad u n jim a uživa sve veća
m asa ljudi zah valju ju ći velikom tehničkom napret­
ku u proizvodnji knjiga, gram ofonskih ploča, repro­
du kcija slika itd.
Najzad tehnika je , b ar jednom svojom stranom ,
oduvek bila nužan (m a da ne i dovoljan uslov
slobode čoveka. (F ilo so fija egzistencije je to pre-
videla i to je suštinski nedostatak n jen e kritike
tehničke civ ilizacije.) Opšta i konstantna tend encija
ljudi da usavrše tehniku (k o ja im a snagu društve­
nog zakona) može se o b ja sn iti upravo oslobađaju-
ćom fu nk cijom ko ju je ona oduvek vršila. Ona je
tako m asovno prihvaćena kao vrednost pre svega
zato što povećava stepen čovekove nezavisnosti od
prirode, sm an ju je količinu neophodnog fizičkog
rad a17), oslobađa vreme i stvara m aterijaln e uslove
za kreativnu i spontanu delatnost, obezbeđuje veću
ravnopravnost u n ajra z ličitijim područjim a lju d­
skog života.18)

17) Brzi tehnički progres nesumnjivo pretpostavlja da

oni ljudi koji ga ostvaruju mogu da se koriste njegovim
plodovima, tj. da su već relativno slobodni (u političkom
smislu reči).
Time se može i objasniti zašto je tehnika uglavnom
stagnirala u društvu u kome je fizički rad bio nedostojan
slobodnih ljudi. Robovi nisu bili zainteresovani za njen
razvoj, jer ništa od nje nisu očekivali. Doduše Aristotel u
početku P olitike kaže da bi ropstvo prestalo da bude nužno
kad bi se našao način da se čunkovi za tkanje i druga
oruđa tog vremena sami pokreću. Međutim, niko nije bio
zainteresovan da taj način pronađe, iako je on ležao na
domaku ruke. (Grci su već znali za vodenice, Heron je
već bio pronašao elementarni oblik parne mašine.)
Procvat tehnike počinje sa nastankom slobodnih pro­
izvođača u slobodnim evropskim gradovima. Prve mašine
stvorili su zanatlije — tkači i drvodelje da bi se oslobodili
prekomernih fizičkih napora.
18) Neposredna posledica tehničkog progresa u našem
veku jeste ukidanje izvesnih tradicionalnih privilegija za-
 COVEK I TEHNIKA 241

(Ad 3 ) T eh nika je neophodan uslov lju dskog

svesnog usm eravan ja p rirodnih i društvenih pro­
cesa. Ona nam om ogućuje da saznam o kakve su
realne m ogućnosti u d ato j situ a ciji, kakve su vero-
vatnoće pojed in ih altern ativa, kakve su vrednosti
i stavovi pojed in ih društvenih grupa. Bez takvih
pod ataka teško je i zam isliti čovekovu kontrolu
prirodnih i društvenih procesa. Isku stvo pokazuje
da je ekonom sko p la n ira n je bez pom oći m odernih
instru m enata (n a prim er elek tro n skih m a šin a ) i
bez takvih m odernih n aučnih grana kao što su ope-
racion aln o istraživan je, te o rija m odela, p rim en jen a
k ib ern etika — suviše sporo i neefikasno. Ono vodi
velikim gu bicim a je r suviše često krute, apriorne
shem e i p roizv oljn a intu itiv na nagađ an ja treb a da
zam ene tačn o, kon kretn o znanje.
N aravno, ekonom sko p la n ira n je je sam o speci­
ja la n slu ča j. Opšti problem j e : kako donositi m a-
k a k v e društvene odluke od k o jih zavisi život m ili-
ona lju d i bez adekvatnih in fo rm a cija o n jihovim
potrebam a i željam a i uslovim a pod k o jim a bi oni
mogli b iti srećni. Bez veće prim ene nauke i tehnike
politika, m a koliko b ila d em okratska i decentrali-
zovana, o sta la bi uglavnom stvar sub jektivn ih naga­
đ an ja i rutine.

13.

M oderna tehn ička civ iliz a cija donela je sobom

i nove oblike lju d skog o tu đ en ja.

snovanih na poreklu i svojini, ublažavanje najoštrijih dru­

štvenih suprotnosti, povećan stepen političkog demokra-
tizma, sumrak nekadašnjih neprikosnovenih autoriteta —
vlasnika i šefa u odnosu na potčinjene, patrijarhalnog muža
u odnosu na ženu, roditelja u odnosu na decu. Tek sad
se stvara mogućnost formiranja jedne univerzalne ljudske
svesti i izgrađivanje kulture koja bi bila jednaka za sve
i koja bi povezivala različite klase, nacije, rase, kontinente,
društvene sisteme.
16
242 MIHAILO MARKOVIĆ

S e rijsk a naučno organizovana proizvodnja svela

je na m inim um m ogućnosti proizvođača da svoju
ljudsku svrhu nađe u radu kao takvom. Rascep iz­
među m isli i izvršenja, inicijative i šablona postao
je veći nego ikad. Rad neposrednog proizvođača
izgubio je i poslednje tragove kreativnosti.
O s lo b o đ e n o vreme n ije istovrem eno postalo i
s lo b o d n o zahvalju ju ći stvaran ju veštačkih ljudskih
potreba — za n a jje v tin ijim oblicim a zabave, za sve
većim količinam a svih mogućih vrsta robe.
R oba n ije više samo otuđena od čoveka u tom
sm islu što je čovek izgubio m oć da kontroliše n je­
nu proizvodnju i razmenu — ona počinje da vlada
čovekom i u tom sm islu što je on podvrgnut izve­
snoj vrsti prinude da je kupi i onda kad mu realno
n ije potrebna — žrtvujući pritom druge životne mo­
gućnosti.
Džinovska m oderna sredstva kom unikacije pro­
izvode jednu masovnu kulturu k o ja doduše mnogi­
ma obezbeđuje prve susrete s naukom i um etnošću,
ali k o ja je n ajčešće k ra jn je jevtin a, orijen tisan a na
kič i surogat, a na n ajp rim itiv n ije elem ente društva
katkad razorno d e lu je : Više no ikad ova kolosalna
sredstva će biti korišćena ne samo da inform išu već
i da dezinform išu — ona će biti u stan ju da čoveka
povežu i sjedine s drugim čovekom, ali će ona često
b iti korišćena baš zato da u njega u liju m ržnju
prem a drugom .19)
Potreba za što racion aln ijim , organizovanijim
u p ravljanjem stvarim a i ljudskim delatnostim a do­
vela je do stv aran ja ogrom nih ustanova — državnih,
p artijsk ih i drugih društvenih aparata, k o ji podstiču
form iran je određenog tipa čoveka — tzv. č o v e k a o r ­
g a n iz a cije koji svoje biće teži da identifikuje sa svo­
jom fu nkcijom , za koga moć nad drugim ljudim a

10) Praćenje takvih listova kao što su Los Angeles Ti­

m es i C hicago Tribune u SAD ili Žen min ii b ao u Kini
dalo bi obilat materijal za potvrdu ove teze.
 COVEK I TEHNIKA 243

p o sta je osnovna vrednost, k o ji u drugom čoveku

ne vidi, pre svega, celovito lju d sko b iće već m oguće
sredstvo za o stv aren je in teresa sv o je o rganizcaije.
Uopšte u visoko razvijenom in d u strijsk o m dru­
štvu očigledna je ten d en cija iščezavan ja prirodnih,
srdačnih, n ep roraču n atih odnosa m eđu ljudim a.
K ad je jed n o m široko prod rla id eolo g ija uspeha po
svaku cenu i kad je m erilo uspeha p o stalo pose-
dovanje što više m a terija ln ih dobara i što više vla­
sti, otu đ en je od drugih lju d i p o sta je neizbežno.
P r ija te lji su sad lju d i s k o jim a se vrši uzajam na
razm ena usluga. Sad svako im a m noštvo p rija te lja
— i m ožda n ijed no g pravog.
P rosta čin je n ic a da čovek — vlasnik kola i vlas­
n ik sv oje sopstvene kuće, uz to u potrazi za b o ljim
m estom i većom platom , — sad n a jčešće živi daleko
od svih lju d i do k o jih m u je stalo, dovodi do toga
da njegovi društveni ko n tak ti sad postanu skučeni
i veom a form alizovani.

14.

Sv akako, sve ove p ojave su sam o posredovane

tehnikom , one nisu nem inovna posled ica njegovog
razvoja.
U stvari, u savrem enom društvu uopšte, a po­
sebno u k ap italističk o m , p o sto ji niz o b jek tiv n ih i
su b jektivn ih čin ila ca k o ji, u uslovim a brzog tehn ič­
kog razvitka, u slo v ija v a ju navedene o blike otu đ en ja.
Pom enućem o n a jh itn ije m eđu n jim a :
(1 ) R a d kao takav nužno nosi u sebi jed a n
elem enat lju d skog o tu đ e n ja : dokle god je to de­
latn o st određena potrebom i sp o lja šn jim ciljevim a,
dokle god je to b o rb a sa prirodom i n jen im zako­
nim a, jed n o m reči, dokle god je to m a terija ln a pro­
izvodnja — u n jo j je »još uvek p reostalo izvesno
carstvo nužnosti«. T eh nika se ovde pokazu je kao
fa k to r k o ji teži da elim iniše to carstvo nužnosti,
16*
244 MIHAILO MARKOVIĆ

ali s druge strane, b ar u sferi rada, vodi sve većoj

sp ecijalizaciji čoveka.
(2 ) P o d e la ra d a uopšte, a posebno m odem a
podela rada u visoko mehanizovanoj ind ustriji do­
vodi do sve o štrijeg izdvajan ja kreativnog rada od
autom atskog p o n avljan ja istih o p eracija ili rutin­
skog nadgledanja m ašina. Doduše ovakva podela
rada je i sam a uslovljena tehnikom ali ona, sa svoje
strane, teži stvaran ju nove tehnike k o ja će jo š više
zaoštriti ovu suprotnost.
(3 ) R o b n o n o v ča n i o d n o si, naročito u uslovima
p o sto ja n ja p r iv a tn e s v o jin e na s re d stv a za p ro iz v o d ­
nju p red stavljaju danas jednu od bitnih prepreka za
sam o-realizaciju čoveka kako na radu tako i u n je­
govom slobodnom vremenu. Svođenje proizvođača
na privesak m ašine, ko m ercijalizacije kulture i za­
bave, teror reklam e i prinuda na kupovinu nepo­
trebne robe, m otiv zarade i profita kao univerzalni
pokretač ljudske aktivnosti — sve su to pojave koje
su nesum njivo u ko relaciji s m odernom tehnikom
ali koje svoj drastični oblik d o b ija ju upravo u kapi­
talističkom društvu.
Nažalost, samo pod ruštvljavanje tehnike n ije u
stan ju da ih potpuno u k lon i: mi ih nalazimo i u
socijalizm u u onoj meri u k o jo j se u njem u održala
robna privreda.
(4 ) V isoko razvijena tehnika zahteva v iso k ste-
p en o rg a n iz o v a n o sti društva i opasnost stvaranja
b ir o k r a t i je kao posebnog društvenog sloja. Biro-
kra tija , sa svoje strane, teži da problem e rešava u
tehn ičkoj perspektivi na račun hum anističke. Kako
koristiti tekovine moderne tehnike a da se izbegnu
novi oblici u gnjetav an ja čoveka od strane moćnih
organizacija i onih k o ji im sto je na čelu? To je ve­
liki problem savrem enog čovečanstva k o ji jo š n ije
u potpunosti rešen.
(5 ) Razorno dejstvo m odernih sredstava za
kom unikaciju, n aročito na n ajp rim itiv nije slojeve
društva, širen je ideologije uspeha, iščezavanje prave
 COVEK I TEHNIKA 345

lju d ske solid arn osti, p ojave m oralnog raspada itd.

mogu b iti uslov ijen e i m odernom tehnikom sam o
u društvu k o je je kao celina bolesno, u kom e se na
čelu nalaze snage reakcion arn e, konzervativne, ili
b ar snage d ezorijentisane k o je su izgubile veru u
svoje n ekad ašnje h um anističke ideale.
(6 ) U društvu k o je nem a nikakve druge pro­
gresivne ciljev e neizbežno će uhvatiti korena ideo­
lo g ija tehnicizm a. D ruštveni progres će b iti sveden
na tehn ički progres, na p o rast m oći čoveka nad
prirodom , p o rast m a terija ln o g bogatstva i konfora.
To je je d in a perspektiva k o ju čovečanstvu danas
mogu da pruže ideolozi kapitalizm a. Mnoge p ojave
otu đ en ja u savrem enom društvu nisu toliko posle-
dica tehnike sam e po sebi, koliko ovakvog n jen o g
h ip ostaziran ja.

15.

P ita n je tehn ike se ne može postav-

Ijati na isti način U razviJenim 1
našem društvu zaostalim zem ljam a. U zem lji u
k o jo j polovina stanovništva o b ra­
đu je zem lju , u k o jo j je prod uktivnost rad a tako
n iska da većina lju d i jed v a zadovoljava osnovne
b iološke potrebe, u k o jo j je problem obezbediti da
sva deca idu u školu i da sve škole im a ju u čite lje,
u k o jo j je svaki peti građanin nepism en, a svaki
drugi živi u m estu u kom e nem a ni bioskopa, u
k o jo j se u nauku ulaže jed v a nešto više od polovine
jed n og p ro cen ta n acionalnog dohotka, u k o jo j je
naučna o rg an izacija tehnološkog procesa tek u
povoju — vrem e i m esto bi bili pogrešno izabrani
za kam pan ju protiv tehnike. Osnovni problem je t u :
kako prevladati prim itivizam i zaostalost. Razvitak
tehnike u takvim uslovim a p o sta je preduslov svake
h um anizacije i napretka.
246 MIHAILO MARKOVIĆ

U vezi s tim mi smo suočeni s dva krupna

p ro b lem a :
(1 ) K ako prevazići suprotnost između opti­
malne tehničke efikasnosti i drugih ne-tehničkih
vrednosti jednog so cijalističko g društva.
(2 ) Kako kon trolisati i elim inisati različite ne­
poželjne nuz-proizvode jednog brzog tehničkog pro­
gresa u našim specifičnim uslovima.

16.

Kad je reč o prvom, neki tehnokratski orijenti-

sani m arksisti sm atraju da sad treba da učinimo
sve što je moguće da bism o obezbedili m aksim alno
brz tehnički razvoj bez obzira na sve ostalo. Oni
pritom gube iz vida da so cijalističk o društvo m ora
težiti da realizuje izvesne ciljeve k o ji se ne mogu
podrediti zahtevima optim alnog tehničkog razvoja.
Na prim er, so cija lističk a politika u jed n o j mno-
gonacionalnoj zem lji ne može tolerisati proces po­
većavanja razlike između razvijenih i zaostalih
n acija. Uopšte ona ne može preko izvesne granice
zanem arivati interese slabih, neobezbeđenih, bespo­
m oćnih, zaostalih.
D alje, ona ne može to lerisati razvoj jedne nove
m enadžerske kaste ili, m a kakvog birokratskog slo­
ja iznad društva kao celine. M eđutim, sve to izgleda
da su nužne posledice čak i pretpostavke m aksi­
m alno brzog tehničkog progresa. Kad tehničari i
ekonom isti govore o neophodnosti povećanja tempa
tehničkog rasta s obzirom na sistem kao celinu, oni
katkad zab o rav ljaju sve ove političke, socijalne i
opšte hum ane vrednosti. Ili, ako to izrazimo pre­
ciznim je z ik o m : oni z ab o rav ljaju da je sistem u
odnosu na k o ji govore o tehničkom progresu samo
pod-sistem u odnosu na globalni društveni sistem
k o ji u k lju ču je i mnoge ne-tehničke i ne-ekonomske
prom enljive.
 ČOVEK I TEHNIKA 247

U d isk u sijam a ove vrste polazi se od prećutne

pretpostavke da brz tehn ički progres n e m in o v n o ,
p r i sv im u s lo v im a dovodi do p o v o ljn ih prom ena
svih ostalih sv o jstav a jed n o g društvenog sistem a.
M eđutim , ova p retpostavka n ije opravdana. Na pri­
m er, au to m a tiz a cija i brzi p o rast prod uktivnosti
rada, pored svih sv o jih pozitivnih posledica, dovode
i do po v ećan ja nezaposlenosti i do nagle devalvacije
nekvalifikovane radne snage, što može stvo riti vrlo
o zbiljn e društvene i p o litičke problem e, n aro čito u
o blastim a s visokim p rocen tom polu -seljak a — po-
lu-radnika. D alje, je d n a čisto ekonom ska logika bi
m ogla dovesti do progresivnog po v ećan ja razlika
između visoko razv ijen ih i zaostalih p o d ru čja. T reće,
brz tehn ički progres zahteva cen tra liz a ciju , i to ne
sam o centralizovano p rik u p lja n je pod ataka, već i
centralizovano odlu čivanje. S druge stran e, sistem
so c ija listič k e d em o k ra tije zahteva izvestan stepen
sam o u p ra v lja n ja i d ecen tralizacije. K ako pom iriti
ova dva zahteva? To je problem k o ji neće biti
rešen sam od sebe, bez p ro m išljen e in terv en cije
svesnih društvenih snaga.20)

17.

Č in jen ica je da je n ekon trolisan i razvitak teh­

nike i tehn o kratsko g m en taliteta već doveo do iz-
vesnih nuzproizvoda k o ji su n epoželjni s m oralnog
i političkog stanovništva. Ne sam o u kapitalističk im
zem ljam a, gde je ovaj proces suviše očigledan, već
i u so cija lističk im zem ljam a, fo rsira n je m aterijaln og
in teresa je često praćeno gubitkom istin skog intc-

20) Jedino rešenje izgleda da je u stvaranju demo­

kratskih, visoko kvalifikovanih centranlnih tela, koja će,
nakon iscrpne komunikacije s nižim samoupravnim organi­
ma, imati moć odlučivanja u određenim granicama, a koja
će već unapred razraditi mehanizme koji bi sprečili nji­
hovu birokratizaciju.
248 MIHAILO MARKOVIĆ

resa za opšte društvene ciljeve, i u vezi s tim, pro­

gresivnom apolitizacijom i dezangažovanjem (upr-
kos čin jen ice da je izvesne sp o ljašn je, sim boličke
form e političke aktivnosti, kao što su odlaženje
na sastanke i diskutovanje reda radi — mogu biti
sačuvani). Ne samo u kapitalizm u već u izvesnoj
m eri i u socijalizm u n ije teško zapaziti tendenciju
ne samo iščezavanja već i ponovnog rađ anja malo­
građanskog m entaliteta. Neki M arksisti su navikli
da sve negativne pojave u so cijalističko m društvu
o b ja šn ja v a ju ostacim a buržoaske svesti glavama
ljudi. M eđutim, m oglo bi se postaviti p ita n je : ne
p ostoje li i u sam om socijalizm u jo š uvek takvi
ob jektiv ni činioci k o ji doprinose održavanju i po­
novnom stvaranju m alograđanskog načina egzisten­
cije, i, u vezi s tim , m entaliteta čoveka — sitno-
sopstvenika, čoveka-potrošača, čoveka-karijeriste.
Ljud i k o ji nisu bili u stan ju da razviju svoje po­
tencijaln e sposobnosti za stvaralački rad, k o ji nisu
bili vaspitani u sm islu Marksovog humanizma, č iji
su opšti standardi o cen jiv a n ja mnogo niži nego
n jihovo profesionalno znanje, teže da nađu osnovna
životna zadovoljstva u posedovanju stvariA u suro-
gatskim oblicim a zabave. To zahteva sve više novaca,
a novac dolazi zahvalju ju ći uspešnoj k a rijeri, k oja
sa svoje strane zahteva visok stepen konformizm a.
Kao što je prethodno rečeno, tehnika n ije d o ­
v o lja n uslov ovakvih oblika dehum anizacije. Niti je
poenta ovakvih razm atran ja da bi trebalo da osta­
nem o sirom ašni i tehnički nerazvijeni. Revolt pro­
tiv tehnike i m oderne civilizacije u stilu Rusoa ili
Toroa, T o lsto ja , Rem boa, Gogena ili Hajdegera bio
bi, danas i ovde, najblaže rečeno, nerealan. On ne
vodi računa o stvarnim zakonim a društvenog raz­
vitka, on ne otvara nikakve prihvatljive perspektive
za budućnost. Što je najgore, on je često neauten­
tičan do pozerstva. Ljudi k o ji ga izražavaju ne
odlaze na pusta ostrva kao Gogen ili u brvnare u
divljinu kao Toro — oni se obično rado koriste
 COVEK I TEHNIKA 249

svim tekovinam a tehnike, kadgod im a ju za to pri­

like.
K ad se govori o nehum anim derivatim a savre­
mene tehničke civilizacije, naglasak treb a da bude
na zahtevu da ih p o s t a n e m o s v es n i d a b is m o ih
m o g li p r a k t ič n o p r ev a z ić i, ili jo š o p štije, na zahtevu
da š to v iše v a r ija b ila d r u š tv e n o g s is t e m a k o j i s e
p r o g r e s iv n o r a z v ija , b u d e k o n t r o lis a n o , d a b i s m o
n a v r e m e m o g li in ter v en isa ti i u k la n ja ti n e ž e lje n e
n u z p r o iz v o d e o v o g r a z v o ja .

18.

Među m eram a k o je društvu s to je na raspolože­

n ju kao korektiv, n aro čito bih istak ao sledeće:
( 1 ) Progresivna d em o k ratizacija svih p o d ru čja
društvenog života, što će dati priilke svakom p o je­
dincu da živi i delu je kao slobodno i odgovorno
društveno biće, kako na radu, tako i van n jega.
( 2 ) T em eljn o i kontinuirano naučno izučavanje
našeg društva i prom ena k o je su se u n jem u oba­
vile u toku d osad ašn je in d u strija liz a cije. Na osnovu
takvog izučavan ja treb a da bude izgrađena jed n a
vrlo k o n k r e t n a p o litik a tehničkog razvoja, k o ja će
odrediti različit tem po tehničkog progresa u razli­
čitim oblastim a, uzim aju ći u obzir sve o b jektiv n e
uslove i očekivane posledice.
( 3 ) Razvoj je d n e istin sk i m asovne kulture. K ul­
tu rn a dobra u socijalizm u ne mogu b iti roba, b ar
ne u istom sm islu kao štofovi i frižideri. Društvu
m ožda može b iti svejedno da li će se lju d i b o lje
o b lačiti ili elek trifik o v ati sv o je stanove, ali mu ne
može b iti svejedno da li će se lju d i ku ltivisati ili
ne. Zato mu ne može b iti svejedno ni da li će se
m asovna ku ltu ra kom ercijalizo v ati i sad ržajn o de-
generisati — što neizbežno ide jed n o s drugim . Ovaj
problem je od takvog životnog z n ačaja za budućnost
socijalizm a, da bi se bez p reteriv an ja m oglo tvrditi
250 MIHAILO MARKOVIĆ

da ulaganja u masovnu kulturnu revoluciju spadaju

u n ajcelisho d n ije inv esticije uopšte. Tehnokrati neće
nikad shvatiti da čak i sa stanovišta tehničkog pro­
gresa i porasta produktivnosti rada fin ansijska
sredstva uložena u masovno kultivisanje nisu ne­
racionalno utrošena.
(4 ) S vesne, progresivne snage našeg društva
m oraju uložiti neuporedivo veće napore da izgrade
i u svakodnevnu masovnu praksu uvedu jedan
novi hum anistički m oral, u kome će i tehničke
vrednosti dobiti svoje značajno, iako ne centralno
m esto.
G eneracije ko je dolaze treba da budu vaspitane
da u tehnici vide samo sredstvo za realizaciju
osnovnih ljudskih vrednosti — ne i cilj po sebi i
za sebe.
KO E G Z I S T E N C I J A
ČOVEK, VREDNOSTI I KOEGZISTENCIJA

VUKO PAVIĆEVIĆ

Osnovna te n d en cija ovoga izlagan ja je praktič-

n o -m o ra lističk a : a u to r hoće da ukaže na neke pro­
blem e i obaveze čoveka u njegovom odnosu prem a
već p o sto jećim vrednostim a, ili, od ređ enije rečeno,
na potrebu ev o lu cije stavova prem a tim vrednosti­
m a, ako lju d i hoće da ko egzisten cija država sa
različitim društvenim sistem im a i d a lje p o sto ja n je
čovečanstva d o b iju sigu rn iju osnovu. Ali takve,
p rak tično-m oralističk e, zak lju čk e o odnosu prem a
konkretnim p o sto jećim vrednostim a potrebn o je
zasnovati na p reth od n oj te o retsk o j analizi fenom e­
na vrednosti i odnosa čoveka prem a vrednostim a
uopšte. D rukče rečeno, m oralističko-n orm ativnom
delu ovoga izlagan ja treb a da prethodi po form i
an alitičk i, a po sad ržaju an trop ološk i i o n tološki
deo, k o ji m ožem o početi sledećim p ita n je m : kakva
uloga i m esto pripada fenom enu vrednosti u p o j­
m ovnom o dređenju čoveka i kakvi su kon kretn i
odnosi čoveka prem a vredn ostim a?
Moglo bi se p o m isliti i k a z a ti: vrednosti, razli­
kovanje dobra i zla, višeg i nižeg, h ije r a rh ija vred­
nosti, to i je s te sp ecifičn a odlika k o ja čini čoveka
čovekom . Čovek, to je biće k o je vrednu je, p rid aje
nečem u vrednost. No u p o d jed n ak o j m eri m ogli
bism o odrediti čoveka govoreći da je on slobodno
biće, ili racion aln o biće, biće k o je je su b jek a t,
ličnost. Ove odredbe nisu pogrešne, ali su je d n o ­
254 VUKO PAVICEVIC

strane. One privileguju i izdvajaju jednu stranu ili

jedan od m om enata ljudskog bića, č ija se suština
ne nalazi ni u jednom od tih m om enata ili »strana«
uzetih izolovano. Pravilnu filozofsku odredbu čove­
ka možemo dobiti samo onda ako za polaznu tačku
uzmemo specifičnost čovekovog n ačin a p o s t o ja n ja ,
kao onu opštu strukturu u k o jo j se u jed in jav aju
i iz koje proizilaze, kao iz dinam ičke celine, sve po­
sebne »stvarne«, »svojstva«, »sposobnosti«. A speci­
fičnost čovekovog načina p o sto ja n ja je ste p r a k s a
ili plansko oblikovanje prirode, i to kako spolja-
šn je prirode (m a terija ln a ku ltu ra), tako i unutra­
šn je ljudske prirode (duhovna ku ltura). Ostavimo
li po strani pitan je geneze ili opšte evolucije koja
je dovela do takvog bića koje bitiše kao p r a k tič n o
biće i uzmemo li ta j način b itisa n ja kao polazni
fakat, onda iz njega možemo izvući sva pojedinačna
svojstva i odredbe čoveka. Sve te odredbe postaju
shvatljive sam o kao m om enti, strane, oblici isp o lja­
v anja te opšte strukture (otp rilike onako kao što
pojedine kategorije bića uopšte po staju razum ljive
i p ostavljaju se samo kao m om enti u sveukupnosti
kategorija, u kategorijalnom nizu), i svako od n jih
p osto ji zato i utoliko ukoliko posto ji i ono drugo.
Tako, iz pojm a prakse izvodimo n ajpre pojam vred­
nosti. Zaista, m en jati i oblikovati prirodnu datost
znači osećati tu datost kao nešto što nas ne zado­
voljava i u isto vreme im ati pred sobom cilj koji
se doživljava kao vredan i prem a kojem se ono što
je s t e i kako je ste m en ja u ono što tr eb a da bude.
Praksa, oblikovanje i vrednost su sinonim. Praksa
bez c ilja i sm isla k o ji se doživljava kao vredan bila
bi nemoguća. U fenom enu i pojm u prakse sadrže
se i ostale odredbe čoveka ko je nas u okviru etičkih
i filozofsko-antropoloških rasm atran ja m oraju oso­
b ito interesovati, n aim e: odredbe subjektnosti (per­
son alnosti), slobode, istoričnosti. Zaista, biće koje
obliku je dati prirodni svet, a ne prilagođava mu
se pasivno samo je delatno biće, subjekat. Sam im
 COVEK, VREDNOSTI I KOEGZISTENCIJA 255

tim je rečeno da je to i slobodno biće, odnosno

b iće č iji način p o sto ja n ja n ije unapred predodređen
prirodnim nužnostim a, već se ja v lja kao njegov
proizvod. Ali upravo zato što je način čovekovog
b itisa n ja d ejstvo van je b ića čoveka može se sm atrati
konačnim , dovršenim sam o u tom pogledu, u po­
gledu te njegove specifičn e d iferen cije od svega
drugog, ali ne i u pogledu k on kretn ih rezultata
n jen ih , je r svaki dostignuti stupan j d ejstv o v an ja
i stvaralaštva d a je m ogućnost za d o stizanje novih
stupnjeva, k o ji p o sta ju i nužni, s obzirom na večno
n estalnu ravnotežu između čoveka i prirode, kao
i između čoveka i njegovih sopstvenih tvorevina.
P rem a tom e, čovek kao p rak tično b iće je istovre­
m eno i razv o jn o -isto rijsk o biće. Sam im tim on je
i otvoreno biće, i to otvoreno biće u dvojakom
sm islu : pred čovekom , prvo, s to je otvorene nove
m ogućnosti razvoja, i, drugo, on izlazi iz su bjektiv-
n o-utilitarnog odnosa prem a svetu i teži o b je k tiv ­
nom saznanju. Prem a izloženom , utvrdili sm o da
određivanje čoveka pom oću vrednosti, slobode i
su b jek tn o sti, im a sam o uslovnu vrednost, to je s t
kada se i ako se te odredbe shvate kao form e ispo­
lja v a n ja one sin tetičk e dinam ičke stru k tu re ko ju
nazivam o praksom .
Ali i p o jam prakse zadovoljava zahtev i p otre­
bu o d ređ enja čoveka sam o ukoliko hoćem o da čo­
veka odredim o po onom čim e se on razliku je od
ostalog sveta i uzdiže nad n jim , a ne i po onom e
što čoveka sp a ja sa svetom . A čovek je ipak i deo
sveta, biće prirode, pa je jed a n opšti pogled na čo­
veka nužan i u ontološkom , a pogotovu u egzisten­
cijaln o m pogledu, kada se pitam o š ta je čovek i
k a k o se čovek odnosi prem a svetu. Ako p ita n je
postavim o na ovaj način, videćem o da svaka od
specifičn o lju d skih odredaba, pa čak i sam a praksa,
sadrži u sebi m om ente o g ra n ičen ja nužnostim a, ogra­
n ičen ja k o ja su pretpostavke d aljeg razvitka (bez
otp ora nem a ni n a p o ra ), ali k o ja pri svem tom
256 VUKO PAVIČEVIC

ostaju ograničenja. Tako, već i sam a praktična de­

latnost ne predstavlja apsolutno stvaralaštvo : čovek
n ije apsolutni tvorac, već form ator, oblikovač, koji
u m ateriji nalazi granicu i otpor. Isto to važi i za
čovekovu slobodu. Ona n ije apsolutna, već ograni­
čena, naročito ako je definišemo kao vlast čoveka
nad prirodom i nad sopstvenom društvenom stvar­
nošću. Čovekova isto rija n ije samo razvitak, otvo­
rene perspektive realizacije lju dskosti kroz različite
stepene, kroz kontinuirano-diskontinuirani niz s a d a
i o v d e ; ona je takođe i tesna vezanost za to s a d a
i o v d e, sukob između onoga što je s t e i što bi tr eb a lo
da bude. Čovek — to je dram atično b iće !
Ali ni vrednosti nisu oslobođene od ograniče­
nosti i m om enta nevrednosti u n jim a samima. Svi
idealistički poku šaji da se vrednosti prikažu kao
posebno carstvo idealnih suština ko je bi čovek
samo »intuitivno opažao«, »prisluškivao« ne mogu
da izdrže naučnu kritiku. U stvari, čovek stvara
vrednosti, one su čovekov proizvod, ali je to proiz­
vođenje uslovljeno n a jm a n je trim a fak to rim a: pri­
rodom, stepenom već dostignutog razvitka i dru-
štveno-istorijskom sredinom. Čovek n ije stvarao
kao »čovek uopšte«, već kao m nogostruko određeni
i uslovljeni čovek. On do sada n ije rešavao opšte-
ljudski problem , već svoj sopstveni problem , u
svojim ograničenim uslovima.
No upravo zato da bi b o lje rešavao svoj pro­
blem čoveku se čini da k riteriji vrednosti kojih se
on drži nisu samo ograničeni njegovi k riteriji, već
i »jedini pravilni«, »n ajbolji«, pa se tako u njegove
vrednosti — ako ih posm atram o sa opšteljudskog
stanovišta — uvlači i m om enat nevrednosti, je r
svaka apsolutizacija posebnih vrednosti vodi anta­
gonizmu prem a vrednostim a drugih ljudi. Prema
tom e, i u oblasti vrednosti p o sto ji m om enat fetiši-
zacije i otuđenja. N ajg rublje njegove form e nala­
zimo u rasizmu i etnocentrizm u. Ali m omenat fetiši-
zacije i otuđenja sadrži i apsolutizacija sopstvene
 COVEK, VREDNOSTI I KOEGZISTENCIJA 257

ideologije kao »jedino pravilne«, vrednosno nadre-

đivanje jed n og kulturnog kruga drugom e, i slično.
(K o n k retn o govoreći, ni v eličan je »srpske državo­
tvornosti«, odnosno »hrvatske h iljad u go d išn je kul­
ture« n ije baš za pohvalu.)
Sad a sm o došli do one tačke na k o jo j naše
izlaganje može preći iz an alitičk e form e u norm a­
tivnu. Ipak, p otreb n o je jo š ukazati n a one ka ra k ­
teristik e kon kretn e savrem ene epohe k o je ističu
potrebu za jed n im n orm ativnim pristupom p ita n ju
vrednosti, i to za pristupom sa opštelju d skog sta­
novišta.
Određeni v r e m e n s k i in ter v a li obeležavaju se
kao is t o r ijs k e e p o h e u prvom redu po onom novom
sad ržaju k o ji lju d sk a d elatn ost unosi u razvitak
proizvodnih snaga, ta č n ije rečeno, po doprinosu k o ji
te snage p re d sta v lja ju za p o b o ljša n je čovekova
života i za perspektive d a lje g r a z v itk a . T ako gleda­
ju ći na stvari, m ožem o reći da su sve dosad ašn je
epohe, odnosno proizvodne snage k o je su u n jim a
stvorene, u osnovi uvećavale izglede za d a lji i ne­
prekidni lju d ski progres. Ali savrem ena epoha —
baš zato što donosi i n ajv eća n aučno-tehnička do­
stignuća, kao što je o tk riće atom ske en erg ije i n je ­
no k o rišće n je ne sam o za g ra d ite ljsk e već i za
ru šilačke ciljev e — čini p r o b le m a tič n im ne sam o
d alje napred ovan je čovečanstva već i o p stanak ži­
vota, pa čak o tv ara m ogućnost d isip a cije svih o b li­
ka vezanosti m a terije. Odnosno, ako čovek ra n ije
n ije im ao razloga da su m n ja u d a lje p o sto ja n je , ako
je m ogao b iti uveren da će se to p o sto ja n je i d alje
ob n av ljati i obezbeđivati zakonim a prirode, a da
će ga njegova delatn ost sam o unapređivati, mi da­
nas im am o dosta razloga za verovan je da upravo
lju dsko stvaralaštvo m o ž e ugroziti d a lje p o sto ja n je
čovečanstva. Prem a tom e, p rim arn a, suštinska, isto-
rijsk i sp ecifičn a odlika naše epohe n ije u tom e da
je ona p r ela z n a , kako se to obično govori i piše,
već da je r is k a n tn a . S obzirom na proizvodne snage
17
258 VUKO PAV IčEVIč

kojim a raspolaže, ona je epoha m o g u ćn o sti p rela z a,

ali i epoha d ile m e , je r je dalje kretan je moguće
i u nove oblike progresa i u regres, pa čak i u
ništa. To je epoha sudbonosnih odluka. Odluka za
term onuklearni rat svakako bi dovela do katastro­
falnog ru šen ja civilizacije, dok odluka u prilog
koegzistencije država sa različitim društvenim siste­
m ima stvara m o g u ćn o st za m irno regulisanje pro-
tivrečnosli, za sm an jen je napetosti i prilagođavanje
međunarodnih odnosa potrebam a istinskog pribli­
žavanja i u jed in jav an ja čovečanstva, za o kretan je
unutrašnjim d ru štv en im problem im a i svestranom
kulturnom napretku.
Izgleda da je većina rukovodećih ljudi današ­
njega sveta izabrala koegzistenciju, odnosno dalju
egzistenciju čovečanstva.
Ali iz toga izbora valjalo bi izvući određene
zaključke u pogledu odnosa prem a partikuliranim
vrednostim a i ideologijam a. N jihova apsolutizacija
kao »jedino pravilnih« i agresivna pozicija prema
ostalim sistem im a vrednosti i ideologijam a (u ko­
liko n ije reč o odnosu prem a jo š postojećim osta­
cim a i novim oblicim a rasizm a) može samo psiho­
loški podgrizati tem elje koegzistencije. Zato nam
izgleda da bi jedan od važnih uslova koegzistencije
bilo, pre svega, jedno s o c io lo š k o g le d ište na dosa­
dašnje vrednosti i ideologije, to je s t takvo gledište
koje bi im alo u vidu ta j fakat da su one vezane
za određene so cijaln e i isto rijsk e uslove dosada­
šnjeg partikularnog i antagonističkog načina posto­
ja n ja , pa ne mogu, u potpunosti, odgovarati radi­
kalno novoj situ aciji u koju ulazimo. Ako sociološko
gledište, ko je pojedine sistem e vrednosti i ideologije
stavlja u njihove isto rijsk e okvire, može biti pro-
livteža apsolutizaciji k o ja vodi agresivnosti, onda
bi svesno sm irivanje ideološke borbe i intenzivnija
kulturna razm ena bile one aktivne i pozitivne mere
koje mogu doprineti učvršćivanju koegzistencije.
No kada govorim o sm irivanju ideološke borbe,
 COVER, VREDNOSTI I KOEGZISTENCIJA 259

im am u vidu takvu b orbu u k o jo j se ne operiše

fak tim a, čin jen icam a, već izm išljo tin am a, u k o jo j
se »krupnim« rečim a upliviše na em o cije, a ne
ubeđuje fa k tim a ; na naučnim fak tim a zasnovana
ideološka b o rb a može im ati sam o pozitivne posle­
dice. Nužno je , d alje, ući u fazu d efetišizacije poli­
tičkih id eolog ija, odnosno u fazu podvrgavanja i
p rem erav anja n jih o v a nekim h um anističkim stan ­
dardim a i, rekao bih, kon stan tam a, kao što su uzdi­
zan je životnog stand arda lju d i na bazi veće proiz­
vodnosti rad a i razvitka proizvodnih sredstava,
stv aran je istin sk i hum anih društvenih odnosa. U tu
fazu naša zem lja i n jen o po litičko rukovodstvo, na
ćelu sa drugom T itom , ušli su odavno. Stav protiv
»revolucionarne« so c ija listič k e i m ark sističk e fraze,
te prem erav anje po litičke id eolo g ije stvarnim hu­
m anim dostignućim a i hu m anističk im stand ardim a
veom a su p lastičn o isp o lje n i u po sled n jim govorim a
N ikite S erg ejev ića H ruščova. Ova faza obeležena je
i dubokom kn jig om Ed varda K a rd e lja S o c ija liz a m
i rat, kako u celini, tako i u pojed in o stim a, i onda
kada K ard elj piše da će »problem su p rotn osti izme­
đu sveta so cijalizm a i sveta kapitalizm a d o b ija ti
sekundaran zn ačaj, a problem i d aljeg r a z v itk a s o c i­
ja lis t ič k ih d r u štv en ih o d n o s a sve više p o sta ja ti pra­
va is to r ija našeg vrem ena«, i onda kada dod aje da
»ako socijalizam ne shvatim o kao neki savršeni
društveni ideal, nego kao proces postepenog preo­
bražavan ja društvenih odnosa u skladu sa razvit­
kom , sa društvenom sv ojinom nad sredstvim a za
proizvodnju, onda je za d a n ašn ji svet k a ra k te ri­
stičn a sup rotn ost ne izm eđu ap straktno g so c ija li­
zma, k o ji je apsolutno dobar, i apsolutnog kap itali­
zma, k o ji je apsolutno rđav, već između konkretnog
so cijalističk o g sistem a, k o ji n a sta je, i kon kretn og
kapitalističk o g sistem a, k o ji se raspada.«
Nužno je , dakle, ra z v ija ti čovečanske, a tim e
i opštečovečanske vrednosti i po zicije, p otrebn o je
stvarno priznati da je čovečanstvo, da je rod lju d sk i
17*
260 VUKO PAVIĆEVIC

n ajv iša vrednost. U današnje vreme zauzim anje

takve pozicije pri oceni ostalih vrednosti n ije znak
nerealnosti i apstraktnog hum anizm a, već znak du­
bokog realizm a, čak i ako je reč o ostvarenju parti-
kularnih vrednosti i in teresa ; je r atom ska bom ba
stav lja u p ita n je egzistenciju kako takozvanog »slo­
bodnog sveta«, tako i sveta socijalizm a. Zato i ak­
tivno učešće u bo rb i za m ir i za koegzistenciju, kao
i d em askiranje i izolovanje agresivnih krugova,
znači isto što i hum anizam , što i b orb a za čoveka
i čovečanstvo.
 HUMANITET, POLITIKA I RAT

ANDRIJA KREŠIĆ

R at zb og n ek og p ita n ja prevlasti ili

zbog n ek e d in astije ne m ože u o čim a
r ad n ika b iti n išta dru go d o zločin ačko
b ez u m lje. Mi k o ji h o ć e m o m ir, rad i slo­
bodu , m i p r o te stv u je m o u o d g o v or na
ra to b o rn e p r o k la m a c ije on ih k o ji u m iju
d a saču vaju s e b e o d d a n k a u krvi i k o ji
u o p š to j n esreći vide izvor novih špe-
k r la cija !-
U im e čov ječn osti, d e m o k ra tije , u
im e istin skih in teresa F ra n cu ske p r ik lju ­
č u je m o se p otp u n o i en ergičn o p r o te sti­
m a In tern acion ale p rotiv rata.
(Iz radničkih proglasa, nave­
deno kod Marksa u Građanskom ratu
u Francuskoj)

P op ularnost sv jetsko g m ira pred opasnošću ka­

tastrofaln o g sv jetsko g ra ta p ro širu je se na cije li
lju d sk i rod srazm jern o to ta liz a c iji m odernog o ru žja
i širen ju spoznaje da bi zaista čovječan stvo u c je ­
lini m oglo b iti p obijeđ en o tim o ru žjem . Š iro k i niži
slojevi stanovništva n ik ad a i nisu ra tn i agresori,
tim p rije što ginu i pod zastavam a p o b jed n ika, a
ne sam o pod zastavam a pob ijeđ en ih. D anas, m eđu­
tim , razorna sila o ru žja sm rtno ugrožava i onu vla­
daj uću m a n jin u k o ja neposredno od lu ču je o ratu
i m iru, ne o sta v lja jo j šansu da uživa pobjedu , je r
niko više nem a izgleda na unosnu p objedu . Života­
262 ANDRIJA KRESIC

ren je na lješevim a i ruševinam a civilizacije, ukoliko

bi bilo moguće, m alo bi ličilo na lju dski život i sva­
kako predstavlja crn ju perspektivu za eventualno
preživjele stanovnike ove planete nego n a jc rn ji
život u m odernoj civilizaciji. P osto ji, dakle, elem en­
taran vitalan razlog — razlog održanja ljudske
vrste — da se održi sv jetski m ir. Stoga form ula
m irne koegzistencije raznih, pa i suprotnih, politič­
kih ko n stelacija p očinje da preovladava u međuna­
rodnoj politici, mada je upravo sfera politike uvijek
bila neposredna osnova ratova i jo š danas nosi u
sebi opasnost od rata.
Kao uzajam no istre b lje n je velikih m asa ljudi,
rat je svakako potpuna suprotnost hum aniteta, ali
hum anitet se ne svodi na svoju elem entarnu bio­
fizičku pretpostavku — na prosto održanje ljudske
vrste. M irna koegzistencija političkih suprotnosti —
država i blokova država — um jesto ratne kata­
strofe, zadržava spom enutu p r e tp o s ta v k u hum ani­
teta i utoliko je hum ana kao p o litič k a fo r m u la . Ali
koegzistencija suprotnih političkih struktura samo
iz straha za egzistenciju ne o tk la n ja strah od rata
i n ije radikalno osiguranje m ira. Čovječanstvo se ne
može tra jn o osigurati protiv rata ostav ljaju ći
na m iru političke suprotnosti, ko je neposredno i
dovode do rata. Radi osigu ranja m ira, života i pro­
gresa čovječanstva m o raju se dem okratski preva-
zilaziti politika kao takva i m irna koegzistencija
kao politika.

Prvi sud o politici uopšte stičem o uvidom u fak-

ticitet politike, k o ji pokazuje da je to djelatnost
posebne vrste, d jelatn ost posebnih ustanova u dru­
štvu. Ova se djelatn o st opravdava kao posredovanje
društva. Pod posebnošću politike odmah pom išlja­
mo na fu nk cije države, funkcionera-državnika, poli­
tičkih p artija , odnosno p a rtijsk ih političara, na od­
nose između država, p a rtija i si. Odmah je očito
 HUMANITET, POLITIKA I RAT 263

da ukupna sfera p o litike znači nešto što fak tičn o

n ije društvo u c je lin i, da društveno i po litičko fak ­
tičn o nisu isto. Među em p irijsk im razlikam a može
se navesti i ono razlikov anje k o je p ojm om »politi­
čki« reg istru je vertikaln i odnos, a p ojm om » so cijal­
ni« — h orizontalni odnos lju d i i lju d skih grupa
( I . L acro ix ).
Međutim , uprkos fa k tič k o j posebnosti p o litike
prem a c je lin i društva, p o litika je u v ijek pretendo-
vala na to da stvarno znači opštedruštvenu stvar,
da je jav n a stvar i stvar ja v n o sti (re s p u blica et
res p u b lici). Ovo n a m eta n je jed n e posebn osti kao
op štosti nikada n ije sam o stvar p o litičke ideologije,
već takva id eolo g ija tačno izražava čin jen icu da,
na p rim je r, svaka država održava jed n o sta n je c ije ­
log društva, da fa k tičn o preuzim a stvar ukupne
jav n osti i održava sam u sebe zah v alju ju ći p o d jeli
društva na suprotne dijelove, zah v alju ju ći, dakle,
n ep o sto ja n ju istin ske cje lin e društva ili pravog dru­
štvenog društva. Ova ili ona sam osvjesn a g ru p acija
u p o d ijeljen o m društvu, u prvom redu društvena
klasa, stvara sopstvenu po litičku silu (sopstvenog
posred n ika) u n a m jeri da osv oji državu, kako bi
u sopstvenom interesu uređivala c ije lu zgradu dru­
štva, nam ećući se u form i države kao da je z b ilja
opštedruštvena snaga.
P osebna sfera politike proizvod je pod jele lju di
različitim , pa i sup rotnim životnim položajem u
društvu, ali je i čin ila c ove pod jele. K ao čin ilac raz­
liko v an ja i p ro tiv sta v lja n ja lju d i, p o litika se naro­
čito evidentno pokazu je u m eđudržavnim odnosim a.
Državno-političke granice, k o jim a je išaran a p o litič­
ka m apa sv ijeta , p re d sta v lja ju svjed očanstvo ograni­
čenog h um aniteta, b a rije re protiv o stv a re n ja čo v je­
čanstva sagrađene od lju d skih k o stiju i zalivene
lju dskom krvlju .
Autor čuvenog d jela »O ratu« p ru ski general
K arl fon Klauzevic (1780— 1831), koga je i L enjin
često citira o i visoko c ijen io kao isto riča ra , teo reti­
264 ANDRIJA KRESIC

čara, čak kao filozofa ratova, sm atrao je za nesum­

njivu istinu da se »ratovi izazivaju samo političkim
odnosim a među vladama i narodim a«, te da je rat
u stvari sam o »produženje političkih odnosa drugim
sredstvim a«. Napoleonski ratovi poslužili su kao
n ajsv ježije iskustvo za ovakvo gledište, ali njegovu
em pirijsku podlogu čini isto rija ratova uopšte.
U isto riji lju dske vrste bilo je vrijem e kad
je rat bio norm alna form a jedn e ljudske grupe
prem a drugim grupam a, i to kao glavni način pri­
vređivanja. Među lju dskim grupama vladao je ani­
m alni zakon ja č ih nad slab ijim a, što znači da čovjek
jo š n ije bio izm akao iz životinjskog carstva. Za
ratničku hordu varvara tuđinci nisu bili ljudi, već
s r e d s t v a : da budu pojedeni (k ao u slučajevim a
kanibalizm a) ili da p rib a v lja ju nešto korisno što
im se može otim ati. K a sn ije su tuđinci služili za to
da sn abd ijevaju svoje pobjednike kao njihovi ro­
bovi, te su se ratovi vodili za robove, kao i za
stada i ostale vrste blaga. Robovi za gospodare ta­
kođe nisu bili ljudi, već obična ra d n a sn ag a (»oru­
đa k o ja govore«), to je s t cjen ili su se kao i stoka
za vuču i druga sredstva za proizvodnju. Otuđenje
čo vjeka od čovjeka, otuđenje čovječnosti od čovje­
ka, zadržalo se tokom cijele dosadašnje isto rije, u
k o jo j čovjek iskorišćava drugog čovjeka kao običnu
radnu snagu, kao jednu vrstu svog vlasništva.
Za ratničku praksu i sv ijest divljaka sfera ljud­
skog roda prostirala se u granicam a bliskog krvnog
srodstva. Izvan toga prostora ljudi su važili koliko
i životinje. U kasn ijim epoham a ljudska radna
snaga takođe faktično — a nekad i form alno­
p rav n o — n ije uživala pravu pripadnost ljudskom
rodu. Prvobitna duboka provalija između domaće
čeljad i i tuđinaca zadržala se kasn ije kao p rovalija
između ljudske radne snage i n jen ih eksploatatora.
Ova suprotnost — k o ja se doživljava i kao lična
kataklizm a čovjeka-radnika — svjedoči da jo š fak­
tično nem a ljudskoga roda, ali ujedno pokazuje da
 HUMANITET, POLITIKA I RAT 265

sam o n jen im u k id an jem p o čin je istin sk a lju d sk a

isto rija . E k sp lo a ta to ri su se staln o otim ali za o b je k ­
te ek sp lo a ta cije, odnoseći se svaki prem a drugom
kao prem a nečem nelju d skom , što se očitavalo na­
ročito u ratovim a. Osnovni sm isao politike bio je
u tom e da služi kao efik asno sredstvo ek sploatator-
skog interesa.
U nutar izolovane drevne zajed n ice krvnih srod­
nika ili zajed n ice srodnog ekonom skog interesa
p o jed in ac je ravnopravno sa o stalim članovim a
ob av ljao poslove zajed n ice prem a ličnim sposobno­
stim a. U tim uskim o kv irim a p o litik a je b ila jav n a
stvar i neposredno stvar ja v n o sti, te je , prem a Ari­
stotelovoj d e fin iciji, čo v jek stvarno b io »politička
životin ja«. Ova odredba čo v jek a značila je , kako
M arks p rim je ću je , da je svaki čo v jek po prirodi
građanin. G rađanin je punopravni pripad nik grada-
-države (p o lisa ), i u doba p ro cv ata staro grčke de­
m o k ra tije svaki građanin je bio p o litičar, član
narodne sku pštine (a g o ra ). Ali svaki stanovnik dr­
žave n ije bio građanin ili d ržavljanin. Isto tako,
građani je d n e države nisu građani druge države.
Zato ni u jed n o m ni u drugom slu ča ju ovi stanov­
n ici nisu bili tretira n i kao lju d i. Stano v nik je bio
čo v jek sam o u tolik o ukoliko je bio »politička živo­
tin ja « , b iće po litike ili p o litičar. Bez toga p redikata
stanovnik je b io ne-političko b iće ili prosto biće —
kao i živo tin ja. Ovi stanovnici-n epolitičari m ogli su
b iti sam o o b j e k t i po litike — kao i dom aće životin je.
L ju d i-o b jek ti, b ilo da je reč o jed n o m dijelu
stanovnika je d n e države ili o svim građanim a druge
države, izloženi su n a silju s u b je k a t a politike (p o li­
tičara i p o litičk ih in s titu c ija ). N asilje je n ačin ra ­
spolagan ja k o ji se p rim je n ju je onda kad se o b je k t
opire da n jim e raspolažu. L ju d i se protive da sa
n jim a drugi p o stu p aju kao sa o b je k tim a zato što
čo vjek-lično st ne podnosi da p o sto ji na n ačin živo­
tin je ili stvari. Zbog toga lju d sko g o tp ora popred-
m ećivan ju su b jek ti p o litike m ogu se održati kao
266 ANDRIJA KRESIĆ

su b jekti samo pomoću n asilja. Politika upravo

i je ste to n asilje jednih nad drugima, organi poli­
tike su organi n a silja (u k lju ču ju ći i politiku-nasilje
protiv tuđeg n a silja ).
Političko n a silje im a razne form e, razne stup­
njeve. R at je jedan , i to sasvim anim alan vid poli­
tičkog n asilja, n a jg ru b lje n asilje nečovještva nad
čovjekom , te isto rija ratova dok tra je dokazuje da
jo š tra je p ra isto rija ljudskog roda. Sve dok posto ji
politika kao posebnost u društvu, dok ima politič­
kog n asilja, sve dotle p o sto ji m gućnost političkog
n asilja i u obliku rata. R at je za politiku zakonit
isto toliko koliko je ta politika nezakonita za ljud­
ski rod.
U prikazanom fak ticitetu politike skrivena je
ili otuđena n jen a lju dska suština kao ono što je
politika zaista b ila unutar raznih granica, a što bi
m o g la b iti bez tih granica, tj. uopšte. Ako se poli-
taka oslobodi toga fak ticiteta, tj. ako jo j se oduzme
svaka isto rijsk a određenost ili ograničenost, preo-
s ta je politika uopšte ili n jen a suština. Na p rim jer,
oduzme li se isto rijsk a ograničenost politike kao
solidarne djelatn o sti jednakih članova prvobitnog
roda ili kao solidarne d jelatn osti ravnopravnih gra­
đana grada-države ili kao solidarne d jelatn osti U
saboru feudalaca itd., p reo staje sam a solidarna d je­
latnost jednakih lica u neograničenoj, tj. opšteljud-
skoj zajednici. Kao što je »političko« bilo isto što
i »čovječno«, ali sam o u spom enutim okvirim a, tako
bi uopšte mogla nestati suprotnost između politike
i hum aniteta, između biti i fak ticiteta, između ljudi-
-su b jek ata i lju d i-ob jekata politike. Izjed n ačenje po­
jav e i suštine politike ili neposredno pojavljivan je
same njen e suštine bilo bi, dakle, ukidanje politike
u svakidašnjem (fa k tičn o m ) sm islu riječi ili s o c ija ­
liz a c ija p o litik e . Ukidanjem politike u ovom smislu,
tj. ostvarenjem biti politike, ukidaju se i faktične
političke suprotnosti ko je kulm iniraju u vidu rato­
va, i čovječanstvo se zauvijek osigurava protiv rata.
 HUMANITET, POLITIKA I RAT 267

Prem a tom e, o sigu ran je tra jn o g m ira u sv ijetu ne

dostiže se u sferi fak tičn e politike, već je to u
osnovi socijalno-hu m ano p ita n je.
S o c ija liz a c ija p o litike n ije u to p ijsk a form ula,
bez isto rijsk ih presedana i m ogućnosti. To je proces
k o ji se stvarno vrši u d o sad ašn jo j » isto riji n a sta ja ­
n ja čovjeka« (M a rk s), kako u vidu prevladavan ja
granica uskih po litičkih p ro sto ra, tako i sm an jiva­
n jem b a rije ra un utar tih p ro sto ra (u k id a n je rop­
stva, km etstva, cenzusa i s i.).
P olitik a se n ajv iše »vraćala« socijalno-hu m anoj
d jelatn o sti kao sv o jo j isko n sko j b iti u velikim soci­
ja ln im revo lu cijam a. R ev o lu cija (»p re-v rat«) je ne­
posredna p o java suštine po litike u toliko što većina
stanovništva — k o ja je inače sam o o b je k t politike
— ju riša na po litičko nebo i p o sta je a u to r sopstve-
nog društvenog života ili su b jek t politike. P olitik a
se tada otim a ispod nadležnosti posebnih p o litičkih
in s titu cija i p ra k tik u je se na u licam a, trgovim a, u
fab rik am a i si. — tam o gd je je većina stanovništva.
D ezinstitu cion alizacija politike je n je n a dem istifika­
c i ja ; ona otk riva svoju jed n o stav n o st jed n o stav nim
lju dim a. U nutar revolucionarne sile — kao i un utar
roda ili drevnog p olisa — d jelo opšte v o lje o stv aru je
se usklađenim d jelo v an jem individualnih v o lja re­
volucionara, te sila rev o lu cija znači za sebe »slobod­
nu zajednicu slobodnih pojed in aca«. R evolu cionari
su, naim e, d o b ro vo ljci, a ne sp o lja šn jo m p o litičkom
silom m ob ilisan a ra tn a snaga.
R evolu cionarna sila je so cija ln a sila k o ja vrši
so cijaln i, a ne sam o po litički prevrat. Ona udara
na poiztivni sistem politike zato što se tim sistem om
konzervira neizdrživo so cija ln o sta n je. R evolucio­
n arni c ilj je izvan okvira politike, te rev o lu ciji n ije
ni do ratnog n ačin a politike. R ev o lu cija se hvata
oru žja u k r a jn jo j nuždi, tj. onda kad vlad aju ća po­
litik a p rib jegav a oru žju protiv revo lu cije. P olitik a
to n ajčešće i čini, te je re v o lu cija n a jčešće prinuđena
da up otrebi sopstveno po litičko n a silje protiv na­
268 ANDRIJA KRESIĆ

silja kontrarevolucionarne politike. Pri tom e revo­

lu cija riziku je da n eosjetn o postane p lijen sopstve-
nog političkog nasilja.

Na ograničenom stanovištu politike ili u grani­

cam a političkog otu đenja društva izgleda da su
glavne suprotnosti savrem enog sv ijeta — suprot­
nosti između p o litič k ih ko n stelacija u svijetu. Kad
su, na ta j način, so cijaln i konflikti zam ijenjeni i
znatno neutralisani političkim konfliktim a, onda se
i rat među vojno-političkim blokovim a može zastu­
pati kao da je so cijaln a revolucija, a revolucija —
kao čisto politički prevrat ili sm jena jednog politič­
kog sistem a drugim. Međutim, osnovne suprotnosti
k o je se ukidaju socijalnom revolucijom je su suprot­
nosti u osnovi sv ijeta, u njegovoj m a terija n o j re­
p rod ukciji. P od jela lju di na radnu snagu i preostalu
m anjinu k o ja iskorišćava tu radnu snagu služeći se
i politikom , ta p od jela se ne poklapa s granicom
između danšnjih suprotnih političkih sistem a, što
ne znači da ekonom ski interesi ovih političkih
struktura nisu suprotni, kao što su suprotni interesi
klasičnih kapitalista-konkurenata.
S tatu s radnika kao radne snage ili robe na tu­
đem rasp olaganju je ste status o b je k ta k o ji se odr­
žava i sp o ljašn jo m političkom silom. Ovaj položaj
je čak utoliko izrazitiji ukoliko je ekonom ija više
p o litič k a , a m anje privatna i neposredna društvena
ekonom ija. D ržavno-politička ekonom ija, uključu­
ju ći i ratni način državnog privređivanja — osva­
ja n je tuđih bogatstava oružjem — znatno je ja č a
sila rasp olaganja radnom snagom nego što je bilo
privatno vlasništvo i njem u odgovarajuća politika.
Savrem ena državna ek onom ija proizvod je krize
privatne ekonom ije, ali ona ne rješava krizu odnosa
između rada i kapitala, već ovu ljudsku krizu dovodi
do k r a jn je granice. V rhunac krize izražava se u
otvorenoj političkoj diktaturi.
 HUMANITET, POLITIKA I RAT 269

N a jra d ik a ln ije i sasvim auten tično r je š e n je

akutne so cija ln e krize je so c ija listič k a revo lu cija.
V eć sam naziv govori da re v o lu cija ne može b iti
z b ilja s o c ija lis t ič k a ako n ije z b ilja s o c ija ln o djelo,
tj. neposredno sam osvjesn o d jelo osnovne s o c ija ln e
sile (osnove d ru štva) k o jim se u k o rjen u ukida
razlika izm eđu su b je k ta i o b je k ta po litike i oslo­
bađa se pravo d r u š tv e n o d r u štv o . U pravom društve­
nom društvu čo v jek čo v jeku je zaista drug, je r nem a
n ikakve p o d jele lju d i na su b jek te i o b jekte-sred stv a
društvenog života. P olitik a se ukida u tom sm islu
što konačno p o sta je solidarn a d jela tn o st većine slo­
bodno udruženih lic a , t j. p retv ara se u neposredno
društveno sam o u p ravljan je.
P olitičk i prevrat može b iti sam o epizoda u so­
c ija listič k o j rev o lu ciji, a n ikako n jen a granica. Ogra­
n ičav an je so cija lističk o g p o k reta n a p o litičk i prevrat
znači fak tičn o za u sta v lja n je so c ija listič k e revo lu cije
na sam om početku. Sto g a je sudbonosno za ovu
revolu ciju da je neposredno vrši osv iješćen a radna
snaga, kako se n je n a p o litik a ne b i em ancipovala od
n je , postala sam a sebi c ilj i okov revolucionarnog
pokreta. Im a ju ći u vidu tu opasn ost, M arks je in sisti­
rao na tom e da o slo b o đ en je p ro le ta rija ta bude stvar
sam og p ro le ta rija ta i da kom unisti ne čine nikakvu
posebnu p a rtiju s nekim p o seb n o -p artijskim prin ­
cipim a »u k o je b i h tje li da ukalupe p ro leterski
pokret«. K om u nisti su integralni dio rad ničke klase
k o ji se ističe odlučnošću i isto rijsk im razum jeva-
n jem aktuelne rad ničke b o rb e. N jihov n a jv iši prin ­
cip je o sp o so b lja v a n je p ro le ta rija ta za n je g o v u
oslobodilačku sam o d jelatn o st. P rem a glavnom p ita­
n ju politike, p ita n ju vlasti, oni se odnose sasvim
d ru k čije nego što se odnose ob ičn e p o litičke p ar­
tije . Oni ne isk o rišća v a ju p ro le ta rija t kao prosto
oruđe da bi o sv o jili vlast za sebe. Oni ne vlad aju
u m jesto klase kao vlad aju ća p a rtija , već o sp o so b lja ­
v aju rad ničku klasu za klasnu vladavinu. D ik tatu ra
p ro le ta rija ta n ije isto što i d ik tatu ra pro leterske
270 ANDRIJA KRESIC

p artije. Vladavina ove društvene klase već je djelo

socijalizacije politike. P itan je političke vlasti u so­
c ija listič k o j revoluciji sam o je pitan je o taktici
u kidanja svake vlasti iznad društva, o n ajb o ljem
načinu so cijalizacije politike. Tim e što neka p a rtija
sv ojata za sebe socijalno-revolucionarnu ulogu klase
ona svjedoči da se klasna politika otuđila od klase.
Zadržavanje dvojstva političke i socijalne sile revo­
lu cije zadržava revoluciju i status radne snage kao
robe, kao pukog o b je k ta politike, bez obzira na
klasno p orijeklo političara. Nova politika jo š ne
znači i novi so cijaln i poredak, već može da bude —
ukoliko neprestano iščezava kao posebna djelatnost
u društvu — samo p r iv re m e n o s re d stv o za nov soci­
jaln i poredak. Ukratko, nikakva sektaška p artijn ost
kao so cija lističk i princip, već klasnost p roletarijata,
ko ja je kod M arksa identična prancipu hum anosti.
Ako se proces so cijalizacije politike zaustavi
tako što se so cijaln a revolucija žrtvuje političkom
prevratu, odmah se stvara i m ogućnost da radna
snaga bude žrtvovana na Marsovom oltaru kao ratna
snaga za posebni interes politike. Zato se danas de­
šava da neki »kom unistički« p olitičari gledaju na
stanovništvo sopstvene države kao na količinu ratne
snage upotrebljive za sebične ratne planove politike.
Kao oslobodilačka sam odjelatnost osviješćene
radne snage, so cija lističk a revolucija po definiciji
ne može biti nam etnuta izvana od strane domaćih
ili inostranih »popravljača svijeta« (M ark s), a da to
ne bude nam etanje sp o lja šn je sile revoluciji. Stoga
je i politika »izvoza revolucije« samo politika, a ne
revolucija, politika n a jm a n je toliko antirevolucio-
narna koliko i tra jn ije političko »preuzimanje« so­
cijaln e revolucije, čim e se revolucija ograničava na
politički prevrat. Rat radi »izvoza revolucije« opet
je samo osvajački rat za interes politike osvajača.
S o cija lističk i pokret k o ji se usp avlju je nadom da
će mu drugi darovati slobodu propada u im obilnosti
kao žrtva dvostruke zab lu d e: prvo da inostrani
 HUMANITET, POLITIKA I RAT 271

»oslobodilac« uopšte im a istin skog so cijalizm a i,

drugo, da je istin sk a sloboda m oguća a da se ne
postigne sopstvenom d jelatn o šću . S druge strane,
radna snaga u državi-izvozniku »revolucije« ne
m ože se sam a oslobod iti političkog n a silja , služeći
kao običn a ra tn a snaga za ja č a n je sopstvenog na­
silnika. U svakom slu čaju , ratovi m eđu po litičkim
silam a sprečavaju razvitak revolucionarnog pokreta
unutar tih sila, što je isto rijsk o iskustvo više puta
na razne načine potvrdilo i p otvrđ uje. Zato se de­
šava da i p o litika jed n e »so cijalističke« države um i­
ru je u n u trašn je so cija ln e p ro tiv u rječn o sti spoljno-
-političkim k o n flik tim a u vidu »hladnog rata«, ili
čak oružane agresije. Ovako po litičko um iriv anje
so cija ln e rev o lu cije sam o je n ačin politike da se
održi kao sila nad društvom .
Radna snaga čo v jek a (teh n ik a , nauka, živa sna­
ga rad n ik a ) danas je više nego ikad a sv jetsk a
snaga »po sebi«, ali ne i sv jetsk a snaga »za sebe«.
N jenu univerzalnu prirodu sp u tavaju neprirodne
granice i ona se m ora silno u p in ja ti i tro šiti da
m jestim ičn o p ro b ije okvire p o litičkih i drugih par-
cija lite ta . Zato što je sam čo v jek — kao » e n se m b le
društvenih odnosa« — p o cijep an m nogim antago­
nizm im a njegova kolosaln a sila tro ši se u un utra­
šn jim trv en jim a fak tičn o ne d je lu je kao generička
sila, već iracionaln om up otrebom p rije ti da uništi
lju d ski rod. Č o v ječja sila se, dakle, u velik o j m jeri
izm iče lju d sko m racionalizm u i p ro tiv sta v lja se
čovječan stvu kao nekakva n ad lju d sk a, m etafizička
realn ost. Z aista je iracio naln o da na jed n o m k ra ju
sv ijeta o b ilje proizvoda izaziva o zb iljn e glavobolje,
dok istovrem eno u drugim krajev im a ogrom ne m a­
se stanovništva trpe h ron ičn u n estašicu svega i sva­
čega. Pa ipak je ta j iracionalizam gruba realn ost
dan ašn jeg sv ijeta. Ira cio n a ln o je da se savrem eni
plodovi lju d skog stvaralačkog um a — u k o je su
ugrađeni doprinosi isto rijsk ih epoha cijelo g čo v je­
čanstva — zlokobno okreću protiv čo vječan stva, pa
272 ANDRIJA KREŠIC

ipak je sv jetska term onuklearna katastrofa sasvim

realna opasnost. Stvaralački ljudski um n ije sam
po sebi bezuman. Propovijedanje bezum lja kao su­
štine i sudbine sv ijeta ne predstavlja umni izlaz iz
dram atičnog položaja svijeta, već ga dekuražira da
svoju otuđenu snagu prisvoji i up otrebljava za sebe.
Dio pocijepanog čovječanstva k o ji može gene­
rički djelovati je ste sam a opštečovječanska radna
snaga. Ona je danas mnogo b ro jn ija i ja č a nego što
je bila kao klasični p ro le ta rija t u sukobu s privatno-
sopstveničkim kapitalom . Uslov da ona stvarno ge­
nerički d jelu je je ste da sebe spozna i da se solida-
riše u svjetskim razm jeram a. Modrena tehnika —
k o ja kao opredm ećeni lju dski um sam a po sebi
n ije kriva što može biti u p otrebljen a i za razaranje
civilizovanog života — treba da postane sredstvo
radnika. Ona, kao i nauka, sa arm ijam a naučnika
i stru čn jak a svih vrsta i stupnjeva stručnosti, isto
je tako realna m ogućnost da c ijeli lju dski rod već
danas živi srećn ije nego što žive n ajsrećn iji. Isto-
rija je dosp jela do izbora između propasti i opšteg
blagostanja. Za n asta v lja n je isto rije neophodna je
sv jetska solidarna d jelatn o st radne snage da bi se
ona otim ala ispod vlasti posebno-političkih sila,
koje se njom e m eđusobno protivstavljaju , ograni­
čavajući je , rasip aju ći je , ugrožavajući je .
Antiranta lju dska sila ko ju danas može pokre­
nuti hum ani pokret radnika — pokret k o ji sam ne
pati od sopstvenog političkog sektaštva — može i
m ora da tje ra vladajuću politiku do k ra ja njenih
m ogućnosti da odlaže rat. To je ujedno tjera n je
politike do njen og k ra ja . Sv jetskim socijalnim pri­
tiskom su zb ijaju se političke suprotnosti u svijetu,
ko je mogu dovesti do svjetske katastrofe jednim
pritiskom na dugme alarm nog uređaja. Sv jetsku
ekonom iju treb a uporno oslobađati od b a rijera po­
litičke uskogrudnosti, koristeći za saveznike i poli­
tičke sile dok one mogu izdržati kao saveznici na
tom kursu. To je kurs svestrane sarad nje između
 HUMANITET, POLITIKA I RAT 273

svih ravnopravnih p artn era u dan ašn jem p o litičkom

sv ijetu , kurs prevazilaženja p o litičk ih sup rotn osti.
S političkim fak ticiteto m sv ijeta ne m ože se
ob raču n ati ne ra ču n a ju ći s n jim . Pri tom e treb a
račun ati i s čin jen ico m da p o litičke sile po sop-
stvenoj p o litičko-ekonom skoj k a lk u la ciji m ogu b iti
donekle zainteresovane za dem okratizam m eđudr­
žavnih odnosa. N ajzad, m ora se raču n ati sa isku­
stvom da se radne m ase o b je k ti politike okreću
protiv političkog o tu đ en ja kad se p rak tičn o uv jere
da su im sasvim tuđi in teresi k o je slijed i službena
politika.
N ajveće p o litičke sile k o je p o sjed u ju to talno
oru žje dobro zn aju da u m eđusobnom ratu ne bi
n išta izvojevale. One se već dugo u c je n ju ju tim
oru žjem vodeći »hladni rat« i m anje-više u v jerile su
se da ih ravnoteža strah a strašn o ugrožava i opte­
re ću je napornom trko m u naoružavan ju k o je je
sam o sebi sm isao, t j. nem a nikakvog sm isla. Zato
je realn a m ogućnost da ove sile sporazum no ogra­
niče naoružan je, pa i da u n ište zalihe nuklearnog
oru žja. To b i i za n jih b io n ačin da se održe i da
p o ku šaju o stv ariti političko-ekonom ske p ro h tjev e
bez hladnog i vrućeg ra ta , na p rim je r, ekonom skim
tak m ičen jem . Ali to b i bio i krupan d obitak za svi-
je ts k i m ir, k o ji opravdava svaki n apor da se veli­
kim silam a olakša i nam eće sporazum ijev anje. Ipak,
to jo š ne b i bio siguran sv jetsk i m ir, pa ni razlog
da prave snage lju d sko g progresa prepuste subinu
sv ijeta velikim silam a. Ek o no m sko ta k m ičen je poli­
tičkih riv ala n a tlu sv jetsk e privrede ne ukida
rivalstvo m eđu n jim a , a izaziva i po litičke otp ore
n jih o v o j ekonom skoj d o m in aciji u sla b ije razv ije­
nim p od ru čjim a sv ijeta. Jed n o m proizvedene pa uni­
štene zalihe n uklearnog o ru žja m ogu se opet proiz­
vesti i u p otrebiti ako zaoštreni p o litičk i k o n flik ti
dovedu do ra ta . U ostalom , i ra t »klasičnim « oru žjem
bio bi danas gore zlo nego što je b ilo zlo drugog
sv jetsko g rata.
274 ANDRIJA KRESIĆ

Poli-tički diktatori takođe mogu da prihvataju

praksu m irnog i ravnopravnog rješa v a n ja međudr­
žavnih sporova dok su sla b iji od drugih i nem aju
šta očekivati od rata protiv ja čih država. Ali oni
u nekoj povoljnoj prilici lako pribjegnu ratnom
n asilju nad slab ijim od sebe ako bez rata ne mogu
zadovoljiti prohtjeve za tuđim dobrim a. Stoga i oni
mogu biti privrem eni saveznici pravih snaga m ira,
ali im se ne sm ije prepustiti sudbina svjetskog m ira.
D em okratiju u m eđunarodnim odnosim a mogu
n jegovati samo istinski dem okrati. Istin ski demo­
krati nisu p olitičari u konvencionalnom sm islu riječi,
već su hum anisti-internacionalisti. Oni nem aju svoje
posebne un utrašn je i spoljne politike, već autentično
izražavaju potrebu i poruku udruženih radnih ljudi
u svojim zem ljam a. To su pioniri so cijalne politike,
radničkog i društvenog sam oupravljanja. Istinske
ljudske zajednice ko je ih delegiraju mogu se pre­
poznati po tom e što u n jim a sloboda, jednakost
i bratstvo ljudi nisu više m oralni ideali i ustavne
proklam acije, već svakidašnja životna stvarnost ili
s v a k id a š n je ostvarivanje bez zastoja. U pogledu rata
i m ira među narodim a, poruka radnog sv ijeta jedin­
stvena je sv jetska poruka m ira. Radna snaga cijelog
sv ijeta životno je zainteresirana da bude snaga za
sebe, a naročito da se ne troši po tuđoj volji kao
ratna snaga. Ako ona u svom oslobodiličkom pod­
vigu izdrži do k ra ja i postane svoj gospodar, bez
posrednika k o ji jo j stari ja ra m zam jen ju je novim,
bila bi sposobna da ukine i m eđunarodnu eksploa­
taciju , zasnovanu na neravnom jernom razvitku u
svijetu. Čim bi se m oderna tehnika, nauka i živa
račina snaga oslobodile vojne službe, po svijetu bi
m orale poteći rijek e proizvoda preko političkih
granica i brzo bi iščezavala d anašnja podjela svijeta
na bogate i gladne oblasti. Iščezavala bi i osnova
svake druge društveno-istorijske p o d jel^ i .čovječan­
stvo bi najzad moglo zakoračiti u s v r f ^ pravu isto-
riju kao generička cjelin a, kao hug$jm tas.
 SADRŽAJ

M ihailo M a rko v ić: čovek danas . 9

SLOBODA

G ajo P etro v ić : Čovjek i sloboda........................................... 33

P redrag V r a n ic k i: O historijskom determinizmu i ljud­
skoj s l o b o d i ....................................................................... 55
D anko G rlić: Pitanja o slo b o d i........................................... 77
L ju bo m ir T a d ić : Solidarnost i slo b o d a............................. 93
S vetozar S to ja n o v ić : Sloboda i socijalizam . . . . 113
R udi S u p e k : Sloboda i polideterminizam u kritici
kulture ............................................................................... 135

TEHNIKA

Danilo P e jo v ić : Tehnika i metafizika ............................163

Miladin ž iv o tić : Humanizam i te h n ik a ............................187
Z aga P ešić-G olu bović: Mesto tehnike u razvitku savre­
mene k u ltu r e ..................................................................... 201
M ihailo M a rko v ić: Čovek i tehn ika.....................................219

KOEGZISTENCIJA

V u ko P a v ićev ić: čovek, vrednosti i koegzistencija . . 253

A ndrija K r e š ić : Humanitet, politika i r a t .......................261