1

Sadraj i paginacija ove elektronske verzije knjige su istovetni

sa sadrajem i paginacijom tampanog izdanja

Todor Kulji

K U LT U RA S E A NJ A
- Teorijska objanjenja upotrebe prolosti

igoja, Beograd 2006.

ISBN 86-7558-407-5

Recenzenti
Prof. dr Avgust Lenik (Ljubljana)
Prof. dr edomir upi (Beograd)

Predgovor

U ovoj knjizi prikazana je teorijska strana izmenjenog odnosa p

prolosti nakon sloma Hladnog rata. Na neki nain re je o drugoj
procesa koji je prikazan u mojoj knjizi Prevladavanje prolosti (Kulji 2
Dok su u prethodnoj knjizi u sreditu bile idejnopolitike debate s
20.veka, ovde se kritiki prate dui procesi naunog sazrevanja objan
 2

upotrebe prolosti. Treba se nadati da e ovaj pregled bar malo pom

snalaenju u novoj nepreglednosti poslehladnoratovske epohe. Naime, od
20. veka i sloma bipolarnog svetskog poretka narasla je nepreglednost, ne
sadanjice nego i prolosti. Berlinski zid je sruen 9.11.1989, a Varavsk
je rasputen 1.4.1991. Prolost je postala sloenija, rasutija, liena neprij
koji je redukovao njenu sloenost u Hladnom ratu. Slom evropskog socija
otvorio je novu budunost, ali i novu prolost. Nisu samo postali dostupni
izvori, niti je samo ukinuta dekretirana prolost, ve je nova pr
prihvaena kao okvir izmenjenih autobiografija. Prosto reeno, ne piu
istoriari istoriju, ve i mnogi pojedinci imaju potrebu da vlastitu i
istoriju preinae u svetlu novih promena i saobraze je novim poeljnim id
okvirima. Odnos sadanjice i prolosti zamren je i uzajaman. Po
sadanjice nameu slike prolosti, ali i slika prolosti povratno delu
aktuelne procese. Samo se u sklopu pomenutog meuuticaja moe do
objasniti izmena istraivakih prioriteta, teorije i naunih meto
disciplinarnom pogledu arolike misli o prolosti. Boom seanja k
20.veka postepeno je uobliavao i teorijsku misao o prolosti. Javljaju se
oblasti: politika sa prolou, istorijska politika i kultura seanja. Moda b
preterano tvrditi da se haos sadanjice moe redukovati ukoliko se unese
teorije o prolosti, ali se verovatno moe ublaiti.
Ako se, naime, ozbiljno primi k znanju injenica
prolost vrlo upotrebljiv i aktivan sadraj, onda se moraju svestrano razm
ne samo naini korienja prolosti, nego i razna objanjenja ove upo
Teko je ne dati za pravo onima koji tvrde da je politika bitka u stvari bit
teritorije kolektivnog pamenja (D.Ugrei), i da je borba protiv vlasti u
borba seanja protiv zaborava (M.Kundera). Bez preterivanja se moe re
drutvu i u politici postoji ak neka vrsta kategorikog imperativa ega se
seati. Ili ta se ne sme zaboraviti. Seati se da bi se pripadalo, jeste
grupe. Tek kada se otkrije struktura pripadanja, moe se prozreti norma
prolost. Pitanje je, meutim, da li je uopte mogue seati se bez osve
drugih nastojanja za obeteenjem? U ovoj knjizi se ne iskljuuje mogu
nekonfliktnog kritikog seanja. Da bi se to pokazalo, treba skrenuti pan
vie
-5-
 3

dimenzionalnost linog i grupnog pamenja i seanja i na razliita tuma

veze izmeu grupne solidarnosti i pamenja, ali i izmeu pamenja i
Nikada ne treba zaboraviti da je pamenje deo linog i kolektivnog iden
neka vrsta moralne postojanosti, ija je tamna strana moralni apsolu
(J.Mller). Nije bez razloga Nie ovoj zarobljenosti prolou suprotsta
produktivni zaborav.

U sreditu istraivanja su, dakle, teorije o kolektiv

pamenju. Naravno da nije cilj da se prui celoviti pregled, niti da se i
konana ocena stanja u ovoj meugranskoj oblasti. Razliite teorije i pristu
isprepleteni, a iza istih signalnih pojmova kriju se katkad oprene s
Raznovrsna akcentovanja i pomeranja teita su u meunarodnim razme
jo uoljivija. Od ortodoksne francuske postmoderne do amer
simbolizma, ovde je proces relativizacije uma praen preko odnosa p
prolosti. Da tako kaemo, u knjizi je re o raiavanju teorijskih pri
prolosti, tj. izdvajanju glavnih pristupa i oceni njihove saznajne vred
Odnos prema prolosti, uoblien u teorijskoj strani kulture seanja, ov
prati preko mree kljunih pojmova (seanje, pamenje, kultura se
kolektivno pamenje, drutveno vreme, istorijska svest), koji su prisu
nekoliko osnovnih pristupa (konstruktivizam, kritika ideologije, simboli
hermeneutika). Naravno, da se pomenuti pristupi nisu mogli tumait
istorijske konkretizacije. Uoeno je da su neretko sredinji pojmovi nedov
ujednaavani i nejasno definisani, a razlike kod tumaenja prolosti
izvirale samo iz teorijskih nedoumica, nego i iz neteorijskih inilaca. Tr
uopte podseati da su u javnom prostoru vrlo aktivna raznovrsna selek
konkurentska pamenja ? Slom bipolarnog poretka seanja nije
podstakao istorijska istraivanja, koliko je ubrzao proimanje is
pamenjem. Oivljeno kolektivno pamenje, a ne istorijsko znanje, b
oruje u poslednjem graanskom ratu u Jugoslaviji. Memorijalizacija is
(prodor kolektivnog pamenja u istoriju) bila je u isto vreme i
moralizacija (J. Mller). Na svim stranama je prolost uspeno podvr
najvioj moralnoj vrednosti- nacionalnom interesu. Mobilizacija ose
prolosti potisla je u ime novih moralnih ciljeva rankeovski imperativ da
pisati wie es eigentlich gewesen. Zbog neobino aktivne upotrebe prolo
 4

zapadnom Balkanu, tokom itavog izlaganja, a i u nekoliko zasebnih c

iznet je iri osvrt na domau kulturu seanja.

T.K.
Zrenjanin, novembra 2005.

-6-

Uvod

U uvodu treba rei neto o pristupu i definisati nekoliko klju

pojmova. Najpre valja podsetiti da prolost ima dva nivoa: ontoloki i
eksplikativni. Ono to se zbilo ostaje kao injenica zauvek, ali se menja
tumaenje. Brut je ubio Cezara i to je nepobitno, naime, nije Cezar ubio B
Ali objanjenja ubistva su razliita. Grubo reeno, zavise od polazne prem
da li je Brut bio dosledni republikanac ili pobunjenik i zaverenik? Objanj
zavise i od toga da li se Cezar ocenjuje kao veliki dravnik ili kao uzurpato
Ili, drugi primer. Jugoslovenska socijalistika privreda imala je u prvih
dvadesetak godina svog razvoja visoku stopu rasta. Objanjenja ove injen
zavise od poimanja socijalizma kao zatvorenog ili kao modernizacijskog
drutva. U prvom sluaju rast se tumai kao posledica inostrane pomoi, u
drugom je rezultat nekih prednosti socijalistike privrede i samoupravnog
irokih masa? Uprkos jasnoj razlici izmeu dva nivoa, injenica i objanje
teko ih je do kraja razdvojiti. Ovde je samo vano uoiti da kultura seanj
pripada nivou objanjenja. Prosto reeno, istorijsko jeste nepobitno i
nepromenljivo, ali se naa tumaenja menjaju. Tako postaje jasnije da bez
racionalnog suoavanja sa tumaenjima istorije nema ni ontoloke istorije.
Treba dodati i to da je akademska istorija eksplikativna, nauna, dok realn
prolost to, naravno, nije. Premda je istorija nuno redukcija sloene realn
prolosti, ipak uoavanje sloenosti prolog ne zavisi samo od sagledavanj
njegove dubine, nego i od naina njegovog objanjenja. Da ne bi bilo
nesporazuma treba dodati da su oprena i konkurentska objanjenja i pam
korisna, pa ak i da ekonomija moralnog neslaganja ne mora biti
 5

neprogresivna. Ove okolnosti su najupadljivije kod zemalja u tranziciji.

Meutim, snaan prodor kolektivnog pamenja je moralizovao naunu isto
a pluralizam slika prolosti ju je dodatno relativisao. Da ne pominjemo da
podstaklo nove iracionalne sukobe. U celini uzev, upotreba prolosti jeste
ogledalo politike kulture (J.Olick). To kako se seamo i ega se seamo,
prilino pouzdano iskazuje i nae prioritetne politike vrednosti. Ne manje
toga, nain na koji objanjavamo raznovrsnost vlastitog priseanja govori
samorefleksiji i sposobnosti prevazilaenje line i grupne uskogrudosti.

Ako se sloimo da prolost nije nepomina, niti statina, on

za razumevanje promena slika prolosti potreban dinamian i sl
filozofskoistorijski i socioloki okvir. Njegova eksplikativna snaga nikako
meri stupnjem relativizma, kao npr. kod savremenog konstruktivizma. Tre
naime, osloboditi pogrene pretpostavke, koja je danas rairena
postmoderne, da su sve slike prolosti podjednako ravnopravne konstru
Jo su stari

- 7

Grci govorili da je slep onaj ko vidi sve, tj. da je potreban okvir i k

razlikovanja vanog od sporednog, trajnog od efemernog. Drugim reima,
izgraditi sloeni kriterij koji ne robuje duhu vremena. To je uslov odup
epohalnoj svesti koja namee hegemonu sliku prolosti.

Zato je ova knjiga i nastala delom kao odgovor iza

postmoderne, koja preti samorazumevanju istoriara, jer se trud
relativistiki svede istoriju na mreu ravnopravnih alternativnih v
iskonstruisane prolosti. Iako je, po svemu sudei, izazov postmoderne u
u osnovi prevladan (Roberts 2005), u ovoj knjizi e se pokua
konstruktivizam odgovoriti sloenim sociolokosaznajnim dijalekt
realizmom. Premda je, kao i sve pomodnosti, izgleda ve minula glavna
istoriara podstaknuta postmodernom provokacijom, treba dodati da ovu
 6

domaa nauka skoro i nije osetila, jer je bila preokupirana konstrukcijom

korisne nacionalne prolosti.
Koliko god bilo tano da je konstruktivizam, kao teorija saz
postmoderne, skrenuo panju na znaaj jezika, teksta i smisla, pods
refleksivnost i dijalog, ne manje je izvesno da je njegov domaaj u tuma
prolosti skroman. Oevidno je da nije lako definisati poslehladnoratovsk
lien metafizikih osnova, nadistorijskih vrednosti, napretka i telosa. U
nepreglednosti svakako je sloenija i uloga nauke o prolost
poslemetafizikoj situaciji svet ne poimamo sa stabilnim i trancedentnim,
sa izabranimvrednostima, koje usvajamo da bi opravdali nae o
(Roberts 2005). Nauna misao, noena dubokom sumnjom u mogu
progresa, nije stabilan ve nestabilan i otvoren sistem ideja. Kako izg
danas je njena slika prolosti jo nestabilnija. ak i ako se sloimo
istoriografija ne moe svesti na konvencionalni realizam, i donekle priz
eroziju metafizike, opet se relativizam postmoderne ini kao odve la
izlaz iz nove nepreglednosti. Prolost se olako relativizuje i tabuizi
budunost se poistoveuje sa neprekidnom sadanjicom.

Nekoliko narednih napomena posveeno je defini

osnovnih pojmova iz ega se moe nazreti i karakter pristupa prolosti u
knjizi. Re je o pojmovima: pamenje, seanje, kolektivno pamenje, ku
seanja i drutveno vreme. U sociolokom smislu, organizovano dru
pamenje nije golo skladitenje iskustva iz prolosti. Njegova vana funkc
i struktuiranje rezultata aktivnosti optenja kojima grupa odreuje v
osoben odnos prema svetu i sebi. Pamenje sklapa selektivne sadraje pro
u smisaoni poredak, uspostavlja sklad u prihvatanju i tumaenju svet
naravno ne samo uvanjem odreenih sadraja, ve i zaboravom drugih.
razdvajati pamenje, skladitenje sadraja prolosti, od seanja
aktualizovanja sauvanih sadraja. Seanje je zahvat u prolo uvek iz
sadanjice. Hermeneutiari su prilino uverljivo pokazali kako uz p
seanja, a posredstvom odabranih prolih sadraja, stvaramo okvire tuma
znaenja za sadanjicu. Kod obe delatnosti vanu ulogu imaju kriteriji od
lini, porodini,
 7

- 8

nacionalni, politiki itd. Posrednici pamenja (usmeni, pismeni, viz

elektronski) imaju takoe aktivan uticaj na seanje. Oni organiz
struktuiraju polje optenja izmeu subjekata i usklauju raspodelu obave
Kod usmenih kultura poimanje sveta drugaije je nego kod pismenih, a u
ovih potonjih postoji razlika izmeu elektronskog i neelektronskog doba.
pismenim kulturama znanje o svetu nije poreano, nego hijerar
organizovano u skladu sa podelom rada i drutvenom strukturom. Uost
opte je poznato da u svakom diferenciranom drutvu drutvenointegra
misao ne ralanjava znanja o prolosti po saznajnim kriterijima,
utilitarno. Grubo reeno, zaboravlja se ono to je za vladajue grupe neko
Iako su pismena drutva kadra da prevladaju osobenu strukturnu amn
usmenih drutava, kod njih se javlja organizovani zaborav druge vrste. In
uvek ureuju odnos javnog pamenja i zaborava kao i nain kori
zapamenih sadraja, a, ideologije (to su marksisti najotrije uo
prikazujui posebno kao opte, predstavljaju selektivno pamenje
autentino i neiskrivljeno.

Selektivno seanje, dakle, ine vienja onih prolih zbi

koja su znaajna za pojedince kada sebe definiu kao lana odreene g
Ova uverenja nisu iskljuivo, pa ni preteno kognitivnog karaktera. A
seanja i njegove rekonstrukcije preteno su drutvene prirode: mogu
institucionalizovani (dravni autoritet, sistem obrazovanja, masovni m
partije, crkva) i neinstitucionalizovani (porodica, krug prijatelja, neform
grupe). Bez pamenja ne bi smo mogli zamisliti vreme. Pamenje je sad
prolost i protivnik nezadrive prolaznosti. Ako je sutina vre
nemogunost povratka i jednosmernost kretanja ka uvek novom kraju, on
sutina pamenja negacija ove zakonitosti vremena. Na neki nain pam
preokree ono to se ne moe obrnuti i vraa ono to je izgubljeno. Ali, u
lee i mogunosti manipulacije. Vladajue grupe uvek dogmatizuju se
hijerarhizuju ih po znaaju. Praznici su svedoanstvo onoga ega drava
se sea.
 8

Reeno argonom moderne mnemologije, kolektivno pamenj

niz praktinih obrazaca i kulturnih sadraja, koje ljudi ue da bi ih dekod
konvertovali u vlastiti identitet. Socioloki reeno, re j
drutvenointegrativnoj viziji prolosti koju pojedinci na razliit, ali ipak s
nain, tumae, menjaju i saobraavaju samovienju sebe i vlastite g
Kolektivno pamenje, kao integracija razliitih linih prolosti u
zajedniku prolost, konstituie se u napetosti izmeu slubene politike se
i privatnih seanja. Vizija prolosti, sadrana u njemu, nije samo mobiliza
sadraj ideologije, nego i nuan deo svesti neideolokih grupa. Bil
naravno, jednostrano ovu vrstu svesti o prolom redukovati na politi
ideoloko. U svakodnevici je prisutno mnotvo raznih slika prolosti, para
i konkurentskih. Unutar tog sklopa dominira hegemona slika prolosti
namee vladajua grupa. Postoji jedno slubeno pamenje (npr.Spom
palim u ratu za Sloveniju, Dan domovinske zahvalnosti u Hrvatskoj), a
politikih, ideolokih, porodinih,

- 9 -

generacijskih i linih pamenja. Ova pamenja mogu sapostojati, proim

ili sukobljavati. Svako pamenje, a naroito politiko, upueno je na glo
mreu drutvenih posrednika (drava, partija, mediji, groblja, porodini al
i predstavljanje preko simbola (grb, partijska obeleja, genealogija).

Sloena uloga kolektivnog pamenja uslovljena je va

ulogom prolosti kod samovienja pojedinca i grupa. Slike prolosti red
nepreglednost prolih deavanja razdvajanjem vanih od nevanih deav
grade kriterije tradicije za generacije, ali lako postaju i emotivna os
poreenja prolosti i sadanjosti i time podsticaj koji budi ose
zadovoljstva ili nezadovoljstva sa postojeim. Snage koje predvode ub
promene grade sliku mrane prolosti, ali mogu izazvati i reakciju u o
nostalgije za preanjim.Dakle, seanje ima (1) kognitivnu ulogu, tj. mo
pokuaj realne spoznaje minulih zbivanja, ali je i (2) sredstvo stva
 9

selektivnih grupnih znanja o prolosti. Drugim reima, postoji istorij

praktina prolost. Kod kolektivnog pamenja prevladava praktina prolo

Pamenje ipak nije samo pasivni odraz kulture i politike,

i tvorac kulture, verovanja i vrednosti javnog i privatnog ivota. Prol
sredstvo vladanja, jer prie uvruju autoritete i stvaraju socijalni sm
Sklad i pravdanje drava, ustanova i pojedinaca zavisi od prolosti. Postoji
izmeu organizacije kolektivnog pamenja i konstrukcije identiteta. Ide
sve vie poiva na priznatom pamenju. Uprkos reenom, bilo bi ner
zalagati se za potpuno elimisanje kolektivnog pamenja, jer je ovaj oblik
vaan neizbrisivi sastojak politike kulture drutva. Jo manje bi
realistino misliti da se ovo pamenje moe imunizirati od ideoloke upo
Naprotiv, sukobi oko prolosti nuni su i potrebni, ali kada prolost po
sredstvo nasilnog razgraniavanja, onda postaje destruktivna i
Iracionalna zarobljenost prolou u ovoj knjizi pokazana je na dom
primerima.

Sloenost pamenja namee kulturi seanja dvoznani smisa

je: (1) zbirni pojam za oznaku sveukupne nenaune javne upotrebe pro
(2) meugranska nauna disciplina koja se bavi tumaenjem i objanje
razliitih oblika uvanja i iskrivljavanja prolosti. Dok istorijska k
obuhvata individualne i kolektivne strategije pamenja i sintetizuje ih u na
diskusije, dotle se kultura seanja vie odnosi na ideoloke kolektivne na
mesta i obrasce seanja. Ova upadljiva dvosmislenost kulture seanja ipa
protivrena, jer je, uprkos razlikama, teko do kraja razdvojiti javnu od na
svesti o prolom.
Kultura seanja kao zasebna disciplina izdvojila se krajem 20
ponajvie zahvaljujui hajdelberkom egiptologu J.Asmanu i anglis
Konstance A.Asman. Znaajan doprinos dali su joj i P.Riker, P.
R.Koselek, J.Risen, E.Hobsbom i E.Zirabevl. Re je o novoj naunoj disc
koja istrauje uloge kulturnih obrazaca seanja, znaaja pamenja i sean
formiranje identiteta i odnosa prema istoriji i prolosti u nauci i kolekti
pamenju.
 10

- 10 -

Kultura seanja na planu linog i kolektivnog pamenja oznaava manje il

osmiljen odnos prema prolosti i konstruktivni karakter stava prema pr
iskustvima s obzirom na sadanjost i budunost. Prioriteti ove discipli
razliiti odnosi prema prolosti u kojima se ogleda kolektivna svest. U
smislu kultura seanja je srodna sa pojmovima politika seanja ili pol
korienje istorije. Dok je seanje vie vezano za emotivni i kognitivni o
pojedinca prema iskustvu, dotle se pamenje vie odnosi na drutveni i ku
aparat u kojima se skladiti uinak seanja. Osim toga, seanje obuhv
nenamerno opaanje i nesvesno reagovanje, dok je pamenje, smiljeni o
prema prolosti, vie vezano za ustanove i medije koji uvaju i prenose sad
prolosti. Sreni ljudi imaju loe pamenje i bogato seanje (T.Brusig). K
seanja prouava naine kojim kulture, reimi i klase prenose znan
prolosti, kako ga izmiljaju, obrauju, koriste, potiskuju, zaboravlj
preinauju. S obzirom na tehniko tehnoloku stranu skladitenja pam
razlikuju se usmene, pismene i elektronski posredovane kulture se
Takoe postoje pojedinane, kolektivne, slubene i neslubene ve
Institucionalizacija kulture seanja poinje sa prelazom seanja u kul
pamenje.

Jo sa jednog aspekta treba uoiti dve strane kulture se

(1) Kulture se posmatraju kao skladita i nosioci seanja. ine ih obra
kojima se nasleuje, prenosi, planski ili spontano zaboravlja ili poti
seanje. U njima se prelamaju interesi razliitih grupa. Kada je po
ideoloko korienje prolosti, govori se o politikom korienju istorij
politizaciji seanja; (2) U drugom, ne toliko ideolokom smislu, se
oznaava manje ili vie svestan pojedinani grupni ili kolektivni odnos p
zbivanjima iz prolosti, kod koga pojedinci i grupe koriste prolost da
razgraniili od drugoga i izgradili identitet.
Dakle, kultura seanja prouava mehanizme drutv
prenoenja, oblikovanja, odravanja i prerade prolosti i razvija pristu
prouavanje kolektivnih i individualnih slika prolosti koje ljudi i gru
 11

odreenim situacijama koje zatiu stvaraju, da bi uz pomo pro

rastumaili sadanjost i stvorili viziju budueg razvoja. Njene istrai
prioritete ine dve opte oblasti: (1) mehanizmi nametanja slike prolos
pojedinane i grupne potrebe koje olakavaju prihvatanje odreene pro
Pri tome se nastoje objasniti mehanizmi konstruisanja smisla prolos
saobraavanje prolosti interesima vladajue grupe, posredstvom selekt
izbora, osobenog tumaenja i povezivanja sadraja iz prolosti. U tom
prati se: (a) dinamika promena izbora sadraja iz prolosti, odnosno iz
sadraja i smisla koji se trai u prolosti; (b) naracija, tj. nain izlaganja, iz
povezivanja i osmiljavanje rastrzanih sadraja; i (c) drutveni sklopov
pogoduju oivljavanju pamenja na odreena zbivanja.

Iako drutvenointegrativna slika prolosti gotovo nikad

liena neposrednog ili posrednog uticaja interesa vladajuih grupa, ip
kultura sea

- 11-

nja ne moe svesti na kritiku ideologije. To je sasvim razumljivo budui

potrebe za kontinuitetom sa prolou raznovrsne. Pored potrage za sm
pojedinanog ili grupnog postojanja, aktivni su integrativni napo
homogenizovanjem raznih neideolokih grupa, ali i trajnija idejn
kratkorona dnevnopolitika ideologizacija posredstvom iskrivlja
prolosti. Tokom istorije status i smisao pamenja bitno se izmenio: od mi
i sakralnog statusa pamenja u antici, preko poimanja pamenja kao i
znanja i istine u premodernom svetu, do opadanja znaaja pamenja d
Zato je svaka kultura seanja tesno vezana za vlastiti istorijski oblik drutv
vremena koje je dinamiki okvir korienja prolosti.

Drutveno vreme je hronoloki okvir za razvrstavanje drut

deavanja, tj. konstruisani tok koji se slae sa odnosima i obiajima u
konkretnih grupa. Vreme uopte je izmereni ili merljivi period, tok
 12

prostornih dimenzija. U uem smislu, vreme je promena koja se opa

prelaz iz prolosti preko sadanjice u budunost. Dosledno tome, prol
sfera realnog, a budunost mogueg. Protok vremena pretvara moguno
injenice, a budunost u prolost. Drutveno vreme je subjektivno opa
omeeni period, a fiziko vreme je objektivno merljivi proces. Fiziko v
operativno se definie satom i kalendarom, a drutveno vreme ra
dogovorenim poecima, prekretnicama, ciklusima i izab
drutvenointegrativnim sadrajima. Upravo drutveno vreme, stvore
grupama, daje smisao i koherentnost opaanju i omoguuje svesno iskus
vremenu. Dakle, re je o nekoj vrsti naruavanja hronologije od strane r
grupa.

Tako postaje jasnije zato istorijski zaokreti nameu

poretke drutvenog vremena. Naime, prethodna prekretnika zbivan
ukljuuju se u novi poredak drutvenog vremena izmeu ostalog i otuda
ne podudaraju sa novim nadama, koje neretko snanije osiguravaju lojalno
realnog uinka. Preokret u Srbiji iz 1945. ne samo to je u negativnom sm
kao mrana prolost, bio vaan za snage preokreta iz 2000, ve su nove n
kapitalizam nametale drugaiju organizaciju prolosti. Ovde je vano do
to da osnovna ontoloka podela na prolost i budunost (izmeu kojih o
vrlo kratka sadanjost) nije pogrena, ali je za kulturu seanja ipak nedov
Razumevanje drutvenog vremena, naime, iziskuje sloeniju
temporalnog poretka. Ako, naime, prolost ralanimo na bivu sadan
prolu budunost, sadanjost na aktuelnu prolost i oekivanu budun
budunost na buduu prolost i buduu sadanjicu, lake emo razumeti
sva tri vremena i njihovu promenljivost (R.Koselek, P.Riker, J.traub). N
nain lake je uoiti da prolost jeste objektivna, ali ne i nepomina. Ako
reeno, uvek ima na umu i razlika izmeu objektivne i drutvenoprihva
prolosti, onda je okvir za istraivanje prolosti bitno proiren. Ne sam
uvek nove drutvene snage trae i novu sliku prolosti (radi pravdanja vla
pretendovanja na nju), a time i novu organizaciju drutvenog vremena, n
svaki klasni savez

- 12 -
 13

namee vlastite kriterije kod procene prolosti i prikazuju posebne interes

opte, pre svega time to uspeno namee orijentacione oslonce sm
vrednosti. Drugim reima, prolost se menja zato to se menja i
budunosti, a istorijska svest je promenljivi naroiti obrazac usklai
iskustva i oekivanja.

Samo se u diferenciranoj viziji temporalnog poretka moe

uoiti sva raznovrsnost upotrebe drutvenog vremena. Po sebi se razume
ova upotreba usavravala. Od kada je prosvetiteljstvo sruilo iluziju o nas
prolosti na drugom svetu, prolost je postala na novi nain upotrebl
nepredvidiva. Drutveno vreme poelo je sve upadljivije zavisiti od poli
potreba sadanjice, a ne vie od hijerokratskog tumaenja stranog
Prosvetiteljstvo je sruilo hegemono religijsko drutveno vreme, i
mnotvo ideologizovanih svetovnih vremena. Novu globalizac
ideologizaciju drutvenog vremena iskazuju Fukujamina teza o kraju isto
postmoderno postuliranje sloma teleolokog poimanja istorije i utopije.
novog drutvenog vremena sruena je budunost, a ne prolost, jer je u
kraju istorije postulirana slika bezalternativnog kapitalizma u kojoj se na
nain budunost poistoveuje sa neprekidnom sadanjicom. Kraj 20.
doneo je slom budunosti, tj. teleolokog i utopijskog vienja vrem
Oslabilo je i uverenje o vladavini razuma, a kontingentnost i neizve
postali su sutina istorije. Napredak je proglaen za zabludu filozofije ist
obznanjen je kraj istorije i utopije. Reju, u svetopoglednom s
neoriginalna restauracija konzervatizma i relativizma ideolog
poslehladnoratovsko drutveno vreme.
Svemu pomenutom peat daje snaan prezir postmoderne p
sintezi i okretanje ka fragmentu, paraloginom, metafori i rad
relativnosti stvari. Posledica odustanja od uoavanja antagonis
protivrenosti, jeste okretanje ka mnotvu, to pravda novi teorijsko-po
borbeni pojam pluralizam (V.Sepman). Deklarisana jednakost svih stano
ne izdrava pritisak realne nejednakosti normalizovanog kapitalizma. Na
prolosti teko se otima imperativima nove ideologizovane kulture se
 14

Uprkos haotinosti stanovita, paralogikim paradoksima i teor

nedoslednosti, postmoderna kultura seanja ini svetopoglednu formaciju
integrie antitotalitarna slika prolosti.

Osporavanja postmoderne liena kritike ideologije nisu kad

prozru toboe radikalnu kritinost nove kulture seanja koja je kostim
novim pojmovnim naunim argonom: konstrukcija i realnost, obrasci r
didaktike, demokratija i ljudska prava, nulti as, simbolino insceniranje
Verovatno najvie otuda to su novi mitski pojmovi (trite,tranz
globalizacija) uspeno potisnuli svest o klasnoj napetosti. tavie, ovi poj
primajui sudbinski karakter, doveli su u sumnju i prosvetiteljske ten
emancipacijom i solidarnou. Prolost se odve lagodno tumai u svetlu
budunosti - bezalternativnog kapitalizma i etniki i konfesionalno homo
drave.

- 13 -

Tome nasuprot, kritika kultura seanja ne polazi od relativistikog postu

naelnoj nemogunosti razlikovanja realnosti i iluzije, istine i obmane
proglaava uzaludnim emancipatorske napore za jednakou i pravdom.
Naprotiv, odbacujui postmoderniku av
prema racionalnosti i emancipaciji, ona se zalae za istraivanje inte
osnove grupnih posrednika prolosti (klasni, politiki, porodini, genera
inioci). Nije kljuno pitanje ta govore ostaci prolosti, nego kako se ti
tumae. Drugim reima, ko ta pamti i zato pamti? Marksistiki ideo
kritiki pristup do sada se uglavnom bavio klasnim i politikim inio
iskrivljavanja prolosti. Od kraja 20. veka pojaano je istrai
neekonomskih inilaca, a uticaj ideolokih inilaca postupno je k
neutralizovan. U tom pravcu razvija se poslehladnoratovska kultura sea
kojoj dominiraju konstruktivizam, simbolizam i hermeneutika. Sklop u ko
tumai iskrivljavanje i upotreba prolosti, ove struje ne trae unutar struk
napetosti drutvene celine, nego u rasutosti fragmenata sa vlastitim smis
Saznajni cilj nije uzronost, a nosioci znaenja nisu strukture, nego fragm
Odve zaokupljena pojedincom i njegovim fragmentarnim i rasutim iskus
 15

konstruktivistika kultura seanja svodi prolost na viziju nepove

promena i nepregledno mnotvo sa ravnopravnim smislovima delova.
nasuprot, kritika kultura seanja traga za unutranjim antagoniz
prouava plansko usmeravanje preplitanja javnog, slubenog i l
pamenja, zatim naine kako slika prolosti deli ljude koji su je doiveli
one koji je nisu proiveli, a ipak je prihvataju kao deo vlastitog identite
hegemonom diskursu o prolosti kritika kultura seanja raspoznaje oso
naracije (tj.nametanje smisla preko vetog i skladnog naina izlaganja), ko
u svetopoglednom smislu funkcionalizovane. Prioriteti istraivanja kr
kulture seanja nisu samo materijalni ostaci prolosti, obeleena mesta se
niti pluralizam minulih simbola i znaenja, nego i ideologije, stereotipi i m
kod upotrebe prolosti.
Pomenuti pojmovi i ovla naznaeni pristup su teo
osnova ove knjige. Na neki nain, radi se o promiljanju mogu
ovladavanja prolou, tj. kritici raznih politika sa prolou. Kultura se
tie se optijeg odnosa prema prolosti, dok je u sreditu suoavan
prolou analiza odnosa prema zloinima i senkama prolosti. Zato je o
istorije i pamenja epistemoloko jezgro kulture seanja, a kritika ideo
njegova neizostavna metodska komponenta.

- 14

I DEO
Kultura seanja: istorijat

Istorijat organizovanog negovanja pamenja najee se prati

idejne i institucionalne naine njegovog prenoenja. Istorijsko pam
oblikuju tri glavna posrednika: primarno iskustvo, kultura seanja i isto
nauka (Hockerts 2001). Istorijska nauka nema svuda monopol na posredo
 16

prolog. to je prolost blia, to je uticaj aktuelnih interesa u nj

posredovanju akutniji. Primarno iskustvo je lino proivljena prolo
sreditu javnih kultura seanja jesu slike prolosti saobraene sloe
drutva i vrednostima vladajuih grupa. Kolektivno pamenje povezuje no
seanja u ive zajednice seanja sa naroitim osloncima ( porodicu pov
predanje, genealoko stablo ili porodini foto album, lanove partije ist
partijske borbe, narode zajednika boanstva, naciju jezik i manje ili
fiktivna prolost zajednikog porekla). Komunikativno pamenje poveza
sa grupom, pa se stvaraju rivalski sklopovi seanja, otro suprotsta
( kvislinzi-patrioti i rtve faizma sa sopstvenim tumaenjem i vrednova
prolog). Javna kultura seanja oblikovana u skladu sa vladajuom ideolo
moe kombinovati vie perspektiva: linu, tradicionalnu, slubenu. Pojedi
seanja tite identitet linosti, dok javno pravda grupni interes. Odnos
slika prolosti je sloen i kolebljiv, prepun proimanja, dopunjavan
suprotstavljanja. Osim toga, katkad dolazi do konkurencije rtvenih g
(sukob oko monopola na patnju izmedju rtava faizma i rtava socijal
rtava faizma i rtava SAD imperijalizma, Jevreja i Arapa). Dravn
partijska javna kultura seanja odvaja se od privatnih uspome
institucionalizuje. Institucionalna obrada uspomena protee se i na ona
koja nisu obuhvaena linim iskustvom ivih savremenika. Lino i kolek
pamenje mogu se podudarati, ali i sukobljavati. Integracija drutva zav
vetine nenasilnog nametanja hegemone slike prolosti.
Organizovano pamenje razvija se od usmenog prenoenja,
tampanih knjige do dananjih elektronskih posrednika. Istorija pam
zavisi kako od tehnika optenja tako i od tehnika vladanja (Fischer 2000
Premda je sadrinski ira, kultura seanja odreuje istorijsku ku
Najoptije govorei, istorijska kultura je nain na koji drutvo opaa vl
prolost. To je idejna celina u kojoj je prisutno istorijsko znanje o je
drutvu. Drugim reima, to je zbirna oznaka za krajnje raznovrsne ob
predstavljanja prolosti koji se dopunjavaju i proimaju. Nije to statina
stalno promenljiva celina koja se formira pod uticajem raznovrsnih in
Istorijska kultura jeste nain na koji ljudi u jednom drutvu opaaju razno
perspektive prolosti kao istoriju, ali i kako vide vlastito mesto u toku pro
sadanjosti i
 17

- 17 -

budunosti, koja oseanja i seanja su povezana sa ovim gledanjima i na

nain se menjaju (Fischer 2000,12). Istorijska kultura jeste, dakle, deo
kulture i tesno je povezana sa drutvenointegrativnim i praktino-tehn
znanjima i raznim oblicima njihovog umetnikog uobliavanja. N
relativno celovite istorijske kulture bez razvijene filozofija istorije (onto
vizije razvoja, njegovog smisla i pouka koje se mogu izvui iz istorije), k
bez teorije istorije (razradjenog poimanja determinizma koji usm
pokretake snage i prenosne mehanizme istorijskog procesa).
I kod pamenja su ove premise prisutne,
drutvenointegrativnom obliku. Pamenje je, naime, vremenska ma
(E.Florey) koja povezuje kvante subjektivnog vremena i stvara kontin
Prolo i budue jesu prisutni u sadanjici tako da je vreme u psiholo
pogledu viedimenzionalno. Kolektivno pamenje je mnogo sloen
dinaminije od pojedinanog: to su razliiti obrasci okamenjivan
konzerviranja prolosti, ali i njene prerade. Kolektivno pamenje inte
raznolike line prolosti u jednu zajedniku prolost to omoguuje
lanovima kolektiva da se zajedniki seaju, pa je time vie od agrega
sume pojedinanih seanja. Pamenje je drutveno, jer je posredo
jezikom,simbolima i drutvenim i kulturnim sklopom. Pamenje mor
najpre uoblieno u strukturu simbola pogodnu za prenoenje. Prome
vienju prolosti podudaraju se sa glavnim promenama koje pog
zajednice seanja, ije prioritetne sadraje odreuje vladajue grupe. Kl
uloga koju u ivotu ima pamenje jeste u tome to je kolektivno pamenj
kulturnog aparata koji stvara smisao. Upravo traganje pojedinca za smislo
potreba da bude ukljuen u neto to nadilazi pojedinano postojanje, ola
politiku (magijsku, religijsku i svetovnu) manipulaciju sa prolou. Za
pamenje i posmatra kao simboliki okvir za poimanje sveta. Konti
kolektivnog identiteta, tj. drutvenih slika o sebi, uspostavlja se kult
seanja, koja ujedno daje horizont smisla i vremena (J.Asman). Prolo
podruje u kom traimo objanjenje tekuih problema, a poreenje pro
sadanjih zbivanja daje kolektivnom pamenju strateki karakter u utican
sadanjost (Misztal 2003,13). Dakle, pamenje je osnovna pretpos
 18

ljudskih odnosa, pa aktivno utie na sukobe i saradnju. Posebnu

pamenje ima kod stvaranja linih i grupnih identiteta. Otuda je vizija pro
nezaobilazan sadraj svake drutvenointegrativne misli. Slubeno pam
(heroji, mitovi) je skup manje ili vie koherentnih, preakcentovan
izmiljenih tradicija koje nameu vlastiti smisao drutvenom dela
snabdevaju ljude nadama i stavovima. Zato slike prolosti imaju aktivnu
u ideolokom uticanju. Svako drutvo naroito savesno neguje samotuma
tj. predstave o sebi kao neemu to kontinuirano postoji. to je saglasn
dugom kontinuitetu zajednice ira, to je mobilizacijski potencijal slike pro
postojaniji.

- 18 -

Slike prolosti mogu biti razliitog obima (koherentna pripov

epizoda), a u sadrinskom pogledu zavise od delatnosti i vrste grupe koju
prolosti integrie i iju aktivnost osmiljava (nacionalna, klasna, poro
prolost). Razvoj od usmene, preko pisane i tampane kulture, ka elektron
sredstvima optenja, menja iskustvo vremena i uvodi novo poimanje pro
to opet na novi nain odreuje drutvenointegrativni uinak pro
Tehnoloke promene su samo jedan inilac izmene uloge pamenja. Osim
na odbir sadraja iz prolosti utiu promene u oblicima drutvene organiza
u organizaciji vlasti. Premda se sve ideologije na selektivan nain o
prema nasleu, ipak se razlikuju po stupnju vraanja prolosti.
reakcionarnih i konzervativnih ideologija, manje ili vie optereenih relig
udaljenost take u prolosti na kojoj poiva poeljna vizija drutva je vea
kod svetovnih ideologija (liberalizam, socijalizam) prolost takoe mo
uporina taka, ali je blia, a obim poeljnih vrednosti iz prolosti je m
Nacizam se vraao ratnikim germanskim vremenima, faizam starom R
konzervatizam se i danas raspoznaje po sumnji ili po odbaci
prosvetiteljstva koje je razbilo tradiciju i religiju, raznovrsne nacio
ideologije vraaju se minulom zlatnom dobu svog razvoja, do
socijalizam, a donekle i liberalizam, zbog prevlasti svetovnih i prosvetite
sadraja, manje bili optereeni prolou.
 19

1. Razvoj organizovanog pamenja

Istorijat kolektivnog pamenja obino se razvrstava u nek

faza s obzirom na nain prenoenja i uvanja sadraja pamenja (Kon
Misztal, A.Assmann). U prvoj fazi su drutva bez pismenosti, dok d
antiku, karakterie nadmo usmenog pamenja nad pisanim. Pozni sredn
karakterie stalna dinamina napetost usmenog i pismenog pamenja ko
krila sukobe starih i novih drutvenih snaga. Od 16. veka do danas nadmo
pisano pamenje, zahvaljujui pojavi tamparstva. Poslednja faza je ekspa
vizuelno-elektronskog pamenja u dobu globalizacije. Razvoj tehnike
samo usavrio opaanje aktuelne stvarnosti, ve i vienje prolosti
posrednika u rekonstrukciji prolosti zavise razliiti obrasci tuma
prolosti, naglasci i linije povezivanja koje se manje ili vie ukrtaju. Do
je pismo bilo dominantni posrednik istraivanja istorije. Kada se kolek
pamenje oslobodilo granica usmenog optenja, i znanje je moglo biti pov
spoljnom skladitu. Pismo je milenijima omoguavalo, skoro bez konkure
razmenu iskustava unutar jedne i izmeu vie generacija. Sa pismenim na
prenoenja kapacitet kolektivnog pamenja postao je neogranien, ali
njegovo sreivanje bivalo sve tee (Marsiske 2001). Krajem 19.
fotografija, a zatim tonski film, radio i TV u 20. veku jo vie uslonj
dinamiku
- 19 -

posredovanja prolosti. Krajem 20. veka internet je demokratizovao p

informacijama, ali su i narasle manipulativne mogunosti prolou. Bila
Gutenbergova revolucija audio vizuelnih medija. Kolektivno pam
postalo je u digitalnom obliku sve vie multimedijsko. Nova vremenska m
omoguila je razmatranje prolosti iz razliitih perspektiva i simu
alternativnih istorijskih tokova. Istovremeno je ruenje starog poretka se
podstaklo provalu jo starijih praznoverica. Nova tehnika je pokaz
 20

sklopove koji tradicionalnom istraivanju prolosti nisu bili pristupani. P

simulacije, slika prolosti postala je matovitija, zabavnija i pamtljivija. Pr
sazdana od dva dekretirana poretka seanja, druga polovina kratkog 20
bila je kritinija prema prolosti nego to je to bio poetak novog stolea
prvi put u istoriji euforija novog nultog asa (1989. godina) zamaglila r
restaurativnu prirodu novog zaokreta.
Na drugi nain je kod usmenih kultura narodno pamenje
negovalo matu. Tu je prolost bila spojena sa sadanjicom, kolektivni ide
usidren u mitu, a ivot se raunao preko genealogija elita. Vreme nije poi
kao kontinuum, ve je bilo relativno u odnosu na prostor, jer je svaka gru
drugi nain raunala vreme (od smrti faraona, Hrista, Muhameda itd.). U
lokalnih vremena fiksirano je zlatno doba sa genealogijom linosti (osn
vere ili carstva) kao poetkom vremena. Organizovano pamenje, kao p
uvanja prolosti, jeste vrlo znaajna drutvenointegrativna aktivnost g
iako se svi selektivni sadraji iz prolosti ne mogu svest
drutvenointegrativnu misao, a pogotovo ne na ideologiju. Nezavisn
ideologije, slika prolosti ima viestruku ulogu u ivotu pojedinca
organizaciji grupe. Kod usmenih kultura svi odnosi tumae se u term
prolosti, pa pamenje usklauje i uvruje drutvene odnose. Prosto re
prolost je obrazac za sadanjicu, a istorija stvara ablone za tuma
vlastitog doba. To se ispoljava u estom preuzimanju imena ranijih i b
vladara. Kod ovih drutava pamenje ima vie ulogu izvorne rekonstru
nego ulogu mehanikog seanja. Usmena drutva ive preteno u sadan
samo sa pamenjem koje ima trenutni znaaj i koje uobliava neuskla
kulturno naslee. Napetost se uglavnom javlja onda kada postojee prak
tehniko znanje poinje da ograniava zadovoljavanje potreb
drutvenointegrativno znanje (magija, religija) ostaje nenarueno (mnogi
podsticali su samo razvoj tehnike, ali ne i samosvesti). Konerton je uo
usmene tradicije kombinuju mitologiju, genealogiju i pripovedaku isto
uglavnom ih ne razdvajaju. Kod usmenog kazivanja prisutnije su improvi
u seanju nego kod pismenog. Epovi, koji se iskazuju u ritmovima usm
stiha (Ilijada, srpske epske pesme), najpogodniji su mehanizmi podsea
zato to ritam mobilie niz telesnih motornih refleksa u radu seanja. Ali
istovremeno ograniava verbalni sklop onoga to bi se moglo rei i m
 21

(Konerton 2002,104). Pismeno, odnosno vizuelno pamenje (knjige) um

akustikog (gusle), oslobaa od
- 20

ogranienja ritmikog pamenja, iako je oseajni i mobilizacijski pote

zvunog pamenja vii. Uprkos tome, teko je rei da je npr. vizuelni u
savremenih harizmatskih voa i danas manje sugestivan nego stoleima ra
Na drugoj strani, istorija je svoju uticajnost jaala druga
pamenja. Karl Levit je dobro zapazio da je istorija osobeno osmilja
svojstveno jevrejsko-hrianskoj tradiciji, a opreno grkoj metafiz
kosmologiji i ciklinom poimanju vremena. Prihvatajui naelnu supro
izmeu istorije i kosmologije, linerarnog i ciklinog poimanja vrem
monoteistikih i paganskih periodizacija prolosti, mita i istorije, sv
istorije i istorije spasenja, hajdelberki egiptolog Jan Asman primetio je
snaan zaokret u poimanju istorije nakon Drugog svetskog rata. Od tada s
njemu, istorija upadljivo manje poima kao sudbina, a vie kao izraz po
vremena i kao kulturna konstrukcija, koja ima poetak, kraj i odre
strukturu (J.Assmann 2001,65). Uzgred reeno, ova Asmanova opas
nediferencirana. Moda je i tana, ukoliko se suzi na konzervativnu misa
je kod liberalne ili marksistike misli ideoloko-kritiki pristup tuma
prolosti znatno ranije sazreo. Kod novog konstruktivizma je marksi
ideoloko-kritiki pristup proiren u optiju kritiku kulturne hegemonij
time i lien radikalne kritike strukture kapitalizma koja osigurava na
privida. Konstruktivistiko-hermeneutiki funkcionalizam Jana Asma
rane oblike istorijskog miljenja uoio svuda gde je vreme linearizira
gde su zbivanja strukturisana. Vie panje zasluuje Asmanovo uoavanje
istorija (kao zreliji odnos prema prolosti) raa iz duha prava, i
Mesopotamiji, a ne u Egiptu (J.Assmann, 2001,73). Egipani su iv
ciklinom vremenu, ali ne u smislu banalnog kruenja istog, ve su po
razvoj kao kruni tok u kom se svet obnavlja i izbegava haos. U je
egipatskom tekstu stoji da je bog predao ljudima magiju, tj. oruje, koj
brane od zagrljaja zbivanja. Magija je,dakle, bila redukcija haosa i kr
 22

ciklinog vremenskog poretka (J.Assmann 2001,75). Egipatski jezik

razlikovao prolost, sadanjost i budunost ve zavreno i nezavr
Nezavreno je kretanje, a zavrena je konana forma. Istorijsko milje
svest pripadaju zavrenom, tj. onoj sposobnosti koja je kadra da ivot i v
sagledava spolja kao osmiljenu formu (J.Assmann 2001,76). U tom s
grob je za Egipane bio mesto polaganja rauna i optenja sa istorij
predstavnik prolosti. Grob je mesto slave faraona, ija besmrtnost zav
spremnosti potonjih generacija da itaju grobne ispise i seaju se poko
Preko monumentalne piramide vlasnik grobnice polae raun pokolenji
svom ivotu. To, dakle, nije istorija naroda nego istorija vladara, predstav
kao budua prolost. Otuda je u starom Egiptu prolost predstavljena
sadanjicu, koja ne gleda natrag nego napred, zakljuuje Asman. To
istorija, nego antiistorija, jer faraon slavi svoju versku i svetovnu ulogu
svoje sveprisutnosti pred imaginarnim tribunalom pokolenja.
- 21

Tome nasuprot, u Mesopotamiji je kraljevima bila pot

prolost da bi se pravdali pre svega pred bogovima. Ovde nije u sreditu
besmrtnost pojedinanog vladara nego dinastija, ne zagrobno predstav
nego ovozemaljski uinak. Za razliku od faraona, koji slovi za boanstvo
bar ravnopravan sa njim, pa je samim tim i lien krivice, kralje
Mesopotamiji bili su podreeni bogovima i mogli biti okrivljeni. Koris
Asmanovo zapaanje da upravo poimanje krivice osmiljava prolost i
koherentnost u lanac haotinih zbivanja. Iz ove opte tvrdnje mogu se i
konkretnije postavke. Naime, iz mogunosti okrivljavanja vladara (od s
crkve ili svetovnog tela) istiu kategorije odgovornosti, delata, rtve i sl.,
dodue, u razliitoj meri moralistiki optereene, u kasnijoj istoriji, u versk
svetovnom obliku, postaju kriteriji osmiljavanja nepregledne prolosti. S
da nije potrebno dodavati da su ove rastegljive moralne kategorije s
stvarale oseajno i eksplozivno tkivo ideologizacije. Tamo, meutim, g
vladar istovremeno i boanstvo, uglavnom nema strukturisanja prolos
obrascu odgovornosti.
 23

Verovatno stoga da bi upadljivije istakao kontrast, Jan Asm

prilino odseno razdvojio Egipat, gde je deavanje ispoljavanje ha
kontingentnosti, od Mesopotamije, gde je dogaaj prepun znaenja. Ov
deavanje rastumaeno kao volja bogova, za iji bes je odgovoran v
(J.Assmann 2001,80-81). Kod obe civilizacije prisutna je vizija suda
pokretaa istorije i tvoritelja smisla. U izvesnom smislu ovaj stav sadri j
Asmanovog tumaenja ranoantike kulture seanja, koje se oslanja na H
i Levita. U Egiptu se, naime, sudi samo mrtvom vladaru, dok u Mesopot
nema besmrtnosti jer se rauni polau na ovom svetu. Ono to je za Egip
onostranost i besmrtnost, u Mesopotamiji jeste istorija- horizont ispun
Znatno kasnije je u sistematinijem obliku u Bibliji izneta upravo ova zam
istorije: potiskivanje besmrtnosti pojedinca zamilju o nastavku iv
pokolenjima. Na mesto tribunala mrtvima (egipatskom faraonu) stup
historia sacra - jezgro potonje Hegelove formule o svetskoj istorij
svetskom sudu (J.Assmann 2001,82). Pojedinac je u dodiru sa prolou
sklopu krivice (kada ga bogovi kanjavaju zbog prolih propust
teologizacija prolosti jeste prvi zametak istorije. Uvoenjem boje kazn
razliku od nekanjivog faraonovog suvereniteta otpornog na vreme) zbiva
osmiljavaju u koherentan lanac deavanja, tj. u istoriju spasenja.
Weltgeschichte ist das Weltgericht. Jo pre Asmana, Levit je uoio d
plamen eshatologije u novom veku zapalili Prudon, Marks i Nie. Po s
sudei Asman ovu Levitovu opasku nije smatrao nebitnom. Dakle, p
krivica, sud i kazna jesu najpre biblijski teologizovani, a tek ka
sekularizovani i postali moralnopolitike okosnice osmiljavanja pro
Ovaj proces bio je dug i protivrean. Ovde e ukratko biti pokazan n
evrocentrini rukavac.

I za grke antike filozofe pamenje je bilo uslov besmrtn

mudrosti, jer Grci uglavnom nisu razlikovali prolost od mate i mita. Mi
diviniza-

- 22
 24

cija pamenja jeste razlog zato i najvei grki filozofi nisu jasno razlik
pamenje i istoriju. Mnemozina je u grkoj mitologiji bila boginja se
erka Urana i Geje, majka muza. Idealistika metafizika seanja sa Platon
uenjem o dui i zaboravu (kom je slino roenje) nije uticala na po
poimanje pamenja zato to je zapadnoevropska metafizika bila preusm
ka budunosti (Niethammer 2000,324). Aristotel je, dodue, pisao da pam
nije opaanje niti matanje, ve stanje jednog ili drugog, uslovljeno presta
vremena. Samo se sadanjost moe opaati, budunost se moe oekiv
predmet pamenja je prolost. Sredite pamenja je dua, a pretpos
svakog pamenja je gaenje vremena (Aristotle). U Rimu je Cic
razlikujui vetako ili uvebano od prirodnog pamenja, podvlai
pamenje mora da bude deo retorike. Time je pamenje poelo da gubi m
karakter i postupno postajalo svetovno. Naredni korak uinio je neopla
Sveti Avgustin odbacujui spiritualnu dimenziju pamenja poimajui g
golemo spremite (Avgustin, 1973,214). Avgustin je pisao da je ogromna
pamenja :To je snaga moga duha i pripada mojoj naravi (Avg
1973,215). Pamenje je kao eludac due, a radost i alost kao slatka i
hrana (Avgustin 1973,220). Mi smo sazdani od seanja; ona nam diktira
im odgovaramo, i mi ih konano menjamo. Seanja nas kontroliu i uva
konfuzije i beznaa, bez njih ne moemo iveti. Ali ona su i deo ag
ljudskog ivljenja jer se stalno ivi sa prolou, fatalistiki je zap
Avgustin. Kod Cicerona pamenje je ve povezano sa istinom, a kod
Akvinskog rasprava o pamenju je i deo mudrosti. Poto je pamenje u p
antici priznato kao kljuni element vrline, umenost pamenja stalno je ist
kao nunost u stvaranju moralnog karaktera. Uslonjavanjem drutv
umnoavanjem razliitih identiteta, drutveno pamenje prestaje da
ekskluzivno i postaje vieslojno. Tek kada je pojedincu pruena moguno
pripada raznim grupama i da bira identitet, drutveno pamenje prestalo
bude ekskluzivno i postalo vieslojno, a crkva je izgubila monopol na nje
tumaenje. Sve dok je prolost fatalistiki poimana kao ispunjenje boje v
deo puta ka spasenju, pamenje je shvatano kao kljuni obraza
razumevanje sadanjice.
U srednjem veku naporedo sa liturgijskim pamenjem razv
se i svetovno usmeno pamenje porodice i seanje na mrtve. Poto je teod
spreavala jasno razlikovanje prolog i sadanjeg, ljudi su prolost poima
 25

deo sadanjice u toj meri da ak nisu ni oseali potrebu da je u

Srednjevekovnu apsolutizacija sadanjosti T. Fier naziva istorijskoteorij
egocentrinou: u sreditu je religijska netolerantnost, uski geograf
socijalni horizonti i histerini narcizam srednjevekovnog oveka koji je
narode merio svojim kriterijima (Fischer 2000,47). Staro je vail
provereno, bolje i ispravnije. Kultura seanja seoskih drutava posmatr
prolost kroz porodicu i mesto stanovanja, pa je pamenje bilo vie lo
nego nacionalno. U istom vremenu opstajao je mistini globalni
hristovog kraljevstva. Vizantijski

- 23

vasilevs, kao boji zastupnik, bio je kosmokrator (gospodar sveta, kosm

hronhokrator (gospodar vremena), a papska vlast bila je simbol vene
aeterni regni coronam. Reju, osnovna globalizacijska spona srednjeg
(zajedniki bog) bila je iracionalna. Sve mnemonike sisteme proima
hristijanizacija, od teodiceje do crkvenog kalendara. Srednjevekovno dr
bilo je preteno nepismeno, izuzimajui delove svetenstva i plems
trgovaca. Prevladavalo je miljenje u simbolima, a slika sveta bila je sta
Svaka delatnost imala je simbol: ma, krst, stolica (Fischer 2000,45), em
prilagoavala i kultura seanja sa slikovitim simbolima. Istoriografski r
pisani su iz perspektive jedinstva boanskog i svetovnog poretka, a nulta
bila je progonstvo iz raja. Dugo je teologija bila okvir lokalnih mitova i le
u kojima su oevi naroda bili osnivai dinastija i heroji. Utoliko nema su
da je simbioza crkve i drave nametala kulturi seanja statini i iracio
karakter. Izvor nadahnua bilo je boje provienje, a razvoj boja volja. O
vremena bio je veni poredak spasenja. Premda su se iza rasteglji
vieslojnog uenja o vlasti po bojoj milosti skrivali i isto svetovni mo
pobude, osnovni idejno-ideoloki okvir bio je neprikosnoven. Plemst
negovalo genealoku sliku prolosti u porodinim pripovedanjima, slika
genealokim stablima sa heraldikim znamenjem. Evropska aristokratija s
zasebni stale definisala prolou u ijem sreditu je bilo naroito po
(plava krv). Spona sa precima je ista krv, a kod plemstva je krvna
 26

kljuna u mehanizmu i ceremonijama moi. Mo govori kroz krv, a

plemenitost je rasa (Konerton 2002,116). Sa razvojem trgovine izdvaja
gradovi kao zajednice seanja sa vlastitim svetkovinama pod patron
fiktivnih svetaca. Konstruisane genealogije i izmiljani istorijati nezav
gradova bili su prvi znaci graanske kulture seanja u Evropi. U ver
okviru probijao se preduzetniki ponos koji je traio vlastite simbole pro
razbijao teoloke okvire hrianstva koji su stajali u znaku prioriteta onost
sveta nakon smrti.
Tek sa renesansnim razlikovanjem novog doba od ant
naroito sa pronalaskom tampe, poelo se probijati novovekovno poim
prolosti. tampa, pisma i uvoenje arhiva (od 13 veka) i biblioteka dop
su tome da se prolost konano pojmi kao neto razliito od sadanjice. B
to dug neravnomeran i protivrean proces sekularizacije koji se ne
odseno hronoloki omeiti. Nain pamenja bio je od kljunog znaa
pisanu kulturu Zapadne Evrope. Tek posle pronalaska tampe polovinom
veka knjige postaju dopuna pamenja. tampani su,naravno, samo
vladajuih grupa, dok je narodno pamenje ostalo dugo usmeno. U sred
veku istorija nije shvatana kao promena stvarnosti, ve preteno
jedinstvena hrianska drama u kojoj nije bilo mnogo interesovanja za j
razlikovanje prolosti i sadanjice. Istorija je boji plan i volja. Svi si
pamenja bili su hristijanizovani, a pamenje je bilo sredstvo za odrava
mislima

-24

liturgije svetaca, raja i pakla. Bila je izraena liturgija zajednikog pam

Sa prodorom tampe i laike nauke potiskuju se dotadanje tehnike pam
O tome svedoi promena konteksta, koji je pruao istorijskim injeni
smisao i znaaj. Kontekst vie nije bio zadat sudbinski (boja volja), ne
poinju graditi sami istoriari, manje ili vie lieni autoriteta provi
Poinje duga i sloena emancipacija istorije i tehnika pamenja od teologi
sa tim i otvorenija svetovna prerada prolosti (koja je do tada bila prinue
se kostimira prohodnim liturgijskim argonom). Premda i dalje, pa sv
 27

danas, ne prestaje isprepletenost svetovnog i laikog, ipak prolost postaj

vie razliita od sadanjice i nije vie, kao ranije, stopljena sa njom u jedi
zemaljskog i nebeskog. U kasnijem razvoju hrianstva izdvojili su se vi
koji su razvili praksu seanja, koju je opet reformacija modernizov
uprostila. Verski ritual postupno je racionalizovan.
Sekularizacija je bila proces u kom je seanje vodilo zab
religijskih poslanstava, relativisanju njihove obaveznosti i stvaranju
sredstava seanja. U autobiografskim zapisima vidljiva je individualiz
seanja. Sekularizacija odnosa prema prolosti bila je spora i muko
Razdvajanje mitskog od istorijskog sazrevalo je skoro dva stolea nakon p
tamparstva (Misztal 2003,35-36). Pamenje je u srednjem veku imalo v
ulogu ne samo zato to je poimano kao skladite vrlina i kao instru
miljenja, ve i zbog nedostatka irih saznanja. Prekretnica u razvoju evro
kulture seanja bila je pronalaenje i irenje tamparstva. Dolo j
omasovljavanje individualnog seanja. Pojedinanom itaocu postal
dostupna kolektivna pamenja itavih naroda i stolea, ime je relativis
oslabljena uticajnost individualne vetine seanja (ars memoriae). Treb
samo poznavati najpre arhive, a kasnije raunare. Od Francuske revoluci
priznavanjem nacije i politikog pluralizma, otvorena politizacija se
smenjuje skrivenu. Svuda gde su prolost, koja je jo jue bila sada
oblikovale rivalske grupe posredstvom moi i ideologije, manipu
seanjima i slikama prolosti postala je neizbean politiki instrume
zavisnosti od autoritarnosti politikih pokreta, seanja na prolost uzurp
su, monopolisana ili dekretirana, a sumnja u dekretiranu prolost razli
kanjavana.
Potreba za epohalnim razgranienjem od prolosti ubrzano je sazr
u 16 veku. Jo je Petrarka svekoliku prolost nazivao mranim prela
dobom (tenebrae) iz koje je izdvajao samo klasinu antiku. Krajem 15.
javlja se pojam srednje razdoblje, kojim je obeleavan period izmeu an
sadanjice, a tek poetkom 18. veka, pod uticajem Kristofa Kelera (Ke
ustalila se podela istorije na antiku, srednji vek i novo doba (Fischer 2000
Upravo je ova periodizacija bila uslov jasnijeg izdvajanja prolosti i o
sudbini unutar koje se nije razlikovala prolost od sadanjice i budu
Crkva vie nije mogla svladati krizu smisla koja je otvorena razdvaja
 28

vremena. Drutvene protivrenosti postale su nereive za teo

harmonizaciju

- 25

zemaljskog i nebeskog. Prosvetiteljska filozofija istorije najjasnije se iskaz

Francuskoj revoluciji. Ovaj dogaaj, za razliku od ranijih buna, nije str
povratku istinskoj tradiciji niti starom zlatnom dobu, nego je stvorio
prirodnopravne simbole, pa i novi kalendar. Novi praznici bili su sredst
oznaavanje diskontinuiteta izmeu prolosti i sadanjice, starog i n
reima. Za vreme Napoleona Bonaparte uvedeni su monumentalni spom
kao znamen nove drave. Prvi uslov moderne istoriografije bi
sekularizacija, zamena idealizma materijalizmom, a drugi, prihva
dijalektike ideje razvoja. Demokratizacija pamenja ogledala se u di
spomenika obinim vojnicima, a ne vie samo kraljevima i genera
Republika je razdvojila vreme i razbila monarhijsku sponu sa venou
crkve uvodei svetovne praznike, iako je Dan Bastilje izmiljen tek
Nee se preterati ako se kae da se bez revolucije u poimanju vremena
mogao osigurati poloaj republike.
Da ne bi bilo nesporazuma treba dodati da su modernoj istoriog
pripremili put i pisci koji nisu razlikovali istoriju od pamenja. Za Heg
istorija istovremeno i zbivanje i njeno pripovedanje: res gestae i historia r
gestarum. Hegel poistoveuje pripovedanje sa seanjem i govori sam
Mnemosyne (Hegel 1951,70; J.Assmann 2001,70). Istorija je samo on
ostaje u seanju, a ostaje ono to se menja: jednolini tok porodi
patrijarhalnih tradicija nisu predmet Mnemosyne: Drava tek dovodi
sadraj, koji je ne samo podesan za prozu povijesti, nego je proizvodi zaje
njome (Hegel 1951,70). Tek drava nagoni Mnemosyne na trajnost se
Hegel je uoio da je organizovano pamenje mogue tek u dravi, koja
slubeni smisao prolosti. Kod iste stvari Marks je, meutim, uoio da d
slubeno i iskrivljava prolost u slubi partikularnih klasnih interes
radovima ovih pisaca uoeni su uslovi razdvajanja slubene od privatne
prolosti, i data su osnovna tumaenja iskrivljavanja prolosti. Dravocen
tumaenje kulture seanja je kod Hegela i Marksa pripremilo osnovu pot
 29

ideoloko-kritikih pristupa prolosti. Ali, za kulturu seanja vano je uo

razliku izmeu ovih mislilaca. Uprkos unutranjoj dijalektikoj vezi Ma
Hegela, kada je u pitanju odnos prema dravi, pre je re o da
dravocentrinoj podudarnosti nego o srodnosti njihovih poeljnih
drutva. Verovatno nije potrebno ni podseati da je stupanj kritinosti p
upotrebi prolosti razliit kod drave pojmljene kao moralne ideje s jed
drave shvaene kao aparata klasnog nasilja, s druge strane. Kod Mark
kritike Hegela zaeta je, izmeu ostalog, i napetost izmeu kriti
monumentalne istorije, koju e neto kasnije Nie, pod uticajem Emer
formulisati na drugi nain.
Vano je uoiti da se poetkom novog veka probija shvatan
najvei deo znanja ne mora biti sadran u pamenju. Pozitivistiko posma
postupno je potiskivalo pamenje, a eksperimentalna nauka sve jasn
isticala razliku izmeu mitskog i istorijskog. Uprkos razlici, sadraji prol

- 26

pamenje koje ih oivljava ostaju i dalje politiki vani. Sukobi oko slu
slike prolosti, tj. oko hegemonije nad tumaenjem prolosti (spom
udbenici), postaju vani sadraji politike, najpre u Engleskoj, a kasnije u
savremenim drutvima. Od 18. veka istorija pamenja postaje zavisna od
novih inilaca: novih tehnologija, rasta italaca kod srednjih
emancipacije od religije, rasta industrijalizacije i urbanizacije, a
ponajvie od nacionalne svesti. Nacionalna prolost obraivana je u o
monumentalne istorije. Utemeljenje nacije u prolosti zgunjavalo se
velikih pojedinaca, velikih dogaaja (ustanci, revolucije), zlatnog d
(imperijalne veliine) i novih poetaka (osnivanje nacionalne drave,
starog poretka). Istorijski kontekst nacionalnog razvoja nije bio statian, v
uvek iznova prilagoavan epohalnoj svesti i identitetu pojedinaca. Nacio
obrada prolosti je dinamina ideologizacija koja se proimala sa kultur
knjievnosti, umetnosti, spomenikoj arhitekturi i istoriografiji. Pam
sadraja nacionalne prolosti jeste sraunato i selektivno, organizovani za
stvarao je niz istorijskih praznina, ali bi izostavljeni sadraji (utuljena ba
nakon drutvenih preokreta postajali idejno sredite nove hegemone sl
 30

prolosti. Slika prolosti nije nikada liena politizacije, a kulture seanja,

sadrinske podele na svetovne i mitsko-religijske, mogu se podeli
dekretirane, monopolske i pluralistike s obzirom na obim toler
alternativnih slika prolosti. Naravno da je uvek izvan slubenog pam
opstajalo i narodno seanje regulisano potrebama druge vrste.
U tehniko-tehnolokom pogledu od 18. veka pod utic
prosvetiteljstva pamenje pojedinca nije moglo pratiti irenje svetovnog zn
pa se tampaju enciklopedije, otvaraju muzeji, arhive i biblioteke da
ouvalo znanje u pismenoj formi. Razum, a ne pamenje minulog, prob
kao kriterij nauke i umetnosti. Autoritet tradicije je poljuljan, a istoriar
vie samo rekonstruisali prolost, nego poeli o njoj i kritiki da rasu
Racionalizam i progres gledali su u prolosti iracionalnu tradiciju. Istor
poimana optimistiki kao sled napretka razuma i nauke i kao k
tradicionalizma. Istovremeno je slabljenje seoske kulture smanjivalo z
porodinog pamenja. Tehnoloki zemljotres revolucionisao je pam
radio, TV, kasete, raunari, diskovi. U stvari rat je najzasluniji za ovaj teh
razvoj . Usavravajui visoku tehnologiju unitavanja, rat je prip
revoluciju tehnologije za civilnu upotrebu (Hobsbaum 2002,201). Ubrzav
drutveni i tehnoloki razvoj ratovi su menjali kljuna mesta seanja,
naine njihovog pamenja. Slika potiskuje pisanu re i stvara novu te
pamenja: film, TV, raunari. Potiskivanje komunikativne uloge pisma
veku stvara novu kaleidoskopsku sliku sveta i njegove prolosti (Ta
2003). Seanja kroz slike jesu identitetska seanja jer ne oblikuju
pamenje tako to ga dekonstekstualizuju, ve ga vezuju za konkretne
iskustvene horizonte (H.Belting). to je ne manje vano, ova seanja uti
formiranje vizija budunosti. Ipak,

- 27

kaleidoskopskom masmedijskom posredovanju pamenja kroz sliku ned

koherentnost. Zato uverljiviju strukturu pripovesti nudi usmeno i pis
pamenje sa fabulom. Benjamin je uoio da ono to se moe reproduk
izdvaja reprodukovano iz sklopa tradicije. Masovno reprodukovanje i pam
masmedija je nestabilno, jer ve narednog dana izlaze nove novine i
 31

poruke. Nova je samo hibridna montaa. Kod nje je u sreditu insceniran

skup manipulativnih vizuelno-prostornih, telesno-materijalnih, jezik
zvunih tehnika i postupaka za organizaciju pamenja.

2. Vrste vremena i njihovo organizovanje

Skoro da se po sebi razume da negovanje prolosti zavisi od poim
vremena uopte. Sam doivljaj vremena jeste u istorijskom i kultu
pogledu vrlo raznovrstan, pa je i sama podela na prolost, sadan
budunost raznolika u drutvenom i kulturnom pogledu. Najpre
razlikovati drutveno i fizikalno poimanje vremena. Ima li istorija svoje v
koje nije hronoloko vreme kalendara ili asa: ubrzanja, ciklusi, razni rit
vremena, raznovrsna istorijska datiranja ? Tek onda kada su drutvena zbi
postala okvir za razvrstavanje istorijskog moglo se govoriti o drutvenoj
vremena. Ono se ne podudara sa velikim astronomskim i zemaljskim fiz
procesima, jer drutvene procese razne grupe uokviravaju raznov
vremenima koja se slau sa odnosima i obiajima unutar konkretnih gru
dirkemovskoj tradici upravo ue grupno, tj. u drutvenim udruenjima stv
vreme, daje smisao i koherentnost opaanju i omoguuje svesti iskus
vremenu. Sociolozi i istoriari misle vie u skladu sa grupom, prirodnjaci
nadgrupno vreme. Kod istoriara fizikalno vreme nije kriterij pamenj
to ni fizikalna karta ne moe da odrazi okolinu mesta seanja. Moda
moglo rei da na neki nain drutveno vreme prekriva fizikalno vreme, al
napetost izmedju osobenog grupnog vremena i fizikalnog vremena
opstaje. Jo preciznije govorei, sociolog misli uvek na drutveno v
(drutvenu uslovljenost prolosti), dok je istoriar, koji belei zbivanja,
fizikalnom vremenu jer prati hronoloki sled zbivanja. Ove razlike
nevane, jer od poimanja vremena zavisi pristup prolosti, pa je socio
poimanje vremena vie upueno na gnoseoloku i ideoloko-kr
perspektivu. U tom smislu npr. moe se rei da nedravne zajednice rasp
sa okazionalnom sveu o vremenu, a njihovo poimanje vremena kole
izmedju sada i ne-sada, tako da se prolost i budunost (mitoloki shva
proimaju u onome to je suprotno od sadanjosti. Segmentarna i sta
drutva slede ciklinu svest o vremenu, u kojoj vreme tee u obliku kru
toka procesa i stanja koji se uvek vraaju. Prolost i budunost su su
 32

srodni: seanje na prolost je istovetno sa predskazivanjem budunosti (v

vraanje istog). Budunost

- 28

je puko ponavljanje. Tek u diferenciranim drutvima postepeno se fo

linearna svest o vremenu i jasno se razlikuje prolost od sadanjo
budunosti. U funkcionalno diferenciranom modernom drutvu na de
linearna svest o vremenu sa otvorenom budunou, ali se razvoj vie ne s
kao kretanje ka konanom cilju. Telos istorije nije zatvoren kao
hrianstva. Istorija se ubrzava, vie nije uiteljica ivota, a iskustvo i se
progresivno se obezvreuju (Rosa 2001,617-620). Prolost postaje bal
sposobnost zaboravljanja (strukturna amnezija) da bi se novo nauilo, p
sve vanija.

Druga jednostranost kulture seanja, kao ars memoriae

mnemotehnike, poiva na potpunom razdvajanju prolosti od budu
Klasino poimanje istorijskog izbacuje i zapostavlja budunost. Savre
hermeneutiari Pol Riker i Rajnhart Koselek s razlogom su se uspro
redukciji istorije na retrospekciju. Jo pre njih je analista Mark Blo
antiretrospektivnom duhu definisao istoriju kao nauku o ljudima u vrem
Moemo, naime, govoriti o prolom kao o onome ega vie nema, ili k
onome to je bilo. Prvi smisao ima negativni karakter (ne postojati ), dok
odredba ima pozitivni karakter (postojati). Da li se ove odredbe iskljuuju
treba hijerarhizovati ? Da li je prolo samo ono na ega ne moemo uti
Drugim reima da li prolost bespovratno prolazi ?

Odgovor na ovo pitanje hermeneutiari su potra

novoj organizaciji vremena. Trudei se da diferencira klasinu pode
prolost, sadanjost i budunost, Pol Riker je skrenuo panju na va
nijansiranog razlikovanja sadanjeg seanja na prolo, zatim sada
sagledavanja sadanjeg i napokon sadanjeg oekivanja budueg. Razliko
ove tri dimenzije polazi od njihovog jedinstva (Ricoeur 2002,95). J
 33

Avgustin razlikovao bliu i dalju prolost, a Huserl neposredno m

prolost, koja je u odreenom smislu jo uvek deo sadanjice, od prolost
se dodue priseamo, ali koja pripada vie eljama nego sadanjici. Govo
tri razliita vienja sadanjice, koja se stiu u duevnom trojstvu, a ne
ontoloki striktno razdvojena razdoblja (prolosti, sadanjici i budun
Avgustin je postao zaetnik subjektivistikog poimanja vremena, ko
kasnije radikalizovati Bergson i Huserl, a Riker i Koselek dalje osmiljava
Tako Riker upozorava da s jedne strane opstaje golo zadra
ili neposredno seanje, a s druge istinsko ponovno seanje koje uklanja gr
izmeu ove prolosti, koja je jo uvek izmeana sa sadanjicom, i one pro
koja je zadrana na jasnoj distanci od sadanjice. Na slian nain i Ko
razlikuje iskustveni prostor od horizonta oekivanja (Koselleck 2000
Naime, osim bilokog doba, koje je omeeno ljudskim ivoto
kalendarskog, koje poiva na ritminom hronolokom sledu zbivanja, po
sloeno istorijsko vreme u kom sapostoje raznovrsna vremena, bilo u o
ouvanja prolog ili u vidu oekivanja budueg. Upravo po osmiljavanju
izvire iz oekivanja, razlikuje se istorijsko vreme od prirodnog, fizikaln
astronom-
- 29

skog raunanja vremena (Koselleck 2000,10-11). U antropolokom po

razlika izmeu prolog i budueg poiva na razlici izmeu iskus
oekivanja: Napetost izmeu iskustva i oekivanja uvek na razliite n
provocira nova reenja i time iz sebe stvara istorijsko vreme (Kose
2000,358). Dakle, prolost nije mogue do kraja razdvojiti od sada
upravo stoga jer je stvaraju potrebe sadanjice u kojima se proimaju m
oekivanje. Socioloki reeno, istorijsko nastaje tek onda kada nezadovo
pree u promenu, tj. kada snane drutvene potrebe, noene novim nadan
srue unutranju granicu postojeeg. Na koji nain je kultura seanja up
na prolu budunost ? Sledei Manhajma i Koseleka moe se rei da su
predmet minule vizije budunosti (realne prognoze, napredne ili konzerva
utopije) i njihov konkretni odnos prema tadanjoj vlastitoj prolosti. K
seanja upuena je, dakle, podjednako na prolost i budunost, a sadanj
korisna kao provera realnosti vizija budunosti. U tom smislu treba tuma
 34

Marksovu opasku da je anatomija oveka klju za anatomiju majmuna. Is

se, dodue, prouava gledajui unazad, ali su prola budunost i bu
sadanjica nerazdvojna vremena. Reju, istorijsko nije gola retrospektiva.

3. Evolucija poimanja vremena

Nije dovoljno samo rei da hermeneutiki ralanjeno isto

vreme olakava poimanje znaaja prolosti. Treba dodati da nije samo stru
vremena, nego je i organizovani nadzor nad pamenjem zavisio od poim
vremena, tj. odnosa prolosti, sadanjice i budunosti. Po Koseleku (Kose
2000) i Heleru (Hlscher 2000) budunost je osobeni istorijski p
vremena i drutveni period oekivanja. U njenom temelju je
koherentnog doba. Srednjevekovno poimanje vremena u osnovi se razliku
novovekovnog. Nepremostivo mnotvo paralelnih drutvenih por
vremena (crkvenih, dinastikih, trinih) nije bilo usklaeno. Ova vreme
se samo na nivou religijsko-mistikog svetskog poretka poveziva
koherentnu celinu u viziji eshatolokog oekivanja konanog spasenja. P
Bibliji, vreme nastaje sa prvobitnim grehom, kada se naputa veiti iz
poredak, a svet potpada pod vlast otvorenosti i slobode, ali i promenlji
prolaznosti i smrti (Asman 1999,19). Zbivanja su datirana p
konfesionalnim praznicima, budunost je bila zadati plan spasenja, da
celini predskaziva, iako se o konkretnoj neposrednoj budunosti znalo m
nego danas. Svakodnevno iskustvo bilo je vezano za ograniene regio
strukture i cikline procese preteno seoskog drutva. A kontingentni up
ove ivotne cikluse tumaeni su kao neizbena boja volja. Ovu su tum
strunjaci za onostrano: crkvena birokratija (corpus mysticum) i posv
drava (sacrum imperium). Seanje je bilo spasonosno, jer je gradilo
izmeu zlatne prolosti i budu-

- 30 -
 35

nosti preko mrane sadanjosti (doline suza). Reju, seanje vraa izgub
Kao dimenzija istorinosti i slobode, vreme predstavlja pobedu nad p
venou, ali je i protivnik one druge venosti koja je telos istorije spa
Protivnik vremena, opet, jeste seanje (Asman 1999a, 19). Prostori isku
tradicionalne, pre svega religijske svesti od poznog srednjeg veka tendenc
su obezvreivani posredstvom raznolikih procesa racionalizaci
posvetovljavanja. Sudbina je zamenjivana horizontima oekivanja u s
otvorenih alternativa odluivanja i delanja. O tome svedoi poodm
istorizacija sveta od poetka novog veka, tako da dogaaji ispadaju sve m
predodreeni bojom voljom, a sve vie uslovljeni aktivnou pojedin
grupa.
S tim u vezi je i pitanje da li je prolost ono vreme u kom vie
vremena (P.Valery), ili se u svaku prolost naknadno umee aktualno poim
vremenskog toka ? Druga opaska je verovatnija, jer je poimanje vremena
zavisilo od tehnika uvanja prolosti od zaborava. Za stvaranje sve
kulture seanja bile su vane religijske slike sveta i tehniki sistemi pam
od klasinih tehnika pamenja do raunara. Pored zadovoljavanja in
raznih slojeva, ubedljivost religija zavisila je i od vetine njihovih virtou
uspeno iracionalizuju seanja na otkrovenje. U verskom ritualu (od molit
slavljenja svetaca) religije su izgradile institucionalno razgranatu p
seanja (Reichel 1995,19). Za srednjevekovnu kulturu seanja bi
najvanije povezivanje smrti i seanja: unoenje znaajnih pokojnika u
memoriales i uvodjenje specijalnih slava u znak seanja na mrtve ve
Vavilonci, Grci i Jevreji razvili su tehnika sredstva za ouvanje prolosti
tekst, pisanje, knjiga), a samo su Grci i Jevreji ouvali ivu tradiciju.
stvaralo novi oblik istorijske svesti. Ova okolnost kosi se sa tezama tehnol
determinista koji istiu vanost pisma za kulturni kontinuitet.
 36

Organizovano pamenje je u srednjem veku obuhv

(1)hristijanizaciju pamenja kao novi oblik dekretiranog seanja i (2) p
kolektivnog pamenja na tekue liturgijsko i svetovno seanje, na koje je m
uticala hronologija, a vie usavravanje ceremonijalnog seanja na m
naroito na mrtve svece. tamparstvo je revolucionisalo praktino-teh
stranu seanja. U 19. veku romantizam budi zanimanje za prolost, a
nastaju arhivi, biblioteke, muzeji koji pokazuju interes nacija za ouva
identiteta (Olick, Robins 1998,113). Na kraju, u 20. veku elektronska sre
revolucioniu pamenje novim prenosom obavetenja. Dakle, ne menja se
nain pamenja nego i poimanje vremena. Prolost prestaje da biva samo
to je prethodilo sadanjici, ve postaje neto to trai uvanje i pon
otkrivanje. Naroito je aktivno seanje koje trai nacionalna svest.
pamenje i seanje razvijaju naroita oseanja koja neretko prevazilaze gr
racionalne kontrole. Praznici slue jaanju seanja na drutveno
zbivanja. U V.Britaniji 17. veka antipapski kalendar postaje vaan instru
za izdvajanje
- 31 -

protestantske nacionalne kulture, jer se nacija vezuje za vladajuu dinas

njeno istorijsko utemeljenje. Jo izrazitija simbolina oznaka raskida sa s
reimom bio je novi kalendar u Francuskoj republici. Vano je uoiti
nacionalno pamenje svuda praeno konstrukcijom novog nultog
(Olick,Robins 1998,116). Ipak je kapitalizam tamparstva bio osnovna p
homogenizovanja vremena nacionalne drave. Knjievnost i novine po
istom kulturom da povezuju ljude koji se nikada nisu sreli. E
nacionalizam postao je surogat religije (A.Smith) vezujui pojedin
zajednice seanja i identiteta. Istoriari su bili pozvani da posreduju iz
zahteva za promenama i isto tako snane elje da se ouva kontinuitet izm
prolosti, sadanjosti i budunosti. Lako je uvideti da je istorija zam
mitologiju (L.Strauss). Slavljenje istorijskih izvora postaje kljuno za stva
politike saglasnosti, a u eri stvaranja nacionalnih drava nostalgi
etnikom prolou bila je i kriterij zaboravljanja.
 37

Sistematsko ruenje biblijskog raunanja vremena poelo

krajem 18. veka. Od tada, zapaa Heler, u ciklusima od otprilike po 60 g
smenjuju se nove vizije odnosno konjukture budunosti. Oko 1830.
kumulativnim uticajem prosvetiteljstva ubrzano se razvijaju nacionalni m
o budunosti. Pariz je nakon Julske revolucije postao centar znaajne
euforije budunosti (Sen Simon, Furije) i vere u novi poredak industri
drutva. Na ovaj prosvetiteljski zaokret neto kasnije nadovezao se marks
sa novom svetovnom vizijom budunosti. Vrhunac raskida sa starim dos
je krajem 19. veka sa tzv. drugom industrijskom revolucijom. Tada je po
jasno da nema povratka u premodernu prolost. Evropa je ruila mosto
sobom i bila osudjena na napredak (Hlscher 2000). Doba elektricite
1890-ih razbudilo je nesluene anse razvoja. Dolo je do tehniz
budunosti, ali i revolucionisanja socijalnog pitanja. Tehniko-naune
praene su novim hilijastikim nadama obespravljenih. Javlja se mn
socijalnih i kulturnih i ekonomskih alternativa oko 1900: revolucionarni p
(socijaldemokratija i boljevizam), drutvene reforme (pedagogija, e
pitanje, seksualni moral, urbanizam) i raznovrsne umetnike avangarde.
toga, izum fotografije je jednu privilegiju (umetniki portret) uinio maso
mogunou, jer je svaka porodica mogla stei vlastitog dvorskog slik
imati vlastiti album i vlastito seanje.
Naredna konjuktura budunosti javila se opet otprilike nak
godina: krajem 1950-ih, nakon iskustva dva svetska rata, stvara se klima n
istorijskog poetka (istraivanje kosmosa) i ubrzane ekonomske moderniz
a 1968. ozbiljno je uzdrman evropski kapitalizam. Ali to nije bilo u znaku
eshatologije i utopije, ve kratkoronih, pre svega ekonomski usme
modela modernizacije i tehnokratskih projekata. Ve 1970-ih sve
predstojeoj ekolokoj katastrofi stvara optu klimu pesimizma
globalizacijski optimizam s kraja 20. veka potiskuje, ali ne uklanja. Po
drutveni sistemi

- 32 -

sa vlastitom logikom funkcionisanja stvaraju raznolika vremena koja

globalnoj perspektivi vie ne mogu integrisati. Ipak je napetost socijaliz
 38

kapitalizma u hladnoratovskom poretku pamenja uspeno reduk

sloenost mnotva vremena do nivoa preglednosti. 20. vek je nakon sna
otvaranja razliitih vremena, opet na dramatian nain suzio ho
budunosti, preko kolonizovanja budunosti od strane monih inter
grupa (A.Myrdal), ali i preko postmodernistike dekonstrukcije cel
teorija i masmedijske virtualizacije drutvene stvarnosti. Razn
pojmovnoistorijska poimanja budunosti bila su vaan sa
dvadesetovekovnih ideologija, a njihova sukobljavanja i proimanja oblik
su nove periodizacije i fiksiranje raznovrsnih novih poetaka, nultih aso

4. Ideologizacije vremena
Opet vrlo uopteno govorei, nakon ruenja autoriteta re
istorijske periodizacije preputene su politici. Kad se Napoleon je
razgovarao s Goetheom o prirodi tragedije, rekao je, da se novija tragedi
stare bitno razlikuje po tome, to mi vie nemamo sudbine, kojoj bi
podlegli, i to je na mjesto starog fatuma stupila politika (Hegel 1951,
Drugim reima,od kraja 18. veka jaa neskriveno politiko pamenje i iz
se iz mistinog jedinstva regnum Christi. U poreenju sa srednjeveko
prisustvom mrtvih, moderna prolost uvek je nesavladiva, moe se rastum
ali nikada tano predstaviti. Biti moderan, znai biti svestan vl
istorinosti. Pamenje je postala kategorija kojom tumaimo svet, a
moderna kategorija steklo je smisao od kada je uoeno da je pr
nepovratna. Od kada je prosvetiteljstvo sruilo iluziju o nastavku prolo
drugom svetu, prolost je postala na novi nain upotrebljiva i nepredv
Poela je zavisiti od politikih potreba sadanjice, a ne vie od hijerokra
tumaenja stranog suda. U modernom svetu prolost je postala pro
sruena je tradicija, pa je umesto homogene crkvene dolo do plurali
ideologizacije prolosti.
Sa pojavom nacionalnih drava, dravna ideol
osloboena od vere, traila je monumentalizaciju i glorifikaciju, tj. novu
nacionalnog jedinstva, a sve u cilju pravdanja dravne vlasti i stva
politike saglasnosti. Prolost sada postaje politiki vana, jer je monopo
njom od crkve preuzela drava. Revolucije su bile vrlo zainteresovan
ouvanje revolucionarne tradicije: grb i zastava simbolizuju jedinstvo na
 39

koriste se u slubi nacionalnog pamenja. Raste broj izmiljenih dr

komemoracija (spomenici, memorijalni datumi) koje rue monopol ve
praznika ili se sa njima spajaju. Za vreme Napoleona Bonaparte uvru
spomenika kultura, kao izraz pamenja monumentalne dravne pro
Istovremeno se slubeno pamenje i demokratizuje: obeleavaju se sm
samo kraljeva i vojskovoa, nego i obinih graana. U 17.

- 33 -

veku Engleska poinje da izmilja tradiciju zbog politikih ciljeva, a k

istog stolea u Engleskoj se javljaju rivalske ideologije i pamenja pro
(Trevor-Roper 2002; Morgan 2002). Ve u narednom veku indust
revolucija e postupno, a u 19. veku otvoreno, obznaniti radniku kl
buroaziju sa vlastitim identitetom i slikom prolosti. Na jednoj strani b
tredjunioni sa radnikim praznicima i ritualima, paradama, a na d
buroazija koja stvara nacionalne muzeje. Britanski muzej osnovan je 17
stvaranje mnogih muzeja u ovoj dravi svedoi o pojaanoj graanskoj
srednje klase iji se nacionalizam ispoljavao u slavljenju velikih lj
umetnika (Hobsbom 2002 a,39-40).U isto vreme istorija kao nauna disc
postaje sve znaajnija kao antiteza apstraktnoj slici prolosti. Poinje sum
kolektivno pamenje, demitologizacija prolosti i kult dokumenata. Tom
sada, pored crkve, protivila i drava koja je traila monumentalnu nacio
prolost. Slavna prolost je svakoj dravi vaan drutvenointegrativni sa
Nove tehnologije (fotografija, kino kamera) revolucionisale su naine ou
i buenja pamenja. Le Gof je uoio da je 19. vek postao stolee is
zahvaljujui institucionalizaciji pamenja u muzejima i arhivama,
naraslim mogunostima da se tehnoloki ouva prolost, a sve to b
kombinovano sa opsednutou nacionalistikih pokreta sa prolou,
stvaranjem nacionalnih istorija. Pojaano zanimanje za prolost podstak
usavravanje istoriografskih metoda. Hobsbom izriito tvrdi da je mark
verovatno imao najjai uticaj u modernizaciji pisanja istorije (Hobs
2003,184). Svetski ratovi su svakako deprovincijalizovali istoriografiju.
svetski rat podstakao je institucionalizaciju priseanja na rat. U Francusko
nije bilo grada bez ratnog spomenika koji su podseali na slavu n
 40

Istovremeno spomenici neznanom junaku demokratizuju kult mrtv

obezliavaju nacionalno pamenja.

Novim sadrajima javnog pamenja protivili

raznovrsni konzervatizmi (legitimistiki, narodnjaki, buroaski). to je pr
bio vie optereen pamenjemzlatne monumentalne prolosti, to je op
konzervatizma bilo snanije. U tom pogledu pouna je razlika izmeu Evr
SAD. Istorija SAD je primer snage javnog pamenja. Trebalo je st
jedinstvenu naciju i kolektivno pamenje u prostoru izmeanih narod
duge istorije. SAD nisu kao evropske zemlje imale romantizovanu
srednjevekovnu prolost sa vlastitim mitovima, ustanovama, verom i hero
Imale su samo istoriju britanske kolonije. Marksovski reeno, ame
vladajua robovlasnika klasa regulisala je proizvodnju i raspodelu misli
vremena. Njene misli bile su vladajue misli epohe. Poelo je sa n
republikom i idejama prosvetiteljstva koja nije poivala na naciji, niti n
nego na ustavu. Osnivai i simboli bili su Vaington i Deferson. Zat
dodat mit o Kolumbu kao istraivau zemlje koji je otkrio novi svet. Prih
ga je nova vladajua industrijska klasa (Kosalka 1998). Sredinja vrednos
je ideja progresa, a ne patriotizam.

- 34 -

Za razliku od kulture seanja evropskog plemstva, u SAD je pamenj

krajem 19. veka postalo inilac raslojavanja, kada se razvila stra
genealogijom, iako je i ranije bio prisutan snobizam starih amer
porodica. Iako je prividni cilj bio da se belci i protestanti roeni u
razlikuju od mase novih imigranata, stvarni cilj genealogija bio je
ustanovi ekskluzivni gornji sloj unutar bele srednje klase (Hobsbom
b,426-427). Slubeni poredak seanja SAD (od Vaingtona do Re
definisao se preko linosti koje su bile olienje grupnih vrednosti. Posth
harizmatizacija Linkolna iskazivala je vrednosti amerike indust
buroazije. Regan je pojaao ultraliberalni ameriki antitotalitariz
pripremio slom socijalizma. Najnoviji amerikocentrini nulti a
11.09.2001. Mnoga oseajna tumaenja ovaj datum dre za poetak n
 41

sveta 21.veka. Ruenje nebodera Svetskog trgovinskog centra, koji su

simbol njujorkog turizma i arogancije SAD kapitala, bilo je reitije
njihovo prisustvo, jer je nasilno ruenje bilo nezamislivo. ok
nepredvidljivost deavanja dodatno osigurava status nultog asa.
Uprkos upadljivoj instrumentalizaciji prolosti, amerika prak
razlikuje od ideologizacije u Evropi. Isticanje vanosti prolosti u SAD p
je i kritika suvine optereenosti istorijom. Pod uticajem amerikog fil
Emersona, Nie je poeo da kritikuje proizvodnju monumentalne prolo
Evropi. Upozoravao je na potrebu da se prolost zaboravi, da ne bi po
tetna. U svakoj krizi prolost oivljava kao oruje i slabi konstruk
zaborav prolog. V.Benjamin je naglaavao ulogu rata kao kljune faze se
u duim procesima, a Hobsbom je u 19. veku jasno prepoznao izmi
tradicija. Dananja zaokupljenost pamenjem jeste takoe pokazatelj
epohalne svesti naeg doba koje spori mogunost radikalne alternati
utopiju proglaava praznom iluzijom i opasnom totalitarnom fikc
Savremeni zaokret od istorije ka pamenju je izmedju ostalog i posl
kritike teleolokog shvatanja istorije.
Ideologizacija sadanjosti obino poiva na kritici prolosti,
budunost neupitna i izvesna. Tome nasuprot, neoliberalni poredak vre
poiva na poistoveivanju sadanjice i izvesne budunosti i otrom razdva
od totalitarne prolosti. Slubeni poredak seanja, koji nameu razno
nadnacionalne nevladine organizacije finansirane od krupnog kapitala, a
poiva na tvrdom nultom asu - 1989.godini, teko se moe porediti sa 19
1789. godinom. Pre svega otuda to 1989. nije bila nikakav revolucio
proboj (u smislu intronizacije novih vrednosti), nego obnova starih vred
kapitalizma, nacionalizma i religije u Evropi. Restaurativni globaliza
poredak seanja, iji je nulti as obnova presocijalistikih vrednosti, nam
je konvertitsku kulturu seanja. Ostraenu preradu prolosti nije mo
razumeti ako se ne uzme u obzir prenaglaeni gr pokajanja bivih komun
dvostruke biografije konvertita su realni identitet globalizacije.

- 35 -
 42

Treba bez okolienja dodati da je savremena kultura se

birokratski i komercijalno organizovana i politiki instrumentalizo
prolost. Manje ili vie koherentne prolosti se izmiljaju, dekretiraju i slu
zabavu. Materijalizacija i demokratizacija kulture seanja ogleda se u po
tvoraca seanja i irenju kruga potroaa prolosti. Druga strana ovog pr
je nepreglednost i rizina politizacija prolosti. Tome nasu
poslehladnoratovski nacionalizam uao je u 21. vek optereen sna
potrebom za prolou, ali sa malo realnog istorijskog kapitala. Novopri
evropske drave prinuene su da izmiljaju nove mitove-istorije d
utemeljile suverenitet. Ubrzanje istorije na razmei milenija brutaln
suoava sa napetou izmeu realnog pamenja drutvenih grupa i izmi
slubenih sadraja prolosti novih nezavisnih drava. Poslehladnorat
nacionalizmi opsednuti su odnosom globalizacije, nacionalnog iden
istorije i pamenja. Obnovljena monumentalna istorija brani prirod
zajedniku oseajnu sliku nacije od korozivnog cinizma op
kosmopolitskih struja. Kako izgleda savremena kultura seanja poiv
sapostojanju neoliberalnog postuliranja kraja istorije i mnotva izmi
novih monumentalnih nacionalnih istorija.

5. Fragmentacija prolosti

Od sloma hladnoratovskog poretka seanja slabi aktue

univerzalne istorije i istraivanje dugih procesa, a raste zanimanje za lok
kontingenta deavanja. Velike pripovesti se povlae, a istorija se sve
vee za politiku usitnjenih identiteta. Svaka slika prolosti koju sada
ignorie, preti da bespovratno iezne. Namesto univerzalne jedna
prosvetiteljstva, jaaju konfliktni identiteti. Uoljiva je fragmentacija vre
u serije neprekidne sadanjice. Kod konzervativne postmoderne vreme i is
zamenjeni su fragmentarnom i relativistikom slikom prolosti. Iro
dekonstrukcija velikih pria, zatim osporavanje progresa, antimoderniz
antiprosvetiteljstvo podstakli su i novi teorijski skepticizam. Istraiva
naime, pitaju da li se klasina univerzalna istorija danas raspada na rela
 43

slabo povezane parcijalne kulture seanja? Da li je to prolazna mod

epohalna promena paradigme u istorijskoj nauci ?
Moda bi i ovaj uzgredni osvrt na istorijat kulture seanja m
donekle olakati odgovor na ovo pitanje. Kritiko seanje javlja se k
istorija osloboena teologije. Tek od sredine 18.veka iskazalo se jedi
svetskog zbivanja u svetovnom pojmu istorije kao nadkontinenta
nadreligijske svesti. Istovremeno se ispoljila i potreba za dodatnim o
kriterijima istine od gole sadanjice koja se mogla upamtiti (Hl
1995,147). Poela se,naime, javljati kritika istorijskih izvora, a uoen
sociolokosaznajni problem prisustva razliitih perspektiva kod tuma
prolosti. Seanje postepeno postaje

- 36 -

kljuni istorijskoteorijski pojam. Javlja se mnotvo nacionalnih istorij

naporedo sa tim i napor da se uskladi miroljubivi pluralizam nacionalnih
prolosti i ouva vizija jedinstvene istorije. U 20. veku e ovo gledanj
uzdrmano masovnim genocidima koji su praeni nastojanjem da se fiksira
as kod unitavanih naroda (Jermeni, Jevreji). Prolost stradalih grupa (o
nacionalna) iziskuje temeljniju reviziju nego kod onih koje nisu pogo
stradanjem. Vlastito stradanje na novi nain strukturie svest o pro
Uvruje se dogma da nas nikakva jedinstvena istorija ne moe vie spaj
smrtnim neprijateljem i da je nae stradanje neuporedivo. Na drugoj
kolonijalizam zapadnih naroda praen je hegemonim evrocentrin
racionalistikim tumaenjem prolosti koje je uspeno asimiliralo pro
podvlaenih naroda. Podvlaenima je ostalo neslubeno pamenje koje s
slabije opiralo oktroisanim verzijama prolosti osvajaa. Izmeu isto
SAD, Hauard Zin je verovatno najodlunije istakao ovu okolnost (Zinn 20
Ovde je vano uoiti da su sukobljene nove kulture seanja pods
raspad prosvetiteljske slike o jedinstvenoj istoriji ljudskog roda. Jaa
seanje svakog pojedinanog naroda na vlastito stradanje i pojaano tragan
nultim asom nacionalnih istorija. to je narod bio ugroeniji to je bio
 44

istaknut imperativ i dunost kolektivnog seanja. Kod Jevreja zaborav pro

znai nestanak nacije. Pamenje progona trai apsolutni moralni prioritet
a istorijska slika onih koji su preiveli stradanja uvek je radikalno subjekt
ne mogu je poravnati apstraktne teorijske konstrukcije. Od skora se
Nemakoj najpre oprezno, a zatim sve glasnije javljaju sve uestaliji glaso
su Nemci u Drugom svetskom ratu bili rtve saveznike odmazde. Ho
prolosti stradalih naroda je, kao i njihovo kolektivno pamenje, uvek vez
odreene ljude, mesta, predmete (Sinaj, Auvic, Drezden, Kosovo). Jedn
optih naela seanja je biblijski obrazac izdajnik-delat-rtva, koji jo
strukturie kulturu seanja od jevrejskog stradanja do Kosovskog mita. Pr
je uvek lake zagrejati preko obrasca o nedunom stradanju vlastite g
nego ohladiti ukazivanjem na preobraaj rtve u delate (dananjeg Izra
Palestini, ili u antici od hristoubice do rtve progona). Kao sredinja f
seanja kod prerade prolosti rtva nije obian objekt, ve naroit
bogovima, simbol moralne nadmoi, ali i polaganja prava na obeteenj
ovom stereotipnom obrascu seanja nacionalna prolost primamljivo se tu
kao kontinuitet stradanja, pa je uzvraanje nasilja samo namirivanje pr
Kategorije rtve i delata su u kulturi seanja krute i lako postiu neurotiz
krizom zahvaenog drutva preko prolosti. Kritika kultura seanja jo
nije dovoljno razvila sposobnost raspoznavanja opasnosti od delata u o
rtve. Nacionalne ideologije ponajvie spreavaju razvijanje kritinost
vrste.
Kako izgleda, ideologije 20. veka samo su doprinele d
uslonjavanju ve izdiferenciranih raznovrsnih devetnaestovek
nacionalnih kultura seanja. Hladni rat je ovu nepreglednost samo privre
redukovao na dva glavna idejna

- 37 -

bloka: kapitalistiki i socijalistiki. U kratkom 20.veku (1914-1989) ideo

su negovale opte kulture seanja (buroaske i socijalistike) kao okvire u
kojih su izmiljane nacionalne tradicije. Komunistiki internacionalizam
 45

ovom pogledu bio manje inventivan od buroaske kulture seanja koja je

nacionalizma iznedrila i rasizam. Nestanak hladnog rata iznova je ob
haotinost i nepreglednost mnotva kultura seanja, do te mere da
osnovanijim izgleda pretpostavka da je tradicionalnu istoriografiju poti
kultura seanja. Pod kulturom seanja ovde se razume kolektivno nastojan
osavremenjavanjem prolog deavanja preko ponavljanja osobenih kul
propisanih simbola i postupaka (J.Assmann). Istorija se, dakle, rastv
kulturi seanja, jer pamenje nije vie saglasnost o nepobitnom prolom
aktivni drutvenointegrativni sadraj koji snai jedinstvo grupe (Alb
porodice i identitet pojedinca. Na neki nain, kultura seanja ira je
ideologije.
O tome svedoi i to da se i naa lina prolost protivi prolosti d
kao potpuno drugom svetu. U insceniranju drugaije prolosti uestvuj
ustanova (muzej, pozorite, crkva, partija, porodica). Snaga nove k
seanja nametala je i drugaiji nain pisanja istorije. Pojaano je tragan
dubljim utemeljenjem u prolosti od kraja 20. veka i nestanka hladnorat
redukcije sloenosti prolosti, a sve prozirnije potrebe sadanjice diktiraju
preradu prolosti. Multinacionalni kapital i neoliberalni globalni kapita
potisli su razliita klasna seanja hegemonom antiteroristiko
antitotalitarnom ideologijom ljudskih prava. Sadanjost i budunost glob
kapitalizma sve upadljivije se nadovezuju na preraenu prolost, premda,
odsustva globalnog rivala, ne zavise mnogo od nje. S tim u vezi upadlj
raznovrsnost moralizacija istorijskog rasuivanja kod nove kulture se
Ona se ogleda, kao uostalom i svaka politizacija, u pokuaju poistovei
razliitih neprijatelja i otrom razdvajanju vlastitog Mi od homog
neprijatelja: demokratska pravna drava protiv terorizma i totalitar
Antitotalitarna kultura seanja jeste jo uvek najraireniji vid borbene libe
moralnoistorijske teologije. Dodue, iskustvo dekretiranja prolosti
jednopartijskih autoritarnih reima faizma i socijalizma jeste uticalo na
se iz njihovog sloma izvedu opte obavezne moralne norme i da se fo
nova moralnoistorijska pluralistika ortodoksija koja povremeno prel
antitotalitarnu teologiju. Moralni imperativi bili su uoljivi i ran
istoriografiji, ali je istoriografija imala prioritet nad subjektivnim tumae
grupe (generacije, klase ili nacije). Iako su socijalistiki reimi oktr
 46

nadmo prolosti radnike klase, poslehladnoratovska kultura seanja

drugi nain, jo vie relativizovala prolost.
Uvek se prolost rastumaena u hegemonoj kulturi seanja opire u
novih iskustava i drugaijih tumaenja iste prolosti koja nisu spoji
kulturnim obrascem vladajuih grupa. Otpor je dvojak. Organizovani za
odnosi se na kvantitativno
- 38 -

menjanje slike prolosti, ali slike se i kvalitativno menjaju. Palji

analizom moe se pokazati da se ak menja doivljaj istog iskustva. N
ono to nas danas potresa, moe nas sutra ostaviti ravnodunim. Jue
delati postali su dananje rtve i obrnuto. Seanja se pomeraju kada se ra
sklop u kom je na doivljaj bio ranije vaan. Zaokret od antifaizm
antitotalitarizmu radikalno je izmenio sklop seanja na kvislinge u Dr
svetskom ratu. Nikada ne treba smetnuti s uma da se seanja menjaju pre
otuda to se stanovite u sadanjici, na koje se oslanjamo, pomera. Ipak o
i deo nesvodljivog ostatka iskustva koji se ne moe relativisati kult
seanja. Ovi nesvodljivi sadraji iskustva, koji odolevaju potrebama sada
mogu biti disonantni u vremenu, ali ostaju kao traume zapameni. Ne mo
svekoliko iskustvo rastvoriti u drutvenoprihvatljivo pamenje, ali se
preraditi (preakcentovati ili relativisati). Agresija se ne moe zaboraviti,
moe preimenovati u vojno napredovanje, a kvislintvo u nunu real-pol
Seanja na Trei Rajh u novom vrednosnom sistemu SR Nemake druga
danas nego to su bila 1950-ih (Drezden i Hamburg probijaju se kao
nedunog stradanja), NOB u 21. veku izgleda drugaije nego 1970-ih ili 1
ih. Nova antitotalitarna slika u Hrvatskoj izjednaava komuniste i usta
ekstremiste, a u Srbiji se antifaizam relativizuje ukljuivanjem etn
Uprkos svemu, ranija antifaistika seanja ne mogu se potisnuti. ak i a
potisnuta u slubenom pamenju, nisu u nauci niti u svakodnevici. Na
svakodnevica, koliko god da se ubrzano menjaju, ne mogu se u
dekretirati kao slubeno pamenje. Kulturom kodirana prolost, tj.
pojmovi i simboli preko kojih se prolost odrava u pamenju, krije odr
 47

potencijal tumaenja u sebi koji se u svakom dobu moe primeniti na

doivljaje. Dakle, u kulturnom seanju ne tumai se iznova samo prolost,
i sadanjost. Prolost, koje se mi seamo, i sadanjica, koja se sea u skla
svojim potrebama, potiru se uzajamno, nema jedinstveno pojmljene isto
kojoj ove dve slike sapostoje (Hlscher 2000,163). Uz sve reeno, treba
na umu da seanja imaju temporalnu i prostornu stranu, tj. da su vezana
mesto, a ne samo za vreme.

6. Globalizacija i pamenje

Nauno sistematizovanje kulture seanja vezano je najvi

istraivanje kolektivnog pamenja. Prvo izriito korienje pojma kolek
pamenje sree se kod H. Hofmantala 1902, a zatim kod M.Albvaa 19
M.Bloa 1939. W.Benjamin je koristio ovaj pojam prouavajui zgu
istoriju u rei i argonu, Manhajm je istraivao pamenje gener
antropolog E. Priard je pisao o strukturnoj amneziji, .Kuli o drutv
sklopu pamenja, a Dirkem o znaaju rituala priseanja za integ
primitivnih drutava.
- 39 -

Marksisti su isticali nesvesni i spontani karakter ovog procesa, ali i pl

ideologizaciju, iskrivljenu svest i svesnu la (apologetiku). I nemarksisti
citiraju Marksovu opasku da tradicija mrtvih generacija pritiska kao
miljenje ivih. G. Ziml se ovoga problema doticao aforistiki, a M.Veb
malo pisao o pamenju, uprkos zanimanju za tradicionalno legitimisanje.
Dve empirijske oblasti koje su se najvie bavila statik
dinamikom pamenja jesu prouavanja ugleda i sociologija saznanja. Ka
pojedinci pameni, koji su drutveni inioci uticali da seanje na njih ne
uvek u skladu sa realnim doprinosom pojedinaca? Da li su bile presudne
strategije, politiki manevar pojedinaca, patroni, planska harizmatiz
umetnike hagiografije ili grupna podrka? Da li bi Betoven bio zapam
 48

ga nije podrala aristokratska muzika publika, i da li bi Regan ostao popu

bez usmene politike kulture Vaingtona? Ideologije uvek oblikuju
(Bourdieu), a ugled zavisi od borbe za presti na kulturnom tritu (O
Robbins 1998,131). Ugled se moe podudarati sa trajnijim istorijsk
kulturnim ulogama (borac, muenik), oekivanjima (spasenje) i potreb
Premda su nauna dela kumulativna, njihov ugled zavisi od ustanova ko
slubeno priznaju: akademije nauka, nacionalna i profesionalna udru
Naune discipline takoe neguju kolektivno pamenje koje uvruje i s
njihov identitet. Teorije se pamte po principu kognitivne koherencije, a ide
tome do koje mere se podudaraju sa interesima monih grupa (Olick,R
1998,132).
Iako su sociolozi rano uoili drutvenu uslovljenost pam
sistematska istraivanja kolektivnog pamenja poela su tek od 198
Postupno slabljenje hladnoratovskih poredaka seanja oslobaalo je pr
potisnute prolosti, ali podstaklo i raznovrsnost istraivanja kulture se
Nakon kratkog 20. veka (1914-1989), prvi put od Francuske revolucije u
je nestala ravnotea snaga, tj. meunarodni sistem balansa vojne i ekono
moi. Pojavio se niz drava bez ikakvog nezavisnog mehanizma za odrei
njihovih granica (Hobsbaum 2002 a, 419). Slom SSSR-a stvorio je glo
nered i u sferi prolosti. Uvrstila se hegemonija ultraliberalne utop
svojevrsne neoliberalne eshatologije koja odreuje obrasce novog pam
Na ruevinama hladnog rata planuo je nacionalizam: vilsonovsko-lenj
pravo na samoopredeljenje na razmei milenijuma izvitoperilo se u ovini
secesionizam i separatizam, pa su neki racionalni posmatrai poeli jav
predlau naputanje prava na samoopredeljenje (Hobsbaum 2002 a,
Globalizaciju multinacionalnog kapitala pratila je fragmentacija nacionaliz
Globalizacijska slika prolosti poiva na osobenim tehni
zaborava: kulturnim i politikim. Kulturni zaborav olakava odumiranje s
i otvara prostor vrednostima novih generacija da stvore nove obrasce mi
i ivljenja. Politiki zaborav, pak, prisutan je kada novu reorganizaciju vre
oblikuju interesi najmonijih drutvenih grupa u skladu sa vlastitim intere
Kultura seanja bavi se obema vrstama zaborava, pa se ne moe sves
kritiku ideologije.
- 40 -
 49

O politikom zaboravu svedoi euforino fiksiranje novog nultog asa -

godine, a radikalni preobraaj se u misli u drutvu ubrzano irio preko
kljunih rei sa prepozicijom post: postmoderna, postkomun
postmarksizam. Kako je zapazio Hobsbom, novi terminoloki radikalni r
sa prolou i prefiks post konstatovali su smrt, ali nisu nagovestili nik
saglasnost niti izvesnost o prirodi zagrobnog ivota. Nepredvidivi
evropskog jednopartijskog socijalizma u buroaskoj misli trijumfalisti
obeleen poetkom nove antitotalitarne epohe. ak je do kraja 1980-ih ma
verovao u slom Sovjetskog reima (Hobsbaum 2002a,318), a sa
dogaajem iznova je doivela slom iluzija o prognostikoj sposobnosti m
drutvu (Kulji 2002,283-291). Naravno da nije razbijena samo pom
iluzija, nego realnost od tada pokazuje da je i prolost nepredv
Najrazliitije instrumentalizacije prolosti relativisale su mnoga prihv
istorijska saznanja. Razvoj je ubrzo krenuo unazad kada su otvorena b
nova iracionalna sukobljavanja, pre svega meunacionalna. Utoliko
sumnje da je preinaena prolost bila vaan detonator poslehladnorato
sukoba. Masovna konverzija s levice na desnicu, uz naknadno antidat
linog preobraenja mnogih pojedinaca, dodatno je uslonjavala upo
prolosti. Pokazalo se da na iskrivljavanje slike budunosti moe uti
strepnja, a ne samo nada. Strah od propasti nacije i smiljena manipu
ovom bojazni stvorili su kriznu eksplozivnu sliku prolosti u Evropi k
milenijuma.
 50

Odavno je uoeno da prihvatanje istorije zavisi od njene nara

strukture koja ima vlastite zakonitosti kada oblikuje prolo u ispriano se
Globalizacijsko pamenje ne razlikuje se od prethodnog po tome to slo
haosa redukuje drugaijom fabulom, niti otuda to uspenije
kontingentnu prolost u pripovest koja je prihvatljiva. Ono, naime, ta
nastoji da deluje logiki i smisaono, odgovara trenutnom identit
samopoimanju i nudi funkcionalni konformizam (biti u trendu, tj. lo
vaeim vrednostima). Meutim, klasina pisana istoriografija razlikuje
globalizacijske medijske slike prolosti ponajvie po posrednicima. Radi
tome da ovu potonju manipulativno uobliavaju nestrunjaci - ljubitelji is
i istoriari trgovaki putnici. To je parahistoriografija, hibris na koju se os
svaka vlast i kojom moe upravljati. Mediji uspeno mobiliu i kan
istorijsko ulo javnosti. Slika prolosti struktuirana je po obrascu med
naracije. tavie i istoriografija sve vie prihvata strukturisanje sadraja i
izlaganja iz teorije audio vizuelnih medija. Reju, borba oko hegemonije
po medijskim zakonima. Prolost vie ne zbunjuje sloenou, ve
uproava po pravilima medija da bi bila prihvatljivija.U sreditu pan
dramska suoavanja i sukobi, spasitelji i upropastitelji, sudar i ravnotea
Drama je u knjievnom pripovedanju redovan postupak, ona je prisutna
iem vidu u mitu, bibliji, i kod kolektivnog pamenja. Drama potisk
najmanje osmiljenu hroniku, drama je, ak i kad je kostim
nekoherentnom i
- 41 -

razbaruenom arhivskom graom, uvek u pozadini paraistoriografije.

zanatski obuenijih istoriara dramski naboj je katkad tee raspoznati,
dubinska struktura nacionalistike istoriografije uvek u osnovi dra
osmiljena pravilima globalizacijskih medija. Treba li uopte podseati na
se slika prolosti, kada se centrira oko rtava vlastite grupe, uvek vie o
oseanjima nego razumu.
Ili je moda zaokupljenost pamenjem vlastitih rtava deo izme
strukture temporalnosti na raskru dva milenija? Ima, naime, miljenja
ubrzanje vremena posledica digitalnog tehnikog progresa i nes
 51

distance, jednako kao to je opte gubljenje teritorijalnih i prost

koordinata posledica globalizacije. Da li je, tome nasuprot, pamenje
novoj utopiji globalizacije i novoj teleolokoj viziji istorije (Mller 2002
Moe li se govoriti o globalizaciji kulta pamenja? Da li je zbog s
evropskog socijalizma dolo do kraha socijalnih nada, pa otuda i reakcija
ne moemo izmeniti budunost, moemo sauvati prolost? Da li prolost
iskupiti obeanja koja budunost nije odrala (A.Huyssen)? Odgovo
razliiti. Pamenje moe biti shvaeno kao otpor sinhronizovanom h
prostoru globalizacije, ili kao oblik konzervativne kulturne kompenzac
poremeaje nastale ubrzanjem istorije ili drugom modernou (H.Lubbe)
bez dobrog razloga Ulrih Bek uoio pojaano biografiziranje drutva
drugoj moderni. Danas, naime, pojedinac ne kroji vlastitu prolost
tradicionalnih zajednica pamenja, nego uspostavlja vlastite kompetenc
seanju. Ova teza samo je naizgled oprena miljenju socijalnih psiholo
nunom saobraavanju autobiografije drutveno prihvatljivoj prolosti. Na
je zapravo pojaana globalizacijska kritika tradicionalnog fiksiranj
nacionalna i kulturna krupna pamenja i zahtev za diferencira
pluralizacijom i regionalizacijom kulturnog pamenja i uzimanjem u
procesa meugeneracijskog tradiranja seanja. To to pomenuti globaliza
multikulturalizam nuno prate partikularni zahtevi novih grupa koji se pra
politikom viktimizacije (tj. nastojanjem da se preko prolosti pribavi
rtve i pretenzija na obeteenje), ne menja njegovu osnovnu usmerenost.
kod nove kulture seanja treba razdvojiti rastegljivu meugransku o
memory and history kao pomodni nauno- publicistiki anr, od ue o
memory of power u kom se preciznije istrauje odnos pamenja i moi.
Bilo kako bilo, oseka socijalistikog internacionalizma,
politika seanja i antitotalitarna viktimizacija (u kojoj su rtve socija
potisle rtve faizma) nametnuli su prolost kao vaan istraivaki pri
raznorodno opredeljenenoj misli o drutvu. Multikulturalisti vid
istoriografiji orue kulturne dominacije i stvaranje velikih nacion
istorijskih pripovesti. Teoretiari kulturne hegemonije govore o klasnoj
politike seanja i o instrumentalizaciji prolosti. Fukoovo nastojan
desakralizacijom tradicije i Hobsbaumova teza o izmiljanju tradicije blis
poduhvati. U praksi seanja prepoznaje se
 52

- 42 -

mehanizam politike vlasti: sociolokosaznajna interesovanja pomeraju

klasinog istraivanja ideologije na matu i manipulaciju. U sreditu nije
prouavanje drutvenih struktura ve mobilizacijski potencijal slika pro
Funkcionalne definicije kulture kao normi i vrednosti pomeraju se ka isti
simbolikih dimenzija drutvenih procesa (Olick, Robbins 1998,105). Gl
da svaki idejni sklop ima istoriju i da glavni obrasci pravdanja jesu okren
prolosti pojaalo je zanimanje za drutveno pamenje i nain njeg
ouvanja. Savremena angloamerika prouavanja drutvenog pam
oslanjaju se na manhajmovsku sociolokosaznajnu tradiciju, razne
funkcionalizma, hermeneutike i konstruktivizma. Utisak je da je kod nem
prouavanja klasini ideoloko-kritiki pristup jo prisutan, a kod b
socijalistikih reima konverzija uvruje idejno-teorijsko epigonstvo. Op
utisak da raste interesovanje za strukturu saznajne svesti i mehan
instrumentalizacije prolosti, dok klasna uslovljenost iskrivljene sve
prolosti nije dominantni istraivaki prioritet.

7. Istorijska slika

U sklopu pomenutog zanimanja javlja se i pojam istorijska

kao metafora za uvrena verovanja i tumaenja duboke prolosti
odreene grupe ljudi smatraju vanim (Jeisman 2002). Politike i ku
zajednice odredjuju budunost kada definiu svoje mesto izmedju isku
nada, prolosti i vizija. Ova samopoimanja obezbedjuju smisao postoja
haosu nepreglednih istorijskih procesa i pravaca razvoja. Rastumaena pr
utie na poimanje sadanjosti, ali i na viziju budunosti. Kako izg
istorijske slike nisu odraz prolog nego smiljene drutvenointegra
tvorevine sa oseajnim potencijalom privlanih vizija i pol
razvrstavanjem zbivanja i likova (bitke, ustanci, dani osloboenja). Ove
su u osnovi iskrivljene, iako se pripadnicima zajednice ine istinitim. N
 53

nasuprot, vieslojna istorijska nauka odbacuje jednoznane istorijske

Argumentovane rasprave ne mogu opovrgnuti niti potvrditi istorijske
Njih dovodi u pitanje samo neposredni tok istorije. Za potvrdu istorijskih
dovoljne su male potrebe, a za opovrgavanje dalekosene katastrofe (Jei
2002). Mnotvo raznolikih iskustva i nada, raznovrsne klase, partije i re
tvore razliito akcentovane konkurentske istorijske slike, koje se ne bore
protiv drugaijeg tumaenja vlastite istorije, nego i meu sobom. U Srb
prisutne oprene vizije Tita i njegovog doba kao totalitarizma i kao
samoupravne socijalne i nacionalne sigurnosti, ali i slike S.Miloev
njegovog doba kao autoritarnog i iracionalnog nacionalnog imperijal
sultanizma ili kao doba ponosnog nacionalnog dostojanstva.

- 43 -

Ve nakon Napoleonovih ratova formiraju se prve nacio

istorijske slike kao konkretizacije optih univerzalnih prosvetiteljskih pos
o napretku. Ove tvorevine su imale aktivnu mobilizacijsku ulogu k
proizvoljno nacionalnu prolost u skladu sa novim nadama i viz
budunosti. Velike nacije su pretendovale na elnu ulogu u istori
procesima. Francuzi su sebe shvatali kao nosioce ideja Francuske revol
pre svega jednakosti, Engleska, kao zemlja kontrarevolucije, brani
misionarsku ideju slobode i nosioca civilizacije u nerazvijenom svetu, a N
su vlastiti razvoj poimali kao posebni pravac, izmedju Zapada i Istoka. Sv
ratovi bili su i sukobi istorijskih slika, tj.uoblienih manje ili vie tobo
pretnji izvana.
Uprkos reenom, E. Hobsbom i P. Nora slau se da su dru
promene u drugoj polovini 20. veka donele snanu demokratizaciju ist
Naime, tri dekolonizacije su izazvale provalu seanja manjina: 1.
kolonijalizma u svetskim okvirima; 2. unutranja dekolonizacija
oslobadjanje seksualnih, verskih, socijalnih i regionalnih manjina, koje ta
tee integraciji i priznavanju posebnosti preko potvrdjivanja vla
pamenja; i 3. ideoloka dekolonizacija,tj. slom dekretiranog se
jednopartijskih evropskih socijalistikih i autoritarnih kapitalistikih vo
rasistikih reima u Africi i Junoj Americi. Za razliku od slubene ist
 54

koja je uvek bila u rukama vladajuih, reimske inteligencije i profesion

istoriara, seanje je bilo povezano sa narodnim protestnim oblicima. Bila
neka vrsta istorije sirotinje, podvlaenih i nesrenih, grupa koje nisu
pravo na istoriju. Kao to bogat ovek poznaje samo voljno liavan
siromani i nevoljno, tako i slubeni organizovani zaborav pripada
monima, a podvlaeni se brane linom i porodinom privatnom selek
prolosti. Dosledno tome, podvlaenima ne pripada oktroisana istina,
vernost, ne istorija nego seanje. Zato se danas bude protestne ten
istinom, koja je istinitija od istorijske istine.
Ipak bi bilo uproeno odnos seanja i istorije svesti na soc
uslovljenost razliitog vienja prolosti i time gnoseoloki neutralizovane
prolosti relativistiki tumaiti kao nuno razliite grupne perspektive. J
pogrenije bilo pamenje redukovati na svest potinjene i neobrazovane ve
a istorijski pogled ekskluzivistiki suziti na saznajnu privilegiju prosv
elite. Razlika izmeu pamenja i istorijske svesti jeste drutveno uslovljen
na daleko posredniji nain. Vie istoriara je, naime, uoilo da se mo
istorija javila krajem 18. veka kao kolektivna jednina (R.Kozelek), tj
proces u kom se iz mnotva istorija, izdvojila istorija kao apstraktno pojm
more u koje su se slili mnogi tokovi raznovrsno opredeljenih istorija. Na
nain istorijski svet nalik je okeanu u kom se steklo mnotvo pojedin
istorija i pamenja. Od kada se probilo ovo prosvetiteljsko tumaenje sko
je postalo neupitno to da svuda gde je bilo pamenja, trebalo je da nas
istorija (A.Assmann 2001,119). Meutim, krajem 20. veka umesto apstrak

- 44-

zgunjavanja dolo je do usitnjavanja slike prolosti. Bipolarna istorija ra

se na niz novih nacionalnih i dravnih pamenja oktroisanih u istoriju. N
nacionalnim dravama prolost je bila potrebna kao deo suvereniteta. N
bio spontani proces stvaranja apstraktnog istorijskog iz mnotva pame
lokalnih istorija, ve nasilno retroaktivno ustitnjavanje apstraktne pojm
istorije. Danas samo izgleda da je prolost demokratizovana u nizu
 55

osloboenih istorija. U stvari, re je o mnotvu novih pamenja na

uzdignutih u rang istorijskog. Realna kritika istorija je samo jedna
najee disonantna verzija prolosti u haosu poslehladnorato
osloboenih istorija. Kako je raspoznati? Sigurno ne po ods
rekonstruktivnih sadraja, niti po statinosti i nepominosti u tuma
prolog. Nije svaka rekonstrukcija prolosti puka instrumentalizacija. S
svake vrste pamenja zavisi od njegove sposobnosti za obnovu (A.Assma
zadravanje sadraja iz prolosti samo je osnova na kojoj tee rekonstru
Rekonstrukcija prolosti ima i drugu, ne usko pragmatinu stranu: to je
ivo nerutinsko, neablonsko i neritualno suoavanje sa prolou u s
novih potreba sadanjice. Naravno da sve potrebe ne podstiu podjed
kritiko aktivistiki odnos prema prolosti. to su ire i univerzalnije po
to je njihov prosvetiteljski karakter izrazitiji. Kritika rekonstrukcija pro
jeste samo ono ivo suoavanje sa prolou koje je u skladu sa univerzaln
ne proceduralnim) prosvetiteljskim naelima demokratije i jednakosti. Ne
se ova naela tumae u uskom proceduralnom pogledu, pa postaju lako sp
sa uim nacionalnim i klasnim interesima hegemonih grupa. To nikako
kritika, nego slepa rekonstrukcija prolosti koja je prilagoena potre
vrhova hegemonih grupa: krupni kapital, nacionalne oligarhije. Op
poznato da od univerzalnosti potrebe zavisi irina osmatranice i selekti
pamenja. to su u sreditu potrebe za rekonstrukcijom prolosti sna
uoblieni interesi irih grupa (podvlaenih, podjarmljenih ili novih gener
a ne uskih hegemonih elita), to je rekonstrukcija prolosti blia istor
udaljenija od pamenja. Premda najvei broj novooktroisanih pro
pretenduje na istorijsko, pa ak i uspeva pribaviti status istorijskog, naje
na delu golo partikularno pamenje. to je u jezgru potrebe pris
partikularno, manje ili vie uspeno prerueno, to je upadljivija na
pamenja nad istorijom. Pamenje prerueno u istoriju glaa prolost vl
grupe u jednoznanu oseajnu najee rtvenu zajednicu seanja. N
nasuprot, kritika istorija je uvek protivrena i sloena slika pro
nepodobna za mobilizaciju.

Zakljuak
 56

Iako slika prolosti gotovo nikada nije bila liena neposredn

posrednog uticaja potreba sadanjice, prouavanje kulture seanja ne mo
svesti na kritiku ideologije. Motivi za prekrajanjem prolosti su raznovrsni

- 45 -

To moe biti potraga za smislom pojedinanog ili grupnog posto

integrativni napor za homogenizovanjem grupe, trajnija idejnoideolo
kratkorona partijska dnevnopolitika ideologizacija. U svakom sluaju st
smisao pamenja se istorijski bitno izmenio: od mitskog i sakralnog s
pamenja u antici, preko izvora znanja i istine u premodernom sve
opadanja znaaja pamenja danas. Najoptije govorei, upotreba prolosti
se podeliti u tri faze:(1) premoderna, (2) moderna, (3) globalizacijska. Crk
dravno, politiko i kulturno pamenje bilo je u razliitoj
institucionalizovano i u drutvenointegrativnom pogledu aktivno.
(1) Premoderna kultura seanja bila je elitistika i tradicionalis
(Fischer 2000,215). U nerazvijenim, nepismenim drutvima sliku pro
formirala je manjina. Statina i nepokretna sadanjica produavana je u pr
i budunost. Kod svakog konzervatizma starije jeste i uglednije, a prol
bila oktroisana religijom u optem sklopu venosti koja nije dozvolj
korenitu ontoloku razliku od drugih vremena (sadanjice i budun
Vladajue klase dugo su kontrolisale kljune pojmove vremena, kalend
nulte-asove. Francuska revolucija bila je i borba za nove pojmove vre
koje je do tada kontrolisalo plemstvo i crkva. Revolucionarni kalendar, u
sreditu je stajala harizma razuma, nije bio samo pokazatelj, nego i ak
inilac promena feudalizma.
(2) U jezgru moderne dinamine kulture seanja stoji prosvetite
poimanje istorije. Uslov optimistike vere u razum i napredak bila je k
tradicije. Staro prestaje da bude kriterij sadanjeg i budueg. U pokretljiv
obrazovanijem drutvu 19. i 20. veka proirio se krug tvoraca raznov
grupnih i pojedinanih svesti o prolosti. U graanskom drutvu sna
narasla upotreba prolosti u pravdanju najraznovrsnijih interesa aktu
grupa. Buroaska ravnodunost prema starom bila je u snanoj suprotno
 57

buroaskim nacionalizmom koji se, kao i svaki nacionalizam, trudio da s

dublje usidri u prolosti. I kod obnovljenog kapitalizma seanje, u ije
sreditu nacija, jeste premisa unifikacije pamenja i istorije. U 19
nacionalni istoriari uivali su status "kulturnih svetenika". U nap
izmeu buroaskog ateistikog kosmopolitizma i iracionalnog buro
nacionalizma sazrevala je moderna nauka o prolosti. Nacionalni roman
otkrio je arm pamenja i vezu pamenja, mate i knjievnosti. Nacionaliz
osigurao budunost prolosti. Tome nasuprot, Marksova averzija p
nostalgiji je u slavljenju prolosti otro uoavala lanu svest. Marksi
kritika ideologije dala je kulturi seanja u 20. veku snaan polemik
Modernu fazu seanja dugo je karakterisalo sapostojanje dva
hladnoratovska poretka seanja (socijalistiki i kapitalistiki), ij
iskljuivosti redukovale sloenost i nepreglednost mnotva slika o prolo
koje su eksplodirale nakon ruenja monopola religije nad prolou. U
periodu bila je upadljiva i napetost izmeu snane moralizacije prol
profesionalnog nastojanja istoriara da piu sine irae et studio.

- 46 -

Prelaz iz premodernog u moderno poimanje prolosti b

neravnomeran i skriven proces i ne moe se fiksirati na prepozn
dogaajni preokret. Nora upozorava da je u Francuskoj danas kraj tra
pamenja. Muzeji, arhivi i komemoracije jesu iluzije venosti. Nora ne mi
je preokret bila 1789, niti 1848, ve je to bilo ruenje seoskih obr
pamenja. Krajem prolog veka ravnotea tradicije je naruena, dezintegri
seoski svet pamenja. Poinju rasprave o pamenju kao odgovor na ubr
istorije (socijalno i tehnoloko).U istom periodu pamenje je vraeno u c
filozofskog miljenja sa Bergsonom, u psihologiji sa Frojdom, a u knjiev
sa Prustom. Promena pamenja znaila je zaokret od istorije ka psihologi
drutva ka pojedincu, od objektivne poruke ka subjektivnom tumaenj
ponavljanja ka ponovnom seanju. Potpuna psihologizacija savrem
pamenja pretpostavljala je potpuno novu ekonomiju vlastitog iden
 58

mehanike pamenja i znaaja prolosti. Na delu je bila atomizacija o

pamenja u niz privatnih. ta pamtiti ? Da li samo pamenje? Modernost
paradoksalan nain postala sve zavisnija od prolosti preko traenja pribe
emotivnim romantizovanim zajednicama seanja.
Prvi svetski rat, kao poetak 20. veka, podstakao je novi
povratka monumentalnoj nacionalnoj prolosti i uveo novu simboliku p
seanja. U Francuskoj nije bilo grada bez spomenika koji su slavili dr
nacionalno pamenje je depersonalizovano, a kult mrtvih demokratiz
Tome nasuprot, socijalizam nije slavio nacionalnu prolost ve je bio ok
ka budunosti. Futurizam je branio zaborav i osuivao muzeje kao gr
Industrijski kapitalizam izmeu dva svetska rata podstakao je dezintegra
funkcionalizaciju kolektivnog pamenja, to je njegov savremenik M
Albva i teorijski iskazao.

(3) Krajem 20. veka "eksplodirala" je prolost u Ist

Evropi, dok se u Zapadnoj Evropi javlja nadteritorijalno globalno pam
izraeno u novim praznicima: Dan Evrope i Dan Holokausta. Globalizac
protivrean nain sapostoji sa opsednutou prolou i poreklom. Skoro
poslehladnoratovska globalizacijska slika o prolosti bolji dokaz za tvrdn
je neopredeljena istoriografija utopija, nego to je to bila hladnorat
podeljena prolost. Nakon ruenja hladnoratovskog poretka seanja op
eksplodirale stare iskljuive slike prolosti (liene blokovskog obru
snanim mobilizacijskim ideoloko-moralistikim potencijalom. ivimo u
medijski prenaglaene globalizovane industrije seanja. U situaciji
pojedinana seanja blede, uvruje se kao kompenzacija industrija se
koja konstruie manihejsku sliku istorije, a iji su popularizatori lju
prolosti koji razvijaju svojevrsnu hibridnu perspektivu svedoka i uenja
koja pretenduje na visoku verodostojnost. Savremena istorija u spletu ose
kulture seanja rtava globalizacije i medijskog insceniranja prolosti p
ulogu antipoda nereflektovanog seanja. Zadatak istorijske nauke
upozori na iskrivljavanja u

- 47 -
 59

javnoj istorijskoj svesti i ovim pojavama suprotstavi viewslojnu pro

Konstrukcije kolektivnog identiteta u periodu telekomunikat
posredovanja istorije postaju sve privlanije. Dok nauka ivi od sumnje,
seanja je pod snanim pritiskom dogmatskog preobraanja. Menja se ku
seanja od spomenike do line. Javna spomenika kultura menja perspek
znaenja, a time i vidjenje prolosti. Javlja se novi tip novinara istori
tipinoj televizijskoj emocionalizaciji i personalizaciji istorije. Njima nasu
u razblaenoj ideoloko kritikoj misli razvio se napor za deifrova
pripovedakih tehnika istoriara i ljubitelja istorije. Uprkos sn
usmerenosti na istraivanje pamenja u istoriji, sociologiji i misli o pol
kulturi, povratna snaga pamenja je relativno neistraena. Kakav je pol
uticaj preraene prolosti? Kako se pamenje lino prerauje, slu
institucionalizuje i esto nasilno menja, naroito nakon ratova? U kojoj
podeljeno pamenje odraava politiku konstelaciju moi? Na koji
pamenje stvara okvir za unutranju i spoljnu politiku? Mogu li se u
pamenja i snaga slike o prolosti meriti? Sredite nove kritike
neopravdano se centrira oko postmodernog dekonstruktivizma. Bez na
klasine kritike ideologije nemogue je prozreti lani radikalizam kosti
novim epohalnim pojmovnim naunim argonom: konstrukcija i rea
obrasci rtvene didaktike, demokratija i ljudska prava, nulti as i sl. Ku
seanja ne bi trebalo da se ogranii na raspoznavanje raznovrsnih simbo
struktura kod pojedinane i grupne obrade prolosti, nego da uvek ima na
interesnu, ideoloku, politiku i linu uslovljenost ovih sloenih procesa.

(4) Pomenute inioce treba tumaiti u epohalnoj perspek

emu svedoi promena paradigmi (istraivake usmerenosti) u na
prolosti. Grubo reeno, u zadnjih 200 godina promena istoriogra
prioriteta tee od drave, preko drutva, ka pamenju (Diner 2004). Dra
probila kao istraivaki prioritet jo u periodu evropskog prosve
apsolutizma, kada je potiskivana hijerokratska slika istorijskog toka
rezultata boje milosti. Kod istorije drave upadljiva je verti
hijerarhizacija inilaca: istorija vladara, plemstva, ratova i slave drav
 60

uvrenjem kapitalizma u istoriografiji drutvo postupno postaje sr

istorije: s jedne strane istorija nacije, a s druge istraivanje zahtev
jednakou. Slika drutva, liena boje milosti, rasula se u horizon
perspektivi. Zlatno doba klase kao pojma i istraivakog prioriteta bilo
1860-1930 (G.Eley), premda je raznovrsna marksistika misao i nakon
bila epohalni okvir istorijske svesti. Ipak sa pojavom faizma raste aktue
pojma masovno drutvo, a pojam klase postupno gubi sredinje me
drutvenoj paradigmi i mobilizacijsko dejstvo u ideologiji.
Hladni rat je aktuelizovao semantiki arsenal prosvetiteljstva.
od pokazatelja primata drutvenog je aktuelizacija sociologije kao v
nauke. Premda je bila usmerena ka istraivanju sadanjice, socioloki pre
istraivanja postala je i prolost, a sociologija je pretendovala ka

- 48 -

objanjenju struktura prevazilazei pozitivistiki empirizam. Hladni

skoro pola veka neutralizovao partikularna pamenja, a u nauci
ispoljavalo u raznovrsnim leviarskim i desniarskim idejnopolit
strujama, kritici i odbrani kapitalizma. Kulturoloki zaokret poeo
jaanjem postmoderne jo pre kraja hladnog rata iako se kao simbo
prekretnica smene paradigmi najee pominje 1989. Krajem 20.
istraivanje pamenja (i to vie njegove drutvene uslovljenosti nego saz
vrednosti) je u sreditu konstruktivizma i postmoderne. Istraivaki pri
meugranske nauke o prolosti nisu vie toliko drave, strukture, zakon
klasna svest, nego razlike izmeu identiteta. Nakon 1989. obnavl
dogaajna istorija na nivou identiteta novih grupa (manjina). Izotra
epistemoloka struktura heterogenog i procedura njihovog usaglaav
Objektivno znanje o prolosti i korespondentnu teoriju istine poti
relativistiki shvaeno grupno pamenje. Relativistika kultura se
postmoderne je izraz ekstremnog liberalizma. Dodue i kod istrai
pamenja Drugi svetski rat i dalje ostaje osnovni dogaaj, ali sada ne vi
oruana pobeda niti toliko kao meunarodnopravni zaokret, ve
neponovljivo stradanje. U rastegljivom martirolokom kontekstu Holoka
postao simbol pamenja lien hronolokog i uzronog okvira, metafora se
 61

na industrijsko ubijanje bioloki neistovetnog. Morfologija seanja ne po

isti fakticitet (H.Blumenberg). Kapitalizam je nakon 1989. ob
presocijalistiku prolost koju je socijalizam ignorisao. Sklonost pamen
svojini (D.Diner) pokazala se u istraivanju rtava socijalizma i antifa
(izbeglice, kvislinzi). Nadmo relativistikog pamenja nad objekti
istorijom pokazuje unutranju interesnu napetosti epohalne svesti, ali i i
pomodnost.

- 49 -

II DEO

KULTURA SEANJA: TEORIJE

Istraivanje pamenja je meugranska oblast u kojoj

discipline (neurologija, psihologija,sociologija, istorija) objanjavaju d
pojave. Ipak, jo uvek nije dovoljno istraeno kakva je priroda veze iz
raznih strana pamenja i kako raznolika istraivanja integrisati u celinu
npr. povezuje neuroloka istraivanja organske osnove pamenj
tehnologijama skladitenja pamenja i razliitim oblicima ideologi
prolosti. U ovoj studiji bie samo nagovetena sloenost pamenja i se
jer je u sreditu istraivanja drutvena uslovljenost odnosa sadanj
prolosti. U narednom odeljku trebalo bi samo naznaiti linu stranu k
seanja, tj. mehanizme iskrivljavanja linog pamenja.

Uvod
 62

Posmatrano vrlo uopteno kod istraivanja pam

ukrtaju se dve perspektive: jedna, u ijem je sreditu pojedinac i koja se
motivima i kontekstima seanja pojedinca, i druga, makroloka, koja istr
institucionalne i ideoloke obrasce formiranja i uvanja kolektivnog pam
istoriografija, muzeji, spomenici. Zadravanje, ponavljanje i rekonstrukcij
faze seanja imaju neuroloku, psiholoku i drutvenu kompo
(A.Assmann 2001,107). Nisu samo socioloko- istorijska nego i psiholo
neuroloka istraivanja saglasna da pamenje nije pasivno skladitenje z
ve aktivni proces u stalnoj izmeni i samoorganizovanju. Pri tome istra
razlikuju kratkorono i dugorono pamenje. Oblici dugoronih
pamenja su: (1) proceduralno pamenje i nesvesna motorna rutina
semantiko jeziko pamenje, koje se odnosi na injenice i opte znanj
epizodno- biografsko pamenje, kome pripadaju svesno promi
obavetenja povezana sa kontekstom. Neurolozi dodaju da su ova pam
smetena u razliitim oblastima mozga. Lina i kolektivna pamenja
razliite naine proimaju i dopunjavaju. Ljudi ive u vie vremena koja
nuno usklaena (.Gurvi). Najoptije govorei to su : lino psihol
drutveno i bioloko vreme. Lino pamenje, koje uvek gradi sliku l
kontinuiteta, ima vlastite biografske poetke i periode, trudei se da u s
raznih drutvenih pamenja, koja opet tvore elite, sauva sliku
postojanosti (Shmotkin,Eyal, 2003). Lino psiholoko vreme je dina
proces koji se stalno prilagoava promenama ivotnog okruenja. Nape
usklaivanje linog i drutvenog vremena

- 53 -

tee u optem biolokom toku starenja. Dakle, pamenje jeste subjektivn

ali je drutveno organizovano i posredovano, ali i nikada po
standardizovano. Isti dogaaj razni ljudi vide na razliit nain. Kolek
pamenje nije suma, niti prosek pojedinanih pamenja, ve
nadindividualnih potreba grupe u odreenom trenutku. U epidemiolog
prouavaju uslovi pod kojima odredjeni virusi preivljavaju, a drug
 63

Sociologija objanjava pod kojim uslovima odredjeni sadraji iz pro

opstaju, a drugi se zaboravljaju.
Da li ljudi kontroliu vreme ili vreme njih kontrolie? Da
rade planski li spontano? Kako pojedinci osmiljavaju linu prolost? M
se vreme instrumentalizovati, tj. koristiti u drutvenom podvlaivan
Istraivanja ideoloke strane kulture seanja ( selektivne istorije, kale
praznika,spomenika) to su potvrdila. Pod uticajem imperativa sadanjice v
se raznim periodizacijama strukturie i usmerava. Mladi su usmere
budunosti, sredoveni su izmeu vremena (osvru se unazad i gl
unapred), vreme im tee bre. Utopije su ponajvie usmerene ka buduno
teokratije ka prolosti. Izmeu njih stoje socijalistika, liberal
konzervativna tumaenja istorije. Svaki reim na osoben nain strukturie
vremena, tj. prolost, sadanjost i budunost i osmiljava ih. Fenomeno
istoriari tvrde da se uvek nastoji uskladiti lino i drutveno vreme
organizovanja oekivanja.
U celini uzev, pamenje se sve vie posmatra kao stvara
proces, a ne samo kao aktivnost koja uva obavetenja. Nije re sa
aktiviranju fiksiranih obrazaca pamenja, niti direktnom skladitenju sad
nego su seanja trenutne konstrukcije, tj. pokuaji kopiranja obrazaca koje
nekada doiveli, pri emu je verovatnoa verne kopije neznatna. Meha
organskog (neurolokog) i kolektivnog pamenja su slini. S
rekonstrukcija prolosti zapletena je u pokretnom sklopu istorije opa
povezana sa drugim iskustvima, irim znanjima i strukturisana okvirima k
vani za sadanjost. Psihologija i neurologija prate relativno izolov
pojedinca iskljuujui ire drutvene sklopove. Meutim, tek kada se uk
okviri i iri sklopovi pamenja, uoavaju se drutveni posrednici; zn
koherentnost, oiglednost, kognitivne sheme, ponavljanja i identitet javlja
kao rezultati drutvene interakcije. Teorije o kolektivnom pamenju ba
otkrivanjem nadindividualnih okvira pamenja. L.Vitgentajn je pokazao
jezik meta okvir pamenja. Pamtiti znai priati, a tek u jezikom s
pamenje se zgruava i stie intersubjektivno znaenje. Jezik konstitu
odrava drutveni poredak. Psiholozi i neurolozi se slau da procesi pam
imaju u osnovi narativni obrazac. Drugim reima, obavetenja o pr
zbivanjima strukturiu se, uvaju ili naputaju uvek s obzirom na aktue
 64

oiglednu ivotnu situaciju. Tako pamenje ispada kao selektivno preina

prolosti. Kod toga kulturne tradicije pripremaju osobena pravila pripove
kao nadindividualne okvire pojedinanog pamenja. U pogledu n
izlaganja i istoriografije imaju vlastitu narativnu strukturu (obrazac izlag
hijerahizovanja i tumaenja sadraja)
- 54 -

koja oblikuje prolo u ispriano seanje. Skup paradigmatinih istorija

ak nazivaju porodicom pria.

Glavni inioci pamenja su neurofizioloke, neuropsihol

individualnopsiholoke, socijalnopsiholoke, grupne, ideoloke i pol
prirode. Treba li uopte pominjati da od konkretne situacije zavisi proim
ovih procesa? U ovom prikazu teorija pamenja pomenuti inioci bie
provizorno analitiki ralanjeni. D. Olik razlikuje individualisti
kolektivistiko poimanje kolektivnog pamenja. Prvim se bave pre
psiholozi koji istrauju neuroloke i kognitivne inioce, uglavnom isklj
sve tehnologije pamenja osim mozga i bave se drutvenom uslovlje
kognitivnih i neurolokih reakcija. U centru je pamenje pojedinca. Pri tom
ne iskljuuje mogunost da pojedinci sa razliitim seanjem nose raz
vrednosti, pa je u analizu ukljuena i hijerarhija vrednosti. Ipak nomina
polazi u osnovi od demokratske raspodele i tolerancije pamenja. U isti m
jasno podvlai da se u krajnjoj instanci samo pojedinci seaju. U tom po
ovaj pristup je bihevioristiki neutralan. Drugi pristup istie drutv
kulturne okvire javnog i linog pamenja, a ne toliko psiholoke proce
sebi se razume da je najplodnija kombinacija individualnog i kolekt
pristupa pamenju (Olick 1999). Pri tome svakako treba imati na umu da
o dva ontoloki razliita poretka koja trae razliite epistemolo
metodoloke strategije. S tim u vezi su i dve razliite zamisli kulture: jedn
kulturu kao subjektivnu kategoriju smisla prisutnu u ljudskom miljen
druga pod kulturom razume javne simbole.

Moda se to lake moe objasniti na primeru zaborava. N

druga strana pamenja je zaborav. Francuski hermeneutiar Pol Riker razl
 65

(1)duboki neopozivi zaborav - brisanje traga ili zaborav osnova i izv

smisla, (2)selektivni zaborav, kada se izostavljaju detalji koji omogu
drugaiju priu. Istorija ne vrednuje podjednako svaki trag, niti ga
Pamenje zaborava i istorija pamenja zaborava podjednako su vani u k
istoriografije (Riccoeur 2002,145). Po sebi se razume da su lini
zaborava aktivniji to je snanije institucionalno i ideoloko ignorisan
prekrajanje prolosti. To je sluaj kod arhivskog zaborava. ak i kada do
ostaje u svesti pojedinca, moe ga postupno neutralisati institucio
amnezija. Ovde je vano dodati da razliito tumaenje pamenja i zab
trai razliite metodoloke strategije kod provere na razne naine ste
znanja. Zato bi trebalo najpre pokazati neke rezultate savremenih proua
pamenja pojedinca koji istiu razliite istraivake prioritete primerene ra
segmentima pamenja i razliitim drutvenim situacijama.

- 55 -

1. Neurobioloke teorije

Mogu li za socioloka prouavanje prolosti biti zanim

eksperimentalna neurofizioloka istraivanje mozga ? Svakako, jer
neurolozi pokazali da opaanja i seanja imaju holistiku organsku os
Ono to se u vremenskom sledu zbilo ne pamti se kao iseak, nego
povezani utisak, ije su razliite komponente asocijativno povezane. Pam
celina, a ne fragment. Haotino zbivanje osmiljava se i prevodi u lo
konzistentne iskaze. To nisu planski, nego i spontani modani procesi. Da
jeziki uobliili, sadraji se moraju srediti u mozgu: sreivanje nije ser
nego su sadraji paralelno predstavljeni. Sreivanje iziskuje izbor sad
hijerarhizaciju i prevoenje asocijativnih veza i nizova po naelima seri
poretka. Liena pamenja, naa svest bi se raspala na onoliko parampa
koliko ima trenutaka (E.Hering). Meutim, ova vezivna mo pamenja
drugu stranu, a to je tvorenje pristrasnog sklada i smisla.

Kako opaamo i ta opaamo jeste odreeno prirodom sazn

procesa u mozgu, tvrdi frankfurtski neurofiziolog Singer. U neurofiziolo
 66

smislu na misaoni sistem bira iz irokog spektra signala okoline samo

broj, i to samo one koji su nuni za preivljavanje u sloenom svetu. I
malog broja signala konstruie se koherentna slika sveta, dok praznine za
nemamo cenzora dopunjavamo konstrukcijama (Singer 2001,18). Pri tom
ogranien kapacitet procesa na kojima poiva svesno opaanje. Osim
stalna potraga za uzronim odnosima oblikuje nae strategije opaanja i ne
je izvor pogrenog opaanja.
Vano je imati na umu da je opaanje sve drugo samo ne detaljan p
registrovanja i odravanja. Samo u patolokim sluajevima, kada su
funkcije mozga poremeene, dolazi do fenomena eidetskog opaanja, tj.
fotografskog obuhvata sloenih vizuelnih scena. Ovaj nain opaanja sv
neekonomian, pa je normalan proces opaanja sasvim drugaije organiz
Opaanje je, naime, visoko aktivni hipotetiki usmeren proces tumaenja
sreuje i saima haos signala po odreenim zakonima i na taj nain red
mnotvo okoline. Procesi redukcije nepreglednog haosa genetsk
predodreeni i kod svih ljudi teku po slinim pravilima. Otuda su naa opa
konkretnih predmeta, uprkos konstruktivistikom karakteru, slina. Me
kod opaanja vrlo sloenih konstelacija, koja se u mozgu obrauju na v
nivou, sreivanje tee po apstraktnijim kriterijima. Ovde su presudniji isku
kultura i obrazovanje, a ne genetski inioci. Upravo se kulturnim inio
tumai zato razni ljudi opaaju istu stvar sasvim drugaije. I sama pa
selektivna, jer je uvek prisutno nastojanje da se da celovito tumaenje i
uvek nae uzrok. ak i kada nedostaju podaci ili kada je sklop nepoznat
saznajni sistemi predviaju i daju uobiajena objanjenja (Singer 2001,21)

- 56 -

Utoliko nema sumnje da se radi o pripisivanju smisla i uzronog objanjen

ovoj fazi javljaju se razlike ne samo u opaanju, nego i u seanju.
Skoro da nije potrebno pominjati da su od pojave istorije i n
organizovanja vremena pomenuta neslaganja u opaanjima redovn
vremenskog sleda izvlae se uzroni odnosi u skladu sa smislom koji se un
proces, pa se otuda i javljaju razlike kod opaanja izmeu kultura i slo
Dodatni izvor nesuglasica je to to posmatrai vlastite konstrukcije doivlj
 67

kao autentina neposredna opaanja, a ne kao relativna tumaenja. Zato

hermeneutikom pogledu za odgonetanje smisla pamenja potrebno
kognitivnu jednainu posmatraa, ali i tok realnih zbivanja. Bez odgovo
pitanje u kojoj meri su ovi procesi tumaenja bioloki predodreeni, mo
lako upasti u tvrdi sociologizam. Zbog ovog opreza nuan je naredni odelj

Eksperimentalno je dokazano da vremenskoj i sadri

komponenti pamenja odgovaraju razliiti spletovi u modanoj
(Markowitsch 2001,219). U frontalnom delu mozga nalazi se skladite kr
vremena i centar pamenja koji posreduje iskustvo kontinuiteta vremen
sposobnost za razlikovanje prolog od sadanjeg. Kapacitet tako va
spremita je ogranien. U mozgu postoje specijalne strukture iji su z
organizacija skladitenja, zatim oivljavanje uskladitenih sadraja i na
asocijativno povezivanje pojedinanih reaktiviranih sadraja u celovitu
seanja. Modani mnemotehniki postupak poiva upravo na tome da se n
predstavljaju mesta i prostorni okvir seanja, pa se tek potom okvir asocija
ispunjava sadrajima seanja (Singer 2001,23). Jo blie reeno, opse
nekog iskustva svodi se na aktiviranje vremenskih i prostornih obrazaca k
prisutni kod mnogih grupa neurona. Pri tome se svako novo iskustvo doda
osnovicu ranijeg iskustva. To ak i u neurolokom pogledu znai da na s
novo iskustvo utie i minulo iskustvo, pa se time kumulativno menja se
Distributivni potencijal uskladitenog iskustva slui tome da se jednog
iskustva moemo opsetiti u vrlo razliitim kombinacijama sa dr
iskustvima, a uvek kao rezultat raznolikih asocijativnih veza. I u neurolo
pogledu pamenje je, dakle, komunikativno, tvdi Harald Welcer, soc
psiholog iz Esena (Welzer 2002,44).
Slino sociolozima, i neurofiziolozi razlikuju kratkotrajna pam
(koja traju najvie nekoliko minuta) i dugotrajna. Neurofizioloko tuma
trajnosti ovih procesa je ipak drugaije. Bilefeldski neuropsiholog
Markovi tvrdi da su dugotrajna pamenja ak hijerarhijski ralanje
mozgu: kljuno je epizodno autobiografsko pamenje, zatim sazn
semantiko pamenje, potom proceduralno pamenje i prepozna
(Markowitsch 2001,224-225). Naime, slino opaanju, i seanje je kre
proces u kom se mozak trudi da od tragova pamenja rekonstruie koher
 68

celovitu sliku. Dakle, i seanje je podlono istim procesima deformacije

primarno opaanje. Ali, to nije goli zaborav, nego su to greke nastale

- 57 -

prilikom rekonstruktivnog procesa seanja. Slino onome koji opaa, i

koji se sea nije kadar da razlui ta je od onoga ega se sea uistinu opae
ta je u toku procesa rekonstrukcije dodato, reorganizovano i na drugi
rastumaeno. Nova neurobioloka istraivanja pokazala su srodnost sean
novim opaanjem. Engrami (tragovi seanja) trae vremena za konsolidov
pa se mogu i potpuno izgubiti ako je tokom nekoliko asova ili dana n
iskustva poremeen proces konsolidovanja pamenja (Singer 2001,24)
engrami, koji predstavljaju iskustvo u mozgu, kao obrasci neuron
povezivanja, raireni su u svim delovima mozga, pa se u izmenjeno
neizmenjenom obliku mogu prizvati (Welzer 2002, 20). Seati se,
aktivirati asocijativne obrasce, a u tom sloenom procesu sadraji sean
menjaju. Kada se proces konsolidovanja seanja poremeti, pokuavamo po
da se prisetimo i stvorimo nove tragove seanja. Naravno da s vrem
seanja slabe ili iezavaju, naroito onda kada se retko ili nikada ne evoc
jer i neuronske veze u mozgu slabe ili se gube. Zato se neretko seamo
seanja.
Naredna zamka tvrdog sociologizma je jednos
preterivanje da je istinitost pamenja samo socioloki, a ne i neurofizio
problem. Treba dati za pravo onima koji istiu sloenu prirodu iskrivlja
realnosti. Upravo su neurofiziolozi pokazali da napor priseanja
dalekosene posledice po autentinost seanja, jer se javlja novo pripisi
sadraja, ali i konstrukcija novog konteksta. Neretko se, naime, stara se
smetaju u nove sklopove i aktivno menjaju. Dakle, seanje je uvek pove
sa aktualizacijom perspektive, iz koje se sadraji seanja opaaju. Iz
perspektiva menja se i zbog sve irih iskustava koje posmatra stie j
iskustva prvog seanja. Osim toga, prepriavanjem se izvorni sadraj ta
menja, aktuelni stavovi onoga koji pria uvek se prilagoavaju novome,
pri tome pripoveda nije svestan da njegovo seanje postaje labilno i da
novom kontekstu iznova konsoliduje. A to to pripoveda uvek svoje se
 69

vidi kao autentino izvorno prvo seanje, premda se ovo promenilo,

iluzija. Ponajmanje je autobiografsko seanje neutralno saznajno jedinstvo
npr. leksikon), nego je proeto oseanjima koja na poseban nain organ
obavetenja. Dakle, mogunost seanja je skopana sa stvaranjem pred
koje povezuju stara i nova obavetenja (asocijacije). Drugim reima, l
asocijacija pamenje bi bilo blokirano (Markowitsch 2001, 238-239).

Po sebi se razume da nove krizne situ

egistencijalne ugroenosti jo bre menjaju izvorna seanja, a subjekti po
tada jo iskljuiviji u stavu da je u pitanju autentino, a ne izmenjeno se
Singer izriito dodaje da se ovaj neurobioloki inilac mora ukljuiti u kr
analizu iskrivljavanja seanja. Naime,vlastiti identitet uvek se tuma
postojan, iako se isti pojedinac iz perspektive drugoga kontinuirano m
Ipak, jo nije dokazano da se ba svi sadraji seanja (stariji i noviji) n
nain menjaju. Psiholozi su pokazali da svako veruje u vlastitu istoriju k
sam skrojio, a ovo

- 58 -

uverenje sa svakim novim pripovedanjem se uvruje, pa ak i onda ka

istorija tokom vremena sve vie udaljava od izvorne verzije. Ovo otud
slino opaanju, i seanje bira sadraje, a praznine ispunjava rekonstrukc
Uinci ovih procesa se naravno tee zapaaju u svetu koji se lagano men
su novi konteksti seanja slini starima. Tek kod krupnih promena, ka
radikalno menja kontekst seanja, i rekonstrukcija je snanija i upadljivija.
O spontanosti ovih procesa, a ne samo o smiljenosti, g
tvrdnja neurofiziologa da se u toku uenja asocijacije, tj. grupe neuro
mozgu uvek iznova vezuju u nove serije, ije zajedniko aktiviranje p
formira sadraj seanja. Dakle, iste nervne elije uestvuju u predstav
razliitih sadraja. Menja se jedino konstelacija u kojima ove postaju aktiv
vremenom pojedine nervne elije uestvuju u predstavljanju sve razli
sadraja, pa je otuda sve tee pojedine sadraje razdvojiti. Stabiln
preciznost seanja opada onda kada se odve neurona ukljuuje iz izv
predstavljanja naknadnim uenjem u nove serije pamenja. A uvek ka
 70

novi sadraji nalik prethodnim, gubi se otrina seanja (Singer 2001,26).

se npr. stari i novi sadraji proimaju kada se ue novi srodni jezici. Nije
pretpostaviti da se jo lake gube vane nijanse kada se u rekonstru
ukljuuju inioci ouvanje identiteta, strah, trauma, ugroenost i sl. Asocij
segment mozga dopunjava i iznova kombinuje nepotpuna obavetenj
omoguava spoznaju predmeta ak i onda kada su samo detalji prisutni.
znaajan izvor neurolokog iskrivljavanja seanja. U ekstremnim sluaje
engram (organska promena uslovljena utiskom) se uopte ne moe aktivi
izvornom kontekstu. To lii na zaborav, premda se u izmenjenom kont
preko novih asocijacija engram ponovo moe aktivirati. Seanje d
oivljava, ali u novom narativnom sklopu. Dakle, opaanja i seanja stvar
nuno na prazninama ili na proizvoljno izabranim podacima, a zbog sinte
aktivnosti mozga imaju karakter rekonstrukcija (Singer 2001,26). Mo
zbog reenog lake shvatiti upozorenje da istoriju ne ine samo realna zbiv
nego i istorije koje ljudi pronalaze. U istoriju, naime, ne ulaze samo
injenice, oko kojih se slae vie posmatraa, nego i konstruktivi
aktivnost mozga. To nisu samo raznovrsna zapaanja, seanja i
savremenika i potonjih generacija, ve istoriju ine dela, opaanja, se
oseanja i vrednosne ocene. Reju, to su istorije koje ljudi i nesvesno s
pronalaze. U epistemolokom pogledu nema sutinske razlike izmeu ak
posmatraa, jer i posmatranje utie na proces, tj. deo je procesa. tavie,
ni spoljne perspektive ni idealnog posmatraa koji bi se mogli rekonstr
kao istinska istorija. Istorija odista jeste ono to veina onih, koji jedni dru
priznaju nadlenost, smatraju najautentinijim (Singer 2001,27). Da li
ovom tumaenju istorijski relativizam neurobioloki utemeljen, ili je
razlonom upozorenju na vanost i spontanog, a ne samo plan
iskrivljavanja prolosti?

- 59 -

Pre odgovora na ovo pitanje treba se jo malo zadra

neurofiziolokim argumentima. Teorijama koje istiu organske (neurolo
cerebralne) spontane inioce u iskrivljavanju seanja pridruuje
frankfurtski medijavist Frid. On takoe dri da je iskrivljavanje pro
 71

prirodni ljudski in, tj. manje ili vie nesvesni mehanizam preivljava
redukovanja nepreglednosti (Fried 2002). Re je o neurobiolo
konstruktivizmu ija je premisa da seanje nije goli reproduktivni n
kreativni in. Radi se o konstruktivnom osavremenjavanju prolosti
redukovanja sloenosti minulih doivljaja. esto, naime, ritualno ponav
seanja na ista zbivanja nuno vode njihovom stilizovanju. Uostalom, op
poznato da je na psihiki identitet posledica prepravljanja i preobliko
seanja. Seanje je, dakle, rekonstrukcija prolosti, sposobnost autobiogr
integracije i stvaranja sklopa. ta u seanju opstaje, a ta se zaboravlja, z
od oseanja i interesa pojedinca ili grupe. Zato je seanje manje odraz pro
a vie savremeni izraz prolosti (Fried 2002). Malo ko razloan e sporiti
seanja menjaju s obzirom na oseajni i socijalni sklop u koji se unose i iz
povezuju. Ovo otuda to u mozgu nema skladita, kao u raunaru, g
sauvani podaci mogu verno reprodukovati. Naprotiv, sve to u mozak
podlee stalnoj promeni. Reprodukovanje sadraja pamenja menja sea
skladu sa kontekstom raspoloenja i pritiskom za pravdanjem neega (lin
grupnog cilja). U skladu sa drutvenom situacijom u kojoj se rekons
seanja, aktiviraju se i druge asocijacije, to opet izaziva raz
predstavljanje injenine prolosti. Zato usamljeni pojedinac moe biti kri
prema prolosti od onoga koji je usidren u grupi. Reju, nema nepromen
seanja na ono to smo doiveli, niti konanog suda o jednom ivotnom
Sve dok ivimo rekonstruiemo prole faze ivota, ne samo planski n
spontano. Od konkretne situacije zavisi srazmera izmeu spontanog i plan
izobliavanja prolosti. Politika emocionalizacija prolosti aktivira i ub
spontanu reviziju, i obrnuto. U stabilnim situacijama, kada dominira h
pamenje, spontani revizionizam moe biti usporen. Dakle, kod sean
vremenska, situativna i oseajna obeleja uvek iznova oblikuju i komb
Da je mogunost pogrenog seanja principijelna, ovde se obra
neurolokim dokazima. Osim toga, ono na ega upozoravaju neurofiz
jeste da je mogunost pogrenog seanja prirodni proces, a ne o
poremeaj.
Drugim reima, pamenje nas vara, ne zbog slabljenja seanja,
zbog njegovog u neurolokom smislu aktivnog rekonstruktivnog kara
Izvor tome je viedimenzionalnost seanja. ine ga saznajna, ose
(psiholoka i socijalnopsiholoka) i fizioloka komponenta. Seanja ob
 72

drutveni, psihiki i neuroloki inioci. Ne samo to vremenski tok ieza

seanja, nego se rasplinjuje i realno mesto prolog. Pamenje je zapravo m
smea objektivnih inilaca i svesne i nesvesne subjektivnosti (Fried 2
Tako postaje jasnije da svako seanje moe biti pogreno u celini, detaljim
u
- 60 -

povezivanju detalja. Istorijsko znanje je osobena meavina onoga to se u

zbilo, onoga u ega se verovalo, pogrenog seanja i dobronam
prenoenja. Neiscrpne su rekonstruktivne sposobnosti seanja. Frid ide do
tvrdi da je verna reprodukcija izuzetak kod seanja zato to je se
nekontrolisana rekonstruktivna aktivnost mozga u trenutku njeg
relevantnog aktiviranja. Drugaije reeno, postoji fizioloka osnova m
seanja. To je napor za redukovanjem sloenosti i nepreglednosti zbi
usled ogranienih fiziolokih resursa. Meaju se razliite situacije, preme
se razna seanja, a da toga nismo svesni. Neurobiolozi su uvereni da se
nije samo subjektivna svest o prolom, nego i naroita aktivnost mozga
tvori subjektivno vienje. Seanje je, dakle, modana aktivnost i objek
fizioloki proces. tavie, to je fizioloka aktivnost koja se moe regist
tomografijom. Reju, seanje je obrazac povezivanja neurona, tj. aktiv
odreenih delova mozga koje se ne moe svesti na drutvene inioce. K
mnoga neobjanjiva iskrivljavanja prolosti daju za pravo ovom tuma
Ako se ono i ne moe dokazati, bar je to utisak. Ipak, uprkos ree
ortodoksni neurobioloki konstruktivizam slabe rezultati psihofiziol
istraivanja koja pokazuju da na pamenje utiu i neskriveni organski i
starost, zdravlje, raspoloenje, motivacija, pol, odnos prema predmetu se
opte intelektualne sposobnosti i sl. Da ne pominjemo i to da je pam
poprilino sklono konzervatizmu, tj. da lake pamtimo ono to nam je sl
blisko od onoga to je razliito. Ne manje je oevidno da sa starou stru
pamenje postaju shematinije (Fischer 2000,16). Sve pomenuto gov
prilog tezi da su nenamerne asocijacije vrlo aktivni deo pamenja i opaan
Koliko god bilo sloeno pamenje, zaborav je, kako se in
sloeniji proces. U psihologiji se pod motivisanim zaboravom podrazu
potiskivanje negativnih iskustava do nivoa da se vie ne mogu pamt
 73

klasinoj psihoanalizi zaborav je zatitni mehanizam, koji iz pam

iskljuuje neprijatna zbivanja. U kulturolokim naukama zaborav je supro
seanju. Ciceron se pozivao na Temistokla koji je govorio da mu je v
zaborava draa od seanja, jer se ne moe setiti onoga to nije eleo, al
moe zaboraviti ono to je eleo. Na slian nain je i Nie upozorava
korist, ali i na tetnost istorije za ivot. Zaborav je, dakle, deaktualizacija
iskustva. S obzirom na to da je pamenje selektivno, to iz obilja opaanja
deo ostaje u kratkom pamenju, a jo manji deo u dugotrajnom pam
Najvei deo opaanja se zaboravlja. Zaborav, kao funkcionalna amnezija
nas od preteeg obilja obavetenja. Izbor zapamenog najee tee bez s
kontrole, iako potpuno zaboravljeni sadraji mogu katkad da oiv
iznenadjujui i traumatian nain. ak i na grupnom planu, kada je sele
uspena, zaboravljeni sadraji ne mogu se iskljuiti trajno (u krizama dola
provale potisnutih seanja i mobilisanja masovnih oseanja).

- 61

Rano je uoeno da se zaboravu protive snana seanja koja stv

bol. Dante je zapisao da nema vee boli nego se u danima nesree
srenih dana. Nie je dodao da samo ono to ne prestaje da boli, ost
pamenju. Psiholozi se s razlogom pitaju ta odrava emocijama optere
seanje: sam dogaaj ili sa njim povezana emocija. Tako se Amerikan
seaju linih i kolektivnih emocija kada je ubijen Kenedi, a ne samog doga
Titova sahrana pamti se po ceremonijalu, po masovnim ispoljavanjima a
ali i po vlastitom doivljaju masovnih emocija. Sama okolnost da je
nesrea bila jeziva nije emotivno, nego epizodno seanje na emotivni dog
Mi se u stvari najee seamo naeg seanja i emocije, tj. nae rea
(Welzer 2002,134). Uz to, treba imati na umu da se dogaaja uokvi
emocijama lake priseamo u slinom trenutnom raspoloenju (Gross
2002,113). Jo je Albva uoio da seanja imitiraju naa savremena stanja
kada se naa aktuelna oseanja sa njima sreu i u njih uklapaju. Psiholo
pokazali da podudaranje minule i aktuelne emocije podstie uinak pam
to potvruje optiji stav da se seanje konstruie u autentinom sklopu v
 74

oseanja. Npr. uaureno pamenje aktiviraju oseanja slina onima u kont

zapamenih sadraja (Grossmann 2002,113).

Dakle, nema sumnje da je sadrano minulo zbivanje uokv

naim seanjem na seanje. Jo je karakteristinija sklonost to da u
emotivni znaaj dogaaja uvruje uverenje o autentinom seanju na
(iako su ova seanja najee pogrena), a to se kasnije jo vie uvr
stalnim ponavljanjem (Welzer 2002,41). Sasvim je razumljivo da uokvir
seanja emocijama vie utie na to ega emo se seati, nego to po
autentinost seanja. Velcer je uveren da su emocije centralni vred
operateri naeg iskustva: odreuju ta je dobro, a ta loe za nas.
psiholoka okolnost je i socioloki vana, jer su i nesvesna pamenja utic
premda se ne mogu korigovati (naroito kod stvaranja stereotipa i predras
Utoliko ne bi trebalo da udi uspeno plansko buenje masovnih emoc
politici. Jer, kod krajnje emotivnih traumatskih seanja (npr. na genocid
vlastitim narodom) sreu se i pojaavaju lini i drutveni inioci pamenj
tome se politiari veto slue harmonijom iluzije, tj. uz pomo konstru
prolosti stabilizuju narueno samopotovanje pojedinca i manipuliu nji
ovde se pokazuje da su neurofizioloki i psiholoki inioci pam
nerazvojivi, jer doivljaj postaje iskustvo tek kada se osmisli uz p
emotivnog proivljavanja koje bitno utie na preciznost pamenja. Na d
strani, to je prolost manje optereena oseanjima, manje je i pokretljiv
tee se zloupotrebljava. Kada se pomenuti inioci imaju na umu, lak
pojmiti onu tvrdokornu sliku prolosti koja se ne moe uvek tumaiti isklj
slepom ideologizacijom ili trivijalnim pragmatizmom.

- 62 -

2. Psiholoke teorije
Slino neurolokim prouavanjima, koja su pokazala da je pam
nesvesna rekonstruktivna aktivnost, i psiholozi dodaju da je seanje ak
premda ne u potpunosti nesvesni, rekonstruktivni proces koji nikad
reprodukuje verno izvorno iskustvo, ve tvori novo pamenje. Otuda i
 75

saglasnost da pamenje nije skladite, iz kog se hladno vade sadraji sea

nego je vie nalik magnetnom polju, u kom su proli sadraji centriran
oseanja i sadanjih potreba. Najpre treba pomenuti da seanje poinje iz
3 i 3,5 godine, kada jeziki postajemo kadri da seanju damo simboliku f
i podelimo ga sa drugima. Tek sa uenjem jezika stvara se forma k
moemo pamenje da podelimo sa drugima. Pamenje od linog po
drutveno komunikativno.
Ipak, sve komponente linog pamenja ne pr
podjednako u drutveno. Lino psiholoko vreme sastoji se od saz
konstrukcije, mate i simbolikog predstavljanja. Ima vie dimenzija: onto
poimanje bia (konanost ili besmrtnost), iskustvo vremena i vreme
perspektivu. S obzirom na to da je tok vremena neuhvatljiv, nuno ga bele
kalendarom ili dogaajima znaajnim za grupu ili pojedinca. Poim
vremena menja se tokom ivota. Vreme ubija, ali i lei zaboravom
Aristotelu i Sv.Avgustinu to je objektivni fiziki i merljivi proces nezavis
ljudske svesti. Zbivanja teku po linearnoj osi vremena. Vreme je okvir sv
pojedinanog ljudskog iskustva. Svaka ljudska svest sadri unutr
organizaciju vremena koju ine kognitivne konstrukcije, zamisli i sim
(Shmotkin, Eyal 2003). Obino se vremensko iskustvo razvrstava u tri
prolost, sadanjost i budunost. Odnos izmeu njih je reciproan. Isk
odreuje sadanju aktivnost i budue ciljeve, ali ciljevi utiu na ponaa
sliku prolosti. Pri tome svaka organizacija psiholokog vremena odr
samovienje linosti.
Uz reeno, treba imati na umu da svaka periodizacija psiho
krati poimanje vremena. Realno minulo iskustveno vreme moe se razlik
od vremena kog se seamo. Seamo se u okviru manje ili vie namet
periodizacija, poetaka, oseajnih taaka prolosti (ratovi, smrti, tra
Aristotel je uoio da stariji vie ive u seanju nego u nadi, vie trae smi
prolosti iz perspektive vlastitog iskustva. Stariji vie misle o smrti od m
ali se i manje plae smrti. Kod autobiografskog seanja se pozniji ivot s
kao nastavak celine, a celokupno prolo iskustvo je integralni deo sada
procesa. ivot tee u mnotvu razliitih vremena, a autobiografsko pam
stvara jedinstvo iz fragmenata.
 76

to je ne manje vano, neophodno jedinstvo kroji i grupa,

pojedinac ne sea sam nego u grupi, gde seanje razmenjuje i oblikuje.
grupi pojedinac vidi sebe, ali i svoju prolost oima drugih. Lako je pojm
da je predstava o sebi uvek povezana sa samoocenjivanjem. Jo je razuml
snana

- 63

sklonost zadravanja pozitivne slike o sebi (samopotovanja), u

negativnim doivljajima, iako ima i reih suprotnih primera. Pri tom
otvoreno pitanje da li se moe razdvojiti samostalno od egocentri
Francuski hermeneutiar Pol Riker izdvojio je tri crte pojedinanog pam
(1) njime raspolae samo pojedinac i ne moe ga preneti na drugoga; (2) p
na kontinuitetu svesti, tj. uspostavljanju odnosa prema odredjenoj
vremena od koje sadraj opaanja postaje seanje i posrednik pamenj
kontinuitet je polaran, tj. pamenja se protee od prolosti ka budunos
omoguava pojedincu orijentaciju u vremenu. Primat pojedinanog pam
obezbeuje svest o vlastitom identitetu,tj. sigurnost da je linost u odredj
trenutku ista kao i nekoliko sekundi kasnije, to stvara lino seanje. Za R
je osiguranje kontinuiteta linosti najvanija crta pamenja (Cit. p
Liebbhart 2001). Aleida Asman je jo izriitija kada tvrdi da tek sposo
pamenja ooveuje. Bez nje ne bi smo mogli stvoriti vlastito Ja, n
drugima optiti kao pojedinane linosti (A.Assmann 2001, 103). R
pamenje tvori identitet, tj. zapameni postojani sklad linog iskustva.

Naravno da kontinuitet linosti, po pravilu, poi

odbrani drutveno prihvatljivih pozitivnih vrednosti. U tom pogledu bliz
konformizmu. ak i kada nije zadovoljna sobom, linost je u vlastitim o
uglavnom pozitivna. Upravo kod nastojanja da se sauva pozitivna slika o
dolazi do iskrivljavanja seanja, pa su psiholozi tu uoili odreene pravil
Radi se o pitanju u kojim uslovima se odreena iskustva zaboravljaju, ka
iskrivljavaju, a koje sadraje ubedljivo pamtimo. U tom po
karakteristine su promene pamenja prilikom temeljnijih izmena iv
okolnosti (linih trauma, preseljenja, sloma drave, i sl). Odreeni
 77

pozitivno vrednovani biografski podaci mogu u novim uslovima p

negativni. Tada se gotovo spontano ukljuuje zaborav, odnosno odr
neprijatni sadraji se kod samopoimanja izostavljaju ili restruktuira
ranije nevani detalji se istiu. Po svemu sudei, potreba za dosledn
odnosno konzistentnou samopoimanja je antropoloka konstanta. T
sasvim razumljivo, budui da je bez samopotovanja teko iveti.
istraivanja pamenja zanimljivo je to kako se zadovoljava ova po
odnosno kako tee iskrivljavanje i restruktuiranje pamenja. Psiholozi jo
nisu sigurni, ako se odreeni sadraji ne uklapaju u samopoimanje, da li s
uopte ne opaaju, ili se kao nevani jednostavno ne pamte ? Da li se, n
tek naknadno izostavljaju ili se odista zaboravljaju? Da li su trajno izbrisa
samo privremeno potisnuti, pa se ponovo mogu rekonstruisati? Ili su m
samo unutar sistema pamenja drugaije rastumaeni, preakcentovani, pa s
drugi nain ostali sastavni deo seanja? Da li se na taj nain stari sa
pamenja gube ili opstaju i dalje, pored novih, ali kao nebitni ?
Ono to je u pomenutom mnotvu za psihologe sasvim izvesno
postojana snaga kognitivnog konzervatizma (otpor kognitivnim promenam

- 64

Ego je organizacija saznanja koja razvija strategije kontrole obavetenja s

totalitarnoj kontroli. Aktivni su lini motivi (a ne samo grupni)
permanentno rekonstruiu prolost u interesu sadanjice. Kao isto
vlastitog ivota, mi smo vrlo nemarni, a s druge strane smo aurni revizi
koji stalno nastoje da opravdaju sadanjost izmenom prolosti (D.Wi
Ego, kao organizacija saznanja, ne samo to opaa i pamti lino iskustvo,
je i lini istoriar (Greenwald 1980,603) koji fabrikuje i revidira pro
Karakterie ga egocentrizam (vienje sebe samog kao mnogo vanijeg u s
zbivanja nego to uistinu jeste), milosrdnost (sebe vidimo selektivno
odgovornog za eljene, ali ne i kao krivca za neeljene efekte) i kogn
konzervatizam. Prolost se pamti kao drama, u kojoj smo mi vodei gl
Ove sklonosti najbolje se uoavaju kod autobiografskih seanja u kojim
zbivanja vrte oko pisca. Po pravilu, pojedinci precenjuju vlastiti dop
 78

uspehu grupe, odnosno oseaju se mnogo odgovornijim za uspeh grupe

to to uoavaju drugi uesnici. Patoloki oblik ove samosvesti jeste paran
precenjivanje sebe kao cilja aktivnosti drugih.

Sa reenim sklonostima povezan je kognitivni konzervatiza

sklonost ka uvanju postojeih struktura saznanja, kao okvir seanja i
upamenog. Tu je vana asimilacija, tj. ukljuivanje novih deavan
postojeu kognitivnu klasifikaciju preko selekcije obavetenja i prepisi
pamenja. Naime, pojedinci selektivno ispituju dostupna obavetenja
potvrdili eksperimentalno ustanovljena pozitivna ili negativna samooekiv
Eksperimentalno je pokazano da ljudi vrlo brzo preinauju, ili izmi
sadraje pamenja u situacijama u kojima je to nuno. Verovatn
laboratorijski obrazac ponaanja politiar, koji tvrdi da je uvek, uprkos r
branio ranije nepopularnu politiku, koja se tek sada pokazala mudrom. Dr
reima, na delu je, pored svesne, i neprimetna nesvesna konverzija. U nj
sreditu je spremnost na preradu pamenja, koja dozvoljava prihvatanje
obavetenja i njihovo ugraivanje u kognitivni sistem bez registrovanja
promene. Pri tome su zbivanja vana samo u meri, u kojoj smo Ja ili
grupa, za koju sam oseajno vezan (nacija, porodica, i sl), u njih upleteni.
nije nimalo neosnovana Grinveldova metafora o egu kao ministarstvu ist
Orvelovom smislu, tj. o aktivnoj funkcionalnoj organizaciji saznanja koja
saznajni sklad, konstruie doslednost, a time i samopotovanje.
 79

Autoritarno rekonstruktivne crte linog seanja jo ubedljiv

pokazala istraivanja epizodnog autobiografskog seanje. Ovo seanje e
nesvesno proeto oseanjima i matom. Ne samo to su zbivanja koja pam
selektivna, nego su i podeljena u prie (relativno celoviti osmiljeni
procesa) i organizovana oko vlastite slike. Poto autobiografsko pam
povezuje moje sadanje Ja sa naroitim mojim prolim ponaanj
iskustvom, ono ima aktivnu ulogu u stvaranju slike o vlastitom kontinui
doslednosti. Premda upadljivo tendenciozno, povezivanje tajne prol
savremene svesti nije
- 65 -

ipak direktno. Radi se o saimanju, prekrajanju, tumaenju i zgunja

ivotnog iskustva, koje po pravilu iskrivljava povezanost pojedinih epizod
bi se izgradila skladna pripovest i prihvatljiv smisao line prolosti (S
2003). Naravno da se i same strukture, koje podstiu zadravanje, t
vremena menjaju tj, centriraju pamenje oko drugaijih prioriteta. Slika tra
nije statina niti konana, ve je dinamika, tj. pamenje nije perman
magacioniranje niti slaganje nezavisnih sadraja. Naprotiv, usklai
tragova prolosti oblikuju interesi. Tragovi ive sa naim interesima i sa
se menjaju (F.Bartlett). Nie je isto to metaforino i jezgrovito iskazao: S
da se moe iveti bez seanja, ali se uopte ne moe iveti bez zaborava. S
seanje nalik je na nesanicu, pa ivot zbog toga biva oteen i na
propada.
Ovde je vano dodati da je u autobiografsko pamenje ugr
temporalna asimetrija: nuno smo, naime, realisti oko vienja prolos
opaamo prola zbivanja kao da se sva u principu mogu integrisati u
temporalnu sekvencu. Najverovatnije otuda to je u sreditu skoro uvek s
slika prostorno-vremenskog kontinuiteta vlastitog ja. Sa istog razloga spo
negujemo i odravamo kontinuiranu prostorno vremensku vezu svih epiz
seanju. I jo vie od toga, jer kod autobiografskog pamenja prida
uzroni znaaj pojedinim zbivanjima na taj nain to vlastitu vreme
 80

orijentacija preko linog vremena kratimo, pa ova ispada kraa nego to

realni ritmovi minulih faza. Time to kratimo vremenske odnose,tj.
izmeu razliitih ritmova ili faza i stvaramo sliku o povezanosti vrem
omoguavamo viziju prolosti (J.Campbell). Reju, nae shvatanje vre
poiva na doivljaju jedinstvenog zbivanja. Jedna situacija ili niz situ
formiranih prolim iskustvom nameu strukturalna poreenja zapam
stvari. Grubo reeno, najee vie iskazujemo nego to smo, striktno gov
zapamtili. Uostalom, pamenje nije isto to i opaanje i iskustvo, jer pamt
zbivanja koja se nama nisu zbila. Detalji prolosti filtrirani su kroz ose
zebnje, strahove, nade, drugaija uverenja. Uzrona veza izmeu zbiva
njihovih tragova, i izmeu tragova i ponovnog sabiranja, jeste slo
indirektna i uvek zavisna od konteksta. Montaa sekvenci iz prolosti,
obavlja mozak u skladu sa situacijom, nesvesno reira kontinuitet, ali katk
svesno montira, tj. planski zaboravlja. Svi su nai utisci apriorno shem
odreeni, a svim naim interesovanjima upravlja tenja ka stvaranju obr
(Todorova 1999, 39), kojima ignoriemo ili iskrivljavamo neprijatne i
koje se opiru klasifikaciji.
Koliko god reeno bilo uverljivo, ipak se treba zapitati da li je
sve to primetimo unapred izabrano i organizovano u samom inu opa
kao to tvrde radikalni konstruktivisti? Mnogo dublje nego to je po
posmatra kadar da uoi, proima se i uzajamno pojaava spontani, nesv
planski zaborav. Kako? Odgovor na ovo pitanje bie sloeniji ukoliko se

- 66 -

razlikuju telesna i jezika seanja (A.Assmann 2001,107). Prva uvr

intenzitet utiska, odravaju snagu afekta, pritisak bola i oka, dok je okv
jeziko seanje drutveno optenje. to se ee seamo, to se manje se
izvornog iskustva, a vie rei kojima se seamo. Jezika seanja
bezuslovno pogrena, nego se odravaju u drugaijem obliku od telesnih.
Koselek dri da su najpostojanija osmiljena seanja. Vano je,dakle,
imati na umu da je ono to se odrava kroz osmiljeni utisak aktivnije od o
to se zadrava verbalnim ponavljanjem. U tome lei razlika iz
rekonstrukcije i obinog zadravanja u pamenju. Kod rekonstrukcije se
 81

se uvruju samo tako to se ostvaruju u novim aktivnostima. Rekonstruk

seanje je plastina, promenljiva aktivnost koja, u zavisnosti od po
promenljive okoline, uvek neto drugo ponavlja iz prolosti (A.Ass
2001,109). To su potvrdila i nova neuroloka istraivanja.
Nije teko kod ovih tumaenja uoiti aksiom konstruktiv
linost konstruie, a ne otkriva sadraj realnosti nezavisne od svesti. Kao
realnost u tradicionalnom ontolokom smislu kod psiholokog konstruktiv
ne moe ni primeniti. Konstruktivistiki psiholozi ne govore o jednozn
linosti, nego tvrde da je ovaj pojam relativistika konstrukcija naunika. S
da ispada da je besmisleno govoriti o sutini ili prirodi linosti kao rela
doslednom obrascu ponaanja. Da li to znai da su nepostojanost i nedosle
psiholoki normalni ? Kako ispada, uzroci ponaanja se ne uoavaju u c
linosti nezavisnim od konteksta i situacije, ve u konstruktima linosti k
povezani sa situacijom, pa u sreditu nije uzronost, nego odnos verova
izmeu situacije i naina ponaanja. Koliko je konstruktivizam u psiholo
teorijama pamenja prisutan, najbolje e se pokazati na istrai
autobiografskog pamenja.

2.1. Autobiografsko pamenje izmeu linog i kolektivnog pamenja

Opte je prihvaeno miljenje da sve vrste pam

imaju veliku ulogu kod stvaranja slike o sebi. U sloenom kogniti
sistemu, uz pomo kog pojedinac doivljava sebe u razliitim na
situacijama kao uvek istog, pretpostavlja se permanentni uinak pame
seanja. U sliku o sebi ukljuena je vlastita istorija razvoja uokv
imperativim grupnog pamenja sa pozitivnim i negativnim doivlja
uspesima i neuspesima, odnosima prema drugim ljudima,ustanova
normama, mogunostima i zahtevima, vlastitim ciljevima i idealima,
samoprocenama vlastitih prolih i sadanjih mogunosti. Jasno je da se r
vrlo diferenciranom i hijerarhijski strukturisanom visoko uopt
kognitivno-emotivnom sistemu. Ovaj poiva na brojnim doivljajima, nji
oceni i svrstavanju u razliite sisteme znaenja, obuhvata vieslojne apstra
i uoptavanja, koje se u
- 67
 82

pamenju taloe i dugo opstaju. Sistem ima naglaenu zatitnu fun

obezbeuje sigurnost u sebe preko slike vlastite dosledne i pozitivne pro
U vremenima burnih preloma verovatno bi se bez ovog oseanja teko op
U sociolokom smislu zanimljivije je tolerisanje uzajamno izglaanih
prolosti kao jedan oblik konformizma, koji funkcionie po naelu uzaja
priznavanja ili preutkivanja. Lako je uvideti da funkcionalna tolera
obezbeuje neuznemiravano negovanje pozitivnog samovienja. Naime,
ko pegla vlastitu prolost nije zainteresovan za prolost drugoga, sam
disidenti zainteresovani za prolost (.Konrad). Tako postaje jasnije o
konformizam i normalizacija organizovanog zaborava.

Zbog prirode svog pristupa socijalni psiholozi se ne sla

individualnopsiholokim postulatom o kontinuitetu koji linost nesve
organski gradi. Prvi su blii uverenju da je autobiografsko pamenje u
ekstremno konstruisani rezultat suptilnih drutvenih interakcija. Po njim
je o nadreenoj instanci koja sintetie razliite sisteme pam
Autobiografsko pamenje poiva na implicitnom seanju koje pripove
nije refleksivno dostupno. Manje je, naime, re o potiskivanj
psihoanalitikom smislu, a vie o drutvenim imperativima i s
prihvaenim sekvencama. Pri tome se navode tri dimenzije autobiogr
pripovesti: komunikativnost, fiktivni karakter i funkcija stvaranja iden
(Welzer 2002,91-111). Od svih grupa, pamenje najpre posreduje poro
Ona saobraava prolost vlastitih lanova vrednostima tekue kulture se
time stvara poeljan manje ili vie fiktivan zajedniki obrazac tuma
prolosti kojom se osigurava mi-identitet porodine zajednice seanja. V
ak tvrdi da je autobiografsko pamenje, premda u osnovi fiktivno, u
tome, nuna komponenta linosti jer nam pomae da osiguramo
kontinuitet u moru ivotnih promena i zaokreta.
Moda je jo bolje rei da je autobiografsko pamenje (sv
vlastitoj prolosti) komunikativno, jer je sazdano od drutveno prihvat
tumaenja prolosti. Zato i opstaje u obliku rastegljivog i promenl
 83

kontinuiteta iznad razliitih situacija u kojima se nalazilo Ja. injenica je

retko ko uveren da je nedosledan. Kontinuitet stvara fiktivno jedinstvo,
ego, kao autentini i legitimni pripoveda izmeu svih ostalih ue
interakcije, usvaja i potvruje kao autobiograf. Danas pojedinac ne s
vlastiti proli identitet toliko preko manje ili vie autoritarnih zaje
pamenja, nego skoro iskljuivo preko vlastitih kompetencija seanja.
izgleda, nadlenost da se autobiografski pripoveda ne stie se pre
adolescencije (Welzer 2002,101). Dakle, kriterije graenja autobiogra
sklada propisuje drutvo. Da bi autobiografija bila drutveno prihvatljiva,
biti lino znaajna, neprotivrena i strukturisana prema drutveno poe
narativnim shemama.
Odmah treba rei da je kod autobiografskog pamenja moda na
odrediti srazmeru izmeu spontanog i planskog usklaivanja pro
Modani procesi spontano integriu razliita obavetenja u jedinstvenu
ali se istovremeno

- 68 -

pojedinac i planski saobraava drutveno prihvatljivim vrednostim

pogledu strukture, autobiografska pamenja ine zbivanja oblikovana u
koja se saoptava drugima, ali i sebi (Rubin 1998). Ova vrsta pamenja
narativnu strukturu uvek iz detalja (epizoda), a uz pomo mate i ose
Redukcija sloenosti koju obavlja autobiografsko seanje sloena je i oso
Konkretni detalji jaaju oseanja, ova dalje snae uverljivost i frekven
kazivanja i time olakavaju ponavljanje u budunosti (Rubin 1998). Nara
struktura (koja izraava kulturne narativne konvencije) odreuje
sadraja, a verbalna ponavljanja uobliavaju autobiografsko pam
Uostalom, svaka narativna struktura namee sklad. Ovu strukturu ini sraz
izmeu aktuelnih poeljnih i nepoeljnih globalnih i grupnih vrednosti, a s
sklopu univerzalno poeljnih moralnih vrednosti (francuski 1968-i su n
Gulag oka zamenili antikapitalizam antitotalitarizmom, a nj
jugoslovenske kolege su to isto uinile desetak godina kasnije takoe, do
 84

se nacionalizujui). Nova usmerenost je, naravno, odmah autobiog

restruktuirana, najee tezom o ranijem skrivenom disiden
Autobiografija je uvek neodvojiva od narativne strukture vrednosnog si
drugih oblika drutvenog optenja. Utoliko je aktiviranje autobiogra
pamenja preteno drutveni in koji definie grupu. Mata u sadejst
oseanjima integrie se u strukturu autobiografskog sklada i ini sad
pamenja ivim (Rubin 1998).
Nije teko shvatiti da to je pripoveda matovitiji, to je seanje celo
organizovano u fabulu. Autobiografsko seanje nije obino epizodno se
nego snana nadreena instanca koja integrie razliite sisteme pam
(Welzer 2002,130). Na slian nain ni autobiografske pripovesti, usm
pismene, nisu namerno smiljeni proizvodi eksplicitnog sistema pam
(epizodno pamenje), nego poivaju na pripovedau reflek
nepristupanom implicitnom seanju. Dakle, ne na potiskivanju u s
psihoanalize, nego na drutvenim normama i prihvaenim sekvencama. Jo
od toga, H.Velcer je uveren da seanje u svom komunikativnom n
funkcionisanja prihvata samo one elemente iz stvarnosti koji se uklap
prihvatljivu vlastitu prolost. Otuda autobiografsko seanje uspeno obezb
kontinuirano Ja. Za to je, naravno, potrebno i nuno, permanen
kumulativno interaktivno potvrivanje od okoline: Dakle, autobiogr
pamenje jeste komunikativno samo kada u formi promenljivog kontin
uspostavi fiktivno jedinstvo iznad raznolikih linih konkretnih situ
interakcije, a da pri tome Ja, koje pripoveda, prihvate svi partneri u inter
kao autentinog i legitimnog Ja pripovedaa, kao autografa (W
2002,205). Pri tome se seanje pojedinca koje nije saobraeno okolini na
naine patologizira ili kriminalizuje.
Da se to ne bi zbilo autobiografsko pamenje aktivira
komponente: eksplicitno pamenje, matu, jezik, pripovest i ose
(Rubin/Greenberg 2003). Sama priroda autobiografskog
- 69 -
 85

pamenja prilino je shematska, povezana sa kulturom seanja i prilago

aktuelnom poretku seanja. Izraava se kroz narativno miljenje koje se m
sa raspoloenjem i godinama. Uopte su ivotne autobiografske prie j
identiteta. Autobiografsko zakljuivanje je proces u kom se seanja na s
prolosti uobliavaju u skladnu i prohodnu ivotnu priu i povezu
aktuelnim Ja.
Upadljiva sklonost ka stvaranju koherentne slike o sebi, t
skladnijeg autoportreta, ispoljava se na razliit nain. Realna nekonzisten
razliitih aspekata vlastite linosti uslovljena je razliitim ponaanjem u ra
situacijama. Meutim, selektivnim seanjem integrie se ovaj neskla
pomo snane vizije o vlastitom doslednom ponaanja. Pri tome se o
upadljiva nedoslednost pravda situacijom, tako to se nesklad ne pripisuje
nego situaciji. Osim toga, kod autobiografskog pamenja konstitutivn
emocije koje iskrivljavaju izvetaj o onome ta se desilo, ali i objanjenje
se zbilo. Ima miljenja da upravo emocije povezuju minula zbivanja sa vi
vlastitog Ja i ugrauju ih u autobiografiju (R.Fivush, K.Nelson). Iako raz
kulture nameu razliite poeljne slike pojedinca, primarna funkcija sl
sebi, po svemu sudei, svuda je ista. Radi se preteno o prilagoavanju ok
i sadanjici. Postoji vremenski, uzroni, tematski i kulturni sklad biogr
Kod toga se oseajna zbivanja uvek bolje pamte od neutralnih, a jaki ose
utisci su neizbrisivi. Oseanja su uvek vana komponenta ivih ili l
seanja. Sadraji autobiografskog pamenja razlikuju se od drugih uprav
viem emotivnom i linom znaaju (Weber 2001,68). Dakle, seanje
konano ve promenljivo, ne samo stoga to ga koriguje svako do
obavetenje, nego i otuda to zavisi od oseanja. Dok depresivni poje
pominju negativne doivljaje, euforini istiu pozitivne. Jednom reju, se
se uvek neega to je za nas na bilo koji nain u emotivnom pogledu zna
u pozitivnom ili negativnom smislu. I tu je takoe odnos prema sada
vaniji od odnosa prema prolosti. Pri tome treba razlikovati emotivno se
od seanja na emocije: potresene linosti esto se seaju samo emocija ko
bile povezane sa doivljajem, a ne toliko samog dogaaja.
Dakle, to da je autobiografsko seanje sklono stvaranju sk
poznata je i priznata kognitivna potreba. Meutim, u tome se ne uspeva
 86

U Nemakoj npr. dolazilo je do krupnih naruavanja identiteta kada su

spoznala da im je otac bio nacistiki zloinac, a pre toga su ga znali kao d
voljenu osobu. Tu se otvara pitanje: koje iskustvo ulazi u biografiju kod b
suoavanja ove vrste ? Nemaki knjievnik Martin Valser je na ove su
seanja odgovorio prkosno:Ja moja seanja ne mogu poduavati. Dr
reima, kada postoji sadrinska razlika izmeu oseajnog znanja s je
naknadno steenog o istoj prolosti s druge strane, sklad linosti je narue
linom, a i na drutvenom planu neretko smo izmeu dva vodenina kam
Naime, odve znamo o realnoj prolosti koja se kosi sa biograf
izgraenim na potpuno drugaijijoj selektivnoj prolosti. Prevazilazei nap
izmeu opreno vrednovanih
- 70 -

sadraja iskustva svaki pojedinac pre ili kasnije nalazi istoriju, koju p
smatra svojim ivotom (M. Fri). Raskorak izmeu autentine i dru
prihvatljive prolosti na krupnim istorijskim prekretnicama (1945, 1990) r
se potiskivanjem line i demonizacijom slubene prolosti (propale poli
Da bi ublaila kolektivnu shizofreniju nova politika oktroie zajed
znanje o prolosti svaljujui krivicu na oborene elne pojedinc
proglaavajui ostale zavedenim. Ipak, na linom planu bolne lomove ove
svi ne mogu da izdre, pa su potrebna i dodatna rastereenja. Npr. nem
svetenik Joahim Gauk (vladin opunomoenik za dekomunizaciju DD
proglasio je nemaki ponos na mirnu revoluciju 1989. kompenzacijom z
zbog 1939. godine. Moe li nenasilno naputanje socijalizma u DDR-u is
Nemce od nacizma? Pre bi se moglo rei da treba biti zaslepljen da
prihvatila ova cinina racionalizacija.
Uprkos sukobima seanja, pojedincu je potrebna prolost: n
tumai izvor i smisao vlastitog postojanja, redukuje nepreglednost zbiva
naraciju, saobraava vlastitu aktivnost poeljnom poretku seanja, s
osnovu za viziju budunosti. I za pojedinca, kao i za drutvo, elastina pro
je iva sadanjica. Nije to nikada autentina istorija, ve fluidna slika pro
u kojoj se prepliu, proimaju, iznova akcentuju, montiraju i iskrivljavaju
 87

grupno, porodino i generacijsko iskustvo. Pri tome imaginarne ili mo

istine eliminiu istine iz sveta realnosti. Bar iz dva razloga se ova pome
znaenja ne mogu moralistiki oznaiti kao izdaja. Najpre stoga
sazrevanje uvek prisutno, neurobioloki automatizam stvaranja sklada ne
se kontrolisati, a u kriznim drutvima je konverzija uslov preivljavanja. S
stanovita uglaano autobiografsko pamenje je vaan odbrambeni mehan
koji pojedinca titi od sankcija komformistike okoline. Asim
autobiografskog pamenja je, po pravilu, praena opsesijom prolou. S
smo da za line propuste, neuspehe i nedoslednosti naemo uzrok nadl
procesima, najee politikim. U ovoj pristrasnosti bi bilo pogreno g
drutvenu patologiju, pa ak ni trivijalni utilitarni konformizam. Ne,
iskustvo se po moralno nadmonim obrascima kolektivnog pamenj
neretko i dramaturki strukturisano) funkcionalno montira, strukturie, tum
aktuelizuje. Funkcionalnost se sastoji u tome to na taj nain sloeno isk
mnogih u jedan mah ispada pregledno, dosledno i homogeno razvrstan
kategorije dobra i zla, prijatelja i neprijatelja. Zahvaljujui prera
homogenizovanom selektivnom pamenju, nacionalizam je krajem 20
lako normalizovan.

Na ovom mestu nema potrebe opirnije prikazivati mas

psihologiju autobiografskog pamenja. Treba samo neto dodati o sociolo
znaaju ove teme. Za razliku od psihologa, sociolozi su kod linog seanja
isticali njegov perspektivistiki karakter: vezanost za mesto i proetost utic
drugih pojedinaca i posrednika seanja. Lina seanja po sebi su

- 71 -

usitnjena, kolebljiva, promenljiva i labilna i svode se na izolovane

prethodnog i potonjeg (A.Assmann 2001,118). Sa promenama si
vrednosti vana seanja mogu postati nevana i obrnuto: dok je ranije
znaajna nagrada komunistike partije, danas je sredinje mesto seanja
iste partije. Dananji antikomunistiki poredak seanja uverljivo sved
tome kako se lako moe izmeniti ne samo prioritet, nego i vrednosna s
 88

prolosti. Premda se u prepriavanju i ponovljenom seanju sadraji pro

uspeno konzerviraju, kod linog seanja lako se menja i struktura pripo
istie se suprotno teite i na drugi nain se usklauje prolost sa sadanj
Naravno da seanja ne gube izvorni smisao samo spontano i postupn
rutinizacijom, nego i usled naglo izmenjenih drutveno poeljnih vred
kada ranije drutveno neprihvatljivi sadraji (npr.kulako poreklo ili et
prolost lanova porodice) preko noi postaju osa nove drutveno prihva
antikomunistike biografije.

Dakle, injenica da nema seanja koja nisu uslovljena sadanj

ne vai samo za kolektivna seanja. Naprotiv, pojedinac vrlo aktivno
skladu sa potrebama sadanjice kombinuje, oblikuje i preocenjuje uskladi
sadraje vlastitog pamenja. U neku ruku prioritetne sadraje pam
stvaraju nova seanja. Seanje se u stvari menja kada se pomera perspe
pogleda unazad. Autobiografsko pamenje kontinuirano i uvek iznova prep
tekst ivota. Stalno prepisivanje zadovoljava aktuelnu elju za osmiljavan
razumevanjem, ali i jaanjem samopotovanja. Konstruktivistiki re
trenutno seanje ima oblik pripovesti, koja je nastala stalnim druga
prepisivanjem (Ruben/Greenberg 2003). Lomovi u biografiji skriven
glaanjem i drastinim korekturama autoportreta. Ovo otuda, jer samovi
ne samo to trpi, nego i trai reviziju prolosti. Seanja se razgra
preocenjuju da bi se bolje prilagodila sadanjici. Izuzev monaha,
ispovedajui se ibaju po sebi, ili sline samokritike kod komunista
ouvanja fetiizovanog partijskog jedinstva), teko je sresti samokr
autobiografska seanja. Naravno da su i pomenuta seanja, koliko
samokritiki dovedena do mazohizma, takoe iskrivljena i izglaana,
saobraavanja moralno nadmonoj instanci (crkvi ili partiji) koja
samokritiku.
Uprkos reenom, bilo bi pogreno stalno doterivanje autopo
tumaiti kao nesvesan ili normalan proces s jedne ili kao cinino licem
druge strane. Naravno da ovde ima i svesnog pragmatizma koji lako prian
antropoloku sklonost da se vlastita seanja reorganizuju u rekonstru
autobiografiju, tj. da se organizacija linog iskustva pretvori u projek
dokument koji slue samoapologiji. Svako od nas racionalizuje, bira, mo
slae i nalazi iskustvo u prolosti kao osnovu konstrukcije smisla, pa
 89

predstavlja vlastiti ivot kao svestan i dosledan post festum tok. Kod
postupka, u zavisnosti od intelektualne virtuoznosti, u razliitoj
prepoznatljivi su potiskivanje, projekcije i mitsko samopravdanje. Meutim

- 72 -

pamenje lieno pomenute montae moglo bi u sluajevima kada je nemo

zadrati pozitivnu sliku o sebi lako odvesti traumi ili ak samoubistvu.
postaje jasnije da je stilizovani autoportret ne uvek svestan, ali uvek n
odbranbeni mehanizam.
Iz reenog sledi da je promena autobiografije odve s
proces da bi se redukcionistiki sveo na svesnu koverziju ili nes
pristrasnost. U celini uzev, identitet koji poiva na samoproceni, a koji
jezgru autobiografskog pamenja, jeste rezultat faktora koji deluju izv
(propisivanje uloga i oekivanja od strane drutva, uzori i ideali), ali i na
jo nerazjanjenog spontanog delovanja neurobiolokih i psiholokih in
Lini integritet, kao dijahroni kontinuitet i kao sinhroni sklad, preds
jedinstvo homogenog biografskog toka, odnosno razliitih delatnosti ili u
Identitet oznaava samostalnost, razliitost od drugih, ali i doslednost. Dr
reima, imati identitet znai ostati istovetan sa sobom i kod dubokih pro
okoline. Identitet nije odgovor na pitanje ko si, nego da li si ostao isti u
drugaijim normativnim strukturama oekivanja. Njegov konstitutivni ele
je seanje, tj. ne uvek sasvim svesno okupljanje minulih ili istovrem
doivljaja i iskustava u jednu normativnu i psihiku doslednost, iz
proistiu stavovi i obrasci ponaanja (Connerton 1989,22-23; van 1998
Dakle, lino seanje nije prosto arhiviranje, ve uvek i vrednovanj
osnovnom namerom da se o sebi izgradi ili odri u sutini pozitivna ocena
kada se logika selektivnog seanja i napor da se stvori samopotovanje su
iskustvima, koja mogu da umanje ili ponite tu pozitivnu ocenu vl
vrednosti, nastaje potencijalna kolizija. Ona ponovo goni na glajhaltov
(doterivanje u korak) seanja, pa identitet pojedinca vie ne nastaje iz tota
iskustava, niti iz otvorenog i slobodnog suoavanja sa prolou. Naproti
je neophodnije preventivno zamagljavati podruja prolosti, kao i sada
koja se odnose na njih, da bi se odrala unutranja stabilnost odn
 90

konzistentnost identiteta. Gezina van i Martin Sabrov pokazali su r

vlastitoj prolosti na primeru reorganizovanih seanja Nemaca 1945. i
Kod nas bi paleta pomenutog doterivanja pamenja nakon 1990-te bil
pounija.

Koliko god bilo sloeno, uz neto vie kritinost

autobiografskog seanja bi se ipak moglo, ako ne precizno razluiti, a on
nazreti razlika izmeu svesnog pragmatizma i nesvesnog saobraa
oekivanjima okoline. Pre svega jasnim raspoznavanjem tekuih formular
nam slue kao pravila koherentnosti za organizaciju vlastite prolosti. N
teko bilo pokazati da nisu samo kulturne, nego i politiki poeljne vred
kriterij poretka naeg seanja. One diktiraju izbor znaajnih dogaa
prolosti. Nije uvek teko raspoznati obrazac kojim pojedinci kroje vl
autobiografiju tako da ova bude prepoznatljiva i drutveno prihvatljiva,
stekli moralni identitet. Kriterij su drutveno prihvatljive tekue vrednosti
seanja i prikaza proivljenog, pojedinci se rukovode imperativima

- 73 -

grupe ili slubenog poretka seanja. Zato se i kae da autobiografska pri

toliko odraz prolosti, koliko proces stvaranja smisla i putokaz delanja (Str
U autobiografskoj prii na sliku individualne stvarnosti stalno utiu slu
istorija, iskustva i stereotipi. U procesu seanja i u prii povezuje se vl
iskustvo sa kulturno posredovanom verzijom istorije i priv
konvencionalnim istorijama. Kao da se vlastiti doprinos sastoji samo u n
za integracijom vlastitog doivljaja u tradiciju. Autobiografska pria pok
da u oprena i nesreena ivotna iskustva unese drutveno prihvatljivi sk
uklopi je u tekui poeljni istorijski smisao. Naravno da je ponegde pri
samo uticaj, a negde potpuna nadmo kolektivnog pamenja
autobiografijom i stvaranjem identiteta. Prosto reeno, konformizam nije
istog intenziteta.
 91

Za potvrdu ovih teza ne treba se vraati u daleku prolost n

obinog nesigurnog pojedinca koji trai idejni oslonac na burnim istori
prekretnicama. Svedoci smo naglo izmenjene istorijske svesti krajem 20
koja namee novu kulturu seanja ak i strunjacima za prolost, istoria
koji inae imaju vii rang od ostalih svedoka svoga vremena. Pada u oi
kolektivnog pamenja (koje je pre svega drutvenointegrativne prirod
istoriografiju, iji je zadatak nepristrasna rekonstrukcija. Ne samo
upadljivi razliiti obrasci prerade prolosti kod istoriara, nego se vl
subjektivna prolost na razne naine objektivira. U specifinoj konste
smene reima, kada se iz temelja naputa stara slika prolosti, koja predsta
lino breme, postavlja se pitanje kako se nesklad izmeu neform
porodinog, linog i novog slubenog tumaenja prolosti odraav
sposobnost novih generacija za razvijanja savesti (Schwan 1998,144).
Napetost izmeu stare i nove hegemone slike prolosti ne prevlada
otvorenim suoavanjem sa vlastitom prolou (priznavanjem zabluda, il
bojazni, pragmatinog ponaanja), nego raznovrsnim konstrukc
autobiografskog kontinuiteta. Iako su u ovom nastojanju najvetiji intelekt
ipak je biografski nesklad lake uoiti kod stvaralake drutvenon
inteligencije, nego kod laika, jer je prolost stvaraoca objektivira
pisanim radovima. Pisce odaju njihove knjige, iako se konvertiti pravda
obrascu: Zapisano jeste, ali ja Vam kaem. Uprkos nizu raznov
pokuaja zamagljavanja ili autobiografskog doterivanja prolosti, u nau
postupno probijaju istraivanja koja pokazuju napetost izmedju iskonstrui
biografskog kontinuiteta i realnog istorijskog diskontinuiteta (Emmerich
Baberowski,J.,u.a. 2001; Jarausch, Sabrow 2002). Kao to se lako
zapaziti, krajem 20. veka u Evropi intelektualca-disidenta smen
intelektualac-konvertit. Grupna kultura seanja je kod ovih tipova opren
tome nije teko shvatiti zato su samo disidenti zainteresovani za istrai
konverzije. Prouavanja konverzije intelektualaca biveg DDR-a verovat
najrazvijeniji oblik nove kritike kulture seanja.

- 74 -
 92

Istraivanje samovienja intelektualaca je izazovan, ali s

zadatak, jer sadraje ove vrste nije lako prozreti. Jo je M.Veber primet
svaki intelektualac, ija kazuistika stremi beskonanom, na svom putu n
da ulije smisao vlastitom delanju tako to e uvrstiti jedinstvo sa s
sobom kao ovekom i sa kosmosom. Ruei hijerokratski monopo
spasenje prosvetiteljstvo je umesto svetenika, kao strunjaka za onos
intronizovalo intelektualca za kreatora smisla i uitelja spasenj
obezboenom svetu. Intelektualci su osmiljavali razliite v
neprikosnovenog statusa ideja, a manje ili vie autoritarni sistemi
dekretirali. Pri tome je samo mali broj analitiara bio kadar da p
virtuoznost intelektualaca kod montae vlastitog selektivnog pamenja. Fr
npr. pisao o amneziji i nestajanju mladalakih seanja usled potonje cen
M.Veber je razvio svojevrsnu kazuistiku istorijskih tipova intelige
K.Manhajm i . Benda su upozoravali na nepostojanost inteligencije, a da
slian oprez prisutan u tvrdnjama da autobiografija nije pregled autent
iskustva nego veta organizacija iskustva. Neke sumnje idu ak dotle
tvrdi da su autobiografije intelektualaca tipini projektivni dokumenti izgr
zbog samoapologije i samozatite koji preoblikuju sadraje pam
(Emmerich 1997). Svako racionalizuje, bira, montira pozitivne sadra
vlastite prolosti u dosledan smisleni lanac deavanja. Takoe ne m
smiljeno i razoarani pojedinci grade fikciju vlastitog stalnog propadan
negativnih detalja svog iskustva. Kod oba sluaja kontinuitet dominira
diskontinuitetom. Nije re o fikciji realnog, nego o realnosti f
(R.Koselleck). Utoliko ne udi to prekomponovane autobiog
intelektualaca ne slue samo kao oslonac linog samopotovanja, nego
biti uticajan inilac (kao delovi ideologije ili kao uzori venih boraca) i ob
u slinom organizovanju iskustva kod sledbenika. Jer intelektuala
zagovornik optih vrednosti (pravda, um, istina) i kao moralista uvek bran
od nasilja. Zato uticajni i politiki iskusni intelektualac svojom ve
narativno prekrojenom i stilizovanom autobiografijom moe u prelom
periodima oblikovati itavu kulturu seanja konverzije (D.osi, F.Tu
Lako je pojmljivo to su u tom pogledu disidenti uzori, ali se zaboravlja
prema seanjima disidenata treba biti kritian, jer je i ovde aktivan
aktuelnog poretka seanja. U tom pogledu je pouno poreenje neusaglae
i sukoba disidentskih vienja socijalizma (M.ilasa, D.osia, L.Pe
 93

M.Kangrge, M.Markovia i sl.). Samo se paljivim poreenjem razl

tumaenja istih zbivanja kod disidenata (npr.Titovih istki ili prekretn
plenuma) moe razlikovati pritisak tekueg kolektivnog poretka sea
jedne i autobiografskog seanja s druge strane. Ukoliko bi se, uz to, u an
ukljuili radovi disidenata dok su bili na vlasti, jo bi se otrije u
raznovrsne svesne ili nesvesne pristrasnosti autobiografskog seanja i man
vie upadljiva potraga za autobiografskim kontinuitetom. Naravno, da
razliku od disidenata, manje zanimljivo poreenje pocepanih biografija biv

- 75

komunistikih aparatika koji su naprasno, bez rizika poetkom 1990-ih

novu korisnu autobiografiju.
Ovo otuda to je u teorijskom pogledu uvek najpou
prouavanje reorganizacije najosmiljenijeg autobiografskog iskustva. Sa
inteligencija kadra da osmisli vlastitu prolost, a da lomovi u prolosti o
neprozirni. Iako je kod intelektualca ne manje nego kod obinog o
autobiografija rezultat smiljenog zaborava, novog hijerarhizovanja sad
iskustva, ali i nesvesnog potiskivanja vlastite realne prolosti. Razlika
postoji u vetini osmiljavanja iskonstruisanog kontinuiteta. Sabrov i Eme
uverljivo pokazali obrasce kojim su nemaki intelektualci nakon 1945. i n
1989. zaboravljali i potiskivali vlastitu prolost. Bivi nacisti su
opredeljenje osmiljavali novom slubenom antifaistikom slikom rat
dodatni mit o unutranjoj emigraciji. Dekretirani antifaizam u DDR-u b
osnova mnogih autobiografskih mitova intelektualaca i mnogih b
saputnika Treeg rajha (Emmerich 1997). Na slian nain su bivi nac
zapadnoj Nemakoj prigrlili novi dekretirani liberalizam .Ko ne eli da g
o staljinizmu, treba da uti i o faizmu (J.Semprun). Ova modifiko
parafraza Horkhajmera markira centralni tabu antifaizma kao autobiogra
mita mnogih istononemakih intelektualaca. Na slian nain b
zapadnobalkanskim intelektualcima moglo poruiti: Ko ne eli da gov
vlastitom titoizmu, trebalo bi da uti o demokratiji. Reju, potrebno je kr
suoavanje intelektualaca sa vlastitom mitskom autobiograf
potiskivanjima, projekcijama i samopravdanjem. Kritika autorefleksija,
 94

manipulativno suoavanje sa prolou, mogua je tek kada intelek

razotkriju mehanizam reorganizovanja vlastitog iskustva. Aktuelnost
imperativa ne smanjuje okolnost da je to malo verovatno oekivati.
ak i kada se dokae konverzija, uvek je to problem dr
Konverzija je temeljita autobiografska reorganizacija iskustva. Kod tehno
ovog procesa nije teko uoiti razliku izmeu virtouza i laika. Naravn
obrazovaniji vetije reorganizuju vlastitu prolost od manje obrazovan
haotinim previranjima ovi prvi su ubedljivi i u predstavljanju line biog
kao kontinuiteta. Nasuprot virtouzima, stoje pojedinci koji nisu kad
skriju dvostrukost vlastite biografije. Obini pojedinci, lieni sposob
saobraavanja vlastite prolosti referentnim okvirima narativnog konstru
kontinuiteta, povlae se iz javnosti, i kontinuitet trae u privatnosti porod
ue grupe. Ovde treba navesti nekoliko primera.
Berlinski istoriar Martin Sabrov pokazao je da su prie k
savremeni nemaki istoriari pokuavaju vlastite biografske injenic
uklope u nadreeni drutveni poredak seanja u svim istorijskim kultu
sline. Preteno se kreu oko slinog vienja sebe kao biveg unutra
emigranta i rtve. Dakle, struktuiranje seanja je drugaije drutveno uslov
kod politikih delatnika i intelektualaca s jedne i kod obinog oveka s

- 76

druge strane, jer su izbori osnovnih mesta seanja, nultih asova

sposobnosti prikrivanja diskontinuiteta razliiti. Pomenuto je da saobraa
seanja imperativima sadanjice nije uvek svesno iskrivljavanje prolost
moe biti izraz iskrenog ubeenja kao snane line poluge sele
koherentnog biografskog toka. Jo su vee razlike u pritisku na gla
prolosti kod razliitih grupa: partije, porodice, generacije. U Srbiji se to
pratiti na nekim retkim sistematinijim autobiografskim osvrtima levia
intelektualaca nakon sloma socijalizma (osi 2000-2004; Stojanovi, 2
Nepopularni sadraji iz minulog ivota (vera u partiju, marksiz
internacionalizam) u razliitoj srazmeri potiskuju se, ignoriu, drug
hijerarhizuju, akcentuju ili reorganizuju. Mehanizam stvaranja autobiogra
 95

sklada najjasnije se moe pokazati suoavanjem ranijih objavljenih rado

dananjim gledanjima.
Prouavajui autobiografske iskaze nemakih istoriara, Sabr
poredio njihovu zarobljenost tekuom kulturom seanja kod prerade vl
prolosti 1945. i 1989.godine (Sabrow 2002). Preutkivanje vlastite pro
titilo je nacizmom optereene istoriare, ali je slian rad na pojedina
seanju vidljiv i kod bivih istoriara DDR-a. Sabrov je uoio razlike i sli
izmedju istoriara u staroj SR Nemakoj, DDR-u i u ujedinjenoj Nema
Saglasnost utanja nestaje kada u poslediktatorsku stvarnost prodre
nepreraeni biografski identitet (kada se deklarisani rasista opet iskae
svako prilagoavanje duhu vremena uini suvinim, ili kada obrnuto savre
kontekst tako snano pritisne biografije istoriara da ovi nisu u stan
izbegnu izjanjavanje (npr. kada bivi nacistiki istoriar dobija zadata
govori o stanju istorije u nacizmu).
Sabrov je zakljuio da je rad na vlastitoj prolost
mnogih nemakih istoriara inscenirani osvrt na prolost kao epizodu
mladalaka priseanja na diktaturu. Vezanost za nacizam tumaena j
prolazna, nebitna mladalaka iluzija. Druga verzija reorganizovanja pro
je formula koja prikazuje istoriara koji se sea u tobonjem sukob
prokazanim reimom (faizmom ili socijalizmom). Bio sam protivnik rei
i kada to nisam pokazivao, nosio sam u sebi stalnu sumnju. Bilo bi i
verovati da e mnogi domai bivi komunisti sebe prepoznati u pome
formulama, jer je ovladano seanje kod njih odavno nadmono
autentinom prolou. Ovde je vano uoiti novi tip seanja, ovla
seanje, koje se u psiholokom pogledu razlikuje od svesnog pragmat
iskrivljavanja prolosti. Re je o iskonstruisanoj i uvrenoj samouveren
vlastitoj neprilagoenosti u propalom sistemu. Najpre je potrebno ubediti
a potom okolinu. Ova crta vidljiva je kod srpskih i hrvatskih istoriara (K
2002,451-466). O emu se radi ? Nakon sloma jednopartijskog reima jav
ovladano seanje, koje nije isto to i selektivno seanje. Samoviktimi
(vienje sebe kao rtve ili kao disidenta) je trivijalni most izmedju n
seanja i zaborava.Osim toga, kod autobiografskih seanja dominant
projekcija kasnijih saznanja
 96

- 77

na ranija vremena. Mnogi intelektualci danas tvrde da su znali mnogo ran

e se Jugoslavija raspasti u ratu. Naknadna pamet je vana kompo
ovladanog seanja. Seanja u stvari stoje pred izazovom da
ivotnoistorijskih odluka autobiografski prevrednuju, jer bi u savrem
kontekstu bili dokaz lojalnosti minulom nepopularnom reimu ili s
opredeljenju. Zato se pribegava neutralizaciji naroito optereujuih doka
prolosti ili zapisanih radova. Mnogi nacistiki istoriari su npr. u sea
vlastito prilagodjavanje nacizmu prikazivali naknadno kao antifais
aktivnost spaavanja nedunih. U bivem DDR-u je nakon 1989. u
postalo riskantno jer su arhivi bili dostupni (Sabrow 2002). H. Velc
istraujui mehanizme porodinog seanja u Nemakoj krajem 1990-ih
kako unuci neguju sliku dede (biveg naciste) kao protivnika Hitlera, dod
da je baka stalno krila Jevreje. Moj deka nije bio nacista ponavljaju
vojnika Vermahta ili SS-ovaca (Welzer 2002). Sasvim drugaiji kritiki o
prema roditeljima nacistima imali su pripadnici generacije 1968, ko
otvoreno pitala o upletenosti u faizam roditelja. Radikalni leviarski ar
nije traio reorganizaciju prolosti nego otvoreno suoavanje sa njom
najbliih. Kultura seanja 1968-a remeti obrazac autobiografskog se
Dananja kultura seanja sasvim je drugaija. ivotnoistorijska panorama
se iskazuje u naknadnom seanju bivih komunista svrstana je u kate
zabluda, otkazivanja poslunosti ili nude za preivljavanjem.U Jugoslavi
istom periodu graanski rat i novi patriotizam bio iskupiteljska aktivn
uspenom pranju biografije zapletene u komunistiku prolost.
Da je u pitanju samo gola utilitarna konverzij
primeri sigurno ne bi zasluivali panju. Re je, meutim, o vanijoj r
izmeu autentinog i drutveno prihvatljivog (korektnog) seanja, ko
sistematski potiskuje. Autentina seanja nisu vezana za kriterije prihvatlj
(npr.uaureno fotografsko seanje na bezbrino detinjstvo u diktato
nedunost ovog seanja teko je posredovati. O korektnom seanju, pak,
onda kada o minulom dobu govorim onako kako se danas o tome govori.
se ne prihvata samo vrednosno negativna ocena socijalizma, nego i novi
osude. Seanja ove vrste lako se posreduju. Npr. tvrdnja da je titoizam
 97

totalitaran jeste korektno drutveno prihvatljivo seanje koje vie gov

sadanjici, tj. ne toliko o autentinoj, koliko o drutveno prihvatljivoj pro
Drastinost ove razlike bila je jo upadljivija kada je nemaki knji
Martin Valzer pre nekoliko godina istakao radikalnu razliku izmeu pro
vlastitog bezbrinog detinjstva u nacizmu i sadanjosti vlastitog sean
nacizam. Valzer je nastojao da sauva autentinost seanja na svoje detin
ali ga nije mogao posredovati u sadanjici u kojoj su se svi ograiva
nacistikog doba. Kako, naime, danas priznati da se za vreme Hitl
Nemakoj moglo imati i sreno detinjstvo? Kod iskustva iz faizma mod
moe postaviti pitanje mogu li biti neduna seanja iz doba optere
krivicom? Kada je, pak, u
- 78 -

pitanju socijalizam, onda su na delu drutveno prihvatljiva seanja u koji

pripisivanje negativnih crta minulom dobu aktivno zbog stvaranja kontr
pozadine u kojoj e savremeni korektni i prohodni antikomunizam
samorazumljiv. Drugim reima, istinitost seanja ima subjektivnu i dru
dimenziju (A.Assmann 2001,117). Autentinost aktuelnog seanja ne
samo od njegove realnosti, nego i od drutvene prihvatljivosti.
iskazivanja autentinih seanja, koja nisu saglasna sa vrednostima n
poretka seanja, je razliit (izolacija,nepoverenje, politika nekorek
anahronost i sl). Po pravilu, to je pojedinac aktivnije ukljuen u javni
manje je kadar da kod vlastite prolosti razlikuje autentino od kore
(drutveno prohvatljivog) seanja. Sasvim su retki primeri disona
nekorektnog seanja ili nalaenja sklada u sadrajima prolosti koji su
stigmatizovani u slubenom poretku seanja.
Kada se ima na umu reeno, lake je raspoznati kod b
komunistikih intelektualaca upadljiv napor za preradom i osavremenjiva
autobiografija, radi skladnijeg uklapanja u vladajui poredak seanja drut
grupa, generacija i kultura. Upozorenje na ova kolebanja nije moralis
ukazivanje na izdaju intelektualaca, nego na snagu nadreenog po
seanja koji se prihvata relativno lako i bez prinude. Kada su u pitanju nau
 98

nee se preterati ako se kae da je re o dubljoj epistemolokoj katastrofi

je, naime, kod istog naunika jue samoupravljanje bilo najpotp
demokratija, a danas je isti reim oblik totalitarizma, onda saznajni relativ
trijumfuje. Ekstremni konstruktivizam postmoderne bi moda mogao
jedino pokrie preokreta kanonskih premisa. Kako izgleda, saobraa
sadanjici ipak je teorijski najpounije kod istoriara. Nakon sloma socija
na delu je bio dvostruki izazov: kako integrisati vane biografske podatk
upadljivo tre i kose se sa trenutnim opredeljenjem, a pri tome ouvati st
istoriografsku pretenziju ka nepristrasnosti ? Nije bio cilj samo biti istori
trendu, nego je valjalo obezbediti kontinuitet sadanjeg opredeljen
prolosti. Ali, kako uspostaviti doslednost izmeu ranije apologije T
dananje njegove demonizacije ? ime obrazloiti otrenjenje? Kak
namernim zaboravom uskladiti etiku poziva? Izgleda da je vei
reorganizaciji vlastitog pamenja shvatila prinudu vaeeg poretka se
gotovo fatalistiki. Globalna neoliberalna teologija i pritisak lokalnog s
patriotizma su mnoge istoriare nesvesno nagnali u konverziju. M. Sabr
kod nemakih istoriara prepoznao tri nerazdvojna uzroka ovog zaokret
sklonost ga stvaranju skladnog autobiografskog identiteta, (2) napor
osmisli sadanjost i (3) struna pretenzija ka iznoenju istine (Sabrow 2
Ponor izmedju minule prolosti pojedinanih ivota i savremene po
prolosti sistematski se popunjava na taj nain to se biografije stavlj
okvire, koji insceniraju sukob izmedju ja i okoline. Samo su retki pojedinc
donekle lieni prinude za stvaranjem konstrukcije kojoj je u osnov
izmiljeni sukob sa propalim reimom.
- 79 -

Izuzeci ove vrste retko se sreu i to samo u biografijama intelektualaca k

smogli snage da prihvate deo odgovornosti za prolo, danas nepopu
opredeljenje, ili kod onih koji su svoj identitet pre svega izvodili iz poro
ili duhovnoistorijske ukorenjenosti, pa im je promena politikog reima
sasvim u pozadini. Daleko ee je rad na homogenizovanju vlastitog pam
kod stvaralake drutvenonaune inteligencije tekao u nekriti
povlaivanju novom poretka seanja. Vana strana ovog nekrit
prilagoavanja bila je naknadno raznovrsno insceniranje tobonjih suko
 99

nestalim reimom (fiktivni sukob sa partijskim komitetom, precenji

vlastitog znaaja za slube bezbednosti, tobonje rano idejno razilaen
marksizmom i sl.). Ovim se ne eli rei da pomenutih sukoba, sumnji i na
nad intelektualcima u socijalizmu nije bilo, ali, po pravilu, to je disiden
bilo autentinije, to je potonje solunaenje bilo slabije. Jo je Georg Ziml
kod renegata nastojanje da prenaglaenim pokajanjem preodoli nepove
nove sredine. Otuda se nova kultura seanja jasnije iskazuje
iskonstruisanih nego kod istinskih disidenata. Osim toga, to je lina i g
ugroenost bila vea to je bivala kolebljivija razlika izmedju naune reflek
linog seanja (od koje toliko mnogo toga zavisi u istorijskoj nauci). Pada
da su balkanski intelektualci u normalizovanom nacionalizmu krajem 20.
stekli suvereno pokrie revizije vlastite prolosti. Graanski rat im je ol
rad na kreiranju sklada autobiografije. Svaki rat ostaje u pamenju opte
snanim emocijama, a kada emocije uokviruju dramskom nara
stuktuirano seanje, onda je ovo jo manje autentino.
Najverovatnije je da svaka kriza samo pojaava iman
rekonstruktivne antropoloke crte pamenja, pa je i prolost uvek nova,
tvrdi italijanski sociolog Italo Svevo: Sadanjost diriguje prolou
lanovima orkestra. Njoj su potrebni ovi tonovi, a ne drugi. Prolost se as
a as zamire. U sadanjici je aktivan samo onaj deo prolosti koji je odre
je rasvetli ili da je zamagli (Cit. prema A.Assmann 2001,109-110). Po s
sudei, odseno razdvajanje neurolokih, psiholokih i drutvenih in
seanja je nemogue, kao to je shematsko svako striktno razdvajanje pro
od sadanjice. Kako izgleda, radi se vie o komplementarnim stranama se
nesvesnoj pristrasnosti i svesnom ubeenju u autentinost seanja, zadra
i rekonstrukciji. Na osnovu reenog moe se zakljuiti samo toliko da je o
pomenutih komponenti pamenja vrlo nepostojan jer ga aktivno ob
drutveni inioci. O njima u narednim poglavljima.

3. DEO
 100

TEORIJE O KOLEKTIVNOM PAMENJU

Kraj sveg reenog, bilo bi pogreno rekonstruktivnu pr

pamenja objanjavati iskljuivo, pa ni preteno, kao
- 80 -

posledicu postojanog i tvrdog neurobiolokog i psiholokog determinizm

druge strane, treba se uvati i sociologizma. Neurobioloko tuma
pamenja je kod socijalnih konstruktivista zapostavljeno na raun drut
inilaca. Manje ili vie dosledno sledi se Albvaov postulat da se zabo
ono za ega aktuelna grupa nije zainteresovana.
Najpre treba uoiti da su teorije o kolektivnom pam
raznovrsnije od neurofiziolokih i psiholokih tumaenja. U spletu hetero
teorija o kolektivnom pamenju manje ili vie izriito se tvrdi da se pods
pamenja ne mogu svesti na line psiholoke procese. Naprotiv, sliku pro
oblikuju konkretne okolnosti i potrebe grupe. Unutar ovog pristupa razliku
struje s obzirom na to koje grupne interese istiu: politike, etnike, porod
ideoloke, itd. Pri tome se razlikuju kolektivnopsiholoki, institucion
ideoloki drutvenointegrativni inioci pamenja, koji stvaraju okvir
hijerarhizovanja sadraja iz prolosti i time formiraju kulturu seanja.
Ako se jo blie iznijansiraju objanjenja promena slike pro
vidljiva su najrazliita teorijska strujanja: hermeneutika, kritika ideol
poststrukturalizam, drutveni konstruktivizam, simboliki interakcionizam
Razilaenja poinju ve kod osnovnog zajednikog pojma. Tuma
drutvenog pamenja kree se od svesnog ili nesvesnog, zaboravljeno
potisnutog konkretnog seanja pojedinca do apstraktnih, planski ili spo
nametnutih kolektivnih normi pamenja. Definisanje osnovnog poj
poimanje determinizma pamenja samo donekle se podudara sa disciplina
polovima istraivakog polja: na jednom kraju su neurobiolo
individualnopsiholoka istraivanja, a na drugom socijalna psihol
filozofija, istoriografija i sociologija, tj. discipline koje definiu dru
 101

okvire pamenja. Po svemu sudei, najmanje je proueno proimanje li

kolektivnih inilaca pamenja, medjuzavisnost i podudaranje linih i kult
procesa. Tragovi ili fragmenti prolih zbivanja postaju deo pamenja tako
biraju, preinaavaju, organizuju i osmiljavaju, pakuju u prikladnu nara
time lake ideologizuju. Teorije se razlikuju i po tome kojoj fazi ovog ne
protivrenog procesa daju prioritet.
Kolektivno pamenje je pojam koji je uveo dirkemovac M
Albva za obeleavanje dugotrajnog pamenja korporacije ili grupe (n
drava, crkva, udruenje), a koje se stvara i odrava simbolikim znac
praksom. Premda je pojam nadindividualni, ipak nije hipostaz
mistifikacija niti fikcija. Slino pojedinanom, i kolektivno pamen
organizovano po obrascu perspektive. S obzirom na strukturu, ne in
celine, ve mozaik izabranih sadraja. Biraju se sadraji od znaaja za ops
i integraciju grupe. Grupa trai korene u prolosti, pa nestanak grupnog o
pamenja znai zaborav. S obzirom na trajnost J.Asman razlikuje dve
kolektivnog pamenja: (1) komunikativno pamenje koje se prenosi usm
obuhvata najvie tri generacije, iza kojeg lei siva zona (porod
generacijsko seanje) i (2) kulturno

- 81 -

pamenje u kom se sadraji prolosti institucionalizuju u objektiviranu kul

opstaju znatno due u vremenu (spomenici, praznici,muzeji). Unutr
homogenost pamenja zavisi od stupnja vezanosti za identitet grupe (na
drava, porodica, partija). Pamenje nije statino, ve rekonstruktivno, je
potrebe grupe promenljive. Drugim reima, ono nije usmereno ka tra
istine, ve nastoji da uvrsti identitet grupe u prolosti. Kulturno pame
organizovano, nije preputeno volji pojedinca, i u razliitoj me
institucionalno zatieno. Formirano je u pisanoj formi i tradicionalizovan
Slika prolosti koju uva kolektivno pamenje je u j
drutvenointegrativnog znanja. Ona se na razliit nain iskrivljava. Izmi
tradicije i ideologije kao iskrivljene svesti raspolau rezervoarom slu
 102

propisanih heroja i mitova kao idejnim polugama drutvenih kretanja. Od

18 veka jaaju svetovne crte kod kolektivnog pamenja, kada se gra
nacionalni identitet sa novim komemorativnim ritualima poinje osloba
hijerokratskih ceremonija i boje milosti. Istraivanja drutvenog pam
bave se nainom kako grupa stvara i uobliava zajedniku sliku pro
Prouava se drutveni sklop u kom se propisuje ta se pamti, a ta zabora
tzv. zajednice pamenja. Porodica, etnika grupa, partija ili konfesi
zajednice pamenja koje nam odreuju ta zapamtiti, a ta zaboravljati.
odreuju dubinu naeg pamenja, reguliu zaborav i nulte asove. P
mnemonike socijalizacije vaan je deo napora svake grupe da ukljui
lanove. U zajednicama pamenja novopridoli se poistoveuju sa gru
prolou i stiu novi drutveni identitet usvajajui istoriju nacije, partije
Pored sadraja iz prolosti, grupa namee emotivni ton i nain pame
propisuje ceremonijal poistoveivanja sa prolom rtvenom zajedn
(zakletve, komemoracije). Npr. podela Poljske u 18. veku ostala je
sauvani sadraj prolosti koji naciji stvara vaan oseajni identitet rt
Poljska je rtvovani Hrist izmeu nacija, razapeta od stranih sila. Sli
uloga kosovskog predanja koje je uvrstilo identitet Srba kao hrianske
od Turaka, ali i hrvatska vizija vlastite uloge kao predzia katolicizma. J
najvie istrajavaju na tome da je nezaborav stradanja rtve uslov opst
Albva je 1941. pokazao kako Jevreji, Rimljani, hriani i muslimani me
ak i prostor u skladu sa religijskim uverenjima i time prerauju is
Jerusalima. Seanje se,dakle, i topografski modelira (Halbwachs 2003
Benjamin je upozoravao da grad moe biti itan kao topografija kolekt
pamenja u kojoj graevine jesu simboli pamenja koji kriju skriv
potisnutu prolost. Dakle, ne samo dogaaj, nego i prostor moe biti po
sukoba oko prolosti.
U poslednja dva stolea nacija je glavna zajednica pamenj
njen kontinuitet poiva na slici podobne prolosti i optimistike budu
Naciji je potrebna upotrebljiva prolost da bi stvorila istoriju i su
zajednice. O tome se staraju nacionalistike ideologije koje grade kontinui
afektivnoj vezi izmeu generacija. Glavni nain za snaenje vere u sudbin

- 82 -
 103

budunost nacije je otkrivanje seanja na zlatno doba, herojsku prolost

raspoznavanje razdoblja zatiranja due nacije. Naporedo sa istica
kontinuiteta sa prolou tee i organizovani zaborav. E.Renan je uo
nacije nisu samo zajednice pamenja istih sadraja, ve da njihove pripa
vezuje i to to zaboravljaju sline stvari.
Sve u svemu, izvori istraivanja kolektivnog pamenja u m
drutvu su viestruki: francuska istorija mentaliteta, hermeneutika is
svakodnevice, marksistika kritika ideologije kao lane svesti, itd.Vi
istraivana drutvena uslovljenost pamenja, a manje povratni uticaj, tj.
slika prolosti utie na sadanjost (memory power). Tek su poslehladnorat
sukobi podstakli ova druga istraivanja. Jedan vaan podsticaj bila je k
Imaginarni Balkan (Todorova, 1999), a dva nova zbornika su bilans
pokuaja ove vrste (Mller 2002; Bjeli, Savi 2003). Istrauju se m
mentaliteti, vrednosti, ideologije, spomenika kultura. Prouava se o
javnog, slubenog i linog pamenja, zatim kako slika prolosti deli ljude
su je doiveli, ali i one koji je nisu proiveli, ali je poimaju kao deo vla
identiteta. Prioriteti istraivanja su raznovrsni: materijalni ostaci prol
obeleena mesta seanja, stereotipi, mitovi i nevidljiva manje ili vie ose
zapretena mesta seanja u kolektivnom mentalitetu.

3.1. Socijalno konstruktivistike teorije o pamenju: M.Albva, J.As

A.Asman i P. Nora
Reeno vrlo uopteno, u sloenom spletu savrem
sociolokih teorija o kolektivnom pamenju mogu se raspoznati dva g
idejna izvora. Prvi je konstruktivizam (kao teorija saznanja postmodern
drugi je novo dirkemovstvo. Ove sloene struje nisu oprene, ve srodne,
proimaju i dopunjavaju.
3.1.1. Konstruktivizam i postmoderna: okviri savremenog sociologizm
U idejnom i istorijskom segmentu savre
epohalne svesti dijalektiko miljenje potisnula je pojmovna samodovo
koja se ispoljava u prioritetnom razmatranju fragmentarnog i subjekti
 104

Neposredno uoljivo, malo i fragmentarno novi su autentini os

filozofskoistorijskog miljenja, dok se celina i zakoni smatraju nekorisn
idejnopolitiki represivnim. Nasuprot dijalektici, postmoderna poima pr
kao osmiljenu konstrukciju, a ne kao objektivni splet minulih zbiv
Savremeni konstruktivizam uopte (kome pripada i postmoderna) nastoji
uvrsti u tradiciju skepticizma (od antikog Pirona do Popera) sa sled
osnovnim gnoseolokim postulatima. Ljudi ne poimaju stvarnost ona
kakva je po sebi, nego grade modele stvarnosti, ija se
- 83 -

objektivnost i istina ne mogu direktno ispitati. Ne moemo prodreti iza

opaanja otuda to je jedino mogue porediti jedno opaanje sa dr
opaanjem, a ne i opaanje sa neopaenim stvarima (Piron). Opaanje
pasivni proces, nego konstruktivna delatnost naeg mozga i oseanja koj
stalnom jezikom i teorijskom preoblikovanju. Reju, vidimo, ono to zn
Pomenuti gnoseoloki postulati antiesencijalistike, nominali
postmodernistike sumnje u nauku i tradicionalnu istoriografiju imaju
tradiciju, iako se pojam postmoderna poeo iriti tek od kada ga je A.T
1947. upotrebio za oznaku poslednje faze zapadne kulture. Postmoder
pojavila u umetnosti krajem 1950-ih i karakterie je ekstremni plura
stilova i gledanje da se ne moe nita novo stvoriti. Preostala je, navodno,
igra sa materijalom. Svesno se brie razlika izmeu kia i umetnosti, mas
kulture i elitistikog poimanja umetnosti. U ovoj oblasti sinonim
postmodernu bili su transavangarda i kasna moderna.
Epistemologija postmoderne poiva na k
fundamentalizma moderne i njene objektivne i razumom dostupne i
Moderna, pak, tvrdi da je mogue objektivno i univerzalno znanje, dos
svima i relativno postojano u vremenu. Premda oposredovano, mogue
osnovi neiskrivljeno predstavljanje spoljne stvarnosti subjektu. Nas
postmoderni, stoji korespodentna teorija istine: istina je dostupna i mo
pokazati u neiskrivljenom obliku. Mogue je, dakle, neutralno stano
posmatranja, sa kog se rasuuje o konkurentskim pretendovanjima na va
 105

pa se moe i dospeti do nekontigentnog univerzalnog znanja. Saznan

kumulativno i ne gubi se novim saznanjima. Polazi se, dakle, od posto
nepromenljivog sadraja (esencije), dok je postmoderna supro
esencijalizmu. Upravo zato to postoji neutralno pouzdano znanje jesu i
napredak i emancipacija i povezani sa racionalnou. Dodue i epistemo
postmoderne polazi takoe od saznajnog optimizma i priznavanja uma
jedinog legitimnog autoriteta koji oslobaa od samovoljnih i iracion
autoriteta. Meutim, za razliku od dijalektikog miljenja, postmoder
oslanja na saznajni skepticizam koji u ekstremnim verzijama porie mogu
razlikovanja istine od privida. Oprotaj od principijelnog je u j
skepticizma, koji se brani zatitom pojedinanog. Na skepticizam
nadovezuje odbacivanje traganja za uzronim vezama i isticanje opisa
istraivakog cilja. Ova redukcije podsea na predpojmovne oblike izraav
Postmodernistiki kritiari ipak nisu a priori u krivu jer je opasnost isto
teleolokog shematizma jo ranije uoena kod nekih ocena Hegela. Kod
je pojedinac gotovo iskljuivo deo celine, a posebnost je jasno povr
optem. I Marks je nadmo celine preuzeo od Hegela, to je pokazao L
Premda ne odve originalno, nije takoe neosnovano ni postmodernis
problematizovanje nedijalektikog uenja o nunom napretku i njena k
apstraktnog uma. Takoe ni kritika neobuzdanog prosvetiteljskog optim
nije kod postmoderne uvek neopravdana.
- 84

Uprkos mestiminoj razlonoj kritinosti postmodernistikih pisaca, ne m

je upadljiv njihov ogranieni kritiki domaaj.
Nije cilj ovog izlaganja razmatranje optih pos
postmoderne, ve bi trebalo samo pomenuti nekoliko njenih protivsta
prosvetiteljskom poimanju istorije.
3.1.1.1 . Pretee
U skladu sa istraivakim prioritetima postmoderna je birala i
idejne pretee. Kako se slikovito izrazio holandski filozof postmoderne F
 106

Ankersmit, sutina nije u granama, niti u stablu, nego u liu istorijskog d

(Ankersmit 1989,150). Istorija nije rekonstrukcija onoga to nam se de
raznim fazama naeg ivota, nego stalno poigravanje sa seanjem n
Pamenje ima prioritet nad onim to je upameno.Treba razmiljati o pro
a ne istraivati je (Ankersmit 1989,153). U skladu sa relativizmom je i n
da je otkrivanje smisla vaniji od rekonstrukcije i uoavanja geneze. a
istoriografiji katkad metaforina dimenzija postaje vanija nego knjievn
ili injenini sloj. Panja postmoderne nije usmerena na golu prolost, ne
nesaglasnost sadanjice i prolosti, tj. jezika kojim danas govorimo o pro
same prolosti. Za ova naela naene su odgovarajue pr
Postmodernizam kritikuje logocentrinu tradiciju od Sokrata, jer toboe r
ne moe dokuiti tajne realnosti. Zato se postmodernistiki istoriari dek
kao presokratovci (Ankersmit 1989,154). Povratak od Marksa ka Nie
okretanje ka novom prevratnikom klasiku. Nihilistiko pobijanje istine, o
pojma napredak, iracionalizovanje istorijskih procesa, preuzim
solipsistikog pojma slobode su izabrane take Nieove misli saobr
novom argonu epohalne svesti (Krauss 2000). Iz prirodnih nauka postmo
svojata Ajntajnovu teoriju o relativitetu da bi raskinula sa sveobuhv
Aristotelovim kategorijalnim uenjem. U sociolokom smislu postmode
bliska teza o postindustrijskom drutvu (Becker 2003,35), a marksizam
sinonim prezrenih metanaracija. Bilo bi pogreno misliti da je savre
konstruktivizam originalan pravac. Naprotiv, nastojanje da se eklektiki
subjektivistika gledanja razliitih istorijskih idejnih pravaca (od filozo
skepticizma i knjievne kritike do Dirkema, Fukoa i hermeneutike)
pokazuje osnovni epigonski karakter pravca.
3.1.1.2. Otpor celini i optem
Iskazuje se u odbacivanju meta naracija u koje se ubraja
pristupi koji nisu nominalistiki. Upadljivi su fetiizovanje pojedinca
razlike. Preseca se posredovanje izmeu pojedinanog, posebnog i opteg,
se proces saznanja suava na neoposredovano pojedinano. Kod ove onto
samo se pojedinano da opisati. Marksistiki filozof iz Vupertala Verner
- 85 -
 107

Sepman uoio je da ova singularistika predrasuda nije samo

saznajnoteorijske involucije, nego ima i neposrednu upotrebnu vrednost
zamagljavanja uzroka krize. Naime, uzroci nacionalizma ne mogu se tum
svojevrsnou fragmenta, niti pojedinanim, ve u sklopu zakona ekonom
politike krize. Afekat protiv opteg, demonizovanje istorinog mil
apsolutizovanje pojedinca i razlika svode saznanje na nepromi
neposrednost lienu distance. Nemaki sociolog iz Osnabrika Hartmut K
ide ak dotle da tvrdi da precenjivanje svakodnevne svesti pokazuje
saznajnoteorijsku destrukciju: radosno mnotvo i igra zame
antagonistike napetosti, naracija potiskuje zakon, regresija mi
preinauje se u promenu paradigmi. Kada je u pitanju odnos teorije i p
Sepman zapaa da postmoderna ostaje na jedno oko slepa: dominantna p
kapitalistike dinamike akumulacije otima se njenoj subverzivnoj p
(Seppmann 2003). Postmoderna vidi patologiju moderne ne kao pro
drutvenih organizacionih struktura, nego kao neposrednu posl
prosvetiteljskog miljenja. A nastojanje da se vlastita sudbina uzme u
tumai se kao pravi uzrok samorazarajueg prakticizma.
Istorijsko znanje u misli postmoderne ne poiva na otkri
zakona ni uzroka, nego posreduje tek uvid u diskontinuitet. Dogaaji
mogu svrstati u idealni kontinuitet, teleoloki niti prirodni proces. N
definitivnog znaenja, ali ni boje providnosti, iako je postmodernis
odustajanje od istine verovatno oaralo svetenstvo (Eagleton 1
Subjektivizam i relativizam utemeljeni su u postulatu postmoderne
istinska istorija sazdana iz perspektivistikog znanja, a ne objektivnog
zbivanja nezavisnog od posmatraa. Konstruktivisti tvrde da prosvetite
sabija istoriju u pojmove, dok je stvarni svet beskrajna igra razl
neidentiteta. Oksfordski istoriar Teri Iglton primeuje da je ovaj prig
moderni formalne prirode. Zaotravajui do kraja prigovor on dodaje: A
svaki pokuaj graenja istorije podjednako tetan, to znai da nema i
izmeu Getea i Gebelsa (Eagleton 1997).
3.1.1.3. Odnos subjekta i objekta
Slino istorizmu i postmoderna poima realnost kao
razlika. Ali drugaije. Istorizam ograniava sferu uticaja razlika na prolo
 108

je istorijski subjekt izvan toga u transcedentnoj poziciji lienoj istorije.

nasuprot, Ankersmit tvrdi da je istorijski subjekt uvek pod uticajem pred
koji istrauje (Ankersmith 1993). Samo ukoliko smo svesni distance iz
nas i prolosti moe istoriografija biti uspena. Moemo istorijski sazn
samo zato to smo i sami istorini (Ankersmit 1993). Ankersmit prig
moderni transcedentnost, tj. odvojenost od predmeta istraivanja. Postmo
ukida nezavisnost subjekta od objekta, ime relativie epistemologiju, je
distance nema uslova za istinito saznanje. Ako je istraiva neodvoj
predmeta, relativizam je imanentan. Kako se

- 86 -

postmodernisti brani od prigovora za relativizam? Preteno tako to kod o

izmeu subjekta i predmeta posmatranja podmeu ekstremno sup
jednostranu poziciju moderni. Ankersmit smatra, naime, da se pro
relativizma javlja tek kada se postulira tenja za apsolutnim transceden
istinama. Tek tada, kae on, postmoderna postaje relativistika. Relativiza
kae on, samo preformulisani problem, a ne dodatna dimenzija
problematike (Ankersmith 1993). Istinski istorijski predmet nije nik
predmet, nego jedinstvo Jednog i Drugog, odnos u kom sapostoje stva
istorije i stvarnost istorijskog razumevanja (Ankersmith 1993). Onto
neodvojivost predmeta od posmatraa je okvir ekstremne istori
postmoderne koja zavrava u relativizmu lienom pravila. Iza pri
subverzivnog anarhistikog ruenja dogmi skriva se apsolutizovani relativ
Zamiljena kao razmaijavanje razmaijavanja postmoderna zavra
potiskivanju razlike izmeu istinitog i lanog. Zbog postuliranja gubitka
nauka je skoro izjednaena sa publicistikom ili horoskopima (Sch
Salomon). Kao nediferencirana regresivna reakcija na razliite v
deterministike vere u napredak (tehnoloki optimizam, hegelijanstvo, par
marksizam), miljenje postmoderne iskazuje i mobilie agresivni i pau
denuncijatorski afekat protiv opteg (Krauss 2000). Ne ukazuje, naime,
na promaene prognoze velikih teorija, nego se itava tradicija kritikog
kao premisa emancipatorske prakse, proglaava za izvor sveukupno
 109

moderne. Liotar izvodi Auvic iz prosvetiteljstva (Kraus 2000), a Fire des

iz egalitarnih strasti (Kulji 2002).
3.1.1.4. Odnos posebnog i opteg
I ovde postoji krupna razlika izmeu postmoderne i dijalekt
tumaenja razvoja. Kod pisaca dijalektiara drutveni determinizam
karakter svesnih odnosa, a odnos subjekta i objekta viestruko je posred
Svesna aktivnost pojedinca, tj. drutvena praksa (Marks), posrednik je iz
subjekta i objekta. Kao to drutvo stvara ljude, tako i ljudi stvaraju drutv
je socijalno ontoloko utemeljenje dijalektike. Postmoderna podmee pona
marksizmu zapostavljanje pojedinanog uglavnom ne razlikujui vulgariz
ideoloki marksizam od izvornog? Kod Marksa su subjekti istovre
pasivni i aktivni, a uslovljavanje subjekta i objekta je uzajamno. U sazna
pogledu pojedinano i opte nisu u antagonistikom odnosu: pojedin
utoliko vie kadar da spozna istinu, to iscrpnije i dublje razotkriva vl
posredovanje izmeu opteg i posebnog (.Luka). Dakle, realistika t
istine ne zapostavlja pojedinano. Razlika marksizma od postmoderne
tome to je spoznaja opteg korak ka spoznaji konkretnog (Hegel, M
Lenjin). Dijalektiko opte, kao konkretni totalitet, potuje posebno, a
istovremeno ne privileguje kao neto strano stvari (Seppmann 2
Dijalektiko jedinstvo celine nije nivelisanje, ve meusobno uslovlj
formalno sapripadanje sadrinski disparatnog i antagonistikog (npr. kap
rad).
- 87 -

Postmoderna,meutim, razdvaja pojedinano i opte i uglavnom gov

izolovanom postojanju posebnog. Razdvaja nerazdvojivo, i izb
promiljanje opteg ili ga osuuje kao totalitarno. Zato nuno iskrivlj
posebno, jer je celina u dijalektikom smislu uvek identitet identi
neidentiteta (Hegel). Sepman s razlogom zapaa da postmoderna u o
romantiarski reaguje protiv celine, bez uoavanja drutvenih uzroka
opteg i posebnog (Seppmann 2003). Fetiizacija faktikog proglaava
subverzivni protest. Njoj nasuprot, dijalektiko miljenje ne zapos
fragment (Benjamin, Bloch), ali ga ne precenjuje niti fetiizuje, nego se
 110

uzrocima cepanja celine. Estetska istina fragmenta, koju brani postmod

moe stvoriti umetniko zadovoljstvo, ali ne moe ukloniti utis
principijelno moguem uklanjanju njegove nedovrenosti. Ovaj nain spo
je naravno najdramatiniji kod deficitarnog uoavanja konkretne dru
fragmentizacije. Regresivna formula Bodrijara o radosnoj relativnosti s
je cinina s obzirom na realnu borbu fragmentizovanih jedink
preivljavanjem u savremenom rizinom kapitalistikom drutvu. Do
ugroenosti ne izdrava se herojski, ve sa preneraenom radou.

3.1.1.5. Diskontinuitet i kontingentnost

Vaan stav postmoderne je usitnjavanje (fragmentizacija) vrem
serije neprekidne sadanjice. Fragment kao istraivaki prioritet zamen
celinu: Malo je lepo. Neposredno uoljivo, malo i fragmentarno su
autentini oslonci filozofskog miljenja. Privilegovano je decentr
iskustvo, njegova jedinstvenost i neponovljivost. Postmoderna uoava
osnovno iskustvo nepreglednost i neodreenost. Naputa se ideja o jedi
iskustvene osnove, insistira se na mnotvu, fragmentima i alternat
oblicima promiljanja. Na saznajnorelativistikoj osnovi javlja se arobn
virtualnost, koja takoe sugerira da vie ne ivimo u stvarnosti ili kao da
njoj suprotstavljeni kao i to da baratamo sa mnotvom ravnopravnih stvar
Relativizam i saznajni skepticizam postuliraju normativnu sliku sveta:
nema istinitog saznanja, nema ni bia koje bi se moglo degradirati na
iskrivljenost (Seppmann 2003; Ahmetagi 2005,16).
Iz zamene kontinuiteta diskontinuitetom i celine njenim delom s
zamena uzronosti kontigentnou. Odbacuje se univerzalna istorije sa d
procesima na raun lokalnih i izrazito kontingentnih istorija. Istorija se ne
za istinu, nego za perspektivu identiteta. Namesto univerz
prirodnopravnog individualizma stupili su konfliktni identiteti, iro
dekonstrukcija velikih pria i sumnja u progres. Drutvo postoji samo
politika artikulacija (praksa koja tvori identitet), ono se uvek iznova s
iri, diferencira i pribliava prolaznoj celini. Delotvorna istorija rastvara
beskonano umnoavanje istorijskih samorefleksija u sve iroj istoriogra
sadanjici. To je beskonano kretanje u kom se smenjuju stanovita. Nema
 111

- 88 -

superiornog stanovita u smislu poslednje instance vaenja iz kog mo

izvoditi i rekonstruisati druga stanovita. Rezultat je oksimoron (duh
besmislica), stanovite lieno stanovita. To je samotranscedencija me
(Ankersmith 1993). Ovo gledite blisko je saznajnom nihilizmu. Uzor m
Fukoovo rastvaranje vekovima kumuliranog rada istoriografije, tj. onoga
politikim, socijalnim i kulturnim fuzijama integrisano. Ankersmit se zala
deepistemologizaciju savremene istorijske svesti. Postmodernistiki oksim
stanovite lieno stanovita, doputa elementima prolosti autonom
rezultat je rasprenost prolosti. Dekontekstualizacija stupa na m
istoricistike i pozitivistike kontekstualizacije. Postmodernistiki istor
pokuavajui da relativizam prikau kao demokratsko naelo, zalau se za
autonomiju elemenata prolosti (fragmentaciju) i demokratizaciju istori
smisla. Demokratija ovde nije politiki nego epistemoloki argumen
njeno ime Ankersmit kritikuje aristokratsku hijerarhizaciju prolos
slojeve manje ili vie znaajne. Pri tome se postmodernisti svesno o
dubine, to je upereno protiv iluzije istorizma da je sve rezultat isto
evolucije. Na ovaj nain deepistemologizovana postmoderna istoriog
opire se klasinim ciljevima nauke o prolom: autentinom opisu prol
njenom uzronom objanjenju. Osim toga, pitanje je da li je odbijanje v
pria i svoenje pojava na kontekst uopte oblik radikalne kritike? I m
pronicljivi neradikalni tumai posmatraju pojave u svom sklopu. Pojav
kontekste svode danas svi radikali, izuzev vulgarnih marksista, koji k
danas postoje samo u antimarksistikom miljenju. Da li je pria o smrti
pria i o kraju istorije u stvari nova meta-pria, uticajnija od velikih pria
bi elela da prepusti zaboravu (Eagleton 1997).
3.1.1.6. Konstruktivistiko poimanje prolosti
Na pomenutim protivstavovima prosvetiteljstvu i dijal
poiva konstruktivizam - teorija saznanja postmoderne. Uloga savrem
konstruktivizma moe biti jasnija ukoliko se saeto prikae njegova radi
verzija. Radikalni konstruktivizam tvrdi da su sva saznanja vie konstru
 112

nego otkrivena, i da je nemogue i nepotrebno rei do kog stupnja saz

odraava ontoloku realnost (Holtorf 2003). Ne negira se ontoloka stva
ve samo to da nae saznanje treba da je odraava. Ontologija i epistemo
nevani su za naunike. N.Luman ak govori o deontologizaciji stvarnos
ni to nije potpuni relativizam. Konstruktivisti samo tvrde da saznanje ne
biti mereno u skladu sa svojom ontolokom ili metafizikom realnou. D
znanje i pamenje ne odraavaju ontoloku stvarnost, ve su konstruis
skladu sa potrebama subjekta koji saznaje ili pamti. Ispada da opstanak zn
pamenja u velikoj meri zavisi od sluajnih drutvenih uslova koji odreu
je za pojedinca zanimljivo u datoj situaciji. Pojedinano se apsolutizu
umesto dokumenta u sreditu je retorika konvencija, zapaa
- 89 -

nemaki istoriar iz Pasaua Vinfrid Beker (Becker 2003,43). Odmah

dodati da u gnoseolokom pogledu postmoderna nije iracionalna,
relativistika antiteza prosvetiteljskom racionalizmu. Prosvetiteljstv
ustoliilo naelo da je istorija delo oveka, a ne boje milosti. Sa tim se s
postmoderna. U tom smislu jeste postmoderna negativna istina mod
demaskiranje njenih mitskih pretenzija, koja se logiki razvila iz prethodn
bi narednom utrla put (Eagleton 1997). Meutim, opirui se se teleol
istoriji, veina postmodernista postulira kraj istorije, ime sledi logiku
inae odbacuje.
Razilaenja postmoderne i prosvetiteljstva najvidljivija s
pojmova napredak, kontinuitet, zakon i istina. Zalaui se za uoa
mnotva, heterogenosti i diskontinuiteta, postmoderna je razvila i drug
epistemologiju. U ovom sklopu izgraen je odnos prema nauci,
najracionalnijem znanju. Dok je proverljiva nauka alfa i omega prosvetitel
postmodernisti gledaju na nju sa strane ili odozgo, ne kritikuju je n
odbijaju, pa stoga nisu klasini iracionalisti. Kako se izrazio Anke
postmoderna je anauna, a ne antinauna (Ankersmith 1989,142). ak i a
ostavi po strani ova gnoseoloka ravnodunost postmoderne, nije teko
njenu razliku od realistikog poimanja nauke. Prosvetiteljstvo je videlo za
 113

istorije u tome da se istraivanjem prolosti izvue pouka za sadan

budunost u skladu sa kriterijima objektivnosti. Postmoderna spori neu
pretenziju istoriografije, konstatujui kraj istorije ili post-ist
Konstruktivizam je pragmatian jer smatra da naunost nije povezan
objektivnou niti realistikom ekvivalentnou, nego je potisnuta u
doivljenog. Opaanje i spoznaja ne odraavaju stvarnost, nego samo on
mi prihvatamo kao stvarnost, to se prilagoava naem sistemu i to se u
sistema konstruie kao realnost. O nezavisnom svetu nema objekt
saznanja, ime konstruktivizam raskida sa pozitivizmom koji poiv
saglasnosti ili podudaranju stvarnosti i doivljaja (Mller 2000). Znanje
od subjekta, a objektivnost i intersubjektivnost ne poivaju na adekva
odraavanju realnosti, nego su rezultat dogovora naunika koji su se sloi
korienja odreenih kategorija. Prolost se ne moe otkriti, nego je
istoriar stvara i predstavlja. Takav zakljuak se osniva na pogre
verovanju da postoji bezbroj u osnovi ravnopravnih mogunosti tuma
Dakle, naunost istorije dovodi se u pitanje, jer se istorija poima s
umetnosti: to su kulturne konstrukcije bez pretenzija za istinom. Postmo
je iz umetnosti i preuzela pojam naracije (pripovesti) za opis naunog izlag
Kalifornijski istoriar knjievnosti Hajden Vajt (White), poznat po nasto
da preko retorike spoji istoriografiju i knjievnu kritiku, tvrdi da svaka ras
sama konstituie predmet za koji tvrdi da ga realno opisuje i objektivno tu
Istorija se pronalazi tek konstituisanjem predmeta istraivanja, a ne istrau
kao neto nezavisno od istoriara. Prolost zavisi od strukturisanja gra
aktivnosti samih istoriara uz pomo naracije. Prosvetiteljstvo je donelo
da su sva saznanja nepotpuna i subjektivna i da je nuno porediti vie raz
izvora
- 90 -

u traenju pouzdane osnove objanjenja. Tome nasuprot, iz sline premi

nema konanog znanja, postmodernisti izvlae zakljuak da je objek
znanje nemogue, pa tako sami sebi izmiu tle ispod nogu. Berlinski ist
Insa Miler zapaa da postmoderna kritika ne nudi lek protiv zloupo
prolosti. tavie olakava je svojim relativizmom, a sklonou ka det
odbijanjem velikih istorijskih veza nuno usitnjava prolost (Mller 2000
 114

Iz reenog su ve vidljivi drugaiji istraivaki prioriteti n

Kod istraivanja prolosti konstruktivisti ne tragaju za izvorima znanja
procenjuju njihovu valjanost, nego ele da se suoe sa razliitim obl
saznanja. U sklopu ovog napora istaknut je i postulat postmoderne:
poimanje prolosti takoe je konstruisano i pre svega iskazuje savre
uslove pod kojim ga mi konstruiemo. U stvari, itava zamisao prolo
saznajna i drutvena konstrukcija koja ne postoji nigde izuzev u odnosu p
savremenom iskustvu (Berger, Luckman). Znanje o prolosti i realna pro
bitno se razlikuju. Ne osporava se, dakle, prolost, ve mogunost pouzd
znanja o prolosti. Ovo otuda to toboe ne moemo iskoraiti izvan u
misli i drutva koji odreuju nae znanje. tokholmski antropolog Korn
Holtorf zakljuuje da su ontologija i epistemologija suvine: nije vano d
prolost postojala ili ne, jer ona i ne utie na nae znanje. Prolo
konstrukcija sadanjice (Holtorf 2003). Konstruktivizam se usredsreu
procese konstrukcije prolosti vie nego na samu prolost. Kritika ideo
nikada nije stizala do takvog relativizma iako se bavila istraivanjem u
iskrivljavanja znanja.
Konstrukcija je pojam koji se odnosi i na rezultat i proces se
Iz radikalno konstruktivistike perspektive seanje se poima kao akt
produkcija smisla u sklopu opaenih ili oseajnih nunosti delanja i odva
pretenzije ka istini. Bilefeldski psiholog Barbara Keler takoe uoava
istrauju konstrukcije stvarnosti, a ne njihova istinitost (Keller 2001,315-
Na funkcionalnoj i pragmatinoj osnovi, s one strane istine i objektivnos
mogu se racionalno razmatrati pretenzije na vanost linog sea
istorijskog znanja. Socijalni psiholozi istrauju drutvene sklopove u kojim
seanja zajedno rekonstruiu, od predrasuda do narativnih struktura. Gre
pamenju i seanju psiholozi istrauju u sklopu linih i drutvenih p
subjekta koji se sea, a istinu ne posmatraju kao apsolut nego kao vez
za cilj.

3.1.1.7. Perspektivizam umesto celovite istine

Dakle, postmoderna ne relativie istinu izjednaavaj

manje ili vie izriito sa transcedentnom nego sa grupnom sveu. Do ist
 115

teko doi ne samo zbog raznovrsne produkcije smisla, nego i raznov

saznajnih perspektiva. U traganju za smislom, a ne za uzronou, postmo
se oslanja na fenomenologiju i hermeneutiku. Za postmodernu je auten
istorija samo perspektivistiko znanje (Becker 2003,37).

- 91 -

Oslanjajui se na Niea i Fukoa, Bodrijar je proglasio kraj uenja o kraj

zamisao realnog doba izjednaio sa hrianskim iekivanjem
Istorijskoj nauci prebacuje se linearnost, totalitet i uzronost, jer je to
celovita istorija nemogua; istorijske prie uvek organizuje pripoveda
sadre momenat iste proizvoljnosti i relativnosti. Ni evidencija o prolo
govori o prolosti, nego o razliitom tumaenju tekstova koji su preost
prolosti. Beker s razlogom primeuje da se u ovom perspektivizmu
granica izmeu fikcije i injenice, fiktivnih knjievnih i istorijskih
(Becker 2003,44). Ne manje je pretenciozan imperativ postmoderne
prevazie ex post konstruisana teleologija istorijskih ivotnih tokova. Ka
izrazio postmodernistiki pisac R.Berkhofer istorijska nauka ne ba
prolou, nego nainom i obrascima, uz iju pomo se ruevinama pro
ispranjenim od smisla, ulivaju nova tumaenja. Postmoderna perspektiv
zagovara subjektivistiko samozatvaranje koje doputa u najboljem sl
sapostojanje proizvoljno kodiranih ekstrapolacija (kritika). Za razlik
objektivistike istoriografije, kod koje se razna tumaenja hijerarhizu
dokaznoj snazi, kod pluralizma postmoderne sve perspektive su ravnopr
Ukoliko se napusti stupnjevanje objanjenja po istinitosti, onda se objekti
svodi na sapostojanje mnotva pria i tumaenja, kako to predlae Anke
oslanjajui se na Lajbnicovo uenje o monadama. Postmodernis
otpisivanje ideje progresa jeste nepromiljeno ak i kada se zalae za
slobodu u nauci, koju svi naravno za sebe rezerviu, a postmoderne teo
haosu globalnih i lokalnih tokova takoe su ideoloki optereene meta-na
(Becker 2003,51-53).

3.1.1.8. Kulturna umesto dogaajne i socijalne istorije

 116

Postmodernistiko poimanje istorije je

konstruktivistikih teorija o pamenju koje su u disciplinarnom i metod
pogledu arolike i eklektike. Pojaano zanimanje za pamenje i se
nastalo je u sklopu kulturalistikog obrta postmoderne: dekonstru
struktura, isticanje procesnog, nepostojanje realnosti izvan t
usredsreivanje na zapostavljene aktere itd. S jedne strane re
decentralizaciji (pluralizaciji) istorijskih aktera i perspektiva, s dru
slabljenju kritinosti prema drutvenom antagonizmu. Berlinski istoriar
Zundhauzen primeuje da se konstruktivizam radikalizovao tek kada je
pamenje socijalizma srueno: s jedne strane je javno pamenje socija
prekodirano po jednostavnom dihotomnom obrascu (iz dobra je postalo z
belog crno i obrnuto), a s druge strane je pluralizovano (Sundhausen 2
Dugo tabuizirana protiv-seanja, kao i zaboravljena, okupiran
marginalizovana pamenja provalila su i postala slubena, a preth
slubena, po naelu idejne retorzije, stigmatizovana su kao totalita
dekretirana. U oba sluaja kriterij istine nije bio u prvom planu,
instrumentalizacija pamenja. Kontrola nad pamenjem i pre i nakon 1989
je pitanje moi, premda je nakon 1989. dolo do konkurencije izmeu tv
seanja i

- 92 -

mnotva partikularnih heterogenih seanja (Sundhaussen 2004, 2). Reju,

idejnopolitiko mnotvo je skup saznajno ravnopravnih perspektiva i smi
lieno preduslova poreenja istinosne vrednosti razliitih teorija.
Kod tumaenja pamenja prisutne su neurobioloka, psiholo
socijalna struja. Danas se i u neurologiji razvijaju modeli koji po
pamenje kao konstruktivnu aktivnost, a ne samo oni koji govore o pam
kao skladitenju podataka. Istrauje se funkcionalna elastinost mo
isprepletenosti meuneuronskih veza. Psiholoki konstruktivisti dodaju tom
seanje nije golo aktiviranje uskladitenih obavetenja, nego je ak
konstrukcija identiteta, biografije, a time stabilnosti, kontinuiteta i dosled
Seanje je uvek aktuelna tvorba smisla u sklopu nunog delanja,
 117

hamburki filozof Burghart mid (Schmidt). im se seamo, tuma

Seanja su uvek ponovna tumaenja i preinaavanja nae prolosti. Rad
psiholoki konstruktivizam osporava mogunost spoznaje realnosti neza
od posmatraa (epistemiki solipsizam). Premda ne spori ontoloku rea
ipak sumnja u mogunost spoznaje realnosti. Konstruktivistima se p
saznajnoteorijski realisti i idealisti koji veruju da je mogue pouzdano zna
svetu nezavisnom od subjekta. U nauci je internalistiki pristup sup
konstruktivizmu jer promene kod tumaenja prolosti tumai unutarnau
sazrevanjem.
Tome nasuprot, socijalni konstruktivisti podvlae da je se
na prolost uvek uslovljeno trenutno znaajnim strukturama drutva. Ne
to zaboravljamo, ve i stvaramo nova seanja. Time ispunjavamo prazn
gradimo skladnu celinu iz aspekata prolosti koje saznajno, emotivno i es
preraujemo. Pripovedanjem iznova menjamo seanja. Dakle, naa
prolosti, a ne prolost po sebi, jeste okvir naeg seanja (Schmidt). Kod
saznavanje nije lieno interesa. Vidimo i ujemo ono to elimo da vid
ujemo, a saznajemo ono to elimo da saznajemo. Pri tome uvek tra
saglasna obavetenja. Kod redukcije disonantnog panja nam je selek
Italijanski psihijatar L.ompi (Ciompi) skrenuo je panju da afekti aktivi
uvruju miljenje, usmeravaju panju na odreena oseanja saglasna a
stvaraju raspoloenju srodne saznajne hijerarhije, podstiu seanje saobr
trenutnom stanju, stvaraju kontinuitet i slue kao reduktori sloenosti. T
postulati konstruktivistike teorije uenja. Po konstruktivizmu i posmatr
deo posmatranja, ali nije kadar da sazna da li stvarnost osea kao
posmatra. Ne moe se pretendovati na opte vaeu istinu, pa se zato
postulat o relativnoj objektivnosti. U sreditu su razliite perspektive
sapostoje, uz spremnost da se prihvate razlike. Kod postmoderne iznala
istine i racionalna komunikacija su nemogui, a saglasnost je mogua j
potinjavanjem Drugoga. S tim je u vezi drutvenoekonomska neodree
fragmentizacija (preziranje celina, sinteze, saglasnosti, jedinstva), sklono
montai i paradoksu, rastvaranje dogmi, promena naina (naracije),
okvira izlaganja (anra), karnevalizacija (mnotvo kao anti sistem) i poli
koja se pravda relativizmom.
 118

- 93 -

Reju, istinu zamenjuje konstrukcija i insceniranje realnosti. Za postmo

je vera u bolju, alternativnu budunost praznoverica, a progres je preva
pojam. Postmoderna je dominanta u logici kulture kasnog kapitalizma
utoliko nije nimalo udno to unutar nje levica ne moe nai arhimedska
kritike kapitalizma, tvrdi ameriki istoriar knjievnosti Fredrik Dej
(Jameson). Subjektivistiki otpor antagonistikoj realnosti koleba se iz
rezignacije na distanci i radosne afirmacije: ne radi se vie o dijalektici n
ekstazi (Bodrijar).

3.1.1.9. Novo potiskivanje racionalizma

Ideoloko kritika ocena postmoderne ovde se nee izvod
njene politike instrumentalizacije ve iz optih epistemolokih n
Pluralizacija uma kod postmoderne u obliku diskontinuiteta, proizvoljn
relativizma spori glavne tekovine racionalizma: mogunost razlikovanja
od privida, stvarnosti od iluzije, napretka od nazadovanja. Otvoren
tolerancija postmoderne nisu imuni protiv ideologija otkrovenja i ezoterik
ambivalentnost postmoderne otvara put ka renesansi premod
Relativizacija dostignutih standarda i izotrenih kriterija moderne i prel
mnotvu u epistemolokom pogledu ravnopravnih usmerenja stvara situ
bez kriterija u kojoj ak i zov za voom moe nai odjeka. U idejnom po
postmoderna je dvoznana. Dok Beker smatra da je epistemo
postmoderne u osnovi libertetska (ekstremno liberalna), Habermas izriito
da je postmoderna novi konzervatizam: to je politika otupljivanja eksploz
sadraja kulturne moderne (Cit. prema Schmidt-Salomon 2
Konzervatizam postmoderne, po Habermasu, ogleda se u njenom nekriti
odnosu prema tradiciji, kojoj postmoderna oslobaa prostor onda ka
relativistiki liava kriterija naunosti i progresa. Postmodern
tradicionalistika jer indirektno titi tradicije. Naime, poto nema univerz
kriterija, nemogue je kritikovati tradicije. Upravo zbog nesposobnos
kritikuje tradiciju, kod postmoderne vlada samo aktuelno postojee O
Sada. Postojee je svemono, jer se ne moe prevazii niti dovoljno tem
kritikovati. Svaki oblik utopije, naprednog i humanog postmoderna diskre
 119

kao opsesiju jedinstvom (Habermas). Posledica relativistikog ukidanja u

je pripisivanje normativne snage postojeem. Zato je, tvrdi Habe
postmoderna u sutini apologija postojeeg i oblik novog konzervatizm
razliku od klasinog konzervatizma, koji postojee prenosi u budu
postmoderna izvodi iz onoga to jeste ono to treba da bude, ali to ini sam
ovaj momenat, a ne i za budunost. A ukoliko se u budunosti promene s
tek tada e se iz izmenjenih okolnosti izvoditi ono to treba da bude u bu
sadanjici. Sepman se slae sa Habermasom da postmoderni ned
istorijska svest jer je usredsreena na izolovani horizont sadanjice, a isk
je potisnuto doivljajem. ovek postmoderne kree se u svetu bez i
kriterija i perspektive, nade i vizije

- 94 -

(Seppmann 1997; Sekuli 2002; Ahmetagi 2005). Kritika drutva u skla

kriterijima uma i racionalnosti je potisnuta. Fundamentalnim relativiz
obmana i samoobmana uzdignute su do metodskog principa. Istrajavan
diskontinuitetu i precenjivanje posebnog, apsolutizacija opaanja i opi
kritiku uzronosti grade perspektivu nepromiljene neposrednosti koja
zdravi razum na svojoj strani, dodaje Sepman. Bilo bi pogreno dra
postmoderna nema politike vizije samo zbog toga to je ini skup ar
pravaca. Otsustvo vizije istie iz naelnog pluralizma ivotnih for
diskurzivne nepreglednosti kao epistemolokog stava. Nesreeno mn
povezuje gotovo iskljuivo jedna u osnovi maglovita antitotal
usmerenost, koja je liena vizije budueg. Nema kritike objektivnog
moi niti uoavanja antagonistikih nejednakosti. Ostaje se na opisu od
moi onako kako je akteri doivljavaju. Osim pomenutih lutanja, Iglt
uoio jo nekoliko paradoksa postmoderne. Iako u naelu polaz
saznajnoteorijskog antirealizma i poriu mogunost opisa sveta onakvim k
jeste, postmodernistiki pisci to ipak ine. U isto vreme libertets
deterministika, postmoderna sanja o ljudskom subjektu lienom
prinude, ali istovremeno tvrdi da je subjekt produkt snaga koje ga u potpu
 120

odreuju (Eagleton 1997). Pseudokritiki patos dovoenja svega u p

zastaje pred antagonistikim i klasnim napetostima u dijalektici prilagoav
Diktatura Ovde i Sada kao i teza o kraju istorije su u jezgru raznor
kritika metanaracija i utopije. U tom sklopu cinino je Deridino svoja
Marksove kritike svega postojeeg. Duhovna akrobatika postmoderne ne m
je upadljiva u Deridinom pokuaju da Marksovu analiza robnog feti
prikae kao izvor konstruktivizma (Derida 2004). Lani patos kritike
postojeeg kod Deride je dekor lane kritike kapitalizma (Postone 1
Dakle, postmoderna se i ovde nadovezuje na alternativnu misao, ali samo
da bi mu izvukla kritiku aoku (B.Schmidt). Jer, postojee lieno altern
kod postmoderne je kapitalizam, a njena razbaruena relativi
epistemologija u osnovi je buroaska.

3.1.2. Moris Albva: dirkemovska sociologija pamenja

Koliko god konstruktivizam bio neodvojiv od postmoderne, nje

istraivaka tradicija, a pogotovo onaj rukavac koji se tie teor
kolektivnom pamenju, ima i relativno nezavisnu tradiciju: rodonaelnika
nastavljaa, kontinuitet osnovnih pojmova i istraivake usmerenosti,
raznovrstan nehomogen teorijski i pojmovni aparat. Glavni izvor je fran
socioloka kola Emila Dirkema (1858-1917) i Morisa Albvaa (1877-1
Premda Dirkem nije koristio pojam kolektivno pamenje, njegovo uen
najvaniji okvir teorija u ijem je sreditu ovaj pojam. Moris Albva
poinje istraivanje pamenja izvan biolokog sklopa, kao kulturnu inje
U dirkemovskom okviru Albva je, za razliku od M.Prusta, tvrdio da se pr
u pamenju ne zadrava nego

- 95 -

rekonstruie, a nasuprot Frojdu i Jungu, da pamenje nije rezultat nesv

nego meuljudskog optenja. Zbog toga hajdelberki egiptolog Jan A
izriito tvdi da je Albva razvio drutvenu teoriju pamenja i uin
prvorazrednom meugranskom temom (J.Assmann 2002,8). Ova ocena
 121

preterana uprkos tome to postoji upadljiv vremenski jaz izmeu nas

Albvaove teorije (1925) i njene aktuelizacije 1980-ih godina.
Neodstranjivo jezgro ili ontologija socij
konstruktivizma jeste gledite da kolektivno pamenje ine vienja
zbivanja koja su znaajna za pojedince kada sebe definiu kao lana odre
grupe. Ova uverenja nisu iskljuivo kognitivno-deskriptivnog karaktera. A
seanja i njegove rekonstrukcije su preteno drutvene prirode: mogu
institucionalizovani (dravni autoritet, sistem obrazovanja, masovni m
partije,crkva) i neinstitucionalizovani (porodica, krug prijatelja,neform
grupe).
Drutvo cepa ili homogenizuje pamenje pojedina
prvu sistemsku dezintegraciju kolektivnog pamenja i njegovu fragmentiz
podstakao je kapitalizam raslojavanjem drutva na niz grupa u ko
pojedinci uklopljeni. Albva je istakao viestrukost drutvenih vremena
sapostoje jer ih stvaraju razne grupe: religija, klasa, porodica, gene
(Albva 1999,64). Pojedinac neguje onu sliku prolosti koju mu namee g
Slika prolosti tumai se iz perspektive konkretnog grupnog okvira,
spremnost da se odreena slika prihvati (slika ugroenog Kosova odrava
verskih, nacionalnih, porodinih ili partijskih razloga). Dakle, vizija pro
nije samo mobilizacijski sadraj ideologije, nego i nuan deo
neideolokih grupa. Pamenje prekretnikih deavanja kao npr. Dr
svetskog rata ne moe se tumaiti van sklopa posleratnog razvoja nakon
koji je bio razliit u raznim sredinama. Slubeno, privatno i lino sean
faizam zavise od sklopa osmiljavanja antifaizma, odnosno od interesa g
Prvi zadatak istorije pamenja je istorizacija pamenja. Tek kada se
raspoznaju motivi rekonstrukcije prolosti, moe se prii njenoj objekt
oceni.
Kao da u prilog pomenutom postulatu svedoi i okolnost
oivljavanje istraivanja kolektivnog pamenja stiglo tek nakon dec
hladnoratovskog utanja, koje Albva nije mogao prekinuti jer je um
Buhenvaldu marta 1945. U disciplinarnom pogledu re je o raznovrsnim n
istraivanjima smetenim izmeu socijalne psihologije i sociologije sazn
Ekspanzija ovih istraivanja nazivana je dirkemovskim imperijaliz
(J.Craig), epistemolokim relativizmom ili pansociologizmom (E
 122

2003,221). Nova disciplina nala je pravo tle u poslehladnoratovskom

kada se istorija poela ubrzano menjati svuda u Evropi. Naputani su m
koje nije tvorila samo slubena istoriografija, ve i mnogi ue grupni in
povezani s njom: porodini, generacijski, klasni. Albvaovo objanjenje
pamenje pojedinca uokvireno interesima grupe nije bilo teorijska revol
ali je u pogodnom momentu svog oivljavanja predstavilo pojedinana i gr

- 96 -

tumaenja prolosti u novom sociolokosaznajnom svetlu. To to je Al

prihvatio radikalni konstruktivizam postmoderne u poslehladnoratov
svetu nije rezultat toliko unutarnaunog otkrivanja zanemarenog klasika
to nije neobina ni okolnost to to je u krutom hladnoratovskom po
Albvaevo tumaenje kolektivnog pamenja bilo neaktuelno. Tek ka
bipolarni idejni poredak seanja poljuljan, kucnuo je as Albvaa. U zap
Evropi proces je poeo neto ranije, krajem 1970-ih sa slabljenjem marksi

Premda prihvaena sa zakanjenjem, Albvaova zamisao

brzo je postala ortodoksija, odnosno skoro opti polazni
konstruktivistiko-funkcionalistikih teorija o kolektivnom pamenju. To
sredinji pojam kolektivno seanje modifikovan i diferenciran samo sv
koliko je teorija bila podsticajna. Krajem 20. veka Albvaovu teoriju pon
su razvili nemaki egiptolog J.Asman i francuski istoriar Pjer Nora. Pam
nije samo sadraj nego i delatnost reprodukovanja ranijih doivljaja.
seanje saobraeno novim okolnostima. Uspomena se stvara na seanju
reprodukuje i menja seanja. Po Albvau, uspomena je unutranji prosto
se iri u procesu socijalizacije. Prostor je skup simbolikih i verb
konvencija. Seamo se samo onoga emu u sadanjosti moemo stvoriti
Uspomena se razlikuje od tradicije i istorijske svesti. Tradicija je obliko
seanja. Tek tamo gde prolost vie ne podsea, ili se ne ivi, poinje ist
Alvaova teorija je u sreditu poslehladnoratovske sociologije saznanja. D
u hladnom ratu kritika ideologije bila nezaobilazan pristup socio
saznanja, Albva je oivljen i stoga to je kod njega ovaj pristup neutraliz
ili sveden na najmanju meru. U prvi plan je izbilo istraivanje dru
 123

uslovljenosti slike o prolosti, a ne toliko njena upotreba u svrhe vlad

Premda polazi od slinih premisa, klasina kritika ideologije, kojoj prip
marksistiki pravac, ne pita se toliko o razliitoj grupnoj uslovljenosti, ve
svega o onoj koja je u slubi vladanja i podvlaivanja. To je uostalom i ra
izmedju Marksa i Dirkema. Otuda nije sluajna aktuelizacija Albvaa 199
kada je sa slomom socijalizma poljuljan i autoritet marksizma.
Moda se na prvi pogled ini da je ovaj zakljuak preuranjen
potiskivanje marksizma obnovljenim dirkemovstvom krajem 20. veka
nauka koje se bave prolou bie jasnije kada se pokau istraivaki prio
novog klasika i njihova primena. Izvorna pobuda Albvaa bila je da p
psiholozima svog vremena da prolost nije pre svega sadrana u sea
pojedinca, ve da ova seanja sadre samo fragmente. Celovito seanje
oblikuju kolektivne ustanove u skladu sa potrebama sadanjice. Seanje
samo naizgled lino, isto seanje ne postoji. S druge strane, kolek
pamenje obuhvata individualna pamenja, ali se s njima ne podudara. O
razvija u skladu sa svojim zakonima, pa ak i onda kada izvesne individ
uspomene u nj prodiru, one menjaju lik im se premeste u jednu celinu
vie nije lina svest (Albva 1999, 64). Drutveni okvir seanja je instrum
koji koristi svesni
- 97 -

pojedinac da bi preinaio viziju prolosti u skladu sa trenutnim vla

potrebama, odnosno da bi obezbedio egzistencijalnu harmoniju i v
identitet. To je drutvena konstrukcija pojedinanog seanja. Albva je nar
isticao ulogu porodice i klase. Svaka porodica reprodukuje pravila koja
ranije postojala (uloge lanova porodice), tako to struktuira seanje dece
njihovih uloga. Liena ovakvog seanja porodica bi nestala. Na drugoj stra
razlikuje pamenje radnika od pamenja seljaka koje je vie optere
tradicijom i religijom. Konano, postoji i uticaj globalnog drutva. Pr
relativnija, Albvaova sociologija pamenja je epistemoloki ira od Mark
kritike ideologije i sredinje postavke marksizma da su vladajue misli, u
misli vladajue klase. Re je o vanim razlikama koje istiu iz opr
premisa marksistike i dirkemovske sociologije saznanja.
 124

Ipak, Albva nije gradio svoju teoriju u protivstavu Marksu,

Karlu Gustavu Jungu. Znaaj grupe za pamenje istaknut je kao an
presudnim linim psiholokim procesima. Albva ne izdvaja linu
ideoloku, nego optiju grupnu uslovljenost pamenja. Kulturno pame
okvir, mesto nove konstrukcije seanja koje se prilagoava izmen
okolnostima. U tom sklopu stvara se pamenje, koje reprodukuje i m
seanja. Seamo se samo ukoliko postoje za to drutveni okviri. G
samonikla pamenja kose se sa istorijskim pamenjem koja tei objektiv
(Albva 1999,78). Istorija poinje tamo gde se prolost ne proivljava
koristi. Drutveno miljenje je pamenje isteklo iz kolektivnog se
Npr.seanje na nastavnika koji je samo u odreenom periodu bio u razredu
samo dok postoji ista grupa. U pamenju ostaje samo ona prolost, koju
epoha moe svojim okvirima da rekonstruie. Novi okviri reorgan
prolost. Prolost je rekonstrukcija u skladu sa potrebama sadanjice. Pam
jeste, dakle, vienje prolosti jedne grupe, koja u odredjenom vrem
prostoru, pokuava da osnai vlastitu homogenost zajednikom prolou.
Nije teko uoiti da je u sreditu epistemoloka napetost iz
drutvenointegrativne kolektivne svesti (pamenja) i objektivne n
(istorije). Ova napetost ponajvie je razraena u francuskoj misli o drutv
veka. U sporu izmeu intencionalista i zagovornika kolektivne
prevagnuo je Dirkemov autoritet. Dok je u nemakom istorizmu tra
isticala totalitet i intencionalnost, u Francuskoj je tome suprotstav
kolektivna svest koja tvori sliku prolosti. Premda su se protivili, fran
analisti su osmiljavali kontinuitet ovog procesa. Za razliku od nem
tradicije, ovde znaaj istorijskog pojedinanog nije toliko meren u od
prema dravnoj celini, nego prema kolektivnom pamenju. U pozadini o
nemake istoriografije sociolokom relativizmu dugo je bio kult rodonae
nemake moderne istoriografije Leopolda fon Rankea (1795-1886),
ogromno delo obuhvata preko 60 tomova. Iz Rankeove ideali
protestantske vizije sveta, kojom upravlja ruka boja, istekla je nje
zamisao univerzalne
- 98 -
 125

istorije, ali unutar nje i metodski pozitivistiki ideal objektivnosti :

onako kako se uistinu zbilo. Ranke je prvi traio da se o prolosti pi
osnovu dokumenata i kritike izvora, a njegova pozitivistika struja dugo
Nemakoj bila brana konstruktivizmu. Samo na prvi pogled moe izg
paradoksalno to to je Ranke u okviru religijskog poimanja sveta b
objektivistiku istoriografsku istinu, dok konstruktivisti unutar materijali
slike sveta brane ekstremni subjektivizam i relativizam kod poimanja pro
Odnos ontolokih i gnoseolokih premisa kod tumaenja istorije je zam
treba ga paljivo ralanjavati i konkretnoistorijski tumaiti.

Kada je u pitanju istraivanje prolosti, tu je vana oko

zakasneli prodor dirkemovstva u Nemaku upravo posredstvom Albva
tome najbolje svedoi plodna istraivaka usmerenost Jana i Alaide As
Oslanjajui se na liniju Dirkem Albva - analisti, u Nemakoj su Asm
tokom 1990-ih razvili uenje o kulturnom pamenju. Egiptolog Jan Asm
je koristio u istraivanju antike, a lingvista Alaida Asman u semanti
kulturolokim oblastima. Pri tome nisu ispustili iz vida praktine pobude r
istorijskih verzija kulturnog pamenja. Preko pismenosti je uska elita du
istoriji kontrolisala kulturno pamenje. Kulturni svet pamenja povez
zajednikim verovanjima, pa je na taj nain stabilizovan. Kulturno pam
stvaraju i velike religije. U novom dobu rastae se primarno religijsko kul
pamenje i odvaja od svetovnog kulturnog pamenja, koje trae novi sm
Nacija se pravda zajednikom istorijom. Stvara se selektivno i kanonizo
nacionalno pamenje koje identitet trai u prolosti. Ova manje ili
institucionalizovana mesta seanja u Francuskoj je prouavao Pjer Nora. P
albvaovske struje ovde e biti ogranien na Asmanove i Noru.
Pre toga bi trebalo neto rei o uslovima koji su pod
aktuelizaciju novog dirkemovstva. Tek kada su se u poslehladnoratov
poretku seanja sruile mnoge slubene slike prolosti na Istoku i Za
Albva je preko noi postao klasik. Nestali su mnogi mitovi koje je odr
Hladni rat. Relativizam postmoderne je ekstremni izraz nove politik
prolou, a aktuelizacija Albvaa jeste umereniji izraz nove naunopol
usmerenosti. Ona je uslovljena novim globalnim okolnostima.
ideologizovane slike istorije s obe strane gvozdene zavese zamenila je
opsednutost pamenjem krajem 20. veka; s jedne strane nestanak autorit
 126

pamenja, a s druge opsesija pamenjem, epidemija komemoracija i tragan

poreklom, potreba za identitetom. Poslehladnoratovsku situaciju karak
stvaranje nadteritorijalnog globalnog pamenja u kom se manjine bo
vlastito pamenje potiskujui autoritarno pamenje dominantne ku
ekspanzija raznolikih grupnih pamenja, demokratizacija i denacionaliza
novi oblik politizacije pamenja. Dirkemovski sociologizam je tek nakon s
hladnog rata stvorio alternativu s jedne strane rankeovskom istorizmu
druge socijalnoj istoriji i marksizmu. To to je ire prihvatanje teor
kolektivnom pamenju relativisalo klasino

- 99 -

shvatanje objektivnosti istorijskog saznanja, svakako nije re

unutarnaunog sazrevanja. Utisak je da se nemaka istoriografija ovom pr
i danas vie opire od francuske.Od unutarnaunih inilaca Albvaova teor
izabrana kao najprikladniji okvir konstruktivistike istoriografije i socio
saznanja. Nije se promenila samo slike istorije, nego i pamenja. U deba
izmeu prirodnih i drutvenih nauka postupno je naputena slika pamenj
praznog skladita, a seanje je sve vie shvatano kao rekonstrukcija pro
suoavanju sa opaanjem sadanjeg. Kulturno pamenje je postalo akt
(Niethammer 2000,363). U razliitoj meri konstruktivistiki modifiko
dirkemovstvo osnailo je istorijski relativizam i aktivistiko poim
kolektivnog pamenja.

To to je Albva verovatno prvi sistematski pokazao

pamenje ne moe razdvajati od uslova u kojima se formira, ovde
sociolokosaznajnom pogledu manje vano od okolnosti da je njegova t
snano odjeknula tek nakon sloma hladnog rata. Pojaano istrai
kolektivnih simbola, tehnika pamenja, rituala seanja i spomenika treb
da uvrsti poplavu raznovrsnih novih poslehladnoratovskih identiteta. Pos
se probijala dogma konstruktivizma da je objektivno pamenje iluzija. Za
skepticizam Albva ipak nije u celosti odgovoran. Premda oseamo da
sami kreatori i vlasnici vlastitog pamenja, Albva opominje da je ova
pogrena. Lino seanje jeste posredovano mestom i vremenom. Pame
aktivni proces rekonstrukcije; organizujemo iskustvo u sheme i kori
 127

sheme za pamenje. Pamenje je akcija ili oblik predstavljanja (J.Fent

konstrukcija smisla koja nije povezana sa istinom, ve sa ubeenjima i ko
O snazi novog dirkemovstva uopte, a ne samo Albvaa, svedoi i to
Albvaove teze razvijane u vie pravaca i disciplina: odnos pamenja i ist
usmena istorija i pamenje, mesta pamenja, nova industrija pore
identiteta, postmoderna, hermeneutika itd. Albvaov prosvetiteljski nap
razmaijavanjem i dekonstrukcijom prividnih seanja uinio ga je 198
klasikom nove kritike istorijske sociologije, ali ga je koristila i konzerva
postmoderna da bi relativisala izmeu ostalog i antifaizam. Raskol iz
izvornog smisla Albvaovih ideja i naknadnog svojatanja i tumaenja
glavnih nastavljaa) ipak nije toliko krupan da bi se moglo govo
radikalnom iskrivljavanju i zloupotrebi.
Koliko je sam Albva odgovoran za potonje razvij
modifikovanje svoje misli treba pokazati posredno prikazom njegovih izv
gledita. Najpre o tome da li Albva kao sociolog poima vreme fenomeno
samo zato to je sociolog ? Po njemu vreme nije sled fizikih procesa
okvir za svrstavanje istorijskih deavanja, tj. tok koji se slae sa odnos
obiajima unutar konkretnih grupa (Egger 2003,258-260). Po Albva
drutvenim grupama stvoreno vreme daje smisao i koherentnost opaa
omoguuje svesti iskustvo o vremenu. Dakle, re je o nekoj vrsti kontamin
epistemolokog uma od

- 100 -

strane kolektiva.U tradiciji dirkemovskog sociologizma misli se uv

okvirima nadmoi kolektivne svesti. Albva se oslanja i na Bergs
subjektivizam i tezu da fizikalno vreme nije kriterij pamenja, kao
fizikalna karta ne moe da odrazi okolinu mesta seanja. ta je onda k
vremena, ako to ne moe biti hronologija? Izgleda da se relativistiko gle
po kom drutveno vreme na neki nain prekriva fizikalno vreme, moe po
samo u sklopu dirkemovske nadmoi kolektivne svesti. Da li je re o an
izmeu osobenog drutvenog grupnog vremena i fizikalnog vremena,
zato to sociolog, po prirodi pristupa, misli uvek na prvo vreme, a doga
istoriar na hronoloki sled zbivanja? Da li je otuda sociolog nuno upu
sociolokosaznajnu perspektivu, tj. na praenje naina iskrivljavanja pro
 128

Uprkos osobenosti pristupa, ipak se pomenute razlike ne mogu sves

oprene disciplinske metodologije, jer bi se time kritinost isto
neopravdano suzila na ispitivanje valjanosti izvora i liila uoavanja
grupnih pristrasnosti. Ne ulazei u iru raspravu ovog problema, ovde
samo uoiti da dirkemovska tradicija nije branila radikalni epistemo
antagonizam izmeu pamenja i istorije. O tome svedoi i Albvaov p
kolektivno vreme. Pojam je zamiljen podjednako kao antiteza jedinstv
univerzalnom vremenu istorije s jedne i vetakom matematikom vrem
druge strane. Tek kod kolektivnog iskustva vremena (tj.u trajnosti isk
relativno postojanih grupa) moe se uoiti sutina vremena (Cit.Albva p
Egger 2003,259). Okolnost da zajedniko grupno drutveno vreme nema z
grupe isti znaaj, kljuni je dokaz dirkemovskog epistemolokog relativ
Albva je svoju teoriju gradio manje ili vie kritiki u odno
glavne autoritete svoga doba. Marksova i Nieova misao nije mu bila zna
a preko Simijana tek 1904. se od Bergsona okrenuo Dirkemu (Nietha
2000,317). Premda je bio socijalista, oresovac, nije bio pod uticajem Ma
ve je kao agnostik i racionalista vie prihvatao gledita V.Zombarta, G.Zi
M.Bloa. U tom idejnom sklopu razvio je 1925. naela socij
konstruktivizma u prouavanju kolektivnog pamenja. Premda se kod Al
ne moe sresti radikalni konstruktivizam, on izriito tvrdi da tek kolek
pamenje obezbeuje kontinuitet grupe, dok istorijsko pamenje ne
identitet. Prolost se koristi jer posreduje oseanje uzajamne pripadnost
rekonstruiemo, ali ta rekonstrukcija se odvija du linija koje su ve obele
zacrtane drugim naim uspomenama, ili pak uspomenama drugih (A
1999,77). Kolektivno pamenje iskljuuje promene, dok je istorijsko z
zainteresovano za promene. Ovu epistemoloku napetost razvio je J.As
istiui da lina seanja nastaju samo u toku optenja i interakcije. Ne se
se samo onoga to smo iskusili, ve i onoga ta smo od drugih uli i onog
je i za druge znaajno (J.Assmann 1995). Reju, okvire znaajnosti prop
drutvo. Albvaova umerena konstruktivika gledita prihvatana
ugraivana
- 101 -
 129

u razne struje kulture seanja krajem 20.veka, kada su hladnoratovske

prolosti doivele slom.
Kao da je, naime, tek krajem 20. veka postalo u sve
razmerama oevidno da nadindividualni okviri konstituiu i stabi
pamenja. Postalo je prozirnije da pamenje uobliava tek oseanje pripad
grupi, tj. uloga koja se obavlja unutar grupe. Kako izgleda, sa slo
bipolarnog sveta postalo je oevidnije da se prolost rekonstruie tek ka
koristi. Ovaj utisak nije goli privid, premda bi bilo pogreno misliti da j
prelomnih dogaaja sve reeno bilo skriveno. Moda je Albvaova t
najbolji dokaz da je i ranije postojala svest o tome da porodica, klasa, pa
nacija stvaraju stabilan okvir seanja; pamtimo tek sa prvim urastanj
primarnu grupu, tj. tek onda kada poinjemo da prepoznajemo, da
sagledavamo izvana i da koristimo znanja, koja su zajednika svim lano
grupe. Tek tada se struktuira haotini unutranji svet i zgunjava
mnemoniki oslonci.Tek iz okruenja uspomene zrai njeno istorijsko zna
(Albva 1999,68). Za razliku od pisane, samo doivljena prolost rasp
okvirom pamenja (Albva 1999,73). Kod Albvaa je ostalo otvoreno p
da li su i u kojoj meri uticaji drutvenih okvira pamenja primetni, tj. ka
skriveni, a kada je seanje svesan proces.
Na socioloki, a ne na psiholoki nain Albva je pokaz
seanja ne istiu bezostatno iz iskustva. Od psihologa U.Najsera (Ne
potie analogija koja doarava rekonstruktivni karakter seanja. Osoba ko
sea nalik je paleontologu, koji o okviru vlastitih predznanja pokuav
rekonstruie izgled dinosaurusa na temelju raspoloivih fosilnih osta
Upravo je ovaj rekonstruktivni momenat podloan iskrivljavanju. Albva
da rekonstrukciju namee integrativni pritisak grupe. Dakle, radi
Albvaova teza glasi: seam se samo kao lan grupe. Pamenje je uspeni
sam dublje uronjen u grupu (Albva 1999,75). Ovo gledanje do ekstrem
razvijeno u konstruktivizmu postmoderne, daleko prevazilazei dirkem
sociologizam. Uoljivo je u snanoj ekspanziji novog stoernog p
identitet. Kolektivno pamenje predstavljeno je kao funkcionalna taka u
se ogledaju kontinuitet i identitet: to je osobeno distinktivno samovi
nastalo vezivanjem za odredjenu grupu, koje nas razdvaja od drugih,
svega od pripadnika drugih grupa. Sa stanovita pojedinca, pamenje jeste
uea u mnotvu grupnih sadraja pamenja, sa stanovita grupe to je p
 130

raspodele znanja svojim lanovima. J.Asman ak tvrdi da je gubitak prol

antici bio jednako vaan kao i iezavanje zahvalnosti, odgovor
solidarnosti, prava i pravde (J.Assmann 1995,53). Prolost je, d
neizostavna integrativna spona moralne prirode. Kolektivno pamenje
vezano za pojedinca i ritmove njegovog ivota, ali i za imperative gru
kojima manje ili vie svesno vodi rauna.

-102

Ove druge spone Albva je prilino uverljivo pokazao istra

promene hrianskog uenja kroz vekove (Halbwachs 2003). Hrianske
stalno rekonstruiu sadraje da bi ih usaglasile sa savremenim shvatanj
sklonostima. Okvir u kome se promena odvija zove se konstruk
(Halbwachs 2003,198). I slika Hristovog stradanja stalno je menjana i drug
tumaena. To su inili rimski carevi, krstai i hijerokratske pape, a pos
razliita tumaenja konfesija i sekti. Preko novih mesta seanja kontinuira
stvaran novi smisao jevanelja. Hriansko kolektivno pamenje je u s
epohi saobraavalo svoja seanja na detalje Hristovog ivota zahte
hrianske sadanjice, njegovim potrebama i oekivanjima (Halbw
2003,176-177). Otro i odluno je Albva istakao da autentini Hristov
nije cilj, niti korektiv tumaenja, ve je re o iluziji, a budunost ove i
jeste religija. Reju, grupe vernika grade kultnu sliku Hristovog porekla p
vlastitim potrebama. Na slian nain je pre Albvaa nemaki teolog D. F.
(Strauss) 1835. godine izazvao skandal objavljivanjem knjige o Hrist
ivotu u tradiciji liberalnog istoricizma i proglaavajui novozavetne
istorijskim mitovima. Albvaova prosvetiteljska rasprava na novi na
pokazala zato je hrianstvo konstrukcija. Uprkos prodornosti, u nje
kritikoj demitologizaciji hrianstva krio se relativizam. Nithamer ide
dotle da tvrdi da je re o relativistikom recursus ad absurdum (Nietha
2000,348). Naime, Albvaova realistika uoavanja drutvenog preobliko
svih pamenja nisu uokvirena kriterijima za razlikovanje objektivne pro
od grupnih privida, pa je otuda njegova teorija o pamenju u stvari sre
pranjenja forme od sadraja i pravdanja proizvoljnosti svakog protivse
Drugim reima, nema objektivnog opaanja prolosti, ve samo onoga to
 131

prolosti preostalo sluajno ili smiljeno konstruisano, pa je u meuvrem

obogaeno novim nadodatim smislom, ukljueno u iskustvo sadanjice. Zn
to da Alva svodi prolost na fragmentarne tragove i njihove g
rekonstrukcije istraujui samo drutvenu i psihiku funkciju seanja? I
vie od toga, u kojoj meri se kod itave albvaovske struje u celini rad
svega o subjektu seanja, a ne o predmetu seanja, i koje su epistemo
posledice ove izmene saznajnih prioriteta?
Na ova vana pitanja ovde e se posredno odgo
pokazivanjem reakcija koje je ovo prilino originalno dirkemovsko tuma
prolosti izazvalo. Po sebi se razume da svi prigovori nee biti tretiran
podjednako opravdani. Izvorna dirkemovska sociologija saznanja nastala
kritici individualnog subjektivizma, a ne toliko kao reakcija na marksis
isticanje prioriteta klasnog interesa kod tumaenja iskrivljene svesti. Sv
Oktobarske revolucije marksistika misao u Francuskoj nije izaz
znaajniju teorijsku reakciju. Dirkem je bio vie antiteza Bergson
subjektivizmu i Frojdovom poimanju nesvesnog, nego Marksu. Kad
pojedinac udalji od grupe ili kada izgubi naroiti odnos prema njoj, menja
aktuelni okviri, pa rekonstrukcija

- 103 -

istih doivljaja kao vlastitog seanja postaje nemogua. Zato Albva i opo
da zaboraviti jedan iseak iz ivota, znai izgubiti vezu sa onim ljudima k
nas tada okruivali (Albva 1999,80). Kod pamenja je manje vano to da
konkretni ljudi prisutni, vanija je oseajna i duhovna veza koja se
odravati unutar grupe. Sa iezavanjem grupe, gubi se i njeno pam
Drugim reima, nema slobodnih seanja bez povoda. Drutvena uslovlj
pamenja je utoliko manje prozirna, to su vie isprepleteni grupni od
Otuda i iluzija pojedinca kada uinak pamenja pripisuje linoj svesti.
Razliiti prigovori Albvaovoj teoriji mogu pomoi razumevan
samo njenog epistemolokog statusa, nego i kritikog odjeka. im je A
1925. objavio nacrt svoje rasprave, od nje su se, uprkos odreenom uvaav
odmah ogradile njegove trazburke kolege Mark Blo i arl Bl
 132

(Niethammer 2000,356-35). Eger smatra da je pojava Albvaovog dela pro

front otpora dirkemovskom epistemolokom imperijalizmu (Egger 2003
Analista Mark Blo je u dirkemovskom pojmu kolektivnog pamenja uoi
osnovnu slabost to to se pojam, koji slui opisu svesti pojedinca, teko
preneti na drutveni plan (Echtehoff, Saar 2002,13-37), a psiholog Blon
javno izrazio sumnju da je Albva uspeo da pokae da nema isto
seanja, nego samo toboe drutveno posredovanih konstrukcija (Nietha
2000,356). M. Blo (koga su nacisti kao borca pokreta otpora i kao Jev
ubili) odluno je ustao protiv apstraktnih i teleolokih spekulacija dirkemo
kole o kolektivnim subjektima. Umesto toga, zalagao se za empi
istraivanje mehanizama prenoenja tradicije, njihovi nosilaca i opa
uzroka i posledica. Zalaui se za jasnije razlikovanje prolosti od sadan
protivei se dirkemovstvu, analisti su prvi ustali protiv konstruktivist
poimanja prolosti.
Koliko god bile ozbiljne, primedbe upuene Albv
meuratnom periodu vie su iskazivale meudisciplinarnu napetost iz
drutvenih nauka, nego organizovani otpor konstruktivizmu. Ovo drugo b
mogue tek krajem 20. veka. Blondel je Albvaa optuivao za socio
imperijalizam i pansociologizam, a u Bloovom otporu primetna je nap
izmeu analista i dirkemovaca. Premda upadljiva, ova napetost ne mo
jednoznano razreiti. Zavodljive analogije izmeu individualnog i gru
miljenja jednako su teko dokuive koliko su i fascinantne. Ako kori
termine kao to je drutveno pamenje, rizikujemo da opredmetimo neto
zapravo samo pojam. S druge strane, ako odbijamo da ih koristimo, u opa
smo da previdimo razliite naine na koje grupe kojima pojedinac pripada
na njegove ideje (Berk 1999).
Dakle, najoptiji prigovor Albvau, kao Dirkemovom ueni
hipostaziranje kolektivnog pamenja, to pojedinca pretvara u pasivni o
kolektivne svesti. Albva se ne pita o tome gde je pamenje sauvano, n
spoljnim uslovima koji ga aktiviraju. To je i glavna primedba Kone
Albva ne
-104
 133

vidi da se slike prolosti i upameno znanje o prolosti prenose i odr

(manje ili vie) ritualnim postupcima (Konerton 2002,54). Dina
unutarlinog pamenja, oseanja i motiva moe biti potpuno razlii
meuline prakse, ak i onda kada postoji tesna veza izmeu pojedi
okoline. Kulturno naslee ne stvara kopije kulturne prinude, ve
predispoziciju za pojedinane elastine i aktivne odgovore.
Ali, Albvaov sociologizam osporavan je i sa opre
nominalistikog stanovita. Naime, neke slabosti Albvaove kanonske teo
kolektivnom pamenju padaju u oi ve prikazom rezultata
neurobiolokih i psiholokih istraivanja. Za razliku od Albvaa, ko
pokazivao da je smisaono opaanje mogue samo u drutvenom kont
grupe, sve vie se istie i organsko nesvesno stvaranje smisla i izvan g
Neurobioloka sklonost mozga ka osmiljavanju prolosti kosi se sa izr
dirkemovskim sociologizmom. Na drugi nain su i fenomenolozi relati
Albvaa. Ovde je glavni prigovor da on odve redukuje neuporedivu i oso
svakodnevicu (kao kontekst) na grupu sa jasnim imperativima seanja. N
pojedinac pamti i prolost koju grupa ne propisuje, pa se njegovo ponaan
moe rekonstruisati iskljuivo redukovanjem svakodnevnog pamenj
normativ grupe. Osim toga, i nova marksistika istraivanja izmi
prolosti kao ideologije pokazala su slabosti dirkemovskog relativist
sociologizma. Premda drutveno uslovljena, nisu sva grupna iskrivlja
prolosti podjednako znaajna. Kada se pokae da vladajue grupe na
kljune okvire seanja, koji slue podjarmljivanju, postaje mnogo upad
relativizam albvaovskog sociologizma.
Ne manje odluno su hermeneutiari pruili
sociolokom konstruktivizmu istiui da nema kolektivnog pamenja
samo kolektivnih uslova mogueg pamenja (Koselleck 2002). Dakl
koliko grupa, nego koliko ljudi toliko seanja. Za hermeneutiku je kolek
seanje odve apstraktno uoptavanje, jer je shvaeno kao spomenik. N
kolektivnog nadindividualnog seanja, ve samo kolektivnih (religi
politikih, nacionalnih) uslova mogueg seanja. Uslovi su mrea koja f
lina iskustva i stvara razliita seanja. Dakle, politike, nacionalne ili v
pretpostavke ograniavaju seanja i istovremeno ih oslobaaju. Na taj
 134

razliiti iskustveni slojevi vezuju razliita seanja, a da pri tome ova ne m

da postanu jednoznana i nepromenljiva kolektivna seanja. Po sebi se ra
da svako ko govori o kolektivnom seanju mora da pretpostavi i kolekt
aktivnog subjekta: klasu, naciju, crkvu, partiju, itd. Pitanje je, me
upozorava Koselek, ko monopolie obrazac tumaenja da bi seanja kolek
ujednaio. Nije li uostalom prolost upravo ono ega se ne seamo, pr
koji nismo doiveli i sa kojim se lake manipulie ? Slina je i ocena Nitha
da se Albvaova teorija pamenja vrtila u hermetikom krugu konstruktiv
decenijama pre nego to se ovaj pravac filozofsko-programski u
(Niethammer 2000,348).
- 105 -

Nije teko uoiti da su pomenuti kritiari manje od Albvaa ver

u mo grupe da suzbije napetost izmeu linog pamenja i dru
konstrukcije prolosti. Njegov socijalni determinizam, kao reakcij
psiholoki nesvesno, nije jasno odredio mesto pojedinanog pamenja u
kolektivnog, niti je njegova teorija dovoljna da objasni postojanost
prolosti. Uopte albvaovska konstruktivistika struja prenaglaava kolek
prirodu socijalne svesti i odve je otro razdvaja od nesvodivih pojedin
svesti. Da li je ipak preterano gledanje da je Albva, manje ili vie izriito,
pojedinca na automata, koji pasivno interiorizuje kolektivnu volju (M
2003,54-55)? Izgleda da jeste, iako nije bez razloga kao kruta ocenjena nje
teza da kolektivni identitet prethodi pamenju i suava mogunosti objan
(Niethammer 2000). Eger ak izriito tvrdi da je pojedinano kod Albvaa
prolazno mesto kolektivnog miljenja i da je pogreno misliti da se Alb
sutini odvojio od Dirkemovog sociologizma (Egger 2003,254). Dokaz s
Albvaove rei: ak i kada nam se uini da se odreena lina seanja ne
svesti na kolektivno pamenje, to je samo zato to se tu ukrta struja razl
kolektivnih iskustava i neodvojivo proima (Cit. prema Egger 2003
Drugaije reeno, da li je socijalni identitet odista stabilan onoliko koli
Albva mislio? Snagu grupnih uverenja kao da je potvrdila masovna konv
s leva na desno krajem 20.veka, kada je nova lojalnost naciji potisla k
solidarnost. Da li se upravo na ovom primeru, uprkos krutosti, ipak pok
 135

valjanom Albvaova teza da sa nestankom grupe nestaje ili bar slabi njena
prolosti? Da li se to sluajno zbilo ba u Evropi krajem 20.veka, kada je p
radnika klasa istisnut iz nove epohalne svesti? Takav se bar utisak stie
sistematske provere ove veze.
Uprkos reenom, teko je odbaciti naelnu valjanost prig
upuenog Albvau, da upravo stoga to podrazumeva vrstu sliku prol
grupnom pamenju, njegovo poimanje identiteta ostaje jednodimenziona
blisko viziji statinog zamrznutog identiteta, kojim se ne mogu obj
promene grupne slike prolosti. Albvaa su prihvatili mnogi soc
konstruktivisti, upravo zbog njegove teze da se kolektivno pam
kontinuirano menja u skladu sa potrebama grupe. Ipak, Albva nije o
prezentista, niti je njegova teorija potpuno oprena kumulativistima. Poim
kolektivno pamenje kao u isto vreme pluralno i promenljivo, ali i kao s
vrednosti koji osigurava poredak i stabilnost, njegova zamisao bila je popu
kako kod istraivaa funkcionalista, tako i kod onih koji su kolek
pamenje shvatali kao simptom drutvene diferencijacije (Misztal 2003,55
U celini uzev, pokazujui pluralizam kanala kolektivnog pamenja, Albv
zasluan za ruenje monistike kulture seanja, koja je postojanost sl
prolosti tumaila krutim mitovima. S druge strane, ne manje je zaslu
ustolienje konstruktivistikog relativizma. Otuda je njegova ulo
sociologiji saznanja dvoznana.

- 106 -

3.1.3. Albvaovi nastavljai: Asmanovi i Nora

Lako je pojmljivo da uticaj naune teorije ne zavisi sam
njene prodornosti, nego i od drutvenih uslova koji olakavaju njeno
prihvatanje. O tome svedoi i zakasneli odjek Albvaove teorije. Naime
najuticajnija tumaa Albvaovih ideja javljaju se 1980-ih gotovo u isto v
hajdelberki egiptolog Jan Asman (J.Assmann 1995; J.Assmann 2001) i p
istoriar Pjer Nora (Nora 1989; Nora 2000; Nora 2002), a neto kas
anglista iz Konstance Alaida Asman (A.Assmann 1995; A.Asman 19
A.Assmann 1999 b; A.Assmann 2001). Debate izmedju prirode kolektiv
 136

pojedinanog seanja, nastavljene posle smrti Bergsona 1941. i Albvasa

tek su 1980-ih pojmovno i istraivaki osmiljene. J. i A.Asman su Albv
pojmove pojedinano i kolektivno pamenje zamenili pojmo
komunikativno i kulturno pamenje.
Egiptolog J. Asman je hermeneutiki poku
osmisli konstruktivistiki shvaenu vezu pamenja, identiteta i stva
tradicija (J.Assmann, 1995:61-62). Figure seanja su kulturom uobl
drutveno obavezne slike pamenja. One obeleavaju centre gravi
kolektivnog pamenja i njegove nosee sklopove. Kod njih se mogu uo
konkretni vremenski sklop, npr. kalendar praznika; 2. kolektivni prostorni
u kom se obeleava proivljeni prostor kao zaviaj i kristalizuje se pam
oko svetih mesta kao simbola grupnog identiteta; 3. veza sa nekom
grupom, pa se otuda u njima iskazuju grupne norme ne samo iz prolosti n
iz budunosti; 4.rekonstruktivnost, jer su uvek podlone reorganizov
Asman je hermeneutiki modifikovao Albvaov konstruktivizam uklju
istorijske kategorije smisla i identiteta.
Na drugi nain je Albvaov pristup razvio p
istoriar Pjer Nora. On je, istraujui francuska mesta seanja, pokazao
iza pamenja grupe ne krije ni kolektivna dua, ni objektivni duh nego dr
sa medijima i i ustanovama, znacima i simbolima. Kod Nore se vie neg
Asmanovih prepoznaje uticaj postmoderne i Fukoa: odbacuje se linearna
istorijskog toka podjednako na nivou deavanja i struktura, a priori
simbolini nivo odnosa (opaanje mesta pamenja, tekstova, rasp
Konkretna grupa konstituie se kao apstraktna zajednica preko sim
prolosti, a nacija preko politike simbolike. Mesta seanja su sim
istoriografije i nacionalnog pamenja. Muzeji, arhivi, praznici i spomenic
mesta seanja na kojima se stalno iznova kombinuju materijalni, funkcion
simboliki aspekti prolosti i time regulie prisustvo prolosti u sada
Oslanjajui se na Fukoa, Nora je pokazao da je neodrivo ranije Albv
razlikovanje neutralne istoriografije i pamenja koje tvori identitet. To je
vrsta nove kritike vrednosnoneutralne istorijske nauke. Nora upozorava
odnos prema prolosti uvek vrednosno obojen, a slino pie i J. Asman
razlikuje hladno (nauno) i
- 107 -
 137

toplo kolektivno seanje. Dok Albva u krajnjoj instanci ostaje u okv

svesnog psiholokog, kada tvrdi da mo i trajnost pamenja poiva
oseaju grupne pripadnosti, njegovi nastavljai su skretali panj
normativizam kolektivnog pamenja koje se stabilizuje u sklopu simbola,
pritiskom tradicije ili dekretiranog pamenja.
To to je krajem 20. veka u globalnim okvirima o
istraivanje pamenja, Nora razlono tumai pre svega ubrzanjem is
(Nora 1989,8). Nisu vie postojanost i kontinuitet trajni, nego je to prom
to sve bre promene. Ove razbijaju jedinstvo istorijskog vremena, tj. s
prolosti i budunost. Zavladala je apsolutna neizvesnost u pogledu budu
praena istovremenom opsednutou zbog gubitka prolosti. Zbog
nesposobnosti da predvidimo budunost, moramo da skupljamo sve vi
materijalne tragove koji e jednoga dana svedoiti o nama. Upravo to na
potrebu za pamenjem nacije, grupe, porodice.
U osnovi Nora prihvata tezu postmoderne o kraju svake isto
teleologije (kraj istorije kojoj se zna kraj), ija je samo jedna verzija
komunistika vizija razvoja. To je nametnulo sadanjosti dunost sea
Ubrzanje istorije odseca nas od prolosti i tajne ta smo, naeg identiteta (
2002). Ne ivimo vie u svetu spontano, nego se grevito drimo tragova
moramo da preispitujemo, jer oni otkrivaju tajnu ko smo, na identite
stojimo vie sa obema nogama u prolosti, jer je stabilna slika prolosti
stalne borbe za pravdu sa dualistikom napetou izmeu prezrenih i mo
iezla. Zbog toga je sada rekonstruiemo. Sadanjost je dvostruki imper
kod subjekta se javlja u obliku dvostruke svesti: neizvesna budunost i sr
stara prolost su seanje uinili odluujuom crtom naeg doba. Nora je u
da proivljavamo boom seanja jer neizvesnost identiteta aktuelizuje pam
Sa ne mnogo napora, u ovim gleditima Nore mogu se raspoznati jo
modifikovane premise postmoderne. Postmoderna polazi od pluralizma is
koje su nesvodljive na univerzalni tok, a svaka zamisao progresa joj je s
Manje ili vie izriito kod Nore je prisutna i Fukoova teza o neodr
tradicionalne evropocentrina zamisli istorije, i Liotarovo gledite o p
decentralizacija istorije. Kljuno gledite postmoderne o slomu velikih
 138

(liberalizma i marksizma), kao nedopustivih redukcija istorijske sloeno

razliitom obliku prisutno je kod raznih struja konstruktivizma.
Ne znamo ta e nai potomci morati o nama da znaju da b
shvatili, nastavlja Nora. Da bi smo ponovo pronali prolost, rekonstruie
na osnovu razliitih izvora i spomenika, a tome slui pamenje, tj. konstru
seanje. Nora sa aljenjem tvrdi da je danas pamenje sinonim istorije
2002). U tom sveobuhvatnom i opasnom izvrtanju smisla ispoljava se
duh epohe. Re pamenje primila je opte sveobuhvatno znaenje, poti
je termin istorija i preti da istoriju stavi u slubu seanja. Naroito su v
dve posledice ubrzavanja istorije na pamenje:1. efekat akumulacije povez
- 108 -

sa oseanjem gubitka i jaanjem ustanova koje su pomona sredstva se

(muzeji, biblioteke, arhivi); 2. izmedju nepredvidive budunosti i tam
neprozirne prolosti osamostaljuje se sadanjica, koja je ve istorijsk
reflektuje svoju istinu (Nora 2002). Re je o eksploziji istorijskog i vremen
kontinuiteta koja daje aktuelnost pamenju. Prolost vie nije garanti
budunost, pa otuda pamenje postaje dinamika snaga i garant kontinu
Ranije je prolost bila povezana sa budunou preko sadanjice. Dan
sadanjost povezana samo sa pamenjem. Nije puko nagaanje to da je
pesimizam ne samo slian, nego i srodan Deridinom relativizmu. K
postmoderne je izriito tvrdio da je realnost prolosti u pis
predstavljanju, a ne u prolosti kakva se odista zbila. Izvori su
konstrukcije stvarnosti, a sama stvarnost ne moe se odraziti (Cit. D
prema Mller 2000). Kulturalistiki konstruktivizam srodan je dualisti
razlikovanju vie i nie istorije kod postmoderne (K.Jenkins). Prv
metanaracija i filozofija istorije (marksizam i konzervatizam). Ni
empirijska, realistina i dokumentarna istorija sluaja i iskazuje libe
pluralistiki nain miljenja. Norino poreenje istorije i pamenja nije d
od postmodernistikog dualizma izmeu teleoloke istorije i is
diskontinuiteta.
 139

Premda je ekspanzija pamenja rezultat glob

idejnopolitikih promena, na razvoj teorija o pamenju uticali su i unutarn
razlozi. Za razliku od Albvaa, koji je gradio svoju teoriju u protivstavu p
subjektivizmu, J.Asman izlae svoje konstruktivistiko stanovite pre
nasuprot pozitivizmu 19. veka: prolost nije zatvorena nepromenljiva c
ve konstrukcija potonjih generacija koje grade vlastitu prolost. Dakle
pitanje samo ega se seati, nego i kako se seati. Pojmovi iz naslova pr
J.Asmana Seati se da bi se pripadalo: kulturno pamenje, stru
pripadanja i normativna prolost (J.Assmann 1995) ve pok
konstruktivistiko -funkcionalistiku albvaovsku usmerenost: Pamen
potrebno onome ko se vezuje, jer posreduje pripadnost. Seamo se zato
smo neemu pripadali, a propisano seanje prua pojedincu identitet i o
pripadnosti (J.Assmann 1995,52). Na drugoj strani, normativnu prolost
mediji i ustanove. Asman s razlogom upozorava da za Albvaa prolos
objektivna datost, nego kolektivna rekonstrukcija. Prolost uvek iznova
da se rekonstruie u skladu sa funkcijom koju ima u konkretnom
(J.Assmann 1995,59). Pri tome Asman izriito tvrdi da se prolost ne ot
nego rekonstruie (J.Assmann 1995,59). Da je prolost kod Albvaa norma
prirode, zapaa i Asman (J.Assmann 1995,60), ali ne kritikuje ovo gledit
ga prihvata u vrednosnoneutralnom smislu. Uz to dirkemovski dodaje:
pod pritiskom moralnog rasuivanja, koje odluuje o seanju i zaboravu,
se preureuje u prolost istorije koja se moe ispriati (J.Assmann 199
Osnova je klasino dirkemovsko gledite (o moralnim temeljima du
integracije) koje se uporno odrava u funkcionalistikoj i konstruktivis
teoriji pamenja. Razlike su samo u
- 109 -

irini primene ovog gledita. Albva ostaje u okviru svesnog psiholokog,

tvrdi da mo i trajnost seanja ne izvire iz tradicije nego iz oseanja,
potrebe za pripadnou pojedinca jednoj ili vie grupa. Prigovarajui Albva
izbegava kulturno pamenje (J.Assmann 1995,61), Asman pokazuje da m
njegov konstruktivizam preuzak. I kod Asmana prolost se ne reprod
verno, nego se osavremenjava, ali je njegova teorija ipak ira. Sre
Asmanov pojam kulturno pamenje obuhvata tri aspekta: odnos prema pro
 140

(isto seanje), razvoj kulturnog identiteta odnosno politike imaginaci

oseanja pripadnosti pojedinaca, i na kraju tradicionalizovanje
institucionalizovani izbor i tumaenje ouvanog materijala.
Upravo ovaj zadnji aspekt, tj. kulturno pamenje, je u sre
Norinog istraivanja (Nora 1989,18-22). Asman i Nora ne razvijaju Alb
pristup u istom pravcu: konstruktivizam je kod prvog hermeneutiki, a
drugog simboliki obojen. Dok se kod nemakog egiptologa dogaaj pos
pretvara u uspomenu, tj. u kulturno pamenje, kod francuskog istoriara
sreditu analize mesta seanja, koja mogu biti realne ili mitske prirode (zg
spomenik, knjiga). Mesto seanja ne stie svoj kvalitet zbog svoje mater
opredmeenosti, nego zbog svoje simbolike funkcije. Re je o tr
takama kristalizacije kolektivnog seanja i o identitetima koji nadivlj
generacije, a koji su vrsto uklopljeni u obiaje i koji se menjaju u meri u
se menja nain njihovog prihvatanja, primene i prenoenja. Izv
dirkemovski ton, uz primetan upliv Fukoovog simbolizma, prepoznaje
Norinoj odredbi mesta seanja kao lokacije kolektivnih uspomena. T
zajednika mesta istorijske svesti o kojima je neko neto uo i koji ga pov
sa manje ili vie difuznim smislom. Pravo mesto seanja obu
semantiki prostor koji se prostire izmedju istorijskog dogaaja i njeg
dananjeg seanja, izmeu istorije i njene upotrebe.
Iz reenog je vidljivo da kulturno pamenje poiva na v
kodiranju i insceniranju tradicije nezavisne od subjekta, i razlikuje s
komunikativnog, koje se odnosi na istorijsko iskustvo u okvirima pojedi
biografije. Asman je dosledniji albvaovac od Nore kada tvrdi da seanje
odnos prema prolosti, prelazi u pamenje, tek kada je uklopljeno u nek
grupu, ije je samopoimanje i usmerenost delanja vezano za sliku vl
prolosti. Pri tome nije vano da li je to usmeni ili pismeni trag (Mat
2000). Subjektivizam postmoderne prepoznatljiv je u gleditu da pr
postoji samo ukoliko mi prema njoj zauzmemo stav. Bez stava opstaju
tragovi, spomenici, ali ne i prolost. Ali, to ne znai da prolost mo
slobodno rekonstruisati. Prolost se uvek mora oslanjati na ostatke, tragov
tome se uvek osavremenjuje, dodaju konstruktivisti.
Premda konstruktivistiki usmereni, Asmanovi
doputaju i mogunost uvanja autentine prolosti. Ponavljan
 141

osavremenjivanje su dve potpuno razliite forme jednog sklopa, na k

poiva razlika izmedju kanonskih i

- 110 -

poslekanonskih kultura s obzirom na to da li kod njih prevladava mom

ouvanja i prenoenja ili tumaenja i seanja. J.Asman je to pokazao
antikih kultura (J. Assmann 2001), a A.Asman u novom dobu (A.Ass
1995, A.Asman 1999a). Na delu su dve razliite funkcije pamenja: (1)
postupak skladitenja koje garantuje identinu obnovu sauvanog; (2)
snaga koja se iskazuje u procesu seanja, tj. procesu koji zbog vrem
dinamike pomera, preinauje, iznova vrednuje i obnavlja predmet sea
Do 18.veka prevladavao je prvi prostorni obrazac pamenja, a od
vremenski, jer raste sukob izmeu seanja vezanog za lini doiv
kolektivnog seanja kao oslonca tradicije. Alaida Asman raz
funkcionalno pamenje i uskladiteno pamenje: prvo karakterie ak
pojedinano preinaavanje, drugo ini skup mrtvih, neraspoloivih inje
To nisu oprene stvari, ve perspektive koje se dopunjavaju, lice i na
pamenje i i seanje (A.Asman 1999a). Pasivno pamenje zove se Eum
taj lik otelovljuje skladite, beskonanu zalihu prikupljenih podataka. Ak
seanje zove se Anamnest, i ono otelovljuje energiju koja pronalazi i izno
povrinu, koja pomae podacima da napuste svoju latentnu prisutnost
postanu manifestni. Pamenje je ona dispoziciona masa iz koje seanje
aktualizuje i posluuje se (A.Asman 1999 a,123). Dakle, konstruk
aktivnost je seanje, a ne pamenje.
Istorijski konstruktivizam Jana Asmana vie je vezan za drutvo
za pojedinca: individualni oblici pamenja oblikovani su pod utic
kolektivnih sistema pamenja. Kulturno pamenje je pojam koji je J.A
uveo 1980-ih u arheologiju. To je spoljna dimenzija ljudskog seanja,
ukljuuje dve razliite zamisli: kulturu seanja i odnos prema pro
Kulturno pamenje je zbirni pojam za sveukupno znanje, koje u osob
interaktivnom okviru jednog drutva usmerava delanje i doivljavanje i pr
se sa generacije na generaciju (Cit.prema Welzer 2001,13). Kultura sea
nain kojim drutvo uva kontinuitet, tj. kolektivno znanje koje se pren
 142

jedne na drugu generaciju i koje pomae kasnijim generacijama da rekons

vlastiti kulturni identitet. lanovi drutva prihvataju i uvruju v
identitet tek isticanjem jedinstva i jedinstvenosti u vremenu i prostor
stvaranjem zajednike prolosti. Kultura seanja je prolost koja se od
ritualima i ceremonijama.
Ovde odmah treba primetiti da se u pomenutom kolektivist
konstruktivistikom sklopu prolost javlja kao na razliite naine posredo
struktura, a stvaranje identiteta preko prolosti jeste neutralni u
kulturnog pamenja. Kod konstruktivistikih teorija o socijalnom pam
slika prolosti jeste drutveno uslovljena misao, povezana, dodue, sa hte
grupa, ali ne i ideologija koja zamagljava osnovne napetosti drutva. Skl
moi i interesa jedva da se i pominju. Kulturno pamenje u kom svi ues
je klasno neutralni istraivaki prioritet, koji potiskuje uoavanje vladaju
podvlaenih,
- 111 -

ispravnu i lanu svest. Po sebi se razume da kod ovih teorija nema k

drutvenih uslova koji stvaraju hijerarhizovane monopolske konstru
(klasne ideologije), jer je ovde drutvo zamiljeno kao m
neantagonistikih grupa. Osim toga, i kod Asmanovih je upadljivo metafo
korienje psiholoke i neuroloke terminologije, koja nije uvek priklad
iskazivanje dinamike drutvenog pamenja. Na drugoj strani, kod tuma
tradicionalizovanja prolosti prihvataju se metode iz savremenih proua
medija i javnog optenja.
Konstruktivistiko razvijanje Albvaove te
prepoznatljivo je kod Asmanovih i u naglaavanju veze pamenja, identi
stvaranja tradicija. Svako drutvo konstituie se kao simboliki smisaon
zajednikog prostora iskustva, oekivanja i delanja u kojem su m
poverenje i orijentacija. S druge strane, aktuelizuje se aktivno iskustvo tak
u horizonte dananjice ukljuuje slike drugih vremena i time stvara n
seanje. To je normativno narativni sklop koji omoguuje pojedincu da
Mi. U tvrdnji da je jezgro kolektivnog pamenja snaga oseanja dru
 143

pripadnosti i proizvodnje identiteta (J.Assmann 1995,52), raspozna

Dirkemova mehanika solidarnost. Komunikativno pamenje kree se u
iskustva pojedinca, blie je organskoj solidarnosti, a kulturno pamenje v
centrirano oko figura seanja koje imaju mitsko sakralni karakter. Sm
prascena kulture seanja. Mrtvi ive u seanju i zahvaljujui grupnoj ko
ostaju lanovi kolektiva. Liturgijsko ponavljanje zamenjuje tekst
insceniranje. Integracija tee od ritualnog ka tekstualnom skladu. Sa razv
drutva menja se veza prolosti i sadanjice.Ona se ne obezbeuje vie
rituala i tradicije, nego preko tumaenja i seanja. Na mesto liturgije
hermeneutika (J.Assmann). Pismenost dramatizuje razliku izmeu prol
sadanjice, otvara dijalektiku starog i novog i stvara distancu prema tra
otuuje i oslobaa. Dirkemovo tumaenje istorijskih oblika solidarnosti v
je okvir Asmanove kulture seanja.
Bilo bi pogreno tvrditi da se soc
konstruktivizam oslanja samo na isto dirkemovstvo ili na njegovu albvao
verziju. Ova struja je i osobeni rukavac dinamikog funkcionalizma, pr
njegovi predstavnici izbegavaju ovu zadnju kvalifikaciju. J. Asman
pogreio da je Albvaovu teoriju oznaio ne samo kao konstruktivistiku,
i kao funkcionalistiku, jer zbivanja ne prelaze sama od sebe u pamenje,
se stvaraju preko prethodno formiranih grupnih potreba za jedinstvom
skladu sa perspektivom grupe. Funkcionalizam je u Albvaovoj
prepoznatljiv ve u kljunom istraivakom prioritetu: istraivanje pro
preteno se svodi na ispitivanje njene drutvenointegrativne uloge u sada
Albvaovi uenici su prouavali naine uvrenja raznih istorijskih sis
preko prenoenja znanja o prolosti i preko naina regulisanja sukoba
vrednosti. Klasini funkcionalizam vezuje drutvenu integraciju za vredn
istrauje napetost izmedju pojedinanog seanja i javnih
- 112-

uspomena. U tom duhu i J.Asman vezuje difuzno komunikativno sean

pojedincom i generacijom, a politiko kolektivno seanje za grupe
diferenciraju pamenje po obrascima rtva-pobednik i dobitnici-gubitnici (
 144

2000). Kulturno pamenje je razvijeniji oblik oba prethodna pamenja

oslanja na ustanove i medije. Ve se generacija svedoka svog vremena tru
vlastita seanja pretvori u kulturne oblike (spomenici, sveani govor
Asman tvrdi da postoji kolebljiva praznina izmedju ivih i slubenih se
Trajanje ivih seanja, tj. poetak kolebljive praznine je oko 80 godin
emu se polovina od toga (oko 40 godina) moe kritiki ocenjivati. Kao d
on navodi nemake sukobe oko prolosti iz 1980-ih i francuske sukobe
Alirskog rata krajem veka. Odnos prema prolosti jeste manje ili
oseajan, pa Asman predlae da se govori o hladnom (naunom) i to
seanju. Prolost se hladi kada prestaje da pogaa aktuelne interese utic
grupa i ne aktivira stradalnika oseanja (spor izmeu karaoreviev
obrenovievaca u Srbiji poetkom 21. veka), ali ovaj proces ne tee
ritmom. Dugi procesi vrueg seanja su npr. jo uvek aktuelni u istoriog
kod tumaenja krstakih ratova. Muslimanski istoriari ih jo uvek tretiraj
prvu fazu evropske kolonizacije, iji je vrhunac osnivanje Izraela
hrianske istoriare to su legitimni pohodi za oslobaanje groba osnivaa
(Konerton 2002,26-27), dok su za religijski nemuzikalnog Maksa V
krstaki ratovi bili u sutini poduhvat francuskog riterskog plemstva s cilje
se obezbedi leno za potomstvo. Kod prva dva tumaenja upadljivo je op
verom nametnuto strukturisanje pamenja, dok je kod Vebera u sre
prosvetiteljsko tumaenje hilijazma ue grupnim ekonomskim interesom.
Iz reenog nije teko zakljuiti da su soci
konstruktivistike teorije znaajnije u sociolokom, nego u epistemolo
pogledu. Ova struja vie pomae razumevanju drutvene uslovljenosti
prolosti, nego njene saznajne vrednosti. Istraivaki prioritet su objanj
razumevanja naina funkcionisanja seanja. O tome svedoe i brojni pra
kojima se ova teorija razvijala krajem 20.veka (Echterhoff, Saar 2002) u ra
evropskim sreditima i pod uticajem razliitih idejnih struja.
U Francuskoj se Norini radovi javljaju neposredno n
antitotalitarnog udara 1970-ih, kada su novi filozofi i F. Fire ,ruei aut
francuske socijalne istoriografije, preocenjivali i Francusku revoluciju. K
1970-ih srueno je golistiko-komunistiko kompromisno vienje fran
antifaistike prolosti, a u javnost je prodrlo potisnuto Viijevsko kvisl
iskustvo. U istom periodu Fireova kola poela je ubrzano da nagl
 145

teroristiki i totalitarni karakter Francuske revolucije. Time je rue

komunistika slika Oktobarske revolucije, jer ova dva epohalna doga
leviarskoj francuskoj misli nisu razdvajana. Alternativa potisn
revolucionarnom i antifaistikom identitetu postalo je nacionalno kul
pamenje, ija je kruna bio Norin istraivaki opus. Slabljenje revolucion
ideja, koje su odreivale
- 113 -

epohalnu svest nakon sloma faizma, otvorilo je prostor slobode za tradi

prodor nacionalnog pamenja. Nastaje snana epoha uspomena, konju
pamenja. Dolazi do ubrzavanja istorije. Ono to je najtrajnije ne opstaje v
trajnosti i kontinuitetu, nego u promenama. To su sve bre promene i sve
ubrzanje koje goni sve stvari u sve dalju prolost. Ovaj preokret je vrlo v
za razumevanje organizacije pamenja. Razbijeno je jedinstvo istori
vremena, nestala je umirujua vizija linearnog razvoja koja je sadan
budunost povezivala sa prolou (Nora 2002).
U celini uzev, nije teko uoiti da je aktueli
konstruktivistikih teorija povezana sa slabljenjem marksizma. Odmah n
sloma DDR-a poela je u nemakoj misli konjuktura pojma kul
pamenje. za koju su najzasluniji Asmanovi. Krajem 20. veka, u s
traganja za novim nemakim ili evropskim jedinstvom, pojam je p
privlaan. Idejni tokovi ipak nisu bili podudarni. Bilo je neobino da s
zbivalo u deceniji u kojoj su naune debate voene pod znam
postmodernih postulata o pluralizmu i razlikama. Novi govor o jedins
iskazan u novom pojmu, gotovo da je odbacivan kao totalitaran. Liotar je
mi smo skupo platili tenju ka celovitom i jednom. Nasuprot postmo
otvoreno se pisalo o moi kulturnog pamenja da obezbedi jedinstvo i ide
A konjuktura pojma nije bila liena socijalno-politikih restaurat
nastojanja. Ipak su zamisli povezane sa ovim pojmom otvarale prostor
drugaija tumaenja. Vana unutarnauna pretpostavka prodora poj
kulturno pamenje i kolektivno seanje je irenje meugranskih pris
proimanje i dopunjavanje istoriografije, etnologije, psihoanalize, sociol
U poslesocijalistikim drutvima kulturno pamenje nije sluilo samo tra
smisla i identiteta, ve je podsticalo i snane sukobe. Snaan d
 146

dezintegrativnog delovanja kulturnog pamenja bila je Jugoslavija, g

oivljena nova prolost pruala novi smisao, homogenizovala nacije i po
eksplozivni naboj oruanih sukoba. Brutalno je obelodanjeno kako se
konstruie prolost pod uticajem novih interesa istiui na borbeni nain ra
izmeu homogenizovanih nacija. Izgleda da nema mnogo preterivanja u
da su svi moderni ratovi poeli u uionici na asovima istorije.
U istom periodu i izvan Balkana je kolektivno seanje ta
oivljeno, ali nije eksplodiralo. U strukturalistiko-dirkemovskom sklopu
je ukazao na povlaenje istorije pred pamenjem u Francuskoj 1970-ih
2002), kada je sa buenjem tmurnih seanja Francuza na Vii reim izb
videlo prolost koja nije elela da mine. Ustanove Pete republike (koj
Miteran preuzeo) odve su bile vezane za linost generala De Gola, ali
preivele. De Gol je ustvari ouvao ustanove koje su bile ugroene p
apsolutne monarhije. Jo 1978. F.Fire je konstatovao kraj Fran
revolucije. Pad Bastilje preko noi je pomeren iz revolucionarnog u total
kontekst. Oba poslednja veka ponovo su uklopljena u dugi konti
nacionalne drave.
- 114 -

Poelo je pozitivno preocenjivanje sveukupne monarhijske prolos

hiljadugodinjica rodjenja Iga Kapeta 1987. slavljena je pod sloga
Francuska je stara hiljadu godina. Usledio je talas istorijskih biogr
razvila se nova osetljivost za duh Francuske, ne samo za istoriju nego za
kuhinju, tradiciju. To donekle objanjava uspon Le Pena 1975, p
Arhipelaga Gulag, slabljenje komunista. Nakon sloma SSSR-a jo je
ubrzano preocenjivanje 1789. godine, a sve to je izmenilo odnos p
prolosti. Opala je aktuelnost revolucije, a porastao znaaj tradicije (
2002). Za razliku od Albvaa, Nora se ne bavi razliitim grupnim sea
nego njihovom zajednikom globalnom promenom.
On, naime, konkretnim globalnim dra
promenama tumai zaokret u Francuskoj od istorije ka pamenju, a t
 147

uslovljenost vlastitih istraivanja. Menjaju se nosioci pamenja

sedmotomnom opusu Mesta seanja (ova knjiga nam nije bila dost
Nora istrauje francuska mesta seanja kao uporita subjektivne sve
istorijskom kontinuitetu (Carrier 2002). Njegovo je miljenje da
Francuskoj prekretnica ove vrste bila 1975. kada je privredna
posledegolistike vlasti pokazala i istroenost revolucionarne ideje. Ia
skok cena nafte pogodio sve industrijske zemlje, u Francuskoj je nar
stabilnost seljatva kao oslonca kolektiva pamenja. Kvota zaposlen
poljoprivrednog sektora pala je ispod 10%, dok je 1945. bila skoro 50%
2002). Kraj sela bio je prekid pupane vrpce, koja je Francuze veziva
dugi, dugi srednji vek. Reju, dolo je do sloma seoskog pamenja.
realnog pamenja nadoknaivan je imaginarnim: ponovno ukorenjiva
imaginarno uticalo je na to da 1974. iskar d Esten (privredni strunj
krupne buroazije) bude izabran za predsednika. On je obeleio slom golis
antifaistike tradicije u svim oblastima. Smrt De Gola novembra 1970. ub
je unutranje rastakanje slubenog antifaistikog seanja na pokret otpor
je De Gol obznanio ulaskom u Pariz 1945. U Francuskoj je antitotalita
poeo da potiskuje antifaizam, a Solenjicin i Gulag ok samo su u
ovaj proces.
U ovom sklopu aktuelizuje se Albvaova misao, iji
koristi i Nora, ali u drugaijem istraivakom smeru. Nora se bavi me
seanja kao takama kristalizacije francuskog nacionalnog naslea, d
Albva trudio da definie grupne okvire kolektivnih oslonih taaka. M
seanja su regioni, obiaji, dogaaji i mesta nacionalne istorije Franc
Vii, levica i desnica, Podela vremena i prostora, Selo, Nazivi u
Gastronomija, Dan Bastilje, Jovan od Arka i Francuski je
Pomenute odrednice bile su u periodu golizma idealna sinteza kolek
simbolike i kolektivne istorijske svesti. Nije to kolektivna svest u str
smislu pojma, nego skup nosilaca seanja, koji u raznim konstelac
stvaraju pamenje Francuza. Ovaj sklop se ipak moe svesti na jedins
istoriju Francuske (Carrier 2002,141). Albva, pak, govori o miljeu dru
grupe kao nosioca zajednikih interesa i prolosti.

- 115
 148

Norine take kristalizacije ne mogu se u Albvaovom smislu oznaiti str

kolektivnim (Carrier 2002,158). Dok Albva u krajnjoj instanci ost
okvirima svesnog psiholokog, kada tvrdi da mo i trajnost pamenja po
na oseaju grupne pripadnosti (Albva 1999,78), drugi pisci su skretali p
na normativizam kolektivnog pamenja koje se stabilizuje pod priti
tradicije ili dekretirane prolosti. Nora je epistemologiju postmoderne, sa
stav da mi mnogo priamo o pamenju zato to je malo od njega o
Pamenje prelazi u istoriju kada izgubi ivi kontakt sa prolou. Do
premoderna drutva ivela u kontinuitetu prolosti, dananja drutv
razdvojila pamenje od kontinuiteta drutvene reprodukcije. Pamenje je
stvar eksplicitnog znaenja, a ne implicitnog smisla. U pamenju izmilj
pretpostavljamo ono to nismo iskusili (N.Wood). Istraujui francuska
pamenja Nora je uoio tri kljuna okosnice njihovog organizov
republiku, naciju i Francusku. Ova naela predstavljaju istorijski razv
jedinstva, preko neizvesnosti ka viestrukosti. Pamenje nije neprome
nain unoenja prolosti u sadanjost, ve proces koji se na razliit nain o
u razliitim vremenima.
Pri tome Noru ne zanima komunikativno pamenje kao proces
kolektivna svest krajem 20.veka u svom istorijskom kontekstu. On u ir
potezima, preko karakteristinih mesta seanja, prati razvoj moderne Fran
od monarhijskog seanja (stari reim), preko dravnog (nakon revolu
nacionalnog nakon 1830, dravnograanskog u Treoj republic
dananjeg kulturno-nacionalnog seanja. Dok se Albva bavio odn
pojedinanog, grupnog i istorijskog pamenja, Nora je prikazao glo
karakter kolektivnog francuskog pamenja krajem 20 veka: ono nije poli
nego kulturno, nije istorijsko nego socijalno, a pri tome je arhivisti
istoriografsko (Carrier 2002,160; Grosse-Kracht 2000). Re je o dva ru
dirkemovskog uenja o kolektivnoj svesti, ije je istraivake prio
nametalo razliito doba u kom su Dirkemovi uenici bili aktivni. D
konstruktivizam Albvaa nastao kao reakcija na subjektivizam Fro
Bergsona, Norina usmerenost nastala je kao reakcija na nagl
hladnoratovsku francusku socijalnu istoriju. Protivljenje Frojdu i Bergsonu
je drugaije rezultate od suprotstavljanja Sobulu i antifaizmu.
 149

3.1.4. Napetost izmeu pamenja i istorije

Po prirodi stvari konstruktivizam nije zainteresov

istraivanje razvoja autonomnog saznanja jer pripada tradiciji relativizm
kojoj se iskazuje shvatanje da misao i saznanje nisu autonomni, tj. ne raz
se po vlastitim imanentnim zakonima, nego su relativni u odnosu na
ontoloki primarnu sferu stvarnosti, iji su izraz (Mili 1986,217). Pr
ekstremnog konstruktivizma je da kod tekstova nema istine, nego samo r
znaenja (Derrida).
- 116 -

Jo otrija je Liotarova ocena iz polemike sa Habermasom, da je potra

jedinstvom i istinom teroristika. Kod konstruktivistikih teorija o pro
ontoloki primarna stvarnost nije transcedentno boanstvo, niti svetski
nego kolektivna svest. Ipak, relativistiki okvir konstruktivista nije u potpu
lien epistemolokog sloja, jer je i ovde prisutno razlikovanje isto
pamenja. Ovde bi trebalo neto blie razmotriti prigovor up
konstruktivistima da raspravu oko prolosti gotovo u potpunosti razdvaja
pitanja o istinitosti prolosti, i da manje ili vie relativistiki polaze od pos
da je svest o prolosti uvek iskrivljena. Da li je saznajni relativizam sta
neodstranjivo jezgro ovih teorija? Odmah treba rei da kod Albvaa, Asm
Nore epistemoloki problem razlikovanja kolektivnog pamenja i istorij
ignorisan, niti se moe svesti na krajnje relativistiku epistemol
postmoderne. Ali je teko rei i da su njihova gledanja u potpunosti ili
nje, a jo tee da su kritina prema njoj.
Pre definisanja ovog zamrenog odnosa izmeu ekstrem
umerenog konstruktivizma, treba pomenuti da su pamenje i istorija jo
davnina u simbiozi naroite vrste. Bez pamenja i seanja nije mogua ist
dok s druge strane, lina i kolektivna seanja unose subjektivnost koju isto
ele da uklone. Epistemoloka vera u mogunost razlikovanja istinsk
iskrivljene prolosti danas se iskazuje u razliitim oblicima. Jan Asm
uveren da je kraj Drugog svetskog rata idejna prekretnica od koje poinje
razvija novo shvatanje istorije zavisno od kulturnih konstrukcija. Od tada
 150

epistemologiji javlja niz konvencionalnih dualizama (kosmos i ist

ciklino i linearno doba, mit i istorija, vrela i hladna drutva, kosmolo
istorijske kulture, istorija i uenje o spasenju, itd). Iza relativisanja isto
dualistikih konstrukcija (preistorija, postistorija i protivistorija) iskaziva
tenja za odvajanjem od zla istorije koji je svet odveo u svetsk
(J.Assmann 2001,65). Jo je Avgustin razlikovao historia sacra i his
profana, a Hristova smrt bila je nulti as koja je znaila slom pagan
poimanja vremena. Za sve koji veruju u otkrovenje, vreme i istorija ine
liniju jer je spoznata tajna usmerenja. Za one, pak, koji nisu spoznali ovu t
ne veruju u otkrovenje, istorija je lavirint, kretanje u krugu bez cilja i nap
(J.Assmann 2001,66-67). Asman zapaa da kao to je za hriane otkro
pokreta linearnog vremena, tako su za pagane mit i ritual generatori cikl
vremena. Na slian nain i savremeno drutvo pokuava da razdvoji auten
znanje preko novog dualizma: istorija - pamenje. Kako ovaj problem r
umereni konstruktivizam?
Odmah treba rei da njegov njegov rodonaelnik Albv
suprotstavlja pojedinanu i kolektivnu svest u duhu Dirkemove duali
antropologije. On tvrdi da su odseci kolektivnog ivota reperne take na
se pozivamo, izriito pominje nesvodljivost slike o prolosti na lino isku
dodaje da se autobiografsko i kolektivno pamenje proimaju (A
1999,65). Oprez od
- 117 -

pansociologizma vidljiv je i u Albvaovom izriitom razdvajanju kolekt

pamenja od istorije (Albva 1999,78). U istoriji se proli dogaaji b
porede i razvrstavaju u skladu s potrebama i pravilima koja se nisu nam
ljudima koji su dugo bili njihovo ivo spremite. To je stoga to istorija o
zapoinje tamo gde prestaje predaja, u trenutku kada se ugasi ili ra
drutveno pamenje. Kod kolektivnog pamenja prolost vie ne postoji, d
za istoriara i pomenuta prolost i sadanjica podjednako stvarne. Postoj
kolektivnih pamenja, dok je istorija nedeljiva, pa se moe se rei da p
samo jedna istorija. Istorija jeste univerzalno pamenje ljudskog roda, a s
 151

kolektivno pamenje ima za oslonac jednu grupu ogranienu u prost

vremenu (Albva 1999,80). Istorija svodi dogaaje na naizgled meus
uporedive lanove i nudi skraenu viziju prolosti, prikupljajui u je
trenutku i simbolizujui u nekoliko naglih promena lagane kolektivne to
razvoja. Upravo na taj nain nam ona predoava njihovu jedinstvenu i cel
sliku (Albva 1999,81). Kada je Albva pisao ove redove autoritet isto
nauke nije jo bio ugroen niti relativisan pamenjem.
Albva nije prevideo ni razliit epistemoloki status kritike is
s jedne i drutvenointegrativnog kolektivnog pamenja s druge strane. Is
se bavi objektivnim, trai detalj i suprotnosti, a kolektivno pamenje re
prolost, upotpunjava je i homogenizuje, tako da je mi vie potujemo neg
zasluuje. Tamo gde se gubi razlika izmeu pamenja i istorije, ieza
istorijom jedino sredstvo kritike javne upotrebe prolosti. Ove razlike prih
Nora, ali ih radikalno istorizuje i tumai kao posledice evropske moderniz
Dok je prosvetiteljstvo razorilo tradicionalno pamenje i znailo na
kritike istorije, krajem 20 veka stigla je reakcija. O pamenju se mnogo g
otuda to ga vie nema (Nora 2002). Istorija je slika zbivanja, a kolek
pamenje je jezgro tradicije. Kod pamenja su slinosti u prvom planu,
trenutku kada sagledava svoju prolost, grupa jasno osea da je ostala is
stie svest o svom identitetu u vremenu ( Albva 1999,81). Utisak je da
pamenje vie vezuje za simbole nego za grupu, jer je postmoderna 19
ohladila i dirkemovsku ortodoksiju.
Odnos izmeu istorije, pamenja i nacije nije obino saposto
to je reciproni krug, simbioza na svakom nivou, naunom, pedago
teorijskom i praktinom. Nacionalno definisanje sadanjice trai prav
preko slavljenja prolosti (Nora 1989, 8-9). Kroz istoriju nacije nae pam
nastavlja da se temelji na sakralnim osnovama. Istorija vie belei raz
odraava promene. Premda uoavanje gnoseolokih razlika izmeu isto
pamenja razlikuje Albvaovu struju od radikalnog konstruktivizma, ip
kod njega istorija i pamenje nisu u antagonistikom odnosu. Dok je D
ak kolektivnim pojavama pripisivao istinitost (Mili 1986,94), Albva n
dotle. Ipak, da ni njegov istraivaki prioritet nije gnoseoloki pokazuje k
Propovednika mesta u svetoj zemlji, gde izriito kae da ga ne za
pitanje
 152

- 118 -

ima li jevanelje istorijsku osnovu, niti verodostojnost hrianske trad

nego samo uticajnost i promene hrianstva tokom vremena (Halbw
2003,14). Sveta mesta ga zanimaju samo kao oblici kolektivnog pam
(Halbwachs 2003,20). Vlastiti konstruktivizam kod tumaenja hria
Albva zakljuuje tvrdnjom da sveta mesta nisu tragovi pojedinca, ove
boga, ve onih grupa koje su opsednute kolektivnom verom kojom se s
svojih i svih onih koji su sa njima povezani (Halbwachs 2003,211).
zakljuak dobro pokazuje osnovni istraivaki prioritet itave albva
struje. Ciljevi istraivanja manje ili vie izriito se pomeraju od tragan
objektivnom istinom ka ispitivanju kolektivne prihvaenosti i uticajnosti
prolosti. Dakle, kolektivistiki sociologizam samo je delom ublaen, a
naputen.
Nije teko uoiti da je izmena istraivakih prioriteta pove
sa epistemolokom dilemom kasnog dirkemovstva: da li je, naime, pr
sveukupno istorijsko zbivanje, a istorija samo interesna, izabrana konstru
prolosti ? Ili moda istoriju, kao i pamenje, ini istovetno iskustv
osmiljeno? Konstruktivisti upozoravaju da i pamenje ima vlastitu ist
Raspolagati vlastitom istorijom podrazumeva vlastito seanje, ob
tumaenja i saznavanja; prolost se ne samo opaa nego smiljeno i ose
prerauje. Vano je uoiti da su kod konstruktivista istorija i pamenj
ravnopravna naina uspostavljanja mosta izmedju prolosti, sadanjo
budunosti. Dok istorija poiva na proverljivosti i nepristrasnosti, i do
njenu spoznaju ne utiu interesi dananjice, dotle pamenje slui potre
drutva i pojedinca. Ono stvara identitet i redukuje sloenost i nepregled
Asmanova idealnotipski razdvaja funkcije ovih obrazaca, premda je njih
prepoznati u istom obliku, jer se esto proimaju (A.Assmann 1999 b). P
ipak izriitije suoava pamenje i istoriju. Dok pamenje vraa sea
sakralno, dotle istorija razmadjijava, skida iracionalne naslage. Istorija u
predstavlja prolost, a pamenje jeste vena sadanjost. Pamenje je savre
prolost, to su iva i aktivna seanja, koja mobiliu na akciju. Svako se
pomae da se opaa savremenost, daje joj smisao i odreuje joj mesto izm
 153

prolosti i budunosti. Spona izmeu njih je hermeneutiko razume

smisla, a ne uzrona veza.
Uprkos srodnosti, ipak, jedan drugi pristup razdvaja No
Albvaa. To je simbolizam. Dok, naime, Nora tvrdi da pamenje nije efem
jer i tamo gde je nestalo pamenja, ostaju mesta pamenja, Albva iz
vezuje pamenje za postojanje grupe, premda koristi i pojam pozajm
pamenje, na koje se svako mora pozivati ko eli da se sea neproiv
prolosti. Raspoloiva tumaenja prolosti ne reprodukuju se jednostavno,
se osavremenjavaju, na taj nain to se biografski obrauju i obog
subjektivnim znaenjima. Izborom i predstavljanjem prolog, a
specifinim osmiljavanjem vremenskog iskustva, nove generacije uestv
reprodukovanju i prepravljanju tumaenja prolosti. Tehnike pamenja uv
su jo u antici, a Albva je konkretno pokazao kako su velike hri
zajednice

-119

seanja uz pomo odreenih kulturnih tehnika seanja (spome

arhitektura, kanonizacija spisa, kult relikvija) ouvale zajedniko kolek
pamenje i prenosile ga novim generacijama (Halbwachs 2003). Ova knj
verovatno uticala na Norina istraivanja francuskih mesta seanja. M
seanja su zajednika mesta istorijske svesti sa dugim trajanjem. Ona
brem poimanju istorijskih pretpostavki i objanjenja. "To je istorija smet
jeziku, koja se ne moe ispriati, nego ve kao ispriana samo proz
primeniti u optenju (J.Rsen). To su patetini obrasci naeg istori
iskustva (A.Warburg). Patetine figure seanja preivljavaju njihovu isto
kritiku. Nora smatra da mesta seanja ne trae samo rekonstrukciju, n
dekonstrukciju. Vano je njegovo upozorenje da treba otkriti ono ta sto
spoljanjeg, nama razumljivog . Koje su latentne protivrenosti, suk
semantika pomeranja? Reju, treba pokazati da i pamenje ima ist
Upravo je to kritiki smisao istorije pamenja. Npr. galski petao, po
simbol Francuza, dugo je bio grb francuskih neprijatelja, jednako kao
figura divljeg i slobodnog Gala dugo sluila pokoravanju Treeg stalea
 154

njegovom oslobaanju. Tako i izraz savremeni ovinizam potie iz

komedije 19.veka. Smisao simbola se pomera, to je Koselek dobro uo
opasci da su ratni spomenici identitetske tvorevine preivelih. Svest o r
izmeu pamenja i istorije u konstruktivizmu praena je osobenim poima
kontinuiteta koji se poima kao rezultat retrospektivne konstrukcije. Kontin
zamiljen u skladu sa identitetom, je pretpostavljen i gradi se naracijom.
se struktuirala nepreglednost prolosti, odreena zbivanja istiu se kao zna
i povezuju u komplekse smisla koji usmeravaju dalji izbor dodatnih zbiv
Umetniki metod pripovedanja kod konstruktivista uzdignut je do istori
naela naracije. Istorija prelazi u pamenje i jezik, pa otuda berlinski isto
Holm Zundhauzen s razlogom dodaje da je postmoderni blisko nastojanje
ukine razlika izmeu istorije i pamenja (Sundhaussen 2004,69).

Jedan cilj letiminog osvrta na prioritete soc

konstruktivistike teorija o prolosti jeste i da doara razlaz iz
pozitivistike rankeovske i konstruktivistike dirkemovske epistemologije
prve je cilj pokazati kako se uistinu zbilo, a kod druge kako se istorija k
tumai i prihvata. Na jednoj strani je klasini objektivistiki istorizam,
drugoj konstruktivistika sociologija saznanja uglavnom suena na ispiti
drutvene uslovljenosti znanja o prolosti i obrasce njegovog osmiljava
korienja. Sociologija saznanja se ne moe svesti na kritiku ideol
jednako kao to tumaenje, koje je ogranieno na ispitivanje smisaonih v
svesti i kulturi, ne treba poistoveivati sa naunim objanjenjem (
1986,716-717). U svetlu ove Milieve ocene treba tumaiti domaaje isto
i konstruktivizma. Prvi odseno razlikuju objektivnu istinu od mita, a
sumnjaju u mogunost jsnog razgranienja injenica i njihovog tumaenja
je pozitivizam kritian prema izvorima, konstruktivizam je skeptian u na
ako i ima prolosti, ova
-120

se ne moe spoznati. Ono to se zbilo prevedeno je u jezik, pa su isk

prolosti neto drugo od same prolosti. Pri tome je nemogue proveriti da
iskazi o prolosti saglasni sa prolou. Zato poimanje odnosa prol
 155

sadanjice razlikuje konstruktiviste i od strukturnih istoriara. Kako je za

Luman, prolost jeste i ostaje operativno neraspoloiva. Na drugoj stra
istoriara strukturalistu postoje samo prolost i budunost, a nema sada
Tanije reeno, sadanjica ima irinu koliko i otrica noa, koji stalno o
komade budunosti i oslobaa prolost, kako se slikovito izrazio Hans
Veler. Umesto nedefinisane sadanjice, strukturalisti kau da istorijska n
raspoznaje samo razliito udaljene prolosti. Njima nasuprot, konstruk
tvrde da postoji samo sadanjica, a prolost i budunost nisu nezavis
sadanjice. Vreme je jedinstvo razlike izmeu prolosti i budunosti. Is
jeste kontingentna, ali ne i proizvoljna. Prie o prolosti mogu biti razlii
zavisi od potrebe za istorijom, odnosno drutvenog sklopa. to je dr
stabilnije, to mu je u integraciji manje potrebna prolost.
Ipak se sadanjica kao deo linearno shvaenog vremena ne
relativisati. To je sastavnica vremena koje se iz prolosti kree p
budunosti. Sadanjost je uvek vremenski obrazac opaanja realnosti.
razdoblje trajanja odnosno stabilnosti, u kom se prostor iskustva i ho
oekivanja podudaraju, pa pamenje i iskustvo postaju orijentacije de
(Rosa 2001,210-212). Sa tog stanovita prolost je ono to vie ne vai (zn
vrednosti, tradicije), a budunost ono to jo ne vai. Medjutim, i sadanj
pluralna, diferencirana i neravnomerna u vrednosnom i idejnom pogledu
to u jednom geografskom prostoru jo vai, u drugom je izgubilo znaaj.

Treba dodati jo jednu razliku izmeu konstruktiv

strukturalista. Ako je, naime, tano da je svakoj sadanjici pot
odgovarajua budunost kao vizija razvoja, onda, grubo reeno, konstruk
tumae prolost potrebama sadanjice, a strukturalisti sadanjicu zako
prolosti. Osim toga, konstruktivizam je po pravilu upuen na funkcional
Razmatra se uinak delova na celinu, a pojedinac nije shvaen kao kre
akter nego kao posrednik kolektivnih vrednosti. Odnos racionalnog zna
ideologije, ovde je preteno zamenjen odnosom istorije i kolekt
pamenja, koji je esto shvaen relativistiki kao njihovo proimanje. U
reenom, sva tumaenja prolosti kod konstruktivistikih teorija
ocenjivana iskljuivo sa drutvenointegrativnog stanovita.
 156

Pomenuta ograda ipak ne bi trebala da zamagli vezu

postoji izmeu dirkemovstva i Norinog razlikovanje istorije i kolekt
pamenja. Pamenje pripada grupi, istorija svima i nikome (Nora 1989
Pamenje ostaje na konkretnom, u prostoru, gestu, slici, predmetu. Istor
bavi samo vremenskim trajanjem, razvojem i odnosima izmedju s
Pamenje je apsolutno, istorija poznaje samo relativno (Nora 19
Pamenje se poelo odvajati od istorije u toku evropskog pr
modernizacije. Trauma revolucije,
- 121 -

demokratizacija i omasovljenje razbili su tradicionalno pamenje i zam

ga istorijom. Najosetljiviji pokazatelj proimanja istorije i pamenja je is
istorije. tj. istoriografija. Istorija nacionalnog razvoja je najstarija kolek
tradicija, kvintesencija pamenja. To je partikularno seanje. Nora uoava
Bosije bio predstavnik monarhijskog i hrianskog pamenja, Volter pam
drutvenog progresa, Mile narodnog pamenja, a Lavis nacion
pamenja. Na slian nain se kod Srba mogu uoiti istoriari nacij
Novakovi i S.Jovanovi), monarhije (D.ivojinovi, B. Gligorijev
revolucije (V.Dedijer, B.Petranovi). Nakon 1990-te dolo je do radik
pomeranja kod osmiljavanja prolosti i preobraaja delata u rtve. Kolik
bio zaokupljen traganjem za istinom, svaki istoriar vodio je rauna i o n
martirolokom kontekstu. Koliko je uopte mogue tumaiti prolos
konteksta i pritiska sadanjice? Da li je moda pretpostavka nepristr
tumaenja prolosti to da nita ne znate o sadanjici (M. Cavell)? Ako
imalo tano, ipak je u celini nemogue, jer se ne moe iveti u vakuum
svemu sudei i zbog toga od istorije treba oekivati umerenu, a ne apso
nepristrasnost.

Naravno da ne bi trebalo sumnjati u to da je svaki istoriar bio u

da mu je zadatak sve egzaktnije, obuhvatnije i sve eksplikativnije pam
Uopte su nezadovoljstvo i zasienost prethodnim tumaenjima prolosti
motiv usavravanja istoriografije. Meutim, svaka velika revizija istorije tr
 157

se istovremeno i da proiri osnovu za kolektivno pamenje. Nora raz

upozorava da se strepnja u istoriografiji javlja ponajpre na krupnim zaokre
kada istorija otkriva da je rtva pamenja, koje nastoji da prevlada.
strepnja ee se prevladava manje ili vie masovnom konver
(nepriznatim pokajanjem), a ree otvorenim suoavanjima sa iluz
razbijene kolektivne svesti. Sama istorija, pak, nastaje tek sa poj
posrednika i distance. Treba navesti jo neke razlike. Pamenje je u s
evoluciji, stvaraju ga iva drutva, otvoreno je prema dijalektici sea
zaborava, nesvesno deformacija, izloeno manipulaciji, zamire i periodi
obnavlja. Istorija je rekonstrukcija uvek problematina i nepotpuna. Pam
je uvek aktuelno, vraa nas venoj sadanjici. Istorija je predstavnik pro
pamenje je oseajno i magijsko, prilagodljivo injenicama na koje se o
(Nora 1989,286). Istorija je svetovna intelektualna delatnost koja trai an
i kritiku. Pamenje je slepo za sve osim za grupu. Istorija pripada sv
nikome jer pretenduje na univerzalni autoritet. Dok je pamenje ukorenj
konkretnom, prostoru i viziji, istorija se vezuje za vremenske kontinuite
razvoj i odnose izmeu stvari. arl Senjobos je ak zapazio da istorija
nauka nego metod. Kod toga je vano istai da je u jezgru istorije kr
rasprava oprena spontanom pamenju. Drugim reima, istorija je
sumnja u pamenje, tavie ona nastoji da ga razbije. A razvoj istorije je
permanentna sekularizacija.
Nije teko uoiti da pomenute Norine odredbe pok
dinamiku prirodu konstruktivizma, iako ne probijaju njegov ortodoksni
Za Noru je van

- 122 -

svake sumnje da je istorija stalna sumnja, kao i da logika struktura misl

uvek zarobljena drutvom. Iako nije autonomna, uvek je skeptina. P
je,meutim, da li i kod Nore skeptinost istorije podrazumeva
autonomiju, tj. mogunost razvoja po vlastitim imanentnim zakonima tra
za istinom. Nije sluajno to upravo ova vana razlika izmeu pame
istorije nije kod konstruktivista razvijana, jer epohalna svest globalizacije
 158

svest o prolosti kao o strukturi aspekata i sapostojanju raznih identite

vlastitom prolou? Kao to je zatita prava manjina uslov beskonf
ujedinjavanja Evrope, tako je i pluralizam prolosti poeljan. Kad
hladnoratovski poredak seanja poeo da slabi, prouavanja pamenja na
su monopol istorije nad prolou (Misztal 2003,103). Istraivaka tra
konstruktivizma osnaena je slomom teleoloke istorije, a deo struje, u
unutarnaunoj kritici, kanonizovan je u postmoderni kao kolekti
zdravom razumu. Od kada je uznapredovala svest da je kolektivno pam
konstruisana zamisao prolosti u slubi sadanjice i budunosti, raspozna
razliito konstruisane prolosti uvelo je novu dinamiku u odnos iz
pamenja i istoriografije. Tome je doprinela i ekspanzija meugra
istraivanja pamenja. Rast znaaja kolektivnog pamenja naruio je
dokumenta. Od ivog seanja, tj. doivljene prolosti, preostali su samo o
pamenja. Nora razlikuje etiri strane pamenja: simboliku (komemor
jubileji, amblemi), funkcionalnu (rukotvorina, autobiografije), monumen
(groblja, zgrade), i topografsku (arhive, biblioteke, muzeji). Nije bez ra
Nori prigovoreno da odve simboliki poima pamenje kao nego
slubenih mesta seanja i kao izraze prinudnog nacionalnog pamenja, ka
i da je njegova teorija frankocentrina i kulturno pesimistika. Drugim re
da li je okolnost da Francuska ima najvie muzeja po glavi stanovnika (M
2003,106) po sebi dovoljna da se opravda Norina istraivaka usmerenost
3.1.5. Simbioza pamenja i istorije
Potvrdan odgovor bi verovatno bio protumaen kao sociologizam.
se treba jo malo zadrati na sloenoj vezi pamenja i istorije. Sloenost o
dve pomenute vrste svesti o prolosti lake je pojmiti ako se imaju na um
stvari. Najpre sam pojam istorija je dvoznaan: s jedne strane odnosi se n
gestae (ono to se zbilo), a s druge na historia rerum gestarum (pisa
onome ta se zbilo, tj. na analizu prolog). Deo nejasnoa potie iz me
ovih znaenja. Druga vrsta neporazuma istie iz odve odsenog,
idealnotipskog, dualistikog suprotstavljanja objektivizma i konstruktiv
moderne i postmoderne. Kao to je jednostrano objektivizam progla
fiktivnom metanaracijom, isto tako je preterivanje odbacivati konstruktiv
kao epistemoloku katastrofu. Slika nije crno-bela, dualistika, nego pre
 159

nijansi. Nema istih pravaca, ve se razne struje ukrtaju i ekle

preuzimaju naela
- 123

ovih pristupa. Uprkos tome, moe se donekle grubo rei da je rad

konstruktivizam manje udaljen od epistemoloke katastrofe, nego to je to
objektivizam. Ne samo zbog relativizma, nego i otuda to se opaa ugla
samo ono to se (preko slika prolosti, mitova i folklora) uklapa u kulturn
drutva. Ono,pak, to se ne uklapa, propada kroz reetku opaanja nezavis
istinitosti. Prihvata se,naime, preteno ono to je spojivo sa slikom hege
slike prolosti: danas je to selektivni mozaik identiteta lien anatagoni
napetosti izmeu ideologija. Svedoci smo kako imaginarne ili moralne i
na novi nain eliminiu istinu iz realnosti. Ima ak miljenja da ne odl
realnost nego mata o tome ta e se prihvatiti kao istinito i post
(Sundhaussen 2004). Slina rezerva prisutna je u oceni da je istorija re
dijaloga prolosti i sadanjosti, a da je istoriar sluga dvojice gospod
svestan svoje vernosti pre svega prvome, tj. prolosti (Luthar 2002,22).
Da bi se ovi prividi bar malo razbili, uvek treba imati na
socijalnu stranu istorijske epistemologije. Sledee napomene van
pretpostavke nepristrasne istorije. Odavno je uoeno da je zapamen ostao
ko je mogao da plati dvorskog istoriara, to je Pareto iskazao u tvrdnji
istorija groblje aristokratije. Slina je i opaska amerikog istoriara H
Adamsa da je istorija jedino katalog zaborava. A sutina siromatva je upr
tome to se ne javlja u istoriji. Jo u jednom smislu jeste objektivni s
prolosti socijalno uslovljen. Moe li, naime, siromaan i egzistenc
ugroen ovek imati nezavisan sud o prolosti i prihvatiti sloenu vies
istinu o prolosti, ili mu je moda blia prolost proeta nadom ili mr
(romantizovana ili demonizovana) i redukovana na lako prihva
manihejsku shemu delat-rtva.Treba li uopte posebno dokazivati
odbacivanje prolosti ili vraanje njoj, u osnovi svakog uenja o spasenju
bez razloga Adams zapazio da je istorija najaristokratskija knjievna aktiv
jer obavezuje istoriare da budu bogati koliko su i obrazovani.
 160

Ne ulazei u iru raspravu o ovom problemu, ovde je

vano uoiti da, pored razliitog istinosnog potencijala, treba imati na um
da se pamenje, istorija i istorijska svest mogu razdvajati i s obziro
subjekte (vezanost za klasu, porodicu ili drugu ustanovu) i fun
(identitetska, ideoloka ili nauno saznajna usmerenost). Raznovrsne sv
prolosti nastaju i formiraju se na razliit nain, imaju razliitu ulogu i raz
im je saznajna vrednost. Istorija i pamenje (javno i privatno) su dva raz
nivoa (ne dve verzije) osavremenjavanja prolosti i istorizacije sada
(Sundhaussen 2004,8). Kao da ovom gledanju ide u prilog teza da su isto
sociologija dve istraivake perspektive koje se bave istim predmetom,
dva nespojiva metoda (Antoni 1995,46). Odnos izmeu istorije i kolekt
pamenja, kao dve glavne vrste svesti o prolosti, sloen je i vies
posredovan, pa ovu vezu treba epistemoloki u svakom konkretnom sl
istraivati. Neretko se ove dve vrste svesti ne mogu do kraja ni razdv
Razliit je njihov udeo kod preovlaujuih
- 124 -

slika prolosti u raznim vremenima i sredinama. Razliito poimanje o

grupnog (pamenja) i nadgrupnog (istorije) zgusnuto je u postulatu i po
pretpostavci, to bitno utie na prilaz iskustvenoj grai. Nije teko uoiti
kod autoritarnih reima slinost izmeu dekretirane prolosti u na
ideologiji upadljivija nego kod pluralistikih reima. Ali, i kod pluralis
drutava se neretko vannaune premise prikazuju kao nezaobilazni n
postulati (prioritet nacionalnog ili klasnog interesa, antikapital
antikomunizam, antitotalitarizam).
Sasvim je, dakle, izvesno da kolektivno pamenje s
utie na nauku o prolosti, koliko god istoriari bili ubeeni u nezav
unutarnaunih pravila. Zbog toga bi trebalo pokazati nekoliko gledita ko
razdvajaju odseno istoriju od pamenja.

Nemaki konstruktivisti Jan i Alaida Asman sklo

gledanju da su istorija i kolektivno pamenje razdvojivi samo ukoliko se
ukae na njihovu oprenu drutvenu ulogu. J. Asman izriito kae da je is
oblik artikulacije, tj. unoenja oblika i strukture u neto bezobli
 161

nestrukturisano (J.Assman 2001,68). Pri tome, odluno tvrdi da su i linea

istorijsko poimanje vremena kulturno konstruisani. Zato je obini kal
(lien praznika) suprotnost istoriji. To je u stvari prazan okvir lien sm
znaaja, jer ne zadovoljava komunikativnu potrebu za predstavlja
prolosti. U relativno stabilnom drutvu, neoptereenom prolou, pam
istorija su odsenije razdvojeni nego kod kriznih drutava optere
revanizmom, gde se pamenje i istorija proimaju, a u trajnijim krizama
stapaju do neprepoznatljivosti. I Habermas je odbacivao kruto podva
pamenja i istorije, tvrdei da istorijska svest sama formira kritiki ra
pamenju pod uticajem kontra pamenja i odreuje koje strane prolosti ul
ivo naslee. tavie, pamenje koje katkad jaa, a katkad se povlai
istorijom, pomae da se uoe odreeni problemi istorijskog istraivanja. R
o gledanjima koja naglaava elastiniju vezu pamenja i istorije
razdvajajui ih odseno. Pamenje ak ne mora biti ni hegemono. Uk
naime, shvatimo ta pamenje skriva (tj. kontinuitet vlastite svesti u
raspoznajemo sebe, ideologiju i racionalno saznanje), onda nae pamen
mora biti izmeano sa nadmonim kolektivnim.

Odmah treba rei da je sloenost odnosa pamenja i is

uslovljena i razliitim tumaenjem pojma prolost. Prolost jeste sve ono
se seamo i na osnovu ega, uz pomo pamenja, usmeravamo sada
budue delanje (H. Rosa). U ontoloko-epistemolokom pogledu prolost
celina objektivnog niza hronolokih zbivanja utvrenih na temelju egza
podataka; 2. celina osmiljenih procesa i stanja koji direktno ili indirektno
na pojedinano ili grupno delanje preko pamenja; 3. svesno rekonstru
istorija iz grupnog ili kolektivnog seanja. Iako je u osnovi mo
razgraniiti, ipak je teko do kraja i odseno razdvojiti objektivn
subjektivne strane prolosti. Poslednje dve pomenute dimenzije ukazu
nema iste prolosti po sebi
- 125 -

oko koje bi se i svi nepristrasni istraivai sloili, nego da je ova uvek man
vie selektivno konstruisana sadanja prolost (R.Koselleck). Ipak, pr
 162

ne treba po svaku cenu tumaiti sadanjicom. Postoji i prola budun

budua prolost. Istoriari ne rade toliko na usaglaavanju prolosti koli
doterivanju "sadanje prolosti". Kraj 20. veka obelodanio je sapostojan
samo vie istorija u smislu vie grupnih vremena, nego i sapostojanje
vremenskih perspektiva: prola budunost, sadanja prolost, budua pro
Upravo pomenuti vieslojni koordinatni sistem razlikuje istoriju od pam
kao drutvenointegrativne slike prolosti. Osim ideologije, prolost do
pluraliziraju i drugi inioci: pojedinci i kolektivi imaju istorijski prome
prolosti, koje u razliitoj meri uvek uobliava autobiografsko pame
razne verzije kolektivnog grupnog pamenja.

Iz svega reenog moe se zakljuiti da naelno, a ne odse

kruto, razdvajanje pamenja od istorije olakava tumaenje nj
povezanosti. Zato treba pomenuti jo nekoliko slinih elastinijih tuma
odnosa pamenja i istorije. Pamenje je sadanja prolost, tvrdi kalifor
istoriar R.Terdimen. tavie, dok se istorija usredsreuje na prolaznost p
zbivanja, pamenje nema smisla za oseaj prolaznosti, ono negira bivstvo
objekta u prolosti, i insistira na kontinuiranoj sadanjici (Cit. P.Novick p
Misztal,108). Ovim problemima bavi se sociologija vremena, disciplina
prouava drutvenu uslovljenost poimanja vremena, vremenski aspekt dr
i promene drutvenih vremena (E.Zerubavel). Danas ne samo to je doved
pitanje linearnost i neutralnost vremena, nego je proklamovana i njegova s
tezama o kraju istorije i budunosti u globalizaciji. Sa raspadom blo
sruio se stari drutveni temporalni poredak, prolost i budunost zamenje
proirenom sadanjicom, instantno vreme zamenilo je linearno. Pam
postaje sve vanije, ali zbog ouvanja identiteta. Premda globalizacija na
nain relativie prolost, treba imati na umu i to da ima i skrivenih o
izmeu istorije i pamenja. Ne prepoznati ih, znai biti pozitivistiki s
upasti u relativizam postmoderne, gde je sve konstrukcija. Hobsbom gov
sivoj zoni izmeu pamenja i istorije, kao niijoj zemlji. Najblia pro
skriva najvie iznenaenja i ona je najtei deo prolosti za istoriare
distance, vidimo kako elimo da vidimo, onako kako nas interesi nose. Za
odseno suprotstavljanje pamenja i istorije pogrena poetna dihot
premisa. Moda bi se moglo rei da sociologe zanima udeo pamenja u is
 163

uloga prolosti u istoriji ili javna upotreba istorije (Habermas), dok isto
vie tragaju za uzronim spletovima. Nije re o ontolokom i epistemolo
destabilizovanju odnosa izmeu pamenja i istorije, kao to ini postmod
ve o potrebi konkretnoistorijskog ispitivanja uloge pamenja u prolosti,
savremenoj politizaciji prolosti.

Nije naodmet podsetiti na jo jednu razliku pamenja i ist

Naime, svaka kritika istorija posreduju svest o konanosti subjekta
saznaje.
- 126

Shvatiti sebe u istoriji znai shvatiti sebe konanim. Istorijska nauka posr
oseaj za trajanje i promenu, zatim skepsu, nepoverenje i oprez p
prognozama budunosti, kraju ideologija, prema utopijama, ve
napretku, mitovima, manipulaciji i zloupotrebi istorije. S druge strane, n
ohrabruje odmerenu prognozu promena, iziskuje vieslojno miljenje
duhovni horizont preko poreenja i prepoznavanja starog u novom. Smis
istorinost izotrava moralno rasuivanje i stvara samopouzdanje pokaz
mogunosti svesnog kreiranja istorijskog toka. Dakle, istorijska saznanja
osnova samoodreenja linosti, jer, liena grupnih imperativa, neprist
struktuiraju nepregledni haos zbivanja u procese i kljuna deavanja.
Dosledno reenom, sledi da sloeni odnos isto
pamenja trai sagledavanje vie nivoa njihovog razilaenja. U tom pogle
Pol Riker, kombinujui fenomenologiju i hermeneutiku, dao drugaiji od
od konstruktivista. Riker je predloio dijalektiku integraciju istoriogra
pamenja (Riccoeur 2002). Kolektivno pamenje nije izvorni pojam, ve
operativni. Nijedan pojam nije nadmoan nad drugim, ve je na
istovremeno, uzajamno i proimajue konstituisanje individualn
kolektivnog pamenja. Obe vrste znanja su nadline: istoriografija treb
koriguje kolektivno pamenje, a ivo pamenje da prui istoriografiji n
ivost i dubinu. Dakle, istorijski prostor iskustva i subjektivni hor
oekivanja (R.Koselleck) spajaju se u intersubjektivno utemeljenom pro
pamenja (Beise 2001,221-223). Premda Riker, slino konstruktivis
takoe porie hegelijansku ideju o univerzalnoj istoriji, iji su deo lo
 164

istorije, on na drugi nain tumai raskid istorije sa pamenjem. Rask

uoljiv na nivou dokumenata, objanjenja i tumaenja. Prvi je empirijski,
se tie vrste naunosti, tj. obrazaca dokazivanja, a trei nivo je nain pi
zbog ega se istorija u istoriografskom obliju svrstava u knjievnost. D
istorija se razlikuje od pamenja u trostrukom smislu: s obzirom
istraivanje, objanjenje i izlaganje (Riccoeur 2002,115; Liebhart 2001).
opominje da je iluzija verovanje da se ono to se naziva injenicom pokla
onim to se odista zbilo. Ne manje od konstruktivista i Riker je uveren
istorijska injenica ne moe razdvojiti od pripovedanja. Ovo otuda
injenica nije golo zbivanje, ve sadri i iskaz koji nastoji da ga osavre
Zato se uvek mora precizno rei: injenica da se desilo to i to. D
injenica se konstruie tek preko postupka koji je vadi iz niza dokum
(Riccoeur 2002,119). Upravo tu lei kljuna epistemoloka razlika isto
pamenja. Istorija nastoji da razjasni prolost traei uzroke i motive. To
pripisivanjem uzroka (poreenjem situacije bez pretpostavljenog uzr
situacije sa uzrokom), ime se razlikuje od divljih objanjenja u svakodne
govoru. Zato je kod istorije uvek prisutna verovatnoa (Riccoeur 2002
Jo je vea razlika izmeu istorije i pamenja na nivou graenja v
istorijskih pria sa osobenom dramaturgijom (npr.Fireovo tumaenje s
socijalizma ili Brodelov prikaz smrti Mediterana), kada najvaniji doga

- 127 -

doivljava politiku smrt. Premda sline po dramaturkom sklopu, isto

prie razlikuju se po inkluzivnosti, odnosno po sposobnost integrisanja
injenica koje se mogu preraditi u okvirima ogranienog sklopa objan
kao i po irini perspektive (Riccoeur 2002,123). Ve ovom tvrdnjom
prevladava relativizam konstruktivizma, kod koga nema saznajno nadm
perspektive, nego su sve ravnopravne.
Uprkos razliitom epistemolokom statusu, pamenje se, tvrdi R
ne moe razdvojiti od istorijskog znanja, i otuda to smo uvek pod krivi
prolosti, pa nam trebaju tradicija i seanje da bi sebe definisali. Sean
veza sa sadanjicom. Ona tumae, objanjavaju, sreuju i definiu dana
na isti nain kao to je i pravdaju. Dva glavna zadatka svesti, koja s
 165

seanje, su identifikacija i legitimacija. Minula zbivanja ne prelaze spont

seanje, nego tek preko kolektivne potrebe za smislom i uz pomo tra
koja izrasta iz drutvenog sklopa (E.Francois). Ovde je sasvim
definisana hermeneutika razlika izmeu subjektivnog seanja i r
prolosti. Hermeneutiari, naime, istoriju poimaju kao sredstvo u tragan
smislom i tu se pribliavaju konstruktivistima. Meutim, uprkos priblia
ne upadaju u saznajni relativizam. Istorija je osmiljeno iskustvo, kae R
dok je prolost sve to se zbilo. Prolost se ne samo otkriva, nego se tak
racionalno i oseajno prerauje. Istorija ne slui samo traenju istine, n
onauavanju prolosti. Pamenje je osavremenjena prolost, to su iva se
Prolo postaje aktualno im je upotrebljivo i uticajno. Pamenje daje sada
smisao i smeta je izmeu prolosti i budunosti. Za Rikera su pame
istorijsko znanje neodvojivi, pre svega stoga to su nam uvek potrebni se
tradicija da bi smo sebe definisali. Seanja su veza sa sadanjicom.
tumae, objanjavaju, sreuju i definiu dananjicu, ali je i pravdaju. Se
ima saznajnu i ideoloku ulogu (kada pravdaju grupni interes), a identit
kada pravdaju lino ponaanje. Pamenje ima tu privilegiju da istorija ne
da ga uzme. Istorija se kao isto retrospektivna disciplina uklapa u kre
istorijske svesti koju je drugi hermeneutiar R.Koselek opisao na te
polarnosti izmeu iskustvenog prostora i horizonta oekivanja. Ove supro
nalaze se u odnosu manje ili vie konfliktne razmene. Sve dok se prolo
moe menjati, dotle je budunost otvorena. Kontingentnost je u
mogunost drugaijeg poimanja dogaaja, kao i nemogunost da se do
izvede iz globalnog sklopa prethodne situacije. Tek ukljui
kontingentnosti omoguuje da se prevlada retrospektivna iluzija fata
(Riccoeur 2002,128). Iz reenog se vidi da hermeneutiari, premda ta
tesno vezuju stvaranje smisla i konstrukciju identiteta sa procesima se
ipak ne relativiu seanje kao konstruktivisti. Iako lino seanje moe ods
od istorijske svesti doba, istorijska svest ne dovodi se u sumnju.

- 128 -

3.1.6. Trijadna svest o prolosti: ideoloko, nauno i lino pamenje

 166

Epistemoloki problem konstruktivizma jedan red p

pokuao je da rei naputajui dualizam istorije i pamenja trijadnom pod
svesti o prolosti. A.Asman razlikuje tri oblika pamenja: subjektivno isku
nauno objektiviranu istoriju i kulturne komemoracije (A.Assman
b),minhenski istoriar Horst Meler razdvaja (1) racionalno sreenu prolos
spontano stvorene mitove i legende, i (3) politiko manipulativne sad
(Mller 2001), a njegov kolega Ginter Hokerts razlae istorijsko pamen
primarno iskustvo, kulturu seanja i istorijsku nauku (Hockerts 2001). La
pojmljivo da isto zbivanje, koliko god bilo injeniki nesporno, ima ra
smisao za razne grupe. Tako npr. francuski poraz kod Sedana ima dru
smisao za Nemce nego za Francuze, a Staljingrad drugaije zvui u nema
nego u ruskom pamenju. U Parizu postoji metro stanica Staljingrad, to
da ni Francuzi nisu ravnoduni prema ovom markantnom mestu se
Uprkos stvarnosti Evropske Unije, datum zarobljavanje cara Napoleona
Sedana 2.9.1870. za Nemce jo uvek je prijatno, a za Francuze nepr
seanje. Za Ruse, pak, ovaj dogaaj nema vei znaaj od npr. naziva jed
moskovskih ulica. Avgust 1995. je za Srbe u Hrvatskoj tragini datum pro
za Hrvate praznik domovinskog rata, dok su Makedonci prema ovom da
verovatno ravnoduni. Neko e zbog reenog doi u ozbiljnu dilemu
uopte postoji univerzalna prolost, ili je prolost samo onda prolost
pogaa interese i postaje sadanjost koja definie naroiti obim istori
seanja? Za razliku od objektivista, na ovo pitanje konstruktivistike teor
mogu dati jednoznaan odgovor. Ali, ne mogu ga pruiti ni oni pr
prolosti koji polaze od iskljuivog dualizma istorija-pamenje.
Da bi stvari postale jasnije, pre svega treba imati na umu
pojam istorija dodue vieznaan, ali ne i relativan. Pojam istorija oznaa
vrste odnosa prema prolosti: (1) ono to se jednom desilo, (2) istrai
onoga to se jednom desilo,(3) unoenje smisla u ono to se jednom d
(Beise 2001, 220-223). Najee istorija oznaava sve tri stvari, ali raz
naglaene. Istorija nije suma zbivanja, niti sveukupni tok svih stvari,
znanje o onome to se desilo, pa time saznata prolost (J.Droysen). K
seanja jednog drutva ogleda se u tome koja vrsta odnosa prema pro
prevladava. Istorija je sredinji pojam u raspravama oko seanja, a malo
pristati da vlastito tumaenje prolosti svrsta u pamenje. Istorija je
shvatana kao hronika stopljena sa pamenjem. Tek sa probojem univer
 167

istorije u 17. veku istorija je postala suprotnost pamenju, koje se oslanja

seanje pojedinca ili kolektiva. Nije bez razloga Albva uoio da
univerzalnog pamenja i da istorija poinje tamo gde prestaje kolek
pamenje.

- 129 -

U ovom radu ne prihvata se relativistiko izjednaa

istorije i pamenja kao saznajno ravnopravnih oblika svesti o prolos
takoe ni kruto dualistiko suprotstavljanje ovih svesti sa nezav
imanentnim zakonima razvoja. Istorija i pamenje se na raznim niv
proimaju i razdvajaju, pa se zato treba osvrnuti na jo neke vies
pokuaje diferenciranja svesti o prolosti. Tu se javlja i problem zaborava.
Sa promenom uslova menjaju se i seanja, pa se preko noi
zaboravlja. Za sociologiju saznanja vaan je planski zaborav dam
memoriae (osuda pamenja) koji smiljeno regulie odnos pamenja i ist
Re je o organizovanom najee politiki motivisanom brisanju sean
linosti ili zbivanja. Sree se jo u rimskom pravu kao memoria damna
ubijanje mrtvog imperatora. Sastoji se iz unitavanja njegovih slika u javn
privatnom prostoru, preutkivanja njegovog imena, brisanja epitafa, za
grobnih poasti i javnog aljenja, brisanja roendana i godinjice um
Planski zaborav dodatno uslonjava odnos istorije i pamenja. Naime,va
uoiti da se u istoriju teko probijaju planski zaboravljena vana zbiva
linosti, a da se s druge strane lako monumentalizuju istorijski nebitn
integrativno vani sadraji i simboli (na Balkanu se brie sa ulica Titovo i
uvode se minorni, ak i nepoznati nacionalni likovi). Malo je ako se kae
pamenje u stalnom procesu saobraavanja i preoblikovanja, i da je ub
mrtvih ustvari uklanjanje vrednosti koje su simbolizovali. Treba doda
zaborav takoe i aktivno homogenizuje. Potiskujui meunacio
sukobljavanja iz prolosti na raun klasnih (produktivni dekretirani za
jama iz Drugog svetskog rata), jugoslovenski komunisti jaali su i skoro
veka odravali integraciju vienacionalne Jugoslavije. Ali, ne manje aktiva
je i neproduktivni zaborav meuetnike bliskosti u SFRJ, koji je za
nekoliko godina ne samo osmislio etniko homogenizovanje novih balka
 168

drava krajem 20. veka, nego i etnika ienja. Nieovom ukazivan

produktivni zaborav, koji nas liava okova prolosti, treba dodati i to da p
i tetni zaborav. Zaborav internacionalizma i multikulturalizma, uz neizb
demonizaciju njihovih simbola, normalizovao je eksploziju nacionaliz
Evropi krajem 20. veka.
Naravno da pamenje drugaije zaboravlja od kritike istor
svakoj akutnoj krizi pamenje napada istoriju. Zato treba razlik
pamenje o krizi (koje se iskazuje u kritinosti prema mitovima o nultom
sudbinskom porazu i rtvama vlastite grupe) od pamenja u krizi (o
svedoi snaga potrebe za selektivnim sadrajima koji daju smisao pona
pomau integraciju grupe i sankcioniu novo moblizacijsko tuma
prolosti). Pored toga, treba uvek imati na umu da svest o prolosti nije pa
odraz potreba sadanjice, nego i aktivni okvir koji na razliite naine mob
sputava akciju. Pamenje se najee menja u ratu, pa je u periodima r
dinamika iskrivljavanja svesti najoiglednija. Istorijska istina poiv
proverljivim izvorima, dok pamenje ne tei preciznom rekonstrui
zbivanja i procesa
- 130-

nego reintegraciji izgubljenog u ispriano jedinstvo kolektivnog pam

zajednice. U krizi mu je cilj da homogenizuje prolost radi isti
kontinuiteta zajednice u vremenu. Na tome poiva istina jedinstva i ident
osigurana pamenjem. Dakle, pamenje ne traga za odgovornou lane s
niti za sloenom istinom, nego pravda svaki doprinos homogenizaciji bio
shvaene nacionalne zajednice. to je kriza ea, to je, po prirodi s
integrativna uloga slike prolosti snanija i oseajnija: iskazuje se podjedn
obliku idealizacije i demonizacije. Nacije se podjednako uspeno inte
demonizacijom titoizma i glorifikacijom kralja Aleksandra Karaorev
Stjepana Radia. Integracija najee tee u sinhronom obrascu demoniza
glorifikacije. Nacionalizam ne moe biti delotvoran sve dok se socijali
internacionalizam ne satanizuje. Bilo kakvo pozitivno seanje na socija
suava prostor nacionalizmu.
 169

Koliko god kriza bila akutna, u njoj se ipak svi oblici sv

prolosti ne menjaju istom brzinom, niti se pamenje nefunkcionalne pro
moe do kraja izbrisati. to je ne manje vano, ni istorijska nauka nema s
monopol na posredovanje prolog, jer joj konkuriu primarno iskustvo i k
seanja. To je sasvim razumljivo, budui da to je prolost blia, to je i
aktuelnih interesa u njenom posredovanju aktivniji. Primarno iskustvo je
proivljena prolost. Javne kulture seanja preinauju viziju prolosti u s
sa vrednostima koje odredjuju tekuu politiku kulturu. Kolektivno pam
povezuje nosioce seanja u ive zajednice seanja sa naroitim oslon
(porodicu povezuju preci, lanove partije vee poraeni neprijatelj u part
borbi, a mlade - generacijske vrednosti. Pomenuti oslonci su grupni
prolosti, pa se stvaraju rivalski sklopovi seanja, otro suprotsta
(muslimani govore o nevernikim, a ne o krstakim ratovima, kvisl
antifaisti neguju opreno tumaenje i vrednovanje prolog).
Uz reeno, uvek treba imati na umu i to da se javna kultura se
oblikuje u skladu sa idejama i vrednostima koje su u sreditu s jedne s
globalne tekue politike kulture, a s druge domae tradicije: dan
npr.Hilandar istie u kontekstu ljudskih prava ili misionarski katoliciz
sklopu zalaganja za Evropsku Uniju. Izmeu pomenutih mesta seanja p
napetost, ali javna kultura seanja miri protivrene vrednosti tako da unut
pojedinac moe nai oslonac vlastitom identitetu, a vladajue grupe ideo
pokrie vlastitih interesa. Sadraji kulture seanja su rastegljivi slo
vieznani, prepuni proimanja, dopunjavanja i suprotstavljanja.
srpskom poretku seanja poetkom 21.veka Tito je demonizovan u slub
pamenju i najveem delu istoriografije, ali je u pamenju obinog poje
pozitivno vrednovan (Kulji 2004,117-129). Lino seanje je partiku
konkretno i pojedinano, dok je istorijska svest uoptena i apstr
(Sundhaussen 2004,2). Izmeu njih stoji grupno pamenje. Izmeu gru
porodinog pamenja i kognitivne istorijske svesti nema prinudnog odno
ili, nego pre odnosa
- 131
 170

kako-tako. Tvrda uverenost dananjih mladih Nemaca iskazana u stavu

deda nije bio nacista govori mnogo o porodici, manje o istorijskoj sve
nita o prolosti (Sundhaussen 2004,4). Lina, ideoloka i nauna zna
prolosti mogu biti saglasna, ali ne moraju. Kod porodinog pamenja ma
radi o istorijskoj svesti, a vie o porodinom identitetu. Dakle, nije
globalno drutvo kontekst seanja pojedinca, nego su to i manje grupe
pozitivno seanje na prolost svojih dedova - nacista kod generacija st
unuka 1998 (Welzer,Mller, Tschuggnall 2002) i negativno seanje na pr
oeva - nacista kod njihovih sinova 1968-a (Sundhaussen 2004,5). Na do
slian nain moe se rei da je isto iskustvo razliito doivljeno
depresivnog oveka s jedne i kod optimiste s druge strane. Jo je uver
primer okolnost da ocena socijalizma zavisi od toga da li je pojedinac do
ili gubitnik tranzicije. U celini uzev, svuda gde se sadraji ne mogu kr
razgraniiti od tumaenja pripovedaa (a esto to nije ni mogue), sean
mogu biti pouzdan istorijski izvor za rekonstrukciju prolosti. Ali zato o
vaan izvor za razumevanje sadanjice. Ona tek u budunosti mogu p
istorijski izvor, i to ne za preinaavanje jueranjeg, nego za rekonstrukci
minule dananjice (Sundhaussen 2004,6). Kada se uoi ova dvozna
seanja, lake je razumeti njeno proimanje sa kognitivnom istorijskom sv
Uprkos proimanju, treba biti naisto s tim da se st
istorija sutinski razlikuje od kolektivnog pamenja po saznajnoj usmere
kritici izvora, empirijskoj proverljivosti, racionalnoj logikoj argumen
obimu i istorinosti konteksta i diskurzivnom zakljuivanju. Sva pom
naela razraena su u metodskim postupcima strune kritike. U nauci,
kod pamenja, mogue je razliite perspektive povezivati i dopunjavat
sreivanja i tumaenja velikih sklopova. Stvaranje konteksta tumaen
razliito vrednovanje pojedinanih zbivanja u sklopu irih celina mo
sporno, a da se spor u strunom pogledu definitivno ne razreava i za
Drugim reima, nauno istraivanje uvek donosi relaciona saznanja (u re
prema istraivakom pokuaju koji je uvek ogranien istraiva
perspektivom), a ne relativistika (saznajno podjednako zna
Istoriografija nikada ne moe biti nezavisna od vremena, pa ni apso
objektivna, ali ne moe stajati ni po strani. Ne samo zbog razliite usmere
istraivaa, nego, to je ne manje vano, i zbog prirode naunog znanja
 171

nije nikada konano. Tome nasuprot, kolektivno pamenje ne samo

neistorijsko, nego je i antiistorijsko. Istorijsko znanje uvek je svesno sloe
deavanja i ima dovoljnu distancu da sloenost sagleda iz vie perspek
prihvati vieznanost (ak i moralnu) motiva i naina ponaanja a
Kolektivno pamenje, meutim, uproava, zapaa zbivanja iz samo j
vlastite zainteresovane perspektive i ne trpi vieznanost. Istori
podrazumeva uzimanje u obzir vremena u kom zbivanja nastaju, a ko
razlikuje od dananjice. Kolektivno pamenje nema ula za duh vremena,

- 132

negira prolost svog vremena i istrajava na stalno prisutnoj sadan

seanje na progon i Holokaust kod Jevreja je dunost, Kosovski zavet je v
opominje srpska kolektivna svest, a Grci ne smeju zaboraviti Term
Kolektivno pamenje apeluje na oseanja, zamagljava ili ublaava
podnoljivu stvarnost, uvruje u uverenju, preti osvetom ili prata. O
lake prihvata preko zvunog ritma ili vizuelnog insceniranja. Ritmiko se
u obliku epa (uz gusle i balalajku) mobilie niz telesnih motornih refle
radu seanja, a ritam je najpogodniji mehanizam podseanja (Kon
2002,104).Na drugoj strani, nauno znanje uvek unosi metodsku su
uoava protivrenosti, potiskuje oseanja i lieno je narativne i ritm
mnemonike.
Da ne bi bilo nepotrebnih nesporazuma, treba odmah dodati da se na
ni u istoriji ne moe do kraja izbei. Glavna funkcija narativnog struktu
sadraja iz prolosti je isticanje vanosti zbivanja i uklapanje neob
dogaanja u misaoni sklop celine. Trebalo bi se ukratko osvrnuti na to
gubi, a ta se dobija kada se prolost osmiljava priom, naracijom? S
pria ima bezvremenu dramsku strukturu izlaganja koja deli nepreg
zbivanja na periode koji su znaajni za grupu i podreeni osnovnoj form
strukturi koja se puni konkretnim sadrajem. Narativna struktura "Tir
zasluio smrt" moe se puniti razliitim sadrajem (od tumaenja ub
Nerona do objanjenja ruenja aueskua). Karakteri i epizode istorije
znaaj tek kada se uklope u preteno moralizovane narativne strukture. t
oni su funkcije tih struktura, tvrdi njujorki psiholog D.Bruner. Dalje
 172

naracije aktivnost aktera nikada nije sluajna, zato to narativno delanje

podrazumeva namerno stvorena stanja (Bruner 1998,55).Teorije o zave
ekstremna verzija narativnog struktuiranja prolosti. Uvek se deava ono
oekivano i predvieno strukturom prie. Kada se npr.u tumaenju ra
Jugoslavije pone od teze o neprirodnoj zajednici vie nacija i konfesija, v
moe uoiti nameravano objanjenja, isto kao kad se kod tumaenja razb
Jugoslavije poe od hipoteze o presudnoj nemakoj podrci slovenak
hrvatskom secesionizmu. Nijedna od pomenutih intencionalnih stru
naracije ne uzima u obzir ozbiljno okolnost da je nestanak Jugoslavije bio
nepredvidljiv i malo verovatan. Naracije tvore uvek onoliko kontinuiteta k
je potrebno (Bruner 1998,74). Tako je za Jevreje progon funkcio
kontinuitet njihove istorije, a za bele Amerikance je to Povelja slobode,
trgovina crnim robljem. Svuda postoje pravila i procedure u stvaranju du
kraeg, manje ili vie fiktivnog kontinuiteta deavanja. Manje ili vie pro
vetaki kontinuitet smiljeno kroje drave u monumentalnoj istoriji,
porodice, koje u razgovorima za stolom doteruju porodinu tradiciju,
pojedinci koji spontano glaaju autobiografiju. Danas se npr. sree miljen
je prvi korak ka svesti o ujedinjenju Evrope bilo krunisanje Karla Velik
svetog rimskog cara koje je u Rimu obavio papa Lav III 800. godine, ia
realna pobuda ove ceremonije bio strah Svete stolice od Saracena. Naracij

- 133-

neguju samo kontinuitet nego uoavaju i prekretnike take od kojih

istoriji probija novo (smrti vladara,odsudne bitke, sudbinske odluke
Uprkos dramatizovanju i insceniranju, uz malo kritinosti moe se prozr
je narativna stvarnost sveta prolosti u stvari banalna, jer ivot "im
obrasce i zaplete ve poznatih pria. Dodue, kada neke ubedljive na
uspeju da predstave istoriju kao zanimljivu "varijaciju" konvencionalne
onda mogu pruiti nova saznanja (Bruner 1998,61). Vano je uoiti da s
naracija prolost vrti oko naruenih normi, pa intencionalna stanja nisu n
uzrono odreena, jer ono to je prouzrokovano ne moe biti mo
odgovorno (Bruner 1998,56). Svaka pria trai razloge, a ne skrivene uz
zato to se razlozi i namerne pobude mogu moralno i normativno vrednov
 173

bezline strukture ne mogu. Treba li uopte podseati da je morali

preduslov mobilizacije? Mobilizacija emocija ne moe se p
raspoznavanjem nepovoljnih bezlinih uzronih istorijskih procesa, ali m
to vrlo uspeno, markiranjem neprijateljskih pojedinaca ili grupa. Anali
teza da je Balkan u Novom veku bio trajno eksplozivni i rezidualni nedefin
deo Evrope manje je mobilizacijski aktivna od narativne poruke d
Nemaka uvek trudila da razbije snanu balkansku dravu oslanjajui
domae secesionistike vazale. Osim toga, unutar okvira prvog tumaenja
je dozvoliti mogunost upada kontingentnog u istoriju, dok je kod narat
tumaenja re o manje ili vie smiljenoj nameri.
Posle svega to je napred reeno, moe se tvrditi da se dijalek
tumaenja istorije razlikuje se od narativnog i s obzirom na odnosu p
kontinuitetu. Dijalektiari uoavaju napetosti, suprotnosti, paradokse,
uzrone tokove prepune protivrenosti, sluajnosti i diskontinuitete, a d
tome ne previaju relativistiki razliku izmeu trajnijih dubinskih i efem
vidljivih tokova. Narativni pristup, pak, blii je pamenju koje upornije
kontinuitet prie, isticanjem neizbenosti i sudbine. Moglo bi se rei da s
istorijsku svest ini manje ili vie protivreno jedinstvo objektivnog
zbivanja i tumaenja istih zbivanja, u kojima su pored realnog iskustva pri
i hegemona oekivanja znaajna za jedno drutvo. Ukoliko, dakle,
pomenutih tumaenja prevladava pamenje koje se naslanja na tradiciju
materijal crpe podjednako iz svih vremena), tada je istorijska svest
saznatoj nunosti. Ukoliko, meutim, prevladava uoavanje napetosti, on
istorijska svest shvata aktivistiki kao idejno sredstvo promene p
drutvenog razvoja.

Dakle, razliita odnoenja prema prolosti iziskuju razliitu stru

izlaganja sadraja i prikladne posrednike. I po tome se pamenje razliku
istorije, a virtuozi seanja od istoriara. Novine, televizija, romani i film
oseanja i iluziju da smo sasvim blizu zbivanja i da im moemo do
smisao. O tome se staraju ljubitelji prolosti, reiseri i ideolozi. Slika,
muzika imaju veliki smisaoni potencijal: ukidaju distancu, stvaraju u
autentinog doivljaja, kao da smo tamo bili i doiveli. Ne treba smetnuti s

- 134 -
 174

da je ljudsko oko najzavodljivije ulo. Njemu ostaje skriveno ba ono

kljuno za istorijsko saznanje: pojmovi, kategorije, sloenost i protivre
deavanja. Nijedan virtouz seanja, niti ljubitelj prolosti ne moe struk
procese uiniti oevidnim, ali moe zbivanja montirati u uverljive pri
smiljenom porukom. Medijima je nuna emocionalizacija i personaliz
prie, a pokretnoj slici potrebna je akcija. Kod ovih posrednika pro
strukture su skrivene, pa potroai prolosti uoavaju samo delatne pojedin
Dok istoriar razlae drutvenoekonomske i institucionalne o
koji kanaliu ponaanja pojedinca, ljubitelje prolosti zanimaju moral i na
aktera. Ipak, ni istoriari se ne mogu uvek oteti tekuoj kulturi seanja.
pristup prolosti ima svoje granice i domete, ciljeve i zahteve. Pre e biti
re o relativnoj autonomiji svakog pristupa, nego o njihovoj pot
razdvojenosti. Izmeu njih mogua je plodna konkurencija i dopunjav
Fenomenoloki i strukturalni pristup mogu se dopunjavati, a inklu
marksizam npr. koristi pristupe i drugih pravaca. Pamenje, pak, ne
saradnju: jevrejsko seanje na Holokaust razlikuje se od nemakog, po
slika kraja Drugog svetskog rata suprotna je ukrajinskoj, Blajburg drug
opisuju antifaisti od kvislinga, itd. Istoriari stvaraju proverena znanja
kontroliu manipulaciju znanjem od strane ljubitelja prolosti. Nauka tre
je stvarni, a ne narueni kontrolor javne upotrebe istorije. Mnotvo sean
znai da su sva objanjenja saznajno ravnopravna, a pluralizam na
objanjenja nije isto to i obilje uzbudljivih dramskih feljtona o prolosti.
Ako se imaju na umu prethodna upozorenja, onda gr
izmedju razliitih svesti o prolosti (dokumentovane istorije i subjekt
seanja i linog iskustva, konstruisane istorije i nesavrenog linog pam
moe biti neto prozirnija. U svakoj situaciji treba uoavati hegem
odreene svesti o prolosti, a u krizi treba demistifikovati razloge za
kritika istorija povlai pred zahuktalim kolektivnim pamenjem.
prolosti u krizi prima oblik moralne retorike koja mobilie, a nakon poraz
retorika odmae drutvu da se suoi sa krivicom ili stidom? U
ponavljanje da je Knin stara hrvatska prestonica skoro spontano pravda O
i spreava Hrvate da se suoe sa prolou. Da li je pamenje samo u raz
 175

meri iskrivljeni, vie praktini nego teorijski, nain kojim poje

osmiljavaju prolost vlastite grupe ili linosti?

Traei odgovor na ovo pitanje skoro da i ne treba pods

na to da su proimanje i razdvojenost istorije od pamenja podjed
drutveno uslovljeni. Nisu samo u dalekoj prolosti bili razliiti oblici sv
prolosti nerazluivi. To se sree i danas. Istoriografiju, kulturu sea
ideologiju teko je razdvojiti, uprkos gore navedenim jasnim razlikama,
jednog razloga. To su delovi relativno postojane sintetike istorijske
odreenog doba. Istorijska svest je skup mentalnih formi, sadraja, opera
procedura u kojima se prolost znaenjski osavremenjuje i time stie karak
- 135 -

smislene i znaenjima pune istorije (rekonstrukcija smisa

osavremenjivanje). Tumaenjem prolosti savremena stanja po
razumljivija, ime se omoguuje razvoj buduih oekivanja kao de
perspektiva (oekivanje, predvidjanje, budunost) (Rsen 2001, 223). Otu
novoj budunosti uvek potrebna nova prolost.
Dok su u svakodnevnom jeziku seanje i pamenje upueni na isk
koje su pojedinci stekli u vlastitom ivotu, dotle istorijska svest obr
prolost s onu stranu pojedinanog iskustva. Istorijska svest stvara iz mn
prolih deavanja jednu istoriju za sadanjost. Fenomenolozi su dobro uo
otuda ono to se u prolosti zbilo na dogaajno-kontigentnom nivo
izmenom vremena stie smisao. Ovaj smisao u obliku vizije toka vre
postaje sastavni deo kulturnih usmerenosti pojedinanog i drutvenog de
U hegelovskom smislu pripovedanje je istorijsko kada, vezujui se za isk
prolosti, postaje u seanju delotvorno, tj. ivotno aktivno. Drugim re
onda kada gradi kriterije smisla koji unapreuju delatnost i ire sv
univerzalnosti razvoja. Bilefeldski istoriar Jern Risen je smisaonu raciona
istorijske svesti razloio na tri komponente: (1) estetsko umetnika dime
(poetski sklad koji se iskazuje u lepoti), (2) kognitivno racionalna (ispolja
u istini i doslednosti) i (3) politiko-moralna dimenzija ( izraava se u m
 176

pravdi, zakonu, moi, legitimnosti, legalnosti i politici). Pomenute sasta

uzajamno se proimaju i uslovljavaju. Risen fenomenoloki definie isto
svest kao narativno stvaranje smisla o vremenskom iskustvu, koje mo
mitsko i racionalno (Rsen 2001,224-226). Ovde bi trebalo samo dodati d
sreditu svake razvijene istorijske svesti osobena filozofija istorije, koja
njenih racionalnih verzija pretpostavlja zakone istorije (za razlik
postmoderne prie koja je u sutini hronika). Konstruktivisti su blii Giz
tvrdnji da nista ne iskrivljava istoriju toliko kao logika.
Da je kod stvaranja istorijske svesti nauka kljuni inilac, stv
bile daleko jasnije. Meutim, ak i kada su uticajna, nauna sazna
prolosti na razne naine posreduju se i iskrivljavaju. Treba dati za pravo o
koji tvrde da se nauni rezultati nuno uproavaju i iskrivljavaju u j
istorijskoj kulturi koju ine krajnje raznovrsni obrasci popul
predstavljanja prolosti. Ipak, ne treba ni zaboraviti da je uslov prihva
naunih rezultata u javnosti i njihovo prevoenje na neakademski jezik
tada se moe govoriti o istorijskoj kulturi (npr. iroka prihvaenost L.Ran
svom vremenu ili K.Marksa u 20.veku). Profesionalni istoriari su samo
od grupa koje rade na prolosti. Neretko im struni monopol oduz
publicisti i ljubitelji prolosti. Mediji formiraju istorijsku kulturu naro
prelomnim periodima, kada potreba za stvaranjem smisla posreds
istorijske prie postaje akutna. U tim situacijama istorija slui kao mi
homogenizuje identitet, pa se lako zaboravlja se da je istoriografija pon
nauka kada je neugodna i kritika.
- 136 -

3.1.7. Saznajna i drutvena uloga konstruktivizma

Drutvenu ulogu socijalnog konstruktivizma

oceniti na osnovu prikazanih istraivakih prioriteta i epistemo
usmerenosti. Da li je savremeno istraivanje pamenja nova kulturna is
oiena od intelektualnog radikalizma, reifikacija buroaskog subjektiviz
ime postmoderne, buenje primordijalizma u ime postkolonijal
 177

psihoanalitiko kolebanje izmeu hermeneutike podozrivosti i terape

rasprave, radikalni teorijski proboj ili eklektiki relativizam nastao
uticajem klasinog skepticizma ?
Odmah treba rei da bi bilo svakako jednos
konstruktivizam svesti na jednu ili na nekoliko pomenutih ocena, j
konstruktivistiko tumaenje prolosti vieznano. Moda se nje
osobenost moe lake dokuiti ukoliko se suoi sa alternat
pristupom.Naime, neke slabosti socijalnog konstruktivizma postaju j
ukoliko se porede sa klasinom kritikom ideologije. Re je o dva bitno raz
shvatanja odnosa drutvenog bia i drutvene svesti. Kod konstruktivizm
u sreditu lana svest, koja u iskrivljenom svetlu tumai prolost, n
kritikuje smiljena zabluda koja pomae odranje iracionalnih oblika vlada
Veza misli i stvarnosti ovde se poima na razliite naine: katkad je uzron
po pravilu jednosmerna, bez povratnog dejstva), nekada je korelacijski o
ili strukturno odgovaranje. Uvek je kod prouavane veze na delu konstru
a ne iskrivljavanje. Gnoseoloka neutralizacija osnovnog pojma (konstru
nije povezana sa gnoseolokom neutralizacijom ideologije, kao npr.
K.Manhajma (Mili 1986,202), zato to konstruktivizam ne barata sa krit
pojmom ideologije, ve se slui pojmovima slabijeg kritikog intenz
naracija, konstrukcija, dekonstrukcija, svest grupe, identitet, pamen
sreditu analize konstruktivista nije odstupanje od realne istine, nego dru
uslovljenost svesti, ali ne interesom, nego smislom i perspektivom gru
tom pogledu konstruktivisti jesu sledbenici Albvaa i Manhajma, jer se ko
klasika drutvena uslovljenost slike prolosti iskazuje kao partikulari
saznajne perspektive, ili jo blie kao struktura aspekata. Re je o pojmu
je Manhajm hteo da zameni pojam ideologije (Mili 1986,206). Bilo bi sva
preterano tvrditi da konstruktivisti spontano poistoveuju dru
uslovljenost slike prolosti sa njenom iskrivljenou i lanou, iako
razliku uglavnom ne smatraju vanom. Premda prikazani konstruktivi
pisci (Albva, Nora, Asmanovi) razlikuju kolektivno pamenje od ist
ideoloka funkcija zamagljavanja antagonistikih drutvenih nap
posredstvom kolektivnog pamenja ih ne zanima. Kritika prolosti svodi
prouavanje njene drutvene uslovljenosti ili simbolike funkcije, a tuma
interesnih sukoba oko prolosti je neutralizovano, jer se antagonizam iz
grupa ignorie. Struktura kapitalizma je normalizovana, jer je aksiom
 178

bezalternativnost usmerila kritiku svesti u pravcu koji ne dovodi u p

temelje sistema.

- 137 -
 179

Lako je pojmljivo da je s
sociolokosaznajno istraivanje prolosti povezano sa odreenim poima
epistemolokog karaktera znanja o prolosti. Klasina kritika ideologije p
od premise da je mogue razdvojiti privid od istine i istraiti interesnu os
iskrivljavanja svesti. Bez kriterija istine ne moe se razlikovati istinita mis
lane. S tim u vezi je i naelo da se drutvena uslovljenost misli ne
poistoveivati sa njenom iskrivljenou i lanou, kao i to da se iz dru
uslovljenosti ne moe zakljuivati o saznajnoj vrednosti ideja (Mili 1986
Kod raznih struja konstruktivizma relativizam je manje ili vie upa
Unutranja epistemoloka antiteza konstruktivizma nije suprotnost iz
ideologije i nauke, nego razliita funkcija kolektivnog pamenja i istorije
razmatranja ovih uloga prevladava manje ili vie vrednosno neut
funkcionalno tumaenje veze grupe i njene svesti, a gnoseoloka
saznanja esto nije ni potrebna. Neretko se sree i ogoljena pragmatina v
istine: prolost jeste konstruisana, ali je to korisna konstrukcija jer poma
snalaenja i kod saobraavanja konkretnoj situaciji. Kljuna tvrdnja da sv
prolosti slui iskljuivo sadanjosti grupe jeste suavanje funkcije znan
drutvenointegrativnu ulogu. Istraivanje saznajne strane slike o prolost
konstruktivista je sporedan zadatak, ak i onda kada nije relativi
ignorisan. Na ovu jednostranost kod tumaenja prolosti ukazao je jo
veku nemaki istoriar Trajke: im skupi materijal istoriar mora u
zakljuivati od kasnijeg ka ranijem i zapitati se koja su zbivanja o
podsticala, a koja koila razvoj potonjih obrazaca zivota. Tek tada je kad
sa distance razlui bitno od nebitnog. Diletant istoriar, pak, uvek osta
drugom nivou, jer je zaokupljen pokuajem da prolo po svako cenu ob
sadanjim, pa time istoriju izvre na glavu. Kako izgleda, pod utic
postmoderne, francuski istoriari ponajvie naglaavaju da pamenje poti
istoriju i da meko terapeutsko shvatanje pamenja, kao oblika neobave
subjektivnog seanja, ve ispunjava funkciju svesti o prolom. Skoro da se
utisak da treba izbegavati suoavanje sa tvrdim istorijskim pristup
istinom (Mller 2002,18-19). Treba se svakako osloboditi ovog nau
defetizma. Drugim reima, u situaciji u kojoj je sve oevidnija s
moralizacija prolosti, podstaknuta upadom kolektivnog pamenja u ist
kritika konstruktivistike kulture seanja jo je aktuelnija.
 180

Uprkos reenom, kod konstruktivista je znaajno ukazi

na to da znanje o prolosti ne relativiu samo ideologije, nego i manje pri
drutveni okviri: porodini, generacijski, nacionalni i lini. Albva ne pr
razliku izmeu kolektivnog pamenja grupe i objektivnog istorijskog pam
premda istrauje prvo. Istorija obrauje delove prolosti koji su u pam
preputeni zaboravu. Otuda istorijska nauka nije jednos
institucionalizovano produenje kolektivnog pamenja. Ona se
imperativima kolektivnog pamenja, jer traga za protivrenostima, a n
skladom. Treba dobro zapaziti da tamo gde se razlika izmeu isto
pamenja ukida na raun drugoga

- 138 -

(kao kod postmoderne), iezava sa istorijom jedino sredstvo kritike

upotrebe prolosti. Po svemu sudei, Pjer Nora je od konstruktivista pon
svestan ove opasnosti.

Ne treba zaboraviti da je epistemoloko razdva

istorije i pamenja kod konstruktivista odreeno i shvatanjem praktine
znanja o prolosti. Istorija je upamena prolost prema kojoj vie nem
organskog odnosa, prolost koja vie nije vaan sadraj naeg ivota, d
kolektivno pamenje aktivna prolost koja tvori na identitet. U tom po
Albva je teoretiar 19.veka, jer je individualni i kolektivni nivo pam
posmatrao na nivou razliitih poredaka. On se nije bavio toliko meuodn
ovih poredaka, pa nije ni uoio integralnu strukturu koja je sadrana u sv
od njih (Olick 1999). Kod Nore su mesta seanja instrument dru
stabilnosti. On istrauje ritualni, institucionalni i politiki odnos p
nosiocima seanja, a ne toliko psiholoke mehanizme pojedinanog vezi
za njih (Carrier 2002,143). Kod obojice u sreditu je dinamiki p
usavravanja vrednosne strane drutvene i dravne integracije, a ne nj
problematizovanje. Nora ne suoava razna seanja, nego istrauje nj
meusobna podudaranja. Poto je otupela izvorna napetost izmeu opr
kategorija (katolici i laici, golisti i komunisti), to vie nisu antagonis
grupe, nego kulturni zaostaci u seanju, depolitizovana osnova dru
saglasnosti (Carrier 2002,145). Drugim reima, kada vreli antagon
 181

iezne, a seanje na prolost se ohladi, ohlaeni vrednosni konde

prolosti postaju nova osnova integracije. Od Konta, preko Dirkema i Alb
pa sve do Nore, funkcionalistiko istraivanje istorijskih vrednosnih te
drutva vie objanjava moralnu nadmo kolektivne svesti, nego to se p
odnosu pravednosti i nametanog morala. Drugim reima, prouavanje pro
tee manje ili vie nezavisno od kriterija istraivanja njenog prinudn
izrabljivakog karaktera. ak i kada su sporadino prisutni, pravedn
saznajna vrednost svesti o prolosti nisu prioriteti funkcionalisti
konstruktivistikih teorija kolektivnog pamenja.
U izlaganju je ukazano na vie dodirnih ta
konstruktivistikih teorija o pamenju i postmoderne. Postmoderna socio
doprinela je novom relativistikom poimanju odnosa prolosti i sada
indeterministikim poimanjem drutva ne kao sistema uzajamno pove
elemenata, nego kao mozaiki nepovezanih drutvenosti kao mreama od
(Sekuli 2002,353). Osnovne drutvene jedinice su nesigurne i neukoren
pa se ne brane zatitom zajednikog interesa, nego samokonstituis
identitetom (sveu o razliitosti od drugih). Ni politika svest se ne gra
mogunosti uoavanja zajednikog interesa i promene sistema, ve na od
rasprenosti spontano stvorene mree identiteta: otkrivaju se zami
jedinstvo, insceniranje neprijatelja ili simboliki rituali. Ontoloka o
epistemolokog relativizma osigurana je svuda gde je upadljiva na
ljudskih prava nad slojnim i klasnim interesima i tamo gde se
autonomnosti i pokretake snage kulture
 182

- 139 -

u odnosu na sferu proizvodnje. im svaki identitet ima podjednako legit

sliku celine, nuno se relativizuje pitanje istinitosti drutvene stvarnosti, a
i kriteriji napretka. U misli o drutvu potisnuti su Marks i Veber, a na
snano antitotalitarno vienje metanaracije marksizma dodatno p
relativizam. Menja se usmerenost i dubina kritikog angamana: na de
dekonstrukcija privida i kvaliteta opaanja, a ne promena klasnih odn
sistema (Sekuli 2002,353-357; Seppmann 1997). Istrajavanje na di
spram moi, izbegavanje govora o univerzalnom i odbacivanje velikih p
liava postmodernu misao o drutvu razrade radikalne alternative postoje
Nije teko uoiti da je pomenuti deficit deo op
zaokreta od hladnoratovske preteno socijalne istorije ka poslehladnorato
kulturnoj istoriji. Kod nove epohalne svesti nisu samo postulirani novi su
istorijskog kretanja (kulturni identiteti umesto klasa), nego i novi ob
kritike iskrivljavanja prolosti. Kritika ideologije kao iskrivljene svest
uticajem pre svega dominantnog vladajueg klasnog interesa bila je uti
sve dok je marksizam tokom 20. veka odreivao vane sadraje epo
svesti, odnosno uspevao da vlastitu poeljnu viziju drutva uini masov
Krajem 20. veka kritika ideologije potisnuta je na raun kritike k
neutralnog kolektivnog pamenja i terminoloki neutralizovana. Neolibe
eshatologija nametnula je konstruktivistike epistemoloke kriterije
razlikovanja autentine i iskrivljene svesti o prolosti. Umesto Marksa, k
postaje Moris Albva. Okolnost da istorijska seanja stalno po
rekonstrukciji jeste normalna, ali nije svaki oblik tumaenja
rekonstrukcije podjednako teorijski prodoran. Treba paljivo ralaniti u
prihvatanja izmenjene slike prolosti: (1) otpor novih generacija,
zasienosti dominantnom sveu, (2) proboj novih Mi-grupa, pre
nacionalnih, i (3) politika sa prolou vladajuih klasa. Koliko god je
nove nepreglednosti diferenciranje inioca idejnih promena mogue, sk
istoj meri je nemogue predvianje njihovog proimanja, razornog pojaa
i neutralizovanja.
 183

Dalje, kao osnova epistemolokog obrta od socijal

kulturnoj istoriji vidljiv je opti zaokret od objektivizma ka relativizmu.
vrlo upadljiva sumnja u imanentni drutveni napredak i teoriju moderni
koja je koriena skoro 70 godina u misli o drutvu. Prolost, koja je u s
modernizacije kao predistorija bila sadanjici u osnovi bliska (kao deo
strukture i procesa), u kulturnoj istoriji postala joj je strana. Dok je soc
istorija strukturno usmerena, tj. zanima se pre svega za drutvene struk
odnose, dotle je nova kulturna istorija vie usmerena ka delatnima, tj
se o namerama i odlukama delatnih vidljivih aktera. Nije re o zaniman
velike pojedince u istoricistikom smislu i njihovom uticanju na strukture,
je u sreditu diskontinuirano ponaanje pojedinca i njegov smisao.
kulturni istoriari negiraju obuhvatni pojam drutvene stvarnosti i opisuju
njene ue segmente. Ograniavaju se na smisaone i i funkcionalne sklopov
- 140 -

koje sami subjekti stvaraju: poretke simbola, drutvene sisteme zna

strukture i naine funkcionisanja komunikativnih simbola i tradicija. Ispa
prolost nije realnost minulog, nego konstrukcija koju savremenici o
stvaraju.
 184

Otvorenost ka vlastitom smislu prolih drut

ukljuivanje samorefleksije svakako je korisno upozorenje konstruktivist
subjektivistiki pristup prolosti ima i nedostatke na koje je upozoreno. D
klasina istorijska istraivanja uzimala iz prolosti materijal, a iz sada
teorijske pristupe za tumaenje nadlinih struktura, nova kulturna istorij
obrnuto. Nju zanimaju mentalne i socijalne strukture vlastitog pred
istraivanja, ali i individualna iskustva istoriara i njihove perspektive. Se
savremenika se relativiu, istie se naroita dinamika kolektivn
pojedinanog pamenja izvan pitanja istorijske istine. Istrauju se mit
izmiljene tradicije, ali ne da bi se utvrdila njihova saznajna vrednost ne
im se rekonstruie smisao. Razliite istorijske stvarnosti tako konkuriu
drugoj. Mit ili lano predstavljen dogaaj postaje istorijska injenica u od
na koju realna zbivanja postaju manje vana. Boom istorije pamenja je ri
jer se interesovanje istoriara sve vie pomera sa pitanja o tome ta se u
zbilo i kako to objasniti, ka pitanju o kulturnom kodiranju i nainu prihva
prolosti. Time istoriografija gubi svoj bitni oslonac u raspoznavanju is
prolosti, pa se dovodi u sumnju njena naunost. Naime, tamo gde se raz
verzije spore oko naina prikazivanja onoga to se zbilo (tj. oko identite
potreba koje uslovljavaju manje ili vie gnoseoloki ravnopravna raz
vienja), a ne oko verodostojnosti prolosti, istorija se rastvara u knjiev
Tipian primer ovakvog pomeranja teorijske panje je zaokret od kvantita
ka kvalitativnim istraivakim metodama: npr. objektivna statistika an
cena i nadnica, horizontalne i vertikalne pokretljivosti grupa manje je akt
od rekonstruisanja subjektivnog samopoimanja grupa. Kvantitativni p
nisu vani za autobiografije, diskontinuitete, smislove i identitete. Zaokr
relativistikoj sociologiji saznanja vidljiv je i u isticanju ravnopravnosti r
perspektiva i tumaenja prolosti, a ne u kritici istorijskih izvora ko
hijerarhizuje po istinosnoj vrednosti. Dok je poetak 20. doneo s
praktine pokuaje ostvarenja razliitih alternativnih vizija nove organiz
drave i drutva, kraj stolea ih je, opet na dramatian nain, suzio,
kolonizovanja budunosti od strane monih interesnih grupa (A.Myrdal)
preko postmodernistike dekonstukcije teorijskih refleksija celi
masmedijske virtualizacije drutvene stvarnosti.

- 141 -
 185

3. 2. Klase i izmiljanje prolosti: ideolokokritiki pristup

U odgovoru na pitanje kako drutva stvaraju prolost pr

jasno se razlikuje konstruktivizam od nehomogenih ideoloko-kritikih t
kulturne hegemonije. Ove razlike mogu se delom razumeti razlikom iz
Dirkema i Marksa. Dirkem je prouavao klasno neutralni uticaj kolek
svesti, a Marks je isticao ulogu interesa vladajue klase kod formiranja s
prolosti. Na njihovom nasleu Albva i Grami branili su oprene t
drutvene proizvodnje znanja. Oba pristupa slau se da je politika sred
delatnost koja stvara smisaoni sklop za prolost i sadanjost. Nema ve
razilaenja ni u naelnom stavu da osmiljavanje prolosti svedoi o potre
sadanjice i da su upravo ove potrebe klju veze prolosti i sadanjice. La
sloiti se oko toga da se u krizi potrebe sadanjice pravdaju izabr
prolou. Meutim, pristupi se razilaze kod tumaenja prirode potreb
drugaijom slikom prolosti. Da li i kada pretee interes, klase, sloja, n
primarne grupe (porodice)ili pojedinca i kako se preko prolosti
interesima udovoljava, odnosno kako se zamagljavaju (spontano ili plan
proimaju. Premda je teko do kraja razdvojiti konstruktivizam od k
ideologije, jer se proimaju i imaju slinosti u retorici, ipak bi trebalo pok
da su pristupi u naelu razliiti, iako se na prvi pogled moe uiniti da
pitanju samo nijanse.

3.2.1. Erik Hobsbom: klasne osnove izmiljanja prolosti

Za razliku od klasno neutralnog konstruktiv

ideolokokritiki pristup istie plansku dravnu instrumentalizaciju prolo
ne toliko spontani uticaj svake grupe. Kolektivno pamenje planski kroj
svega strateke politike elite, a ne obine grupe.To ine radi zatite in
vlasti, a ne zbog osiguranja identiteta grupe. U cilju odranja klasne vlad
fabrikuju se oseajni moralistiki mitovi koji osiguravaju loja
podvlaenih. Istraivaki prioriteti ideoloko-kritikog pristupa su istor
 186

strateke konstrukcije kolektivnog pamenja koje se tumae uslovima

kojima razliite kognitivne mape postaju dominantne u razliitim drutv
stvaraju razliite kulture seanja. Istorija ovde nije shvaena kao konstru
koja osigurava identitet grupe, niti se prihvata manje ili vie spontano, ne
oblikuje i monopolski namee radi zatite interesa vladajuih grupa. Da
objasnila permanentna revizija slike prolosti treba uoiti polje strateke a
politike elite, gde se antagonistiki sukobljava pamenje jedne kla
pamenjem druge. Na pitanje koje drutvene snage mogu menjati pro
ovaj pristup daje daleko konkretniji odgovor od konstruktivista? To su pre
vladajue grupe manje ili vie antagonistiki suprotstavljene podvlaenim
glavni mehanizam koji utie na kolektivno pamenje jeste drava. Pri
treba razlikovati sadraje

- 142

prolosti koje moe konstruisati vladajua klasa ili elita, od onih koje
samo menjati, kao i "ostatke prolosti" koji su otporni prema manipulacij
vrste krize zavisi spremnost pojedinaca da izmene vlastito vi
istorije.Glavno delo iz ideoloko-kritike struje, gde su izneta naela
pristupa, je zbornik "Izmiljanje tradicija" iz 1983 (Hobsbom, Rejnder 2
a slian pristup uoljiv je i u radovima drugih pisaca (Konerton 2002;
2003; E.Zerubavel, 2000; Shida 1999; H.Walton 2000; Riegel 2000). Svu
na slian nain pokazano kako su u raznim dravama izmiljane tradicij
vaan sadraj klasnih ideologija. Tradicije, ceremonijali i jubileji izmilja
da bi se osigurao kontinuitet sa prolou, i podstakla mobilizacija raz
grupa, slojeva i klasa. Izmiljanje prolosti po pravilu je neodvojivo od isti
neprijatelja.

Pri tome je moda suvino dodati da moni mediji

i nameu ne obezlienu, nego dramski uoblienu uticajnu sliku prolosti. S
istorijska svest formira se kao unutranja povezanost tumaenja pro
poimanja sadanjice i oekivanja od budunosti (C.Jeismann). Je
simbolika konstrukcija ove veze po pravilu ima drutveno prihva
 187

narativnu strukturu (Straub 1998,117). U krizama pojaane nade up

budunost jo vie oblikuju ovu vezu struktuirajui nepregled
nepredvidljivo po dramskim obrascima pozitivnih i negativnih junaka. Na
da na ovaj nain prolost ne izmiljaju samo vladajue, nego i podvla
grupe. I ovde vai pravilo da ne samo to se znaajnih deavanja skoro
seamo kao lanovi grupe, nego i vlastitu grupu poimamo inom seanja
1959. Hobsbom je razvio model "socijalnog bandita" kao obrazac k
uslovljene izmiljene prolosti podvlaenih. Ameriki gramijanski soc
Riard Sleta pokazao je oblike primene ovog Hobsbomovog idealnog
(Slatta 2004). Socijalni bandit (buntovnik, odmetnik, hajduk) bio je uv
dravu i feudalne gospodare zloinac, ali za podvlaene etnike i soc
grupe junak, osvetnik i borac za pravdu. Na jednoj strani bila je kriminaliz
otpora, a na drugoj izmiljena ili selektivna idealizacija, ulepani m
zatitniku borcu, koji je zadovoljavao psiholoku potrebu sirotinje za za
od pljake i krize. Vizija socijalnog bandita iskazivala je klasni otpor se
vlasti. Slika zatitnika, koji oduzima monima i pravedno deli sirotinji, uv
bila simptom nezadovoljstva seljatva. Hajduci nisu imali socijalni pro
niti su teili klasnom oslobaanju, ve su se pojedinano svetili ubi
lokalne tirane. Ovaj tip idealizovanog klasnog zatitnika, zapaa Sleta, sre
irom sveta, od Kine do SAD: balkanski hajduci, Robin Hud, Bili Kid, P
Vila, itd. U etikom pogledu slika socijalnog bandita iskazuje prirodnop
formulu da nasilje protiv nasilja i nije nasilje.
Dosledno tome, kod narodnog pamenja irom sveta sre
ulepane predstave etniko-klasnih odmetnika koje su jataci seljaci titi
kojima su pleli mitove. Kako izgleda, izmiljeni i stilizovani plem
buntovnici iskazivali su nostalgino mitiziranje "slobode, herojstva i
pravdi". Pozitivne
- 143 -

slike socijalnih bandita u baladama i epovima uglavnom su usmeno nego

kao plod mate. Romantiziranje odmetnika-zatitnika teklo je i u s
nacionalistike retorike koju su vlasti katkad podsticale, ali i sputa
Stereotip o plemenitom banditu bio je s jedne strane plod grad
 188

romantizovanja seljake usmene tradicije za vlastite knjievne i pol

ciljeve. Prenosio se se preteno usmenim pamenjem, prepriavanj
opevavanjem. U osnovi je bilo selektivno pamenje, iji se izbor stalno m
Brazilsko-urugvajske mitove o kaudilju heroju skrojili su pogranini feder
ulepanu pripovest o Panu Vili gauosi oko reke Rio Grande, Robina
deklasirani engleski seljaci, Marka Kraljevia i Starinu Novaka s
podvlaena raja. Seoske legende vremenom su se menjale, ali su
iskazivale tenju sirotinje i podvlaenih etnikih grupa za pravdom.

Poznato je da je za razumevanje svakog mita bitan kontek

prepoznavanje potreba konkretnih grupa za isticanjem odreenih vredno
odreenom dobu. U dramskom, narativnom ili muzikom obliku mit
balade deluju jo ubedljivije i raspiruju oseanja koja dodatno uvr
"uverljivost" i bude nadu. Pada u oi da su i kod izmiljanih i idealizo
klasnih zatitnika teme uvek univerzalne: smrt, izdaja, napad, ljubav, itd.
"Bili Kidu" stvoren krajem 19. veka u SAD bio je donekle ekviv
britanskom mitu o plemenitom hajduku Robinu Hudu. Pri tome je, po pr
odnos vlasti i podvlaenih prema idealizovanim zatitnicima bio razliit.
je uvek osuivala politike buntovnike kao bandite, od gauosa Rio
Grande do Pana Vile i e Gevare. U holivudskoj flmskoj produkciji je
upadljivo mitiziranje agresivnih napada Indijanaca na vozove, ko
stvarnosti skoro da i nije nije bilo (Slatta 2004). Treba navesti jo neke po
primere. Pod uticajem Hobsboma je M. Mendelzon rekonstruisao k
osnovu mita argentinskog nacionalizma u 19. i 20. veku u ijem sredi
seoski heroj - gauo (Mendelzon 2002). Na jednoj strani bio je gauo
seoski heroj koji se protivio gradu, a na drugoj gauo kao simbol nacion
heroja. Iako su ovaj lik romantinog zatitnika seljaka stvorile nie klase
su ga uspenije iskoristile vladajue klase, jer je gauo postao manipul
simbol elita u nostalginom podsticanju nacionalizma. Na slian nain
legenda o hrvatskom mitskom istarskom dobrodunom dinu Velom J
izvornom obliku iskazivala otpor kmetova i robova protiv domaih i mlet
plemia i glavara, da bi danas van klasnog konteksta bila instrumentalizov
slubi mladog hrvatskog suvereniteta. Prosto reeno, izmiljenu legendu u
svuda u razne svrhe koriste razliite klase. Pri tome je retorika stru
 189

legendi (stilizovanje poeljnih vrednosti i njihovo saobraavanje pojed

slojevima) esto indikativnija nego udeo mitskog u njima. U tom pogle
Balkanu je hajduija dugo epski mitizirana uz gusle kao patriotski, pleme
socijalni otpor vladajuim turskim feudalnim grupama, iako je nakon t
knez Milo gonio hajduke.To to kod Srba nema pesama o hajdukom otpo
- 144 -

vlasti svog naroda, nego samo o otporu strancima, svedoi o tome

stereotip o plemenitom hajduku vlast irila samo kada je bio uperen p
strane, a ne i protiv domae vlasti. Skupljajui ove pesme V.Karadi je
moral ustanikoj srpskoj vojsci, ali je preko heroiziranja prolosti prav
kasniju srpsku vlast. Kostur Kosovskog i hajduko-uskokog epskog cikl
mitska dramatizacija nacionalnog osloboenja i socijalne pravde uokv
ponajvie biblijskom naracijom. Kod raznih zemalja je socijalni otpor se
protiv vlasti mitiziran kao plemenita pobuna. Raznovrsne neutrali
nelegalnosti odmetnika vane su za razumevanje vrednosti drutva sadra
modelima o "socijalnom banditu" (Slatta 2004). Veberovski reeno, pr
nelegalni, hajduci su bili legitimni. Dakle, izmiljanje plemenitih hajduk
konstrukcija radi jaanja identiteta, nego se javlja u periodima razoare
kriza kao simbol zatite siromanih. Siromani su koristili hajduiju
"oruje slabih" : "On je hajduk roblja svezanoga,/ ja sam hajduk to
hajduke,/ glasnija je moja hajduija". Drugim reima, nasilje protiv nasilj
poimano kao nasilje. Provokativni Hobsbomov model "socijalnog ban
nije primer konstruktivistikog, nego ideoloko-kritikog tumaenja mitiz
tenji podvlaenih .

Na drugi nain je Hobsbomovu teza o izmiljenim tradic

primenio istoriar iz Jokohame K.ida. On je promenama drutvene stru
objanjavao izmene enidbenog rituala i ceremonije u intoistikom Ja
tokom 20 veka (Shida 1999). Svaki obiaj poinje kao izmiljanje, a pre
tradiciju tek onda kada se ignorie izvor, subjekt i cilj izmiljanja. Naje
izmiljanje ne prihvata kao izmiljotina ve kao duga autentina iz
 190

tradicija. Ukoliko se sa promenom drutva ne izmene obiaji, jaa potre

izmiljanjem. U Japanu su urbanizacija i zapoljavanje ene direktno pod
premetanje svadbe iz kue u hotele specijalizovane za venanje i prepu
svadbenog ceremonijala profesionalcima. intoistiki svetenici, koji su
blagosiljali svadbu, postupno su zamenjivani svadbarskim biznisme
Nakon Drugog svetskog rata promene su bile najvee. Novi slobodni radn
vlastitim novcem vie nisu bili prinueni da trae pristanak za brak od s
zajednice, ve od pretpostavljenog u firmi koji nije mario za patrijarhat n
verski ceremonijal. Pretpostavljeni iz firme postao je najpotovaniji go
svadbi i gospodar ceremonije. Od poetka 1960-ih nastupa nova prom
Gost iz firme sve manje se poziva, ali je simbolino prisutan preko v
svadbene torte, ije seenje oznaava prihvatanja braka. Dakle, sa ra
zaposlenosti ena svadbeni ceremonijal u Japanu uproavan je, iz
izmiljan i saobraavan novom ritmu ivota (Shida 1999). Emancipacija
od oca i finansijska nezavisnost od suprunika promenili su sva
ceremonijal, a uzroci izmiljanja novih obiaja bile su promene dru
strukture.

Na trei nain je nemaki sociolog K. Rigel koristio Hobsb

pristup da bi funcionalistiki ocenio ulogu izmiljanja prolosti u procesu

- 145 -

modernizacije (Riegel 2000). Naime, nacije koje se modernizuju obma

sebe o vlastitoj kulturnoj i istorijskoj prolosti da bi otvorile vrata mod
budunosti. Ipak, Rigel u funkcionalistikom, a ne u ideoloko-kriti
sklopu, prihvata Hobsbaumovu ideju da su izmiljene tradicije pokuaj
uvrsti kontinuitet sa prikladnom, a ne sa autentinom prolou. S
izmiljanje stvara vetaki kontinuitet. Izmiljai tradicija formiraju gr
ustanove koje potvruju njihovu sliku realnosti (tampaju se knji
etnogenezi, slavnoj prolosti, diu se spomenici osnivaima nacije
Pomau im specijalisti za ideologiju, koji prevode novu tradiciju na prihv
jezik: dramatizuju je, dele na rtve i delate, narativno struktuiraju pro
insceniranjem ceremonijala. Slino marksistima, koji u izmiljanju
 191

ideologizaciju klasnih i slojnih interesa, i Rigel podvlai da izmiljene tra

reavaju drutvene probleme koje otvara modernizacija. Izmiljanje tra
odraava konkurencija modernizatorskih elita i borbu oko kulturne hegem
i uticaja, tj. oko dominacije nad izborom najvanijih simbola, rituala i okv
procesu modernizacije (Riegel 2000). Preinaena prolost namee nova e
obeleja moralu i drutvenoj integraciji.

Tako je K.J. Li (Lee) premijer Singapura preinaio konfuijan

1970-ih da bi modernizovao ideologiju autoritarizma, dok je preds
Republike Koreje Kim Dae Jung 1990-ih izabrao iz konfuijanizma pog
vrednosti (ljudska prava) da bi oborio korejsku vojnu diktaturu. Kada je k
1970-ih Singapur okonao prvu fazu industrijalizacije dolo je do mo
krize koju su podstakle negativne strane vesternizacije (droga, kriminal, n
razvodi). Tada je vlada Singapura revitalizovala "azijske porodine vredn
da bi ojaala poverenje u vlastitu kulturu i ojaala identitet (Riegel 2
Konfuijanizam je, dakle, na razliit nain akcentovan u Singapuru i J
Koreji. Iza slinog pozivanja na rastegljive "azijske vrednosti" kri
izmiljanje novih kulturnih tradicija. Rigel je klasno neutralizovao Hobs
tvrdei da je svakoj modernizaciji neophodna izmiljena kulturna dimenz
Istonoj Aziji okvir modernizacije je "novi azijski identitet", "samootkri
Azije", "azijsko stolee". Isticanje kulturnih osobenosti i nadmoi ku
tradicije sree se u raznim sklopovima modernizacije: teza o civilizac
ulogi Francuske, nemakoj kulturnoj misiji, Rusiji kao Treem Rimu, i sl.
je uveren da se stari obrasci ponaanja najuspenije naputaju preko izmi
tradicija, pri emu intelektualci imaju glavni uticaj u javnom tuma
simbola. Intelektualci, kao tvorci drutvenointegrativnog znanja, koriste
prolosti da bi ovladali javnim tumaenjem simbolikog sveta svog dru
Sama prolost je neiscrpno skladite vrednosnih usmerenja i simbola iz k
moe birati i koje se uvek iznova moe na drugi nain tumaiti i korist
obnovu, reviziju i izmiljanje savremenih tradicija. Pri tome i kulturne tra
valja izmisliti da bi se nalo reenje za nepoznate krize sadanjice.

- 146 -
 192

Teko je oteti se utisku da upravo pom

raznovrsnost kod primene Hobsbomovog pristupa ve ukazuje na nje
znaajnu heuristiku vrednost. Padaju u oi dve vrste primene ovog pris
Prva struja istie da istoriju kontroliu oni koji imaju mo, tj. pobedn
danas je ponajvie iskazuje teorija o kulturnoj hegemoniji. Onaj, naim
kontrolie proizvodnju kontrolie i kulturnu proizvodnju, stvarajui selek
prolost. Teorija o kulturnoj hegemoniji svakako je ira od gramijanske s
Njoj pripada i socioloki funkcionalizam Lojda Vornera, koji je pokazao
su se u Novoj Engleskoj interesi belih kapitalista iskazivali u grad
sveanostima. Pre svega tako to su lokalne elite odreivale izbor istor
dogaaja. Druga teorija usredsreuje se na klasno neutralniju ulogu pl
izmenjene prolosti. Ovde se prolost menja u skladu sa potrebama raznov
drutvenih grupa (profesionalne i generacijske, a ne samo klasne) i op
nadklasnim ciljevima razvoja (modernizacija i promene u podeli rada). Po
se razume da je kod drugog pristupa saznajna ocena autentinosti pro
manje vana od praktinog uinka njene izmiljene verzije.

Treba istai jo nekoliko razlika. U sreditu prvog pri

nije manje ili vie spontano iskrivljavanje slike prolosti zbog po
pojedinca, nego planska manipulacija javnom upotrebom istorije
spomenika do kalendara i praznika) zbog potreba klasa i drave. Ne nazi
bez razloga katkada ova struja politika sa pamenjem, otuda to pod
vezu slike prolosti i interesa vladajuih grupa. Istraivai su pokazali ka
izmiljaju tradicije i rituali, najvie zbog nacionalne homogeniz
Izmiljena tradicija oznaava radnje ritualne ili simbolike prirode
nameu vrednosti i normi ponavljanjem, to automatski podrazu
kontinuitet sa prolou (Hobsbom 2002a, 6). Dok dirkemovska struja isti
se mi seamo kolektivno i selektivno, pristup koji naglaava izmi
tradicija, mnogo direktnije skree panju na grupe koje su odgovorn
selektivno pamenje i konkretnije raspoznaje uzroke izmiljanja. T
drutvena pokretljivost, klasni sukobi i ideologije koji tvore tradicije
sankcioniu nejednakost u formalnim hijerarhijama (Hobsbom 2002a,
Dakle, sredinje pitanje jeste ko izmilja, a ko kontrolie tradicije ? Nagl
se veza izmeu drutvenog zaborava i drutveno organizovanog pamen
sreditu je drava kao tvorac i kontrolor prolosti (Hobsbom 2002b,
 193

Pristup je blizak klasinom marksistikom ideoloko kritikom pris

premda su odgovorne elite potisle klase. Izmiljanje (inventing) razlikuje
konstruisanja, jer izrazitije istie s jedne strane plansku manipulaciju, a s
vie naglaava fikciju, tj. lanu, a ne prepravljenu svest. Zato pristup koji
izmiljanje prolosti drugaije odgovara na pitanje da li je istorija ono
zbilo ili ono to nam istoriari kau da se zbilo? Ovde je,naime, vie p
posveeno problemu ko ima monopol na osmiljavanje zbivanja, nego
kakvu vrstu identiteta i sigurnosti pojedincu stvara selektivna prolost .
- 147

U svetlu reenog treba videti razliku izmeu Hobsb

konstruktivizma postmoderne. Ona je uoljiva ve kod definicije osno
pojma - tradicije :"Socijalna mobilnost, injenice klasnog konfli
preovlaujue ideologije inile su tradicije koje su kombinovale zajedn
oznaavanje nejednakosti u formalnim hijerarhijama" (Hobsbom 2002
Izmiljene tradicije ponovo su uvodile status u svet pravno jednakih, neg
zdrueno oseanje superiornosti elita, asimilirajui elite u prebur
"moralizovane aristokratije" i jaale koherentnost ovih grupa. (Hobsbom
a, 18-19). Nije, dakle, re o spontanom traganju za identitetom, ne
izmiljanje tradicija "bilo u veoj meri svesno i namerno" sa polit
ciljevima (Hobsbom 2002b,384). Kljunu ulogu imala je drava ko
"povezivala formalna i neformalna, politika i drutvena izmiljanja trad
(Hobsbom 2002b, 385), transformisala ljude u graane, pretvarala "selj
Francuze". Nije teko uoiti da to je drutvo manje prosveeno, to tradi
rituali imaju vei uticaj. Na pomenutim vanevropskim primerima vidlji
kako se izmiljanje prolosti na razne naine funkcionalizuje. Ipak, treba
na umu da nisu sve tradicije ni iste izmiljotine. Neke se svode sam
doterivanje osnovnog dogaaja koji se velia, a osim njih postoje preu
meovite tradicije.

Kod reenog nije teko uoiti da je re pre svega o po

odozgo. Pri tome je simbolizacija izmiljene prolosti od strane vladajuih
u raznim zemljama zavisila od vrste neprijatelja (verskih, nacionaln
 194

klasnih), odgovarajuih vrednosti koje su isticane protiv neprijate

odreenoj epohi (religijske, svetovne, politike) i naina obeleavanja po
preko novih simbolinih znamenja spomenikog, ritualnog ili pisanog se
D.Kanadin je naao da je velika Britanija u periodu svog opadanja pona
izmiljala nove ceremonijale i tradicije, preinaujui prolost, da bi obezb
kontinuitet, sigurnost i lojalnost podanika. Raskoni kraljevski izmi
ceremonijalni sjaj stvarao je uljuljkujuu sliku stabilnosti, tradic
kontinuiteta,a britanske vladajue elite izmeu dva svetska rata mora
iznova da izmiljaju tradicije doterujui monarhijski ceremonijal (Ka
2002,237-239). Iz slinih razloga su amerike gornje srednje klase krajem
veka razvile strast za genealogijom. Cilj pokreta "Keri amerike revolu
bio je da ustanovi ekskluzivni gornji sloj unutar bele srednje klase (Hob
2002b,427). Izmiljanje prolosti trebalo je da oformi grupu porodica
kvazi-aristokratsku ameriku elitu na slian nain kao to je u otprilike
periodu to inio krug "Alte Herren" (stare gospode) u Nemakoj. Jasno
prolost nije instrumentalizovana samo u cilju homogenizovanja dr
nacije, nego i u slubi klasnog podvajanja.
Bilo bi pogreno verovati da je drava u izmiljanju tradicij
manje inventivna i aktivna od delova drutva. Francuska "statuoma
izmeu dva svetska rata, masovna proizvodnja javnih spomeni
umnoavanje muzeja, bili su oblici slubenog izmiljanja tradicije (Hob
2002b,396-97),

- 148 -

a svaki stupanj francuskog republikanizma imao je svoje odgovarajue he

nitkove u revolucionarnom panteonu. Partije su birale izmeu Robes
Miraboa i Dantona, iako se republika klonila kulta Oeva nacije. Kapita
se oslanjao i na pretkapitalistike idejne obrasce, kulturno pros
konstrukcije identiteta kao to je bio ceremonijal austro-ugarske mona
Hobsbom je uverljivo upozorio na to da su semantike figure, izmi
topografija i geografija seanja, simbola i ceremonijala dugo bili zaposta
kod istraivanja ideologizacije kapitalizma. Jer, to je jo uvek vaan simb
"unutranji kolonijalizam", izraz pretenzija na mo u oblasti privr
 195

socijalne i obrazovne politike. Sasvim je sigurno da dravne konstru

seanja najaktivnije menjaju jeziko-politike i kulturne simbole.

Po sebi se razume da i onda kada se mesta seanja menjaju, nj

drutvenointegrativna uloga ne slabi. Tako su sve do kraja Prvog svetsko
Nemaku simbolizovala tri imena (Bizmark, Vilhelm I i Sedan) slavlje
raskonim komemorativnim ceremonijama francusko-pruskog rata. Na
nain su SAD u "Oeve nacije" ukljuile Defersona,Vaingtona i Linko
simbol rtve postao je Kenedi. SFRJ je jo emotivnije poivala na Titu, Su
i bratstvu-jedinstvu (jugoslovenskoj verziji parole Francuske revolu
Nemci su dugo obeleavali Dan Sedana zastavama ukraenim hrastovim li
(nemaki ekvivalent latinskog lovora), Francuzi i danas slave Dan Bastil
maj, SAD godinjice revolucije i Kolumbov dan, jugoslovenski kom
slavili su Dan Republike, ali su ga separatistiki republikanci 1990-ih u
zbog bojazni od nostalgije za jugoslovenstvom, ali i za socijalizmom.
postaje jasnije da je potreba za sjajnom prolou najee zadovolja
izmiljanjem ili ceremonijalnim preuveliavanjem mesta se
Monumentalni ceremonijali i parade dugo su bili sredstvo meunaro
nadmetanja britanske, nemake, habzburke i italijanske monarhije. Tome
svakako i sahrane. Pogreb ruskog cara Aleksandra III 1894. bio je
presedana po sjaju i velelepnosti, a sahrana J.Broza 1980. bio je susret naj
broja dravnika sveta do tada. Reju, sjaj svake ceremonije trebalo je da d
snagu, znaaj i kontinuitet drave.

3.2.2. Identitet i (ili) ideologija

Ako bi po cenu izvesnog uproavanja hteli da razliku izmeu k

ideologije i konstruktivizma svedemo na pojam, onda bi to bila antiteza iz
ideologije i identiteta.Kod identitetskog miljenje u sreditu je manje il
razvijeno subjektivno samovienje pojedinca ili grupe. Prosto re
neantagonistike grupe razvijaju identitet, a ne klasnu svest. Identitet mo
snana poluga kulturnog, nacionalnog ili rasnog, ali ne i drutvenoekonom
 196

razgraniavanja (bosanski Srbi i Muslimani su 1990-ih podjednako e

kritikovali komunizam). Tome nasuprot, klasne grupe istiu zajedniki

- 149-

drutvenoekonomski interes koji je oprean interesu druge grupe, a ne ra

u poreklu, veri ili kulturi. Klasno nasilje upereno je protiv pojedinaca ili
kojima se pripisuje neprijateljska delatnost, a nasilje u ime nacije ili
upereno je protiv grupa koje su zbog porekla neprijateljske. Utolik
razumljivo to se tamo gde je u sreditu analize identitet, neutralizuje pl
ideologizacija, a iskrivljeno seanje preteno tumai kao spontano n
iskrivljena perspektiva grupe, ime se ideologija manje ili vie izjednaa
drutveno iskrivljenom milju uopte (Manhajm, Albva). U prvom pla
spontana iskrivljenost saznajne perspektive, a ne planska politika vlad
grupa (elite ili klase) koja viziju poeljnog sistema smiljeno na
selektivnom obradom prolosti. Konkretnije govorei, identitet se vezu
pojedinca ili neekonomsku grupu, a ideologija preteno za klasu sa ja
drutvenoekonomskim interesom. Ideolokokritiki pristup raz
drutvenointegrativne oseaje pripadnosti i one koji spadaju u samosvest
nije vezana sa interesima irih grupa (jezik, kultura). Tradicionalna k
ideologije mnogo je odlunije isticala zavisnost misli od drutvenih u
nego to to ini konstruktivizam preko kategorije identiteta. Dok su mar
podvlaili klasnu uslovljenost, dirkemovci su uoavali iri spektar i
neutralizujui prioritet klasnog. Unutar pomenutih pristupa razne stru
branile striktnu deterministiku uslovljenost (stroga i jednosmerna poveza
ideje kao epifenomeni) ili meuzavisnost, korelacijski odnos ili struk
odgovaranje (Mili 1986,201). U tabeli su saeto pokazani razliiti prio
konstruktivistikog i ideolokokritikog pristupa prolosti.

grupa Klasa
Albva Marks
Manje vie spontana Planska ideologizacija istorije
 197

iskrivljenost saznajne
perspektive kod kolektivnog
pamenja
identitet Klasna samosvest
Konstruisanje Iskrivljavanje prolosti u cilju eksploatacije
prolosti u cilju integracije grupe
Ideologija = drutveno Ideologija = lana svest i svesna
uslovljeno miljenje i kolektivni la
pogled na svet
Drutvena uslovljenost misli Drutvena uslovljenost misli
ne razlikuje se od ideolokog iskrivljavanja
razlikujei se od ideolokog
apologetike predstavljanja posebnog kao opteg

Moda e konstruktivistiko korienje identitet

razumljivije ako se ukratko skrene panja na istorijat ovoga pojma. Skoro
treba pominjati da su semantike naune inovacije drutveno uslov
Pojmovi se javljaju, ire i zamiru, a argon epohalne svesti oblikuje i r
nauke: identitet,
- 150 -

konstrukcija i kolektivno pamenje, potisnuli su ideologiju, klasnu sv

antagonizam. Sa renikom je povezano i razliito tumaenje uslovlje
znanja o prolosti: ideoloki i interesno uslovljena i nametnuta svest s je
spontana perspektiva grupe i konstruisano kolektivno pamenje s druge s
Po sebi se razume da od poimanja determinizma zavisi i dubina k
postojeeg.

Raznovrsna manje ili vie konstruktivistiki usm

poimanja identiteta vana su osnova teorija o drutvenom pamenju. B
pojma identitet krajem 20 veka, od kada je prodro u misao o drutvu, mo
porediti sa slinim probojem pojmova drutvo, istorija i napredak krajem
veka. Moda jo vie od toga, jer se identitet ne tretira samo kao logiki,
kao kulturni problem smisla koji pojedinci i grupe pripisuju sebi i
 198

delanju. Upotreba ovog pojma vezana je za ekspanziju prouavanja pam

Istorija je dugo nametana odozgo, a pamenje je bilo raireno na dnu
siromanih i uvek je bilo subjektivno. Istorija je bila u sferi slube
kolektivnog, a pamenje rezervat pojedinca. Postojala je jedna dekre
istorija, a vie pamenja. Krajem 20. veka situaciju donekle menja p
pojma identitet. Pamenje i identitet postaju skoro sinonimi i kljune r
novoj poslehladnoratovskoj slici prolosti. Da bi se sauvao identitet,
pamtiti poreklo. Identitet je postao kolektivni, od subjektivnog preobrazio
objektivni entitet i postao grupna kategorija, oblik spoljne definicije: Ne
se kao ena, nego postaje ena, upozorila je Simon de Bovoar. Dr
reima, rodni identitet ne nasleuje se samo poreklom ili roenjem, ne
stvara i kroz samoafirmaciju. Grupni identiteti nezamislivi su bez istori
utemeljenja, to se neretko iskazuje u imperativnom obliku: identitet
pamenje postaje dunost. U izvesnom smislu moe se rei da je autenti
identiteta ojaala aktuelnost pamenja, jer bez stalnog podseanja na porek
rtve grupe nema uspenog pamenja.
Kod iroke inflatorne upotrebe pojma identitet
nedoumice mogu se ukloniti ako se ima na umu da su u upotrebi njegov
verzije: (1) vlastiti ili lini identitet oznaava svest pojedinca o vlas
kontinuitetu u vremenu i odreenoj koherentnosti vlastite linosti (E.Erik
Lini identitet oznaava doslednost, postojanost, samosvest i samoodre
Ali, ukljuuje i prouavanje uslova unutar kojih je pojedinac posto
vremenu, tj. u raznim periodima isti; (2) tome nasuprot, kolektivni ide
oznaava poistoveivanja ljudi meu sobom, dakle jednakost ili istovetn
drugima. Dakle, svest o jednakosti unutar grupe ukljuuje svest o razlikam
onih koji ne pripadaju grupi. Ova svest obuhvata i razliite stra
razgraniavanja jedne grupe od druge, sebe od stranca i drugog. Na po
nain poreklo, kao atribut elite, definie kopu koju prolost unosi u
identiteta vezujui nas sa prethodnicima, sa naim ranijim Ja, i sa n
obeanim sledbenicima (Lowenthal). Poreklo, naime, potvruje ident
iskljuuje drugoga, razliitim oblicima pamenja i zaborava. Razliiti
priseanja stvaraju identitet, seanje i poreklo.
- 151 -
 199

U opsenoj studiji "Kolektivni identitet" Luc Nith

istoriar iz Jene, je verovatno najsvestranije na ideoloko kritiki
prikazao razvoj teorija o identitetu (Niethammer 2000; Niethammer, 1
Svetska konjuktura kolektivnog identiteta poela je u SAD 1960-
narednom desetleu filozofski je preuzeta u SR Nemakoj, a u tada
Treem svetu etniki utemeljena. Danas je to sredinji operativni p
kulturne industrije i novih politikih kultura koji prima terapeutsku ulo
raspaljivanju i mirenju konkurentskih Mi oseaja. Dodue, u istoj fu
pojam je bio prisutan i znatno ranije. Jo poetkom 20. veka nemaki leks
ponemivali su ovaj latinski izraz (identitas, sutinska istovetnost) is
istorodnost (Artgleichheit), pa je Karl mit pisao 1930-ih o homo
demokratiji koja poiva na istovetnosti voe i podanika (Kulji 198
Niethammer 1995,41). Najia verzija kolektivnog identiteta u faizm
zajednica istokrvnih sunarodnika. S druge strane okeana je drug
individualistiku verziju pojma identitet uveo ameriki psihoanalitiar
Erikson 1945, premda ga je neto ranije, kao refleksivno Ja, korist
socijalni psiholog Dord Mid. Kod ove struje identitet je o
psihosocijalnog zdravlja i prirodnog poistoveivanja sa grupom u
odrastanja. Individualni identitet je dijahroni kontinuitet, sin
konzistentnost i sinteza biografskog toka koja namee obrasce ponaanja
1998,117). Dakle, ovde nije re o ponosnom poistoveivanju sa grupom n
linoj neagresivnoj doslednosti.

Upravo u tom zadnjem smislu je i Erikson 19

obnovio pojam identiteta u psihoanalizi, ali je, strepei od zloupo
korienja pojma u atmosferi makartijevskog antikomunizmu, prestao
primenjuje na kolektivne pojave. Zato je progresivna faza" upotrebe p
identitet poela tek krajem 1960-ih kada je poslenacionalni identitet bio
kritike nacionalizma, npr. u verziji Habermasovog umnog identiteta
pedagokog i didaktikog cilja. Slinu ulogu je imala i proklamacija UNE
o pravu na kulturni identitet, koji su poele da koriste nove zemlje Treeg
(Niethammer 2000,471). Meutim, ve od sredine 1970-ih usledio je
"drugi regresivni talas" kolektivnog identiteta, kao obnova istroene nacio
terminologije i virtuelno homogenizovanje politikih jedinstava (Nietha
2000, 482). Zaokret ka nacionalnom identitetu u ovom periodu vidljiv j
 200

francuske Nove desnice i kod nemakih konzervativaca koji su isticali z

da Nemci budu ponovo normalna nacija. Podstaknut poststrukturalizm
postmodernom, kolektivni identitet postaje vodei pojam konzervativ
desniarskih strategija, koje su ekonomski zaokret prepustili neoliberaliz
usredsredili se na drutveno kulturno homogenizovanje.
Trea faza "progresivne regresije" i masovne infla
upotrebe plastinog pojma identitet nastupa 1980-ih. U ovom pe
kolektivni identitet postaje pojmovna okosnica traganja za tradicional
istorijskim korenima( spomenici, muzeji). Hantingtonovo tumaenje su
kultura bilo je
- 152 -

globalizacijski izraz miljenja u kategorijama kolektivnih identiteta. P

jeste, dodue, delom koristio i manjinama, ali je semantika pojma kolek
identitet preteno izazvala nova pripisivanja, stereotipe, homogenizac
razgranienja. Etnike sukobe u Istonoj Evropi vodile su grupe snabd
novim razgraniavajuim nacionalnim kolektivnim identit
Homogenizovanje socijalizma preko radnike klase zamenjeno je nacion
kolektivnim identitetom. Kako izgleda, danas je Evropa aktuelno polje "
identiteta", gde ovaj krajnje rastegljivi pojam iskazuje obeano form
jedinstvo i pokriva najrazliitije sadraje i razgraniavanja. Skr
pripisivanje tee pod formulom kolektivnog identiteta, javlja se u ra
sklopovima i raspolae visokim manipulativnim potencijalom u razgrani
od neeljenog (Niethammer 2000,458). Npr. kod isticanje sukoba ku
civilizacija i razgranienja od vizantizma i orijentalizma dominira logika
razgranienja. Vano je zapaziti da u novim sukobima ni pojmovi nisu ned
pa se zato Nithamer zalae da plastinu re kolektivni identitet treba zam
pojmom viestruki identitet (Niethammer 1995,267). On, ipak, ne odb
celini pojam identitet. Njegov pristup je zapravo diferenciran, jer raz
kolektivne identitete koji vode emancipaciji, od agresivnih i nasilnih. Da
jedne strane identitet kao defanzivna razlika s jedne (osveivanje T
sveta), i s druge, tenja ka homogenosti sa pretenzijom ka vo
(Niethammer 1995,262). Kolektivni identitet,dakle, treba jaati tamo g
 201

pojmom obrazlae razumevanje i saradnja izmeu razliitih entiteta,

tamo gde je subjektivnost ponos, a takoe i tamo gde se ne skriva objek
bioloki identitet. Kao i svaki drugi, i ovaj pojam treba kritiki osm
dokumentovati, a ne monumentalizovati (Niethammer 1995,50).

Ve je pomenuto da je istorijat pojma identitet p

dvoznaan od 1960-ih kada se poeo prenositi na kolektivne subjekte
svega na politike identitete kojima su zemlje u razvoju budile loja
stanovnitva osloboenoj nacionalnoj dravi. Skoro u isto vreme prob
pojam umni identitet u slubi potiskivanja nacionalnih tradicija u dolaz
svetskom drutvu (Niethammer 1995,40-41). Uz reeno, pored prosvetite
individualistike, postupno je jaala i konzervativna verzija pojma. Na
izraz ove potonje bio je rasizam. U Treem Rajhu 1930-ih profai
mitova teza o rasnoj istovrsnosti (identitetu) vladajuih i podvlaenih b
antiteza razarakom inernacionalistikom uinku marksizma. Nemaki fa
najekstremnije je tumaio identitet kao krvnu istovrsnost svih Ne
pravdajui time politiku iskljuenja bioloki razliitog drugog (Kulji 198
57). Dakle, u svom protivrenom istorijatu pojam je najpre bio oznaka ras
potom je psihoanalitiki prebaen na tumaenje odnosa pojedinca i grupe
levice je korien za integraciju nadnacionalne klase, da bi ga 1980-ih po
prihvatila desnica, naroito postmoderna (Niethammer 1995,41-42).

- 153 -

Nithamer nije samo uverljivo ralanio zamrenu evol

pojma kolektivni identitet, nego je otro i nedvosmisleno ukazao na nje
teorijsku ogranienost. On izriito tvrdi da je u sadrinskom pogledu ide
jedna plastina re koja vie zamagljava nego to valjano uoptava: pomin
kulturni, etniki, evropski, nacionalni, regionalni, lokalni, rodni i k
identiteti. Prosto reeno, kolektivni identitet je za detektive, a n
teoretiare.To je bezobalni stereotip javnih govora, iji se pojmovni sadr
deficit nadoknauje neumerenim irenjem obima. Nithamer odluno isti
pojam nije nastao iz masovnih potreba, nego je razbudio masovne potr
stvorio semantiku maglu (Niethammer 2000,65). Upravo to to je sadr
 202

bezobalan, podstie nastojanja da se pomou njega izvri dekonstrukc

druge strane, zbog inherentnog pokuaja da homogenizuje hetero
kolektivnom identitetu svojstven je fundamentalizam, pa ak i n
(Niethammer 2000,625,631). U prilog ovoj smeloj tvrdnji Nithamer iznos
odluujui dokaz to da sloeni drutveni i idejni sadraji koje pojam sa
nisu ak ni u formalnom pogledu uporedivi. Premda se uvek tie kolek
osobina, ipak pojam vie kao magina formula, a ne po sadrinskom o
istovremeno pokriva vrlo raznorodne naune, politike ili religijske sad
Kod rastegljivog pojma postojana je jedino strukturna stran
diskriminacijska sklonost ka razgranienju od neidentinog (Nietha
2000,457). Ali, ak i tu pojmu nedostaje regulativna komponenta, ko
spreila dinamiku razgraniavanja, npr. zauzimanjem odnosa prema unutra
sloenosti kolektivnog ili relativisanjem razlika. U otrom osporavanju p
Nithamer prihvata Baumanovu ocenu da je kolektivni identitet pogod
preusmeravanje difuznog straha i agresije, zato to redukuje neshv
sloenost realnih uzroka nesigurnosti i skree je na najblieg stranca od ko
razgraniava (Niethammer 2000,535). Diskriminacijska mo pojma
iskljuivo od situacije, koja mu prua legitimirajuu optost. Kako se la
zapaziti, odnos identiteta i neidentiteta nalik je manihejskom odnosu iz
javnog prijatelja i neprijatelja. Slina je i ocena Alaide Asman, da se bez p
granica ne moe zamisliti identitet. Identiteti su homogeniji i potenc
agresivniji to snanije istiu granice kao zatitni zid od spoljne opasno
druge strane, elastiniji su i diferenciraniji to ove granice vie promilj
otvorenom procesu stvaranja identiteta (A.Assmann 1999 a). Zato Asma
razlono upozorava da je suprotnost identitetu razlika. Nju ne treba sh
kao neto potpuno opreno vlastitom identitetu, ve vie kao deo iden
Dakle, identitet nije suprotnost drugosti, ve praksa razlike: mora raspo
unutranjom vieslojnou i sposobnou za promenu. Asmanova je uvere
samo na taj nain moe pojam identitet izgubiti svoju problematinu kono
kao homogenost, totalitet, supstanca ili kao organska istovrsnost. Duh
akrobate postmoderne,meutim, u slepoj odbrani razlike preko identiteta d
do apsurdnih situacija, kao to je razumevanje neonacista (T.Eagleton). Pre
- 154 -
 203

pojedinci oseaju protivrenosti drutva, oni unutar hegemone ideoloke

ne mogu da ih poveu sa drutveno strukturnim uzrocima. Zato i o
zapleteni u mreu vladajuih pojmova. Malo je ako se kae da su iz
sukoba koji se vode oko nadmoi, razgraniavanja i superi
identiteta(Seppmann 2000,143) najporaznije verske i nacio
ekskluzivnosti. Treba dublje od toga uoiti da je pritisak za prilagoavan
razgraniavanjem raznih identiteta u stvari proces samoovlai
drutvenih pojedinaca u strukturnom sklopu bespomonosti (F.Krll). Na
je uzajamno proimanje rastvaranja linog dostojanstva u prometnoj vred
(Marks) s jedne, i predanosti kolektivnom nacionalnom identitetu, s
strane. Zato se bez okolienja moe zakljuiti da je konkurencija iden
barijera spoznaji iracionalnosti kapitalizma.
Pomenuta problematizovanja jednog od kljunih poj
konstruktivizma mogu olakati oslobaanje i od drugih oblika nekrit
odnosa prema postmoderni. Da ne bi bilo nesporazuma treba dodati d
osim kod postmoderne, identitet kao teorijski pojam poprilino korist
pragmatizmu, interakcionizmu i psihoanalizi (E.Goffmann, G.M
A.Strauss). Svestan tekoa oko ovog pojma nirnberki psiholog Jirgen
je pokuao da ga spasi tvrdei da identitet uvek treba razlikova
individualnosti. Re je o razlici izmedju Mi-identiteta i Ja-iden
podreenosti grupi i line samosvesti. Ja-identitet je dobra celina, sinhr
dijahrono sreena struktura. Slino Asmanovoj, on zapaa da identite
oznaka strukture ili formativnog pojma jeste rezultat psihikih integrat
procesa koji se mogu shvatitit kao sinteza heterogenog. Dakle, identi
jedinstvo razlika. Ovu psiholoku upotrebu pojma svakako je tee spori
uvek treba imati na umu da je kao teorijska kategorija (u pragmat
simbolikom inerakcionizmu, psihoanalizi) identitet u osnovi formalan p
Drugim reima, ovde se ne radi o podvajanju ljudi na temelju nji
kvalitativnih karakteristika, nego o obrascu odnosa prema sebi i p
nadreenoj grupi, odnosno o osobenoj istorijskoj i kulturnoj formi subjekt
odnosa prema iskonstruisanim imaginarnim zajednicama (Straub 199
Zato je teko porei da identitet moe biti koristan kod ispitivanja subjek
samostalnosti.
 204

Iz reenog sledi: (a) da treba odbacivati diskriminacijsku sklono

razgranienju od neidentinog preko pojma identitet; (b) uvek imati na
naelni formalizam pojma identitet; (c) identitet treba shvatati vieslojno
jednostavnije reeno dve su kljune verzije pojma: (1) vlastiti ili lini ide
koji oznaava svest pojedinca o sopstvenom kontinuitetu u vremenu
odreenoj koherentnosti vlastite linosti (E.Erikson), (2) kolektivni ide
koji, tome nasuprot, trai poistoveivanja pojedinaca meu sobom, jednak
istovetnost sa drugima, preko manje ili vie fiktivnog zajednikog porek
propisane prolosti. Osobeno poreklo, kao atribut elite, je popularna spona
prolost unosi u ikonu identiteta vezujui nas sa prethodnicima, sa n
ranijim ja, i sa naim obeanim sledbenicima (Lowenthal). Psiholo
pokazali da poistoveivanje sa grupom pojaava oseanje individualne vl
vrednosti, pa se kolektivno seanje tj. stvaranje kolektivnog identiteta izv
tumaenja prolosti shodno ovom osnovnom

- 155 -

psiholokom pravilu (van 1989). Zato tek organizovano pamenje s

postojanu svest o zajednikom poreklu i homogenoj istovrsnosti (identitet
tom smislu Jan Asman vidi kolektivni identitet kao refleksivno poistovei
pojedinaca sa tumaenjem zajednike prolosti:"Pamenje je neoph
onome ko mora da se obavee i vee. Seanje posreduje pripadnost, seam
da bi mogli pripadati, i ovo seanje ima obavezujui karakter. To mo
nazvati normativnim seanjem. Normativno seanje prua pojedincu iden
pripadnitvo" (J.Assmann 1995,52).
Kako izgleda, psiholokom korienju pojma identitet mo
najmanje prigovoriti. Ostale verzije pojma su spornije. Naime, kr
sagledavanje da identitet nije samo individualnost, nego i prop
homogenost, olakava razumevanje okolnosti da u kriznim situacijama
odreenom nivou identitet, kao prenaglaena Mi grupa, iskljuuje drug
postaje borbena kategorija (pre svega nacionalni, ali i verski iden
naputajui sve to je neistovetno. Ne manje borben bio je i klasni ide
premda nije bioloki homogen, ve etniki vieslojan. Homogenizacija
 205

identiteta zbiva se naroito u osobenim kulturama seanja koje se u kr

situacijama vraaju dalekoj oslobodilakoj prolosti. Radi se o situacijama
mnogo istorije poinje da teti i izaziva nove sukobe. Zbog nastojan
uklanjanjem ili podvlaivanjem neistovetnog, prolost postaje oprav
nasilja. Prolost u obliku pamenja lake se instrumentalizuje od ist
Kritiku istoriju, koja se stalno preispituje i opire provokaciji i ti
pamenja, potiskuje drutvenointegrativno pamenje koje p
homogenizovanje Mi grupe, tj. nasilni identitet.

Teko je porei da, uprkos kritici, identitet kao sredinja kateg

prodire i u prouavanja drutvenog pamenja. Kod sociolokih pri
prolosti takoe se menjaju kategorije analize i kljuni pojmovi koji odlu
utiu na objanjenje prolosti i istiu presudne verske, klasne ili nacio
suprotnosti. Menja se praksa seanja i uloga ove prakse u iskustvu pojed
grupa. to je vie slabilo uverenje da su istorija i pamenje epistemolo
ontoloki razdvojeni obrasci vienja prolosti, to su slabili sukobi oko
kako predstaviti prolost. Drugim reima, to se jasnije mogla pok
drutvena uslovljenost opaanja prolosti, to je bivalo manje iskljuivo
njenom tumaenju. Kultura seanja konstruktivistikog i ideolokokrit
usmerenja doprinela je objanjenju pamenja kao promenljive aktivnost
drutveno pamenje nije samo predmet velikih teorija, niti su razliite p
seanja puki simptomi moderne i postmoderne, ve su vie od
konstitutivni segment moderne i postmoderne (Nora, Huyssen, Kosse
Zato prouavanje prakse pamenja nije periferna oblast, nego glavno obe
modernog i postmodernog ivota, a sociologija ne moe poiva
zaboravljenom pamenju (Olick,Robins 1998,135). Grubo reeno, po
take ovog irokog meugranskog polja istraivanja ine pojmovi iden
ideologija kao sredita konstruktivizma i kritike ideologije. Moe se re
danas identitetsko miljenje potiskuje klasinu kritiku
- 156 -

ideologije (koja je gnoseolokim kriterijima razdvajala istinitu od lane s

i vie se zanima za nain stvaranja i odravanja kulturnih vrednosti. Ipak,
 206

dodati da se, premda opreni, ovi pristupi kod tumaenja prolosti na s

nain i prepliu, to bi trebalo pokazati u narednom izlaganju.

Letimini osvrt na istorijat korienja pojma identitet treb

da olaka razlikovanje identitetskog od ideoloko-kritikog pris
Hobsbomov pristup u osnovi je ideoloko-kritiki, ali je daleko od tuma
istorije kao rezultata jednosmernog nametanja ideologizacije odozgo. Brit
istoriar bio je duboko svestan sloenog odnosa izmeu izmiljan
spontanog prihvatanja tradicija (Hobsbom 2002 b,448). Osim tog
izriito pominje da prolost kao sredstvo integracije koristi drava, ali i
drutveni pokreti (Hobsbom 2002 b, 413-417). Ipak je dosledno izmi
politike tradicije bilo u veoj meri svesno i namerno (Hobsbom 2002b
a uspeh svesnog izmiljanja zavisio je od podudaranja sa potrebama pu
Hobsbom je uverljivo skrenuo panju na klasnu stranu izmiljanja tradi
19. i 20. veku u Zapadnoj Evropi i SAD i pokazao kako su ubrzane dru
promene traile nove simbole drutvene integracije. Tako je npr. u o
strasne potrage za genealogijom u SAD krajem 19. veka leao ekskluziv
gornjeg sloja bele srednje klase. Izmiljanje porekla je zapravo najotvo
klasna manipulacija sa prolou, ali su uoene i druge. Francuski liber
slinom manipulacijom nastojali da stvore alternativnu civilnu religij
izmiljanje tradicije titilo je Republiku podjednako od socijalizma i l
(Hobsbom 2002b,392-93). Nemaka buroazija je imperijalnu ideju s
preko ideje carstva i pobede kod Sedana, a s druge strane okeana ame
naciju trebalo je stvoriti jo providnijim izmiljanjem rituala Oeva naci
jula, Dana zahvalnosti i Kolumbovog dana. Kod Hobsboma nije u sre
samo manipulativni mehanizam proizvodnje slubenog pamenja, v
uoavanje njegove klasne osnove. U ideoloko-kritikom pogledu njegov
srodna je Gramijevoj teoriji o kulturnoj hegemoniji. U tom smislu, pro
politikih struktura goni na novo izmiljanje tradicija i ustolienje
vrednosti. Izmiljene tradicije su sredstvo moi, uvrenja legitim
ustanova, simbol drutvene kohezije. Hobsbom je pregledno pokazao
period izmeu 1870. i 1914. bio doba masovne produkcije tradicija jer j
akutna potreba za razumevanjem i iskazivanjem brzih drutvenih pro
ovog doba. Industrijalizacija, demokratizacija i irenje birakog prava u
su nefunkcionalnim stara pravila i dramatizovala problem pribavljanja
 207

podrke. Novi izborni politiari s kraja 19. veka traili su podrku masa n
simbolima: zastavama, nacionalnim obelejima, uniformama i n
sveanostima i ritualima. Da objanjenje ovih zbivanja ne bi skrenu
pogrean put, treba dodati da u pozadini izmiljanja novih simbola nije po
za identitetom nego smiljena ideologizacija.

- 157 -

Iako je sasvim oevidno da dekonstrukcija iza simbola uglavno

trai klasni niti slojni interes, ipak razliku Hobsboma od konstruktivizma
svi njegovi kritiari uoavali kao naelnu. tavie, londonski sociolog E
Smit je uveren da je Hobsbom pomerio marksizam sa ekonomije na kultu
zamisao moderne proeo terminima i jezikom postmoderne. Time se pri
dekonstruktivizmu (Smith 2003,116-133). Po Smitu, Hobsbomov pristup
je instrumentalistiki, a priroda nacije kod njega je kontingent
iskonstruisana. Izmiljanje nije valjan pojam, jer podrazumeva stanje ex n
pa kao i svaki konstruktivizam, tako i Hobsbomov previa snagu preth
tradicija (Smith 2003,130). Uz to, dodaje Smit, stalno insistiranj
manipulaciji simbolima od strane elita svedoi o Hobsbomovom o
racionalistikom tumaenju integracije. Hobsbom, navodno o
racionalistiki poima elite, a potcenjuje spremnost na rtvovanje za n
(Smith 2003,128). Slabost pristupa inventing traditions, po Smitu, je u
to mase ispadaju odve pasivno orue u rukama elita, a i u tome
potcenjena trajnost kolektivnog pamenja, jer su dugotrajna verovanja u z
doba ili vladare proglaeni isfabrikovanim tvorevinama (Smith 2003,127
Smitovog prigovora nazire se u krajnjoj liniji dirkemovsko isticanje sponta
kolektivne svesti naspram Marksovog planskog ideolokog iskrivlja
svesti. Preciznije reeno, ovde je na delu razlika izmeu drutvene i dr
uslovljenosti iskrivljene svesti. Smit je verovatno u pravu kada skree p
da Hobsbom nije dovoljno istakao period u Evropi izmeu 1790. i 1820
kljuno razdoblje nastanka i jaanja nacionalizma (Smith 2003,126). Ipa
ne samo to ne uzima u obzir Hobsbomovo izriito ograivanj
postmoderne 1994. u radu "Istorija identiteta nije dovoljna" (Hob
2003,283-295), nego ignorie i Hobsbomovo jasno uoavanje iracion
sadraja u odravanju drutva i poretka (Hobsbom 2002b,391). Dodue,
 208

se Hobsbom nije terminoloki dovoljno distancirao od postmoderne (kor

pojmove identitet, konstrukcija i sl.) moglo je da navede njegove kritia
pomisao o srodnosti marksizma i konstruktivizma. ak i ako su termino
zaotravanje osnovnog pojma (izmiljanje), kao i slinost sa B.Anderson
tumaenju nastanka nacije, mogli jo vie da pojaaju utisak o srod
Hobsboma sa postmodernom, to ipak ne daje za pravo Smitu da ideol
kritiki pristup poistoveti sa oprenim identitetsko-dekonstruktivnim.
nevana opomena da je subjekt izmiljanja drava kao orue vladajuih
(Hobsbom 2002b,384), a ne manje ili vie spontana ili iracionalna po
grupa za identitetom. Po svemu sudei, razlika izmeu dva britanska nau
je u tome to Hobsbom dri da slava i veliina, bogatstvo i mo mon
mogu samo simboliki, a ne i realno da se podele sa siromanima (Hob
2002b,412), dok Smit vie veruje u spontanu podrku podvlaenih,
simbolima ne vidi pre svega manipulaciju niti izmiljanje, nego tragove re
kontinuiteta nacije. Treba li uopte podseati da su kritiari kapita
podozriviji od ostalih prema tvrdnjama o spontanoj

- 158 -

saglasnosti podvlaenih koja je liena manipulacije i prinude? Zato

izvesnom smislu Smit u pravu kada tvrdi da su marksisti
instrumentalistima, ali njegovo poreenje dekonstrukcije sa kritikom ideo
ni izdaleka ne pogaa sutinu pristupa inventing traditions.
Treba razmotriti jo neke prigovore upuene Hobsbomu. Oko e
tekao spor? Kanadin i Hobsbom su, naime, pokazali kako se u V. Br
kraljevski ceremonijal razvio kao antiteza populizmu. Nove tradicije gra
su uglavnom posredstvom razvoja obrazovanja, izmiljanja javnih ceremo
i masovne proizvodnje javnih spomenika (Kanadin 2002; Hobsbom 20
Dizanje novih spomenika, izmiljanje novih simbola i prerada istorije b
odgovori drave na nesigurnost izbornih politiara. Britanski sociolog Ba
Mistel dri da je ovo tumaenje prilino uopteno (Misztal 2003,59).
toga, pitanje je da li se ova teorija moe primeniti podjednako na sva dru
ili samo na ona koja su se ubrzano razvijala u Zapadnoj Evropi? Dok M
tvrdi da ova nije valjana za otvorena i demokratska drutva, dotle Hobsb
 209

Konerton (Konerton 2002,72-73) tvrde upravo suprotno. Mistelova je uv

da je ovaj pristup valjaniji kod autoritarnih reima koji oktroiu pamenje,
kod demokratskih gde je pamenje pluralistiko. Ona zapravo tvrdi da
mogue u pluralistikim reimima privui ljude izmiljenim i fabrikov
tradicijama. Kako izgleda, upravo suprotno pokazuju najnoviji izmi
ameriki strereotipi o borbi protiv terorizma i zatiti ljudskih prava u Aziji
su prilino iroko prihvaeni jer uvruju oseanje demokrats
civilizacijske nadmoi njenih graana. Potraga SAD za stabilnim izv
jeftine nafte pravda se izmiljenom antiteroristikom misijom.
Malo e ko sporiti okolnost da izmiljanje odozgo mora
podrku odozdo. I ovde je vano Hobsbomovo upozorenje da je lake pok
namere aktera, pa i posledice izmiljanja prolosti, nego mehanizam spon
uvrivanja nove prakse meu obinim ljudima (Hobsbom 2002 b
Konfino i Mistel su prigovorili Hobsbomu da manipulacija odozgo,
ignorie potrebe donjih slojeva, lako sebe diskredituje. Naime, od pitan
izmilja tradicije, ne manje je vano pitanje zato se izmiljotine prihva
Ko eli da se ega sea i zato (Confino 1997,1393-1394)? U ovom p
sadran je razloan oprez od mehanikog svoenja kolektivnog pamen
ideologiju ili lanu svest, jer u suprotnom pamenje postaje zarob
politikog redukcionizma i funkcionalizma. Upotreba prolosti u
kulturama seanja nije nikada statina. Stalno se iznova tumai veza sada
i prolosti u cilju stvaranja smernica za budunost. Ritual i ceremoni
razvijaju se samo zbog nametanja vrednosti vladajuih grupa, nego i
raznovrsnih iekivanja spasenja kod podvlaenih. Nema jedinstv
nacionalnog pamenja, nego mnogo paralelnih i konkurentskih. Unutar
uvek je jedno pamenje slubeno, a prati ga niz politikih, generaci
porodinih i linih pamenja (Confino 1997,1400) koja sapostoje, proim
i spore. Pojedinci su
-159 -

katkad spremni da umru branei odreenu sliku prolosti, a nacije se cep

sukobima oko prolosti: Nemci u Historikerstreit i Srbi oko odnosa p
Kosovu.
 210

Ako se i sloimo s tim da idejna ponuda mora nai odgovar

potranju, da li to znai da smiljene namere uvek imaju eljeni ishod?
nemaju, da li to umanjuje aktuelnost Hobsbomovog pristupa? Naime,
nametane odozgo katkada, ak i kada se prihvate, raaju efekte razlii
eljenih. to je drutvo sloenije, to je sprovodljivost naloga posrednija, p
toku sprovoenja naredbe njen smisao vie puta rekonstruie, iskrivlj
izaziva neeljene posledice. Kako onda uoiti razliku izmeu situacija
namere daju eljeni efekat, i onih kada su posledice neeljene? Najpre
rei da je u manje konfliktnim situacijama sprovodljivost odluka dosle
dok su u krizama nepredvidivi efekti uestaliji. Od 35 vodeih hrva
sociologa, pravnika, politologa i ekonomista, anketiranih u oktobru 1989,
je jedan rekao da e se Jugoslavija raspasti, iako svi tvrde danas da su zn
e se to dogoditi i da se moralo dogoditi (Jovi 2003,92). Hobsbom ta
tvrdi da je predvidivost istorije 20. veka izrazito opala posle Drugog sve
rata, jer je od tada jako malo zbivanja bilo predvieno ili bar oek
(Hobsbom 2003,251). Ovde je vano dodati da je veza izmeu nam
rezultata akcije viestruko oposredovana. Hobsbom svakako
intencionalista, ali pojedine verzije primene njegovog pristupa nisu lien
jednostranosti. Ova se najee javlja kada kada se dogaaji tuma
stanovita ve poznatog ishoda (naknadna pamet). Mnogi koji danas tvrde
raspad Jugoslavije bio nuan, u trenutku kada se to zbilo bili su iznen
(Jovi 2003,95), jer je objanjenje stiglo ex post facto. Na vie mesta Hob
upozorava da se mora voditi rauna o autentinom kontekstu dea
(Hobsbom, 2002 b,388,406) i da ne treba meati sadanji, tj.naknadni i
autentini kontekst (Hobsbom 2003,248-251). S razlogom je naruavanje
elementarnog naela istorinosti K.Skiner nazvao parohijalnim mitom, ka
naime, kriteriji vlastite kulture primenjuju na drugu, pa se ne vodi rau
kontekstu. Ovde je vano uoiti da se o kontekstu vie vodi rauna ka
mitovi brzo izmiljaju, pa promena konteksta njihovog prihvatanja ne mo
pretekne aktere manipulacija. Drugim reima, bre se menja izmiljanje,
spremnost za njegovo prihvatanje. Osim toga, realistiniji politiari znaju
moe izmisliti samo ono to ima izgleda da bude prihvaeno. Meutim,
kada je u ovom pogledu otrouman, politiar nikada ne moe predvideti st
prihvatanja izmiljenog, a jo manje povratnu reakciju (tj. posl
razotkrivene manipulacije). U BiH su opravdano strepeli od emocionaliz
 211

Srba preko Kosova krajem 1980-ih, tadanje (a i budue) slovenake i hrv

vladajue elite prilino dobro su predvidele da e im ova mobilizacij
solidno pokrie za dokaz o tenji Srba za hegemonijom i kasnije ocepl
dok je ista, nenadano brza mobilizacija Srba uinila srpski vrh o
samouverenim i zato slepim
- 161

kod predvianja mogunosti priznavanja raspada drave od strane velikih

Ako je neko i predvideo mogunost raspada, jo manji broj analitiara m
je pretpostaviti brutalnost i trajanje graanskog rata. Kod tumaenja u
oivljenih i novih izmiljenih slika prolosti na raspad SFRJ treba uvek
rauna o izvornom kontekstu, tj. o tadanjoj spremnosti za prihvatanje m
a ne o sadanjoj lagodnoj naknadnoj svesti o tome. Lien istorinosti ove
pristup "izmiljanje tradicije" svodi se na udobno selektivno ex post
objanjenje prolosti.
Istini za volju kod pomenutih Hobsbomovih kritiara donek
opravdano upozorenje da se ne moe ideologija izjednaavati sa pame
jer ideologija prikazuje posebne interese kao opte i obezbeuje lojalnost
pamenje moe razdvajati, ali i povezivati grupe. Meutim, ne m
jednostrano je simbole prolosti tumaiti iskljuivo kao ideoloki neu
sredstva drutvene integracije, liene interesa vladajuih grupa. Kod sim
prolosti treba konkretnoistorijski uoavati njihovu viefunkcionalnos
razliku izmeu ue ideoloke i ire integrativne funkcije i uzajamnu vezu
funkcija (npr. koliko su za slavljenje Titovog roendana bili ivo zainteres
kadrovi SKJ, jer im je mo zavisila od snage Titovog kulta, kolik
ceremonija tafete doprinosila meunacionalnom zbliavanju i bila prim
politikoj kulturi prostora, a koliko je bila spontano prihvatana od masa).
toga, treba imati na umu da samo jedan segment pamenja
drutvenointegrativnu ulogu, a ideologija u celini ima ovu funkciju. Narav
se ni sve javne ceremonije ne mogu svesti na insceniranja vladajuih grup
ni svi dogaaji nisu fikcije (srpski ustanci, otpor faizmu). Dakle, nije osn
pitanje ta govore ostaci prolosti, nego kako se nepobitno dokazana ist
prolosti osmiljava. Jednako kao to se pamenje drutvenih grupa ne
svoditi uvek na ideologiju, ne manje je pogreno tretirati ga kao spo
 212

refleks za ouvanjem identiteta grupe. Kod razdvajanja klasnih, versk

porodinih motiva pamenja uvek treba imati na umu u kom sklopu m
epohalne svesti se osmiljava prolost i koje potrebe preteu kod name
kljunog smisla koji se prolosti pridaje. Na slian nain treba u
nametanja odreene verzije prolosti razdvajati od uzroka njenog prihva
Spremnost za prihvatanje Kosovskog mita kod Srba bila je razliita 1949,
i 1989, a time i mogunost njegove instrumentalizacije. Kultura se
nezamisliva je bez istorizacije pamenja.

3.2.3. Primena pristupa: izmiljanje tradicija (izmeu kritike ideolo

dekonstrukcije)

Hobsbomova teza o interesno uslovljenom izmiljanju tradi

praznika prilino je rairena i sree se u terminolokom, pojmovn
teorijskom obliku i kod niza istraivanja koja su manje ili vie b
marksistikom pristupu
- 161 -

(Zinn 2003;Walton 2000; Brundage 2000; Mendelzon 2002 ), ali i kod

koja se u njih ne mogu ubrojiti (Young 1990; Konerton 2002; Shida
Zerubavel 1998; Zerubavel 2003; Osborne 2001). U narednom izlaganju
pokazana raznovrsna primena pristupa inventing traditions.
Najpre treba pomenuti da razliito korienje sredinjeg p
"izmiljanje" treba razlikovati od izvornog smisla koji mu je dao Hobs
Pozivajui se, naime, na Orvelove rei da onaj ko kontrolie pro
kontrolie i budunost, danas i postmodernisti tvrde da ne moemo po
prolost nego je samo izmisliti. Ipak je postmodernistika dekonstru
razliita od sociologije vremena, discipline koja prouava dru
uslovljenost poimanja vremena i njegove periodizacije, vremenski a
drutva i savremeni odnos grupa prema prolosti. Konerton je pokazao d
Francuskoj umerena republikanska buroazija izmislila obred i nove pra
da bi oslabila pretnju levice. To je bila funkcija slavljenja Francuske kao n
preko Marseljeze i parola Francuske revolucije (Konerton 2002,72-73). Sk
istom periodu su nacionalne elite u vilhelmovskoj Nemakoj i viktorija
 213

Britaniji poele da izmiljaju rituale kojima su potrivale kontinuit

odreenim zbivanjima iz nacionalne prolosti. Ekstremni oblici ovog nasto
su tzv.osnivaki mitovi koji poivaju na fiksiranju novog nultog asa od
poinje autentina istorija. to je odlunije bilo nastojanje za podvlae
nultog asa, to je izrazitije, ali ne i trajnije, bilo nametanje prisilnog zabo
Provala zabranjene prolosti kod bivih socijalistikih reima krajem 20
bila je dobrim delom podstaknuta belinama dekretiranog komunist
organizovanog pamenja. Ruenje tabua kratko je trajalo, jer je ubrzo
faza novih iskljuivosti. Dok je dekodirana komunistika klasna slika pro
bila preteno nadnacionalna, "osloboena prolost" postala je eksplozi
ovinistika. Komunisti su organizovano zaboravljali monumen
nacionalnu, a isticali martiroloku klasnu prolost. Nakon sloma socija
tabuizirana prolost vraa se u iskljuivom i osvetnikom obliku.

Lako je pojmljivo da to je drava manja, to je fiktivni karakter

prolosti prozirniji. Hobsbom i Render su pokazali kako je kolonija
podstakao izmiljanje niza novih tradicija radi pravdanja dominacije metro
Na slian nain bi se moglo pokazati kako je raspad evropskog socijalizm
jo snaniji globalni inioc novog talasa izmiljenih tradicija radi prav
suvereniteta novih drava koje su se osamostalile od ranijih federacija. Sa
nova bujna imaginacija trebalo da istorijski utemelji "oslobaanje". Tak
bar utisak odmah stie kod nove prolosti Slovenije i Makedonije.
izmiljeni nulti as uvek podvlai crtu ispod stare nepravde. U Slo
izmiljena pria F.Levstika o Martinu Krpanu iz druge polovine 19. veka
treba da podseti na herojsku crtu nacionalne prolosti, nakon urua
dekretirane komunistike epopeje. Krpan je bio mudri slovenaki s
antiteza bekom purgeru. Izmislio ga je mladoslovenac Levstik, jer se stre
- 162 -

od toga da Slovenci u 19.veku unutar Habzburke monarhije nestanu kao n

unifikacijom u June Slovene. Dok su se Srbi oslanjali na neunitivi Kos
mit, Hrvati na kralja Tomislava i bana ubia, Slovenci su izmislili M.K
kao slovenakog pobunjenika i time se uklopili u proces buenja i otkri
 214

naroda na Balkanu (Mihelj 2003). Isti lik obnavlja se krajem 20. veka u
neutralizacije neherojske slike slovenake prolosti. Naime, u realno
Slovenija krajem 20. veka poimana kao "ekaonica EU", brana od imigran
EU i sanitarni kordon Evrope. Slinu odbrambenu ulogu imala je u 19.
kao juna habzburka provincija i lojalni imperijalni podanik. U nedos
herojske tradicije kultura je primila epitet stuba slovenstva, a nacio
heroj (autor sadanje nacionalne himne Zdravljica) postaje pesnik F
Preern.
Na drugi nain su u socijalistikoj Jugoslaviji Slo
dekretiranom simetrinom raspodelom borakih zasluga stekli svoj he
udeo u NOB-u, koji je brzo neutralisan 1990-ih debatama oko komunis
zloina. Krajem 20.veka trebalo je nai nove heroje. U savrem
slovenakim udbenicima mitizirani Krpan postao je herojski simbol d
otpora potinjene Slovenije imperiji, ali i obema jugoslovenskim tamni
(Mihelj 2003). Svako novo podizanje zida izmeu novog poetka i stare ti
uvek znai i pamenje stare tiranije (Konerton 2002,20). Jugoslavi
negativna pozadina nove slovenake samostalnosti i ne moe se zabo
zbog nunog stalnog isticanja kontrasta tamne prolosti i svetle sadanjic
slian nain nova makedonska drava heroizira vlastitu prolost, pa
turske, bugarske i srpske hegemone i pozivajui se na, dodue, manje fik
ali efemerni Ilindenski ustanak iz 1903. Istovremeno savremeni maked
istoriari, sledei vlastite komunistike prethodnike, uporno nalaze "dokaz
postojanje makedonske nacije u carstvu cara Samuila i njegovih nasledn
10. veka. Samuilo je proglaen makedonskim vladarem (Brunn
2003,301). Verovatno je ocenjeno da ni to nije dovoljno, pa je izmilja
trebalo jo dublje svratiti u prolost. U tom cilju u slubenu istoriju B
ukljuuje se makedonska antika tradicija i teza da antiki Makedonci nis
Grci. Mit o poreklu dopunjava se mitom o kontinuitetu (etnikom i herojsk
i vaan je istorijski oslonac novih balkanskih drava, koje su do skora pro
tumaile u okviru zajednikog herojski shvaenog jugoslovenstva.
"produktivni" zaborav ignorie ili demonizuje multietniku jugoslov
prolost, a potisnutu nacionalnu tradiciju obogauje izmiljanjem. Prol
postala predmet konkurencije novih balkanskih dravnih elita, jer je zapam
nepravda aktivno sredstvo mobilizacije masa. Nove slubene istorije oja
relativistiko poimanje prolosti kao konstrukcije iju je istinu teko utv
 215

Tome nasuprot treba imati na umu Hobsbomovo upozorenje da prolost, b

se prouava mikroskopom (svakodnevica) ili teleskopom (procesi) (Hobs
2003,207), jeste u oba sluaja ista objektivna realna prolost, a ne konstru
U prilogu
- 163 -

"Istorija identiteta nije dovoljna" Hobsbom je izriito odbacivao postmo

zato to je "duboko relativistika" , pa dovodi u sumnju razliku iz
injenica i fikcije. "Ako nema jasne razlike izmeu onoga to je istinito i o
to ja smatram istinitim, tada je moja konstrukcija stvarnosti isto toliko
kao i vaa ili bilo ija, jer je 'diskurs tvorac ovog sveta, a ne njegovo ogle
"(Hobsbaum 2003,288). Dakle, izriito Hobsbomovo negiranje sazn
relativizma postmoderne dovoljan je razlog da se odbaci Smitovo svrsta
Hobsboma u konstruktivizam.
Uz reeno, treba dodati da klasno izmiljanje prolosti ne mora uve
biti slubeno, ali moe biti manje ili vie tolerisano od drave. Mo
najogoljenije klasno motivisano izmiljanje prolosti sree nakon s
faizma, kada su vrhovi krupnog kapitala iznajmljivali istoriare da "egza
pokau neupletenost firmi u ratno profiterstvo i nepovezanost sa faizmom
razliku od marksovske teze da je kapital ravnoduan prema prolosti, am
istoriar iz Ilinoisa D.Visen je pokazao kako je nemaki kapital rad
svojoj prolosti i ulepavao je krajem 1940-ih i poetkom 1950-ih (W
2002). Krupni kapital je bio duboko upleten u politiku nacizma: od poma
Hitlera kod osvajanja vlasti do eksploatacije robovske radne snage u logo
Od optubi za saradnju sa nacizmom krupni kapital se branio nakon
tampajui vlastite iste istorije. Kapital je nastojao da konstruie novu ko
prolost prihvatajui strategiju public relations: (1) negirajui dobrov
sauestvovanje u faistikoj politici tezom da se totalitarnoj diktatur
moglo odupreti, i (2) retuiranjem istorijata firme u duhu nesebine i
poslovne tradicije.
Istraujui dokumentacije nekoliko vodeih nemakih firmi Vi
pokazao trine motive prerade prolosti. Siemens je bio najmonija fir
elektroindustriji koja je snabdevala Wehrmacht i eksploatisala logorsku
snagu u logoru Bobrek koji je pripadao Auvicu. Direktor koncerna Sie
 216

W.D.von Witzleben je 1945, pripremio dokument The Behavior of the Hou

Siemens during the Hitler Regime, u kom je firmu prikazao kao r
protivnika nacizma i kao olienje preduzetnikog potenja. Pod totalitariz
Siemens koncern toboe nije imao izbora nego da proizvodi za rat, ali je
uspevao da pomae jevrejske izbeglice. Na optube saveznika da su bili "
kriminalna firma", Siemens je odgovarao istiui miroljubivu, apoliti
humantitarnu prolost kompanije. Konstruisana je korisna prolost da
firma zatitila od kanjavanja, ali i da bi se povratila reputaciju na tritu.
svrhu stvoren je mit o otporu nacizmu. Na seriji Nirnberkih procesa 19
optueni su koncerni Krupp, Flick i IG Farben za ratne zloine i plj
A.Krup i F.Flik su osueni, ali su ve 1951. puteni. U novoj slici pro
krupni kapital je sebe prikazivao kao rtvu Hitlera i kao spasitelja logora
gasnih komora. Plaeni su istoriari, jer je prolost bila vrlo vana za repu
firme. Na slian nain su i vajcarske banke titile svoj ugled ukaljan

- 164 -

saradnjom sa nacistima. Profit je direktno zavisio od nalaza istoriara da

saradnja firme sa Geringom poivala na oduevljenju, dobrovoljnosti ili
(Kulji 2002,97-98). U istoriji nemake firme Degesch, proizvoaa Ciklo
za smrtonosni gas zapisano je 1960-ih da je bio uspeni pesticid, uprkos
to je korien u guenju miliona ljudi u komorama. A farmaceutska
Bayer, deo ozloglaenog IG Koncerna, u svom istorijatu je podsetila
izumela aspirin i sauvala zdravlje miliona. Kako se vidi, uprkos tesnoj v
politikom masovnog unitavanja, firme su vlastite proizvode moraliz
(Wiesen 2002). Cinizam je bio sastavni deo trine reklame.
Ve od 1950-ih slabe nastojanja za tumaen
pravdanjem vlastite upletenosti u NS, a nastupa drugi oblik pranja pro
preko ustre moralizacije trita i antikomunizma (Wiesen 2002). U
Nemakoj slabi denacifikacija i oivljava ekonomija. Krupni kapital vi
porie toliko prolost, ve prihvata ameriki nain reklame: javnost se ub
u to da firma titi slobodnu trinu ekonomiju i brani svet od sovje
kolektivizma. U sklopu antitotalitarnog slavljenja kapitalizma su komp
Thyssen, Krupp i Siemens predstavljale svoje osnivae kao obine male v
 217

ljude i inovatore koji se nisu trudili da izgrade koncerne, nego da pom

domovini u proizvodnji elika uglja ili lekova. Vodei kapitalisti
"autoritarni gospodari u domu", nego porodini oevi i pitomi posednici
vrednim amerikim farmerima. Naroito je osniva kompani
sentimentalnom tonu prikazivan kao humanista. Kontekst ikoniziranje osn
firme Siemens kao istinskih humanih preduzetnika i individualista b
odbrana Zapada od sovjetskog kolektivizma.
Jo agresivnije pranje prolosti vidljivo je u hagiog
koncerna Krupp, gde je firma predstavljena kao filantropska i drugai
bezdunih profitera (Wiesen 2002). Preduzetniko pamenje negira zlo
moralizuje firmu u cilju reklame. Svaka reklama trai istu prolost i mo
ubedljivu sadanjost. Dakle, kapital je zainteresovan za neukaljanu prolos
vaan deo reklame. Po sebi se razume da sumnjiva prolost ugroava po
firme na tritu. Iz istih razloga se jo u 19. veku kapital opirao
marksistikoj kritici istiui svoje veliki udeo u razvoju.
Pada u oi da je zloinaka prolost nemakog krupnog ka
prevladavana moraliziranjem uinka firme i duha preduzetnitva. Oie
nacistike prolosti proizvodi "made in Germany" budili su nostalgiju za s
nedunim vremenima, kada je nemaka ekonomija bila povezan
kvalitetnim proizvodima, a ne sa tenkovima i krematorijima. Usav
reklama poivala je zapravo na tezi da je prolost firme vrlo bitna. Prekra
prolosti bilo je vano sredstvo kojim su kapitalisti unosili sklad u vl
dezorijentisano i razbijeno iskustvo nakon sloma nacizma. To to u re
krupnog kapitala prevladavaju legende, jeste takoe vana sm
savremenom nemakom prevladavanju prolosti. Odnos sa javno
moderan oblik stvaranja mita u slubi reklame. Kapital istie vl
nedunost, heroizam i rtvu, to
- 165 -

svedoi o mitskom karakteru sraunatog seanja koje poiva na ulepava

lai. Mit je institucionalizovan u dinastikoj istoriji Krupa kao tvorca ca
oruja. Visen upozorava da prolost nije samo mit, ve i sredstvo koj
nemaki kapital u Adenauerovoj eri gradio vlastiti identitet. Sainjena
serije beznaajnih priseanja, poluistina, lai, poricanja, ritualnog slavlje
 218

izmiljanja. Nije to bio lament nad rtvama Holokausta, nego al za mi

vremenima, kada je krupni kapital imao slobodu da proizvodi, ostavlja po
sinovima i bude potovan preko brenda "made in Germany", pre nego
Auvic zamraio sliku. Sa stanovita sadanjice nije to bilo potiski
nefunkcionalne, nego brisanje sramne prolosti.
Pomenuta istraivanja su novi prilog pouavanju odnosa kapital
faizma i poslovne etike. Zato je kapital bezobzirno eksploatisao besp
logorsku radnu snagu i uestvovao u stvaranju arijevaca? Otkuda s
podrka amerikih konzervativaca odmah nakon rata nemakom kapital
kojoj je meri izmiljena nova prolost zamagljavala vezu krupnog kapi
faizma ? Prikazane ogoljene, klasno motivisane pokuaje prerade pro
treba razlikovati od srodnih nastojanja, gde se klasni inilac iskazuje u d
posrednijim simbolikim oblicima.

3.2.3. 1. Izmiljanje periodizacija i poetaka

Tumaenja sloenog odnosa organizovanog pamenja i zaborava ne
se svesti na napetost izmeu psiholokog konstruktivizma i kritike ideol
Postoje pristupi koji kombinuju naela obe struje. U tom smislu, istra
praznike i kalendare, ameriki sociolog Eviatar Zirabevl nije smatrao
konstruktivizam i kritika ideologije nespojivi (Zerubavel 1998; Zeru
2003). Ukazujui na kognitivne okvire i misaone strategije, koji nam po
da nepovezane dogaaje organizujemo u skladnu smisaonu pripov
konstruiemo istorijske poetke preko spektakularnih zbivanja, Zirabev
zaboravio interesne osnove raznih izmiljenih periodizacija.
Pri tome, kod tumaenja periodizacija treba istorino v
rauna o reaktivnoj smeni istorijske svesti, odnosno o tome da
periodizacija neretko nastaje kao reakcija na prethodnu. Ne sme se, n
smetnuti s uma da je i minula prolost raspolagala tumaenjem vlastite pro
u sklopu vlastitih oekivanja od budunosti. Drugim reima, ono to se zb
prelazi automatski u istoriju, niti je istorija linearna shema vanvrem
poredaka, ve je uvek na delu konkretna uzajamna zavisnost promenljivih
prolosti i vizija budunosti (Straub 1998,103). Svaka konvencio
periodizacija prolosti je klasifikacijski segment organizovanja i osmilja
drutvenog pamenja. Kod stvaranja nediferenciranih homogenih blo
 219

vremena (npr. stari ili srednji vek) jezik ima vanu ulogu u stvara
periodizaciji istorijskog kontinuiteta. Sa stanovita nune redu
nepregledne prolosti, u odreenom smislu nije neprirodan napor d
konvencionalni istorijski periodi shvate kao sadrinski homogeni blokovi
- 166 -

vremena (npr. evropski socijalizam od 1917-1991) i da se razdvoje od

svesti (npr. sadanji vek od prethodnog), iako je odseno razdva
nemogue. Dakle, realno iskustvo drutveno organizovanog vremen
diskontinuirano (osnivanja, prekretnice i propasti drava) i obel
izdvajanjem zbivanja ili razdvajanjem perioda. Utoliko, svaka periodi
prolosti pretpostavlja sposobnost ukljuivanja vremenske distance u mi
podele, to se najee iskazuje u isticanju sutinske razlike iz
razdvojenih perioda preko pojma revolucije (1789,1917,1989). Uop
odsene periodizacije neretko iluzije koje pobijaju dugi procesi ekonomsk
kulturnog sazrevanja koji ne poznaju rezove, kojima se kite politiki preo
ili vojni udari. Buroaska revolucija iz 1789. je krupna prekretnica, iako
prevazila politiku kulturu prethodnog perioda. Premda je, naime, uk
dekretirane staleke naine odevanja, nije napustila javna smaknua.
primer je slom realnog socijalizma u Evropi, koji se naziva revoluc
premda je pre restauracija, jer su obnovljene stare vrednosti: re
nacionalizam i privatna svojina. Pri tome, jezik uvek izdvaja "ostrva sm
(paleolit i neolit, staro i novo egipatsko kraljevstvo), a praznici konkre
moralnu razliku izmeu svetog i profanog, izmeu autentine sadan
mrane prolosti (Zerubavel 1998). Ova okolnost jo je upadljivija ka
istie autentini istorijski poetak, a sve drugo odreuje kao preistorija.
simboliki ree istoriju npr. pridevom "prvi": od toga da li su Norvean
stigli na Island, ili su tamo ve zatekli irske monahe, zavisi da li je I
keltski ili skandinavski. Da li je Prvi srpski ustanak odista bio prvi, ili j
njega bilo takoe znaajnih buna? Jo je drastiniji rez slubeno ame
ustanovljenje Kolumba kao pronalazaa Amerike 1492, ime se celok
prekolumbovsko doba proglaava preistorijom i time potiskuje pam
miliona tadanjih domorodaca. U pojmu prekolumbovske Amerike sabija
 220

isti rezidualni period niz raznovrsnih civilizacija od Inka do Maja i Ac

ime se ignoriu duboke vremenske razlike izmeu njih, na slian nain
to se u Evropi povlai rez izmeu stare Grke, Rima i srednjeg
(Zerubavel 1998). Slubenu istoriju SAD ine slavni poduhvati, a realn
uvek nepriznati genocidi, tj. ono to je Kolumbo uinio Areveksima (Ara
na Bahamima, Kortez meksikim Actecima, Pizaro peruanskim Inkam
engleski naseljenici Virdinije i Meseusetsa plemenima Pavhetn (Powha
Pekvot (Pequot) (Zinn 2003,11). Odnos izmeu slubene i realne nacio
prolosti lako prelazi u napetost izmeu patriotskog monumentalizova
"izdaje".
Iz reenog se ve namee pitanje da li je 1492. godina r
vododelnica ili tek simbolino uvedeni datum koji slavi osvajae? Ako je o
nulti as, onda vremenska razlika izmeu 1491. i 1493. ispada mnogo
nego npr. period izmeu 1291. i 1491. (Zerubavel 1998). Ili moda mark
kolumbovskog poetka treba prihvatiti samo zato to se godine pre 14
Americi nisu brojale prema hrianskom nego prema domorodakom kale
- 167 -

koji je jednostavno zbrisan? Na delu je oigledno konstrukcija vre

osvajaa. Kolumbov dan (12. oktobar 1492.) slavi se kao poreklo i poetak
roendan SAD. Neodreeni pridev prekolumbovski znai naprosto preisto
(Zerubavel 1998). To, meutim, nije realni, nego simboliki prekre
datum, izmeu ostalog i otuda to su Vikinzi pre Kolumba stizali do ame
obale. Uprkos tome, Kolumbov dan iskazuje evropski identitet SAD. Ne
zbog toga to je Evropa u tom periodu, a i dugo potom, bila zaokup
podelom na evropske i neevropske narode. Jo vie od toga, Kolumbov d
izraz evropocentrine politike amerikih elita sa prolou, jer po
kalendaru ispada da je Amerika 1491. bila indijanska, a 1493. ve neodv
od evropske istorije. Iz evropocentrine perspektive godina 1492. b
poetak, a Kolumbov dan nastoji da razdvoji evropsku Ameriku od uroe
pre-amerike (Zerubavel 1998). Nije neosnovano upozorenje da je taj d
poetak invazije Evropljana na indijanske naseobine koji je oko
 221

kompletnim genocidom (Zinn 2003,7). Isticanje heroizma Kolumba i nje

nastavljaa kao pronalazaa, a preutkivanje njihovog genocida, nije teh
nunost nego ideoloko pravdanje onoga to se zbilo (Zinn 2003,9). Svak
zadovoljava oseajnu potrebu pripadnika nacije da preko njene istorije i
budu deo slavne tradicije. to je potreba akutnija mit se lake politizu
dugim ponavljanjem i tradicionalizuje.
Razdvajanje autentine istorije od manje vane preis
jeste politiki razumljivo, iako nije uvek injeniki ni logiki neoph
Proizvoljnom cepanju istorije i miljenju u prevratnikim kategorijama p
se uoavanje dugih procesa (drutvenoekonomskih i kulturnopolitikih).
1917. godina jeste svojinsko-ekonomski, ali ne i kulturni nulti a
Sovjetskom Savezu dugo nakon toga sporo je prevladavana zaostalost c
Rusije (od nepismenosti do praznoverja). Lenjin je upozoravao da je kul
zaostalost najvei neprijatelj sovjetske drave. U tom smislu pitanje je da
5.oktobar 2000. u Srbiji bio revolucija ? Ovaj dan jeste bio nuna na
nadoknada zaostalog razvoja, ali bi mogao biti i simbol restauracije,
obnovljen kapitalizam i ojaana uloga crkve. Jezik ima kljunu ulo
drutvenoj konstrukciji diskontinuiteta uopte, a istorijskog diskontin
pogotovo. Prefiks "pre" (pretehnoloki, precivilizacijski, preknji
prekapitalistiki, prebrionski) razdvaja prolost od oktroisane faze slu
istorije i proglaava je manje vanom. Prefiks "posle" jo upadljivije suo
mranu prolost sa novim dobom: poslekomunistiki, posletotali
poslekolonijalni, i sl. Uloga jezika u istorijskoj marginalizaciji jo je upadl
kada se ima na umu semiotika praksa negativnog etiketiranja: npr. cionis
konstrukcija hiljadugodinjeg progona Jevreja, ili medijski zaokruena fik
cifra o 100 miliona rtava komunizma u "Crnoj knjizi komunizma".
Napadno negativno etiketiranje po pravilu sved
nepriznatom smiljenom zaboravu. Antitotalitarna retorika osuuje socija
i faizam i time
- 168 -

skree panju sa kapitalistikih genocida. U Hladnom ratu Istona Evrop

je totalitarna suprotnost Zapadu, u kojoj su se podudarali etniki stereot
ideolokim. Godina 1989. istanjila je ovo dvostruko odbacivanje drugog,
 222

ostao tribalni nacionalizam kao razlika od Zapada (Todorova). Nakon p

faizma Evropa je graena na novom osnivakom mitu, a zaborav nij
nuno cinian: mitovi su bili korisni kod stvaranju liberalnog poretka i b
mnogo toga to je trebalo zaboraviti. Na slian nain je slubena ane
istorija, liena pritiska levice, jo lake organizovala zaborav.

Utoliko je u pravu ameriki marksistiki istoriar Hauar

kada otvoreno ponavlja da je istorija svih zemalja uvek i istorija potinjav
Njoj nasuprot, istoriju otkria Amerike treba pisati sa stanovita Indija
razvoj ustavnosti pratiti sa stanovita poloaja crnih robova, Endrju Dek
prikazivati onako kako su ga videli iroki, meksiki rat kako su ga opi
dezerteri iz kotske vojske, pansko-ameriki rat oima Kubanaca, Prvi sv
rat iz perspektive socijalista, a Drugi svetski rat sa stanovita pacifista
2003,10). To ne znai da uvek u sreditu treba da bude perspektiva pora
rtava. Izmeu ostalog i stoga to je rtva moralistika i relativna katego
otuda to se kod politikih obrta rtve pretvaraju u delate.Vanije j
kritian prema svakom slubenom tumaenju prolosti. U SAD jo
monih grupa koje bi olakale uticaj alternativnih istorija, niti genocid
domorocima izaziva kolektivne traume, kakve je npr. izazvao faiza
Nemakoj nakon sloma. Zajednice pamenja uvek iznova me
konstitutivne prie, a kolektivne traume javljaju se onda kada se isto
dogaaji ne mogu lako integrisati u skladne ideoloka tumaenja (
1999,344). Vijetnam je bio dodue trauma za demokratske ideoloke prie
su bile u jezgru SAD kolektivnog pamenja, kao to je Auvic bio tr
(emotivni ok koji remeti normalne funkcije mozga) za optimistike teo
povezanosti modernizacije i morala (Z.Bauman). Kod vaington
spomenika palim u Vijetnamu slubeno monumentalno obeleavanje pro
(spomenik kao simbol patriotizma i slave nacije) nije se mnogo vodilo ra
elji obinih ljudi da obelee patnju i stradanje Vijetnamaca i amer
mladia u apsurdnom ratu. Slava drave bila je vanija. Slubeno ame
pamenje "prevladalo" je vijetnamsku traumu monumentaliz
imperijalizam, to poraena i jo uvek donekle politiki vazalna Nemak
u stanju da uini. Nemci se skoro pola stolea suoavaju sa vlas
genocidnom prolou. Pritisak antifaistikih sila na nemako pamenje
se donekle porediti sa pritiskom Hakog tribunala na balkanske narode.
 223

da je potrebno dodati da, tome nasuprot, mone SAD nisu prinuene da

samokritinost kod obrade nacionalne traume.

S tim u vezi je i pitanje da li postojanje razliitih pame

viepartijskom kapitalizmu znai odsustvo propisanog pamenja? Naproti
pluralizma pamenja krije se hegemonija slubene prolosti nametana
najmonijih medija, izdavakih kua, fondacija i sl. Tako se iza verbalnog

- 169 -

amerikog multikulturalizma krije hegemono pamenje i izmiljanje pro

belaca. F.Branded, ameriki istoriar iz Severne Karoline, pokazao je
junjako (belo) pamenje u SAD naroito postojano, a slika prolosti koj
neguje jo uvek snano utie na stvarnost amerikog juga. Prisustvo is
(javni spomenici, obnovljeni spomen domovi, tvrave) nigde nije tako sn
kao na Jugu. To je plod decenijskog rada na seanju pojedinaca koji sebe
kao junjake. Ovde je pamenje snano vezano za grupu. Pamenje b
afroamerikanaca ili latinoamerikanaca je aktivni proces sreivanja pro
Kolektivno pamenje je konstruisano i izmiljeno, a ne jednos
reprodukovano. Poetkom 20.veka izmiljena je nostalgina predstava Ju
slikom dobrodunog i idilinog ropstva, poslunih robova i crnake ma
Ova predstava trebala je da potisne alternativno pamenje nasilja, eksploa
i lina. Tumaenje prolosti je uvek skriveni oblik dominacije, a arh
kolektivnog pamenja nastoje da nametnu fikciju o zatiti univerzalnih c
(amerike nacije). Posebni interesi belaca prikazuju se kao opte-am
(Brundage 2000).

Sporovi oko toga ta od prolosti treba pamtiti stvorili su os

samopoimanja junjaka. Branded opominje da e se junjaki ide
zadrati sve dotle dok ljudi budu zamiljali sebe unutar junjakih istor
pria. Kod belih i crnih junjaka jo vlada napetost izmeu onoga ta je b
ta bi trebalo da bude u prolosti. Crnci vide istoriju, za razliku od
junjaka, kao nereeni proces. Prolost je za njih iva, a pamenje crnaca
svega usmereno ka budunosti. Nema nostalgije za ropstvom kao kod b
 224

Moe li ranije skriveno pamenje crnih, Latinosa i drugih marginalizo

grupa biti ugraeno u javni ivot Juga ? Mogu li razliita istorijska pam
sapostojati u javnom ivotu ? Branded tvrdi da na Jugu SAD nema kultu
jedinstva ove vrste, jer je nadmono pamenje belaca. O tome sv
hagiografska slika bitke kod Alama 1836, gde su Teksaani (sa D.Krok
porazili Meksikance, a jo uvek se slavi i zastava konfederacije koja je
simbol odbrane robovlasnikog sistema.

Dakle, samo naizgled su SAD drava bez istorije, kako se

istie kada se ovaj prostor poredi sa Evropom optereenom eksplozi
prolou. Istorija je i u SAD aktivna. H.Zin, N.omski i F.Brand
D.Velton nedvosmisleno pokazuju kako slubeni ameriki krugovi brino
ne samo ta treba pamtiti, nego i kako valja pamtiti. U tu svrhu koriste se
negativni stereotipi. Slika divljeg Balkana krajem 20.veka postala je zg
zamena za oseajno oslobaanje ideolokih i kulturnih frustracija i nape
Balkan kao metafora haosa i nereda oslobaao je Zapad optubi za rasi
kolonijalizam. Medijski uoblieni stereotip posluio je za skladi
negativnih karakteristika naspram kojih je konstruisana pozitiv
samohvalisava slika Evropejca i Zapada (Todorova 1999; Bjeli, Savi 2
Na slian nain se i Holokaust instrumentalizovao u slubi pravdanja ame
politike u Aziji i
- 170 -

u Evropi (Finkelstein 2000; Chomsky 1999). Na drugi nain su sveti indij

objekti trivijalizovani i obeaeni smetanjem u javne i svetovne o
(Brundage 2000). U novom kontekstu istorijskih muzeja ne moe se do
smisao izvorne religije afroamerikanaca. Prolost se komercijalizu
stradanje crnaca postaje turistika ponuda. Iako se obnavljaju auten
crnaka sela i kue s poetka 19. veka, to, meutim, ne remeti sliku pro
kod aristokratije, niti njihovu romantinu nostalgiju za robovlasnikim ju
Tako se na jugu SAD slave raniji oblici ropstva naporedo sa idilinom s
punake crne bakice koja se stara o domainstvu belaca. Uopte se
prihvata regionalna arolikost pamenja, a iza slubene tolerancije p
bogatstvu i iza sloenosti rasnih, kulturnih i politikih identiteta kri
hegemono pamenje belaca (Brundage 2000). Uostalom, teko je porei
 225

slike prolosti u svim drutvima nuno relacione: nema grupe koja ne

vlastitu prolost u odnosu na drugu grupu. Na jugu SAD afroame
pamenje profilira se u sklopu pamenja belaca, protivi mu se, mea sa n
prilagoava novim potrebama. Osnovne pravce ovog procesa nameu vlad
grupe.

Nije teko uoiti da danas u SAD novi ideoloko kritiki pr

javnoj istoriji uverljivije od konstruktivizma pokazuje zato se prolost m
Izvor je pragmatian. Kalifornijski sociolog Don Velton upozorava
stvaraju grupe sa agendom (koje su kadre da nametnu teme). Javna is
prekraja se zbog ostvarenja konkretne akcije (politike reogranizaci
ekonomske promene). Prolost se sasvim konkretno menja u sklad
planiranim ciljem akcije mone grupe. Sa pluralizmom interesa poveza
pluralna prolost. U SAD prolost kroje mone crkve, ekspanzivna drava
ili udruenje vlasnika. Javna istorija je istovremeno poreklo i retorika, a ne
se radi o selektivnim istim izmiljotinama (Walton 2000). Slika
Kalifornije s poetka 19. veka razvijala se u konkurentskom pamenju dr
crkve. Potom je kontrapamenje o osvajanju divljeg Zapada zam
sentimentalnu pansku romantinu viziju idiline Kalifornije. Kolek
pamenje uvek je rezultat proimanja pria i istorije, konstrukcije i real
Poetkom 19. veka Kalifornija se javlja kao kosmopolitski svet p
kolonije. estoki sukobi tadanjih misionara, vojnika i Indijanaca
tadanjem pamenju uticajnih pisaca i publicista prikrivani priom o z
dobroudnih misionara, mirnih vojnika i plemenitih imperijalista. Tek od
kada poinje intenzivna trgovina i prodor SAD, kao i rat sa Meksikom
istorija Kalifornije rekonstruie se u svetlu potreba imperijalnih osvajaa
pritiskom nove zemljoposednike elite normalizuje se ropstvo, kritikuje m
panski period, odbacuje se religijsko misionarstvo i poinju slaviti am
oslobodioci (Walton 2000). Ne manje od monopolskih verzija pro
evropskih sila, i evolucija slubene istorije SAD kolebala se izmeu poluf
i prevare.
- 171 -

3.2.3.2. Praznici: integracija preko datuma

 226

Odavno je uoeno da istoriju koju pamtimo na kolek

nain ini obino mali dep perioda nabijenih zbivanjima unutar v
praznina. Na neki nain istorija poiva na razlikovanju perioda obelee
bogatim zbivanjima od onih bezdogaajnih. U meri u kojoj nastoji da red
vremensko-dogaajnu sloenost i obezbedi preglednost toka razvoja, is
nuno bira odreene periode i zbivanja, zatim istie prekretniki karakter
zbivanja i izdvaja ih iz kontinuiteta. Za razliku od istorije, sociologija pam
istrauje izmiljene vremenske granice koje stvaraju drutvene grupe, a
grade zajednice pamenja. Jo je Albva uoio da se seamo vie od onog
smo lino iskusili, tj. onoga to je pripadalo naoj grupi pre naeg roenja
je o spoju vlastite biografije i istorije nacije, profesije ili religije
pripadamo, tj. vlastitom identitetu. Sociolog iz Pensilvenije E.Zirabevl tvr
je najspektakularnija strana kolektivnog pamenja upravo kalendar, tj
praznika kojima se drutvo sea znaajnih dogadjanja. Upravo kalendar
konvencionalne glavne prie koje stvaraju zajednice seanja (Zeru
2000). U njemu su najupadljiviji najsvetiji periodi grupne kolektivne pro
Institucionalizovanjem praznika, uvruje se godinji krug pamenja. Pra
slue drutvenom usklaivanju pojedinanih pamenja (Zerubavel 2000
sveukupna zajednica seanja skree panju na iste trenutke prolosti. Nije
ustvari usklaivanje mnotva pojedinanih pamenja ?

Praznici mogu obeleavati krupne politike zaokrete (za

monarhije u Brazilu), verske (uvodjenje hrianstva u Irsku), soc
(ukidanje ropstva na Bahamima) i raznovrsna osloboenja: oslobo
Albanije od Italije 1944, Srbije od Turaka, Hrvatske od Jugoslavije i sl. S
obeleavanje prekretnikih datuma pomae stvaranje istorijske periodi
preko fiksiranja nultog asa. Lako je pojmljivo da je opta stru
kolektivnog pamenja proeta izabranim, obeleenim prekretni
zbivanjima. Izbor ove vrste ne daje prednost podzemnim procesima, niti
beumnim promenama, kao to su kumulativni procesi dueg ili srednjeg r
Kolektivno pamenje blie je dogaajnoj nego strukturnoj istoriji. O
vidljivi, formalni, simboliki, drutvenointegrativni, organizacioni deo ist
dok su usmena istorija, istorija svakodnevnice i klasna istorija unutranje
ove simbolike. Kod organizovanog kolektivnog pamenja prazna isto
 227

neupadljiva "bezdogaajnost", svakodnevnica i realni ivot, jesu zaposta

na raun novih izmiljenih poetaka. Dugi mir (npr. na Balkanu izmeu 1
1991.) tako, po pravilu, ispada beznaajniji od kratkih "oslobodilakih ra
(1991-95), novi nacionalni spasitelji vaniji od anonimnih neimara, a is
prepuna neautentine graje.
Kalendar je, dakle, simboliki izraz izmiljene istorije. Na
meunarodna kalendarska zvezda je Isus (Zerubavel 2000) i to naroito na

- 172 -

1989, kada verski praznici u bivim socijalistikim zemljama postaju o

novog konfesionalnog identiteta. Kalendar, kao zbir nacionalnih praz
predstavlja selektivnu nacionalnu kolektivnu prolost. Po sebi se razum
pojedinani datum moe biti simbol irih procesa: roenje M.Lutera Kin
simbol borbe za graanska prava u SAD polovinom 20. veka, 25. maj je
bio ne samo negovanje Titovog kulta preko roendana, nego i simbol ideo
i meunacionalne integracije mladih. Svaki kalendar praznika iskazuje
da se simboliki kondenzuje hiljadugodinja istorija u izabrani pregledn
drutvenointegrativnih datuma.
Ipak, prouavanje kalendara praznika pokazuje samo naizgled
razumljivu politiku sa prolou. Re je,meutim, o ne uvek prepoznatl
nadzoru vladajuih grupa nad promenljivim zajednicama seanja,
odreivanju strateki znaajne srazmere izmeu izabranih vanih doga
mora bezdogaajnog vremena. iroka struja invented history pristupa (
kljuna imena Hobsbom, Konerton i Zirabevl) na razliite naine je pok
da ritualna podseanja i komemoracije pomau da se pamti samo on
vladajua grupa dri da je znaajno. Komemoracije i liturgije su registar
istorije (Konerton 2002,59-49). Dosledno tome i kalendar ini niz prazni
obeleenih drutvenopolitikih vanih zbivanja, i sadri glavne prie
stvara zajednica seanja. Ispitivanjem znaajnih praznika ili komemo
moemo prepoznati najsvetije periode iz grupne kolektivne prolosti.
kalendari mogu obeleavati i nadvremene i nadpolitike ideje (Dan rada
majki), ipak oni najee slue zajednicama za nametanje politikih vred
Institucionalizacija praznika uvruje godinji krug seanja. Utolik
 228

komemorativni praznici vani orijentiri socijalizacije preko pame

Praznici, kao institucionalizovani datumi pamenja, upozoravaju ne samo
ega treba da se seamo, nego i kada i kako treba da se se
Drutvenopolitiko usklaivanje pojedinanog pamenja je na delu kada i
dana cela zajednica pamenja usmerava istorijsku panju na isti mom
prolosti preko usklaenog, u korak doteranog pamenja (Zeru
2003,14). Drugim reima, kalendar olakava da se kolektivno pamti na
cele zajednice, a ne fragmentarno. Naravno da se kalendari praznika me
neki danas vani dogaaji nisu to bili i ranije. Pri tome se ne moe pred
koliko dugo e se neki dogaaj pamtiti kao istorijski. Vladajue grupe odl
o trajnosti pamenja, o uvoenju novih praznika u kalendar i o brisanju s
Otuda isti dogaaj moe za jednu grupu biti praznik, a za drugu simbol p
koji treba zaboraviti. Srpski konzervativni nacionalisti npr.dre da j
oktobar 1944. bio okupacija, a ne osloboenje Beograda kako tvrde antif
Sline debate vode se u Nemakoj oko 8.maja 1945. Kada je prvi posl
nemaki predsednik T.Hojs za 8. Maj 1945. rekao da u osnovi ovaj d
obeleava tragini paradoks istorije za svakog od nas, jer smo toga
istovremeno poraeni i spaeni, dijalektika dvojakog seanja posta
najuoljivija.
- 173 -

U oslobodilakoj kulturi Zapadnog Balkana obeleavanje ust

neobino je vaan simbol. Ustanak je osnivaki datum, poetak, nult
osloboenja, pa je njegova simbolizacija tesno povezana sa pravdanjem
etnikim identitetom naroda i regionalnim interesima. Izbor datuma koji
svetkovati kao dravni praznici i njihovo aktualno osmiljavanje pr
politici simbola. Ova krajnje jasno izraena strana dravne politike, nije
bila prioritet kod prouavanja ideologije reima. Kako izgleda, prazni
postali zanimljivi tek kada je nakon Hladnog rata odnos prema prolosti p
u prvi plan istraivanja i kada su rueni politiki simboli socijalizma (Rih
Avgutin 2001). Nova dravna politika sa prolou traila je nove sim
Novi praznici simbolizovali su radikalni raskid sa prolou. Re
praznikog kalendara, koja je tekla uz primetnu reklerikalizaciju, nije zah
 229

samo meunarodne praznike Novu godinu i Prvi maj - Meunarodni pr

rada.
Da je nacionalne napetosti jo ranije iskazivao i kalendar pra
pokazuje iskustvo hrvatskog socijalizma. U Hrvatskoj je stalno bilo glo
oko dva datuma kojima treba obeleavati Dan ustanka Hrvatske protiv fa
u socijalizmu je slubeni datum bio 27.7.1941, ali se odravao i protivd
22.6.1941. 27. juli je Dan masovnog ustanka Srba u Bosanskoj Kra
Hrvatskoj protiv ustakih zloina i slubeni zajedniki praznik SR H i SR
Ipak sve do 1948. nije 22. juni bio kontrajubilej, nego ak i vaniji datum,
juli, kada su osloboeni Lapac, Srb i Drvar bio je tek naknadni do
(Roksandi 1995). Sisaki partizanski odred formiran je 22. 6.1941, ali
datum nije nikada postao slubeni praznik, premda je slovio kao ko
godinjica. Napetost izmeu pomenutih datuma pojaavala je okolno
Hrvati, premda veina u KPH, ipak tokom 1941. i 1942. nisu bili ve
partizanskom pokretu, ve su to bili Srbi. Zato je isticanje 22. juna
nacionalnog Dana ustanka protiv faizma, u Hrvatskoj uvek bila demonst
nacionalnih snaga. Tako je Sisaka godinjica bila 1970. centralna usta
proslava, a 27. juli slubeno je obeleavan i slavljen naroito kod Srba. S
proslave 22. juna potpuno se izmenio nakon sloma "Hrvatskog prolje
toku narednih nekoliko godina "Vjesnik" nije obeleio ovaj datum. Tek n
Titove smrti ponovo se poinje pominjati Sisaka godinjica. Sisaki par
postajali su sve aktuelniji, pa je 1990. i slubeno ukinut 27. juli, a ustroje
juni kao "Dan Antifaistike borbe u Hrvatskoj" u slubi "svehrva
izmirenja" (Roksandi 1995). Danas Hrvatska ima najvie verskih prazni
sijeanj - Sveta tri kralja; Uskrsni ponedjeljak - Drugi dan Uskrsa; 15. kol
Velika Gospa; 1. studeni - Svi sveti; 25 - 26. prosinac Boini praznic
dravnih praznika tu su: 22. lipanj - Dan antifaistike borbe, 25. lipanj
dravnosti , 5. kolovoz - Dan domovinske zahvalnosti. U Hrvatskoj je dr
politika simbola bila najradikalnija kod obeleavanja vekovne ten
samostalnom dravom i venog znaenja te drave. Povratak kato
"vjerskih blagdana" u dravni kalendar, jae od bilo koje proklam
potvrdio je nameru novih vlasti da se

- 175 -
 230

hrvatska drava potvrdi kao bedem katolianstva. U biti je simbolika dr

blagdana prekrila velike rijei o jednakosti graana bez obzira na veroispo
i nacionalnu pripadnost, zapisane u Ustavu (Richtman Avgutin 2001)
U Srbiji je radikalna revizija praznika stigla tek 2001. Od
se praznuju dravni i verski praznici, dok se praznici Sveti Sava
duhovnosti) 27. januara i Vidovdan 28. juna (spomen na Kosovsku b
praznuju radno. Zakonom o dravnim i verskim praznicima, koji je usvo
julu 2001. godine kao dravni praznici slave se Sretenje - 15.februar, kao
dravnosti (kada je podignut Prvi srpski ustanak), prvi dan Boia -7. ja
kao i uskrnji praznici, poev od Velikog petka zakljuno sa drugim d
Uskrsa. Ovim zakonom u Srbiji prestalo je proslavljanje 7. jula (Dana us
iz 1941.godine) i 28. marta, dana kada je S.Miloevi ukinuo dra
pokrajina. U BiH slave se Dan dravnosti Republike Bosne i Hercego
21.studeni (dan potpisivanja Dejtonskog sporazuma), Dan nezavis
1.oujak i Srpski Dan Republike - 9. januar.U Crnoj Gori je za Dan drav
odreen 13. jul, (istoimeni datum iz 1878. godine, kada je Crnoj Go
Berlinskom kongresu priznata nezavisnost, i iz 1941. godine, kada je p
borba protiv Italijana, kao uvod u NOR koji je doveo do obnove drav
Crne Gore u federativnoj Jugoslaviji). Slovenija kao nacionalne praznike
Dan dravnosti 25 jun, i Dan ustavnosti 23. decembar (kada je prog
rezultat referenduma o samostalnoj dravi), a Makedonci kao svoj nacio
praznik slave Ilinden - 2. avgust. Pored pomenutih svetovnih, svuda su v
praznici dobili status dravnih praznika. Etnoantropolog Dunja Rih
Avgutin smatra da praznici ne reguliu samo slubeno pamenje nego i
svakodnevnog ivota: dele ivot na njegov radni i neradni dio, na
svakodnevicu i blistave dane slavlja. Bez obzira na to to o pojedinom pra
mislili i oseali, on inficira na ivotni raspored, neovisno o naim planov
eljama. Reju, preko praznika vladajui krugovi nameu vrednosti i uti
privatni ivot i svakodnevicu.
Prosto reeno, kalendar praznika je primer plan
prekrajanja ritma vremena, a ne spontanog odnosa prema prolosti. Za ra
od konstruktivista, koji uglavnom istrauju spontani uticaj grupe na pam
 231

Konerton i Zirabevl istiu politiko-manipulativni karakter kalendara

odreuje pamenje. Primera ima svuda. Kada je predsednik S.Ber (B
oboren 1991. Somalija je prestala da slavi pu kojim je on doao na vlast
Maarska je 1990. prestala da slavi osloboenje od faizma 1945, koje
donela Crvena armija, a u istom periodu je i Tito u Jugoslaviji izba
kalendara javnog pamenja. Drava preko kalendara praznika, na
vrednosti iz prolosti i usmerava politiku socijalizaciju. Najvaniji do
izmeu nacionalnih praznika ima status prekretnice. To je nulti as, po
istinske istorije: politike (ukidanje monarhije u Brazilu), drutvenopol
(socijalistike revolucije), verske (uvoenje hrianstva u Irsku), soc
(ukidanje ropstva

- 175 -

na Bahamima). Nulti as obeleava izmiljeni ili novim smislom snabd

"autentini" poetak razvoja: Dan konfederacije (1291) u vajcarskoj,
Kanade (1867), Nacionalni dan u Rumuniji (1918), ili u Ujedinjenim Arap
emiratima (1971), Dan Republike u Jugoslaviji (1943). Od 191 drave,
kalendare Zirabevl ispitivao, 139 slave kao nacionalni roendan
trenutak kada su postale nezavisne (Zerubavel 2003). Kako se lako
zapaziti, stvaranje nacionalne drave je najvaniji dogaaj u kolekti
pamenju. Ovaj datum je simbol osloboenja naroda, premda ono nije
stizalo tada. Neke zemlje kao znamen politikog suvereniteta slave us
osvajanja (ekspanzija Kostarike i pripajanje oblasti Gvanakaste 1
marokansko zaposedanje panske Sahare 1975, ili pak, uspenu od
zemlje (prestanak osmanske opsade Malte 1565, pobeda Etiopije
Italijanima 1896). Katkad se obeleava i simboliko sticanje polit
suvereniteta, tj. vojne, ekonomske ili kulturne autonomije (slavljenje dana
su se Francuzi povukli iz vojne baze u Tunisu 1963, datuma nacionali
iranske naftne industrije 1951, ili ukidanja ruskog kao slubenog jez
Moldaviji 1989). Od pomenutih istraivanih drava ak 176 slubeno
svoje poreklo i u verskim praznicima (Zerubavel 2003).
Dakle, u strukturi nacionalnog pamenja mogu se raspo
karakteristini okviri, ali i vrednosti nacionalne istorije koje drava istie
 232

godinji ciklus praznika. Selektivno se izvlae zgusnuti periodi na

zbivanjima iz "praznina" u kojima se naizgled nita nije dea
Komemogrami belee amplitude zbivanja koja se pamte, ostrva u pra
bezdogaajnom moru. Na Haitiju je zbivanjima nabijen period izmedju 1
1805, u Urugvaju 1825-1828, na Filipinima 1896-98, u Turskoj je to
1923. godina proglaenja republike, u Libiji su to zbivanja 1969 i 1970, ka
zapadne sile postupno naputale libijske vojne baze, jugoslovenski kom
slubeno su pamtili datume iz NOB-a u zgusnutom periodu izmeu 1
1945, i sl. U nesocijalistikim reimima obino postoje dva niza praz
verski praznici iz daleke prolosti i politiki praznici iz blie prolosti. Ob
su izdvojena iz neobeleene,prazne istorije (Zerubavel 2003). Danas
devet drava slavi kao nacionalne praznike zbivanja izmedju 680. i 1
Bugarska (uvoenje irilice 855), eka (rodjenje slovenske kulture oko
rtvovanje Jana Husa 1415), Slovaka (rodjenje slovenske kulture), p
(otkrovenje sv.Jovana 899), Maarska (vladavinu Itvana 1001-1038), Litv
(krunisanje velikog vojvode Mindaugasa oko 1240), Andora (spor
izmedju Francuske i Biskupa Urgela 1278), vajcarska (ustolienje vajc
konfederacije 1291), Indija (rodjenje guru Nanaka, osnivaa iva reda
1469). Dakle, sa stanovita komemograma, kod svih ostalih zemalja vrem
razdoblje due od milenijuma jeste prazno doba (Zerubavel 2003). Osim
postoje i globalni nadravni verski praznici koji se sporije menjaj
nacionalnih. Najee je veza kalendarskog znamena i stvarnih zbi
simbolika (datumi se

- 176 -

pomeraju ili se zbivanja izmiljaju). Simbolikim sabijanjem jedan kal

moe predstavljati mnoge godine istorije. Dan Martina Lutera Kinga u
nije dan njegovog roenja, nego oznaava itav niz godina njegove bor
prava obojenih i oekivanja njegovih pristalica. Simboliki sadraj kale
praznika uspostavlja preko naracije jedinstvo prolosti, sadanjo
budunosti, iskazujui ne samo iskustva koje jedno drutvo smatra znaaj
prolosti, nego i njegova oekivanja od budunosti. Kalendari socijalis
reima nisu samo podseali na monumentalnu klasnu prolost, nego
 233

podgrevali nade u beskonfliktno drutvo jednakosti i blagostanja. Ne m

patetino kalendari kapitalizma slave vlastite demokratske prekretnice b
nade u jednakost ansi i uspon u vrh kod podvlaenih.

Jedva da je potrebno primetiti da datumi ne iskazuju realne prekre

u prolosti, a jo manje duinu istorijskih procesa. Meutim, kod svake ku
seanja, iz simbolikih i politikih razloga, postoji oigledna potreba
vani dui prekretniki procesi skrate na jedan dogaaj, a sloena nesin
zbivanja sabiju u odreeni datum. U stvarnosti se radi o duim i sloe
procesima nego to ih obeleava prekretniki datum. Da li je Hitl
osvajanje vlasti postalo neizbeno sa padom velike koalicije u martu 193
sa izborima za Rajhstag septembra 1930, ili tek sa susretom Hitlera i Pa
4.1.1933. (Schieder 2000)? Da li je je raspad SFRJ postao neizbean
sednicom CK SKS oktobra 1987, nakon Tumanove pobede na izbori
prolea 1990, ili tek posle odluke SR Nemake da prizna nezavisnost Hrv
decembra 1991? Uoavanje razliitih godina kao prekretnikih uslov
razliito centriranje seanja, tj. izbor razliitih sadraja oko prioritetnog da
kod istorijskog seanja. Meutim, i isti datum moe usloviti razliiti
seanja: 7. juli dugo je bio Dan ustanka Srbije protiv faizma, a ukinut
obrazloenjem da je re o danu (iz 1941) kada je Srbin ustao na Srbina.
treba imati na umu da su prekretniki procesi dui od vremenskog ise
datuma. Da li je SR Nemaka ujedinjena 1990, ili je proces poeo jo 19
perestrojkom? Istorija bi promaila svoju ulogu kada ne bi tragala za op
pojedinanim zbivanjima.

Vanije od uoavanja da datumi skrauju istoriju

neadekvatno iskazuju realne prekretnice iz prolosti, jeste upozorenje
nakon ustanovljavanja nove datumske prekretnice uvek menja opaa
objanjenje svekolikog prethodnog perioda. Godine 1918, 1933, 1945. i
obeleavaju najvanije prelome u nemakoj istoriji. U Jugoslaviji su prel
take sline nemakim: 1918, 1941, 1945, 1991. Od periodizacije oiv
prelomnim datumima zavisi kontekst tumaenja doba. Kada se razd
ogranii godinama izmeu 1914. i 1945, ono nosi drugaije tumaenje pro
od periodizacije 1917-1945. Kod prve je re o Drugom nema
tridesetogodinjem ratu 1914-1945 (R.Aron, F.Fier), dok druga sugerira
 234

Nemci bili izazvani u evropskom gradjanskom ratu izmeu 1917. i 1

kako je tvrdio E.Nolte.
- 177-

Da li su dogaaji koji su se zbili izmeu 1941. i 1945. prekinuli longue d

nemake istorije vie nego nego svi drugi iz kratkog 20. veka? Ili drug
reeno, da li se samo zato to su Nemci u oba svetska rata poraeni 20. v
moe nazvati nemakim, ve amerikim, iako su Nemci poinjui sv
ratove najvie podstakli i izmenili tehniki, drutveni, i dravni ivot 20.
Sline dileme mogu se uoiti kod periodizacija jugoslovenskog razvoja.
klasina periodizacija (1945-1990) obeleava postojanje multiet
federacije ili totalitarnog doba, ako se ima na umu da je revolucija za l
izvedena 1945, a za desnicu tek 2000 ? Razliiti prekretniki datumi raz
osmiljavaju prolost.

Treba ipak dodati da se prekretniki datum

monumentalizuju na isti nain. Postoji itava onomastologija oznak
preokrete: revolucija, zaokret, rez, prelom, raskre. Semantika ovih poj
nagovetava da je sa slomom okonana jedna, a poela druga epoha. Jo o
o tome govore pojmovi slom i poraz. Zadnji ukljuuje vrednosni trijumfal
Zaokret se najjasnije istie u pojmu revolucija, premda se i ovaj p
inflatorno koristi za ocenu najraznovrsnijih preokreta: 1789,1917, 1
1989. crvena i mrka revolucija, nacionalna i socijalna revolucija. Sema
prekretnica nije nebitna, jer npr. uopte nije svejedno hoe li se Hitl
pobeda tumaiti kao revolucija, prevrat ili restauracija (Schieder 2
Istorijske epohalne godine nisu konstantne u oima istoriara, niti imaj
znaaj. Radi se o sloenom procesu izbora prekretnica koji se teko
svesti na jedan imenitelj. Ocena znaaja pojedinih zbivanja spontan
vremenom menja, ali i planski iskrivljava. Izmeu dva svetska rata u Nem
je 1918. godina i pretnja od socijalistike revolucije bila u sreditu ras
zato to se itava desnica hranila antikomunizmom. Nakon sloma faizma
je Nemakoj bilo potrebno markiranje nove katastrofalne prekretnice. Sa
kao osnovno pitanje postavilo: zato je dolo do 1933? Preokret iz 1989. iz
je izmenio vienje 1945.godine, koja sada postaje nulti as druge diktat
 235

DDR-u, ime se rastereuje nacizam. Tek 1989. Nemakoj je postao j

vlastiti period razvoja od 1945 (Schieder). Na slian nain je tek 2000. god
SR Jugoslaviji jasnije istakla smisao godina raspleta 1987-91. Godina
bila je za Nemce stvarni poetak jer su prvi put u 20. veku postali pol
zadovoljni, bez pretenzija ka susedima, ali e tek 21. vek pokazati da
Nemaka izvukla pouku iz prekretnica 1918, 1933, 1945. i 1989. Na s
nain e tek eventualni ulazak svih balkanskih drava u EU podstai
ocenu graanskog rata voenog na ovim prostorima od 1991. do 1995. go
Svaka nova prekretnica namee drugaiju sliku prolosti jer drug
kontekstualizuje istorijsku celinu. Osim toga, kako Konerton zapaa, "po
zid izmeu novog poetka i stare tiranije, znai pamtiti staru tiraniju"
fiksiranja novog nultog asa staro doba bi bre izbledelo, pa bi n
negativna kontrastna mrana pozadina neophodna novoj svetloj sada
Uopte kulturno pamenje postaje sve znaajnije

- 178 -

to se vie prolost "odseca" i prikazuje razliitom od sadanjice. tavie

postaje vanija negativna strana prolosti (kao kontra folija) i sastavn
apologije sadanjice. Npr. to je komunizam totalitarniji, to je sada
normalnija. A to su protivnici komunista vee rtve, to je autentina pro
nepravednije od komunista guena. Tako postaje jasniji danas hege
obrazac stvaranja korisne mrane prolosti i kod uvoenja novih praznika.

Kod svega reenog treba imati uvek na umu da su oktro

prekretniki datumi i praznici ogledalo slubene monumentalne, a ne r
svakidanje prolosti. Zato strukturna istorija, koja prati procese ra
razliitog ritma, posmatra upadljive "prekretnike" simbole kao pro
blesak dubinskih tokova. U SAD praznici, sveanosti i parade neguju se
na selektivno izabrane dogaaje iz prolosti: istiu puritansko naslee i r
za nezavisnost, a ne masakre i genocide nad domorocima u bru
kolonizaciji Divljeg Zapada. Naravno da se iz kalendara praznika SAD
naslutiti da je u pozadini slavnih otkria Amerike stajala "prim
akumulacija kapitala" i genocid. Kada se Kolumbo iskrcao, severn
Meksika ivelo je oko 10 miliona Indijanaca, koji su za stolee i po sv
 236

genocidom i bolestima na oko 1,5 milion (Zinn 2003, 16). panski konkis
Kortez na slian nain razorio je Acteku civilizaciju u potrazi za zlat
poduhvatu koji su finansirali trgovci i zemljoposednici, a blagos
Rimokatolika crkva. Monumentalna amerika istorija ne moe poiva
senkama (genocidu nad domorocima) nego na slavi (slavne zakonske pov
vojne pobede). Hobsbom npr.upozorava da je u mnotvu zaboravlj
preutana velika socijalna revolucija u SAD koju su nosili crnci sa H
1791-1805, kao i trajk tekstilnih radnika 1912. u Meseusetsu. Istorija Iz
(koji je u permanentnom ratu) jo upadljivije se oblikuje u duhu herojskih
sa Rimljanima i Arapima, iako je mnogo toga izmiljeno. Dakle, d
izmiljaju slavne prolosti da bi podstakle patriotizam, skrile dravno na
pravdale ekspanzivno irenje. Ipak, pored slubene, pisane, opstaje i
pamenje koje se vremenom obnavlja kada potrebe grupe postanu dov
snane da ga aktuelizuju.

3.2.3.3. Geografija simbola: izmiljanje i osmiljavanje mesta seanja

U jezgru prerade prolosti interesi nisu uvek neposr

nego i posredno uticajni i zato tee prepoznatljivi. Simboli prolosti isk
smisao koji je u sreditu potrebe grupe. Holokaust je tradicionalni zn
stradanja Jevreja, a Auvic je bio simbol stradanja svih naroda. Globalizac
holokaust pretvorila u sinonim nadnacionalnog zloina. Trajnost pame
odravanja priseanja (komemoracije) zavisi od mogunosti prilagoa
izabrane prolosti novim vremenima, tj. od evolucije njihovog smisla u n
istorijskom kontekstu (Young 1990,74). Za razliku od spomenika, kao kru

- 179 -

oblika seanja, praznici se mogu iznova osmiljavati, kada se u njih uk

seanja vie grupa. Naroito u drutvu gde su seanja podeljena, pra
moraju biti nosioci ne jednog krutog smisla, nego vrednosti vie naciona
politikih grupa.
 237

Pada u oi da su vladajue grupe u raznim sredinama na s

nain izmiljale strategije za integraciji raznorodnog etnikog i kl
stanovnitva. U politici mata nije uvek neiscrpna. Kanadski geograf O
pokazao je kako su kanadske elite, naporedo sa stvaranjem konstitucion
mehanizama, prekrajale i prolost u cilju integrisanja lojalnosti periferij
Kanadu vai: mnogo geografije, a malo istorije, odve prostora, a suvie
vremena (M.King). Zato je bilo nuno izmiljanje tradicija i imagin
zajednica (B.Anderson). Kao i svuda, monumentalizacija nacionalne is
tekla je preko izmiljanja i posveivanje simbolike topografije i ja
identiteta preko komemoracija: selektivna prolost, spomenici, svea
(Osborne 2001). Svaki politiar zna da to je ira saglasnost nacije oko s
osnovnog dogaaja iz prolosti (1776. SAD, 1066. Engleska, 1389. Srbij
je laka homogenizacija kolektivnog pamenja i mobilizacija
oivljavanjem traumatinog, herojskog ili rtvenog konteksta nacio
prolosti. Ako je, pak, prolost podeljena, i ako nema jedinstvenog mi
oko njenog kljunog smisla, onda slabi politika upotrebljivost prolosti.
SFRJ bio je udbeniki sistem federalizovan, svaka republika imala je
udbenike, a Albanci na Kosovu koristili su udbenike iz Albanije. S.Milo
je bezuspeno pokuavao da preko ugroenog Kosova uvrsti SFRJ. G
1389. skoro da nita nije znaila u kolektivnoj prolosti nesrpskih n
Naravno da se u multietnikoj dravi ne moe lako uskladiti prolost,
pojedine nacionalne istorije trebalo istiti od uzajamnih nacionalnih m
optuivanja i okrivljavanja. Uostalom, doterivanje prolosti van
komponenta ujedinjavanja Evrope.

Ali, ne doteruju se samo slike prolosti, neg

insceniraju mesta seanja. Obeleeni prostor postaje mesto seanja, tj. m
znaajne prolosti za grupu, tek kada se nakon komunikacije unutar grupe
do zajednike svesti da se za grupu tu zbilo neto toliko vano da
simbolinim porukama trebalo na odreenom mestu razdvojiti od efeme
Mesto seanja obino se obeleava spomenikom sa natpisom koji podse
rtve i opominje "Nikada vie". Ritualna saglasnost na mestu seanja post
utanjem. Komemorativno utanje je reito optenje. Tek praksa prise
povezuje u normativnom smislu sadanjost sa prolou. Tek se, naim
liturgijske prakse seanja moe videti "koje delove mnogih moguih pro
 238

drutvo priznaje kao vlastitu normativno propisanu istoriju injenja i trplj

(M.Brumlik).

U sklopu reenog spomenici, crkve i nazivi ulica i

naroit simbolian smisao i slue kao prostorne koordinate oseaja pripad
Paljivijom analizom ovih simbola moe se odgovoriti na pitanja ko eli
da se sea i zato? U BiH se od 1990-ih nacionalni prostori Srba, Hrv
Bonjaka sve upadljivije obeleavaju crkvama. Na delu je novi simb
restaurativni udar. Ljudi stvaraju nova mesta seanja, vezuju za njih lini

- 180 -

nacionalni identitet, pravdajui pravo na prostor izmiljanjem tradicija u s

najsloenije izmiljene idejne tvorevine hrianstva. Na taj nain vl
zajednica raspoznaje se preko mesta seanja, pa se osobene istorije n
integriu u osobene geografije naroda. tavie, prostori postaju
identitetski neotuivi. Koreografija vlasti smeta se u izmiljenu naciona
versku istoriju i uklapa u imaginarnu geografiju. Ovaj zadatak trebalo je 1
ih da ispuni paraistoriografija koja se javlja svuda irom Balkana sa svoj
glavna anra: autohtonizmom i martirologijom (Markovi 2004,55). N
izmiljenom simbolinom geografijom trebalo je pokazati da je vlastita n
autohtona i najstarija, i istorijski opravdati njene teritorijalne prete
Druga svrha ovih tvrdnji bilo je distanciranje od slovenstva i jugoslove
(Markovi 2004,55). Ako je moja nacija najstarija, a uz to i najvea rtva,
je lako emocionalizovati i normalizovati svaki nain obeteenja. Sl
pomenute anrove, paraistoriografija je prilino uspeno aktivira
emocionalizovala prolost u graanskom ratu 1990-ih.

U politici sa prolou geografska mesta su svuda nuna do

mita o voi i utemeljitelju drave i nacije, kao i mita o kontinuir
nacionalnom identitetu i kontinuiranim nacionalnim bitkama za slob
oslobaanje od tuinaca i porobljivaa (N. Malcolm). Najsveiji su prim
Balkanu. Novo slovenako osnivako mesto seanja je Gosposvetsko polje
 239

su ustoliavani njihovi srednjevekovni kneevi, iako su tamo ustoliav

Kelti, Rimljani i Karolinzi. Vojvodski presto Herzogstuhl, ubraja se
najvanije pravne spomenike u Europi jer tu su koruke vojvode svojevre
izricale presude i dodeljivale lena. Slovenci su ga 1990-ih usvojili
osnivako mesto seanja vlastite dravnosti (Mekina, 2001). Ipak,
Slovenaca nije oslobodilaki mit sa panteonom junaka, nego je kultura d
epitet stuba slovenstva, a kljuna nacionalna linost (autor sad
nacionalne himne Zdravljica) postaje pesnik France Preern.

Mesta seanja se ne samo posveuju nego i resakral

Srpska Pravoslavna crkva je 1989. godine obavila duhovnu mobiliz
srpstva noenjem zemnih ostataka kneza Lazara po svim srpskim zemlja
Tom obilasku buduih poprita najkrvavijih etnikih obrauna 1991
sledilo je nekrofilno otvaranje kosturnica i jama iz Drugog svetskog
(A.iri). Svaka hegemonija novih praznika stvara kumulativni ot
regrutuje potencijalne vlastite grobare iz redova nepriznatih rtava. Ta
glavna banjaluka ulica u 20. veku promenila nekoliko vladarskih im
Najpre se zvala Carski drum, da bi 1942. postala Ulica Ante Pavelia,
1945. Marala Tita. Danas nosi ime Kralja Petra Prvog Karaorevia. F
ratnika, legendarnog borca i prolivene krvi, zajedno sa imenima vl
konstituiu "herojski kod" monumentalne prolosti. Pri tome svraa
istoriju moe biti dublje ili krae. Ako se npr. eli pokazati civilizovanost,
se lansira teza o "Srbima kao narodu najstarijem", kada je cilj istai
pominje se Kosovo kao

- 181 -

biblijski obrazac uzidane rtve u odbranu hrianstva, novovekovna dra

istie se preko teza o ustancima kao "srpskoj revoluciji", a protivljenje
preko iskonstruisanog etnikog antifaizma. Atributi "prvi" i "najvei"
prvoborce "oeve nacije" ili centralna rtvena mesta. Pokuaji da se D
Mihailovic istakne kao prvi gerilac Evrope, Jasenovac kao najvei s
podzemni grad, a general Nedi kao otac Srbije jesu napori za fiksira
 240

novog nacionalnog nultog asa u nekim jo uvek vruim segme

kolektivnog pamenja.

Ovde treba dodati da je manje vano obino grupno od dra

birokratski propisanog pamenja, koje organizovano i monopolski po
potrebu odozdo za pribeitem u oktroisanoj zajednici seanja. Odoz
dozira oseanje postojanosti u vremenu i prostoru i to uvek u sklopu nad
pamenja elita nad pamenjem naroda. Vladajue elite dogmatski forma
kodeks pamenja paljivo istiui kontinuitet pojedinih ustanova i tr
lojalnost njima. Ipak, narodno pamenje naruava homogenost slu
"patriotske topografije", tj. izmiljenih pria koje vezuju prolost za mesto
se i u Kanadi, lienoj duge istorije, izmiljaju i uvruju uticajna simbo
mesta i pretvaraju u ikonizirana znamenja kanadskog nacionalnog iden
(Osborne 2001). Ono to je Vimy Ridge (1917) za Kanaane, to je Masa
Jevreje (73g.n.e.), Hestings (1066) za Engleze, Kosovo (1389) za Srbe, M
(1526) za Maare, Galipolje (1916) za Austalijance, Culloden (1746) za
Nova sveta mesta seanja su Blajburg (1945) za Hrvate i Koevski Rog (1
za Slovence. Mesta su povezana sa bitkama, mitskim pobedama ili nedu
masovnim stradanjima. Reju, to su mesta gde su krv i tlo spojeni. Ose
mesta seanja dele ne samo graane koji su doiveli prolost, ne
nedoivljeno lako postaje deo njihovog identiteta (Masada, Kosovo). D
nedoivljena prolost postala aktivna mobilizacijska poluga potrebn
uverljivo doarati vezu izmeu prolosti i sadanjosti i aktivirati mat
svega buenjem vere u kontinuitet ugroenosti vlastite grupe.

Naravno da ostaci prolosti ne mogu govoriti bez posrednika.

nije osnovno pitanje ta govore ostaci prolosti, nego kako se njihov sm
tumai (Confino 1997,1392). Mesta seanja se, po pravilu, obele
spomenicima koji didaktiki monumentalizuju prolost. To je okame
sistem pamenja, arhitektura ceremonijalne moi. Spomenici su mater
izraz besmrtnih ideja i uinaka nacije ili drave. Oni olakavaju preno
mitskih istorijskih sadraja jer su vizuelni spoj sa prolou i pravdaju aut
ustanove ili grupe podstiui divljenje, saaljenje i spremnost na osvetu
grupe. Uporedna istraivanja spomenike didaktike pokazuju prilino
faze u razvoju kulture seanja, tj. izmiljanja i doterivanja prolosti kod
 241

drava. Kod "drutava bez istorije" instrumentalizacija je jo

karakteristina i upadljiva. Tako su po uzoru na Evropu i kanadski spom
slavili imperijalne
vojne heroje (Nelson, Brock, Wolfe) i odbrambene pobede protiv ekspanz
SAD.
- 182 -

Nova era monumentalne hagiografije u Kvibeku trajala je od 1880. do19

povezana je sa "zatitnim nacionalizmom" (Osborne 2001). Fran
kanadsko kolektivno pamenje stvoreno je monumentalizacijom mision
rtava u osvajanju Kanade. Od 1914. diu se ratni spomenici u sklopu
romantizacije rata kao univerzalnog obrasca kulture seanja nacional
Druga faza nastupa od 1970, kada Kanada istie multikulturalizam i m
kulturu seanja, izostavlja bitke i vie istie religiju da bi udovoljila ra
nacijama. U komemoracijama jaa udeo "novih Kanaana": Ukraji
Kineza, Japanaca i Afrikanaca. U novom kanadskom registru pamenja o
linosti od nacionalnog znaaja samo 49 su politiari, a 40 umetnici i
(Osborne 2001). Da ovi procesi u svetu ne teku paralelno, vidljivo je
poslesocijalistike evropske kulture seanja koja se 1990-ih vraa nacion
simbolima i zaboravljenim rtvenim mestima. Premda je u est
arhitektonskom pogledu postala prilino anahrona, monumentalna spome
kultura seanja (nastala nakon 1870. u Fancuskoj i Nemakoj u z
agresivnog nacionalizma) jo se ne naputa. Novi talas "statuomanije" us
je u renacionalizovanim poslesocijalistikim dravama krajem 20.
Lutharovi (Luthar, Luthar 2003) su diferencirano pokazali vrste sp
obeleja u Sloveniji, a slini obrasci pamenja mogu se pratiti u mn
sredinama u istom periodu

Ne manje aktivnu, premda manje t

integrativnu ulogu imaju parade i komemoracije. Cilj svih masovnih es
mitnga i parada, "arhitektura sainjena od ljudi", je da se svuda demon
mo i jedinstvo i ojaa lojalnost. Momumentalne ceremonije prevladava
kod kulture seanja 19. i 20. veka (vojne i prvomajske parade). Izmi
istorije neretko prati izmiljanje rituala, mada se ovi procesi uve
 242

podudaraju (Konerton 2002). Istorino tumaenje izmiljenih ritu

komemoracija upozorava da se njihov sadrinski smisao moe otkriti
rekonstrukcijom konkretnih drutvenih suprotnosti i njihovog osmilja
unutar konkretne epohalne svesti. Socijalistike vojne parade iskaziva
nadnacionalnu ideoloku borbenu spremnost drava u nap
hladnoratovskom dobu, a ceremonijal poslesocijalistikih reima demon
novi nacionalni suverenitet "osloboen nasilnih komunistikih federa
Kombinacija spomenika, komemoracija i ritualnih predstava gradi
pamenja koji poiva na "mentalnoj geografiji u kojoj je prolost iscrt
naoj svesti u skladu sa mestima koja se najtee zaboravljaju" (P.Hu
Komemoracije, kao planske vebe nacionalnog seanja, stvaraju
primarnog materijala: komemorativne sadraje, slubene izvetaje, promo
materijale, pamflete, debate, besede, govore, poeme, suvenire i pred
Javna istorija pakuje se u strukturisane moralizovane pripovesti sa pozitiv
negativnim junacima. Biraju se, sreuju i izmiljaju sadraji iz prolos
skladu sa novim obrascem tumaenja. Pri tome je oseajno najubedl
"zujanje nacionalnog govora" (L.Spillman). Lojalnost, naroito kod mla
manje obrazovanih moe jaati rasko ubedljivo insceniranog ceremonijal

- 183 -

Ceremonijal se prihvata kod "publike" iz raznih motiva. Najee je na

kombinacija nostalgije za izmiljenom slavnom prolou sa ekonomsk
kulturnom nesigurnou i rastom potroakih potreba. Vladajue
prilagoavaju politiku sa prolou (Vergangenheitspolitik) vrednostima
generacija. U potroakom drutvu prepliu se prekrojene ili izmi
prolosti i porekla sa matom koja je razbuena planskim insceniranjem
toga nije teko uoiti da je pojedinano i kolektivno pamenje rasteg
Poreklo je u osnovi ratnog patriotizma, ali je i glavni mamac turizma. U
odbrane zajednice porekla u Istonoj Evropi vode se nacionalni ratovi, d
na Zapadu komercijalno iri "heritage industry". Na jednoj strani prol
oruje, a na drugoj sredstvo turizma i ekonomski izvor regionalnog raz
 243

Stvaranje porekla je dinamian proces u kom se "mnotvo prolosti" bor

sticanja svete aure posveene " autentine prolosti" u sklopu po
kapitalizma. Kod ovih sporova najee ne odluuje kritika istorija,
realna ekonomska politika.
3.2.3.4. Martiroloka mesta seanja
Mesta seanja su, dakle, istorijske pozornice sa delom materi
ostataka koja povezuju opaljivu sadanjost sa izmiljenom i osmilj
prolou. Vizuelna iskustva vezana za mesto su mnogo ivlja i upadljiv
onih koja se stiu itanjem i sluanjem. Mesto uvruje seanje i i
verodostojnim zbog svog postojanja (logor, mesto bitke). Na trauma
mestima seanja, koja su simboli sudbinskih raskra, ali se zbog po
smrti, progona. Istorija traumatskih mesta ne moe se ispriati, jer se zl
koji su se tamo zbili, ne mogu rekonstruisati. Sramota, "pomor", g
mo sudbine i sline sintagme su esto korieni pojmovi koji pokuava
naknadno osmisle minulu katastrofu. Naravno da mesta seanja ne nos
oseanja niti imaju jednoobraznu funkciju: logor je za preivelog log
iskustvo i seanje na muke i zloine, za rodbinu rtvi postaje u tra
porodice mesto tuge, za posetioca je to muzej i priseanje na istorij
uenike ekskurzije as istorije, za partiju ili crkvu obeleeno ili posve
mesto umorstva lana ili vanog sveca, za dravu javno integrativno m
seanja, a za istoriare mesto traganja za tragovima zloina. Dakle,
posetilac na drugi nain osmiljava mesto seanja i povezuje vlastitu biog
sa njim. Obeleena mesta seanja podjednako su vana kao i neobel
oseanja koja su duboko zapretena u kolektivnom mentalitetu ili du
strukturama politike kulture. Da bi se razumelo i objasnilo sporije ili
prihvatanje neke slike prolosti uvek treba imati na umu pretpostavke dru
strukture i politike kulture. U suprotnom, ukoliko se hegemonoj slici pro
prie kao samo odozgo nametnutom dekretiranom seanju, pamenje
postaje zarobljenik politikog redukcionizma i funkcionalizma (Co
1997,1395). U Srbiji je bila razliita spremnost za prihvatanjem kosov
mita poetkom 19.veka sa nacionalnim buenjem koje je podstakao Napol
- 184 -
 244

zatim 1909.(uoi Balkanskih ratova), 1959. (u FNRJ jo uvek neoptere

nacionalnim sukobima), 1989. (u posletitoistikoj atmosferi rairenog uve
o neravnopravnom poloaju Srbije u SFRJ) ili 2004. (u atm
normalizovanog meunarodnog protektorata nad Kosovom). Treba li u
pominjati da u razliitim istorijskim periodima isto mitsko seanje nije
podjednako aktivno niti politiki upotrebljivo. Ne samo otuda to razne e
raznim prilikama na razliit nain osmiljavaju ista mesta seanja, nego
to se bolna mesta seanja u raznim krizama na razliite naine povezu
potrebama irih grupa, masovno emocionalizuju i postaju aktivne idejne p
akcije. Tako postaje jasnije da spremnost da se prihvati odreena slika pro
zavisi od uoavanja veze izmeu linog i grupnog interesa. Kosovo s
sveto mesto u raznim dobima branilo iz preteno verskih, nacion
porodinih ili partijskih razloga, a neretko svest o preovlaujuem m
odbrane nije morala ni biti do kraja jasna.

Treba odmah dodati da mesta seanja nisu podjed

znaajna svim istoriarima. Manje su vana analistima koji prate procese,
od skora su ih marksistiki istoriari ukljuili u kritiku ideol
Fenomenolozi i funkcionalisti su se prvi poeli sistematski pitati kak
smisao seanja na stratita za grupu rtvi, a kakav za grupu delata ? Pam
kataklizmi i katastrofa prisutno je u usmenom pamenju, ali i organizov
dravnom: na skupu lidera evropskih zemalja u Milanu 1985, odlueno je
9 maj slavi kao "Dan Evrope" (Europa Day), a na meunarodnoj konferen
Stokholmu januara 2000. odlueno je da se 27. januar ustanovi kao
seanja na sve rtve nacizma ( Holocaust Memorial Day). Evropa obel
dan kada je ukinut logor u kom su ljudi ubijani zbog toga to ne pripadaju
krvi. Ipak, to nije samo Evropa multinacionalnog kapitala, ne
kosmopolitska Evropa, koja je u svoje glavne praznike ukljuila antifa
Ve je pomenuto da su formalne javne komemoracije bile re
pretkapitalistikom periodu. U srednjem veku kljuni dogaaji iz pro
poimani su kao boji sud, pa nije bilo debata oko njihovog smisla niti po
za hilijastikom mobilizacijom. Sekularizacija je donela promene
tumaenja i pamenja katastrofa, jer je politika preuzela monopol
 245

pamenjem od religije. Politiki pristup katastrofama postao je racionalnij

instrumentalniji: lien je boje volje, ali su zato preko komemoracija, kata
poele manipulativno zadovoljavati razliite potrebe drava, klasa i elita (
Kendrick 2001). U isto vreme je deklerikalizacija formalizova
funkcionalizovala pamenje. Vladajue elite poinju da politiki koriste se
na katastrofalna deavanja da bi kriminalizovale neprijateljske reime. V
socijalizmu je veto koristila antifaistiki ceremonijal: potovanje palih b
na Sutjesci i Neretvi slabilo je kritinost prema njihovim preivelim sabo
na vlasti. Na slian nain Tuman je koristio seanje na Vukovar "Grad h
da uvrsti oseaj nacionalnog rtvovanja i protivnike rata
- 185 -

u Hrvatskoj optui za izdaju. Razbuena oseanja na komemoracijam

razliku od hladnih analiza) lake se preusmeravaju u podrku vlasti.
Izmeu ostalog i zbog toga kulturu seanja ak
najcelovitije, a ono svakako najupeatljivije pokazuju slubena mesta se
A s obzirom na to da se sa promenom reima menjaju i mesta seanja,
lake uoiti njihovu interesnu pozadinu. Slino Adornu, koji je1945. pisao
nakon Auvica ne moe pisati poezija, moe se rei da su nakon 1945. pre
moderne istoriografije, ustrojene krajem 18. veka, preinaene. Pozitivna
seanja potisnuta su negativnim: u hladnom ratu nisu bile dominantne
slobode ve stratita. Manipulacije rtvama su ne manje upadljiv
manipulacije slavom. Martirologija je rastegljiva koliko i monumentaliza
kod nje se takoe moe istraivati odnos izmiljanja i instrumentalizaci
mnotvu raznolikih mesta seanja vie ne dominiraju proslave vojnih pob
istorijskih veliina (kao to je bilo od Napoleona do Bizmarka), ve m
masovnih stradanja vlastitog naroda.
Lako je pojmljivo da je birokratsko dravno pamenje
zainteresovano za slubenu regulaciju seanja na rtve. U Nemakoj dana
vie podataka o rtvama faizma nego u Rusiji o rtvama staljinizma, na
zbog toga to je Nemaka bila poraena u ratu, a Rusija iz njega izil
pobednik. U Rusiji nema spomenika, niti muzeja Gulaga, debata o kolekt
 246

pojedinanoj ili institucionalnoj krivici, niti naknade preivelima gulaga. G

ipak opstaje, ali u mekom, a ne u tvrdom pamenju (kao npr. u "Kui tero
Budimpeti, gde treba da oivi doivljaj patnje pod lage
socijalizmom). Meko pamenje (soft memory) poiva pre svega na teksto
(knjievnim i istorijskim), dok je tvrdo (hard memory) iskazano
spomenika i sudskih odluka. Muzeji, groblja, komemoracije i isto
udbenici ine sloeni sistem veze izmeu tvrdog i mekog pamenja.
oblici su spojivi, a neki nisu. Za tvrdo seanje odgovorna je drava, a za
drutvo, tvrdi petersburki sociolog A.Etkind. Seanja na nacizam i socija
su razliita. Nemaki odnos prema faizmu blii je tvrdom seanju, a
pamenje socijalizma mekom. Osim toga, rusko pamenje je nezavisni
inostranstva, nego nemako. Ne treba zaboraviti da su Rusi 1945
pobednici, pa su obimnije rtve faistikog terora potisle rtve staljin
Zato u ruskom seanju socijalizam nije upamen kao zloin, a faizam
(Etkind 2002). Naravno da i slubena pamenja mogu naii na polit
psiholoki otpor javnog mnjenja, pa drave manje ili vie vode rauna o to
Instrumentalna martirologija danas je upadljiv
novih poslesocijalistikih reima gde upozorenja na zloine nad vla
narodom dominiraju ne samo u spomenicima nego i u literaturi. Nerask
vezu linog iskustva rtve sa autentinou mesta stratita zamenjuje muz
se doivljaj postvaruje, seanje postaje umetniki oblikovano, ali otue
ivu istoriju zamenjuje posredovana. U istoriografiji ovo posredovanje
planska, ali i
- 186 -

spontana iskrivljavanja. Nove mlade drave grade iznova ili revidiraju od

prolost, koja se prelama kroz izmenjene vizije poeljnog drutva
generacija. Priznati status rtve savremenim nacijama i manjim dra
obezbeuje bolje obeteenje od monumentalizacije nekadanje vojne pob
Kod svakog kolektivnog pamenja seanje na rtve pora
pobede dogmatizuje se u ideoloki fundament koji stvara oseanja nep
ili ponosa, to bitno olakava manipulaciju podvlaenima. Pamenja gub
 247

mogu biti mobilizacijska: seanje Srba na Kosovo, Jevreja na progon u St

veku, graana Kvibeka na poraz generala Montcalma 1759 od Engleza
Priseanje na ove dogaaje su prilike kada se oseanja nacije lako zgru
oko ose nepravde i rtvenog iskustva. Pobednici piu istoriju, a porae
seaju istorije (A.Assman 1999,43). rtva i poraeni nisu sinonimi. Supro
poraenom je pobednik, a rtvi delat: svakoj kategoriji odgovara osobena
seanja i oseanja. Dok poraeni uestvuju u ratnim pregovorima, rtva
na to pravo. Nemaka je poraena u Drugom svetskom ratu, ali Nemci
priznati kao rtve. rtve su bile stanovnici drava pogoeni nema
genocidima i osvajanjima. Istorijska trauma zajednikog iskustva rtve p
neizbrisiv trag u kolektivnom pamenju i stvara naroito snanu sponu iz
lanova pogodjene grupe. rtvena samosvest moe, ali ne mora st
revanizam: ameriki crnci se ne svete zbog ropstva kao nacije na Bal
Revanizam zavisi od toga da li oteenoj grupi uspeva da se organizuj
politika zajednica, zatim da li se seanja na stradanje odrava t
aktuelnim, i da li postoji povoljna situacija (rat i rasulo) da se stra
instrumentalizuje i naknadi obeteenje. Patnja i nepravda moe dugo os
svesti generacija, a krivicu i stid dugo pokrivati utanje. Svest poinilaca j
pritiskom vitalnog zaborava(A.Assmann 1999, 45). Kada je 1937. osn
sabirni logor za protivnike nacistikog reima 8 km udaljen od Vajmara,
protest tadanje vajmarske kulturne elite bio je protiv naziva logora po Vaj
(Gstettner 2002). I ovo je prozaian dokaz da, koliko god da je lako prise
tue krivice, isto toliko je teko opsetiti se vlastite. Za to je jo uvek neoph
snaan pritisak spolja (Nirnberki i Haki sud).

Izmiljanje ili drugaije tumaenje rtvenih m

treba razlikovati od opravdanog isticanja njihove opte moralne pouke. K
god ovo drugo bilo nuno, prema prvom se mora biti kritian. Pame
sporno kada razliite grupe na oprene naine tumae smisao vanog doga
Auvic, koji se nalazi u Poljskoj, jeste sveto mesto za Jevreje i Poljake. P
smanjuju udeo Jevreja kod rtava Auvica, a Hrvati minimiziraju Jasenova
Poljake Auvic je sinonim stradanja Poljaka, dok je za Jevreje to najzna
simbol Holokausta. Za Srbe je Jasenovac mesto genocida nad vla
narodom, a za Hrvate iznueno priznanje zloina NDH nad Srbima, Hrva
 248

Jevrejima i Romima. Da li stratita treba da odreuju seanja, ili u sre

pamenja treba da budu samo moralne i politike posledice koje ona nam
Ipak se i odnos
- 187 -

prema slubenim stratitima menja: Tuman je ignorisao Jasenovac, a M

ga koristi pokuavajui da, suoavajui se sa prolou, udovolji zahte
Evrope. Instrumentalizovana srpska verzija Jasenovca (u kojoj se dolo do
od skoro milion ubijenih Srba) ojaala je srpski nacionalizam krajem 20.
ali je u istom periodu izazvala i konstruisanje kontrapamenja. Blajb
Koevski Rog su nova anti-antifaistika hrvatska i slovenaka, ali i et
rtvena mesta seanja. Ima situacija u kojima se stara mesta zloina ne
menjati, ali im se daje drugi smisao. rtvena mesta se, naime, is
neeljenih okvira iz prolosti. U Jasenovcu je 2004. hrvatski premijer I.Sa
rekao "Antifaizam da - komunizam ne". Jasenovac je preobraen u m
nacionalizovanog hrvatskog antifaizma, premda je antifaizam u Hrvatsko
do pada Italije bio, zbog ugroenosti od ustaa, preteno srpski. U isto vre
sklopu nove globalizacijske kulture seanja Hrvatska se trudi i da slub
komemoracijama u Jasenovcu prikae sebe kao zatitnicu manjina.
pamenje pobednika pravda postojee, pamenje poraenih je revanisti
tei reviziji postojeeg.

Napetost je utoliko snanija, jer su kod obeju strana mesta se

sredinji moralnopolitiki argumenti. Auvic je jo uvek kljuni argum
naunim i idejnopolitikim debatama oko faizma u Nemakoj, Hiroima
razne naine instrumentalizuje u politikom ivotu Japana,a na slian
Jasenovac i Blajburg politizuju se na Balkanu. Lako je uoiti da su neural
mesta seanja u stvari zgusnuta istorija, koja se lako sabija u parolu jer
masovne emocije. Holokaust je bio simbol destruktivnosti mo
tehnologije, borbe protiv neonacizma i podvlaenja crte, zatim pravdanja
zalivu 1991. i bombardovanja Jugoslavije 1999. Na Balkanu je Blajburg p
anti-antifaistiki "argument", zatim antisrpski pandan Jasenovcu i si
antijugoslovenstva. Ne manje je prozirno kako se masovna mesta stradan
 249

razliite naine instrumentalizuju. Kada se podsea na mesto krunskog zl

ili kada se mesto seanja koristi kao metafora, uvek jaa oseajna kompo
argumenta i stavlja se pod pritisak moralnog apsolutizma. Pri tome sum
ostaje onaj ko se ne zgraava i ne prilazi novoj zajednici koja osuuje.
masovne grobnice (naroito nacionalne) po pravilu nema debate, a u
priznati status rtve obezbeuje naciji politiki kapital. Ni danas nije sve
ko je na Balkanu pre 60 godina bio delat, a ko rtva. Malo je rei da se
samo o politikoj instrumentalizaciji. Na delu je i banalizacija prolosti.
Uprkos reenom, ne treba zaboraviti da se mesta seanja na
naine i potiskuju. Na tritu ih potiskuju bezimena mesta. Nemuta
(Nicht Orte) su prostori bez istorije, prolazna mesta, pokretna m
postavljena po zakonima trita, a ne istorijskog znaaja (hoteli, odmara
robne kue). Nemuta mesta (supermarket) ne optereuju nas vlas
istorijom. Ona su potisnula mnoga mesta stradanja, izgraena su nad n
Mesta seanja postaju
- 189 -

virtuelna i turistiki fleksibilna (Gstettner 2001), jer je u globalizaciji va

prevazilaenje mesta, nego vezanost za njega.
U sluajevima kada se ne mogu ukloniti, slubeno pri
mesta seanja mogu se ignorisati, a dogaaji koje ona obeleavaju nevolj
pominju. O tome svedoi evolucija spomen kompleksa Dahaua iz genoc
logora u turistiko mesto. Danas u turistikoj ponudi Bavarske stoji
Dahau uvek bio "grad umetnosti" koji je zlatno doba imao u 19. ve
okruenju baroknih zamkova, kada je njegov svaki deseti stanovnik bio s
Danas je to grad mladosti koji nudi savreni pogled na bavarske Alpe. D
logor nije zaboravljen, ali je zabeleen kao turistika atrakcija: "Godinj
800 000 gostiju obie sabirni logor u kom je izmeu 1933-45 bilo zatoen
000 ljudi, a oko 32 000 ubijeno" (Gstettner 2002). Vlasti Dahaua su str
pretvorile u turistiku atrakciju, a ostatke logora topografski umili. O
nakon rata bila je aktivna medijska kampanja protiv izlobi u bi
krematorijumu, 1954. krematorij je zatvoren za posetioce, skinuti su n
 250

"kupatilo" sa gasnih komora, a komemoracije logoraa odbaene su

"komunistike". Tek krajem 1990. rekonstruisane su neke barake i usto
"Omladinski susreti Dahau", a prostor je dodatno ulepan cv
aranmanima. Zloin je topografski proteran iz javnog seanja i pretvo
puku turistiku atrakciju. Dahau vie nije simbol genocida koji Ba
optereuje prolou. Uspeno je podvuena crta ispod prolosti, a sr
mesto seanja topografski je neutralizovano.
Na slian, ali otvoreniji nain maarska desnica d
marginalizuje Holokaust i maarske zloine u Drugom svetskom ratu.
mesto seanja je u slubi nediferencirane dijabolizacije levice, izjednaa
Gulaga i Auvica, moralne relativizacije faizma, minimalizacije antisemi
i marginalizacije holokausta. To je Kua terora u Peti, koja je na
obeleena zvezdom petokrakom i strelastim krstovima, a ulaz je od nainj
crvenog i crnog granita, simbola simetrije nacizma i socijalizma. U
terora uloeno je 12 miliona evra. Bila je to cena prognane maarske pro
(Marszovsky 2002). Unutar muzeja doarava se atmosfera straha: spec
muzika pojaava dramski efekat filmskih dokumenata sa monitora. N
prostora ni vremena za formiranje vlastitog miljenja i zakljuka. Pose
prate stalni vizuelni i akustini efekti komunistike rtve, naroito u
prostoriji. Stvara se utisak da su teroristiki sistemi stigli izvana, da su uve
Ispada da je istorijski kontinuitet Maarske prekinut 15.10.1944, kada su
Strelasti krstovi, a nastavljen tek 1990. ili 1998. Sve to je u maarskoj is
bilo loe doneli su Turci, Nemci i Rusi i njihovi maarski vazali (Str
krstovi i Jevreji). Njilai su toboe bili nemake kreature, a boljevizam
jevrejska osveta. Selektivna topografija seanja, slina "Kui terora", ob
seanje na socijalizam i kod drugih poslesocijalistikih reima. to je pro
crnja, to je sadanjica svetlija. Nova ideoloka slika prolosti je mehanizam
razgraniava razliite nacije, ali i razliite etape razvoja vlastite nacije.

Isticanje tuih zloina po pravilu je skopano sa zaboravom vla

Treba pomenuti jo nekoliko razloga koji se kod rasprava
instrumentalizacije prolosti danas pominju u skretanju panje na te
priseanja na zloine. (1) Pamenje se zloupotrebljava jer pretenduje da
sveti status. U tom smislu se P.Novik u Goldhagen-debati uspr
sakralizaciji Holokaust pamenja, a Martin Valzer dizanju Holo
 251

spomenika u Berlinu zbog opasnosti od monumentalizovanja nem

sramote. (2) Stradanja iz prolosti lako se instrumentalizuju i postaju ideo
pravdanja novih zloina, tvrdio je N.Finkeltajn upozoravajui na ame
instrumentalizovanje stradanja Jevreja zarad svoje ekspanzije u Azij
Pamenje se u toku komercijalne upotrebe banalizuje, romantiz
obezvreuje, upozoravao je A.Hajsen i mnogi drugi kritiari potro
prolosti (Kulji 2002). Razne generacije imaju razliit odnos prema m
seanja. Zamagljavanje prolosti preko izvrtanja odnosa izmeu rtvi i d
ili preko povlaenja crte od strane monopolskih centara moi, koji
hegemonu kulturu seanja, uslovljava drugaije gledanje novih generac
mesta seanja (logore). U posrednom ili neposrednom obliku kod pome
rasprava prisutna je kritika ideologije.

3.2.3.5. Izmiljanje prolosti na Balkanu

Moda razumevanje zasebnog razmatranja problem
podnaslova ve na poetku moe olakati pominjanje injenice da j
nepunih stotinu godina na prostoru od Trsta do Urala postojalo samo
dananjih 23 drava (Hobsbaum 2003,287). A, s obzirom na to da je n
dravama uvek potrebna i nova prolost, to ovaj podatak sam po sebi do
objanjava rasprostranjenost istorijskog matanja. Da pomenutu aktivnos
pratili genocidi i progoni, najee pravdani istorijskim pravom na terit
izmiljanje prolosti bilo bi svakako manje dramatina, a vie zab
okolnost. Zbog otvorenog ili latentno prisutnog revanizma politizo
prolost moda je nasutinskiji elemenat nacionalistikih ideologija. Ak
postoji odgovarajua prolost, ova uvek moe biti izmiljena. Prolost p
sadanjost i na taj nain to prua slavniju pozadinu sadanjici koja nema
slavi (Hobsbaum 2003,16; Nie 1979,21). Stanovnici zapadnog Balkana k
20. veka brutalno su se osvedoili kako kolektivno pamenje proizvoljno
strateke politike elite. Fabrikovani oseajni moralistiki mitovi uspe
preokrenuli masovnu svest i aktivirali latentnu konfliktnost ovoga pro
Istraivanja istorijsko stratekih konstrukcija nove prolosti mogu po
razumevanju uslova pod kojima razliite kognitivne mape postaju domin
u razliitim drutvima i stvaraju razliite kulture seanja izmeu i
 252

emotivnih amplituda - izgona i bratimljenja. Da bi se objasnila perman

revizija slike prolosti treba uoiti polje strateke akcije politikih elita, g
suoava i sukobljava kolektivno pamenje jedne nacije sa pamenjem dr
Dakle, pitanje je koji drutveni akteri su kadri da legalno menjaju kolek
pamenje?
- 190 -

Koliko su ti napori legitimni, odnosno koliko su u skladu sa za

nadpolitikih vrednosti meunacionalne tolerantnosti, uzajamnog uvaav
jednakosti i mira ? Kakva je saznajna vrednost novih dekretiranih pro
Kojim mehanizmima i simbolima se namee novo pamenje? Kakva je
kolektivnog pamenja kada grupa od sukoba prelazi na saradnju? Koji
pamenja moe konstruisati politika elita, koji deo moe menjati, a koji d
otporan manipulaciji? U kojim uslovima su pojedinci spremniji da iz
vlastito vienje istorije? Snana revizija slike prolosti na Zapadnom Ba
krajem 20. veka verovatno je najbolja laboratorija za istraivanje pravi
kolektivnog pamenja.
Odmah treba rei da se nova revizija prolosti od
novom optem sklopu globalizacije. Multinacionalnom kapitalu, kao strat
eliti globalizacije, nije nuna objektivna istina o prolosti, ve dozirana i
saglasnost, koja ne bi remetila irenje EU. Brisel ne zanima da li je e
pokret bio antifaistiki, ali mu je stalo do mira da bi se kapital mogao op
na Balkanu. U razliitoj meri izraeno novo balansiranje prolosti izvan
naruku rehabilitovanju najrazliitijih konzervativnih i reakcionarnih
(kvislinkih). Interesi globalizacije u osnovi glajhaltuju balkansku pro
diktiraju reviziju istorije, a vreme e pokazati uspeh ovog napora. Am
istoriar Toni Dad sumnja u mogunost ujedinjenja Evrope upravo
neugasive snage njene ive istorije. injenica je da istorijsko seanje dana
deli nego to ujedinjuje prostor koji multinacionalni kapital nastoji da pove
Na etniki izmeanom prostoru Zapadnog Ba
prolost se krajem 20. veka podjednako izmiljala i rekonstruisala (1) u
razgranienja od srodnih nacija, i (2) radi predstavljanja svetu u naro
 253

misionarskom svetlu. Nacionalizmi na razliite naine kombinuju raz

obrasce izmiljanja prolosti. Izmilja se ili doteruje (1) objanjenje po
nacije, (2) nain njenog opstanka i (3) istorijski rtveni uinak. Kod pome
nastojanja smiljeni zaborav tamnih senki prolosti nacije prati izmi
njenih svetlih strana, pa je to razlog zato napredak istorijskih proua
esto ugroava nacionalna oseanja (E.Renan). Pri tome se istovre
drugima prebacuje izmiljanje, pa prigovor o "izmiljenim" nacijama o
utemeljenost u prolosti rivalskoj naciji (Milosavljevi 2002,199). Mitove
se koriste kao razgraniavajui mehanizmi u balkanskim drutvima, nor
istoriar Pal Kolsto podelio je na mitove o samosvojnosti (sui gener
predziu (ante murale), i o starini (witiquitas) (Kolsto 2003,13). Dr
reima, vlastiti narod predstavlja se kao potpuno razliit od susednih,
imao sudbinsku ulogu u odbrani danas priznatih vrednosti i civiliza
duboke istorijske korene. Ideoloke vrednosti ove vrste treba ipak sagleda
sklopu ire globalne celine nove izmiljene istorijske polariz
Novostvorena prolost bila je potrebna novim balkanskim dravama (
suvereniteta bez istorijskog kontinuiteta), ali je bila i odgovor mn
negativnim stereotipima koji su o Balkanu takoe

- 191

smiljeno stvarani u Zapadnoj Evropi i SAD. Naime, krajem 20. veka suk
su se dve neobino aktivne istorijsko politike retorike: s jedne strane ona
je izmiljala i doterivala antiorijentalnu prolost novih balkanskih drav
druge retorika balkanizma koju je oiveo Zapad, a u ijem je sreditu ster
o iracionalnoj varvarskoj periferiji civilizovane Evrope. S jedne stra
prolost Balkana predstavljana kao kontinuitet varvarstva, ime je za
kapitalizam gradio utisak o vlastitoj beskonfliktnosti, a s druge su balk
narodi sebe predstavljali kao uvare kapije zapadne civilizacije tr
priznanje i podrku u dravnom osamostaljenju od srodnih naroda. Na j
strani je Balkan vien kao izvor nestabilnosti i opasno "bure baruta",
drugoj kao rtva. Kod oba nastojanja vidljiv je napor izmiljanja, a neo
znaaj ima pripovedaki nain izlaganja naracija. Instrumentali
prolosti nezamisliva je bez osmiljavanja, razliitog akcentiranja, selekt
 254

odbira po dramskom obrascu i obaveznog emocionalizovanja iza

prolosti. Ubedljiva naracija uklanja zbunjenost publike, glaa sklad iz
sadraja, neutralizuje sluajno i uspeno prevodi nepregledno i kontingen
logiki i smisaono razumljivi "deterministiki" sklop.
Pomenuto nastojanje podjednako je prisutno kod nara
Balkanu i kod unutarbalkanskih naracija. Govor o balkanskom menta
balkanskom primitivizmu, balkanizaciji, vizantizmu i pravoslavlju" ne k
se samo na Zapadu, ve i unutar Balkana za meusobno razgraniavanje
termine, kao i orijentalistiki okvir uopte, esto koriste ak i oni koji
bivaju omalovaavani, to ukazuje na hegemonistiku prirodu pojmo
kojima je re (Baki Hejden 1999). Iako su prvobitno bile zaete u je
poetskom sklopu, mnoge epske predstave o "nama" i "njima" i stavovi p
"nama" i "njima" stavljani su u politiki kontekst nacionalistikih diskursa
20. veka. Ovi novi, vanliterarni sklopovi otkrili su odreene strane epske p
heroje koji su izgleda najneposrednije "govorili" o problemima naroda u d
istorijskom trenutku (Baki-Hejden 1999). Kod tumaenja ovih sklopo
moe se zastati samo na odgonetanju semantikih mogunost
dvosmislenosti narativne strukture, nego ovu treba tumaiti utic
interesima vladajuih grupa. Liena kritike ideologije, dekonstrukcija m
ostaje knjievna kritika.

3.2.3.5.1. Izmiljanje pozitivnih stereotipa

Bilo bi pogreno misliti da su samo negativni stereotipi do
lakoj instrumentalizaciji prolosti.To mogu biti i pozitivni. Britan
vojnicima u Prvom svetskom ratu nije ba bilo sasvim jasno zato su im
najprirodniji saveznici na Balkanu, jer je do tada u V.Britaniji bio ak
stereotip o Srbima kao primitivcima i kraljeubicama. Naime, jo od 183
godina, kada se Rusija pojavila kao kljuni akter balkanske politike, V.Bri
je sledila prilino doslednu politiku podrke najveem neprijatelju Sr
Osmanskom carstvu. Nije se bez razloga slutilo da bi junoslov
nacionalne drave
- 192 -
 255

zbog panslavizma bile prirodni saveznici britanskog rivala, Rusije. Za

Turci u britanskom javnom mnjenju dugo predstavljani kao plemen
civilizirane aristokrate, dok su pravoslavci, njihovi slovenski pod
prikazivani kao sirovi banditi (Kolsto 2003,32). Meutim, tokom P
svetskog rata, V.Britanija iznenada sklapa savez sa Srbijom i Rusijom p
Turaka, pa je na brzinu valjalo sklopiti sasvim drugu priu. U sklopu n
saveznitva mala Srbija ocenjena je kao zemlja koja stoji na pozici
svetskog znaaja: ona je uvar kapija izmeu planinskih lanaca, i sto
izuzetno ugroena. Novi poloaj Srbije sada je poreen sa mitskim priz
otpora Davida Golijatu (Kolsto 2003,32). Naravno da nije kritika nauka t
reviziju prolosti Balkana, nego su presudni bili britanski interesi. L
tradicionalizovanih i mitiziranih etnikih spona sa Evropom, V.Britaniji b
lake nego drugima da izgradi pragmatino naelo: nema veitih neprija
veiti su samo britanski interesi. Po svemu sudei i danas je to okvir brit
prerade prolosti evropskih naroda. Slina pragmatika graniarska me
sree se znatno ranije. Kada je 1521. Beograd, klju Ugarske, pao u t
ruke, ve idue godine je na Saboru hrianskih zemalja u Nirnber
novembru 1522, za Hrvatsku upotrebljen naziv Zwingermaurer (tvrav
nadvojvoda Ferdinand Habsburki je rekao da "viteki hrianski narod" H
"poput tita" stoji ispred tajerske, Koruke i Kranjske, i cele srednje Eur
zapadnoga hrianskog svijeta. (ani 2003,167). Sugeriranje Hrv
njihove sudbinske misije bilo je u slubi buenja svesti o izuzetnoj ulozi H
i instrumentalizacije hrvatskog hilijazma u odbrani hrianske Evrope.
svakog emotivnog vrednovanja Balkana, bilo u obliku pozitivnih ili nega
stereotipa, prepoznatljivi su interesi hegemonih sila.

3.2.3.5.2. Graniarska martirologija

Nacionalizam je verovatno najsloeniji i najmanje prozirni i

sklop kod izmiljanja mitova jer iskazuje najrazliitije klasno slojne int
Ovde e biti razmotrena samo jedna karakteristina verzija izmiljanja pro
na Balkanu. Kao to zanimanje za Balkan traje samo onoliko koliko i
(Goldsvorti 2003,46), na slian nain su isti ratovi brutalno podstakli k
 256

izmiljanja prolosti u nizu novih istraivanja. Da nije bilo rata, mo

ostale neistraeni neke vani obrasci kod instrumentalizovanja prolosti
razjanjenje mir ne bi toliko iziskivao. Koliko god da je rat na Balkan
idealni tip instrumentalizovanja prolosti, toliko je bio i snaan pod
razjanjenja ove instrumentalizacije. Nije teko uoiti da je kod priprema
i u ratnoj propagandi upotreba prolosti mnogo prozirnija nego u miru g
ideologizacija ove vrste posrednija i skrivenija. U ratu je brutalno obeloda
injenica da je upravo onaj deo Zapadnog Balkana, koji je najvie trpeo et
ienje, ustvari stoleima bio vojna granica dve imperije. U ovom grani
prostoru stvoreni su i dugo nepriznati nacionalni mitovi sredinom 19.veka

- 193

kojima su prisutni motivi spaavanja Habzburke imperije (Slov

katolianstva (Hrvati, Maari) ili hrianstva (Srbi). Sa stanovita
procesa (u kojima se mitizacija taloila u raznim oblicima kulturne sves
fresaka do gusala) i poslednje etniko ienje je u odreenom smislu pos
posledica pomenutog imperijalnog naslea i graniarskog mentaliteta.
pomenutih mitova treba uoiti napor za radikalnim razgraniavanjem
Osmanskog carstva i strah od islamizacije koji se prevazilazi poja
poistoveivanjem sa Zapadom preko vlastitih misionarski rastumaenih
murale mitova.
Stoleima nagomilano iskustvo koje je na razliite n
osmiljavano u kolektivnoj graniarskoj oslobodilakoj i martirolokoj
nije mogue brzo niti dekretima izmeniti. U tom pogledu teko je verov
bru delotvornost novih kulturnih naloga iz Brisela. Naime, 1997. Savet E
preporuio je da prolost Balkana treba u udbenicima istorije prikaziva
novi nain. Sr preporuka je da teite prolosti ne treba da budu os
momenti balkanske istorije, nego bi udbenici istorije trebalo da
kulturno-istorijske spone i proimanja na Balkanu, a ne ratove i oslobodi
mitove. Trebalo bi izbegavati "teko seanje" na taj nain to e se "rasteg
didaktiki okvir prolosti: ratove treba pomeriti iz jezgra naracije na
 257

rubove da bi se kao glavni okvir istakle istorije kulture, civilizacije i umet

Na taj nain bi trebalo oslobodili itanke vekovima gomilanih mrnji,
olakavaju obnove nacionalnih mitova. Koliko god bila razumna, nije
uoiti da ova evopska preporuka nije liena iluzija. Postavlja se, naime, p
kako preakcentovati balkansku svest o prolosti, ako se ima na umu
mitski oslobodilaki sadraji duboko utkani u glavne oblike kulturne
njenih naroda (umetnost, knjievnost, kinematografija i sl.). Komunis
dekretiranje prolosti sledilo je drugi obrazac. Tu je oslobodilaka nacio
kultura preusmerena u klasnu, borbenost se nije izgubila nego je nadnacio
solidarnost radnike klase kanalisala mnoge stare mrnje u drugom pravc
uruavanjem socijalizma propalo je dekretirano komunistiko potiski
konfliktnog potencijala balkanske prolosti i uz to dodatno izazvalo reak
eksplozivni udar potisnutog nacionalizma. Premda su komunisti drali B
u nezamislivom meunacionalnom miru skoro pola stolea, njihova radi
sekularizovana svest o klasnoj prolosti nije ublaavala nego negovala
boraki mentalitet koji je na prvoj burnoj evropskoj prekretnici razvoja iz
eksplodirao. Po svemu sudei, poluvekovni meunacionalni mir na Zapa
Balkanu bio je odve kratko razdoblje da bi se trajnije ublaili ili presekli
ritmovi vekovima taloenih konfliktnih oslobodilakih pretenzija
slovenskih naroda.
O tome ne svedoi samo nova dekretirana restau
prekomunistikih mitova, nego i brzina njihovog oivljavanja i prihva
Graniarski antiorijentalizam je okvir prerade prolosti kod Maara, H
Slovenaca i kod Austrijanaca: u sreditu je nacija koja se rtvuje br
imperiju ili konfesiju.
- 194 -

U Maarskoj je ova politika mitizacija bila neto ambivalentnija jer i

maarski istoriari (slino romantiarima iz 20 veka) pokazuju interesovan
azijsko poreklo Maara. U mitu o Atili, maarski nacionalisti svoju n
predstavljaju kao naslednike ponosnih, surovih i zastraujuih Huna, d
mitu o Svetom Stefanu ovog blagog i pobonog sveca prikazuju kao
 258

otelovljenje svoje nacije. Opreni mitovi ipak se zajedno spreu u nacion

doktrini: mit o Atili daje Maarima "pravo" na potinjavanje drugih na
dok im mit o Svetom Stefanu daje mandat da ih civiliziraju (Kolsto 2003
Maari, poreklom azijski Huni, okrueni slovenskim morem, koristi
razliite mitove da bi ouvali maarski identitet i oduprli se asimilaciji. U
vlastitom azijskom poreklu, Maari mitologiziraju Moha kao sudbinsku
za odbranu Zapada od Istoka. Graniarski antiorijentalizam uoava se
rtvenih mesta seanja (predzia) raznih naroda: Poatje, Kosovo, Moha, S
Krbavsko polje. Da bi granice bile samorazumljive i prirodne, biraju se
Kupa je granica (za Slovence), Drina (za Hrvate), Dunav (za Maare) i
sklopu antiorijentalizma kod Hrvata i Srba javlja se ak turkofilna c
pokuaju da Muslimane integriu u hrvatstvo i srpstvo. Banalnost je u j
geografije nacionalnog pamenja i topografskog struktuiranja prolosti.

Izgleda da je u slovenakoj varijanti grani

antiorijentalizam kod izmiljanja prolosti postao vaan tek 1990-ih. Ta
1993. slovenaka desniarska vlada slubeno obeleila etiristo godina
kod Siska (1593), gde su austrijske jednice sastavljene preteno od Hrv
Slovenaca pobedile vojsku Hasan Pae (Baskar 2003). Na ovom jubileju
slovenakih oficira promovisana je u "heroje desetodnevnog rata". Jubi
iskorien da se uputi poruka Evropi da su je upravo slovenaki vojnici,
neki drugi, svojevremeno spasili, upozorava antropolog iz Ljubljane B
Baskar. Ovaj jubilej poslednjih godina koristi se i kao "argument" za za
gradnje damije u Ljubljani. Ipak izgleda da ante murale metafora u Slo
danas vie nije aktuelna.

Kod prekrajanja prolosti treba uoiti jo jednu pravilnost. N

to je manja kulturna razlika izmeu dve nacije koje tee razdvajanju (
Hrvati, Rusi, Belorusi i Ukrajinci), to je isticanje razlika istrajnije ("narc
malih razlika"). Hrvati se antiorijentalnim "argumentima" uporno distan
od Srba (a i jedni i drugi od Bonjaka), a na slian nain to ine i belor
ukrajinski nacionalisti izmiljanjem mitologiziranih pria. Obe nacije dugo
prolosti bile pod jakim uticajem ruske kulture, a da bi dokazali posto
zasebne beloruske i zasebne ukrajinske nacije, graditelji nacije u obe d
 259

estoko su insistirali na tome da je njihova nacionalna kultura bila od

razliita od ruske. Da ova kultura seanja nije nezadrivo prodira
istoriografiju krajem 20. veka, njen bi znaaj bio svakako manji. Po s
sudei, to je kriza bila jaa, to je nekritinost nauke prema selekti
seanju bila nia. Tako je danas u hrvatskoj istoriografiji slika nehrvatskih

- 195 -

naroda uproena i negativna (Ivelji 2004,37), u BiH je rat vulgarizo

devalvirao istoriografiju (Bronza 2004,83), srpska istoriografija je do
involuciju (Perovi 2004,11), a svuda je uoljivo provincijalizo
istoriografije (Mitrovi 2004,11).
 260

Na razne naine osmiljena nova prolost u procesu ob

kapitalizma s kraja 20.veka ne pokazuje samo raznovrsnost lokalnih konju
u traganju za identitetom, ve nametnute lokalne istorije i mitovi snae ili
raznovrsne puteve ka tolerantnom pluralizmu. Haos revidiranih seanja u
segmentima ne ide na ruku globalizaciji, ali se tolerie, a iz njega m
izdvajaju i nameu sadraje koji pravdaju interese novih multinaciona
nacionalnih elita. Jedan od naina neutralizovanja demokratski razbuene
prolosti je briselska direktiva o zatiti manjina. Nacionalizam u viepartij
reimu nije mogue zabraniti, ali se zato manjine mogu tititi. To je
naelo politike sa prolou EU. Nove drave nemogue je spre
izmiljanju prolosti. Slubena prolost je kontekst eljenom pravcu raz
Savremene balkanske drave ipak se razlikuju u pogledu raspolaganja rea
monumentalnom istorijskom prolou. Za razliku od neherojske tra
Slovenije, Makedonije i Federacije BiH, Hrvatska i Srbija obilno k
srednjevekovnu ratnu prolost. Bosanski Hrvati mitiziraju svog
Budimira, koji se navodno okrunio na Duvanjskom polju (Bos
Hercegovina) i spore se sa Srbima oko svojatanja Tvrtka Kotromania (
2003,161-203). Hrvatski Leonida" je ban Nikola ubi Zrinski (
2003,161), a hrvatski klanac Termopila, pored Sigeta, bio je je Staljingrad
su se ustae borile protiv crvene aveti (ani 2003,186). S
monumentalna geografija seanja jo je bogatija jer, za razliku od d
balkanskih naroda, raspolae neuvezenim ratnikim dinastijama (od Nema
do Karaorevia). Istini za volju, pragmatini srpski ustanici su
bezuspeno nudili srpski presto Habzburzima. Nije teko uoiti da je
geneaologija i geografija seanja bila aktivni inilac dravnog preobliko
Balkana krajem 20 veka. Nacionalizovani Knin, Siget, Tomislavgrad, O
Kosovo i Kruevo lako su potisnuli komunistiku Belu Crkvu, Sutj
Neretvu i Jajce. Poslednji talas slubene revizije istorije u Srbiji
udbenika oktroisao je sliku nacionalnog antifaizma, sa etnicima
borbenim jezgrom. Cilj je razbiti tobonji privid da je dosledni antifaiza
ovim prostorima bio antinacionalistike prirode. Poto je Tita, kao
narodnooslobodilakog pokreta, teko iskljuiti iz antifaizma, sada se gov
dva ravnopravna antifaistika pokreta. Ipak Oraac 1804. i Bela Crkva
vie ne pripadaju istoj vertikali. Ravna Gora je novooktroisano ustaniko m
seanja. Oslobodilaki poredak seanja je suen i proien nacionaliz
 261

Oraac 2004. umesto Gazi Mestana 1989. pomera mesto seanja kolekt
identiteta nacije severno od izgubljene "kolevke srpstva". Ritualno se
okrenuto je ka novovekovnom politikom, umesto ka mit
srednjevekovnom mestu seanja. Mesto seanja je
- 196 -

pobednika buna iz koje je istekla nacionalna drava. Ono treba da za

Kosovo- mesto nacionalne golgote, simbol mitskog kontinuiteta i vaskrse
poraza. Obeleavanje 600 godina Kosovskog poraza 1989.bio je po
nacionalne homogenizacije u cilju centralizacije Srbije i odranja svih S
SFRJ kojoj je pretio raspad. Dvestogodinjica Prvog srpskog ustanka
treba da iznova ojaa identitet poraene, prognane i u svetu stigmatizo
nacije u graanskom ratu 1991-95. i bombardovanju 1999. Monumentali
bune protiv Turaka treba da povrati veru u dravotvornu snagu nacije ije
dravne granice dramatino menjale krajem 20.veka i koja je u prog
nestabilnim i nedefinisanim granicama ula u naredno stolee.
Kod svake retorike izmiljene prolosti naroitu ulogu
simboli odbrane: bedem, tit, vrata, predstraa, i sl. Oni treba da suge
sudbinsku misiju vlastite nacije. Njego i Nikolaj Velimirovi pisali
Srbima kao predstrai koja uva hriansku Evropu, a sline metafore obil
koriene u raznim periodima hrvatske istorije (ani 2003; 167-184; B
2004,68). Kosovo je u ante murale smislu kod Srba postalo glavna metaf
kasnijim tumaenjima kljunih istorijskih dogaaja u 19. i 20.veku i i
orue osveivanja Srba kao nacije u sklopu drugih evropskih nacija,
razliku od bedne "raje" iz Otomanskog carstva (Baki-Hejden 1999
drugaiji nain NDH je tumaena kao "predstraa Evrope", ali ne hria
jer bi se to kosilo sa naporom za integracijom bosanskih muslimana u hrv
naciju. Zato se metafora predzia, kljuna u ustakoj simbolinoj geog
ukorenjuje u znaenjskom polju bitke s Mongolima na Grobnikom polju
u otporu Turcima. Misija hrvatske legije na istonom frontu 1940-ih u s
osovinskih snaga pravda se kao "bedem provali Azije s boljevikom naje
u zapadno-evropski krug". "Opet smo predzie vjere, sinovi krvavog p
peva jedan legionar, videi sebe i drugove kao one koji su otili pod Stalji
 262

braniti kulturu od "crvene aveti" i biti "novi klanac Termopila" za zap

Europu, pa e im na grobovima stajati to i Leonidi (Cit. prema
2003,186). Krajem 20. veka sadraj metafore predzia opet se menja: sa
Hrvatska demokratski bedem protiv vizantijske Srrbije i komunizma. O
se slinim politiko-geografskim simbolima M.Krlea je, kritikujui
militarizam 1926, ukazivao na to da su nacionalni mitovi, zasnova
apoteozi junatva, u stvari malograanska "zaljubljenost u aristokr
prolost": "Da smo 'Ante murale Christianitatis', to nisu govorili samo n
nego svim nacionalnim bijedama katolikim na Dunavu i na Visli, ko
ginule na krvavoj predstrai evropskih interesa, dok se u centru civiliz
banilo (...) Mi se hvalisavim citiranjem tih glupih lai sputamo do
najnieg stepena provincijalne zatucane svijesti, na kome nam pamet
repom pred strancima ropski servilno."(Cit. prema anic 2003,184). Pom
oseajne mitske istorijske metafore u osnovi sugeriraju pogrean kontin
Velike drave i narodi koristili su ih da bi hrabrili male narode i usmeraval
- 197 -

protiv neprijatelja velikih (Austrijanci, Britanci i Rusi sokole male slov

narode). Mali narodi su, s druge strane, stalno pokuavali da stvore imagi
monumentalnu prolost iz manje ili vie vazalne istorije (Srbi, Hrvati, Ma
U hijerarhijski struktuiranim istorijskim epohama krae faze herojskog o
smenjivali su dugi periodi vazalstva. Pretvaranje duge vazalne u neprek
monumentalnu prolost jeste karakteristian izvor i ogledalo iskrivljene
malih naroda.
Kod reenog treba imati na umu da su srodne metafore bed
predzia vrlo uoptene i rastegljive retorike forme koje pokrivaju najrazl
sadraje: Tito je 11. juna 1952. u Sloveniji opominjao Zapad da FNR
snanu oruanu armiju i da "stoji kao stijena koja brani i sam Zapad od SS
i njegovih satelita", a S.Miloevi je u svom predizbornom govoru u Beran
u Crnoj Gori, septembra 2000. godine, opisivao SR Jugoslaviju
"najistrajniji, najozbiljniji i najopasniji centar otpora u Evropi ame
antievropskoj tiraniji i Novom svetskom poretku" (cit. prema Anti 2003
 263

Jedva da je potrebno i pominjati da su sadraj i istorijska funkciona

pomenutih apela razliiti: premda je u oba sluaja re o prkosu, prvi je bio
proraunat i uspean, a drugi iracionalan i tetan. Dakle, istorino razma
narativnog sklopa i metafora treba da vodi rauna o razliitim kontekst
interesima koji se pravdaju slinim metaforama. Opte politike metafore
zavode i sugeriraju pogrean kontinuitet. Osim toga, treba imati na umu d
pomenutim mitovima prisutan razliit udeo istinitog. Pomenuto je da su
narodi odista katkada bili brana velikih. to su, pri tome, sami mali n
misionarski stilizovali vlastitu vazalnu ulogu kao providnosnu misiju, dok
s jedne strane sraunate ideologizacije njihovih elita, ali i provinc
spontano iskrivljene svesti podvlaenih s druge strane. Uopte je tema Ba
neiscrpan potencijal "imperijalzma preko metafore" kao hegemonog ideolo
govora velikih sila.V. Britanija je npr.slikama Balkana snabdevala
knjievnu produkciju i industriju zabave, pa E.Fleming i V.Goldsvorti
odnos nazivaju metaforikim kolonijalizmom. Na drugoj strani ne man
upadljiva graniarska retorika kod misionarskog poimanja samih balka
naroda. U oba sluaja ideolokog govora raspoznaje se kolonijalna retorik
i jaz izmeu izmeu takve slike o sebi (kao bedema i dela Evrope) i nai
koji je Zapadna Evropa opisivala Istonu i Jugoistonu Evropu.

3.2.3.5.3. Izmiljanje tradicija kod novih drava

Da su pomenute metafore predzia prestale da budu aktuelne kod

balkanskih drava prethodno izlaganje bilo bi samo kritika istorijskog
Meutim, one i dalje opstaju kao nuni strukturni segment nacionalist
poimanja prolosti koje poiva na anahronizmima, zaboravu, neistorin
izmiljanju. Zato njihova aktuelnost daje ovom izlaganju ideolokokritik
Istini za volju objektivnu sliku dublje prolosti na ovim prostorima teko

- 198 -

je dati jer je Balkan bio nerazluiva meavina etniciteta koja je u ratov

osvajanjima menjala strukturu. Otuda i velika uloga mate kod istoriara
 264

je teko dokazati, ali i osporiti. Pri tome vai pravilo da to je pri

dravnost mlaa, to je izmiljanje prolosti prozirnije. Makedonija (BJR
1992. stekla dravni suverenitet, uzimajui za osnivaki dogaaj Ilin
Kruevsku republika iz 1903, iako neki osmanski izvori ovu bunu naz
bugarskom (Brunnbauer 2003,311). Da bi se osavremenila slika ovih zbi
izuzetnost makedonskog mita o viktimizaciji obrazlae se time d
makedonski narod bio rtva prvog masovnog ienja na Balkanu n
Balkanskih ratova (Brunnbauer 2003,314). Ova izuzetnost uklopljena je u
izgubljenoj domovini. Slino hrvatskim i slovenakim revizionistim
makedonski vide Jugoslaviju kao nametnuto skretanje s puta vlastite n
Ipak makedonska istoriografija, za razliku od ostalih novih drava zapa
Balkana, istie beskonkurentsko herojstvo Titove borbe, ali naglasak pom
komunista na nekomunistike partizane. Ameriki antropolog K.Braun u
je da savremena Makedonija gradi vlastiti identitet preko istorijske m
Makedonci teko mogu racionalno dokazati poreklo, ali je sigurno da zna
ne ele da budu, ni Bugari, ni Srbi, ni Albanci, ni Grci (Cit.prema Tr
2001). Zadatak nije bio lak trebalo je preko noi istorijski utemeljiti
autarhinu sliku prolosti (na vrlo tronim istorijskim temeljima) ko
pravdala krhku dravnu nezavisnost. Kao kljuni osnovni novove
dravotvorni dogaaj izabrana je Kruevska republika iz 1903, ali se
etniko utemeljenje potrailo u Starom veku svojatanjem Filipa i Aleks
Makedonskog kao autentinih neslovenskih predaka dananjih Makedo
Kao osnovni dogaaj nove makedonske istorije izabran je Ilinden
(efemerni ustanak protiv Turaka), na koji se nadovezuje tzv. drugi Ilin
odnosno Prvo zasedanje ASNOM 1944. i konstituisanje republike Maked
unutar DFJ. Ovaj dogaaj tumai se kao direktni kontinuitet Kru
republike. Do modifikacije ove glavne linije dolo je tek 1998, kada nacio
konzervativci osvajaju vlast. Oni uvode Trei Ilinden. To je 8.12.1991.
je odran referendum za nezavisnost Makedonije. Makedonski isto
kontinuitet je iskonstruisan, izriito tvrdi nemaki istoriar Stefan T
(Troebst 2001). Znatno dublje izmene u poimanju prolosti odvijaju
planu tumaenja etnikih korena nacije. Dok su u SFRJ Makedonci bili
od junoslovenskih naroda, ve 1991. menja se perspektiva. Maked
istoriografija trai antike preslovenske korene nacije i nalazi ih kod sla
Grka Aleksandra Makedonskog, koji se prikazuje kao nacionalni
 265

Makedonski politiari su mudro utali, jer im je odgovaralo svako uteme

u prolosti koje je jaalo nezavisnost mlade i nepriznate drave. Kro
neslovenska etnika linija od starog veka do dananjice. Slubeno se gov
asimilaciji i slovenizaciji antikih Makedonaca, a potom i nji
hristijanizaciji. Visoka politizacija makedonske istorije uslovljena je mlado
neodreenim statusom drave i nacije i prekom potrebom da se stvori

- 199

idejnopolitika legitimnost dravi u sloenoj i nestabilnoj situaciji.

naizgled je neobino to u ovom potpuno novom i iskonstruisanom sklopu
opstaje kao vana istorijska linost, i to to glavne ulice u vie makedo
gradova, ukljuujui i Skopje, jo nose njegovo ime. Tito u Makedonij
simbol veze sa multinacionalnom Jugoslavijom, niti znamen socijaliz
junoslovenstva, ve prvi vladar koji je slubeno priznao makedonsku n
Izmiljena prolost ne zaboravlja svog legalizatora. Koliko god bilo
prihvatiti novu makedonsku konstrukciju, treba imati na umu da i
svojatanje Makedonije nije lieno dekretiranih fikcija. Stari Grc
makedonske vladare smatrali varvarima, a ne Grcima, iako je gr
istoriarima potrebno mnogo hrabrosti da to danas priznaju (Hobs
2003,18), kao i okolnost da je Solun dugo bio grad u kome su Grc
manjina. U etniki izmeanim prostorima, rezidualnim obodima b
imperija, danas je svaka pretenzija na istorijsko pravo nuno matovita.

Zato je i savremene granine regione, rubove novih balka

drava, nemogue do kraja pravdati istorijskim pravom. Tu jedna naciona
gotovo nikada nije trajno prevladavala, pa ova okolnost objektivno prua
manevarski prostor raznim izmiljotinama. Ne manje patetino se u savrem
albanskoj istoriografiji insistira na neprekinutom i kontinuiranom naciona
identitetu i nacionalnoj svesti poev od Ilira pa sve do dananjih
Verovatno je ovde najprozirnije nastojanje za pravdanjem nacionalne dr
polaganjem prava na odreenu teritoriju, odnosno na "albansko tlo". U
politikoistorijskoj retoriki ne manje su trivijalne figure "ratn
"legendarnog borca" i "prolivene krvi", koje, zajedno sa prethodnim, ugla
 266

funkcioniu u okvirima balkanskog herojskog koda (Berishaj 2001) Od 19

nacionalna istorija vie se ne naziva "istorija Albanije" nego "Istorija alban
naroda", jer je u obrazovne programe svrstana i istorija albanskih obla
Kosovu, u Makedoniji i u Crnoj Gori koje nisu ukljuene u albansku d
1913 (Duka 2004,52). Ova didaktika promena prolosti ne slui
polaganju pravu na teritoriju nego i pripremi pravdanja pripajanja
teritorija. U BiH je proces bio obrnut. Pripajanje teritorija obavljeno je 1
1995, a nakon toga usledilo je njegovo pravdanje. Poslekomunistiki mit
prolosti konstruisani su nakon graanskog rata iz tri jasna i do
prepoznatljiva ekskluzivna posezanja za BiH kao vlastitim nacion
konfesionalnim lenom. U prvom sluaju je to velikosrpska (karaorevi
ili radikalska) ideja o delu srpskih zemalja, u drugom velikohrvatska
(starevianska, ustaka ili tumanovska) o hrvatskom nacionalnom prost
u treem sluaju je oiveo bonjaki (SDA) hegemonizam. Ovde vai pr
da bez entiteta nema identiteta (D.Lovrenovi). Nove mitske slike pro
prihvaene su kao sastavni deo slubenog pamenja uprkos tome to kr
istoriografija upozorava da se bosansko srednjovekovlje ne moe uklopit
jednu od tri vladajue nacionalistike slike prolosti, kako zbog toga
Bosna daleko
- 200 -

due razvijala kao rezidualni okrajak monih drava nego kao zaseban pol
i kulturni entitet, tako i zbog injenice da je bosanskohercegovaka is
bivala izloena neprestanim diskontinuitetima, snanim idejnim i ve
proimanjima i konverzijama. Svuda su intelektualci iz akademija n
aktivno uestvovali u politizaciji prolosti (Milosavljevi 2002; ani 200
je na Balkanu banalizacija istorije tekla u spoju "vrhunske" uenosti i
Malo je istoriara uspelo da se odgovorno izdigne iznad strasti po
identiteta, tj. do hladnog prikazivanja prolosti izvan vruih oseanja Mi g

Dodue, i van Balkana se prolost koristi kao pravo na pr

Mitovi o spasavanju Drugoga svuda su sredstvo razgraniavanja za
prolosti i osiguravanja oznaivaa granice. to je drava manja, to
 267

vanije spoljno priznanje (Srbiji vie nego Francuskoj, a ovoj potonjoj

vie nego Rusiji), a vazalnost u traenju ove vrste legalnosti tako
srazmerna snazi drave. Ovde treba samo dodati da mitove o vlastitom zn
mogu stvarati i drugi, a ne sama nacija. Prema britanskom istoriaru L
(Laffan), Srbija je u Prvom svetskom ratu bila branitelj hrians
civilizirane Evrope. Srbi su "oduvijek davali sve od sebe da slue hrian
jer je njihova zemlja na samoj kapiji civilizirane Evrope" (Cit. prema K
2003,33). Na slian nain je i eril pruao podrku beogradskim pui
marta 1941, a kasnije Titu. Ipak su ei negativni mitovi o Balkanu
poivaju na tvrdim stereotipima Zapada.

arolika istraivaka struja M. Todorove pokazala je ka

tokom ratova za nasledstvo Jugoslavije zapadni politiki lideri dugo ko
mit o izuzetno krvoednim balkanskim narodima kao izgovor za nedo
aktivnog angamana i za sugeriranje civilizacijske nadmoi Zapada. Balk
krajem 20. veka ponovo postao metafora haosa i time mono sredstvo
neokolonijalne retorike (Bjeli,Savi 2003). Slika naravi balkanskih nar
hegemona predstava u svetu o njihovoj civilizacijskoj ili varvarskoj pro
uvek je preteno zavisila od sposobnosti njihovih vodeih krugova da se u
u interese velikih sila. Sam Balkan jo uvek je rastegljiva metafo
pojmovnom i geografskom smilu. Meternih je govorio da Azija poin
Landstrasse (naistonija ulica Bea), a razna razgranienja Balkana ( ko
ila linijom Save do Zagreba, a onda po Kupi i na kraju preko Gorskog K
do Rijeke), prisutna su u 19. veku u austro-ugarskoj geografiji. Hrv
nacionalisti su ovu granicu pomerali do Drine, a Balkan je bio pre
politiki, a ne geografski definisan. Najee je Balkan tuin u evropskoj
unutranji drugi koji vrea i izaziva svojom pretenzijom da bude deo Za
kao i svojom oiglednom sposobnou da dramatino utie na zapadnu is
(E.Fleming). Sarajevo 1914. i 1992-95. jeste dramsko mesto sudara Za
Balkana i Orijenta. O tome svedoi geografska metafora propalog susre
"Sarajevo je mesto gde je Istok pruio ruku Zapadu, a ovaj je nije prihvatio

- 201 -
 268

Uprkos stigmatizovanju od strane Zapada, balkanski narodi jo n

metaforu granice, istiui da vlastita nacija predstavlja najistaknutije up
odbrane Zapada. U martirolokoj verziji mit ante murale dobija mesij
prizvuke: nacija se doivljava kao kolektivni Isus Krist, koji svoj ivot
za druge (Colsto 2003,29). Tako su kod raznih verzija antiorijentalnog
Austrijanci prikazani kao nezahvalni prema vlastitim spasiocima - grania
Poljacima, Hrvatima, Maarima, Slovencima ili Srbima. Slove
nacionalna proza iz 19.veka sadri motive spasavanja Bea od Turaka (B
2003), a slian motiv prisutan je i u "Seobama" Miloa Crnjanskog. Tra
pomenutog motiva Baskar je pokazao na stilizaciji knjievnog junaka M
Krpana, lukavog i hrabrog slovenakog seljaka koji je na megdanu sav
nasilnika Brdavsa i spasao Belije. Ovim likom M.Levstik je postavio ob
pisanja nacionalne proze ne za gradsku buroaziju, niti za nie seosko plem
plemstvo, nego za seoske prie. Drevna legenda o istarskom gorostasu V
Joi (socijalnom i nacionalnom simbolu slobodnog hrvatskog Jadrana), k
zapisao Vladimir Nazor, slian je primer hrvatske izmiljene oslobodi
prolosti. Kod Kosovskog mita takoe postoji opomena na nezaborav stra
kao na izvor oslobodilakih pregnua, osvete i nacionalnog identite
svakom mitu struktuiranom po biblijskom obrascu seanje je imperativ
obavezuje na lojalnost kolektivu (zajednika vera, rtve, borba). to
seanju prisutniji oseajniji sadraji (smrt, krv, rtva), to njegova upotreb
naglaeniji harizmatski ton, a nepridravanje imperativa seanja lak
prokazati kao izdaju. Sadraji neharizmatske politike seanja (npr.
pobede) bre blede i tee se pamte. Politika osmiljava vezu prol
sadanjosti. Taj smisaoni sklop je koherentna pria o prolosti i sadan
koja nastoji da objasni kako se sadanjost nastavlja na prolost. Po
sadanjice su osnova kohezivnosti i selektivnosti i klju objanjenja ove
U krizi se potrebe sadanjice lake vezuju za autentino tumaenje pro
Neto jeste tako, ukoliko veruje u to.
Prisustvo mitova ukazuje na snani tradicionalizam, pa otuda Slo
tvrde da oni nemaju mitove. Ljubljanski publicista Igor Mekina tvrdi
upravo ovo poricanje jedan od najveih mitova u osamostaljenoj Slov
tavie, slovenacka istorija mitova u saglasnosti je sa junosloven
 269

modelom osloboditeljstva (Mekina 2001). Da je u ovom pogledu Slov

neodvojiva od Balkana, svedoi nova podela istorijskog razvoja narod
etiri faze. Prva obuhvata period naseljavanja i zlatnog doba slovena
narodnog jedinstva. Sledi vojno-politiki, ali ne i kulturni poraz u borbi p
jaih suseda i vievekovna podreenost u koju spada i 73-god
jugoslovenska etapa. Tek krajem 20 veka steena je u borbi kon
nezavisnost. Borba protiv Turaka i njihove najezde ojaala je oseaj pripad
hrianskoj Evropi. U to doba nastale su najpoznatije slovenake mitske
o ivotu ispod ona stranih zavojevaa. Tokom XX veka, mit o kato
Sloveniji
- 202 -

bitno je oslabljen, iako se kroz ritual posveenja slovenakog naroda

Bojoj od 1992. godine Katolika Crkva trudi da ga obnovi i ponovo
aktuelnim (Mekina 2001).

Mladi slovenaki nacionalizam izmislio je jo polovinom 19.

M. Krpana, koji je u nacionalnu knjievnost ukljuen poetkom 20.ve
1990-ih postao je nacionalna ikona, politiki i turistiki (Baskar 2003
slian nain na koji se kod Hrvata u legendi odravao Veli Joe. Dok su s
moni i brutalni, Krpan je lukav, a Veli Joe prostoduni hrvatski div (Pr
1998). Krpan je vie nalik jevrejskom Davidu nego srpskom Kraljeviu M
a njegovo tumaenje kao buntovnika ili kompromisera zavisilo je od situ
upozorava Baskar. Na slian nain je i Veli Joe, buntovnik protiv nasilj
hrvatskim primorskim ivljem, bio deo oslobodilake komunistike,
nacionalistike hrvatske lektire. Kad je breme tuinskog nasilja po
nepodnoljivo - bilo da se lomilo preko lea ubogog istarskoga kmeta ili b
natopljeno krvlju i znojem "galiota" - Veli Joe se probudio iz toga suman
sna i oslobodio ih jarma mletake vlastele (Profaca 1998). Ipak su Slo
svoju legendu raznovrsnije koristili od Hrvata verovatno otuda to su
oskudniji u nasleu ove vrste. Po jednom savremenom tumaenju, Krp
 270

simbol pragmatinog zatitnika nacionalnih interesa u Beu: "tet

Miloevi i Bin Laden nisu itali Krpana". Po drugom, maoistikom tuma
Krpan je bio lenjinist koji je pobedio Brdavsa, orijentalnog despota. Brda
kod Slovenaca bio stranac- gorostas, nalik Beu. Pria o Krpanu vi
rastegljivi okvir u kom se mogu isticati razne vrline Slovenaca u ra
vremenima, ira od konkretnog lika (Baskar 2003). Naravno da
pragmatino tumaenje prolosti okvir funkcionalniji to je gipkiji, jer je s
prihvatanjem istog lika, uprkos njegovom razliitom tumaenju, ve ola
odreena saglasnost. Drugim reima, i razliitim tumaenjem i akcentira
aktivnosti istog izmiljenog lika- simbola mogue je uprkos raznol
uspostaviti jedinstvo.
Uprkos tome to je Levstik bio kulturni nacionalista, M.Krp
uklapan i u oprena lojalistika habzburka tumaenja (Baskar 2003). Na
da su nacionalistika tumaenja mitskih predanja jaa od nadnacionalnih
izvor doputa oba itanja. Lojalistiko tumaenje Krpana bil
najnepopularnije u socijalistikoj Jugoslaviji, kad je Krpan bio tumae
metafora i simbol buntovnog slovenstva. Baskar uoava da se nakon
Krpan koristi na razliit nain: jo uvek se tumai kao buntovnik
"kompromiser", to se u mladoj dravi vie jednoznano ne osuuje.

Tako je lojalistiko tumaenje Krpana bilo nepopularno i

kada se Slovenija ocepila od Jugoslavije, pa joj je bila nuna i her
prolost. Sa ulaskom u EU Krpan prestaje da bude funkcionalan kao he
mit o Krpanu danas je u Sloveniji prisutniji u ironinom nego u autenti
antiorijentalnom ante murale sklopu. Mitovi s jedne strane opstaju u o
dugih procesa, ali imaju i aktivnu aktuelnu funkciju. Martin Krpan je pom
- 203 -

od graniarskog simbola bitke za Sisak na simbol nacionalne pobede

Instrumentalizacija ovog simbola prisutna je u usmenoj tradiciji, nar
kulturi, ali i u graniarskom, habzburkom i nacionalistikom mitu.
proces izmiljanja i reakcentovanja prolosti moe se pratiti jedino ak
 271

poznaju protivrenosti svake njegove etape. Ipak, za razliku od d

balkanskih mtova, kod slovenakih nema apela na oslobaanje tzv. sloven
etnike kolevke, koja je u periodu od 10.do 12. veka teritorijalno sue
jednu treinu prvobitne drave. Kao surogat jo 1980-ih roen je nov
"Evropa zdaj". Mekina zapaa da je izgraen na istoj mitskoj osnovi koj
Sloveniji oduvek prisutna o sutinskoj civilizacijskoj razlici Slovenac
naroda juno od Kupe. Stari sadraj danas nije vie toliko uklopljen u kat
misionarski sklop, nego vie u novu neobuzdanu veru o udruenoj Evrop
granica i u argon nove epohalne svesti. Nedostatak herojske tra
kompenzuje se kulturtregerstvom i sintagmom o "etiri miliona sloven
vrednih ruku".
Kod raznih verzija izmiljanja prolosti na Bal
istorijsko izlaganje tesno je povezano sa kulturnim vrednostima i hegem
moralom. Politika kultura naroito uspeno namee kriterije, pravila i
prenoenja prolosti. Balkanski mitovi su uvali tradiciju obrade prolo
kojoj se zbivanja pribliavaju u dramskom pogledu solidno obliko
pripovesti lienoj kontingentnosti sa jasnom razlikom izmeu pozitiv
negativnog junaka. Kod pripovedakog izlaganja biraju se zbivanja ko
povezana sa jasno propisanim smislom (pobede i porazi u ratovima, us
pad kultura),a poetak i kraj predstavljene istorije jasno su mark
Retrospektivni fatalizam, kao oblik narativnog apriorizma, je prepoznatlji
izmiljanja prolosti na Zapadnom Balkanu. Saznajne granice
istoriografije odreene su i vansaznajnim tradicijskim premisama i karakt
osmiljavanja prolog. Oslobodilaka politika kultura stalno prisut
balkanskom prostoru, optereena permanentnim ratnim stanjem i iekiva
konanog spasenja, nametala je i vlastitoj misli o prolosti soterioloki sm
pripovedaku strukturu izlaganja.

3.2.3.5.4. Retrospektivni fatalizam: deterministiki sklop izmil

prolosti
Izmiljene prolosti novih drava Zapadnog Balkana ne
se razumeti bez uoavanja osnovnog sklopa u kom se tumai slom
zajednike drave SFRJ. To je retrospektivni fatalizam, deterministiki
blii mitskom pamenju nego kritikoj istoriografiji: Jugoslavija se to
 272

nuno morala raspasti, nije bilo alternative. Ova teza se na razliite n

obrazlae. Ovde bi trebalo skrenuti panju na to da slika prolosti ne z
samo od potreba dananjice, nego i od poimanja istorijskog determinizma.
Izmiljanje nove prolosti svakako najlake tee u
herojskog monumentalnog poimanja nacionalnog. Moda je suvino pod
da kritiko poimanje socijalistike prolosti, nije monumentalno ni antikva

- 204 -

tj. ne govori o njoj kao o dobu totalitarnog mraka, niti neguje nostal
seanja na socijalistiku prolost, ve nastoji da proceni raciona
socijalizma u vlastitom dobu i aktivnu ulogu razliitih seanja na socija
nakon smene epoha. Drugim reima, zbivanja i linosti jesu uticajn
aktivnu ulogu imaju i izmiljene slike koje se o njima stvaraju. Tito ni
upropastitelj, nego vet dravnik koji je i greio. Titov kult je u socija
imao kosmopolitsku, ali i konzervativnu ulogu, a nakon sloma socija
demonizacija Tita bila je vaan segment razbuenih nacionalizam
samorazumljiva premisa svih dodatnih izmiljanja. Iako Tita treba posmat
sklopu njegovog vremena, uvek imati na umu i ulogu njegove sli
savremenosti. Tek oba aspekta ine celinu Titove uloge. Hermeneuti
mogla da pomogne razumevanju smisla grupa i pojedinaca u Titovom do
kritika ideologije treba da objasni upotrebu Tita danas.
 273

Naravno da nove izmiljene istorije ne vode rau

pomenutom oprezu, nego preteno brane fatalistiko tumaenje sloma S
Nacionalisti svih boja rado tvrde da je slom SFRJ bio neizbean, i da
drava u istoriji ostati tabula rasa, tj. period iza ega nije nita ostalo. U s
novog retrospektivnog fatalizma Tito, kao simbol SFRJ, javlja se
autoritarni ili totalitarni vladar koji je iao istoriji uz nos. Tome nasup
manjini su miljenja koja upozoravaju da je u slomu SFRJ bilo
kontingentnog, nepredvidljivog i sluajnog. Kontingentnost je mogu
drugaijeg poimanja dogaanja, ali i nemogunost da se zbivanje izve
globalnog sklopa prethodne situacije. Ukljuivanje kontingentnosti omog
da se retrospektivna iluzija fatalizma prevlada, ali bitno naruava nar
kontinuitet izmiljene prolosti. Premda je malo ko predvideo
Jugoslavije, ipak su vrlo brzo nakon tog dogaaja, skoro svi slom shvati
neizbeni sled (Jovi 2003,91-92). U domaoj misli o drutvu prevla
retrospektivna iluzija fatalizma. Desilo se, navodno, ono to se moralo d
Oslobaanje od premisa koje nisu dozvoljavale mogunost slom
uvrivanje novih premisa, po kojima se slom mogao videti znatno r
zbilo se gotovo preko noi. Razlika izmeu ranije nemogunosti predvi
sloma i naknadnog uvianja nunosti raspada je u potpunosti iezla. Ma
se sea neizvesnosti. Veina je ubeena da je znala budui ishod.
konverzija gotovo podjednako je prisutna u nauci i politikoj kulturi. Nik
priznavao iznenaenje u svojim prognozama, jer bi time doveo u su
vlastiti dosledni pristanak uz novo. Svaka sumnja u tronost starog
poslejugoslovenskom poretku seanja lako etiketirana kao nostalgina il
Novim antikomunistima bilo je sve jasno jo poodavno i ova naknadna
jo jedan je dokaz nove pravovernosti. Ex post facto svest o nunom s
socijalizma i Jugoslavije uvruje se pod pritiskom drutveno prihvat
novog sklopa izmiljanja i glaanja prolosti. Imperativi novog pam
posredovani grupnim i linim interesima, glaaju drutveno prihvatljivu v
prolog lienu kontingentnog koja neretko ide do
- 205 -
 274

iskljuive dogme: Jo za vreme Tita Jugoslavija je bila mrtva. Premda

ko ima dokaza da je ranije sumnjao u postojanost socijalizma i Jugosl
novi dokazi se u aktuelnom poretku seanja lako konstruiu. Put u pr
socijalizma je ex post facto lagodno i jednodimenzionalno konstruisan, jed
kao to je ranije ex ante bio zacrtan put u propisanu komunistiku budu
Antikomunistiki pogled na prolost nije manje iskljuiv od ranije ortod
komunistike vizije budunosti. Nema preterivanja u oceni da je u
totalitarno nastojanje da se iz istorije komunizma eliminiu liberalne id
pokuaji reformi (Perovi 2003,98). Eshatoloko miljenje ne
diskontinuitete, niti razliite faze ili kontingentnost. Dominira la
teleoloki obrazac naknadne pameti. Socijalizam se brie iz istorije nacije
to nije organski deo prolosti. To je totalitarni reim uvezen s
Komunistike voe su stranci koji su se na vlasti odravali uz pomo t
partije i SSSR-a. Godina 1945. je toboe radikalan prekid nacionalnih isto
komunisti su narode razdvojili od tradicije. Tito je, naprosto, uljez. Kao
ranije propast kapitalizma proglaavana sudbinom, tako je i danas pr
socijalizma proglaena za neizbenu i nunu. Kod novog poretka se
prepoznaju se prerueni ili modifikovani obrasci ranijih ortodo
Retrospektivni fatalizam je strukturni kontekst poslesocijalistikog izmi
prolosti.
 275

Period proveden u Jugoslaviji nacionalisti u novim dra

Zapadnog Balkana danas tumae kao doba nacionalne i ideo
porobljenosti. Kriteriji istorijske normalnosti iz temelja su izmenjeni.U
plan izbila je emocionalizovana napetost izmedju jugoslovenstva i nacio
drave. Za nosioce prvog proglaeni su stranci (katolici u srpskom ili kom
u hrvatskom revizionizmu). Odbacivanjem jugoslovenstva kao ideje name
spolja spontano se normalizuju razne nacionalistike struje, sve do kvislin
faistikih. Ovo je katkad otvorena, a katkad latentna namera prerade ist
Markiranjem novih kljunih sudbonosnih unitarnih katastrofalnih t
(1918. i 1945.) automatski su rehabilitovani i proglaeni patriotskim do
stigmatizovani ovinistiki zaokreti. Istorija Jugoslavije odvaja se od is
njenih nacija, a ovi tokovi prikazuju se kao asimetrini i nesreno izm
paralelni, ali radvojeni istorijski procesi. U poreenju sa toboe nes
proputenim ansama stvaranja nacionalnih drava jo krajem Prvog sve
rata Jugoslavija ispada kao unazaujua tvorevina. Bila je to to
paternalistika drava lane nacionalne jednakosti. U celini uzev, pr
Jugoslavije i razvijenog socijalizma ispada kao nuna istorijska pobeda
nad nasiljem, prirodnih nacionalnih drava nad vetakim vienacion
tvorevinama, ili trine nad komandnom ekonomijom. Normaliz
nacionalizam je u novom poretku seanja izmenio i vrednovanje vienacio
Jugoslavije. To vie nije dravna zajednica srodnih naroda, ve nasi
vetaka tvorevina. U tom sklopu i njen prvi vladar A.Karaorevi shva
kao rtva protivnika neprirodne drave, a drugi vladar,Tito, kao delat n
najbrojnijeg naroda. U Hrvatskoj
- 206 -

su rtve Stjepan Radi i A.Hebrang, a delati Srbi i komunisti. Prer

martirologija je moralna osnova izmiljanja ili prerade prolosti.

Pored uzroka trebalo bi rei neto i o posledicama nove

izmiljene prolosti. "Teko optereeno seanje" ine oivljene uspomene
masovna meunacionalna ubijanja, dok se demonizira poluvekovni relativ
 276

beskonfliktni period mira u socijalizmu. Ustoliene su nove hegemone

perspektive u ijem su sreditu "bolna mjesta seanja" (Jasenovac, Blajbur
Koevski Rog) a izbrisana doba meunacionalne saradnje. Nova
"oslobodilaka kultura seanja" je na hazardan i osvetniki nain selektivn
prolost povezala sa konkretnim i trajnim predrasudama o Drugome: naje
beskompromisna kultura seanja projektuje uvek krivicu na druge, progla
vlastitu naciju za rtvu da bi legitimisala pravo na naknadu ili je oslobodila
odgovornosti za zloine u minulom graanskom ratu. Nema spremnosti da
druga strana vidi kao rtva. Zaboravlja se da je pomirenje mogue tek kad
strane, bez izbegavanja odgovornosti, dou do saznanja da su obe rtve su
(Petrovi 2005,134). Da je prevladala samokritinost tipa "svi smo krivci"
(Havel), ili "treba poi od zlodela koja je moj narod poinio" prostor za
izmiljanje slavne nacionalne prolosti na Zapadnom Balkanu bio bi drasti
suen. Jo nije sazrela svest da je bolja istina koja kodi nego mit koji god
otvorenog suoavanja sa prolou nema obnove poverenja niti saradnje. L
je pojmljivo da se kod "teko optereenog seanja" racionalna istorija tek
probija, jer oseanja vezana za minula zbivanja ne slabe. Srbi su opsednuti
Jasenovcem, Hrvati Blajburgom, a Bonjaci Srebrenicom. Veno prisutna
daleka prolost (kosovski poraz, gubitak hrvatske dravnosti u srednjem ve
a zatim i blia (ustaki zloini, etnika etnika ienja) ne blede, zato to
oivljavanje ovih neuralginih mesta seanja jeste skopano sa pravdanjem
raznovrsnih aktuelnih interesa. Obnova seanja moe biti vrlo burna i
konfliktna, a Balkan na raskru dva stolea primer je ivog brisanja razlik
izmeu mita i istorije. Danas smo suoeni sa tritem prolosti koja nas
zabavlja, politizira i traumatizira. Naravno da nije lako nai prikladnu ars
memorativa, tj. vetinu seanja da se budunost oslobodi tereta prolosti, a
se istovremeno prolost ne zaboravi. To je problem istoriografske kulture u
ijem sreditu ne treba da bude buenje eksplozivnih, revanistikih strasti
nego njihovo stiavanje. U idejnoj neutralizaciji razornih, najee
ovinistikih strasti, vano je otvoreno se suoiti sa iracionalnostima Mi gr
koju istoriografija zamagljava i osmiljava. Nema empatije prema drugoj s
nego se ova demonizuje, dehumanizuje i iskljuuje iz moralne zajednice
(Petrovi 2005,136). Tvrdokorni sukobi identiteta teku u klimi restauracije
presocijalistike nacionalne i konfesionalne svesti. Nije to prosvetiteljski o
koji ui iz iracionalnosti prolosti, nego pre pragmatina fikcija rastegnute
 277

sadanjice, koja iz prolosti izvodi kriterije identiteta, uglavnom mitske i

rtvene. Izmiljenu prolost treba osporavati dok je u fazi formiranja. to
vreme odmie i to se upornije ponavlja izmiljena prolost,

- 207 -

slabi njen fiktivni karakter, pa se lake i prihvata kao autentina. Otuda i i

izgledi za uspeh kritike izmiljanja s vremenom slabe.

. . .

Na kraju nekoliko zakljuaka o primeni Hobsbomove teze o izmi

tradicija kod tumaenja iskrivljavanja prolosti na Zapadnom Balkanu. P
oi da je prolost iskrivljavana u slubi razliitih grupnih i klasnih interesa
je srodna naracija (forma) pokrivala najrazliitije sadraje. Prolo
izmiljale elite i podvlaeni, u cilju klasnog i nacionalnog osloba
jednako leviarske i desniarske, projugoslovenske i nacionalistike. Me
vano je uoiti da je konfliktini potencijal izmiljanja bio razliit.

Najkonfliktinije verzije su samosvojnost nacija Zapadnog Ba

istorijski pravdale i time se meu sobom razgraniavale. Za razlik
projugoslovenskih slika prolosti, koje su isticale faktore zajed
ugroenosti i zajednike neprijatelje (hegemone imperije), danas su prior
oni sadraji prolosti koji navode pripadnike raznih nacija da druge vid
razliite. Ako smo razliiti, onda su nam razliiti i neprijatelji, pa nas i ose
komponenta prolosti, pored saznajne, dodatno razdvaja. Dosledno
ukoliko nas ne spaja mrnja prema istom neprijatelju, utoliko je i ljubav
nama slabija. Uprkos iznova podeljenoj prolosti i novim likovima, koji
jedne heroji, a za druge zloinci, kao i oprenim spoljnim neprijate
opstaje vrlo slian obrazac meusobnog razgraniavanja i instrumentali
prolosti (Milosavljevi 2002,321-325), koji ubedljivije skree panj
 278

srodnost naroda Zapadnog Balkana, nego na njihove razlike. Prikazi

vlastite nacije kao rtve s jedne, i istovremenog spasioca druge imperije
ili konfesije s druge strane, jeste svedoanstvo provincijalnog komp
istorijske svesti malih naroda i njihove iluzije u mogunost nezavis
ravnopravnog razvoja samo u obliku etniki istih drava.
Na Balkanu nisu sve nove dravne tradicije jednos
izmiljene, nego su ee doraivane i domiljane stare verzije. Ne ra
toliko o izmiljanju nove prolosti, koliko o izboru i saobraavanju
sadraja novim naracijama. Antiorijentalizam je jo uvek vaan raste
ideoloki okvir izmiljanja prolosti, a graniarstvo njen misionarski seg
Do kraja balkanskih ratova bila je to odbrambena ideologija slovenskih n
protiv Osmanskog carstva. Nakon osnivanja Kraljevine SHS
antiorijentalizam kod Hrvata vie nego kod Slovenaca delom prela
antisrpstvo (Baki 2004,509-510), ali i dalje ostaje okvir izmilja
rekonstrukcije prolosti i isticanja naroitih zasluga ovih balkanskih naro
ouvanje zapadne civilizacije. Reju, slini

- 208 -

simboli, prisutni kod razliitih naroda, svedoe o slinom nacionalisti

osmiljavanju prolosti.
 279

Lako je pojmljivo zato je nacijama i etnikim grupama neoph

homogena prolost. Bez nje bi bilo nemogue stvoriti kolektivni iden
solidarnost. Zajednika prolost stvara kontinuitet i jedinstvo u iskustvu k
nuni za integraciju grupe. Nema identiteta bez kontinuiteta. Zajed
prolost grupe iskazuje se u prii koja stvara skladnu idejnu osnovu posto
grupe. Ispriano kolektivno seanje iskazuje istoriju prolosti grupe. Vero
u kolektivno seanje tvore priu, stvaraju oseaj trajne veze sa prol
objanjavaju sadanjost i slue kao osnova za planiranje budunosti.
kolektivno seanje i nije nuno istinito vienje prolosti, ve vie funkcion
tendenciozno i selektivno organizovanje prolosti koje pomae odra
funkcionisanje grupe. Kolektivno seanje je deo samopoimanja i iden
lanova grupe. Ono je jedinstveno, distinktivno i i ekskluzivno (D.Bar
E.Hobsbom je pokazao da su tradicije kao vaan drutvenointegrativni seg
pamenja izmiljane. Tradicije, ceremonijali i jubileji treba da obez
kontinuitet sa prolou. To su idejne osnove mobilizacije lanova grupe.
prostor vie optereen prolou, to raste znaaj vizije javnog neprijate
konstruisanju osnovne prie. Oko neprijatelja se dramski centrira
prolosti, neprijatelj je mehanizam redukcije sloene prolosti, kriterij o
sadraja iz prolosti i oseajni potencijal preraene prolosti. Nacio
neprijatelji (Turci i Nemci) dugo su bili kostur balkanskih oslobodil
mitova i kolektivnog pamenja koje je uticalo i na istoriografiju, ne sam
istraivaki prioritet nego i kao oseajno mesto seanja. Osim toga, b
aktivni i socijalni neprijatelji (buroazija, birokratija), a danas su kom
sinonim istovremenog nacionalnog i socijalnog neprijatelja. to je
akutnija, to je prisutnija spremnost da se razliiti neprijatelji spoje u je
jedinstvenog. Izmiljena homogena prolost tu je ubedljiviji prime
diferencirane i vieslojne istorijske slike.
 280

Prolost se moe prikazivati kao manje ili vie protivren

zbivanja ili kao manje ili vie homogena i razumljiva pripovest. Od stru
izlaganja zavisi pripovedaka obrada sluajnog i osmiljavanje kontingen
Po pravilu, prolost prikazana u obliku pripovesti ne opisuje ta se de
zato se desilo, ve objanjava ta se desilo i zato se moralo d
Osmiljavati se moe samo kada se poznaje ishod ili kada se predvia
(Straub 1998,149). Iskustveno vreme uvek je povezano sa oekiv
vremenom, pa se otuda i razliita tumaenja prolog mogu esto objan
rekonstuisanjem oekivanja i opredeljenja istoriara. Manje ili vie izmi
ili preraena prolost, po pravilu, saobraava konstitutivnu priu n
uslovima i time odrava zajednicu seanja u latentnom mobilizacijskom s
Kolektivne traume javljaju se kada se istorijski dogaaji ne mogu
integrisati u koherentne i konstruktivne prie o svetloj prolosti vlastite g
svest o masovnom rasistikom unitavanju u osvajakom ratu nije se m
pomiriti sa iluzijom
- 209 -

herojske prolosti vlastitih oeva-ratnika kod mladih Nemaca krajem 196

a Vijetnamski sindrom i protest protiv apsurdnog rata javio se kod Amerik
1970-ih. Vijetnam je bio trauma za pojedince koji su prihvatili ideo
sadraje amerikog kolektivnog pamenja, na slian nain na koji je Auv
trauma za prie o nezaustavljivom jaanju prosveenosti i morala (
1999,345). Na slian nain je poetkom 21.veka zloin u Srebrenici sve
uklopiti u monumentalnu prolost srpske vojske, a od potreba u budu
zavisie izgledi javnog suoavanja sa senkama oslobodilake pro
balkanskih naroda. Iako je re o procesu koji je jo u punom toku, a
dostignutom stanju, ipak je aktiviranje selektivne prolosti ve os
pogubne vidljive posledice.

Zakljuak: kritika ideologije i dekonstrukcija

 281

Prikazano je osnovno ideoloko-kritiko stanovite,

njegove primene, a pomenuti su i srodni pristupi koji su olakali uoa
klasno slojnih uzroka promene prolosti. Opte naelo da vlast i pobe
kontroliu i piu istoriju da bi pravdali vlastitu dominaciju, na razliit na
istraivaki operacionalizovano. Grami je upozorio da onaj ko kont
proizvodnju kontrolie i kulturu, a kulturna hegemonija se uspostavlja
tradicije, koja je uvek vie od inertnog istorijskog segmenta. To je
smiljena selektivna verzija podeljene prolosti, tj. ranije podeljene sada
U sklopu ideoloko-kritikog pristupa istraivana je uloga opozicionih kul
sloeni meuuticaj klasnih, etnikih i generacijskih inilaca. Katkad je i u
ovog pristupa prisutan skriveni uticaj konstruktivizma i simbolizma.

Naelnu napetost izmeu kritike ideolo

konstruktivizma iskazuje odgovor na pitanje da li je kolektivno pamenje
vladajuih ideja ili pluralizam mentalnih svetova koji mogu biti dodu
sukobu, ali ne u antagonistikom? Odgovor postaje sloeniji ako se ima na
da za razliku od pisane, postoji i usmena istorija koja je u stalnom previ
Tumaenje kolektivnog pamenja trai da se i izvan interesa elita otkrije
se miljenje spontano stvara i u drutvenim procesima. Pamenje D
svetskog rata (slubeno, privatno, lino i nacionalno) ne moe se objan
van drutvenog sklopa u kom je nastalo. Smisao prolosti zavisila
epohalne svesti i obzorja doba u kom su se borile i proimale po
vladajuih i podvlaenih.
Hobsbomov pristup invention of tradition u prikazanoj ideol
kritikoj struji uoen je kao najuticajniji, premda je na razne n
modifikovan. Re je o teoriji koja pripada marksistikom rukavcu isto
sociologije, koji je u ovoj oblasti najstarija i moda najplodnija s
(Antoni 1995,76). Marksistiki istoriari i sociolozi insistirali su na sazn
kritici mitova i ideologija, dok su psiholozi i politikolozi preteno istra
njihovu raznovrsnu funkcionalizaciju. Kod prvih je izraenije tragan
gnoseolokom
-210 -
 282

vrednou saznanja o prolosti, a kod drugih se prati drutvena fukcija

znanja, nezavisno od istinitosti. U ovom pogledu razlikuje se ideoloko-kr
analiza (koja se ne moe svesti na kritiku ideologije, jer ispituje i saz
vrednost slike o prolosti) od konstruktivizma postmoderne. Relativi
verzije konstruktivizma i funkcionalizma (koje takoe govore o izmi
prolosti) uglavnom ne veruju u mogunost istinitog znanja o prolosti,
kod njih pitanja o istini i moralnoj odgovornosti manje vana. Ove struje
identitetske slike o prolosti, gde je identitet uglavnom mehan
razgraniavanja, stvaranja napetosti i pravdanja sukoba. Identitet, kao sut
razlika Mi grupe od drugih, stvoren je tokom istorije, pa je kontinuitet ra
osnova razgranienja od drugih. Identitet iskazuju duboko u prolosti sme
rasne, krvne, kulturne, verske ili razlike u mentalitetu. Izmeu ideolokih
prolosti najaktivnije su one koje nastoje da razliite grupe razgr
isticanjem njihove manje ili vie izmiljene osobenosti: identitetski mitov
srodne narode po veri, pismu, nainu ishrane i sl. Mitizirani i iskonstru
identiteti u kriznim sitiacijama ne istiu plodnu kulturnu raznovrsnost,
prolou oblikovanu nejednakost i zalau se za razgrania
(iskorenjivanje, raseljavanje, segregaciju, podvlaivanje, nepoverenje).

Kod tumaenja izmiljanja, fabrikovanja ili iskrivlja

prolosti, konstruktivizmu i kritici ideologije upueni su prigovori raz
prirode. Glavni prigovor upuen konstruktivizmu (u ijem je sreditu ide
kao kljuni pomodni pojam kasnog 20.veka), sadri pitanje da li su iden
nepromenljivi i zadati, ili su i sami izmiljani i rekonstruisani u toku ist
Nithamer izriito tvrdi da je ovaj pojam posluio postul
postmodernistiki uoblienog nacionalizma (Niethammer 1995,42). Tra
za vrstim identitetom ukorenjenim u prolosti je suprotnost istorij
miljenju. A objanjenje savremenih sukoba tobonjim prirodnim i spon
iskonskim traganjem za izgubljenim identitetom nakon uruavanja evr
alternative kapitalizmu je negacija istorijskog miljenja. Pokuaji da se pr
izmeni, izbrie, zaboravi ili stigmatizuje kao totalitarna, a ne da se izmeni
budunosti u smislu traganja za radikalnom alternativom postojeem,
skreu kritiku kapitalizma u traganje za identitetom. Ideja da je isto
miljenje doseglo granicu, kraj istorije, sugerira bezalternativnost kapita
(F. Furedi,W.Seppmann). Zato su nepromenljivi identiteti, naeni u pro
 283

nove neistorijske kategorije. Identitet je u krajnjoj liniji seanje na vl

poreklo. Zaboravlja se da je stvaranje identiteta dinamian i manipula
proces. Preko prizivanja prolosti zadire se u interese drugih grupa. Ide
nije isto pripadanje, ve vie ideoloko politika tvorevina. Identitet je
povezan sa pamenjem, jer okvire identitetskog pamenja (tj. sugeri
ugroenosti grupe po poreklu) preteno nameu vladajue grupe. Vlada
grupe, a ne pojedinci, institucionalno reguliu emocionalizaciju prolosti
vezanih poreklom. Samo su vladajui kadri da vreme, mesto ili rtvenu g
javnom emocionalizacijom
- 211 -

i ritualnom komemoracijom pretvore u aktivne politike kategorije.

manipulativni mehanizam radikalnije raspoznaje kritika ideologije
dekonstrukcije postmoderne.

Druga vrsta prigovora upuena je teorijama o kulturnoj hegem

osavremenjenoj verziji kritike ideologije. Izneto je upozorenje da kod pr
prolosti nije uvek re samo o prinudi i manipulaciji? Kulturno pamen
treba redukovati na politiko i ideoloko, nego imati na umu i svakodn
pamenja, koja uvek nije nametnuta. Slubena istorija je prolost koju svi
nose okolo u svojim rukama (C.Becker). ine je razumljivi i prilag
sadraji o prolosti koje nameu mediji, filmovi, spomenici i komerc
turizam. Oni mnogo snanije podstiu kolektivno ponaanje, je
upakovani u dramski strukturisane prie i umetnike stilizacije sa mora
poukom. Ipak pria nije narativno neutralna diskurzivna forma, ve poi
ontolokom i epistemikom izboru sa konkretnim ideolokim, pa i polit
konotacijama (H.White).
 284

Da li se identitet i ideologija uvek i bezostatno iskljuuju? O

identiteta i ideologije, kao kljunih pojmova koji usmeravaju izbor sad
nain izlaganja i karakter objanjenja prolosti, moda i nije
antagonistian ukoliko se ovi pojmovi shvate kao razliita discipli
istraivaka usmerenja centrirana oko pristupa sa razliitim prioriteti
perspektivama. Psihologe zanima konkretno seanje pojedinca, n
drutveni sklop i povratni uticaj, a istoriare i sociologe propisano dekre
seanje. S jedne strane je u sreditu panje nesvesna tenja za identite
homogenizacijom manjih i oseajnih zajednica kao to su porodica, ali i n
a na drugoj strani je cilj otkriti interese monih vladajuih grupa kod ideo
prerade prolosti. Prvim problemima bavi se psihologija, drugim isto
sociologija i kritika ideologije. Psihologija se bavi linom motivacijom
bira sadraje i konzervira seanje to pojedinca vezuje za prolost,
sociologiju zanimaju grupni interesi koji nameu selektivno seanje. Mark
kritika ideologije (kao misli vladajue grupe) iri se i obuhvata i nepol
drutvene sklopove i individualnu motivaciju. Prerada istorije i
prihvatanje poima se u spletu sloenijih odnosa u kojima politiki inioci
aktivnu, ali ne uvek i kljunu ulogu. Individualni psiholoki meha
seanja, kolektivni obrasci seanja i smiljene ideologizacije nisu
podjednako uticajni. Treba uoiti prevagu pojedinih inilaca u pojed
vremenima i njihovu vezu. Psiholoki mehanizmi mogu koiti ili ubrz
prihvatanje ideoloki dekretiranog seanja, ali je mogu i obrnut uticaj.

Razlika izmeu ideologije i drutvenog pamenja do

odgovara razlici izmedju tvrdog i mekog pamenja (Etkind 2002). Na pri
udbenika istorije to moe biti jasnije. Udbenici prenose mlaem nar
ono to stariji ele da oni znaju.Teza da su udbenici socijalna konstru
jeste neutralizacija teze da udbenici iskazuju volju vladajuih grupa. S jed

- 212
 285

strane je klasina kritika ideologije sa robusnim kategorijama (mo,

ideologija, klase) i interesnom uzronom analizom, s druge dru
konstrukcija stvarnosti sa ideoloki neutralnim pojmovima (identitet, k
seanja, instrumentalizacija prolosti) i hermeneutikim pristupom. Prem
ovi pristupi naelno suprotstavljeni, slojevita analiza moe kombin
njihova teorijske i metodske postavke. Analizom sadraja udbenika is
mogue je otkriti povezanost vlasti, prolosti i kulture. O tome svedoi
glavnih pria i identiteta i objektivnog predstavljanja realnosti. Udbenici
iskazuju selektivnu tradiciju, tj. vrednosti vane za vladajuu grupu. Kolek
iskustva su okvir u kom se odraava doivljaj pojedinca, ali ona ne odre
potpunosti kako e pojedinci svoje linosti u svetu organizovati. Teko
kraja objasniti povezivanje kolektivne istorije i iskustva pojedinca, ali je d
jasnija borba koja se vodi oko kolektivnog tumaenja istorije, tj. oko o
linog seanja. To su sukobi izmeu elita oko slubene prolosti. Ishod
vidljiv je u udbenicima istorije, gde se namee obrazac kako treba izla
tumaiti prolost, ali i uputstvo kako prolost preraivati, naroit
traumatinim mestima seanja.
U celini uzev, ideoloko-kritiki pristup potpuni
identitetskog pristupa tumai postupne i nagle promene tumaenja pro
Hobsbom je svoj pristup zaotrio u stavu da tradicije, naizgled stare, u
imaju kratku prolost i najee su izmiljene. Premda im je
nepromenljivost, formalizacija i ponavljanje, ipak se i tradicije doter
saobraavaju novim potrebama vladajuih krugova. Zbog klasno-slo
politike uslovljenosti tradicije su u sutini interesne ideologije,
identitetske konstrukcije.
Mesta seanja, kao upeatljive take prolosti i
delovi tradicije, takoe se menjaju. Mogu biti materijalne i nemater
prirode, u njih spadaju realni i mitski oblici i zbivanja, zgrade, spom
ustanove, knjige, umetnika dela. Mesta seanja ne opstaju zbog vl
materijalne predmetnosti, niti samo zbog svoje estetske simboline fun
ve ponajpre zbog aktivne uloge u sklopu borbe oko moi. P.Nora je trag
trajnim takama kristalizacije kolektivnog seanja i identiteta, usidren
drutvenim, kulturnim i politikim obiajima, a koji se menjaju u meri u
se menjaju naini njihovog opaanja, prihvatanja, primene i preno
 286

Hobsbom i Zirabevl su iste predmete raspoznavali kao simbole borbe

moi. Dakle, ideoloko kritiki pristup kod izmene smisla simbola odlu
istie promene interesa vladajuih grupa: ta se npr. pod Prvim srp
ustankom podrazumevalo poetkom 19. veka, a ta danas, i da li se, z
kako izmenio smisao ovog dogaaja u iroj celini nacionalnog se
Identitetski pristup e upozoriti da je oseaj ugroenost Mi grupe bio dru
u sklopu osmanskog feudalizma nego u eri globalizacije, a ideoloko-kr
pristup ukazae na niz raznovrsnih interesa u slubi osmiljavan
ignorisanja znaajne srpske bune: interesi Rusije na Balkanu, strah Napo
od panslavizma, interesi srpskih trgovaca stokom

- 213 -

ili tenja raje za osloboenjem od kmetstva. Termini buna, ustana

revolucija takoe svedoe o razliitom osmiljavanju i interesnom svoja
ovog dogaaja. Raznovrsno usmerena istraivanja unutar opteg ideol
kritikog usmerenja pokazala su vanu ulogu spomenika i fiktivnih kontin
u sklopu borbe oko moi u daljoj i blioj prolosti, ali i danas (npr.svoja
Aleksandra Makedonskog). Proizvoljna dokazivanja kontinuiteta
spomenika iz prolosti su esto ideologizacije iji je cilj stvaranje fik
genealogija i kvaziistorijskog kontinuiteta vlasti. Uprkos reenom, pro
kalendara praznika ne bi trebalo tumaiti samo manipulativnim nap
vladajuih, jer oni katkada iskazuju nuno saobraavanje novim fazama ra
preko simbolikog naglaavanja vrednosti novih generacija. Kod sv
pojedinanog primera revizije tradicije trebalo bi uoavati srazmeru iz
potreba vladajuih i optih novih razvojnih potreba drutva. Kostim
proslava novim spektaklom ne mora uvek biti ideologija zamagljavanj
inscenacija, ve nuno saobraavanje i uklapanje u epohalnu kulturu se
okruenja (EU). Zato se treba uvati "uitavanja vika smisla" prolosti.
prolosti ne mora uvek biti uslovljena interesima elita, ve slui i zabavi.
sugestivne i nenametljive ideologizacije, kod rekonstruisanja prolo
naroito kod njene vizuelne verzije (TV, film), ima dosta i zabavnog. Nije
 287

lako, a ni do kraja mogue, kod predstavljanja prolosti jasno razgra

komercijalizaciju od ideologizacije i zabave. Bez obzira o kojoj funkciji
je re, uvek treba biti kritian prema istorijskom tumaenju njihovog izvo
smisla.

3.3. Dinamiko refleksivni pristupi prolosti: prolost kao p

osmiljavanja

U dinamiko refleksivni pristup pamenju (teorijsku stru

vrlo uoptenim nazivom) spada jedna rezidualna grupa teorija koja se ne
jednoznano svrstati ni u konstruktivizam niti u ideolokokritike teorije
je o teorijama o pamenju iji je prioritet istraivanje aktivne produk
posredovanja smisla prolosti. Za razliku od prezentistikih teorija,
pokazuju ko izmilja, a ko kontrolie prolost, dinamiki pristup prolost
kolektivno pamenje kao proces posredovanja i pokazuje granice do ko
prolost moe uskladiti sa vlastitim interesima (Schudson). Naime, prolos
subjektivna niti lingvistika konstrukcija. Ne oivljavaju ljudi prolost sam
bi se okoristili. Katkad je, naime, izmena kolektivnog pamenja nuna
opti razvoj drutva. Otuda ovaj pristup smeta pamenje u prostor iz
ideologije i mogunosti alternativnog poimanja iskustva (Misztal 2003,6
obzirom na to da je prolost ak otporna i na promene, ona se ne poim
gola konstrukcija ve kao tvorevina sa vlastitim kontinuitetom. Za razlik
albvaovske struje, koja opisuje kako se prolost koristi, simbolizam vie
funkcionalnost prolosti, a ne toliko njenu instrumentalizaciju. Pri tome a

- 214

otvara i pitanje kako sadanjica podnosi prolost ? Dok razne

konstruktivizma polaze od stabilnosti grupnog pamenja i od posto
grupnog identiteta, kojima se prolost saobraava, ovde se polazi od toga
kolektivna prolost prilino postojana, a da je identitet grupe promenljiv. R
 288

ne menja se samo pamenje, nego i subjekt. U sreditu su komemora

pamenja, tj. spontano prilagoene slike prolosti subjektu koji se ta
menja. P.Konerton je komemoracije definisao kao sredstva otpora prome
vlastitog samovienja. Simbolizam ne istrauje pre svega konstruisanje
prolosti, ve vie zadravanje prolosti kao elementa kontinuiteta. Ovd
naime, pamenje rastumaeno kao proces kojim ljudi konstantno me
uspomene koje stvaraju. Naglaavanjem dinamike i povratnog uticaja pro
ova struja razlikuje se od konstruktivizma i kritike ideologije, koje pam
posmatraju kao konstrukciju ili orue podvlaivanja.
Svim strujama simbolizma zajedniko je gledite da je kolek
pamenje deo kulturnog aparata koji gradi smisao (B.Schwartz). Naa po
za smislom, tj. nastojanje da budemo deo neega to nadilazi pojedin
egzistenciju, jaa aktuelnost kolektivnog pamenja koje uvruje sliku du
smislenosti sveta. Odluno je istaknuto da kolektivno pamenje ne isk
samo prolost, nego oblikuje i aktuelnu realnost jer prua ljudima simb
okvir, osmiljava njihovo postojanje i omoguuje im da shvate smisao
Na neki nain prolost se koristi kao udo u kojoj traimo objan
savremenih problema, pa zato neki pisci govore o prolosti kao pato
modernog ivljenja (Huyssen). Stalnim poreenjem prolosti sa sadanj
kolektivno pamenje stie strateki karakter i utie na sadanjicu. Traei
da stvorimo smisaoni poredak u realnosti, sluimo se pamenjem
simbolikim okvirom koji organizuje nae ponaanje i samovienje. U
smislu prolost jeste aktivni vrednosni okvir sadanjice, a pamenje je
kriterij istine.

3.3.1. Simbolizam i prolost

Ameriki simbolizam je moda najotrije skrenuo panju na
prolost, nameui smisao, uobliava i oseanja sadanjice (G.Mead). Pro
je aktivni inilac, a ne samo pasivno preraeni idejni sadraj prilag
potrebama sadanjice. Prolost je delotvorna i funkcionalna, ne sam
preraenom, nego i u izvornom obliku. Treba zapaziti da su ovde prisutn
vizije prolosti: postojana i promenljiva. Odnos izmeu prolosti i sadanj
uzajaman i stalno promenljiv. Dok su konstruktivistiki i ideolokokr
 289

pristupi polazili od suprotnosti ili od napetosti izmeu istorije i pamenja,

samim tim kolektivno pamenje shvatano kao izobliena verzija ist
dinamiki pristup, ne samo to ne iskljuuje meuuticaj istorije i pamenja
i istie da je njihova veza, bez obzira na saznajnu vrednost, funkcionalna.
- 215 -

Dinamiki pristup polazi od teze da kod tumaenja raire

odreene slike prolosti treba imati na umu konkretnu drutvenu struk
politiku kulturu. U suprotnom, ako se slici prolosti prie kao golom de
pamenje postaje zarobljenik politikog redukcionizma i funkciona
(Confino 1997,1395). U drutvu uvek postoji razliita akutna lat
spremnost za prihvatanjem odreene verzije prolosti. Npr.spremno
otvoreno suoavanje sa Viijevskom prolou bila je prisutna, ali potisn
Francuskoj sve do 1968, kao to su i anse za mobilizacijsko kori
Kosovskog mita bile manje za vreme Tita nego nakon njegove smrti. St
masovnog prihvatanja mitsko mobilizacijske slike o Kosovu, koja se u raz
svrhe moe instrumentalizovati, bio je razliit 1939.(kada je na Gazi Me
Milan Nedi drao govor),1959, 1989. (kada je S.Miloevi drao gov
2005. (kada je Kosovo pod protektoratom). Prolost postaje mobilna tek
je, kao potranju, aktivira snana potreba.

Kod globalnog pamenja to je jo uoljiivije. Kao jo uve

primer simboliki osmiljene prolosti moe se pomenuti savremeno kori
Holokausta kao simbola masovnog stradanja. Globalni mediji tvore
kosmopolitsko pamenje, stvaraju nove simbole i nove moralnopol
kriterije. Kraj Hladnog rata bio je kljuna taka u normativnom formira
institucionalizaciji kosmopolitizovanog pamenja (Levy,Sznaider 2002,9
poslehladnoratovskoj reorganizaciji pamenja Holokaust stie sredinje m
u simbolizaciji masovnog stradanja. Najpre je dekontekstualizovan, a
ispunjavan novim funkcionalnim sadrajem. Na taj nain su preko p
Kosovocaust, Srbi medijski izjednaavani sa nacizmom 1990-ih. Osniva
Holokaust muzeja u Vaingtonu 1993. dat je Jevrejima status privilego
rtava, ali je i SAD pruena privilegovana uloga svedoka zloina koji ne
 290

stajati po strani (Levy,Sznaider 2002). U tu svrhu otvoreni su Holokaust m

u skoro svakom veem amerikom gradu. Preko filma S.Spilberga indl
lista Holokaust je jo vie univerzalizovan. Holokaust se pretva
simbolinu moralnu pria o borbi dobra protiv zla, a manje u priu o jevre
patnji. Finkeltajn debata 2000/2001. oko Holokaust industrije prim
medijskog zaotravanja ideologizacije istorije (Kulji 2002,225-245).
Istini za volju, svaka simbolizacija prolosti je po prirodi
upuena na dekontekstualizaciju. Meutim, savremena dekontekstuali
holokausta praena je vulgarnom amerikanizacijom u poruci Ne smemo s
po strani, nae je da interveniemo. Pri tome globalni mediji utiu da ni
drava ne moe izolovati seanje na Holokaust iz nadnacionalnih proces
vrhuncu rata na Balkanu Eli Vizel se na dan otvaranja Holokaust m
obratio Klintonu sa pozivom na intervenciju:Kao Jevrejin ja Vam kae
moramo neto uiniti da zaustavimo krvavi rat u Bosni. Ljudi ratuju i
umiru. Zato? Neto, bilo ta, mora se uiniti (Levy,Sznaider 2002).
hladnog rata i rat na Balkanu reorganizovali su pamenje i univerzalizoval

- 216 -

Holokaust. Intervencija na Kosovu 1999, praena TV slikama, pravda

takoe kao lekcija iz Holokausta. Novi ameriki vojni angaman post
je kao moralna obaveza i kao odgovor na neuspenu misiju u Bosni. N
ponovo Auvic , bio je slogan napada NATO na Srbiju 1999. Nju
sociolozi Levi i najder su pokazali kako je pretvaranje seanja na Holoka
savremenu osetljivost prema genocidu stvorilo osnovu za kosmopo
pamenje, a Norman Finkeltajn je jo uverljivije razotkrio Holo
industriju kao pokrie SAD imperijalizma. Dekontekstualizacija holok
uoljiva je u razliitim vizijama rtve: Srbi se izjednaavaju sa nacis
Albanci sa Jevrejima, Palestinci sa Albancima i sl. Sve pokriva Holokaus
univerzalni simbol pravdanja intervencija NATO.
 291

Njegovom simbolizacijom i nezadrivom medijskom dekontekstualizac

globalne teme polako postaju deo nacionalnog iskustva. Razliita nacio
pamenja lagano se podreuju zajednikom okviru. Unive
dekontekstualizovani sadraji kombinuju se sa lokalnim i usagla
zajednikim komemoracijama. Pri tome je kod ove instrumentalizacij
manje vano pitanje da li Holokaust odista pripada svima koji ele
prikau kao rtve? Jo je manje izvesno moe li dekontekstualizov
rastegljivi Holokaust biti usaglaeni moralni kriterij u poslehladnorato
pometnji oko prolosti. Ne treba ni podseati da je smisao holokausta razl
svakoj zemlji, ali i okruen razliitim tabuima u svakoj zemlji. Vlastite
su u sreditu, a rtve nasilja vlasite grupe se marginalizuju. Na globa
planu Holokaust kao simbol se takoe od prilike do prilike univerzalizu
nacionalizuje. Upadljiva je dvoznanost ovog mitskog stratita: s jedne s
holokaust je simbol nadnacionalne solidarnosti, a s druge je amerikaniz
kao pravdanje imperijalizma. Kod obe verzije nastoji se osigurati ikonog
status Holokausta. I samo pamenje na faistiki genocid ne man
dvoznano: za Jevreje holokaust je neuporedivi zloin iz prolosti,
nejevreje univerzalni simbol za budunost. Uvek se izriito stavlja do znan
to to se Jevrejima zbilo u prolosti, u budunosti moe svima. Po s
sudei, od Holokausta se danas ne moe nai bolji primer pol
instrumentalizacije uticajnog simbola iz prolosti. Stvorile su ga, me
uvrstile i instrumentalizovale ponajvie SAD u monoj Holokaust indust

Simbolizacijom prolosti svakako se najuspenije

moni, ali je koriste i podvlaeni. Aktivistiko poimanje potencijala pro
nije nuno povezano sa tehnikama i praksom vlasti, jer prolost koriste i
van vlasti, koje samosvest grade preko istorijskog iskustva i oso
simbolikih struktura (podvlaene klasne i etnike grupe i razne profesio
grupe). Pamenje se stvara uzajamnim proimanjem uticaja odozgo i odo
meudelovanjem prolog i sadanjeg. Kod tumaenja ovih proce
simbolizmu je teite na kulturama i tradicijama, a ne na pritisku g
Kulture zapravo grade kognitivne kategorije i oseajni kontekst pame
kom se prolost prerauje, ali
- 217 -
 292

unutar kojih prolost prua i otpor. Da se prolost ne moe jednos

prilagoditi naim potrebama pokazao je adson, istraujui kako se Ameri
seaju Watergate afere. Iako nije bilo slubeno, ovo nekomemora
pamenje, uticalo je na funkcionisanje mnogih amerikih ustanova. Osim
prolost opstaje i deluje na sadanjicu i u linom obliku, tj. kada je posredo
ivotima pojedinaca, kao i u socijalnom pogledu kada je osigurana prav
drugim ustanovama, a kulturno onda kada je posredovana jezikom i dr
simbolikim sistemima. Dakle, ljudi ne koriste prolost potpuno pragma
ciljnoracionalno, kao to nisu ni pasivni zarobljenici kulture. Npr.
Watergate afere iz 1970-ih postao je obrazac za itanje kasnijih skan
prolost se utakla u ivote SAD graana, pravo i jezik u toj meri da se
samo delimino kontrolisati. A sve to zbilo se bez institucionalizova
komemoracija. Parafrazirajui Marksa, da ljudi ne biraju uslove u kojima
adson zapaa da premda ljudi prerauju prolost, ipak ne mogu ni
prolost koju zatiu (Cit. prema Misztal 2003,72).
Teko je porei da je prolost uvek prisutna u sadanjic
ne preraena, a ono bar preakcentovana. Danas npr. sapostoje raz
pamenja (tj. razliito oktroisane slike jugoslovenskog socijalizm
udbenicima istorije bivih jugoslovenskih republika), ali i raznolike sada
u isto vreme uvaju ista ili slina pamenje na Tita. Tito pritiska sada
Zapadnog Balkana, to se vidi po njegovom visokom mestu u svakodn
seanja obinog oveka. Po istraivanju javnog mnjenja iz 2004. u Sr
Hrvatskoj, uprkos tome to ga slubeno pamenje potiskuje, Ti
najznaajnija istorijska linost ovog prostora, a u Sloveniji je takoe u
(Kulji 2003). Kod seanja na socijalizam ima svakako i nostalgije,
realnog poreenja kvaliteta prolog svakodnevnog ivota sa dananjim.

Ve iz pomenutog je vidljivo da teorije pamenja simbo

i interakcionizma nastoje da izbegnu politiki redukcionizam razmat
neutralni funkcionalni uinak linosti i simbola iz prolosti. Prou
pamenje kao proces znai priznati promenljivu, ali i nepredvidivu pr
pamenja. Ovakvo vienje pretpostavlja nii nivo postvarenja kolekt
pamenja, svesno je gipkosti i ambivalentnosti pamenja, pa ukljuuje kon
 293

sadraj i protivrenost kao osobine pamenja. Sve naravno zavisi od

politike kulture koje oblikuju razliito Ja, kao vaan inilac pamen
pojedinca koji je kadar da u razliitoj meri izgradi razuman sud o vla
mogunostima. Odnos linosti i politike kulture uvek je uzajaman.
ratnocentrinih kultura linosti se socijalizuju u herojskom duhu (pam
svetla prolost), kod trinih kultura prisutna je ravnodunost prema sla
mestima seanja, a poimanje prolosti manje je monumentalno. Lak
pojmljivo da je kritika svest o prolosti manje izgledna u prostorima pro
ratovima, etnikim sukobima i borbenim etnikim mentalitetom. Po
obrazac pamenje oblikuje se u meudelovanju hegemonog tipa linosti (b
trgovac, misionar), politike
- 218 -

kulture (oslobodilaka ili trina) i protivrenosti prostora, tj. domina

osnovnog sukoba koji se tradicionalizuje ili zaboravlja.
U raznim sredinama pojedinci nisu podjednako kadri
odupru hegemonom kulturnom i ideolokom obliku seanja, niti je rizik o
isti (zatvor, izolacija, moralnopolitika nepodobnost, prezir). Osim
pamenje, shvaeno kao proces priseanja, nuno konstituie i menja od
ukljuujui i odnos prema sebi. Pamenje je nuno intersubjektivno sre
samokonstituisanja, koje uvek oblikuje odnos prema drugima, prema pro
prema budunosti. Dakle, pamenje je rezultat beskonanog rada na
organizovanja i smetanja sebe u sklop kulturnog jezika i okoline (F.Prage
Ovde je vano uoiti da se kod nehomogenog dinam
refleksivnog pristupa prolosti i seanju prilazi kao procesima, ali ne
samostalnoj konstrukciji grupe, niti kao dekretiranim sadrajima od
Pamenje je: (1) obrazac saznavanja, a ne golo sredstvo vladanja
mehanizam redukcije sloenosti preko unoenja smisla, a tek potom (3) g
svest ili ideologija. U sledeem izlaganju bue izneti glavni pravci
nehomogenog pristupa.

3.3.1.2. Simboliki interakcionizam Dorda Herberta Mida

 294

ikaki filozof Dord Mid (1863-1931) je rodonaelnik teo

simbolikoj interakciji u kojoj se ogleda sinteza pragmatizma i psiholo
biheviorizma. Kod pragmatizma je kriterij istine uspenost delanja:
teorija korisnija, to je ispravnija. Slino tvrde i bihevioristi. Psihologija, n
ne treba da se bavi sveu, nego samo sa reakcijama koje se mogu m
opaati. Drutvo ine norme i vrednosti koje ne moraju svi deliti, pa otuda
istraivati samo vane simbole koji prenose znaenja.
Otprilike u istom periodu kada je Albva izneo teo
kolektivnom pamenju, u SAD je D. Mid na drugi nain pokuao da po
kako prolost u velikoj meri zavisi od potreba sadanjice. Oba pristupa b
funkcionalistika, prvi preteno socioloki, dirkemovski, a drugi blii filo
pragmatizma. Prolost je preplavljena sadanjicom. Za njeno odra
odluujui je kontinuitet sa dananjicom. Prolost je ono to se mora zbi
nego ostane u iskustvu o prolom. Prolost je pre svega sigurno irenje
iziskuje kontinuitet sadanjice (Mead 1929,238). Pria je prisutna u sv
momentu iskustva, a kontinuitet je osnova pripovedanja (Mead 1929,240)
naruavanja kontinuiteta, ovaj se ne bi mogao iskusiti. Obnova prolosti n
ne moe povratiti neoekivano, i upravo to razlikuje prolost od sada
Osobenost prolosti je u tome to povezuje nepovezano i to stapa
sadanjicu sa drugom. Zato Mid zakljuuje da je kontinuitet prolosti
zamiljen.
Tek kada se navedene premise ralane, moe se uoiti u
meri se simboliki interakcionizam oslanja na Huserlovu fenomenolo
Djuijev pragmatizam. Objektivnost ima smisla samo unutar svesti sub
Premda je svet transcedentan, tj. nezavisan od svesti, smisao objektivnog s
- 219 -

je imanentan, tj. zavisi od svesti. Po Midu, prolost jeste objektivna,

smisao prolosti konstituie ili konstruie u skladu sa intencionalnim potre
istorijskog miljenja. Smisao prolosti definie savremena istorijska sves
je otvorena ka budunosti (Cit.prema Cronk 2000). Svako novo otkrie m
nau sliku prolosti. Istorijsko miljenje je valjano ukoliko, tumaei prom
 295

omoguuje njihovo razumevanje i nastavljanje aktivnosti. Otuda je zna

prolost samo upotrebljiva prolost. Potpuna objektivnost je nemogua, za
sve rekonstrukcije i tumaenja prolosti poivaju na sadanjim potreba
otvorene su ka budunosti. Istorijska svest jeste subjektivna u smislu d
tumaenju prolosti koja e biti znaajna za sadanjicu i budunost. Isto
miljenje jeste rekonstrukcija zajednike prolosti da bi se razumela prir
znaaj zajednike sadanjice i budunosti. Istorijska prolost se s
rekonstruie. "Sada" podrazumeva prolost i budunost (Mead 1929,242)
gledite blisko je Nieovoj opasci da prolost moete razumeti samo
graditelji budunosti i kao znalci sadanjosti (Nie 2001,67). Meutim
razliku od Niea, koji kritikuje legionare trenutka, jer ovi po svaku
prolost tumae duhom vremena u kome ive, Mid je pragmati
ravnoduniji prema ovom konformizmu.
Mid je bio duboko svestan promenljivosti prolosti, tj. okolno
se ova tumai u svetlu poslednjih prolaznih zbivanja, pa se uvek iznova s
nova prolost. Svaka generacija ima razliitu istoriju (Mead 1929,24
razliiti Cezari prelaze Rubikon sa svakom novom generacijom. Na isti
se u SAD stalno menjala slika Linkolna, kao to e se na Balkanu slika
takoe menjati, ne samo u zavisnosti od novih istraivanja, nego i od aktu
potreba. Ipak je Linkoln upotrebljiviji, jer je ideoloki neutralniji, dok e
ignorisati ne samo nacionalna desnica nego i razne antisocijalistike struje
upozorava da se prolost ne menja diskontinuirano samo zato to
vrednosti trae kontinuitet simbola. Nije samo budunost nova, nego
prolost nova, kae Mid (Cit. prema Cronk 2000). Istorija jeste rekonstru
prolosti i odgovor na novu sadanjost, ali je otvorena i prema
budunosti. Istorijska prolost nije nezavisna od sadanjice i budu
Prolost je u sadanjici i postaje znaajna tek u sadanjici. On
"epistemoloki referentni sistem" koji usklauje sadanjost koja se
Smisao prolosti odreena je njenim odnosom prema sadanjici, p
neznaajna prolost zaboravlja. Da ovde ipak nije re o obinom prezent
pokazuje slojevito shvatanje istorinosti, koja podrazumeva uoavanje
konteksta prolosti. Sadanjica sazdana od aktuelnih potreba (k
nacionalne, generacijske) prua delatni kontekst za tumaenje pro
razdvajanjem znaajnog od efemernog. Drugi izvorni kontekst je aute
 296

sklop prolih zbivanja, koji se hermeneutiki poima uivljavanjem u p

sadanjost. Line i grupne pobude antifaizma 20.veka bolje e se razum
objasniti ukoliko se pojme ne kao dananja prolost, nego kao p
sadanjost.
- 220 -

Premda su i za pragmatiare zbivanja iz prolosti objektivna, isto

istina o njima jeste donekle relativna, zato to se smisao prolosti uvek m
kada nova sadanjica "sklizne" u prolost, tj. kada se razni pojedinci i
suoavaju sa novom situacijom koja iziskuje novu temporalnu reinteg
iskustva (Cit Mead, prema Cronk 2000). Nova sadanjica, koja otvara
budunost, uvek trai i novu prolost. Dakle, nerazdvojiva povez
prolosti, sadanjice i budunosti je osnovna crta ljudske temporaln
istorijske svesti. ak i romantiarsko matovito vraanje u prolost nije
prolost nego sadanjost (Mead 1929,238).
Prikazana Midova gledita, koja se oslanjaju na pragmat
vana su za razumevanje spora oko metafizike realnosti prolosti vo
izmeu empirijskih realista i postmodernista. Ovde su pomenuta zat
drugaije odgovaraju na pitanje da li je istorijsko znanje otkrie realn
konstrukcija?
Ako je, naime, re o otkriu, kakva je priroda otkrivenog,
je, pak, konstrukcija, koje su joj granice? Realisti tvrde da prolost mo
saznati, uprkos tome to objekt saznanja nije dat u iskustvu. Moramo biti
da transcendiramo sadanjicu. Za kritike realiste sva neiskustvena saznan
oblik spoljne trgovine sa zemljama u kojima trgovci ne ive, ali iz kojih
donose dobru robu za prodaju (Hildebrand 2000,6). Ta druga zemlja je pro
Pragmatiari, pak, dre da nita ne postoji izvan sadanjice, zato to se saz
potvruje samo u iskustvu. Spoznaja prolosti je nemogua, jer je pr
zauvek iezla. Prolost je samo prolost u sadanjici i slui sadan
budunosti. Svoenjem prolog na potrebe sadanjice, pragmatizam zavr
solipsizmu. Time pragmatiari uvode uslove za moralni haos (Cit. Lov
prema Hildebrand 2000,8). Tome nasuprot, realisti veruju da je pro
 297

zasebna i transcedentna oblast. Drugim reima, ona postoji u izvesnom s

nezavisno od toga ta mi mislimo ili govorimo o njoj. Misao mora biti kad
spozna transcedentno. Realisti odbacuju pragmatizam zato to ovaj me
to ta znamo sa onim kako saznajemo, i na taj nain razara fakticitet pro
Naputajui epistemoloku objektivnost pragmatizam proklamuje m
relativizam (Hildebrand 2000,11). Ove primedbe nisu upuene samo D
nego i Midu.

Daleko ee upuuju se konstruktivizmu postmod

koji jo izriitije relativie mogunost istinite spoznaje prolosti.
nedoumica oko relativizma, ovde se otvaraju i druga pitanja. Da li isto
vreme odista postoji nezavisno od zbivanja ili je konstruisano promenlji
konstruisanim poecima? Da li je istorija doista svaka ili samo iza
prolost? Da li istoriju ine dogaaji ili istina? Jedan odgovor ponud
Hildebrand tvrdei da otkrie Amerike nije istina. Zato to tek naknadna o
ovog dogaaja uvodi kategorije istine i lai. Kritiari pragmatiz
konstruktivizma izriito tvrde da je mogue razdvojiti vrednosne ocen
dogaaja. Prolost ne ine dogaaji po sebi, nego deavanja snabd
aktuelnim smislom. Prosto reeno, svako

- 221

saznavanje je retrospektivno i prospektivno. Ipak, retrospekcija nije oev

Svako novo iskustvo menja standarde istorijske autentinosti. Nije
sluajnost to to je invazija NATO pakta na Srbiju ubrzala preocenji
Vijetnamskog rata u SAD, ili to su otvaranjem izlobe u m
vazduhoplovstva u Vaingtonu obnovljene debate oko Hiroime. Dok re
insistiraju da se istorijsko znanje o prolosti moe nai, a ne konstruisati,
pragmatiari poriu da prolost kao oblast opstaje prema vlastitim prav
Nema istorije kao samosvrhe. Apsolutna istina o prolom je ak lo
neosnovana (Hildebrand 2000,16). Ne moemo stvoriti arhimedsku taku
bi zamenila nae ivo stanovite, niti moemo obnoviti sloene inioce k
prola zbivanja uinili neponovljivim. Zbog relativistikog stava da je is
 298

ono to je korisno, pragmatizam je u izvesnom smislu blizak konstruktiv

postmoderne.

Ipak, izmeu ovih pravaca postoje vane razlike u vrsti i st

relativizma. Uprkos uticaju pragmatizma, simboliki interakcionizam ne p
da prolost pored simbolike ima i objektivnu dimenziju. Prolost je prisu
sadanjici u obliku svesnog iskustva, tj. u pamenju, ali i u istorijskom ap
koje rastee pamenje (Mead 1929,235-42). Ispriani identitet s
subjektivno oseanje vlastitog kontinuiteta preko simbolike ugr
deavanja ili proivljenog iskustva u autobiografskom pamenju. Nije
razloga Mid naglaavao vanost vremenske dimenzije za samopoim
Prolost i budunost uvek se iznova tumae upravo zato da nepredv
sadanjica, koja nas iznenauje, ne bi izgledala kao diskontinuitet sa prol
Dok se sadanja deavanja katkad i mogu prihvatati kao diskontinuitet
iznenadnog), dotle se gotovo uvek rekonstruisana prolost javlja
kontinuitet i kao nunost. Prosto reeno, kontinuitet stvara jedins
tumaenje prolosti, sadanjice i budunosti.
Simboliki rekonstruisana prolost i mitska prolost ip
razlikuju: mit je vie izmiljotina i fikcija nego doterivanje i prerada pro
Postoji objektivna prolost, simboliki posredovana prolost i mit (Mead 1
Na primeru Kolumba to glasi: Kolumbov cilj je bio zlato, posledica nje
politike bio je genocid, ostao je simbol pronalazatva, a mitiziran je
pravedni heroj. Re je o tri verzije pamenja koje se razlikuju po st
empirijske proverljivosti. Kada raspravlja o valjanosti prolosti, Mid
okree njenoj empirijskoj proverljivosti, ve kontinuitetu koji osigurava
status u podeljenoj svesti. Dakle, dokaz da su prolosti ipak empirijske, je
to realno utiu na savremene odnose. Najee je istinita prolost u
upotrebljiva prolost. Pragmatizam je ogoljen u oceni da je fikcija empirij
meri u kojoj moe pomoi tekuem delanju. Drugim reima, razlika iz
istorije i fikcije daleko je sloenija od tvrdnje da je prva proverljiva, a
nije. Treba paljivo istraivati vezu izmeu izmeu objektivnog deav
prisutnog u ivom iskustvu, i njegovog simbolikog tumaenja.

- 222 -
 299

Hermeneutiar Riker drugaije je uoio sloenost pomenutog od

tvrdei da je fikcija kvaziistorijska, a da je istorija kvazifiktivna. Ist
naime, pozajmljuje iz knjievnosti ne samo slian nain izlaganja,
funkciju istorijske mate, koja nas pouava kako da seriju dea
prihvatamo kao traginu, kominu i sl. Riker nije veliki optimista kada z
da je odve neuhvatljivo mesto fikcije u istoriji. Slino tvrdi i Mid: Pro
koju stvaramo sa stanovita novih savremenih problema poiva na kontin
koji otkrivamo u onome to je izbilo i slui nam sve do pojave nove sutr
potrebe, kojoj je potrebna nova istorija koja tumai novu budunost". Pri
istorija pozajmljuje od fikcije formu tumaenja koja omoguava da se pro
rastumai u svetlu novog iskustva koje uvek donosi protivrena obave
(Cit. Riker prema Ezzy 1998). Dakle, pripovedanje (slaganje haotinih zbi
u fabulu povezanih deavanja sa oseajno obojenim akterima) podjed
oblikuju istorijska delatnost i mata koja tumai deavanje. Svaka is
nastoji da se odvoji od fikcije tako to pretenduje na realnu prolost. A
fiktivne mate nemogue je shvatiti prolost. Sliku prolosti ini sadraj
plus sintetika aktivnost itanja. Ova aktivnost uvek je odreena kontek
Nije teko primetiti da se pomenuta gledita simbolizma razlikuj
radikalnog konstruktivistikog relativizma ve time to, istiui inioce
iskrivljavaju spoznaju realne prolosti, ne negiraju ovu mogunost.
uostalom i naelna razlika izmeu fenomenologije i hermeneutike s je
konstruktivizma postmoderne s druge strane.
Ne manje je vano hermeneutiko upozorenje na povratni
tumaenja prolosti na samo doivljeno iskustvo. Iako ivo iskustvo pre
prii, i samo pripovedanje tvori delanje. U krugu prie i akcije odn
uzajaman. Mata prie najpre, uz pomo simbolikih struktura i vrem
strukture delanja, oblikuje proivljeno iskustvo. Potom se ova zbi
uklapaju u priu sa centralnom temom ili skicom koja posreduje iz
pojedinanog dogaaja ili incidenta i prie kao celine, tvrdi Riker (Cit. p
Ezzy 1998). Zatim se ista pria ponovo suoava sa ivim iskustvom
itaoca ili sluaoca, koji takoe preinauje priu, jer ova takoe aktivno
na izbor naina njegovog delanja. Reju, delanje je uvek simb
 300

posredovano. Ali i sama skica prie nita manje osmiljava iskustvo. Mo

to najuoljivije kod identiteta, tj. kod prie o sebi koju pojedinac kazuje se
drugome. Identitet je priznanje koje nam drugi odaje da smo postojana li
isto ja (Pucci). Kada se kontinuitet izgubi (promeni opredeljenje ili partija
se gradi racionalizacijom konverzije. Identitet, dakle, ne moe postojat
narativne strukture koja samopoimanju prua saglasno vremensko jedin
Nema identiteta bez kontinuiteta, niti samopotovanja bez slike o vla
doslednosti. Narativni identitet jeste koherentan i utemeljen u prolosti, al
isto vreme fluidan, promenljiv i fiktivno ponovo rastumaen. Stvara ga
za sebe, ali uvek u interakciji
- 223 -

i u dijalogu sa drugim ljudima. Utoliko je Mid u pravu kada zakljuuje

identitet posrednik izmeu istorije i fikcije (Cit prema Ezzy 1998).
Premda liena polemike otrice, pomenuta gle
neodoljivo podseaju na Nieova upozorenja o teti koju istorija nosi kad
prekomerno optereuje prolou. Ovde ih treba ukratko pomenuti jer je
uprkos srodnom gledanju, svojevrsna antiteza pragmatizmu. Nie je, n
bez uvijanja skrenuo panju na naivnost verovanja da je vlastito vreme u
i da treba pisati u duhu vremena, opominjui da je to vera religije
2001,61). Ako se u postojeem trenutku nalazi kanon svih istina, on
prolost prilagoava trivijalizmima koji odgovaraju duhu vremena. Pr
vienje koje ne robuje duhu i argonu vremena ispada anahrono, Nie, u
tome, savetuje da treba biti borac protiv svog vremena, i nemo
odgojen (Nie 2001,68), a ne biti legionar trenutka (Nie 2001,87).
nije vano to to pragmatizam nije mogao da prihvati pomenutu Ni
neutilitarnost. Vanije su epistemoloke pretpostavke Nieovih opomena
malo ko pre i posle njega, Nie je bio naisto s tim da samo onaj koji ne r
imperativu trenutka, tj. ne udovoljava potrebama koje postojea
nagrauje, jeste kadar da prevazie ute mrlje tekue istorijske svest
moe biti kritian prema sadanjoj verziji prolosti onaj koji nije kadar
izdvoji iz epohalne svesti koja namee vlastitu korisnu prolost.
 301

Naravno da se pomenuti Nieov bunt nije mogao usaglas

osnovnim usmerenjem pragmatiki i funkcionalistiki obojenog amer
simbolizma. ak ni hermeneutika, koja je vie okrenuta pojedincu, objek
zbivanje ne razdvaja od subjektivnog osmiljavanja, jer je to
prilagoavanja, a ne otpora okolini. Sve funkcionalistike struje slau se
kod osmiljavanja vrlo vaan obrazac organizovanje sadraja. Pripoved
pria i storija su vrlo funkcionalni. Iako matovito struktuiraju i osmilj
iskustvo, prie ipak nisu gole fikcije. Skice narativnih identiteta formiraju
sloenom meudelovanju realnog deavanja, mate, vanog Drugoga, isku
obiaja i monologa koji gradi linu vlastitu priu. Redukcija sloen
nepreglednosti najee tee preko fabuliranja prolosti i fabriko
kontinuiteta. Kombinacija Midovog simbolikog interakcionizma i Rik
hermeneutike moe pomoi razumevanju spontanog saobraavanja pro
sadanjim vrednostima kod pojedinca, ali i objanjenju sraunatog prihva
odozgo nametnute nove prolosti. Svaka politizacija prolosti vodi rau
tome koliko je prihvatljiva za ire mase. Savremeni nacionalizmi ne
autentinoj restauraciji zlatnog doba nacionalne istorije, nego pokuava
ostvare samo delove fabrikovane fiktivne istorije (Hobsbom) u novom s
smisla prolosti. Preuznoenje znaaja Duanovog zakonika poe
21.veka u Srbiji treba da bude legitimacija duge i postojane srpske p
mudrosti, ali i signatura pravne drave u buduoj Evropskoj uniji. S
monumentalizacija prolosti
- 224 -

slui pravdanju razliitih politikih pretenzija u obliju tobonjih istor

prava, pa slui i osmiljavanju budunosti.
Lako je uvideti da se svako osmiljavanje trudi da pre
diskontinuitet. Mid je hegelijanski upozorio da se bez naruavanja kontin
ne moe iskusiti vreme. Iskustvo pretpostavlja promenu, ali i postojanost
rekonstruisane prolosti diskontinuiteti postaju kontinuiteti u autobiograf
pamenju. Teko je odupreti se zavodljivom obrascu retrospektivnog fata
 302

koji uspeno prevodi sluajni dogaaj u gvozdenu nunost. Prolost se

iznova preformulie sa stanovita novih situacija. Grubo reeno, na de
naknadna pamet. Prolost jeste, dodue, nepobitna u ontolokom smislu
neto odista zbilo. Meutim, ta se odista zbilo i kako se zbilo (su
prolosti) uvek je otvoreno pitanje podlono razliitim tumaen
Huserlovski reeno svet jeste transcedentan, tj. postoji nezavisno od sv
njemu, ali je smisao sveta imanentan, tj. uvek zavisi od svesti. Dakle, sm
prolosti zavisi od istorijske svesti koja je ukorenjena u sadanjici i otvore
novoj budunosti. Slubeno priznanje etnikog antifaizma u Srbiji poe
21.veka iziskivala je nova vizija nacionalne srpske drave, kao to je de
godina ranije ista potreba u Sloveniji i u Hrvatskoj traila nacio
domobranski antifaizam i nove spomenike umesto nadnacion
partizanskih obeleja. Svuda je aktuelna svest filter koji proputa
poeljnu prolost sa stanovita hegemonih ideologija. Dord Mid se nije
toliko interesima grupa koje planski nameu hegemonu istorijsku svest
vie optim filozofsko-psiholokim zakonima koji utiu na njeno prihva
kod pojedinaca. Zato i nije toliko kritiar monopola na izmiljanje pro
koliko je analitiar njihovog uinka.
Istorijska svest jeste u neku ruku nuno delom subjek
samim tim to je tumaenje prolosti smisleno za ljude u sadan
budunosti, tj. im nastoji da definie smisao prolosti. Naa prolost jeste
sa nama (u obliku pamenja, istorije, tradicije) i ona stvara kontekst za
sadanjost. U tom pogledu kod Mida nema nikakvih metafizikih predra
Zato i tvrdi da potpuno osmiljeno ljudsko postojanje treba da bude ivlje
sadanjici lieno oslonca na prolost. Tu se Mid zapravo direktno oslan
Niea. Ipak je re o nedostinom idealu, jer je pitanje da li je mogue
samo u sadanjici gledajui u budunost. Iako nije teko sloiti
opomenom da dananjica treba da bude zaokupljena sutranjicom,
prolou, ipak je teko prolost istisnuti u celini. Odmerenije je upozorav
prolost ne treba poimati na monumentalan nain, ni fatalistiki iz
sadanja zbivanja iz prolosti.
Ve je pokazano da se kod refleksivnog tumaenja prolo
rekonstruie preko slike rastrzanih i nepovezanih detalja, nego tako
sluajnosti uklapaju u kontinuitet. Iako je kontinuitet neretko nasilan, ipa
 303

takvom "montaom" sadanje tekoe postaju razumljive i potenc

otklonjive. Zato? Istorijsko miljenje je rekonstrukcija zajednike prol
pokuaju da se razume priroda i vanost zajednike sadanjice i potenc
zajednike
- 225 -

budunosti. Usklaivanje pojedinanih biografskih lomova mogue je

preko zajednikog imenitelja, tj. globalno oktroisanog kontinuiteta, kolik
ovaj bio iskonstruisan (npr. rastegljiva tranzicija je spona iz
socijalistikog monizma i pravne drave EU). Isti kontekst namee fatalis
tumaenje sloma socijalizma kao nune pobede demokratije, a ne
nepredvidivog diskontinuiteta. Nepredvidivost nikada ne moe biti
zajednike prolosti. Samo se naknadnoj, retrospektivno postuliranoj nu
mogu saobraziti mnoge pojedinane biografije i stvoriti nova zajednica se
Tako je sve do kraja 1980-ih Jugoslovene vezivala zajednica seanja u ko
kljuni sadraj bio neizbena pobeda komunista u ratu i revoluciji, a od 19
zajednika prolost novih nacionalnih drava ne manje je sudbinski shv
kao slom totalitarnog socijalizma. Odmah treba dodati da ovde nije re sa
vulgarnoj konverziji, niti o planskoj preradi prolosti, ve o okolnosti da
neinstitucionalizovana zajednica seanja iznova "melje" i preinaava pro
sklopu novih sadanjih situacija i uvek s obzirom na nove nade up
budunost. Kao to svaka partija trai jedinstvo, isto tako zajednike nade
ujednaenu osudu prolog. Neizbeni slom prolog, slino partijskoj disci
obavezuje novu organizaciju nade. Dinamina sadanjica ljudskog ivo
kombinacija ne manje promenljive drutvenointegrativne prolo
budunosti. Jo krajem 19. veka F.Tenies je zapazio da prolost nije metafi
realnost dostupna sadanjoj aktivnosti, ve epistemoloki referentni sistem
uliva sklad haotinoj sadanjici. Premda bi bilo preterano tvrditi da je mog
potpunosti liiti se sklonosti ka stvaranju sklada, ipak ovo iskuenje treba s
imati na umu da bi se sauvali od fatalistikog i romantiarskog tuma
sadanjice.
 304

U tome svakako moe pomoi simb

interakcionizam svojom analizom meuuticaja raznih vremena.
refleksivne samosvesti linost se javlja kao subjekt i kao objekt. Moem
svesni nae svesti. Mislim, dakle postojim. Kod romantine samosvesti
linost ne postoji, izuzev u odnosu prema nekom drugom(Mead 1
Romantino samovienje prisutno je kada zamiljamo sebe u ulozi v
linosti iz prolosti. Tada sebe vidimo u drugom svetlu, sa sl
interesovanjem koje deca pokazuju za prolost svojih roditelja.
romantinog traganja za vezama sadanjice i prolosti, gradi se nova prol
time i novo tumaenje toka kako je sadanjica istekla iz prolosti. Is
shvaena sa stanovita romantine samosvesti pretvara se u opis organizo
prolosti koja ukida problematinu sadanjicu romantinog perioda. R
prolost se idealizuje. Romantina samosvest okree se prolosti, rekons
prolost i stvara od prolosti glavnu osnovu linosti. I ovde je najblii p
podgrevanje slika slavne nacionalne prolosti, ratnih pobeda i snage nacio
drave.
Tome se ne treba mnogo uditi budui da se prolo
oblikuje samo u dijalektikom posredovanju minulog i sadanjeg, nego se
iznova menja
- 226 -

u recipronom meudelovanju istorije i pamenja. Kod simbol

interakcionizma pojedinci se odnose prema stvarima na osnovu znaenja
te stvari za njih imaju. Znaenja, meutim, nisu statina nego se izvo
drutvenih interakcija i menjaju novim tumaenjem u toku optenja. To
simboliki interakcionizam ne pita toliko o tome kako ljudi koriste pro
(spontano ili planski), nego kako sama prolost deluje na sadanjost
pokazuje nestatino poimanje prolog kao pasivnog sredstva. Ovde n
sreditu prouavanja praznici niti slubene prie, ve mnogo slo
proimanje aktivne prolosti i sadanjice koje se ogleda u laganoj pro
znaenja simbola. Prolost je nikada do kraja usklaeni sistem vredn
normi. To je premisa koja povezuje interakcionizam i fenomeno
funkcionalizam, Mida i Lumana. Kolektivno pamenje jeste aktivni p
 305

stvaranja smisla tokom vremena. Dakle, prolost ne prodire u sadanjost

u obliku komemoracija ili institucionalizacije, nego znatno ire i to u
stoga to nije samo drutvenointegrativne nego i kulturnosimbolike pr
Simboliki interakcionizam istrauje znakove koje ljudi koriste u inter
(G.H.Mead, H.Blumer, E.Goffmann). Stabilnost zajednikog de
obezbeuje prihvaeni obrazac tumaenja onoga ta se oekuje od uesn
jednoj situaciji. Vrednosti i norme konstituiu se tek kontinuiranom razr
znaenja u interakciji uesnika. Uvek se iznova stvaraju znaenja i fo
ponaanje. Dakle, u toku optenja povratna promena znaenja konst
norme, ali i samo tumaenje prolosti. Interakcionistiko tumaenje pro
Dorda Mida ugraeno je u savremeni simbolizam.
Prihvatanje Mida umnogome je olakao kon
pragmatizma. Preko simbola i jezika, seamo se zbivanja, tako
zgunjavamo u tipino opte iskustvo. Redukcija ove vrste slui kogniti
rastereenju i omoguava sticanje novih znanja. Novi dogaaji lake se tu
slinim iskustvom. Tako se biografska prolost rekonstruie uvek u s
hegemonog savremenog smisla (komunistikog, nacionalnog, liberalno
samovienje se stvara priznanjem od drugih u toku interakcije. Biograf
prilagoava oekivanjima drugih, pa se novi identitet formira u sklad
izmenjenim oekivanjima. Ovde je re, naravno, o samovienju konfor
koji se mora menjati da bi bio priznat. Kada pojedincu uspe da uravn
vlastito biografsko iskustvo sa situacionim zahtevima drutva, onda tu vi
re o postojanosti i kontinuitetu. Prelazei iz marksizma u postmo
Z.Bauman je skoro decizionistiki priznao da je identitet kod postmodern
optereenje nego cilj. Toboe je fukcionalno izbegavanje postojanosti,
zato pojedinac rastvara u vie identiteta da bi odgovorio sve razli
zahtevima okruenja. Bie da je zarad istog cilja korisna rasteglj
dinamina, a ne nepomina prolosti. Zato simulakrum, kao konano uni
znaenja (Bodrijar), porie odreenost i doslednost i pravda svako
upotrebu prolosti.
- 227 -

3.3.1.3. Simbolika funkcija dinamike prolosti u SAD

 306

Ne ulazei u pitanje da li je sa istih razloga krajem 20. veka u

oivljena misao D.Mida , a u Evropi M.Albvaa, ostaje injenica da su
klasika otkrivena u irokoj meugranskoj naunoj oblasti memory
history, iji je vaan istraivaki prioritet bila erozija dominantnih simbol
od 1980-ih istraivanja komemorativnog simbolizma otvorila su pitanja
istorijska zbivanja oblikuju karakter javnog podseanja i kako, s
unutarnaune strane, sam komemorativni simbolizam odreuje znaaj pro
U tom sklopu formulisani su sledei socioloki istrai
prioriteti: (1) ko upravlja mreom komemorativnog simbolizma i za
njegovi napori prihvataju ili odbijaju, (2) kakav je odnos saglasnosti i konf
tj. oko kojih sadraja prolosti se grupa lake deli ili ujedinjuje, (3) kak
integrativna i mobilizacijska uloga kolektivnog pamenja? Da su krajem
veka postmoderna i multikulturalizam uspeli do kraja da razbiju her
sadraje kolektivnog pamenja, manje bi se iskazale nesluene mogu
korienja prolosti. Ipak, uprkos eroziji nekih slubenih slika prolosti
opao znaaj prolosti kao izvora morala, inspiracije i utehe. Posredni
najee bili briljivo izabrani simboli. Utisak je da savremeni simboliza
prihvata Dirkemovo istrajavanje na kontinuitetu pamenja, ve se
prouavanjem kako se ono menja i opstaje u isto vreme, i kako se op
kulturne potrebe (za stabilnou i za promenama) mire unutar istog dru
Dakle, kolektivno pamenje je simboliki okvir kojim drutvo osig
koheziju i identitet, ali i prostor za promene.

Prosto reeno, re je o novoj verziji amerikog dinam

funkcionalizma. Premda se za SAD esto kae da ive u sadanjici i da
misle o prolosti, ipak je i ovde prolost aktivna, a elite se esto vr
"osnivaima nacije". Moda bi se moglo dodati da se u SAD slu
pamenje razlikuje od narodnog i privatnog otuda to je tokom istorije bilo
nametano manipulacijom, a manje gueno dekretima. Simboli i mitovi im
SAD vanu ulogu u pamenju. Prenosnici amerike prolosti umreeni
ivom krugu pamenja, simbola, mitova i tradicija. Pamenje je struktur
vrstim komemoracijama i jubilejima, tradicije su izmiljane, a kl
istorijske linosti (Kolumbo,Linkoln, Vaington) bile su rastegljivi si
raznih vrednosti u raznim vremenima.
 307

Pada u oi da je u SAD, zemlji raznovrsnog pamenja i m

tradicija, istoriografija pragmatinija od evropske. P.Nora ak tvrdi da raz
tumaenja Amerike revolucije i graanskog rata ne ugroavaju ame
tradiciju, jer u izvesnom smislu tradicija i ne postoji, pa nije ni pre
istorijska konstrukcija. Premda krae od evropskog, ameriko pam
prepuno je ikona i simbola, a injenice se gube u amorfnoj magli patrioti
nacionalnog identiteta. Ista sadanjica sadri razna pamenja, a
sadanjice mogu imati
- 228 -

slino pamenje. Unutar nestabilnog i promenljivog pamenja ipak se iz

hegemono od alternativnog. Tako se npr. slika trgovine robljem u kolekti
pamenju i mati SAD jo nije pomerila od slike dobroudnog Afrikanca
iz njegove domovine kidnapuju pohlepni Evropljani (Blight 2001). Sl
problemi trgovine robljem nisu nali mesta u istorijskom pamenju SAD,
samo zbog potiskivanja rasizma iz slubene istorije. Naprotiv, pokuaj
shvati naslee ropstva otvara sukobe druge vrste kada podsea na sr
ropsko poreklo. Naime, iako bi malo ljudi priznalo da su im preci bili tr
robljem, jo manje njih bi priznalo da potie od prodanih primitiv
nepismenih robova. Dakle, slika rasistikog ropstva je iz vie ra
nefunkcionalna, jer se kosi sa lagodnijom misionarskom slikom ame
istorije kao istorije progresa i sa samovienjem Amerikanaca kao b
izabranika. Iako i Amerikanci vole da budu zadovoljni svojom istorijom,
opet uvek ne kosi s brojnim melodramama o ropstvu koje nailaze na is
razumevanje (Blight 2001), i ovde hegemonu istoriju ini korisna prolost
to namee prihvatljiviji smisao sadanjici.
Bilo bi naravno krajnje pogreno pomenuti bizarni primer tum
u smislu da u SAD nekorisna i autentina prolost spontano i nename
prelazi u korisnu. Naprotiv, planska ideologizacija prolosti i ovde je
aktivna. Ovde se ne treba uputati u nagaanje o srazmeri izmeu spo
stvorene i planski nametnute korisne istorije. Vanije je pokazati
sadanjica namee smisao prolosti na konkretnim primerima plan
 308

preinaavanja smisla markantnih amerikih linosti-simbola: K.Kolu

D.Vaingtona i A.Linkolna.

Ve na prvom obeleavanju jubileja 1792. en

moreplovac Kristoforo Kolumbo (1451-1506) slavljen je kao geog
vizionar, prvi ameriki heroj i kao olienje amerikih vrlina. Zo
Kolumbom, kao totemom mlade republike, ranije britanske kolonije D
III, bio je strukturne prirode. Italijana Kolumba, najamnika panskih vl
Ferdinanda i Izabele, trebalo je osloboditi veza sa evropskim kolonijaliz
Amerikanizovani moreplovac postao je rodonaelnik demokratije, jer je
put za bekstvo iz starog sveta tiranije. Nakon oslobaanja od V.Britanije,
kao mlada republika, bila je u krizi identiteta, liena istorije i heroj
integraciju i identitet graana bila je nuna monumentalna pripovest. Va
je najpre ispunjavan slikom Kolumba (Philips, Philips 1992). Ve krajem
veka simbol Kolumba pruio je mladoj amerikoj dravi instant
mitologiju i jedinstveno mesto u istoriji, a amerikanizovanjem italijan
moreplovca stvorena je osnova monumentalne istorije. Kolumbo je p
simbol neustraivog istraivaa, pionira, progresa i otkrivanja novog. Naja
panske krune bio je savrena ikona ranog 19. veka, ruei drutvene, pol
i religijske podele i stvarajui oko svog imena novi vetaki ameriki ide
U mati 19. veka sve vie je dekontekstualizovan i pretvaran u
jednostavnijeg heroja, istie Majkl Kemen

- 229 -

(Kammen), istoriar sa Kornela (Myth Making: Columbus ). U tom du

1892. na proslavi 400 godinjice iskrcavanja Kolumba, ovaj postao prvi
"otac osniva" SAD, simbol amerikog uspeha i putokaz amerike budu
Meutim, ve sto godina kasnije 1992. Kolumbo je lien istraivake hari
demitologizovan. Lien je aure istraivaa i pretvoren u kontrave
osvajaa. Kolumbovi ciljevi bili su zlato i robovi (Zinn 2003,2-4), a re
politike Kolumba i njegovih naslednika bio je potpuni genocid (Zinn 20
Dodue, jo od Drugog svetskog rata poelo je da slabi slavljenje Kolu
Od kraja 1960-ih poinje afirmacija Afroamerikanaca i roenih Amerika
 309

pa se u javnosti istiu i negativne strane Kolumba. Nazivan je ak genoc

manijakom koji je planirao da iskoreni uroenike. O petstogodinjici o
SAD javljaju se kritiki pisci, na elu sa Hauardom Zinom, koji tvrde
Kolumbo bio sluajni sreni moreplovac koji je ostavio iza sebe eksploata
genocid. UN nisu finansijski podrale nijednu proslavu jubileja, a dom
Amerikanci su imali antikolumbovske skupove (Myth Making: Colum
Nema potrebe detaljnije pokazivati da je danas Kolumbo simbol raz
vrednosti: istraivanja, ali i eksploatacije, kolonizacije i genocida. Van
uoiti kako autentina slika sve vie ostaje u magli raznih simbola, zato t
prolost nove grupe na razne naine osmiljavaju.

Ve na ovom primeru vidi se da je pamenje ku

program koji usmerava delanje posredstvom simbolikog seanja. On
prilagoava izmenjenim potrebama drutva. Kolektivno pamenje o
zahvaljujui tome to se menja simboliki okvir smisla koji drutvu
stabilnost, identitet i olakava promene. Sadanjica trai razna pamen
razliite sadanjice prisutne su kod razliitih pamenja. Odve je poznato
priroda pamenja nestabilna, sloena i promenljiva, dinamika i nepredv
O tome svedoi i retorika kolektivnog pamenja, tj. nain uokvira
sadanjice prolou, ali i prilagoavanje prolosti sadanjici. Ista knjiga n
se ne ita na isti nain. Pamenje je meavina retorike, injen
osmiljavanja. Simbolizam izbegava statiki pristup pamenju, jer se raz
potrebe u raznim vremenima ne mogu osmiljavati konanom
dinaminom prolou.
Da se znaenja kljunih simbola menjaju i da svaka gener
osvrui se unazad, iz prolosti trai simbolike okvire koji osvetlj
prolost i dananjicu, jo uverljivije je pokazao pensilvanijski sociolog
varc na primeru evolucije simbola D.Vaingtona i A. Linkolna. Istra
odnos prolosti, izraene u istorijskom iskustvu, ali i u komemorati
simbolizmu, B. varc i H.uman pokazali su promene kod tuma
D.Vaingtona i A. Linkolna kao simbola (Schwartz,Schuman 2003; Sch
2003). Generacijsko pamenje je primer kako se kolektivno pam
prilagoava drutvenim promenama.
 310

To se nedvosmisleno potvrdilo ve kod prve promene sean

Dorda Vaingtona (1732-1799), nedemokratskog vojskovou i
predsednika
- 230 -

SAD. Zaokret ka demokratskom tumaenju Vaingtona zbio se jo iz

1865. i 1920, tj. izmeu doba industrijske revolucije i nakon Prvog sve
rata, kada su SAD postale svetska sila. Vaington se, naime, u biografijam
ratnika pretvara u biznismena i industrijskog lidera (Schwartz 1991), a n
lik se prilagoava novim potrebama sadanjice. Prolost je izmenjena,
time izmenjena veza novih generacija sa precima i neka vrsta nadvre
vrednosne saglasnosti. Treba li uopte pominjati da istinske zajednice nem
zajednikog seanja.
Da ne bi bilo zabune treba odmah dodati da se simbolis
poimanje prolosti razlikuje od konstruktivistikog. Radikalni konstruktiv
vidi prolost donekle kao breme i pokuava ne samo da rastereti sadanjo
balasta prolog, nego i da pokae znaaj sadanjice u odnosu na pro
Jedan od naina za ostvarenje tog cilja je relativisanje prolosti i
poimanje kao konstrukcije koju diktiraju savremene potrebe. Na drugoj s
konzervativci odbacuju ovaj relativizam, jer istoriju smatraju kljuno
integraciji drutva i ouvanju vrednosti. Na treoj strani je simbolistika
prolosti: pragmatina, liena statinog konzervatizma i ekstre
relativizma. Novim istorijskim slikama prilazi se dinamiki, uoava
pragmatini uzroci njene izmene i ideologizacije i saobraavanja interes
vrednostima novih generacija. Pri tome simbolizam ne deli relativis
gledanje da se slika prolog ne moe izdii iznad razliite strukture aspe
Pre e biti da je istorija za pragmatizam promenljiva kombinacija relativi
objektivizma. Pri tome relativistike konstruktivistike faze nastupaju n
krupnih drutvenih promena i u periodima sukoba, dok su objek
nadmoni u stabilnim vremenima.

Treba se zadrati na primeru koji to to prilino jasno poka

Da je, naime, svaka epoha u osnovi neizvesna i dvosmislena na osoben
svedoi neizvesnost nove prolosti. U okviru simbolizma Beri va
 311

uverljivo objasnio zato je slika D.Vaingtona nakon graanskog

izmenjena. U predratnom periodu bila je to linosti bez konkurencije, do
je posleratna reputacija bila problematinija i sloenija (Schwartz 1991
Vaington je umro kao heroj i slavljen je kao patriota koji se brinuo za
dobro, demokratiju i obinog oveka. Dugo je pamen u predemokrat
neoklasinom obrascu dentlmena i izdvajan od obinih ljudi. Sav
uravnoteen i pravedan, bio je olienje konzervativnih vrednosti nacion
intelektualca. Reju, bio je idealno osmiljeni otac nacije.
Meutim, ve nakon 1865. njegova slika postaje manje herojska i demokr
Sve manje je harizmatizovan, a sve vie u biografijama prikazivan kao o
ovek nalik Abrahamu Linkolnu (1809-1865) esnaestom predsedniku
Zato? Ponajpre stoga to je osloboenje robova izmenilo
skorojevievske amerike robovlasnike aristokratije, a ni industrijali
vie nije traila savrenog neustraivog heroja, ve pregaoca, saose
pojedinca sa svim slabostima. Za razliku od izvornog Vaingtona, koga je

- 231 -

njegova generacija slavila kao republikanca i aristokratu, im je graans

izmenio republiku farmera u novo industrijsko drutvo, trebalo je i nje
sliku prilagoditi egalitarnim vrednostima novog drutva. Osim toga,
obino biva, i u SAD je odmah nakon ubistva Linkolna, Vaington prest
bude neuporedivi heroj. Potisla ga je nova rtva, a Linkolnova d
personifikovala je egalitarni ideal (Schwartz 1991,226). Kada je p
industrijska revolucija egalitarne vrednosti postale su jo vanije, pa je
robovlasnitva neumitno rastakao aristokratske ideale. Sada je realizam,
romantizam, postao nova paradigma seanja koja je Vaingtona pribli
obinim ljudima (Schwartz 1991). Dok su ideolozi stare amerike posed
klase koristili seanja na Vaingtona da opravdaju klasni sistem svog
glasnogovornici amerikih podvlaenih masa videli su u njemu oveka k
nadmaio svoje doba i priznao dostojanstvo obinom oveku. U razlici iz
aristokratske i demokratske slike Vaingtona ogledao se sukob demokr
tradicije SAD i federalistike predratne konzervativne struje. Vaington
dugo ostao epski heroj, a Linkoln narodni, upravo zbog saposto
 312

aristokratske i egalitarne crte u amerikom pamenju. Kada nove struk

vrednosti smene stare, tada prolost postaje strana zemlja, ali deo pro
ipak ostaje autonoman, kumulativno skupljajui tokom g
samoobnoviteljsku retoriku snagu (Schudson). Iako preakcent
Vaington je zadran kao jedan od kljunih simbola koji je posluio odr
liberalnih vrednosti dentri klase prosvetiteljskog veka.

Kako izgleda, svuda su linosti - simboli u j

monumentalne istorije, ali i prvi na udaru kritike, potisnute istorije. Slu
amerika istorija poiva na monumentalizaciji demokratije i oeva na
Defersona, Vaingtona, Deksona, Linkolna, T. Ruzvelta. Tome nasu
istoriar H. Zin istie da u nacionalnom pamenju nije re o slav
oslobodilaca, nego o pedeset pet bogataa (robovlasnika i zemljoposed
koji su doneli Ustav da bi uvrstili vlast koja titi interese njihove
trgovce robljem, robovlasnike, zemljoposednike (Zinn 200
Monumentalna istorija neustraivog osvajanja i civilizovanja Zap
zaboravlja da je u Virdiniji 1763. bilo 170 000 robova, tj. pol
stanovnitva, a u Merilendu treina (Zinn 2001,32,34). Plantani kapitaliz
crnce pretvarao u robove. Pomenutim bogataima i vojskovoama
suprotstavlja V. Pena (Penn), ranog kolonistu koji se mirio sa Indijanci
Delaveru, a nije ih masakrirao kao ostali doljaci uz pomo amerike voj
kapetana D. ejsa (Shays), veterana revolucionarnog rata, koji je pod
siromane farmere u zapadnom Meseusetsu protiv visokih taksi koje su
bogati kontrolori zakonodavstva (Zinn 2001). Osim linosti, u ameri
kolektivnom pamenju markantna zbivanja su i ratovi: rat za nezavi
krajem 18. veka i graanski rat 1860-ih. Prelomni dogaaj je ipak graans
koji je fiksiran kao osnovni dogaaj nalik Francuskoj revoluciji. Ovaj rat
razliite naine osmiljavan. Duboke podele iz 1860-ih dugo

- 232

su prevladavane nacionalnim mitom o jedinstvu SAD, njenoj zajednikoj

i demokratskim vrednostima. Zarad unutarnacionalnog mira u ameri
kolektivnom pamenju prisutno je nastojanje da se od Granta i Lija, r
 313

hukaa, naprave mirotvorci. Nije teko uoiti da je i danas SAD pot

dobra pria o nacionalnoj harmoniji, jednako kao to i amerikim traged
treba hepiend. Premda graanski rat iz 19. veka jo pritiska ame
kolektivno pamenje (Blight 2002), snana ideologizacija je i ovaj
uostalom i mnoge druge neslavne amerike ratove osmislila, i us
funkcionalizovala prolost.

Ipak, da ne bi otili predaleko u domiljanju jednog nasto

treba dodati i sledee. Nasuprot iskljuivom konstruktivizmu, koji tvrdi d
sadanjost moe menjati razliita seanja, ne treba zaboraviti da i raz
sadanjice mogu sadrati isto pamenje. Valja, naime, imati na umu
prolost ne menja uvek, niti istom brzinom, ve opstaje i odreeni konti
kolektivnog pamenja. varc podsea da je, uprkos menama, danas u
sauvana i izvorna aristokratska vizija Vaingtona, koja saposto
demokratskom, a koju je stvorilo isto drutvo. Kontrastna slika prolosti o
zato to drutvo uva delove aristokratske prolosti (plemstvo bez privileg
odbacuje neke aspekte savremene demokratske kulture (privilegije
plemstva). Slika Vaingtona pravda obe vizije. Na slian nain menjala se
i T.Defersona i A.Hamiltona (Schwartz 1991). To govori da prolos
statina, ali ni potpuno promenljiva. Na slian nain danas u dra
zapadnog Balkana opstaju i razliite slike Tita: jedna kao simbola dru
sigurnosti kod osiromaenih i nezaposlenih, a druga kao totalitarnog bolj
i smetnje novim evropskim vrednostima, koju nameu vladajue elite.
Simbolizam je vaan i po tome to za razliku od istorijskog,
socioloki pristup prolosti. Njegovi predstavnici se pitaju ta obini ljudi
o prolosti, a ne samo kako se ova ispoljava u istorijskim teksto
komemorativnom simbolizmu i kako se namee odozgo. Ne istrauje se, d
samo uticaj preraene slike prolosti, nego i smisao koji pojedinac nal
dogaaju ili linosti u prolosti, a u skladu sa aktuelnim potrebam
generacijskim vrednostima. Nije re samo o ideologiji nametanoj odozgo,
i o potrebama pojedinca koje utiu na konstruisanje prolosti. Slike Kolu
Vaingtona i Linkolna su u razliitim periodima odraavale razliite ideal
su dublji od potovanja "oeva nacije".
 314

Osim reenog, simboliki interakcionizam svedoi da

jednom pogledu sociolog drugaije vidi prolost od istoriara. Dok je pro
predstavljena u simbolikim strukturama, neka vrsta materijalizov
kolektivnog pamenja, u iskustvima pojedinaca ona je ve neto drugo:
skupljeno pamenje. Jedva da je potrebno dodati da simboli ne znae is
sve pojedince, ve da samo pokazuju strukturu slubenog pamenja.
nominalistika struja istie i teorijski znaaj pojedinca, tj. njegovih aktualn
- 233 -

potreba za tumaenje i rekonstrukciju prolosti. Neki idu ak dotle da tvr

je kolektivno pamenje obina metafora, jer samo pojedinci, a ne i grupe,
pamtiti. Pamenje oznaava sreivanje odreenih aspekata prolosti i nj
kristalisanje u svesti pojedinaca. varc i uman (Schwartz, Schuman 2003
tvrde da je kolektivno pamenje samo pogrean novi naziv za stare poro
mitove koji se prepoznaju po stereotipima. Istorija i simbolike komemo
imaju razliite funkcije. Dok istoriari hronoloki sreuju inje
komemoracije (sveana seanja) uvruju moralne vrednosti. Kod istor
prolost predmet analize, a kod komemoracija prolost se slavi da
nametnule moralne i politike vrednosti.
Utoliko nije nimalo udno to istorija istrauje ivot Linko
komemoracije razliito akcentuju Linkolna kao simbol. U ameri
kolektivnom pamenju i istoriji slika Linkolna javlja se u nekoliko verzi
spasilac unije ( koji je ouvao jedinstvenu dravu); 2. veliki oslobodilac (k
ukinuo ropstvo); 3.ovek iz naroda (sa kojim se poistoveivao o
Amerikanac); 3. prvi Amerikanac (kao borac na frontu) ; 4. ovek koji je
sebe stvorio (olienje drutvenog uspona). Po istraivanju iz 1999. telefon
anketom Uni Merilend kao najpopularniji predsednici istaknuti su Li
(45%) Kenedi (35%), Regan (29%),a zatim Vaington (28%) i Klinton (
( Schwartz, 2003). I ovde se realnost razlikuje od mita i simbola. Iako
izbornoj kampanji krajem1850-ih Linkoln protivio ropstvu, on crnce nije
kao ravne belcima, ve je govorio da ih treba poslati nazad u Afriku
2001,188). Nekoliko godina kasnije crnci jesu u graanskom ratu oslobo
 315

ali iz nude. Da bi porazio secesionistike Junjake, Linkoln je oslobodio

1863. privlaei ih u redove vojske Severa (Zinn 2001,191). Pate
tumaenje Linkolna kao Velikog oslobodioca zaboravlja njegov pragmatiz

Jednom reju, pokazuje se da viesmislenost Linkolna i kole

njegove slike u razliitim periodima odraavaju razliita oeki
Amerikanaca od budunosti. Kao spasilac Unije, on iskazuje am
nacionalizam, kao veliki oslobodilac - humanost, kao ovek iz naro
demokratiju, kao prvi Amerikanac amerikanizam, a slika oveka koji je
uspeo pravda sliku jednakih ansi svih. Uprkos postojanosti auto
Linkolna drugaije vide danas nego ranije. Npr. 1909. istoriari Linko
ukidanje ropstva nisu povezivali sa rasnom jednakou, ve tumaili kao
koja je uvrstila dravu. Ve 2001. slika Linkolna postaje sloenija: on
toliko ojaao naciju, koliko joj je povratio smisao, nije porazio sna
neprijatelja, nego zatitio slabe graane. U 21. veku simbolizacija Lin
ponovo se menja. Sa jaanjem pokreta za prava manjina, glavni Link
doprinos obini pojedinac vidi u uspostavljanju rasne pravde i u integ
manjina u dutvo (Schwartz, Schuman 2003). Ima miljenja da se kl
promena ovog simbola zbila jo poetkom 1950-ih kada su otkriveni naci
logori (G.Fredrickson). Od tada, naime, i u SAD rasizam prima negativan
Krajem 20. veka menja

- 234 -

se i slika amerikog graanskog rata. Poetkom veka istoriari su pisali

sukob poeo zbog ekstremizma Severa i Juga i da se grozote rata ne
pravdati niim. Tek kada je krajem 20. veka ukidanje ropstva ustanovljen
mnogo vanija tekovina rata od mira, opao je i autoritet belaca koji su pog
za Uniju, a porastao ugled rtava palih za ukidanje ropstva. Stara
Linkolna kao spasioca Unije i oveka iz naroda poela je da bledi u novo
rata. Stari Linkoln bio je znamen kompromisnog pamenja graanskog
a dananji Linkoln, "veliki oslobodilac", jeste simbol emancipato
 316

pamenja, koje sutinu graanskog rata vidi u borbi za rasnu pr

zakljuuju varc i uman.
Ima miljenja da je pomenuta promena simbola sam
nezadrivog opteg procesa opadanja ugleda "oeva nacije" u SA
poslednjih pola stolea. Jula 1945. skoro 57% ispitanika dralo je Linkol
jednog od tri najvea Amerikanca, 1975. oko 49 %, 1985. blizu 47 %, a
samo 40 % (Schwartz 2003). U periodu velike depresije Linkoln je bio k
simbol romantinog nacionalizma, u Drugom svetskom ratu bio je zn
rtvovanja za domovinu, dok danas radikali kritikuju Linkolna zbog uste
da oslobodi robove i zbog nastojanja da kolonizuje osloboene crnce.
kasnog 20. veka je skeptina, pluralistika, relativistika i manje s
tradiciji, pa liava pojedince tereta simbola vrednosti. Beri varc ak tvrdi
danas prevladao posleherojski mentalitet i samoparodiranje, jer je od 195
1999. jo vie pao ugled Ruzvelta i Vaingtona. To vai ak i za Kenedija,
je 1975. za najznaajnijeg amerikog predsednika dralo 52% , a 1991.
35% ispitanika (Schwartz 2003). Koliko god to bilo tano, ne manje je izv
da je postmoderna oslabila ulogu "velikih pria" i heroja, ali i ukazala na
oekivanja od budunosti novih generacija trae i novu sliku prolosti .

3.3.1.4. Linkoln kao simbol

Iz prikazanih istraivanja trebalo bi da budu uoljivi bar istrai
prioriteti simbolizma. Istoriografija je dugo ignorisala pitanje kako o
pojedinci vide prolost, usmeravajui se na slubenu istoriju i praznike.
nasuprot, simbolizam je istraivanjem evolucije smisla, koji pojedinci pr
istim linostima iz prolosti, uveo kao faktor pamenja novo generac
iskustvo, zasienost prolim i nove potrebe. U sredite kolektivnog pam
umesto grupe uveden je pojedinac koji se sam sea, jer sam i definie sm
znaaj prolosti. Kazati da nema ni smisla niti ideja bez pojedinanog mi
i oseanja, jeste vie nego trivijalni truizam (J. Olick). Ako ne znamo ta o
pojedinci misle o prolosti nikada ne moemo raspoznati niti objasniti
slike prolosti nastaju i kako se ire unutar drutva. Katkad se znaaj isto
linosti potpuno razliito akcentuje. U redu ispred Linkolnove ku
 317

Springfildu u Ilinoisu, roditelji govore deci: Ovde je iveo ovek k

oslobodio robove. U istom kontekstu i zapise na Linkolnovom spomeniku
- 235 -

njegovoj zasluzi za Uniju (zbog ega ga svojataju konzervativci) ign

posetioci koji prilaze statui Velikog oslobodioca. Pokazuje se da dru
promene, nove vrednosti i drugaije tumaenje teksta i komemora
simbola teku simultano. Ljudi ne itaju biografije, ne gledaju statue
poseuju muzeje samo zbog ei za novim saznanjem. Oni preureuju on
itaju, vide i poseuju, esto nasuprot propisanim oekivanjima, a u skla
aktualnim potrebama i vrednostima. Sasvim je moguno da tumaei Lin
vie koriste ovaj simbol iz prolosti da bi razjasnili vlastito doba.
Tumaei ovu upotrebu prolosti ameriki simbo
nije reagovao samo na konstruktivizam, nego i na evropski ideolokokr
govor o elitama koje izmiljaju prolost. Ova reakcija razumljiva je s obz
na to da je amerika istorija u poslednjih 140 godina liena diskontinui
ratova na svom tlu. Tu je, naime, jednom konstruisana prolost postojanija
u Evropi. Verovatno otuda kod tumaenja promena evropske prolo
posebno istonoevropske, u kojoj se svakih pola veka rue stari i diu
spomenici, simbolizam nema tolikog znaaja kao u SAD. Grubo reeno, u
se menja smisao spomenika, dok se u Evropi menjaju spomenici. U p
sluaju na delu je organizovani zaborav (damnatio memoriae), u dr
promena smisla simbola. Dakle, kulture seanja razlikuju se i po tome
elite samo menjaju smisao simbola, zadravajui ih, ili ih unitavaju. U
pogledu postmoderna nije mnogo izmenila pamenje na Balkanu, kao to
uinila u SAD, jer je pre nje taj posao obavio novi nacionalni romantizam.

Ovde je vano istai da izmeu savremenosti i prolosti p

kontinuitet na vie nivoa. Pamenje obuhvata: (1) pojedinano psiho
zadravanje sadraja prolost, (2) podeljene grupne prolosti, i
materijalizovane ostatke prolosti. Poslednja verzija pamenja o
nepromenjena u kamenu, muzeju i knjigama, dok je odnos izmedju kult
 318

predmeta i pojedinanih vrednosti i nada (koje trae oslonac u pam

kontingentan i nepredvidiv. Materijalni ostaci prolosti su nezaobilazn
treba voditi rauna o njihovoj razliitoj simbolizaciji koja zavisi od tren
potreba pojedinaca. Sloenost prolosti i pamenja, kao kulturnog sistem
iskazuje samo sapostojanje istorije, razliitih komemoracija i promen
slubenih i neslubenih simbolizacija, nego i kolebljiva ravnotea izmeu
razliitih obrazaca posredovanja prolog.

Simbolizam samo naizgled konstruktivistiki potiskuje saznajnu

istorije. Razlike su ipak dublje. Istraivaki prioritet simbolizma je koris
ne istinita prolost. Ali korisna prolost nije po sebi gola iluzija, kao
doslednog konstruktivistikog relativizma, nego upotrebljivi sistem vred
Naime, simbolizam odluno istie funkcionalistiko gledite da pamenje
najpre da iskae aktuelne probleme, pre nego to se pretvori u program k
se suoiti sa njima. Tako postaje jasnije da nas ne moe usmeravati ona pro
u kojoj ne vidimo sebe, ve samo ona koja je vana za nae potrebe.

- 236

Premda se ovaj postulat direktno kosi sa naelom kritike distance, varc

upozorava da je upravo u tome intrinsini dualizam pamenja. Pamenj
jedne strane izraajni simbol za iskazivanje potreba sadanjice, a s dru
orijentacioni simbol, mapa koja nam pokazuje otuda smo i kuda id
Sociolozi su pokazivali na koje sve naine pamenje iskazuje inter
mentalitete, ali je malo studija koje pokazuju pamenje kao strukturu sim
koji osmiljavaju iskustvo (Schwartz 1996, 910). Dakle, simbolika stru
povezuje drutvene korene pamenja sa njegovom drutvenom funkc
Odmah pada u oi da, usredsreujui se samo na toplo pamenje, simbo
nezaslueno potiskuje sadraje prolosti koji nisu od tren
drutvenointegrativnog znaaja. Premda socioloki uverljivo rastum
preko smisla hegemonih simbola, slika prolosti ipak ostaje bitno nepotpun
Treba dodati da simbolizam uopte ne skriva pom
epistemoloki redukcionizam. Kod traganja za raspoznavanjem prim
 319

dogaaja, otvoreno se istie da to nije realni, izvorni i najuticajniji

zbivanja, ve onaj dogaaj koji ujedinjuje i podstie drutvo i stvara refer
okvir smisla za usmeravanje razvoja. varc je pokazao kako su Amerika
Drugom svetskom ratu tumaili vlastito iskustvo poredei ga sa dr
primarnim dogaajem graanskim ratom iz 1860-ih (Schwartz 1996).
na frontu bili su, naime, podstaknuti propagandom da porede aktualni
prethodnim, a drava je usmeravala nain organizovanja i osmilja
prolosti. Ova vrsta poreenja pretvarala je pamenje u kulturni sistem, stv
simboliki obrazac prolosti i od kulturnih simbola gradila javne rasp
Minuli dogaaji na taj postaju klju za tumaenje sadanjice. Sm
antifaizma uklapan je u smisao otpora junjacima. Na slian nain su i m
na Gazi Mestanu krajem 20. veka uklapani u dokazani smisao martiro
kneza Lazara. Ipak, koliko god ova analiza bila zanimljiva, treba ii i
dalje od ovih zavodljivih analogija i istraiti u kojim uslovima i zarad
ciljeva prolost postaje uspean okvir za razumevanje sadanjice?
Drugim reima, treba tumaiti ne samo sadraj pamenja o
nego i grupne interese koji usmeravaju upotrebu pamenja u krizi. I
pouna nametnuta slika Linkolna u SAD u toku Drugog svetskog
Linkolnova senka dua je i ira nego to je bila u realnosti. Linkoln nije
oivljen, nego je postao sadraj pamenja u kom je dinamika pamenja p
najoiglednija. Ipak je potreban hermeneutiki napor da se Linkoln sa
oima boraca protiv Osovine i da se shvate vrednosti i oseanja ove gener
Naravno, da nije re samo o idealizaciji nego i o sloenoj instrumentali
Linkolna. Njegov simbol postao je vaan u reavanju nekih vanih prob
boraca iz 1940-ih. Slino je bilo sa posthumnim kultom Tita. Odnos prem
bio je vaan pokazatelj jugoslovenskog kolektivnog pamenja zahva
krizom. Odmah nakon smrti Tito je pretvoren u simbol odranja Jugoslavi
posle Tita, Tito"). Samo malo kasnije postao je i simbol separatizma ("Tito

- 237 -

tvorac nacionalne dravnosti republika"). Iza istog rastegljivog simbola kr

se oprene vrednosti: samoupravljanje, bratstvo-jedinstvo, antifaiz
separatizam. Nakon 1990. spektar znaenja istog simbola jo vie se ra
 320

Tito postaje univerzalni negativni simbol, tj. olienje neeljenih vred

antiliberalizma, internacionalizma, jugoslovenstva, boljevizma, totalitar
Uprkos slubenoj demonizaciji, poetkom 21. veka u istraivanju ja
mnjenja Tito se u nekoliko bivih republika javlja kao najznaajnija isto
linost (Kulji 2003) i kao simbol nestale socijalne sigurnosti, mira i u
drave. Pada u oi da je Tito i kao pozitivni i negativni simbol bio podjed
vaan izraz neposustale oslobodilake politike kulture, koja ga je n
glorifikovala kao spasitelja, a odmah potom demonizovala kao upropast
Ovaj zaokret je posledica beskonkurentskog Titovog kulta. Bar se takav u
stie danas o Titu kao simbolu, ija je instrumentalizacija takoe nepredvid

Utoliko nije nimalo udno to se vani simboli uvek saobra

potrebama sadanjice. To je verovatno najubedljivije pokazao varc na pr
Linkolna. Izmedju 1900. i 1940. Linkoln je bio simbol ljudskog dostojan
ljudskih prava. Ruzvelt je govorio, da je Linkoln prvi predsednik u duhu
Dila. Izmedju 1940. i 1944. Njujork Tajms je objavio ak 215 lana
Linkolnu, a izmedju 1990. i 1994. samo 36 (Schwartz 1996,913). Ruzv
spremao za rat oivljavajui pamenje na Linkolna i graanski rat. tam
upozoravala da je upravo Linkoln na vreme pripremao regrutaciju,
snabdevanje, gradio brodove, ograniavao slobodu govora i suspend
legalnu zatitu protiv preventivnog pritvora. Linkoln je bio na prvi dik
pisao je Nujork Tajms polovinom 1941, jo pre Perl Harbura. Vaan
priprema za ulazak SAD u svetski sukob (koji je bio sve izgledniji n
ulaska V.Britanije u rat septembra 1939, a naroito nakon pada Francuske
1940.) bilo je oivljavanje seanja na ameriki graanski rat. Bila
mobilizacija istorije, a ne njeno kritiko osvetljavanje (Schwartz 1996
Amerikanci nisu znali ta znai biti u ratu, pa ih je valjalo podseti
Linkolnove rei. Ruzvelt se pravdao Linkolnom, sugeriui smernic
prevladavanje nove krize koja je bila na vidiku. Ulazak SAD u rat kontin
1941, koji se teko mogao izbei (ekao se samo povod), u propagan
konstruisan kao nastavak graanskog rata, kao borba protiv ropstva. t
graanski rat iz 1860-ih postao je u SAD okvir tumaenja Drugog sve
rata. Borba za nove sfere uticaja snaena je vizijom Amerike revoluci
slubi priprema za rat oivljavaju se seanja na Linkolnove bitke i Vaing
prelaz Delavera sa porukom Adolfe da li si ikada itao ameriku isto
 321

(Schwartz 1996,916). Iako pobednikoj vojsci nije potrebno pamenje

odrala moral (pobeda je dovoljno pravdanje), ipak su spektakularne pobe
prolosti bile korisni obrasci za dizanje morala u mukotrpnom ratu p
defetizma. To je razlog zato su se poetkom 1940-te SAD spremale za
sraunatim podseanjem na rtve iz 1860-tih.

- 238 -

Treba li uopte pominjati da je borbenom moralu potrebna s

prolost? Monumentalna teodiceja jeste podsticaj na pregnua
mogunosti, uprkos velikim patnjama i gubicima. Amerikom antifaizm
su oslonac Linkolnove poslanice i njegovo pismo jednoj majci iz Meseu
koja je u 19. veku izgubila 5 sinova u ratu (Schwartz 1996,919). Linko
meutim, korien i kao antiratni simbol u protivljenju Vijetnamskom
kada su pacifisti aktuelizovali Linkolnovo protivljenje Meksikom ratu. N
ubistva Kenedija tampa je podseala na istu sudbinu dva predsednika
rtve. Linkoln je postao deo vene amerike prolosti i simbol kritine s
izmeu generacija.
Kako obino biva, upotreba prolosti je najaktivnija
najprozirnija u ratu. Podseanje na Linkolna dodatno je pravdalo van
Ruzveltova diktatorska ovlaenja, pripremalo naciju za rat protiv fa
isticalo ideale i vrednosti, podsticalo na pregnua uprkos porazima. Ob
nametanja novih vrednosti, izborom likova iz prolosti, reiran je slo
holivudskom montaom: (1)najpre se bira naroiti dogaaj iz prolo
graanski rat kao primarni okvir ; (2) zatim se ponavljaju epizod
graanskog rata koje su bile sline akcijama u Drugom svetskom ratu
potom se istiu slinosti, a ne razlike izmeu dva rata, da bi otpor fa
ispao samo kopija otpora secesiji iz 19.veka; (4) podstie se poistovei
boraca na Pacifiku sa generacijom pobednika iz graanskog rata, koja je
trebala da vidi kao njihove nastavljae; (5) sugerira se da iste vrednosti (
protiv ropstva) pokreu obe generacije pravednih ratnika; (6) kod
prolosti upadljiva je idealizacija: sloeni graanski rat centrira se
Linkolna i slike koja je odgovarala potrebama obine amerike por
(Schwartz 1996,921-922). Ipak, reija Linkolna nije uvek bila ista. Za v
 322

velike depresije 1929-33. pominjana je Linkolnova mladost i njegove bo

Ilinoisu, za vreme Drugog svetskog rata njegovo predsednikovanje, n
atentata na Kenedija oivljavana je uspomena na atentat na Linkolna. D
razliite faze Linkolnovog ivota aktuelizovane su u razliitim dobima,
aktivirale razliita oseanja. Ne samo to je Linkoln uvek idealizovan, neg
vie od toga uzdignut do obrasca poeljnih vrednosti. varc upozorava
pomenuti odnos izmeu seanja na Linkolna i neposrednih imperativa ra
moe objasniti formulama manipulacije ili propagande, niti lane svesti.
od toga, seanje na ubijenog Linkolna odrava univerzalnu kulturnu prisu
koja stvara zajedniki obrazac delanja, rasuivanja, zajednike kate
razumevanja, a u ratu zajedniko tumaenje patnji i smrti. Reju, Linkol
simbol postao je funkcionalni deo dinamikog kolektivnog pamenja
(Schwartz 1996,923). Na slian nain je i Tito promenljivi, ali neizb
simbol raznih segmenata kolektivne svesti Zapadnog Balkana, od stabilno
totalitarizma. to se pouzdanije iz prolosti odabere osnovni dogaaj ili li
simbol i okvir mobilizacije prolosti, to kolektivno pamenje usp
organizuje iskustvo i osmiljava

- 239 -

praksu. Na ravni simbolikog interakcionizma Titovo mesto u kolekti

pamenju, kao simbola raznih vrednosti, moe se porediti sa irokim spek
instrumentalizacije Linkolna.

. . . . . .

Nema sumnje da je simbolizam dao novi smisao tuma

upotrebe prolosti. Zbog uticaja pragmatizma, simbolizam je drugai
dekonstrukcije demistifikovao mnoge slavne privide. Istaknuta je upotrebl
prolosti kao kriterij razlikovanja trajnog od efemernog. Re je o jednoj v
u izvornom pogledu amerikog gledita da treba zaboravljati nekorisne d
prolosti. Naime, zalaganje za oslobaanjem od jarma prolosti Nie je 18
preuzeo iz eseja Krugovi (1841) amerikog filozofa R.W.Emersona.
 323

ameriki filozof suprotstavio evropskom principu ouvanja prolosti ame

naelo obnove, tradition contra transition (Assmann 1995,173). Da
Evropljani sauvali od prekomernosti istorijskog, Nie im je save
okretanje neistorijskom (sposobnosti zaboravljanja) i nadistorijskom (poim
prolosti kao prolazne, a ne kao statine) (Nie 2001,112). Ali, dok je
nastojao da pokae da obilje prolosti gui i mrvi ivot, i da se
prometejski boriti protiv svog vremena i opasnosti monumentalne i antik
istorije, ameriki simbolizam je na drugi nain,u duhu pragmat
modifikovao ista upozorenja. Bie da je to u vezi s tim to su za razlik
Evrope, gde je sadanjost bila preteno pod diktatom monumentalne pro
koja se opisivala kao dostojna oponaanja i po drugi put mogua
2001,26), a to je obnavljalo konflikte i konzervatizam, u SAD si
prolosti mnogo elastinije prilagoavani potrebama sadanjice. Otu
razilaenje pragmatizma sa Nieom. Drugim reima, dok je nemakom fil
bila strana svaka utilitarnost, simbolizam je u pragmatikom sklopu prih
zamisao dinamike nasuprot nepominoj prolosti. Na neki nain simbo
je drugaije obrazloio tezu da onaj ko raspolae monopolom na tuma
prolosti kontrolie i sadanjicu i namee sliku budunosti.
Nije teko uoiti da osnovna slabost ovoga pristupa lei upr
njegovoj osobenosti. Naglaena pragmatika perspektiva nuno skra
redukuje prolost time to zaboravlja neutilitarnu prolost. U epistemolo
pogledu znaajna prolost ne moe se redukovati na korisnu pro
Otvarajui na novi nain ovo pitanje, pragmatizam kao da je samo za
staru dilemu. Ako je, naime, utilitarnost kriterij razlikovanja izmeu traj
efemernog, onda se istorija opet neosnovano svodi na selektivnu prolost
nameu grupe kadre da diktiraju hegemoni smisao. Ili u blaoj verziji, re
prolosti koja moe udovoljiti potrebama nove generacije. Skoro da ne treb

- 240 -

posebno dokazivati da u meri u kojoj simboli ne iskazuju autentinu, neg

svega korisnu prolost, i sam simboliki interakcionizam neizbeno upro
sloenost minulih vremena. Ko uostalom moe garantovati da za sto god
prolosti nee biti koristan onaj sadraj koji je danas beskoristan? Bilo
 324

bilo, jasno je da je istraivanje saznajne vrednosti znanja o prolo

simbolizmu podreeno ispitivanju njenog funcionalnog uinka, a gnoseo
prioriteti su u senci drutvenointegrativnih. Ako je, naime, odreena
prolosti danas neaktuelna, to ne znai da je njen zaborav opravdan.
Nije lako probiti se kroz lavirint amerikog simbol
utoliko pre to su razliiti ogranci ovog pravca modifikovani pod utic
drugih struja (postmoderne, kritike ideologije, hermeneutike, bihevior
itd.). Na osnovu iznetog moe se rei samo toliko da su pravci isprepleten
je njihov odnos nepostojan i kolebljiv. Utisak je da je bar za sada
postmoderne najupadljiviji. Dodue, samo na prvi pogled izgleda da nema
razlike izmeu simbolizma i konstruktivistikog perspektivizma. Simbo
se ukrta i dodiruje sa konstruktivizmom (istraivanjem naina osmilja
grupnog identiteta preko prolosti), pa u izvesnom smislu svakako
podudarnosti izmeu ova dva nehomogena pravca. Pre svega u relativ
Naime, sklonost postmoderne ka relativizmu je slepa za nesemantike s
drutva i asimetrinosti u saznajnoj i gospodarskoj moi u svetu (G
2000,86). Ali, i hegemoni govor o dominaciji simbola i brendova na isti
zamagljava ostale mnogo vanije oblike prinude.
Meutim, uprkos izvesnoj srodnosti bilo bi pogreno simbo
jednostavno tumaiti kao ameriku verziju konstruktivizma. Kod simbo
prolost je dinaminija i aktivnija, a simboli prilagodljiviji potrebama. Ta
je prolost koja prua identitet grupi ovde postojanija nego
konstruktivizma. Zato bi bilo pogreno zakljuiti da je osnovni cilj simbo
osmiljavanje saznajnoteorijskog relativizma. Sasvim je izvesno
pravolinijsku krutu podeljenost vremena na prolost i budunost simboliza
prevazilazi na konstruktivistiki nain. Premda je kod oba pravca na
kritika teleoloke finalistike prolosti i vrsta uverenost da nema ko
prolosti, kod simbolizma relativizam nije uzdignut do naela. M
tumaenje prolosti je pod snanim uticajem Nieove ideje da se prolost
mea sa budunou, a ne bezostatno saobraava sadanjici. Kod simbo
istorija nije subjektivno niti puko grupno vienje prolosti, ve dina
stvaralac smisla sveta koji ima i odreenu samostalnost. Ipak, iz
prenaglaenost ove dimenzije prolosti donekle suava teorijski do
simbolizma.
 325

3.3.2. Hermeneutika i prolost

Hermeneutika se bavi pre svega rekonstruisanjem smisla ugra

u tumaenje prolosti i uoavanjem ne toliko interesa, koliko sadraja i na

- 241 -

tumaenja prolosti koji osmiljavaju sadanjicu i viziju budunosti

pojedinaca i uticajnih grupa. Hermes je u grkoj mitologiji bio glasnik bo
koji je ljudima tumaio boju volju, pa je hermeneutikom nazvana v
razumevanja teksta. Razumevanje drugih ostvaruje se ponovnim uivljava
u njihovo iskustvo. Diltaj je pisao da se ivot u svojoj punoi i raznol
moe shvatiti samo ivotom (Cit.prema Mili 1965,123). Ovde nee
razmatrane pretee hermeneutike, nego odnos savremenih hermeneu
prema prolosti, i to pre svega onih koji su ga usavravali oslanjajui
sociologiju saznanja (Kosseleck 2000; Hlscher 2000; Rsen 2001; Ric
2002). Re je o novoj hermeneutikoj struji koja se od dogaajne is
okrenula ka istorijskoj teoriji (Geschichtstheorie), tj. od faktogra
istraivanja prolosti ka ispitivanju naina na koji je istoriari rekonstru
osmiljavaju. C.Lorenc (Lorenz) je ovu razliku malo uproeno, ali slik
istakao poredei prolost sa fudbalskom utakmicom. Dok istoriar izvet
njoj, dotle teoretiar istorije ne obraa panju toliko na utakmicu,
analizira reportau. Osim reenog, pozitivistiki pristup prolosti razliku
od hermeneutikog i po shvatanju veza izmeu pojava. Pozitivisti razl
opis (ta) od objanjenja (kako) i tragaju za uzronim objanjenjem po uzo
prirodne nauke, a hermeneutiari su skeptiniji prema uzrono- posledi
objanjenju prolosti. Oni se zalau za tumaenje unutranjeg smisla i po
Gelner zapaa da je nova hermeneutika, a naroito njena postmodernis
verzija, povezana sa procesom dekolonijalizacije, kao to je pozitivizam
povezan sa kolonijalizmom (Gellner 2000,37). Ako je objektiv
 326

pozitivizma bio oruje kolonijalne dominacije, a hermeneutika, koja uv

svet treperavih subjektiviteta, izraz potovanja tue kulture, treba dod
su marksizam i nacionalizam bili idejne poluge antikolonijalizma. Ia
hermeneutiko klanjanje Drugome nuno povezano sa interkultur
egalitarizmom (Gellner 2000,62), hermeneutika je teko mogla biti sredst
osloboenja kolonija.
U osnovi i hermeneutika pripada hegemonoj difuznoj alterna
refleksiji koja istie mnotvo, fragmente i dekonstrukciju velikih sin
Zalaganje za razumevanjem unutranjeg smisla pojedinanog ili gru
seanja razlikuje hermeneutiki i fenomenoloki pristup od sociolo
objanjenja koje traga za uzrocima. Pogled na celinu se potiskuje, u sre
istraivanja je pojedinac, njegov smisao i identitet, ime se teorija pribl
horizontu refleksije svakodnevne svesti, tj. njegovim iluzijam
samoobmanama. Otuda kod hermeneutike i fenomenologije nema glo
povezanosti drutvenih sfera. Polazi se manje vie od samost
funkcionisanja delova drutva po vlastitim zakonitostima i od pojedinaca
tragaju za smislom i identitetom (Seppmann 2000,120). Zato nije sluajn
se ovi pristupi prilino oslanjaju na psiholoki pristup. Meutim, dok psih
dekontekstualizuju pamenje i bave se procesima kod linosti, fenomenolo
odvajaju sadraje od konteksta. Kod opisa i objanjavanja drutv
ponaanja mora se koristiti isti
- 242 -

pojmovni sklop koji koriste i sami delatnici (Wright 1975,82). Naunik

samo posmatra, ve se mora uivljavati u kontekst istraivane pojave. Sm
stvari, koja odreuje sadraj seanja, menja se sa promenom konteksta. S
istrzanje iz konteksta naruava izvorni smisao ivotnog sveta, tj. realni kon
svakodnevice. S obzirom na to da je linost smetena u kontekstu, nu
strukturna analiza konkretne situacije (Graumann 2002,64), pa su
spomenici za fenomenologe otuena svakodnevica jer idealizuju i mistif
prolost. Fenomenoloki i hermeneutiki pristup dre da je u svakom se
prisutno ranije, sadanje i mogue iskustvo, a odnos ovih vremena reg
kontekst. Okruenje se menja lagano, esto i neprimetno, pa se u
pojedinca raa iluzija o kontinuitetu i postojanosti. Sadraj seanja stvara
 327

razmeni iskustva sa okolinom i gradi nove sklopove (kontekste). Za razli

neurofiziologa i psihologa, fenomenolozi i hermeneutiari izriito tvrde
smisao uvek stvara u drutvenom sklopu zato to se vlastito opaanje uve
kako to isto vide drugi. Pri tome se prihvata stanovite dominantnog dr
naroito ukoliko se podudara sa trenutnim oseanjima koja su skopa
interesima. Ovde e biti samo rei o tome koliko je hermeneutika usmer
povezana sa kritikom ideologije u raspoznavanju hegemonog smisla prolo

3.3.2.1. Prolost, smisao i istorija

Istorijska svest je nuno upuena na mentalne operacije kojim
gradi istorijski smisao. Zbivanje lieno smisla gubi preglednost i ureeno
ostaje nepovezano haotino mnotvo lieno jedinstva i identiteta. Uvek p
izvorni i pripisani smisao, prisutan kako kod hegemone svesti koju na
vladajue grupe, tako i kod podvlaenih. Poimanjem istorijske svest
tvorca smisla i brane bezdanu besmisla, hermeneutika je na neki nain n
upuena na metafiziku, jer se bavi pitanjem o prvom i o poslednjem razlo
o uzroku svega bivstvujueg (uri 1979,236). Smisao koji namee pro
vrlo je blizu traganja za metafizikim razlogom. Jo manje kritikoj is
pripada prolost prilagoena trivijalnostima koja namee duh vremena.
bez razloga Nie upozoravao da samo naivni istoriari naz
objektivnou premeravanje miljenja i dela prolosti na sveo
miljenjima trenutka (Nie 2001,61). Ima li onda uopte smisla tragan
smislom prolosti ?

Da ne bi bilo nesporazuma najpre treba zapaziti da svako uno

smisla u prolost remeti kalendarski tok vremena. Unoenje smis
prevoenje temporalne kontingentnosti u viziju prolaznog drutvenog vrem
koja omoguava preglednost i orijentaciju u vremenu. Istorijski smis
rastumaeno vreme koje proima motivaciju i usmerenost delanja. Sm
saima iskustvo prolosti i normativno iekivanje od budunosti (R
Kosseleck). Partizanski antifaizam i rodoljublje povezuju nadnacion
smislom prolost i budunost, dok etniki i domobranski patrio
nacionalizuju vezu istih
 328

- 243

vremena. Sa stanovita smisla, prolost nije vana toliko zbog onoga

zbilo, niti znaajna samo otuda to nam danas koristi, ve pre svega
potrebe za kontinuitetom, tj. zato to organizuje i osigurava oekivan
budunosti. Smisao je uvek povezan sa nadom.
Osim toga, smisao, kao spona izmeu vremena, povezuje
vreme i vreme-sveta. Istorijsko stvaranje smisla uobliava se simbol
iskazuje jezikom. U najirem istorijskom smislu mentalna transform
vremena u smisao sledi tek posredstvom seanja, i to onda kada materi
prolosti postaje znaajan za usmeravanje drutvene prakse (Rsen 200
to je aktivnija uloga prolosti kod usmeravanja savremene delatnosti,
smisao nadmoniji nad injenicom i objanjenjem: npr. kada se budu
nacije postulira preko nacionalnocentrinog povezivanja raznih vremena i
se objektivna prolost tumai sub speciae nacionalnog interesa. Reju, sm
je neodvojiv od promenljivih kontinuiteta (nacionalnih, socijalnih). Kraje
veka obezvreeni su socijalni ideali, a jaaju zajednice seanja u ije
sreditu kontinuitet porekla i vere. U Rusiji su npr. seanje na nacionalnu s
nostalgija za dinastijom Romanova, slavljenje kozake tradicije i ob
pravoslavlja (Schorkowitz 2005) alternativa komunisti
internacionalistikom kontinuitetu borbe protiv socijalne nepravde. Slin
na Balkanu. U Titovoj tafeti mladosti simbolizovano bratstvo-jedi
harizmatizovalo je vou i partiju, ali i osmiljavalo vienacionalnu dr
podsticalo meunacionalno optenje, dok danas veronauka u kolama ja
zajednicu nacionalnog i konfesionalnog smisla. Brzina kojom su dekre
bratstvo i jedinstvo zamenjeni nacijom, konfesijom i bogom, kao antite
besmislu postojanja, svedoi o nemogunosti sreivanja iskrsle nepregled
bez novog euforinog smisla, ali i o nekritinosti kod izbora smisla u krizi

Dakle, istorija nije gola prolost, nego uvek odnos pro

prema nekom drugom vremenu, sadanjici i budunosti. Tek spona r
vremena tvori smisao, a osmiljavanje prolosti je manje ili vie ube
povezivanje raznih vremena. Pol Riker je branio hermeneutiku zato to po
da sagledamo koliko je minula budunost za nas obavezujua, i zalagao
 329

itanje prolih vremena koja nisu mrtva da bi za nas bila nezanimljiva

istorija ima budunost, onda je, po Rikeru, ima samo zato to se ne hrani g
istorijskim odnosom prema prolom. Riker je branio seanje na budu
istorije (Riccoeur 2002,18), a sledili su ga Koselek i Risen. Jo su pragma
uoili da je istorijski smisao funkcionalni ili korisni sklad pro
osavremenjene u obliku istorije. U pomenutom funkcionalnom smislu
Risen je ralanio istorijski smisao na tri komponente: opaanje, tuma
orijentisanje (Rsen 2001,37). Upravo smisao integrie ove komponent
meu njima moe biti i napetosti.

Pripovedanje pretvara najee vreme u smisao na taj na

manje ili vie rastrzana deavanja spaja unutranjom vrstom vezom. Koli

- 244 -

god bio iskonstruisan, kontinuitet je u krizi uverljiviji, bar s obzirom na

se uspenije emocionalizuje oslanjanjem na nadu. Osobenost istori
pripovedanja je u tome to narativno povezane sticaje okolnosti sagledav
vrsto vezane sastavnice prolosti, bez obzira na realnu snagu ove veze. R
kontingentnost ree se prikazuje kao sluajna podudarnost, a ee kao uz
povezanost ili kao fatalistika sudbina. Kod svake verzije tumaenja razl
odnos prolosti i budunosti, ali i iskustva i oekivanja. Na asimetriji iz
iskustva i oekivanja poiva kritika ideologije. to je razvoj ubrzaniji,
bre prevazilaze razlike izmeu iskustva i oekivanja. S druge strane,
skromnije iskustvo, to su vee nade, dok ire iskustvo kanalie realist
nade i nudi manje optimizma. Na taj nain smisao preko oekivanja uskl
odnos izmeu vremena u sloenom temporalnom poretku. Hermene
razumevanjem smisla olakava objanjenje prihvatanja ideologije. Revol
rat ili raspad drave suspenduju postojee javne strukture vremena i
upravne i obrazovne sisteme uokviruju novim hegemonim poretkom se
Istorijski zaokreti nameu nove drutvene poretke vremena. Preokreti sve
da se ne mogu sva znaajna zbivanja ukljuiti u postojee poretke vrem
izmeu ostalog i otuda to se ne podudaraju sa novim nadama, koje ne
snanije osiguravaju lojalnost od realnog uinka.
 330

3.3.2.2. Razlaz hermeneutike i kritike ideologije

Naelna razlika ve je sadrana u suprotnosti iz

relativizma i objektivizma. Hermeneutiki relativizam poima svet kao
simetrinih, tj. podjednako ravnopravnih smislova, dok je kod prosvetite
osnovna vizija sveta asimetrina, tj. ini je skup razliitih neravnopravn
nepravdi. Otuda hermeneutika jednakost svih sistema znaenja ne dopu
pitanje, a kamoli odgovor o tome zato je svet nesimetrian (Gellner 2000
im se drutveni sistem razbije na mnotvo diskursa i smislova, o
strukturne veze ispadaju irelevantne ili nelegitimne (Sepp
2000,120).Umesto uzajamnog uslovljavanja strukture i subjekta, hermene
apsolutizuje pojedinca i fragmentarno i rasuto iskustvo. Imanentni relativ
spreava uoavanje osnovne protivrenosti, a time i kritiku celine. Do
zasluga konstruktivizma i simbolizma je svakako u tome to su na novi
pokazali da je stvaranje smisla uvek povezano sa iskustvom vremena. Ali,
imati na umu da je kod ovih pristupa prolost pre svega neophodni sastavn
kulturnog orijentisanja, a tek potom, i ne uvek, obrazac ideolokog utican
najmanju ruku iz te okolnosti proizlazi da kod hermeneutiara tuma
upotrebe prolosti nije nuno, pa ni preteno povezano sa analizom
ideoloke (zlo)upotrebe.
Ipak je izvesna ideolokokritika nota prisutna u op
hermeneutikom naelu da prolost stie status istorije upravo u pr
selektivnog osavremenjavanja. Takoe nije liena kritinosti ni ocena
kontingentnost uvek prevladava smislom. Kontingentnost oznaava
osobeni sticaj okolnosti,

- 245 -

sluavanje, nepredvidivo podudaranje i proimanje razliitih procesa

izdvojeni tok racionalno moe samo donekle predviati. Neizvesno
prevladava postupnim osmiljavanjem:(1) najpre se uoavaju kontingentn
razlike izmeu vremena, (2) potom se opaeno tumai preko narat
 331

povezivanja, (3) zatim se aktuelna ivotna praksa usmerava obra

tumaenja proetim prolim iskustvom promene vremena, i na kraju s
usklauju motivacije i delanja koji istiu iz ovog usmeravanja. Dakle, u
smisao integrie opaanje, tumaenje, orijentisanje i motivaciju u meri
moe duhovno svladati odnos prema sebi i svetu (Rsen 2001,54-55). Isto
smisao nije rezultat retrospektivne znatielje, nego je to ona vizija proti
vremena u ljudskom svetu koja se oslanja na iskustvo, a koja je delatna i
da motivie. Jo konkretnije reeno, smisao obezbeuje minimum postojan
doslednosti linih i grupnih identiteta, liava zbunjenosti, dilema i pret
savesti. Ve iz reenog je vidljivo da je i za Risena smisao, koliko go
narativno konstruisan, vie korisna redukcija sloenosti, nego privid
zamagljava interese konkretne grupe.
Otuda i utisak da hermeneutiari precenjuju znaaj smisl
kategorije koja haotinu prolost pouzdano prevodi u istoriju. Naime, a
smisao osnova kontinuiteta, onda nema smisla bez prolosti, ergo sada
liena prolosti jeste besmislena. Da li je onda onaj ko ne misli na prolost
smisla i osuen na apsurd? Ili, ako nita nije izvesno izuzev smisla, ka
organizovanja prolosti, onda nije izvesan ni sam smisao. Drugim reima
nema istorije liene smisla, onda se, po logici radikalne upitnosti, mo
zapitati koji je smisao i samog osmiljavanja ? Naravno da je ova logika
blizu nihilizma, jer stalno traganje za novim smislom vodi retori
zaaranom krugu, sve do beskonane besmislenosti. Nije ovde mesto
opirnije razmatra nihilistiki rukavac hermeneutikog miljenja, n
neophodno tragati za krajnjom svrhom, tj. konanim smislom posto
Vanije je uoiti da ako se poe od toga da je slubeno osmiljavanje pro
uvek nametnuto i planski kontrolisano i da su u pozadini posred
neposredni ui ili iri grupni interesi, onda se radikalna kritika kori
prolosti ne vrti u krugu smislova, nego zavrava u raspoznavanju materi
motiva. Iako je slubeno priznavanje etnikog antifaizma u Srbiji 2004
rezultat stranake trgovine u parlamentu, cilj rehabilitacije Ravnogo
pokreta u istoriografiji je dublji. Re je o traenju antifaistikog s
nacionalne istorije. Ovu reorganizaciju prolosti hermeneutika moe da raz
ali ne i da objasni. Ili jedan drugi primer. Hobsbom je uoio da je kla
vienje Francuske revolucije kao socijalne i buroaske i kao kljunog kor
razvoju modernog drutva (a koje je formulisala prva poslerevolucio
 332

generacija) mnogo realistinije od dananjeg revizionistikog tumaenj

revolucije kao teroristikog prevrata noenog totalitarnom utopijom. Re
ocene revolucije u Fireovoj koli 1980-ih bila je deo opteg pr
distanciranja francuskih

- 246 -

intelektualaca od svoje radikalne prolosti i od vezanosti za vlastitu levi

istoriju (Hobsbawn 2004). Na slian nain je i revizija ocene socijaliz
Jugoslaviji bila rezultat bega bivih marksista od vlastite prolosti. Da
delu bila samo promena smisla, a ne i interesna raunica, mod
hermeneutiko tumaenje ovih zaokreta i bilo sasvim dovoljno. Ovako, k
god ono i bilo psiholoki uverljivo, ostaje povrno, pre svega stoga
potiskuje pitanje o umnosti sistema, a istie simetrija pojedinanih smisl
identiteta. Konvertiti prihvataju medijski insceniranu sliku mrane prolos
uzrok aktuelne vlastite bede, a prerada biografija tee u ambijentu nesi
nepreglednosti. Re je o samoovlaivanju pojedinaca u uslovima struk
bespomonosti (F.Krll). Nee se preterati ako se doda da samoinscen
doslednosti, preko novog razgraniavajueg nacionalnog identiteta, isk
strukturnu nesigurnost inteligencije obnovljenog kapitalizma. Suoavan
vlastitom prolou kroz antitotalitarnu retoriku zamagljava proces rastva
linog dostojanstva u prometnu vrednost (K.Marks). Individualizaci
redukuje na slobodni izbor smisla, samovienje i samoinsceniranje biogra
da se u subjektivnoj preradi problema ne uoava represivna p
svakodnevice. Novi slobodno izabrani smislovi, za kojima traga hermene
vie su nametnuti, a manje autentini oblici samorefleksije. Svako odusta
od istraivanja dinamike drutvene reprodukcije zatvara individualizac
samoobmanu, a drutvenu teoriju pribliava horizontu racionali
usamljenih subjekata (Seppmann,2000,125). Veliki deo hermene
rekonstrukcijom i razumevanjem raznih simetrinih smislova ublaava k
celine. Na stranu to to pluralizacija stilova ivota nije nimalo harmonia
miroljubivi proces, nego ispunjen borbama oko razgraniavanja i tenjam
ekskluzivnou (S.Neckel). Ovde je vanije istai da se mogunost altern
suava na toboe osloboenog pojedinca i na prosveivanje njeg
 333

identiteta, a globalna alternativa kapitalizmu ignorie se ili tabu

Konkretnije reeno, pre e biti da je re o slobodi koja svima dopu
spavaju ispod mostova, a ne o realnoj jednakosti ansi. Bezalterna
budunost kapitalizma postaje neprekidna sadanjica, a hermeneutika,
branei simetriju smislova ignorie alternativu sistemu, jeste njena i
sastavnica.
Sve u svemu, bilo bi preterano zakljuiti da je u izri
hermeneutikom usmerenju na aktivnu sadanju, a ne na bespovratnu pro
ve samim tim prisutna kritika ideologije. Ovo otuda to se prihva
prolosti ne tumai kao ideoloka obmana, nego preteno kao osnova spo
nade. O tome moda najpregnantnije svedoi Koselekova odredba istori
vremena kao napetosti izmeu iskustva i oekivanja (Kosseleck 2000,1
koju prihvataju Klesman (Klessman 2000) i Heler (Hlscher 2000,167).

Tome nasuprot, kritika ideologije je daleko konkretnija jer istr

upotrebu pomenute napetosti s obzirom na antagonistike interese kl
slojeva. To ne samo da nije prioritet hermeneutike, nego ak izlazi iz n
vidokruga.

- 247 -

S druge strane, koliko god da je hermeneutiko istraivanje prolosti raz

od ideolokokritikog, ipak bi bilo pogreno svesti hermeneutiku na
verziju pragmatizma, tj. na instrumentalno poimanje prolosti kao sadraja
preko pamenja, usmeravaju sadanje i budue delanje. Nadilaenje
pragmatizma uoljivo je ve u Koselekovom razlikovanju tri oblika pro
Prolost je: 1.celina objektivnog niza hronolokih podataka; 2. skup proc
stanja koji direktno ili indirektno utiu na pojedinano ili grupno delanje
pamenja; 3. svesno rekonstruisana istorija iz grupnog ili kolektivnog se
Poslednja dva oblika pokazuju da je od prolosti po sebi uticajnija pr
za sebe, tj. da je selektivno konstruisana sadanja prolost aktivni
realne prolosti (Koselleck 2000). Nije naravno re samo o idejnopoliti
nego i o drugim oblicima i nivoima osmiljavanja: pojedinci i grupe k
 334

promenljive i prilagodljive slike prolosti (autobiografsko pam

kolektivno pamenje, kulturno pamenje) da bi reorganizovali haoti
rastrzana dogaanja u funkcionalnu vremensku mainu.

Malo koji analitiar upotrebe prolosti e poricati da osmi

pripovedanje lake posreduje smisao od rastrzanih i sloenih objanjenja
nemaju narativnu strukturu. Prirodna hronologija je istorijski slepa, pa je
upozoravao da hronologiju treba usmeravati prema istoriji, a ne obr
Hronologija je metodski postulat istorijskog pripovedanja, za razlik
struktura koje ne slede striktni vremenski sklop (politika kultura, ment
ekonomska razvijenost i sl.). Dogaaji se mogu samo ispriati, a strukture
opisivati (Kosseleck 2000,144). Kod istog tipa pripovedanja neko dru
izlae istoriju tako to mu prolost osavremenjuje u meri da mu i sada
postaje shvatljiva, a oekivanja od budunosti probuena. Lako je pojmlji
je prolost aktivnija, to uspenije kod grupa ili pojedinaca pod
optimistike nade. Drugim reima, vetina pripovedanja jeste u ubedl
povezivanju raznih vremena. Zato Risen izriito tvrdi da smisao po
istorijski tek kada je kadar da oposreduje vezu prolosti, sadanj
budunosti. Za to su nuna tri uslova: (1) smisao mora formalno da
strukturu istorije, (2) sadrinski treba da je povezan sa iskustvom prolo
(3) funkcionalno da omoguava usmeravanje prakse preko vizije vremen
toka (Rsen 2001,59).
Teko je sporiti navedenu funkciju smisla, koliko go
kritini prema njegovom funkcionalistikom tumaenju. Ipak, da bi se izb
vulgarni funkcionalizam, treba dodati da se smisao moe graditi na dva na
preko providentia Dei ili preko svetovne vere u mogunost pojedinca da iz
racionalan odnos prema iskustvu. Kod obe verzije prisutna su
osmiljavanja u skladu sa interesima grupa. Boji sud, moralni sud ili isto
sud jesu razliiti obrasci funkcionalizovanja smisla. Meutim, nije dov
samo rekonstruisati smisao, tj. razumeti, nego treba uoiti i interes koji sto
osmiljavanja, tj. objasniti. Na primeru masovnog stradanja moe se sk
panja na razliku izmeu razumevanja i objanjenja. Za Jevreje npr.u Auv

- 248 -
 335

nema niega herojskog. U sreditu je muenitvo, uasno, ali ispu

dubokim smislom (Buruma 2002,80). Holokaust je veliki poar, a strada
moralno nadahnue obnove, na slian nain na koji je Hiroima s
japanskog muenitva. to je vie Auvic kasnije postajao predmet
izmeu jevrejskih i nejevrejskih rtava, to mu se menjao i smisao. Borb
monopola na rtvu postupno se politizovala, jer su od priznavanja tog st
zavisile razne vrste obeteenja. Marksisti na Auvic nisu gledali ka
nemaki nacionalni zloin, nego kao na rasistiki izraz nemakog kapital
Razumeti Auvic znai aliti ubijene pojedince, a objasniti ga, znai z
smestiti u dublje interesne strukture koje su iz logora izvukle korist.
Dakle, moi razumeti nepravdu ne znai i biti kadar za
objanjenje. Jo je Nie u polemikom aru zabeleio da objektivn
pravednost nemaju meu sobom nikakve veze (Nie 2001,62), misle
osmiljavanja prolosti preko dramatike pravde i nepravde, koje lako mo
emocije i pokree na akciju. Kod svetovnog i kod verskog osmilja
istorijski virtouzi prevode nerazumljivo u razumljivo, redukuju haos
prihvatljivog moraliziranja i uproavaju istorijski determinizam. Pi
uasnom pozivu pravednika (Nie 2001,66), Nie je zapazio
pravdoljubivost raa najkrui smisao, a nacionalna pravdoljubivost na
prelazi u sukob. Nacionalizam poiva na istorijskoj pravednosti, ko
koliko god bila estita i neutilitarna, uasna vrlina koja podriva i ru
ivo (Nie 2001,69). U istom periodu Marks je manipulativnu prave
konkretnije razotkrivao kao pretvaranje posebnih interesa u opte i
iskrivljenost saznajne perspektive. Stolee kasnije, normalizacija prio
nacionalnog interesa nuno je izazvala iskrivljeno vienje Drugoga kao str
Poto je ustoliena hegemonija nacionalnog smisla, etnopolitiki preduz
seanja novih slabih drava od kraja 20.veka crpe energiju iz patrio
emocija i politiki je kanaliu. Nadnacionalni socijalizam brie se iz auten
nacionalne istorije zato to se kosi sa normalizovanim neistorinim teleolo
tumaenjem prolosti kao zajednice porekla. Istoriari su postali straari s
prolosti. Namesto ranijeg socijalnog smisla, obnovljeni kapitalizam pov
razna vremena preko nacionalnog smisla. Zato i u sreditu savre
 336

hermeneutike nije osmiljena antagonistika napetost, nego u naciona

smislu hegemoni Drugi i stranac. U hegemonom smislu usidrena je ne
saglasnost nego i prinuda (ekonomska ili vanekonomska, otvorena ili skriv
Marks je lapidarno uoio da se ideja uvek blamira kada se razlikuje od int
Hegemoni smisao nacionalistike prolosti (koji obuhvata i zatitu
manjina) osiguran je sve dok ga tite interesi vladajuih grupa obnovl
kapitalizma. Meutim, to je izvan interesovanja hermeneutike. Zbog tob
erozije drutvenog centra skree se panja sa strukturnih antagonizama na
pojedinca i kulture. Ukoliko su sve veze i smislovi podjednako zna
iezava svest o dominaciji. Decentralizacijom perspektive hermeneu
misao o drutvu blii se horizontu refleksije svakodnevne

- 249 -

svesti, njenim osobenim iluzijama i nesposobnosti da vidi iznad neposre

datog. Zato to je hermeneutiki vidokrug drugaiji od ideolokokriti
polazne take su daleko jedna od druge, pa su i zakljuci razliiti.

3.3.2.3. Komplementarnost hermeneutike i kritike ideologije

Uprkos reenom, teko je porei dodirivanje i proimanje pristup
u nekoliko taaka. Oba pristupa imaju pred sobom istu epohalnu situacij
koje uoavaju aktivnu ulogu izmenjene prolosti. Premda drugaije p
prolosti, hermeneutika jeste vana dopuna kritike ideologije, jer su objan
i razumevanje uzajamno povezani. Hermeneutiari s razlogom upozorava
su istoriari uvek optereeni vlastitim iskustvom koje teko kr
sagledavaju. Ukoliko istrauju proivljeno iskustvo, to dovodi u su
njihovu distancu, za razliku od istoriara koji se bave starijim epohama, a
istraivano iskustvo nisu proiveli. Gledano pak s druge strane, istoriog
koja ignorie iva seanja namee jednostrane scijentistike obrasce jav
kojoj se obraa, pa otud nije kadra da potisne neosmiljene sadraje seanj
bi prevaziao ove prigovore Hokerts razlikuje: primarno iskustvo, ku
seanja i istorijsku nauku (Hockerts 2001). Primarno iskustv
 337

samoproivljena prolost, a kultura seanja je sloena celina razno

usmerene i na razne naine nametane nenaune javne upotrebe prolos
naunoj raspravi, pak, kontrola i korigovanje seanja upueni s
intersubjektivnu proverljivost.
Svojevremeno je klasinoj hermeneutici prebaciva
ne tei nezavisnom niti suprotnom statusu izvan sklopa tradicije i va
istorijski dominantnog smisla. Diltaju je prigovoreno da je ospo
mogunost teorijskog znanja o drutvu (Mili 1965,121), a klas
hermeneutici da je kadra samo da opie ova zbivanja unutar svesti poje
trudei se da se u njih uivi (Bubner 1971,224). Odmah treba rei da
savremenoj hermeneutici ova suena perspektiva uglavnom prevazien
ova nije zarobljena kontekstom jednog vremena. Samo to pri tom nika
treba misliti da sloeno poimanje temporalnog poretka kod savrem
hermeneutiara prevazilazi drutvenoekonomske horizonte postoj
Kapitalizam je i ovde bezalternativan. Uprkos tome, vrlo je podsticajna pr
da se istorijska svest ne oslanja samo na prolo, ve da poiva na slo
meuuticaju tumaenja prolosti, poimanja sadanjice i perspe
budunosti (Kosseleck, Rsen, Hlscher). Dakle, prolost nije entitet
mesto na kom su ostala zaboravljena seanja. Prolost se moe odrediti sa
odnosu na budunost (Riccoeur 2002,24). Heler moda ide najdalje kada
da sa teorijskoistorijskog stanovita seanje nije samo mentalni in neg
realno zbivanje (Hlscher 2000,166). Naime, u prolosti, sadanj
budunosti bavimo se zbivanjima kojih se delom seamo, delom nepos
doivljamo, a delom iekujemo. Tumaenje zbivanja zavisi od toga
mentalna operacija prevladava. Prethodnici Prvog svetskog rata su
dogaaj oekivali kao nuno razreenje odnosa

- 250 -

tadanjih velikih sila, savremenici su ga iskusili kao patriotsku du

odbrane, a potonja pokolenja kao konano razbijanje evropskog dr
19.veka. Nijedno tumaenje nije neistorijsko, nego je svako realisti
izvesnom smislu. Pre svega zato to nije re o akademskim intelektualist
tumaenjima prolosti, nego o angaovanoj misli koja je uticala na realn
 338

zbivanja. Npr. u Vajmarskoj Nemakoj je masovno poimanje rata

nacionalnog poraza podstaklo revanizam i olakalo uspon Hitlera. Sn
primer povratnog uticaja tumaenja prolosti na potonju stvarnost teko je
U SFRJ je takoe seanje Srba na ustake zloine 1941-45. imalo snaan
na graanski rat 1991-95, ali je i secesionizam nesrpskih naroda ne m
istorijski osmiljavan. Dakle, istorijska tumaenja sadrana u seanji
iekivanjima su aktivna sastavnica istorijskih procesa.
Ve iz reenog da se naslutiti plodni udeo hermeneutike u razb
dogme o istorijskom dogaaju po sebi lienom razliitih tumaenja. t
zbivanja liena istorijskih tumaenja uopte nisu istorijska zbivanja. Ono
uspeno preuti, teko se vraa u istoriju. Ova opaska nikako ne
redukovanje dogaaja na utisak o njemu, nego samo upozorav
nerazdvojivost realnog deavanja i njegovog tumaenja. Postoje naravno m
ili vie celovita i realna tumaenja (Hlscher 2000,166). Jedinstvom doga
tumaenja vie se bavila sociologija saznanja od istoriografije. Da li to zna
je istoriar osuen samo na izbor izmeu razliitih tumaenja? Svakako n
treba imati na umu da i tumaenje zbivanja jeste uticajno kao to je
politiko odluivanje ili vojne akcije. Po sebi se razume da ni tumaenja
vanvremena, ve se takoe menjaju. Prvi svetski rat konzervativci su tum
kao boanski strani sud (slom carstava), a liberali i leviari kao
graanskog drutva. Kasnija deavanja irila su kontekst, a samim tim men
tumaenja. Tako je nakon iskustva faizma tesna veza oba svetska
tumaena zakonima imperijalizma, a slom evropskog realnog socija
nametnuo je novu celinu tumaenja - kratki 20. vek.
Da bi se izbegle zabune treba dodati da hermeneutia
zaboravljaju razliku izmeu dogaaja i tumaenja dogaaja (prisutnog k
pamenju tako i u oekivanju). Iako pojedinac u tumaenja projektuje
nade i strepnje, a ideologije poeljnu viziju drutva, ne negira se mogu
spoznaje realne prolosti. Svaki dogaaj temporalno rastumaen (tj. bilo
se seamo ili da ga oekujemo) uvek pripada razliitim vremen
razdobljima. Zato je istorijsko vreme uvek poreenje razliitih kolek
sistema vrednosti, pa se uvek iznova i obnavlja iz realne konkure
kolektivnih poredaka i usmerenja. Do realne prolosti dospeva se upore
analizom, ali su i ua seanja vaan deo istorijskog vremena i pomau na
 339

uoimo stvarni mehanizam istorijske promene (Hlscher 2000,168).

Premda se, dakle, u gnoseolokom pogledu razliku
konstruktivista, ipak je upadljiva optereenost kontekstom prib
hermeneutiare saznajnom

-251 -

relativizmu. Bliskost se ispoljava u stavu da istorijska svest tvori smisao

to polazi od sadanjice ka iskustvu prolosti. Jo je Diltaj upozor
izjednaavanje normativnog smisla sa realno objektivnim smislom pro
jeste nihilistiki istorizam. Nie se takoe sloio da se na taj nain gubi ve
tradicijom (Apel 1971,30). Da bi stvari bile jasnije treba dodati da postoj
vrste smisla: konkretnoistorijski smisao svake epohe i hegemoni sm
sadanjice. Protok vremena donekle spontano miri izvorni i savremeni sm
jer, kako je Gadamer uoio, to vreme vie protie to se izdvaja optiji sm
slabe predrasude (danas je u Srbiji lake se sloiti oko smisla Prvog i Dr
ustanka nego o smislu ustanka protiv faizma 1941). Do istine se do
ideolokokritikim tumaenjem uzroka hegemonije kako prolog ta
dananjeg smisla, tj. otkrivanjem materijalnih i duhovnih po
karakteristinih iskljuivosti (treba podjednako biti kritian prema veli
Lenjina u socijalizmu, ali i prema njegovom demoniziranju od kraja 20. v
Ne treba zaboraviti ni naroitu vrstu samokritinosti prema samotumaenj
niko ne moe biti sasvim siguran da tano razume sebe kad neto govori (
1979,249). Reeno jezikom nove hermeneutike, to znai da budua pr
moe u tumaenju nadmaiti ne samo prolu budunost, nego i sad
prolost. Re je o prodornijem promiljanju, a ne samo o druga
osmiljavanju. Oba postupka zavise od novog konteksta koji e ol
pouzdaniji put ka istini od konteksta u kom je ova ostala skrivena zbog r
privida i prinuda. Na neki nain re je o oslobaanju prolosti od kont
hegemonog tumaenja i o otkrivanju potisnute prolosti kod svake isto
svesti. Ali, i kod ovog postupka primetne su razlike u stupnju kritinosti.
Gadamerovo hermeneutiko upozorenje da tuma i n
 340

predmet ine jedinstven sklop (Habermas 1971,51) je istovreme

ideolokokritiko naelo. Meutim, tvrdi Habermas, to nije i kr
hermeneutika. Kritika hermeneutika ne uzima izvorni smisao kao re
saglasnosti, ve istrauje sistematsko izobliavanje optenja. Uvid u stru
predrasuda kod razumevanja smisla ne znai da je saglasnost oko smisl
istinska, nego da je i rezultat represije (Habermas 1971,153). Haberm
usprotivio Gadameru tvrdei da izvorni smisao jeste i rezultat prinude,
samo saglasnosti (Habermas 1971,158). Moda ak treba dodati da je kr
hermeneutika upuena na kritiku ideologije, ali tek onda kada trag
represijom kod nametanja smisla. Savremeno nacionalizovanje prolos
moe se razumeti van sklopa obnovljenog kapitalizma kom smeta socijali
internacionalizam. Staro lajermaherovo hermeneutiko uputstvo da
treba bolje razumeti nego to je on samog sebe razumeo (uri 1979,
Gadamer svodi na stav da ga uvek drugaije valja razumeti, tj. da uvek iz
treba da tumaimo ono to je ranije bilo rastumaeno. Habermas j
radikalniji kada tvrdi da u razumevanje svakog smisla treba uitati i repr
U napetosti izmeu ovih postulata dovedena je razlika izmeu klasi
kritike hermeneutike (koja se oslanja na kritiku

- 252 -

ideologije) do naelne suprotnosti. Ova debata je i danas korisna, uprkos

to za Deridu Gadamer nije dovoljno postmoderan.
Gelnerova kritika hermeneutike nije manje radikalna od Habermasov
injenicu da hermeneutiari nisu zainteresovani za politike i ekono
strukture, ve dominaciju simbola i diskursa (Gellner 2000,78), G
okrivljava kognitivni relativizam, koji je vie posledica oajno
fromulisanog problema nego promaenog reenja (Gellner 2000,70).
preterane osetljivosti na nametanje ideja, hermeneutiari su neosetlji
vanije oblike prinude. Selektivna osetljivost zanemaruje ostala ograni
prinude ili ih porie (Gellner 2000,79). Ovu okolnost ne ublaava ni to t
hermeneutiko ustrajavanje na kulturnoj jednakosti, kako ironino d
 341

Gelner, spontano svrstava u politike anele. Kritika ideologije je su

drugaija vrsta kritike, jer uoava asimetrinost drutvenih uslova, a ne
izvedenog smisla. U tom pogledu Sepman je radikalniji od Haberm
Gelnera kada tvrdi da kod hermeneutike nema drutva, nego dezorijenti
pojedinaca, a da je individualizacija kod postmoderne u slubi vlas
zamagljava sistemske protivrenosti (Seppmann 2000,124).

Istini za volju, odmah treba i dodati da danas nije lako razgra

puko osmiljavanje od sraunate ideologizacije, jer se ne moe do
razdvojiti plansko od spontanog unoenja smisla. U najmanju ruku bilo bi
razumeti odseno razdvajanje slinih procesa odozgo i odozdo. ak su i
savremenici vanih dogaaja, a ne samo njihovi potonji tumai, kadri
valjano ocene, kao lance povezane jedinstvenim smislom i da ih ex post
izdvoje iz beskrajnog deavanja (Kosseleck 2000,144). Kant i Gete su o
uoili svetskoistorijski znaaj Francuske revolucije. Za razliku od njih, m
dananji analitiari jo nisu u stanju da uoe u slomu realnog socija
snanu antiprosvetiteljsku komponentu restauracije kapitalizma (re
ovinizam, eksploatacija). Hegemoni smisao demokratskog nacionali
prikrio je restauraciju krajem 20. veka. Premda se svaka istorijska
konstituie tek iskustvom diskontinuiteta i razliitosti od prethodnog vrem
ipak iritirajue iskustvo uznemirava, pa se zato i osmiljava. Osmiljava
subjekti koji su i sami produkti prolosti (samorefleksija). Nisu samo
upad iznenadnog, niti su oni jedini primer kako se istorija centrira oko s
oekivanja i naknadno osmiljava. Poslesocijalistika dezorijentacija Is
Evrope podstakla je jo radikalniju restauraciju smisla kod provale iznena
Prekid klasnog kontinuiteta podstakao je zgunjavanje smisla
etnonacionalnih i konfesionalnih identiteta koji u rasulu vrednosti treb
stabilizuju tranziciju. Na delu je novo razgraniavanje grupa s obziro
poreklo, teritoriju, rasu i kulturu. Socijalni diskontinuitet (slom evrop
socijalizma) premoava se bioloki, stvaranjem novih veza i granica, ali
po kriteriju porekla. Revolucija etnokratskog smisla sazdana je od m
izmiljotina i nove selektivne prolosti. U novim poslesovjetsk
poslejugoslovenskim dravama
 342

- 253 -

tee ubrzano razgraniavanje od Istoka. Istona Evropa danas poinje v

zapadnoj granici Rusije, kao mixtum compositum zapadne i istone ku
Ukrajinizacija i hrvatizacija na slian nain razdvajaju se od prethodnih s
sa susedima. U novim poslesovjetskim dravama tee ubrzano razgrania
od Istoka, slino Hrvatskoj i Sloveniji. Poljska kneevina od 11. do 13.
danas se poima kao antiteza Kijevu i Novgorodu, a slino se ponaaju i
baltike drave (Schorkowitz 2005). Evropa se ekonomski ujedinjuje, ali
stvaraju Evropljani. Unutar nje integracija preko trita namee novi sm
trai drugaije razgraniavanje od Drugog. Evropa ne poiva na zaje
seanja (izuzev konfesionalno neujednaenih hrianskih praznika i nek
datuma koji obeleavaju slom faizma). Teko je homogenizovati konfl
prolost i istorijski osmisliti Evropsku Uniju. Ne manje je izgledn
razgraniavanje od Drugog (Islama i SAD) moe pomoi osmilja
evropskog jedinstva.

Iako su duboko svesni da svako osmiljavanje manje il

zamagljava realnost time to je uniformie, hermeneutiari uporno tvr
se prolost ne moe uzdii do istorije bez osmiljavanja. Samo se iz sada
vidi prolost kao istorija (Rsen 2001,83). Prelaz neosmiljenog iskus
istorijsko znanje (praen slomom oekivanja) uvek je uokviren hrono
merljivim tokom (Kosseleck 2000,145). Iskustvo se najee osmi
pripovedanjem, iji je metodski postulat hronologija. Kod pripoveda
posredovanja istorije ne gubi se razlika izmeu vremena, ve se ova pove
a upravo veza tvori smisao. Ideologizacija se raspoznaje kod isticanja zl
doba ili kod demonizacije odreenih perioda, zatim pri
emocionalizovanja rtava i sl. Naravno da ideologizovana mogu
apstraktnija uzrona objanjenja koja su nenarativne prirode. Ipak, po pr
nauno saznanje nije upueno na pripovedanje (Rsen 2001,91). Ka
prikazuje politika kultura nema naracije, zato to nema vremenskog
zbivanja nego prevladava tematsko izlaganje ili poreenja. Na slian
istina i moralnost imaju metanarativni status jer stoje iznad pripovedanja.
pomenutih plodnih sugestija, jo jedno hermeneutiko upozorenje raz
 343

upuuje na kritiku ideologije. Dogaaj nije istorijski samim tim to se

injenice postaju istorijske tek kada se tumae u vremenskom sklop
drugim injenicama. Smisao se konstituie tek poto se uspostavi odnos p
sadanjici. Aleksandar Veliki nije postao istorijska linost zato to je os
Aziju, nego zato to su istoriari o njemu pisali, opominjali su Aristo
uenici makedonskog vladara zanetog slavom.

Naravno da istoriari nisu ideoloki znaajni samo zbog

da ovekovee vladara. Ve samim tim to omoguava orijentaciju u vrem
istorija raspolae ogromnim ideolokim potencijalom. Verovatno je monop
nametanje nultog asa najupadljiviji susret istorije i ideologije. Bez 19
1945. godine, kao oslobodilakih prekretnica, komunistika istorija bila bi

- 254 -

liena kljunih oslonaca smisla. Uostalom, svako pozicioniranje u vre

tee u proimanju seanja i oekivanja. Moe se bez preterivanja rei
slika svetle nacionalne prolosti najkarakteristinija osnova vere u budu
nacionalne drave. Jer samo zahvaljujui seanju, budunost postaje
motivacioni i mobilizacijski elemenat sadanjice. Nema drave liene s
prolosti kao emotivne osnove legitimnosti. Odravanje Kosova kao
rane slui raznim nacionalnim elitama da se preko patriotske brige odr
vlasti. Utopije su tu izuzetak, jer im nije potrebna prolost. Kod utop
preseena veza seanja i oekivanja. Ni Francuska, ni Oktobarska revo
kada su govorile o novom oveku nisu traile uzor u prolosti. Budunost
osloboena zato to nije ukorenjena u prolosti (Rsen 2001,135). Me
mrana prolost, kao negativna kontrastna pozadina, jeste na drugi nain n
revolucijama. S druge strane nostalgija i romantika, tradicionaliz
fundamentalizam lieni su budunosti, jer viziju budueg grad
prieljkivanju povratka prolog. Restauracija kapitalizma u Evropi 19
praena je preuznoenjem presocijalistikih i antisocijalistikih id
sadraja. Utopija je, dakle, budunost kojoj nije nuna prolost, a romant
prolost liena budunosti.
 344

S obzirom na to da su ideologije uvek optereene utopi

romantikom, pa time oblikuju i kulturu seanja, kako onda izmeu ovih p
nai kritiko seanje kadro da prui osnovu racionalnoj budunosti? La
pojmljivo da se istorijska svest, kao priprema budueg, mora oslanja
demokratska i socijalna dostignua prolosti. Ali, moramo se seati tako d
prolost oslobaa, a ne da nas sputava (Nie). Naravno da se produ
zaborav ne moe postii ubeivanjem i osveivanjem, nego mora
interesno uslovljen. Npr. Nemci danas vie ne slave Dan Sedana, jer je m
prema Francuzima naputena jo od stvaranja kartela ugalj-gvoe
poetkom 1950-ih (kada je francuskoj industriji elika bio potreban
ugalj), iz kog je istekla Evropska Unija. Teko je verovati da e Hrvati pr
da slave pad Knina 1995, ak i kada dalmatinskom turizmu bude pot
jeftina hrana iz Srbije, jer produktivni zaborav mora imati dovoljno sn
interesnu osnovu. Ukoliko, pak, Dalmaciju opet realno ugrozi neug
italijanski iredentizam i aktuelizuje se Trumbievo upozorenje Sam
moemo obraniti toliko mora, da li e zaborav prekriti hrvatsku Oluju?
Bilo kako bilo, produktivni zaborav ne znai da treba zabora
sve konfliktne sadraje prolosti. Pojedinac spontano brie iz seanja nepr
trenutke, dok grupe smiljeno ideologizuju prolost koja boli. Zaborav
podsea (H.Emrich) znai ne potiskivati senke prolosti i osloboditi se pr
poricanja. To je bolan rad na seanju, ali je tu prolost (pamenje mas
stratita) opomena u slubi budunosti.

- 255 -

3.3.2.4. Tradicionalistiki i prosvetiteljski smisao prolosti

Smisao prolosti moe biti jasniji ukoliko se ukratko suoi raz

uloga prolosti kod tradicionalista i prosvetiteljstva. U vie navrata skren
panja na vanost Nieovog podsmevanja istorizmu zbog njegove zaroblje
prolou. Ova kritika do danas nije izgubila od aktuelnosti. Nie je nap
gledanje da je sutina pojedinca, nacije ili kulture u prolosti. Prolost na
 345

prua identitet, nego nas zarobljava. Prolosti se vraaju uproseeni, d

autentini identitet u sposobnosti da nadiemo granice prolog. Is
podnose samo jake linosti, dok slabe, tj. one koji za svoje oseanje
bojaljivo savet od istorije, ona potpuno brie (Nie 2001,38). Smisa
istoriju iskorenjuje budunost jer razara iluzije i postojeim stvarima odu
njihovu atmosferu u kojoj one mogu jedino da ive. Istorijska prave
uasna je vrlina zato jer uvek podriva i rui ono ivo, a njeno suenje uv
unitavanje (Nie 2001,68).

Bilo bi pogreno iz reenog zakljuiti da je Nie bio isklj

okrenut budunosti. Naprotiv, on je kritikovao istorizam u ime istorije. Pro
je korisna zato to pokazuje kako pojedinci svladavaju linu prolost. Sam
prolost moe osloboditi prolosti, jer nam samo prolost pokazuje kako
od nje oslobodimo. Re je o Nieovoj odbrani smisla istorije (Jong 1997)
o relativizaciji znanja o prolosti. Nie se, naime, estoko protivio pozitiv
istoriografije 19. veka i idealu stroge nepobitne prolosti kod naune ist
Ova kritika je, meutim,u konstruktivizmu postmoderne dovedena do ekst
jer je Nieova kritinost neopravdano rastumaena kao relativizam ili a
nihilizam. Re je,meutim, o neemu drugome. Nieovu razbaruenu kriti
treba shvatiti kao upozorenje da je povrna ona objektivnost koja poi
pasivnom Rankeovom fotografskom naelu. Istorija otkriva svoje tajne
onima koji se, razumevajui njenu instrumentalizaciju, protive oko
prolosti.

Na drugi nain se Jern Risen (u duhu Bilefeldske

usprotivio ovom nedoreenom Nieovom relativizmu koji je apsolutiz
postmoderna. Za njega je uporina taka Habermasovo naelo o nezavr
projektu prosvetiteljstva. Za razliku od pozitivistikog naela koje, tum
prolost po obrascu kako se odista zbilo, iskljuuje moralnu pro
prolosti, prosvetiteljstvo istie kritiku emancipatorsku snagu istoriog
koja se ne libi od ukazivanja na budunost. Smisao prolosti usvaja se
kulture, posreduje simbolima, jezikom uobliava i postaje delatna (R
2001a, 8). Dakle, prolost nije injenica, nego i aktivna poluga prome
ovom pogledu se tradicionalizam u naelu razlikuje od prosvetitel
Tradicionalizam se pravda naelom ko zaboravlja prolost, ka
 346

budunost, dok kritiki istoriari, opominjui na opasnost od zaroblje

prolou, istiu da u stvari onaj ko zaboravlja budunost, kanjava pro
Drugim reima, bez selekcije

- 256 -

prolosti koju namee budunost, prolost se pretvara u okov (Rsen 200

Treba se osvrtati unazad, ali gledajui u budunosti (J.Lefournan). Kr
hermeneutika se ovakvim tumaenjem Niea otro odvojila od tradicion
konzervatizma, ali i od relativizma postmoderne.

To, meutim, ne znai da je Nieova kritika do kraja prihva

Risen pripada krugu naune istorije, pa, za razliku od Niea, otvoreno tvr
je metodoloka racionalnost nuna istoriji. Premda se slae sa Nieo
istorija zarobljava, Risen je uveren da je prolost jedina solidna
budunosti, ali ne ona rastumaena u nacionalnom i verskom kljuu.
izvorne prosvetiteljske ideje mogu biti kriterij budunosti. Mora se prev
relativizam postmoderne, ali da se ne zaboravi opomena postmoderne
1997). Nije istina prolosti u istorijskoj prii, niti u njenom estetskom sk
uverljivosti, kako misle mnogi koji nisu kadri da proniknu u mehan
estetskog osmiljavanja prolosti. Prolost treba liavati smisla narac
estetike, demonumentalizovati i depatetizovati metodolokom racionaln
Ovaj postupak ne moe se svesti na dekonstrukciju.

Istini za volju bilo bi nerealno misliti da se iz metodo

istorije do kraja moe iskljuiti svako osmiljavanje (Sinnbildung). Ne ma
bilo pogreno tvrditi da su estetizacija i naracija u svakom segm
antinaune. Ovo otuda to je tumaenje istoriarevog razumevanja (a ne
smisla prolosti) jedan od osnovnih zadataka kritike izvora. Ovaj za
daleko je od naela postmoderne da je racionalnost pretnja humanosti,
racionalnost treba iskljuiti iz pisanja istorije. U izvesnom smislu
postmoderne nema budunosti, jer nema mesta utopijskoj kritici prolo
stanovita ne uvek realnog budueg. Za konstruktiviste je svaka utopija n
ili totalitarna. Iako je nauka o prolosti nezamisliva bez naracije,
 347

razumljivog i zavodljivog izlaganja, ipak se u strukturi smisla i ontolo

poimanju prolosti, nauka razlikuje od naracije. Risen analitiki odbacuje
postmoderne da je istorija u naraciji, ralanjavajui konstruisanje nara
retorike (Jong 1997,288). Ovaj problem zasluuje ire razmatranje.

3.3.2.5. Retorika i smisao

Hermeneutika je po prirodi stvari upuena na istraivanje ret
jer smisao prolosti zavisi od naina njenog izlaganja. Istorijsko pripove
tesno je vezana sa retorikom kao dramatizacijom prolosti. Zavisnost
prolosti od naina izlaganja je problem koji je otro otvorio konstruktiv
krajem 20.veka. Istorijsko pripovedanje nije puko nabrajanje, ve je dra
struktuirano izlaganje koje aktivno utie na stvaranje moralne svesti (G
1998,170). To je nain miljenja, saznavanja i objanjenja. Pripovedanj
izlaganje i organizovanje sadraja prolosti sreuje kontingentnost, tu
vreme i stvarajui kontinuitet povezuje pojedinca sa kolektivom (R
2001a,10)

- 257 -

Demistifikovanje pripovedake retorike nije vano samo iz stilsko- tehn

nego i iz sadrajno-sistematskih razloga.
Istoriari su oduvek koristili oratorski diskurzivni m
raspravljajui o posledicama prolosti, da bi delili moralne i politike le
sluaocima. Tukidid, Herodot i Tacit jesu rani primeri retorike ist
Retorika je propisivala uputstva za poboljavanje prirodnog pamenja (B
2001,500). Premda je retorika vezana za usmenu vetinu ubeivanja, mo
govoriti i o retorici kod pismenog tumaenja prolosti, u smislu virtuo
izlaganja i skladnog pripovedakog povezivanja deavanja. to je s
izraena naunost istorije, to je uverljivija istorijska retorika. Istorijsku ret
zloupotrebljavaju razni advokati i ljubitelji istorije od ije reto
ubedljivosti, a ne toliko od osnovanosti, zavisi nametanje hegemonog sm
morala. Poto se prolost u smislu sveukupnog prolog deavanja ne mo
 348

kraja saznati niti oceniti, to uvek ostaje slobodni manevarski prost

matovitu priu. Ljudska aktivnost je efemerna, moe se pamtiti, ali
ponovo oiveti. Seamo se naeg seanja ili isprianog. To saznanje uv
parcijalno i centrirano oko sebe i vlastitog interesa (Gronbeck 1980). Istor
spoj prie (koja unosi smisao) i sauvanih ostataka prolosti. Premda
moe saznati niti oiveti, prolost je korisna. Zato se lako iskrivljava, pro
strastima i predmet je sporova.
Kako prepoznati retoriku kod istorijskog izlaganja? Retorika je
uveravanja, naroita vrsta javne rasprave, koju koristi jedna grupa da uti
uverenja, sklonosti i ponaanja druge grupe. Pamenje i seanje se
iskazuju u vetini oznaavanja (memoria), pronalaenja materijala (inven
formulisanju (elocutio) (Butzer 2001,499). Pri tome su knjiievni i ret
obrasci kod pisanja istorije uvek kulturno odreeni (Kosovski mit je
kulturni kod za tumaenje i osmiljavanje srpske istorije). Posredn
kolektivno pamenje koje preko kulturnih obrazaca tumai prolost i s
moralnu solidarnost. Nain pripovedanja je nuno povezan sa kultu
vrednostima i moralom zajednice koja trai lojalnost: Ljudi sa n
istorijom ne bave se sa X; mi uvamo ideale Y; poto si se ti odluio za Y
za X, ti si jedan od nas; ti si dobra i vredna linost, moralno bie. Mogu
ostvarenja moralnosti tesno je povezana sa mojim odnosom p
pripovestima prolosti (Gergen 1998,200). Retorika namee moral v
stvaranjem uverljive prie od tragova prolosti. Pripovedati istoriju i vero
nju znai odravati tradiciju jaanjem morala, a sumnjati u istoriju
dovoditi u pitanje moralno bie pripadnika grupe. Jednu takvu tra
nastavlja savremena retorika Dorda Bua sa pozivom u rat protiv zla.
osobena verzija protestantskog moralizma koji je uvek bio okvir ame
priprema za rat: borba protiv carstva zla, misija Boga protiv Satane, spasa
sveta od zla. Ne manje je prozirno Buovo pozdravljanje amerikih vojn
Iraku kao patriota.
Tradicija koja poiva na osmiljenoj prolosti vana j
osiguranja lojalnosti. Unutar nje retorika razumljive dogaajne istorije dra
struktuira

- 258 -
 349

pripovest koja latentno ili otvoreno moralizira. Smisao je crven

pripovedanja. Pripovedanje je najpristupaniji nain tumaenja odnosa p
drugima, svetu i prolosti. Zbog toga se i ustalilo kao antropoloki univer
kulturna praksa tumaenja vremena i osavremenjavanja prolosti. Nije
razloga istorija primila formu pripovedanja, a istorijsko miljenje logiku
Ipak, pripovedanje nije golo nabrajanje dogaaja. Kod postmoderne pr
vie od forme. Naracija je struktura, a istorija se tumai kao sposo
estetskog ili retorikog tumaenja. Nedostinu fotografsku sliku prolosti
racionalnost objanjenja u razliitoj meri potiskuje pripovedaka stru
stvaranja smisla. Upravo stoga to je povezana sa nadom, ova struktura se
ideologizuje.

Pri tome je prvi uslov uverljivosti veta retorika konstru

konteksta (Gronbeck 1980). Dogaaj moe biti objanjen samo u
konteksta svog deavanja, pa je osnovni cilj stvoriti uverljiv kontekst, ok
tumaenje zbivanja. Uporedna istraivanja su prepoznala neke karakteri
retorike tehnike stvaranja konteksta. Najpre se uokviruje odreeni vrem
period, a zbivanja u tom periodu razgraniavaju se od drugih van tog o
Tako je britanski istoriar W.Lesky u 19. veku omeio epohu izmeu
(revolucija koja je oborila Stjuarte) i 1832. (prva reforma zakona koja je o
poloaj gradova u Engleskoj). F. Fier je u 20. veku izdvojio p
izmeu1914-1945. kao zasebnu celinu (povezujui dva svetska rata), E No
uokvirio doba izmeu 1917. i 1945. da bi podvukao vezu socijalizma i fa
a Hobsbom je razdoblje izmeu 1914-1989. nazvao kratkim 20. vekom
svake periodizacije vidljivo je nametanje razliitog smisla prolosti. Za F
je vaan kontinuitet hoencolernskog i faistikog imperijalizma, Nolte se t
da pokae da je Auvic odgovor na Gulag, a Hobsbom 20.vek vidi kao st
socijalizma. Nolteu je vlastiti okvir posluio za sugeriranje unutranje, pa
uzrone veze izmeu Oktobra i faizma, Hobsbom je pokazao da je 20.
peat dao socijalizam, a Fier je uoio unutranju povezanost oba svetska
Ovde je vano uoiti da istorijska retorika uokviravanjem redukuje sloen
unosi kontinuitet i smisao preko stvaranja naroitog konteksta. Kontekst
 350

biti realan, ali i iskonstruisan. Hobsbomov i Fierov okvir su teorijski pl

od Nolteovog. Uvek se organizuje i povezuje serija prolih zbivanja tak
tvori priu unutar omeenog konteksta. Politike, socijalne ili kulturne is
na razliit nain tvore priu. Dok istoriar E.Tomson istie da je sre
engleske istorije socijalna, a ne institucionalna politika, dotle je kod F.Fi
sreditu istorije socijalizma nasilna utopija. Dogaaji smeteni u na
(povezanom i osmiljenom lancu) lake se moralizuju. Nema potrebe de
pokazivati da su u paraistoriografiji jo upadljivije retorike te
konstruisanja prolosti: uokviravanje i uzrono povezivanje ueg razdoblj
kljunog konteksta zbivanja, diferenciranje argumentacije (od logike do
- 260 -

onauavanja poluistina), arogantna kritika izvora, zavodljiv stil koji zadi

i zamagljava opsenu, i sl.
Jednom reju pokazuje se da je istorijska retorika konstruktivis
aktivnost u najstroem smislu rei. to je u izlaganju upadljivija reto
prepoznatljivija dramska struktura, to se pria lake prati. U tom po
sloeniji je okvir Hobsbomovog Doba ekstrema od jednodimenzio
Fireove istorije komunistikih intelektualaca kao zagovornika nasilne ut
ili od olake Nolteove teze o komunistikom antifaizmu kao maski totalit
reima (Kulji 2002,310-316). Iako je svuda prisutna unutranja
kontinuiteta, tj.osa naracije koju namee potreba sadanjice, retorika isto
je u razliitoj meri sloena i pouna. Pripovedanje se uopte teko
kriteriju koji namee drutvenointegrativna namera. Posebno je vano
izvorni genetiki poetak naracije, nulti as, autentini poetak (ust
revolucija, zakon). U istoriji SAD npr. nisu usaglaena gledanja oko toga
je puritanizam autentini izvor amerikanizma, ili je to republikanizam
osnova otpora britanskoj kruni, ili, pak, liberalnoburoasko robovlasn
prekomorskih trgovaca robljem (H.Zinn). Postoje, dakle, konzerva
liberalna ili socijalna tumaenja izvorne ideje SAD. Mnoga tumaenja pro
razilaze se upravo stoga to ishode iz razliite vizije osnivake ideje. Is
SSSR-a izvodi se iz vizantijsko-mongolskog cezaropapizma i otsustva len
 351

feudalizma, iz narodnjatva ili iz totalitarnog marksizma. Nije teko uvid

razliiti poetak namee razliiti smisao.
Utoliko nije nimalo udno to inflacija novih izmi
poetaka daje osoben haotian ton poslesocijalistikoj istoriografiji. Re
etnopolitikim poduhvatima, prepunim mitova i selektivne pro
Hermeneutika svakako moe pomoi njihovom demistifikovanju. U Belor
Ukrajini osmiljavaju se krajem 20. veka novi osnivaki mitovi, pa se na
nain tumai odnos Normana i Rusa prema Skandinaviji od 8. do 11.
Novi identiteti nastaju novim razgraniavanjem. Naime, normanska ekspa
Varjaga dugo je tumaena slovenskom zaostalou, da bi u sovje
istoriografiji bila posmatrana kao najezda parazitskiih stranih eksploatator
manje su razlike kod tumaenja ruskog orijentalnog naslea: u patriot
sklopu govori se o fatalnom unazaujuem uticaju Mongola da bi se pra
ruski autohtonizam. S druge strane, jo od Perestrojke kod novih d
razvodnjava se ruski slavocentrizam, neslovenski uticaji dobijaju na zna
jaaju lokalpatriotski tonovi, pa je tako iezao i govor o nadmoi u ra
Istonih Slovena nad Baltima (Schorkowitz 2005). Dakle, bez novog po
nema ni novog eljenog kontinuiteta.
Osim reenog, nije teko uoiti da se kod retoriki veto sa
izlaganja prolost moe uspeno koristiti u kritici postojeeg. uveni g
M.Lutera Kinga iz 1963. I have a dream podsetio je na trajni sm
emancipatorske ideje meurasne harmonije, univerzalnog bratstva i gra
jednakosti pokreta iz 1860-ih. Marksova retoriki saeta slika klasne isto
Manifestu komunistike partije pregnantno je iskazala klasnu nepr
zalaui se za ukidanje brutalne eksploatacije kapitalizma 19. veka i d
rada u V.Britaniji, a pozivajui se na ranije prirodnopravne ideje o jedna
Prolost se retoriki koristi i preko analogija. Savremeno zbivanje poredi
ranijim deavanjima, a posledice ranije politike jesu kriterij za ocenu dan
Manje ili vie neistorino porede se razni sklopovi. Istie se slinost situ
motivacija i ideoloke usmerenosti, ime se gradi naroita ubedljivost i su
egzaktnost istorijske naracije. Ovde se prolost toliko ne konstruie, koli
instrumentalizuje u reenju savremenih problema. Razliite pored
perspektive uitavaju razliite smislove. Klintonovo poreenje zbivan
 352

Kosovu 1999. sa Holokaustom osmislilo je NATO intervenciju, a SR Nem

je isto poreenje koristila za relativizaciju Auvica.
Retoriko umee ogleda se u sposobnosti da se slo
protivrene situacije uverljivo redukuju fabulom, a kontingentna prolost
u prihvatljivu pripovest koja deluje logiki i smisaono, odgovara trenu
identitetu, samovienju i osigurava funkcionalni konformizam (biti u tren
lojalan vaeim vrednostima). Hegemone vrednosti preko fabulirane pro
medijski veto nameu novinari i paraistoriografija. Kako izgleda, to je
nuni hibris na koji se oslanja svaka vlast, jer time uspeno mobilie i kan
oseanja javnosti. Medijski strukturisano opaanje i fabuliranje sv
uticajnije. Istoriografija takoe sve vie prihvata naraciju audio vizu
medija, jer borba oko hegemonije tee po medijskim zakonima. Istori
zbunjuje sloenou, ve se uproava po pravilima medija da bi
prihvatljivija: to se uspenije insceniraju dramska suoavanja i sukobi,
prolost lake prihvata. Drama je u knjievnom pripovedanju red
postupak, ona je prisutna u jo iem vidu u mitu, bibliji, i kod kolekt
pamenja. Dramska inscenacija je u pozadini istoriografije zahvaene kr
ak i onda kada je kostimirana selektivnom arhivskom graom. Dodue
obrazovanijih istoriara dramski naboj je katkad tee raspoznati, ali je dub
struktura nacionalistike istoriografije uvek u osnovi dramski osmiljen
tom obliku slika prolosti vie se obraa oseanjima nego razumu.
Zato se nije nimalo uditi kada dramatizacija, reduk
nepreglednost prolosti, istu i relativie. Postmodernisti to i priznaju
pisanje istorije svode mahom na retoriku, a njihov klasik H.Vajt (White
podvlai da se pisanje istorije ne razlikuje od pesnitva (Cit. prema I
1996). Iako je i za Rankea istorija bila istovremeno nauka i umetnost, on
nije poricao mogunost spoznaje realne prolosti. Uprkos relativizmu, b
pogreno dramsku retoriku svoditi iskljuivo na reduktivnu montau pro
Pojam diskursa jeste korisno sredstvo pribliavanja vieslojnoj istor
stvarnosti. U hermeneutikom smislu koristi ga R. Koselek kod istrai
istorije politikih pojmova (Koselleck 2000,107-130). Simboliki sad
pojmovni
- 261
 353

sklad iskustava jednog dogaaja ispitivan je kroz jezik tadanjih a

npr.Francuska revolucija se prati kroz promenu simbola kao oblika disku
radnika klasa se istrauje na simbolikoj ravni kroz diskurse i jezike sis
kojima ljudi uoavaju i iskazuju ekonomske i politike procese. Na slian
istrauje se uloga retorike kod nacistike propagande. Pitanje je, meutim
jezik moe biti dovoljna osnova kod rekonstrukcije prolog? Precenji
retorike vidljivo je kod Barta i Deride, koji tvrde da nema niega izvan t
da svaki prikaz istorije ima oblik jezikog teksta, pa je toboe odnos istori
tumaenja prema stvarnosti slian odnosu knjievnog teksta prema stvarno
Protivei se apsolutizaciji retorike kao istraivakog prior
ameriki istoriar D. Igers s pravom tvrdi da cilj jezike rekonstru
prolosti nije istina, nego pria puna znaenja. U epistemolokom pogled
je o sutinski razliitim prioritetima, iako isticanje uloge jezika i s
povezanih semiotikih ciljeva istoriografije, ukazuje da je slika isto
stvarnosti sloenija od ljudske intencionalnosti. Ovde je vanije uoiti
apsolutizacijom retorike nastoji osporiti klasini determinizam marks
strukturalista analista. Kultura se, naime, nezaslueno proglaava za odlu
inilac u oblikovanju drutva (Iggers 1996). Slina je i ocena J.traub
hermeneutiko okretanje jeziku i njegovo poimanje kao konstitucionaln
iskustvu, saznanju i nauci dovodi u pitanje objektivistiko poimanje stvar
Drugim reima, istorija se poima kao priom oblikovano vreme (S
2001,57-58). S razlogom nastojei da prevazie dogaajnu i dravocen
istoriju i okrene se svakodnevici prolosti, radikalni konstruktiviza
istoriografiju decentralizovao, ali i neopravdano relativizovao.
Relativizam se donekle ublaava kada se pored istorijske retor
istraivanje ukljui i retorika istoriara. Svaka znaajnija istorijska pojav
svoj jeziko simboliki izraz, ali ne treba zaboraviti da ga oblikuju i isto
istraivai. Istorijski jezik raspolae arsenalom tehnika kadrih da
osobenih istorijskih pojmova vremenski sled dogaaja podrede un
zamiljenom kontinuitetu. Npr. raznolike ocene godine 1945. u Jugos
(pobeda, poraz, regresija, revolucija, propast sl.) redukuju sloenost
zbivanja drugaijom verzijom kontinuiteta. To je jo upadljivije kad
 354

ocenjuje usmeravanje istorijskog procesa: npr. kao demokratiz

industrijalizacija, sekularizacija ili modernizacija. Vremenski poredak mi
zbivanja ne kroji se samo pojmovima, nego i prilozima: npr. izrazi logi
nuno sugeriraju drugaiju povezanost prethodnog i potonjeg, od i
nesreno ili sluajno. Dakle, istorijski poredak uvek se stvara oso
retorikim tumaenjem veze izmedju zbivanja. Retorika istoriar
epistemoloki znaajna, jer razliitim pojmovima odreuje razliitu prir
snagu veze.
Osim veze, centralni pojmovi aktivno posreduju i sm
Svojevrsna retorika tehnika kod nametanja smisla je moralistiko ose
bojenje
- 262 -

prolosti: za osnovni okvir tumaenja uzimaju se poraz ili pobeda, stid ili
rtva ili delat. Naroiti oblik retorike je romansa, kod koje dobro
trijumfuje nad zlom. Ima i tragedije, kada neduni stradaju. Lako je pojm
zato su procesi lieni moralizma teki za istorijsku publiku. Tek kada
smisao unesu oseanja, prolost postaje mobilnija.
Jssno je da retorika kolektivnog pamenja poi
simbolikom stvaranju mosta izmeu prolosti i sadanjice. Ipak, kolek
pamenje nije puka konstrukcija retora, ve drutvenointegrativno znan
optijom ulogom. Moral prie je njen raison d'etre, a saznajna ulo
sekundarna. Prolost koju konstruiemo sa stanovita novih aktu
problema poiva na kontinuitetu koji otkrivamo u onome to iskrsava, i
nam sve do pojave sutranje potrebe za novom istorijom koja tumai
budunost, cinino je zapazio D. Mid (Mead 1929,242). Dakle, re
kolektivnog pamenja je naroita vrsta priseanja: to je uokviravanje sada
prolou, ali i prilagoavanje prolosti sadanjici. Ista knjiga nikada se n
na isti nain. Pamenje je meavina retoriki oblikovanog kont
injeninih ostataka prolosti i istorijskog smisla. Klasina pozitivi
hermeneutika kod odgonetanja smisla traga za intersubjektivnom strukt
 355

znaenja bez obzira na njihovu iskrivljenost. Struktura optenja nije pog

niti ispravna, ona moe imati samo razliita znaenja, s obzirom na to u
kontekstu se javlja. Otuda je glavni zadatak rekonstrukcija kontek
poreenje izvornog i naknadnog konteksta. Protivei se ovom neutra
pozitivizmu Habermas je, kritikujui Gadamera, ukazao na opasnos
hipostaziranja konteksta, tvrdei da kritika hermeneutika ne treba da istr
smisao iskazan u saglasnosti, nego sistematsko izobliavanje op
(Habermas 1971,154). S obzirom da je kod svake saglasnosti prisutna pri
kritika hermeneutika je nezamisliva bez kritike ideologije. To vai
retoriku. Retorika je vana kod svih faza posredovanja prolosti: onda ka
istoriari konstruiu, kada se u raspravi prihvata, i kada se u seanju oiv
Ova tri naina povezivanja prolosti i sadanjice ostvaruju se razl
retorskim tehnikama. Istoriari grade kontekst, trae uzrone odnose iz
dogaaja i konteksta, stvaraju smisaono tumaenje unutar izdvojene c
ljubitelji istorije kroje slobodne analogije da bi prolou uticali na sadan
budunost, dok potroai prolosti u njoj trae potporu vlastitog smis
kontinuiteta. Vano je dodati da je stvaranje, nametanje i prihvatanje s
preko prolosti uvek povezano sa otvorenom ili latentnom prinudom.

3.3.2.6. Hermeneutika i funkcionalizam

Prikaz hermeneutike bi bio nepotpun ukoliko se ne bi letim
pomenula i njena veza sa funkcionalizmom. U jednoj struji hermene
prisutno je nastojanje da se izlaganje prolosti preko pripovedanja prika
funkcionalno, tj. kao nuno redukovanje sloenosti preko prihvatljivog sla
zbivanja
- 263 -

koje se da zapamtiti. Drugim reima, izlaganje lieno pripovedanja b

nesreeno i nepregledno.
 356

U tom smislu N. Luman je pridavao veliki znaaj pam

kao stabilizacionom iniocu drutvenih sistema. Pamenje je funkcija koj
operacije na osnovu njihove saglasnosti sa realnou, ili onim to sistem d
realno. Sa tog stanovita pamenje nije neto to oivljava prolo, niti o
skladite, ve pre kontrolni mehanizam koji razdvaja vana od nev
obavetenja (Boyden 2003). Pamenje je rezultat proimanja dru
strukture i tehnologija optenja. Razvoj medija utie da drutveno pam
postaje sve apstraktnije. Ne pamte se samo obavetenja, nego i proc
dolaenja do obavetenja. Drutvo mnogo zaboravlja, to opet iri p
pamenju. Otuda simultani rast zaborava i pamenja (Boyden 2003).
 357

Pada u oi da se u teoriji sistema pamenje ne vezuje toli

selektivno niti za iskrivljeno seanje. Saznajni karakter ak nije ni najva
nego je zaborav glavni uinak pamenja. Drugim reima, nije za
pamenja da definie prolost, ve da, posmatrajui drutvo, s
pozadinsku foliju, kao bazu obavetenja. Pamenje je, dakle, skup ope
koje omoguavaju nove operacije, a koje zadravaju ono to se ponavlja
sve drugo guta zaborav. Ponavljanje stvara obrazac koji olakava sistemu
mora svako obavetenje iznova da prerauje. Zato, pamenje nije gola z
prolih zbivanja, ve pre svega organizacija pristupa obavetenjim
Esposito). Takav pojam pamenja nije pre svega usmeren ka istrai
prolog (spomenici, praznici), ve ka mnogo optijem obliku stvaranja s
kao preduslova optenja. Pamenje nastaje sa aktuelizacijom jednog kon
u kom se mogu shvatiti optenja. U tu svrhu potreban je pre svega za
(Kiefer 2002).
Dakle, u funkcionalizmu se ne krije da je kljuna u
pamenja drutvenointegrativne prirode. Osnovna funkcija pamenja za li
je da uspostavi kontinuitet u vremenu i onome ko se sea om
prepoznavanje. to je ne manje vano, diskontinuitet i razlike uve
drutveno uslovljeni: razliite grupe raspolau razliitim konfli
pamenjem (Khurana 2002,123). Pamenje je u stvari tvorac smisla pr
Meutim, Kurana upozorava da seati se, znai i suoiti se sa bogatstv
sloenou jednog elementa i odupreti se jednostavnoj spoznaji homoge
Dakle, nije funkcija pamenja samo stvaranje identiteta (raspozna
koherentnosti vlastitog ja u vremenu), nego i pokazivanje raznovr
vlastitog, tj. mogunost razumevanja razliitih smislova. Seanje ne slui
za prepoznavanje sebe preko kontinuiteta u prolosti, nego omogu
obogaivanje jednog elementa raznovrsnostima i mnotvom u svetlu pro
buduih poduhvata (Khurana 2002,131). U ovom pogledu sla
hermeneutika i funkcionalizam.
Ve iz reenog da se naslutiti da hermeneu
funkcionalizam nisu oprene struje. Rikerovoj i Lumanovoj struji zajedni
ocena da se kontingentnost i sloenost mogu uspeno svladati biografs
istorijskim
 358

- 264 -

osmiljavanjem. Dok funkcionalizam istie znaaj prolosti, kao obras

primanje obavetenja, hermeneutiari naglaavaju pripovedanje, kao si
heterogenog, koja na pregledan nain spaja vremenski razliito. Kod
verzija nadmona je utilitarna nad saznajnom komponentom prolosti. U
pripovedanja heterogeno se dovodi u meusobnu vezu i integrie u smi
sklop, iako se ne ujednaava niti homogenizuje. Na slian nain Riker
pripovedanje, tvrdei da ono nuno ne uproava, nego je u stanju da po
razlike i kontingentnost. Cilj mu je sreivanje uzroka, ciljeva, pravila
svega sluajeva narativnom logikom u dijahroni poredak. Prosto re
divlja kontingentnost prevodi se pripovedanjem u regulisanu.
Osim pomenutih funkcija, pripovedanje ima i vanu psiho
ulogu. Bilefeldski psiholog J. traub je, oslanjajui se na Rikera i Kose
uoio da pripovedanje reorganizuje strukturu iskustva i oekivanja (S
2001,28), a omoguuje i uvid, tako to kroji veze i sklopove i sve to je
iskazuje kao jedinstvenu celinu. Pripovedanje, dakle, sreuje kontingen
daleko iznad nivoa gole sukcesije na stupnju smisaono struktur
konfiguracije. Uinak mu je slian aristotelovskoj katarzi smiruje afe
napetosti, slae se traub sa Rikerom (Straub 2001,29). Na slian nain i
ocenjuje ulogu narativno struktuiranog tumaenja koje iz iskustva pro
stvara istoriju za sadanjicu. Narativna struktura istorijskog smisla, n
svladava iritirajua kontingentna iskustva. Svakom delanju nuan je vrem
okvir orijentacije, a pojedinci su motivisani na aktivnost vizijom pripad
neemu to nadilazi granicu njihovog ivotnog doba (Rsen 2001,95)
Takav zakljuak se osniva na verovanju da pripoved
izlaganje nije korisno samo zbog redukovanja nepreglednosti, ve i otud
pretvara kontingentnost (nenameravana i nepredvidiva oekivanja) u istori
nepovezane sluajeve prevodi u sled ispriane istorije. Istorijska sv
biografija savladavaju kontingentnost, redukujui je (Straub 2001,29). T
teorijski pojmovi u temporalizovanom nainu i samoopisivanju pojedina
kolektivnih subjekata. Npr. Dedijerova biografija Tita je slika razvoja K
 359

kojoj je, pored opisa, prisutno objanjenje, ali i smisao. osievi P

zapisi su lino doivljena, objanjena i osmiljena deavanja. Kod pome
knjiga vreme je na razliit nain organizovano preko razliitih pripovesti
su bile vrlo uticajne u sreivanju kontingentnosti 20. veka u Jugoslaviji.
Hermeneutici i funkcionalizmu mnogo ne s
naruavanje objektivnosti kod pomenutih redukcija haosa, zato to pre
istrauju i ralanjavaju njihov funkcionalni uinak. Praktini znaaj istori
pripovedanja je viestruk. Ono motivie delanje i organizuje samorazumev
Na neki nain svaka istorija ima aktivnu poslenarativnu funkciju orijent
(Rsen 2001,97). Sluei se prolou, ona osmiljava moral (podseaju
rtve, jaa patriotizam), ali regulie i legitimnost, tj. uspenim polit
regulisanjem
- 265 -

procesa osavremenjavanja prolosti struktuira spremnost na poslunost.

mystica istoriara i prolosti je sloenije od kognitivnog uinka istorije.
Ako se uz to ima na umu da pripovedanje nikada ne osta
opisu, nego uno actu objanjava, tj. bavi se time kako se i zato se neto
lake je shvatiti viefunkcionalnu ulogu tumaenja prolosti. Svaka is
stvara oiglednost ex post facto. U pogledu izlaganja biografija je nalik is
To su sistemi za sreivanje vremena koji na slian nain saimaju i inte
vremenski razliito, tako to selektivno kroje vremenske razlike, uobliav
i dovode u vezu (Straub 2001,22). Re je o osmiljenim tvorevinam
raspoznatljivom fabulom poetka, sredine i kraja. Biografija i is
podjednako kroje retrospektivni temporalni poredak.
Po sebi se razume da se kod pripovedanja spontano mora
samo deavanje, jer je pripovest nerazdvojivo povezana sa moralnim ko
Meutim, pripovesti se suoavaju i bore sa drugaije moralizov
pripovestima (da li su borbeni partizani ili pasivni kvislinzi bili vei patr
Drugom svetskom ratu), a u sukobu pripovesti po pravilu dolazi do pojaa
moralne iskljuivosti, a ree do kompromisnog ujednaavanja ili priblia
 360

smisla (danas u Srbiji etnici priznaju partizanima antifaizam, ali im par

ne uzvraaju isto potovanje). Kod sloenijeg suoavanja raznih pripov
istoj temi kontingentnost minulih zbivanja izdie se na rang neproz
zapleta (razliiti su motivi i posledice sukobljavanja nadnacion
partizanskog i raznih novih verzija nacionalizovanih antifaizama u n
balkanskim dravama).
Kraj svega reenog, sloenost istorijske naracije do
uslonjava okolnost da nas u praenju istorije neizbeno usmeravaju vl
oekivanja. italac ili slualac pripovesti stalno koriguje nade, tumaei
je odreeni zaplet morao odvesti odreenom ishodu. Nije bez razloga
zakljuio da identitet koji poiva na pripovesti (narrativer identity) sadri
i nesklad. Pripovesti,naime, posreduju izmeu nesaglasnosti i sklad
sadraja i stvaraju skladnu nesaglasnost naem identitetu, naroito onda
je nesklad temporalne prirode (Ricoeur 2002). Zato, upozorava Risen,
rasvetliti strategije stvaranja smisla, ali tako da se u mnotvu razlika
konture sklada (Rsen 2001,81). Bilo da je pripovest doivljena ili izre
uvek pripovedni sklop posreduje izmeu sveta akcije i sveta it
Samovienje je tumaenje samog sebe koje u pripovesti, izmeu o
simbola, nalazi privilegovani oblik posredovanja, a koji se razlikuje i od is
i od fikcije. To je istorijska fikcija koja kombinuje istoriografski stil biog
sa knjievnim stilom autobiografije. Katkad je sinhronizovano jedinst
katkad dijahrono sapostojanje i slinost. Kod pripovednog identiteta lin
javlja i kao italac i kao pisac vlastitog ivota. Pojedinac je tuma k
rastumaen, ali i primalac tumaenja. Vlastiti identitet konstruiemo oslan
se na vrednosti koje potujemo. Poistoveujemo se samo sa onim to sn
elimo i oseamo, a pripovesti su glavni posrednik samotumaenja. Na
nije niz
- 266 -

zasebnih zbivanja, ve naa prolost i budunost preko pripovesti struk

nae iskustvo i usmeravaju nae delanje. Mi se staramo o naem ivotu
celini upravo zahvaljujui pripovesti, zakljuuje Riker.
 361

Ne manje je sloen odnos seanja i mate. Riker je nj

proimanje nazvao refiguracijom prolog kroz priu. Treba biti naisto s t
nije samo kod laika, nego je i kod istoriara mata uvek i nuno prisutn
hipoteze, preko poreenja do objanjenja. Naroito se kod utvri
pojedinanih uzronih nizova lako ubacuje fikcija. Pamenje i istorija pre
ono ta je preostalo od zbivanja na jezik pripovesti. Otuda je priroda isto
istine neodluna i verovatna, a uvek u procesu pismene prerade (Ric
2002,40). Na kraju treba upozoriti na estu iluziju da se ono to se n
injenicom podudara sa onim to se odista zbilo. Da se injenice nal
dokumentima otkuda ih istoriari samo vade, jeste privid. Hermeneuti
razlogom tvrde da se istorijska injenica ne moe razdvojiti od pripoved
injenicu, naime, ne ini golo zbivanje, nego i struktura izlaganja kojom s
osavremenjuje. Riker je uveren da se injenica konstruie tek preko pos
koji je vadi iz niza dokumenata. Dosledna hermeneutika je zasluna za isti
znaaja izlaganja prolosti, uprkos tome to uvek nije poklanjala dov
panje grupnoj uslovljenosti strukture pripovedanja. U tom pogledu, prod
su verzije ove struje koje su se oslanjale i na ideolokokritiki pristup.

Zakljuak

Razumevanje unutranjeg smisla prolosti (hermeneutika),

funkcije (teorija sistema) i ispitivanje drutvene uslovljenosti i iskrivlja
svesti o prolosti (kritika ideologije) su srodni, ali ne i istovetni istrai
prioriteti. Od karaktera teorije zavisi da li e u prouavanju prolosti trag
funkcionalnim smislom ili za interesom? Tek ukoliko se dovede u p
iskljuivo vezivanje istorije za smisao, moe se dospeti do realnije osn
objanjenju instrumentalizacije prolosti. Teko je, naime, verovati
krajnjoj instanci iza prekrajanja prolosti stoji tenja za smislom, a ne prer
interes. Pre e biti obrnuto. Uprkos ovoj naelnoj primedbi, ostaje otv
pitanje zato se spontana vera u smisao postojanja uvek oslanja na pro
lake prihvata preko osmiljene prolosti? Ma koliko bilo vano, ovo p
nije dovoljno da opravda nadmo hermeneutike. Vanije je uoiti da ra
 362

izmeu smisla i interesa odgovara razlici izmeu kategorija identit

ideologije.Ukoliko je, naime, svaka istorija konstituisanje smisla i kontinu
onda kraj znai pozitivno nastavljanje i ostvarenje poetne namere (
providnosti ili ljudske svrsishodnosti). Smislenost, ak i naknadno uved
istoriju, pretpostavlja ostvarenje poetka. U stvarnosti je, meutim, tok is
pre nepredvidivo proimanje raznih planski usmeravanih procesa i njih
neutralisanja ili razornog podudaranja, sa neretko nenameravanim posledic
Tu je teko
- 267 -

nai kontinuitet zamiljenog smisla ili namere. Graansko drutvo je

polje privatnih interesa, a ne tolerantnog traganja za smislom. Dakle, dale
toga da se negira znaaj hermeneutikog pristupa prolosti, ali treba re
hermeneutika kritika nije odluan korak ka kritici privida koji le
osnovnom drutvenom antagonizmu. Slino postmoderni, i hermeneu
istina potuje subjektivnost istraivaa i objekta istraivanja. Obe se, me
kako je uoio britanski liberal Ernest Gelner, zapliu u tenji za navo
nadilaenjem stare epistemologije koja je teila jednoj i objektivnoj
(Gellner 2000,50). Dovoenjem u sumnju, ili bar potcenjujui z
intersubjektivnog objektivnog znanja o drutvu, osporava se ili ubl
legitimnost kritike drutva. Samim tim postojee ostaje bezalternativ
individualiziranje apologetsko, jer se opisuje fragment, a ne struktura.
reenog, kao i svi pomodni oblici relativizma, i konstruktivizam i hermene
lako se ideologizuju. Re je o antiideolokoj ideologizaciji, tj. o zamaglja
drutvene stvarnosti toboe radikalnim odbacivanjem prosvetitel
objektivizma i velikih naracija. Nemaki marksista Verner Sepman j
radikalniji u kritici raznih postmodernistikih odustajanja od promi
dinamike protivrenosti celine. On je izriit u oceni da je upravo
naputanja kritike celine, diskurs duha vremena ostao bespomoan i neot
prema banalnostima vladajueg ideolokog miljenja (Seppmann 2000
Kljuna banalna dogma jeste bezalternativnost postojeeg.

Ve je reeno da se uprkos naelnom razilaenju hermeneu

kritike ideologije, ovi pristupi mogu i konstruktivno, a ne samo konvencio
 363

dopunjavati. U filozofskoistorijskom smislu naroito je plodna

hermeneutika vizija sloenog temporalnog poretka. Teko je verovati
zbog apstraktnosti re o ideji koja je obino prazno domiljanje. Makar
nemogue precizno operacionalizovanje pomenutog hermeneut
analitikog ralanjavanja vremena. Pre e biti da se radi o jo nemilj
pristupu vremenu koji otro upozorava da je bavljenje prolou sloenije
to to mnogi iskusni istoriari istraivai nasluuju, a pogotovo je z
sloenije nego to misle oni koji ovaj problem omalovaavaju. Nje
sloenost izvire iz filozofskoistorijskog utemeljenja. Koselekov pojam p
budunost je verzija Hajdegerove ideje da izvor istorijske svesti n
prolosti nego u onoj (smrtnoj) budunosti koju subjekt mora da prom
Dosledno tome, ni drugi hermeneutiari ne vide u prolom svreni o
niti mrtvo vreme. Nasuprot bezobzirnom prezentizmu, koji budunost vla
identiteta preputa politici pamenja (koja odluuje o tome ko se sea i e
sea), Pol Riker je odluno naglasio dunost samostalnog seanja ko
robuje dekretu trenutka. Slaui se sa Nieom, upozorio je da se
zaboravljati da bi se mogli seati (Riccoeur 2002,17-18). Zaborav zna
svega eliminisanje privida i balasta upamenog, koje nas vezuje za pro
Reju, hermeneutika je na osoben nain pokazala da je prolost uticajnija
nego to mislimo.
- 268 -

Naravno da, kao i kod ostalih pristupa, poimanje dubine ovog uticaja zav
teorijske zrelosti raznih rukavaca osnovnog pravca.
Zato je, uprkos napetosti i razlikama,u osnovi sloen i plodan o
uzajamnog uticanja hermeneutike i kritike ideologije. Bar s obzirom
osnovnu sociolokosaznajnu usmerenost, ako ve ne i s obzirom
dopunjavanje rezultata. Pristupi imaju dodirnih taaka uprkos naelnoj ra
O tome svedoi niz prelaznih gledita koja ovde nisu razmatrana. Prem
komplementarnost korisna, razlike nisu relativne. To to u hermeneutici po
gledanja koja na prvi pogled veoma podseaju na kritiku ideologije, ne tre
nas odvede zakljuku o njihovoj dubinskoj srodnosti. Hermeneu
prevazilaenje linearnog temporalnog poretka jeste blisko ideolokokriti
ukazivanju na spontano iskrivljavanje prolosti koju krije svaka epohalna
 364

Ako prolost ralanimo na bivu sadanjicu i prolu budunost, sadanjo

aktuelnu prolost i oekivanu budunost, a budunost na buduu pro
buduu sadanjicu svakako emo lake razumeti vezu sva tri vremena i nj
promenljivost (Straub 1998,97). Ako je prolost objektivna, u svesti
nepomina. Treba razlikovati: (1) objektivnu prolost, (2) drutvenoprihva
prolost i (3) kritiku (drutveno uslovljenu, ali ne i nuno iskrivljenu pro
Izmeu objektivne i relativistike istorijske epistemologije smeten je gen
tip istorijske svesti (Rsen). ta to znai? Premda se prolost ne mo
ontolokom pogledu promeniti (to je bilo, bilo je), ipak se u epistemolo
pogledu menja, jer se menja izbor i ocena sadraja s obzirom na prome
odnos izmeu vremena. Nove drutvene snage trae novu sliku prolosti
pravdanja vlasti ili pretendovanja na nju, i novu organizaciju drutv
vremena. Treba rei bez okolienja da svaki klasni savez unutar vlastite e
kao zadate granice namee vlastite kriterije kod procene prolosti i prik
posebne interese kao opte, pre svega time to uspeno namee orijenta
oslonce smisla i vrednosti. Drugim reima, prolost se menja jer se me
vizija budunosti, a istorijska svest je promenljivi i naroiti ob
usklaivanja iskustva i oekivanja. To se moe pokazati na nekim klju
drutvenoprihvaenim segmentima istorijske svesti. Budui da je antifa
irom sveta priznato rodoljublje, jasno je e da se svaka drava trudi
saobrazi vlastitoj viziji razvoja, smislu i vrednostima. Otuda paradok
nacionalizacija antifaizma nakon sloma Hladnog rata kada je
nepreglednost zahvatila i prolost. Na Zapadnom Balkanu je nacio
(domobranski i etniki) antifaizam nova poeljna budua prolos
posreduje vrednosti suprotne nadnacionalnom partizanskom antifa
Naroiti smisao iekivanju srene nacionalne drave prua novi nacio
antifaizam. Istorijska svest je, dakle, simbolika praksa osmil
temporalnog poretka u kom su hegemona drutveno znaajna iskus
oekivanja. Haos sadanjice organizuje se novim osmiljavanjem isto
svesti. Naravno da je sa stanovita nove budunosti manje vano naj
proizvoljno domiljanje prolosti.

- 269 -
 365

Kraj svega reenog, bilo bi funkcionalistiki jednostrano ve

istoriju iskljuivo za osmiljavanje, tj. samo za nuno i preko pot
sreivanje zbunjujueg haosa. To bi znailo izbegavanje promiljanja pro
Pregledna redukcija sloenosti prolosti jeste korisna
drutvenointegrativnom, ali ne i u gnoseolokom pogledu. Ako u prvom s
sreena istorija nuno smiruje, u drugom, kritikom pogledu, trebala
izaziva i da zbunjuje. Sve u svemu, ako osmiljavanje prolosti
rastereivanje oveka od neizvesnosti, apsurda i besmisla, ond
hermeneutiko tumaenje pre uteha, a ne radikalna kritika uzroka pr
Radikalna kritika privida nije raspoznavanje smisaone veze izmeu vrem
pa ak ni izvornog konteksta, nego interesne uslovljenosti raznih izmilje
selektivnih kontinuiteta. Marksovski reeno, nije li prolost, kao uspostav
kontinuiteta preko prinudno ili manipulativno nametnutog smisla, upravo
i prolost realnog otuenja ?

- 270 -

III deo

Kritika kultura seanja: primena

Pri izvesnom suviku istorije mrvi se i izroava ivot ( Nie)

Ne radi se o tome, ta su od nas uinili, nego o tome, ta mi pravim

toga ta su nam uinili (Sartr)
 366

Nee se preterati ako se kae da je savremeno zaniman

prolost, naine njenog odravanja (pamenja), i aktiviranja (seanja) u na
i van nje, postalo skoro opsesivno. Termini pamenje i seanje uli
svakodnevni govor, proimajui zahteve pojedinaca, rtava i grupa, za ra
oblicima priznavanja i obeteenja. Istraivanje upotrebe i iskrivlja
prolosti je nuno, jer prolost ne govori za sebe, ve se instrumentaliz
porie na razliite naine. Najpre je kapitalizam, kako je Marks u
bezduno razbio veze sa prolou i komercijalizovao ih. Zatim je, r
hijerokratsku sliku prolosti, demokratizacija od 1789. do danas pos
omoguavala legalizaciju razliitih verzija prolosti podstiui razno
etnike, slojne, rodne i line pripadnosti. Slom evropskog socijalizma sru
dekretirane komunistike slubene vizije prolosti i hladnoratovski po
seanja, ali i oktroisao nove iskljuivosti. Mnogo dublje nego to je po
posmatra kadar da uoi, planski zaborav aktivno oblikuje spontano selek
seanje. Kako izgleda, demonizacija prolosti uvek je bila vana os
pravdanja novog poetka. Nova upotreba i zloupotreba prolosti otvor
pitanje da li sa prolou treba raskinuti ili je stalno odravati ivom? I
uopte prosveenog seanja? Drei se pojmovno-teorijskih razmatran
prethodnih poglavlja, u ovom odeljku bie izneta neka naela kritike ku
seanja i primenjena na nau sredinu.
Svaki organizovani poredak seanja, poiva na manje il
oseajnom suprotstavljanju rtava i delata u prolosti. to je kriza snan
se ovaj dualizam prikazuje u uproenijem obliku i to ne samo kod kolekt
pamenja nego i u istoriografiji. Upadljiva je brzina kojom su nakon s
evropskog socijalizma dojueranje rtve (komunisti) pretvorene u d
Skoro preko noi je nestanak hladnog rata sruio stari blokovski po
seanja i istorijsku svest preveo u stanje anarhinog revizionizma. Balk
iskustvo nije jedini primer. Danas ak i Nemci vide sebe kao rtv
najnovijim nemakim debatama oko masovnog izgona folksdojera 194
delati su

- 273 -
 367

na drugoj strani: to su Crvena armija i sovjetska podmornica koja je po

brod sa nemakim izbeglicama januara 1945, britanska avijacija, Poljaci i
koji su proterali Nemce i sl. Kao da je svuda na delu ofanziva seanja sit
verbo, ili zaboravljena patnja drugih. Utisak je da je manje re radi o ja
sauestvovanju sa linim patnjama, a da pretee funkcionalizacija sean
stratita u kolektivnom pamenju nacije. U tom cilju neretko se ak
povratak rtava u zemlju delata. U manjini su upozorenja da treba
istorino povezivati iskustva: priznavati nedela vlastite grupe i sauestvov
rtvama nezavisno od nacionalnosti. Naravno da je uravnot
sinhronizovanje seanja rtava i delata sloeno i delikatno, jer od istoriog
iziskuje vieslojnost i novu radikalnu, a ne konvencionalnu odmere
Istoriari bi svakako trebali da seanje svake grupe ukljue u vlastiti isto
kontekst, zatim da ne umanjuju znaaj patnji rtava, ali i da skladno prik
dinamiku bespravlja i naknadne patnje. Stradanje vlastite nacije ne mo
izolovati, nego uvek smetati u iri prostorni i vremenski sklop. r
iskustvo vlastite grupe treba evropeizirati. Na koji nain ?

1. Zaborav klasnog tlaenja

Pre odgovora treba skrenuti panju na globalne pravce izmene po
i kulture seanja krajem 20. veka. Slom bipolarnog sveta iz temelja je izm
kulturu seanja i njene sadraje. Istorijsko pamenje je u idejnom jezgru
drutvenointegrativne misli, i ono, uz uticaj optih idejnih pretpos
oblikuje i strukturie zamisao o blioj i daljoj budunosti (Mili 1986
Danas se drutvena uslovljenost pamenja sve vie istrauje izvan kl
sklopa. U sreditu su nove grupne pripadnosti (identiteti): nacio
generacijski, lini, polni kao aktivni inioci selektivnog pamenja. Treb
slep pa ne videti da liberalna eshatologija od kraja 20.veka diktira novi po
seanja. Fukujama je zapazio da je istorija okonana u smislu da nema
kadre da oveanstvo povede ka prevazilaenju postojeeg. Kod ove o
nije re toliko o istoriji koliko o istorijskom miljenju. Istorijsko milje
oblik svesti usmeren ka traenju alternativa ljudskog ivljenja. U minu
stolea istorijsko miljenje je podsticalo stvaranje drutvene i pol
alternative postojeem. Na pretpostavci da su te alternative danas nuno i
poiva nova eshatologija o kraju istorije. Ona je u osnovi neprosvetite
 368

Istorijsko miljenje je veliko dostignue prosvetiteljstva koje je priznalo u

ljudske delatnosti u izmeni sveta, tj. da ljudi, a ne providnost, stvaraju is
(Viko, Marks). Sa pojavom istorijskog miljenja poela je teorija da se
promenama koje su postale glavni intelektualni problem vremena, a ne
statina stanja kao sudbina, providnost ili teodiceja (Furedi 2002).

- 274 -

Lako je uoiti da je istorijsko miljenje u gore pomenutom s

danas direktno protivno novoj statinoj epohalnoj svesti iji je najoptiji
vizija bezalternativnog kapitalizma. Na novi nain se potcenjuju raz
emancipacija. Bez preterivanja se moe rei da je na delu nova bezalterna
eshatologija. Istorijsko miljenje koje trai alternativu dananjem kapita
denuncira se kao ideoloko, fanatino, utopijsko, milenijaristiko, totali
tavie, glavni zadatak novog preradjenog istorijskog miljenja je da p
da je prethodno istorijsko miljenje, koje je tragalo za radikalnom alternat
postojeem, bilo u osnovi iracionalno. Drugaije reeno: alternativa d
radikalna ne. ak i nauka treba da se svede na objanjenje funkcionisanja
i toka globalizacije, a ne da se bavi istorijskom kritikom, tj. trae
radikalnih alternativa. Usavravanje globalizacije, a ne njeno prevazila
(radikalno nadogradjivanje), je u jezgru nove liberalne epohalne svesti i
nauke. Skoro da je istinsko istorijsko miljenje danas postalo rizi
Fukujamina je zasluga to je brutalno obelodanio slom istorijskog um
razliku od ranijih vremena, izgleda da danas nema idejno razvijene altern
kapitalizmu i liberalnoj demokratiji. Nema velikih ideja, a alternati
pokretima (antiglobalizam, razvojno miljenje, novi anarhizam) nedo
usmerenost ka budunosti i vizija prevazilaenja unutranje granice postoj
Istorijsko miljenje u Vikoovom i Marksovom izvornom smislu prigu
politika identiteta. U dobroj meri je to olakala postmoderna sa postulati
prevazienosti drutvene emancipacije i iluzornom traganju za ist
Uporine take saznanja nisu istina niti saglasnost u raspravi, nego sv
partikularnosti, fragmentarnosti i relativnosti svih oblika znanja. Gov
progresu ispada kao lani ostatak teologije. U izvesnom smislu moe se re
 369

su posredstvom fundamentalnog relativizma obmana i samoobmana uzdi

do metodskog naela (J.Wilke).

Malo je dodati da je ova promena direktno izazvala opa

istraivanja klasne uslovljenost zaborava. Trebalo bi, zapravo, rei da se
kao analitiko sredstvo, sistematski potiskuje od 1990-tih, a klasna
gornjih klasa ignorie se kao inilac prerade prolosti. Nee se pogreiti a
ak kae da je re o kulturi seanja u sklopu zaborava klase. Dananja ti
prolost upozorava na Auvic, ali ne pominje udeo nemakog krupnog ka
u zloinima koji jesu besprimerni, ali ne i klasno neutralni. U gasne ko
upleten je obian ovek, ali ne vie kao buruj, ve kao Nemac. Odgovo
krupnog kapitala za faizam (velika tema teorija o faizmu iz 1960-ih i 1
ih) utopljena je u odgovornost obinog oveka kao lana nacije. Stva
utisak da je svim pojedincima (radnicima, kapitalistima, generalima)
podjednako dostupno strateko odluivanje izmeu 1932. i 1945. Goldh
debata je bila medijski simbol izvanklasnog nominalizma. Upadljivo je
mrei identiteta nove epohalne svesti nema vie klasnog kao nadnacio
spone. Reakcija na zasienost klasnim identitetom je njegovo skoro po
ignorisanje.
- 275 -

Preutkuje se da je civilno drutvo pravno jednakih, koje titi i prava ma

u drutveno-ekonomskom pogledu antagonistiko. Ovo otuda to je n
potisnula klasu, a sistemi koji su poivali na nadnacionalnoj solida
proglaeni su totalitarnim. Reju, zaborav je prekrio eksploataciju uz p
rastegljive ideologije o ljudskim pravima. Seanje na drutveno-ekono
jednakost zamenjuje seanje na bespravlje, a zaborav socijalne sigu
osigurava antitotalitarno seanje na socijalizam. Mediji globali
osiguravaju novo selektivno seanje. Misao o drutvu takoe je prih
argon nove epohalne svesti, pa se istraivaki prioriteti formuliu
imperativima globalizacijske propagandne maine. Prioritetne vred
globalizacije (sloboda preduzetnitva, zatita ljudskih prava i prava ma
 370

politiki pluralizam, oivljeni i postupno neutralizovani nacionalni identit

novi kriteriji prerade prolosti. U skladu sa ovim vrednostima socija
ispada totalitaran. Ukoliko se kao vrednosti, pak, istaknu socijalna sigur
uklanjanje ogromnih drutvenih razlika, ili nadnacionalna solidarnost ta
slika socijalizma drugaija. Postulirane vrednosti, dakle, oblikuju ku
seanja na prolost, odbir delata i rtava i kriterije krivice i stida. Novi h
su liberalni disidenti, proganjani nacionalisti, krivica se centrira oko p
komunist, a izdaja oko marksizma i internacionalizma.

Sa reenim povezana je i nova epistemoloka promena. U tuma

razvoja porie se mogunost drutvenog napretka i umno usmerene prak
se relativie istorijskom metafizikom sa obrnutim predznakom:
diskontinuitet i fragment su teorijska alternativa linearnoj slici razvoja
su jo ranije Hegel i Marks uspeno prevazili. Nije naodmet pomenuti
Marks uoio protivrenosti napretka preko unutranjih antagonizama d
pre postmoderne i to u periodu kada je ova tema bila tabu za buro
(E.Hahn). Za Marksa diskontinuiteti nisu dokaz nestruktuiranosti drutv
nego pokazatelji njegove organizacije u konkretnim formama. Nelin
razvoj drutva je rezultat proimanja mnotva uzrono-posledinih veza,
apsolutne kontingentnosti deavanja.
Jedna od posledica protivljenja pomenutim dijalekt
naelima jeste i uoavanje kljune napetosti izmeu pamenja i istorije,
izmeu ideolokog i naunog znanja. Prevladavaju tumaenja podveden
apsolutni princip relativizma (imperativ postmoderne), u drugom pla
realna posredovanost vlasti interesima klasa i slojeva, a najmanje se gov
ulozi teorije u sklopu hegemone bezalternativne ideologije. Nije teko uo
se novooktroisana razlika razlika izmeu pamenja i istorije ne poduda
napetou izmeu ideologije i nauke. Premda je kod pamenja i ideologi
o oblicima drutvenointegrativnog znanja, prvo je uslovljeno irim sklop
ne iskljuivo klasnim i politikim iniocima. Zbog toga je ideoloko-kr
usmerenost kod tumaenja pamenja drugaija. U sklopu nove osnovne ra
izmeu istorije i pamenja odskora se probija i istorija pamenja kao disci

- 276 -
 371

koja se bavi prouavanjem uticaja istorije, tj. analizom prisustva prol

aktuelnoj svesti pojedinaca, grupa i nacija. Istorijska iskustva deluju
materijalni i psihiki temelj u obliku traumatskog doivljaja, ment
habitusa, politikog ili ideolokog, ali ne i klasnog karaktera. Manje il
ubedljivo istoriari se ukljuuju u permanentni proces rekonstrukt
stvaranja sukoba izmedju sadanjosti i prolosti. to je prolost crnja,
sadanjost svetlija. Socijalizam je takoe pruio vaan doprinos ovoj tra
Komunisti su negovali napetost izmeu ivih ratnih uspomena iz NO
novog samoupravnog socijalizma, jer je vlast poivala na pravdanju
borbenog ratnog uinka. Nadnacionalna integracija jeste, do
kosmopolitizovala prostor, ali je prezasiena napetost izmedju mrane pro
i svetle sadanjosti, lako planula u otpor dekretiranoj prolosti 1990-ih. U
pogledu komunisti nisu uvali prostor od borbenih tradicija eksploz
seanja. Hazardna oslobodilaka politika kultura stvorila je kulturu se
koja prolosti nije dozvoljavala da proe, odnosno da iezne iz
pojedinaca i grupa. Slian obrazac politike sa prolou lako su prihva
aktivirale nove partije i punile novim borbenim, sada nacionalnim sadraje

2. Permanentno prevladavanje prolosti

Vana slabost savremene kulture seanja je to to vie pokazuje
pamenje odraava drutvene odnose, a manje kako i samo na njih pov
utie. Ima ak istraivanja gde je funkcija pamenja shvaena isto reto
Treba rei da je pitanje na koji nain pamenje utie na drutvene od
podjednako vano, kao i ono koje se pita kako ih odslikava? Slika pro
aktivno utie na svakodnevni ivot, a ne samo na politiku. Dravocen
kultura seanja to lako previa. Drugim reima, pamenje nije epifenomen
aktivirana prolost smetena u mnotu drutvenih aktivnosti. Ne iskazu
samo muzej ili spomenik nego i porodine uspomene i generacijske vred
Jo vie od toga, zapamena prolost utie na strukturu zapaanja, konstru
identiteta, i uproava sloene situacije. Po sebi se razume da se
mnogostruke uloge lako i politizuje. Zadatak je nauke da objasni kak
delotvornost pamenja utie njegova institucionalizacija, i da li je posto
 372

pamenje koje integrie primarne grupe (porodicu, vrnjake) ili sekun

(dravu, naciju)? U kojoj meri od karaktera ustanove zavisi organizo
sadraja pamenja i kako se kontrolom ustanova utie na pr
klasifikovanja, prepoznavanja, seanja i zaboravljanja? Ustanove svakako
pamenju strukturu i organizaciju, trajnost, legitimnost i regularnost, to
odluujueg znaaja za njegov opstanak.
Da ne bi bilo nesporazuma, odmah treba rei da je veza izm
organizovanog pamenja i moi vrlo sloena. Pamenje kao praksa je aktiv
- 277 -

koja utie na donoenje odluka u drutvu, politici, ekonomiji i svakodne

ivotu. Nekada deluje posredno, redukujui sloenost i nepreglednost, a n
neposredno, mobilizatorski. Dakle, pamenje nije samo ispoljavanje ku
nego je i samo stvaralac kulture, verovanja i vrednosti u svakodnevnom
Dalje, dok prolost organizovana u koherentnu smislenu priu uvr
raznovrsne autoritete ( dravne, nacionalne, porodine), neorganizo
rastrzana vizija prolosti nema drutvenointegrativnu ulogu. Premda je
prolost protivrena, najee je slika prolosti organizovana i doterana, l
protivrenosti i uobliena u homogenu pripovest sa jasnom polarizacijom
i zla, rtava i delata, nas i drugih. Lako je pojmljivo da se
organizovanom vizijom prolosti moe upravljati, spontanom ne. Koliko
bile manipulativne, tendenciozne i jednostrane, organizovane slike prolo
za pojedince i grupe ipak vane, jer od njih zavise razliiti oblici osmilja
iskustva. Samovienje pojedinca ne poiva na slobodnom, neg
drutvenopriznatom pamenju. Kulturno pamenje postaje vanije
upadljivija razlika izmedju prolosti i sadanjice. Biti moderan zna
svestan vlastite istorinosti, biti kadar videti sebe istorijskim terminima.
pod tim uslovom moe se pojmiti pamenje kao kategorija kojom se obja
svet. Ali, prolost je neponovljiva, pa se njeno tumaenje ne moe egz
proveravati. Upravo neproverljivost prua iroki prostor upotrebi prolosti
 373

Pada u oi da se svetla prolost uporno neguje, ali je tee raspo

kako se prevladava kada je neslavna. Prevladavanje prolosti je pom
vieznaan i rastegljiv pojam. Njegove strane su: utanje, amnezija, poric
krivica, relativizovanje, stid, sramota, trauma, senke prolosti (Kulji 2
Neretko se pitamo da li je uopte mogue prolost prevladati? Ko
najpoeljnija srazmera izmedju seanja i zaborava? Kulturu seanja uvek
kultura zaborava. Ne samo to je zaborav katkad funkcionalniji od se
nego ima miljenja da vizija ljudske sree poiva, sasvim jednostavno re
na moi zaboravljanja, na amneziji pobednika, ili, isto tako, prei
Blaeni da su zaboravni kae Nie, i svoje slavljenje zaborava suprots
onom Isusovom Blaeni su oni koji tuguju, tj. koji ne mogu da prebol
seanja. Nasuprot ovoj korisnoj Nieovoj misli, u ovom prilogu polazi
toga da je nezaborav na Balkanu produktivan.
Izgleda da je 2005. godine suoavanje sa bli
prolou novih balkanskih drava pod pritiskom izvana dobilo nove to
Zaotrena je debata oko ratnih zloina unutar i izmeu drava. Hrvati gr
brane dignitet Domovinskog rata, a Srbi nastoje da ublae neupored
genocida u Srebrenici istiui i ostale zloine. Domovinski rat se ne
kriminalizovati, a Srebrenica je rezultat smiljene propagande - jesu p
kojima se umiruje povreeno vrelo ponosnog nacionalnog oseanja ob
oveka. Ne manje je upadljiva retorika po kojoj su se svi branili od agres
ako je i bilo preterivanja, re je o ekscesima. Da je, za razliku od eks
nacionalna strategija, kao dublja
- 278 -

struktura, nesporna, vidi se i po tome to se na svim stranama r

sameravanjima obima tueg zloina i marginalizaciji vlastitog. Koliko
zvuala neobino tvrdnja, ipak, ima neega neobjanjivog u otsustvu emp
u tome, naime, to srpski nacionalista ne razume smisao hrva
nacionalizma i obrnuto. Bie da se u sukobu nalaze grupe koje se organizu
 374

istim obrascima mrnje, ali usled zaslepljenosti njom ne uviaju vl

bliskost. Ali, to je tema za sebe. Ovde nee biti rei o samim zloinima
sloenoj dnevnopolitikoj funkciji svae oko zloina. Uostalom, nita neta
od toga da je govor o zloinima samo politike prirode. Naprotiv. Nije n
udno to se govor o nacionalnim zloinima u klimi normalizov
nacionalizma tie dubljeg smisla identiteta obinog oveka. Podsean
zloine vlastite nacije izaziva dublje nelagodnosti i neizvesnosti i kod ob
oveka koji nije u njih upleten, ali zbog emotivnog oseanja bratske nacio
solidarnosti, osea da mu je identitet naruen. Grevito ienje nacion
identiteta od zloina je uzrok emocionalizacije savremenih debata
Srebrenice u Srbiji i oko izgona Srba u Hrvatskoj. Moda bi se ak mogl
da su uzavrele emocije ove vrste nalije obesmiljenog ivota koji je reduk
na nadu u blagostanje etniki homogene drave. Ne ulazei ire u
drutvenofilozofski problem, treba rei samo jedno. U javnoj galami
zloina teorijski kriteriji oko njihove procene ispadaju suvini ili bar ne
Malo je ako se kae da bezuslovni prioritet nacionalnog interesa ne do
raspravu. Vie od toga, stie se utisak da na svim stranama govor o geno
etnikom ienju ili faizmu vlastite nacije podjednako izaziva podoz
Utoliko je neophodnije pokuati da se iznese alternativni pristup hegem
kulturi seanja. Razmatranje osnovanosti raznih poistoveivanja, poreen
relativizovanja zloina, namee se tako rei samo od sebe.
Kao polazna taka daljeg razmatranja moe da poslui st
prevladavanje prolosti nije proces koji treba da vodi izmirenju sa zloin
oprostu, ve proces uenja kako da se ivi sa seanjem da su zloini deo i
istorije i naeg grupnog identiteta i da zapravo nita ne moe da nas izm
tim delima. Ni govora o tome da je re o ispovedanju u prisustvu strunja
onostrano. Crkva trai izmirenje i oprost jer time pretenduje na monop
posredovanje u ovom inu i jaa vlastitu ulogu kao izmiritelja. Tome nasu
svetovno prevladavanje prolosti nije konano samooienje, nego tek
ka kritikoj samospoznaji. Kritinost se meri i time ko je kadar da ga
pokrene? Pogreno je misliti da prevladavanje prolosti treba da
homogenu saglasnost i novu zajednicu pokajnika. U Nemakoj, gde
proces najdue traje, holokaust ve dugo opstaje kao glavna tema u ja
ivotu, politikoj liturgiji i nacionalnoj svesti. Obino se dri da ovu temu
 375

drati otvorenom zbog kontinuiranog odbijanja Nemaca da se suo

prolou. Meutim, uvek e biti otpora suoavanju, jer je to proces
iskazuje trajnu napetost razliitih interesa, a ne samo puke razlike u id
debatama.
- 279 -

Prevladavanje prolosti nije konani, nego trajni proces, stalna opomena

definitivno usaglaena prolost. Zato je uvek i nepotpuno, jer su iskrivlja
prolosti odbranbeni blokovi grupnih i pojedinanih interesa prikazan
obliju identiteta. Da bi se ovi demistifikovali, treba prihvatiti i senke pro
kao integralne delove nacionalnog identiteta i uklanjati otpore koji se ja
kod priznavanja neuporedivosti zloina i injenice da su ih poinili predsta
moje nacije. Koliko god neodrivo, neslaganje sa priznavanjem zloina j
pokazatelj priznavanja njihove vanosti, a ne irelevantnosti. Dakle, i nesla
sa upornim isticanjem zloina vlastite nacije je konstitutivni deo pr
suoavanja sa prolou, a ne puka negacija tog procesa. Na isti
Berluskonijevo amnestiranje Musolinija 2003.godine nije bilo udarac nego
podsticaj oslabljenom antifaizmu.
Odmah treba dodati da javna neslaganja (kod Srba oko Srebrenice
Hrvata oko Jasenovca i Domovinskog rata, a kod svih oko krivice za
raspad Jugoslavije) nisu znak posustajanja prevladavanja prolosti,
pokazatelj da i tamna prolost, pored svetle, postupno i mukotrpno
nezaustavljivo, ulazi u sadraj nacionalnog identiteta. Uvek je naravno p
koja gledita preteu, patriotska ili izdajnika. Nemaki predsednik J
se u izraelskom Knesetu februara 2000. poklonio senima ubijenih, koji ne
grobova i od njih potraio oprotaj, dok je istovremeno istoriar E.
nastojao da potisne i relativizuje Holokaust. To su dve sastavnice nema
prevladavanja prolosti, jednako kao to su to i debate oko zloina
herojske strane graanskog rata u Jugoslaviji. Reju, prevladavanje pro
jeste dijalektiki proces u kom obe sueljene struje u meusobnoj nap
doprinose njegovom odravanju, a time i sazrevanju kritike istorijske s
Premda konstruktivna, ova napetost se lako iracionalizuje.
 376

Sve u svemu, govor o tamnoj strani nacionalne prolosti nije pot

samo otuda to prolost nije prevladana, pa ni samo zato to postoje o
revanizma, ve pre svega otuda to treba podsticati pounutraenje kako s
tako i tamnih strana u nacionalni identitet. Drugim reima, neslavna prolo
eli da proe, ali i ne treba da proe. Ima miljenja da prolost mo
korisna naciji samo onda kada se njena izvorna priroda u toj meri izmen
prestaje da bude politiki znaajna i vie ne podvaja sunarodnike. Zabora
partizane, etnike i kvislinge zarad nacionalnog jedinstva! Pitanje je da
zaborav ove vrste produktivan, naime, da li su samo usaglaeni sadr
prolosti korisni? Jeste, ukoliko se nacionalno jedinstvo postulira kao vrh
vrednost. Ako se Srbi vie ne dele na karaorevievce i obrenovievce,
li to da samo ovaj ohladjeni segment prolosti moe biti koristan za naciju
su drugi vrui sadraji, koji nas dele, tetni ? Stvari izgledaju drugaije, uk
se potreba za nemirom i stalnim preispitivanjem prakse iz prolosti prihva
imperativ. Nije jedinstvo nacije, nego je stalna opomena na opasno
razjarenog nacionalnog bia (koje inscenira neprijatelje), preduslov
- 280 -

dobrobiti nacije. U skladu sa reenim, za zreliji odnos prema prolosti kor

su gledanja koja izazivaju neslaganja od onih koja nude udobni utisak da
mi u pravu, jer se neko slae sa nama. Neslaganja su pretpos
permanentnog preispitivanja, naravno uz uslov da protivna seanja ne po
toliko eksplozivna da bi detonirala rat kao 1990-ih. Drugim reima, nu
progresivna nestabilnost slike o prolosti, jer samo slika koja nije dogma
opominjati. Ovako shvaenu nestabilnost treba razdvajati od eksploz
iracionalnih, iskljuivih i dogmatskih sukobljavanja koja lako prelaze u g
mrnje. im nepopustljivost postane kriterij patriotizma, pamenje p
selektivno.
3. Trgovina prolou
Uvek treba imati na umu da svako pokolenje gradi vlastitu
prolosti u skladu sa potrebama sadanjice. Sliku prolosti ne kroje
 377

interesi monih, niti iracionalni revanizam, ve i vrlo osobene pokole

(generacijske) perspektive, koje se javljaju zbog zasienosti pretho
vizijama i zbog nastojanja da se izgradi novo samovienje. Nauka treba d
na umu relativnost slike prolosti, ali i da se opire postmodernisti
relativizmu, ukazujui da je istina dostina, ali i neutilitarna, jer ne tre
robuje interesima trenutka. Bilo bi naivno od publicistike i paraistoriogr
koje u feljtonima prilagoavaju prolost oseanjima aktuelne publike, oe
neutilitarnost i nepristrasnost. Ne manje bi bilo pogreno feljtonistiki seg
istorijske svesti tumaiti kao iskljuivo iracionalni detonator m
Publicistika, koja raspaljuje strasti, jeste takoe deo istorijskog toka. Tre
pojmiti kao podsticaj prevladavanja prolosti, tj. kao korisnog oponenta k
izaziva samo alternativnu ostraenost, nego i alternativnu nepristra
Nepristrasan i hladan pristup lake sazreva ukoliko je suoen sa stra
dostojnog formata. Npr. savremeni feljtonista beogradskih Veernjih nov
ljubitelj istorije, koji, ve godinama opsednut Titom, servira oseajnu m
sliku socijalizma, jeste nuna dijalektika sastavnica prevladavanja prol
korisna provokacija nastanka odmerenijih i vieslojnijih slika pro
Istoriari trgovaki putnici ipolitiki najamnici nisu kadri da uo
vieslojnu i protivrenu sliku prolosti koja zbunjuje. Naprotiv, oni
udobnu jednostranost koja godi publici. Nauka, meutim, trai kod pro
paradoks, unutranju protivrenost i teko se instrumentalizuje. Dodue
nas izgleda da ni profesionalni istoriar nije nita bolji svedok vremena, ne
samo kadar da bolje prikrije vlastitu strategiju rastereivanja. Istoriari ne
rade na homogenizovanju vlastitog pamenja. U misli o prolosti Zapa
Balkana s kraja 20.veka teko je razdvojiti istoriare od paraistoriografije
ljubitelja i trgovaca prolou.

- 281 -

Cilj trgovaca prolou jeste da nas uvrsti u uverenju da s

pravu, dok je nauka uspela ukoliko nas dovede u nedoumicu. Oba nastojan
delovi tekue istorijske svesti i bore se oko kulturne hegemonije. Feljt
iskljuivosti mogu katkad ak biti provokacija neiskljuivosti i parado
istina. Npr.sliku o Titu treba odravati u stanju progresivne nestabilnos
 378

dozvoliti da se ohladi i dogmatizuje u antitotalitarnom ili apologet

duhu, jer samo stalno promiljanje prolosti moe biti izvor novih pregnu
se prevladavanje prolosti ne redukuje na izvinjenja politiara. Ne man
vano odravati u seanju Jasenovac i Srebrenicu, a ne podvlaiti crtu
prolosti ritualnim pokajanjima politiara ili odlukama Hakog tribunala.
4. Aktivni nezaborav i produktivni zaborav
Treba li uopte podseati na to da kada se podvue crta ispod prolo
pamenje postaje pasivni muzejski relikt? Tome nasuprot, aktivno seanje
se odrava, stalnim upozoravanjem na senke prolosti pre svega vlastite na
jeste agens prosvetiteljskog sazrevanja. Zato i na najnovije konzervativne
otpore inovima izvinjenja balkanskih politiara treba gledati kao na priro
deo prevladavanja prolosti, a ne kao na goli otpor ovom procesu. Otpori
pomirenju odravaju proces u kretanju, tj. spreavaju podvlaenje crte, koj
prevladavanje prolosti moe biti porazno. Zato jo dugo domae debate o
blie prolosti treba da deluju uzmemirujue i da ne dozvole da se njeno
prevladavanje okona. Ipak, koliko god izgledali umiriteljski, subjekti koji
izvinjavaju ne mogu biti trajna poluga antinacionalistike kritike svesti. S
oprotaj podrazumeva promenjeno vienje sebe i druge strane u sukobu u
jedna strana ne doivljava sebe samo kao rtvu, nego postie sloeniji i
urevnoteeniji identitet (Petrovi 2005,111). Utisak je, meutim, da su javn
izvinjenja zapadnobalkanskih politiara vie iznuena i sraunata, nego t
podsticaj novom samovienju sukobljenih nacija. Zato, iako moe zvuati
paradoksalno, podsticaj na prosvetiteljska pregnua preko vlastitih mogun
mogu biti i nacionalistike reakcije na izvinjenja. Ukoliko ove reakcije
izostanu, oslabie i prevladavanje prolosti. Reju, premda razliito tuma
kao secesionistiki ili domovinski, graanski rat 1990-ih treba zadravati u
seanju izmedju ostalog i upornim dijalogom. Treba se jo dugo truditi da
ostane iva rana, a ne da se oktroie zatakana slika prevladane iracionalne
prolosti osudom aktera razvlaene nacionalistike elite. Hag je metadon,
trajno reenje, zato to minuli rat nije bio dogaaj, nego eksplozija struktu
iju iracionalnost treba sputavati aktivnim nezaboravom. Nemako suoav
sa prolou je u tom pogledu pouno. Neposredno nakon rata 1945.vie o
 379

70% Nemaca odbijalo je ideju o iskljuivoj odgovornosti Nemaca za rat. D

je situacija drugaija. Od Historikerstreit 1985. do Walser debate 2000.

- 282 -

postupno raste broj pristalica teze o holokaustu kao neuporedivom zloinu

Genocidna prolost je internalizovana. Napetosti i debate oko holokausta
spreavaju u Nemakoj podvlaenje crte ispod prolosti. Demografski bro
i kulturno monom nemakom narodu svakako je lake da unutar sebe pro
snage koje e ga stalno opominjati na senke vlastite prolosti. Kritikujui r
nacionalizam Lenjin je pisao da se komunisti bore protiv svog, a ovinisti
protiv tueg nacionalizma. Kod malih naroda ovu samokritinost svakako
tee ostvariti. Ali, kada se kod nekog relativno malog naroda razbude
neutilitarne samokritike snage (izvan nevladinih organizacija i stranih
fondacija), onda ovaj narod postaje moralno nadmoniji od velikog. Uprav
stoga treba i kod nas odravati galamu oko prolosti. Ova sintagma
obeleava poeljno javno stanje u kom se suoene razliite verzije prolos
bore oko kulturne hegemonije. Galama ove vrste nije obina kakofonija, v
vremenom postupno postaje korisna polifonija. Drugim reima, konstrukti
sapostojanje i suoavanje razliitih vizija prolosti izotrava istinu i stvara
prepoznatljivu koherentnost kulturnog prostora. Ali, tu je jo jedan uslov n
Gadamer je upozoravao: Ako hoe da nadmudri protivnika, mora ga
ojaati. Treba se, naime, suoiti sa najtee opovrgljivom delom argument
protivnika, pa ako treba i domisliti je, pa je potom sporiti. A ne, traiti
najslabije take, propuste i lapsuse oponenta i na njima pokazivati nadmo
vlastite pozicije. U nas je ova kultura dijaloga retkost, a stav da oponenta t
negovati, a ne omalovaiti, izaziva saaljenje.
Kod sloenog demistifikovanja upotrebe prolosti uvek
imati na umu viestruku isprepletenost linih, grupnih, spontanih i pla
mehanizama njenog iskrivljavanja. Uz to, vremena bez dijaloga se
olakavaju zaborav zloina i oprotaj delata. U njima drutvena amnezi
gubitak kolektivnog pamenja, stvara crnu rupu neodgovornosti. Ima pitan
koje je nemogue odgovoriti, ali je isto tako nemogue i ne postav
(I.Kertesz). Jedno od takvih je i ono o budunosti pamenja na gradjans
1990-ih. Danas su nam potrebna tzv. negativna pamenja, tj. vienja pro
 380

koja uprkos otporima i napadima, polaze od toga da pamenje del

humanistikom i demokratskom pravcu samo onda kada ukljuuje i sean
istoriju zloina i bespravlja za koju je odgovorna ili suodgovorna i vl
grupa (nacija, porodica, partija, klasa, profesionalna zajednica). Utoli
nuno delate i nedela vlastite grupe takodje ukljuiti u pamenje, a ne
rtve. Moramo biti svesni da patriotizam (slepi, a ne kritiki) najlake pre
zloin. U domaoj istoriografiji treba disciplinovati slepa patriotska ose
jaati vrednosti solidarnost. Ali ne moralistiki. Rad na prolosti treba li
patriotskog moralizma, ali ne i morala uopte.

Skoro da ne treba dokazivati da se neeljena prolost

zaboravlja. Ukoliko je, pak, znaaj neke tragine prolosti za na oseajni
snaan u toj meri da je ne moemo zaboraviti, ali ni integrisati u simb
poredak

- 283 -

tekue sadanjice, tada je potiskujemo. Npr. kod ratova, pogroma, migrac

moe ii dotle da nismo kadri da pojmimo prola zbivanja kao uzroke
sadanjice. Tada govorimo o traumi, tj. lomu izmedju iskustva i
sposobnosti da se sa njim suoimo. Dakle, treba razlikovati: (1) d
neopozivi zaborav - brisanje traga ili zaborav osnovnog i izvornog smisla
selektivni zaborav, koji izostavlja samo detalje, pa time omoguava drug
priu. Istorija ne vrednuje podjednako svaki trag niti ga uva. Istorija pam
zaborava (uoavanje institucionalnog ideolokog ignorisanja tragova pro
neizostavna je u kritici istoriografije. Izvinjenje je npr. oblik aktivnog zab
i suprotnost pasivnom zaboravu. Nije to puko uvianje greke, ve izvin
uliva akcent milosti onome to u radu na seanju ostaje tvrdi rad (Ric
2001,145-146). U ovom inu se ne ignorie minuli dogaaj, zloin,
njegov znaaj i mesto u celini istorijske svesti. I amnestija je oblik zab
slian milosti koju je imala kraljevska privilegija. Ne izrie je, naime, su
nego politika instanca. Premda pomenute vrste zaborava mogu de
umiriteljski, ovde je vano dodati da istoriar ne bi trebao da se prik
institucionalizovanju javnog zaborava. Drugim reima, koliko kod gov
tome da je nezaborav na Balkanu produktivan i da nacionalni zloini tre
 381

ostanu iva rana u pamenju treba stalno da opominje, ne treba zaboraviti

ovi napori lako i zloupotrebljavaju. Komemoracije se komercijaliz
politizuju, a nedela banalizuju.

Sada bi, meutim, trebalo razmotriti jednu drugu,

naizgled oprenu tezu, da i zaborav prolosti moe biti produktivan. Dr
reima, ako zloine ne smemo zaboraviti, ta je onda ono to u pro
sputava budunost, a to treba smiljeno potisnuti? Pitanje dobija na zna
sredinama sa teko optereenom prolou. Ve je postalo antolog
Nieovo upozorenje :Da bi se istorija podnela, potrebna je doza zabor
Dakle, da li imperativ da ne treba zaboravljati i potiskivati bolnu prolost
biti bezuslovna premisa kulture seanja, ili je katkad i zaborav produkt
Drugim reima, kako i zato se i insistiranje na nezaboravu pojedinih doga
lako instrumentalizuje? Mogu li se razlikovati eksplozivne od komprom
taaka seanja? Koje ustanove prednjae u opominjanju na moralnu du
priseanja (ideoloki, kulturni, verske) i kakve su sankcije? Kakav je o
seanja i spasenja, tj. u kojoj meri je imperativno ustolieni zahtev za st
podseanjem na stradanja vlastite grupe, tzv. liturgijsko seanje, u
kontraproduktivno, jer suava prostor regulacije mirnog suivota raz
grupa?

Skoro da je banalizovano naelo da istina o prolosti proi

miri. Medjutim, manje se vodi rauna o tome da istina stvara i nove nape
Oslanjajui se na Nieova zapaanja o produktivnom zaboravu, koje s
kolektivni drutveni prostor za rekonstruisanje budunosti na legitim
odgovoran nain, ameriki politikolog L.Bisaj upozorava da naelo
oslobadja i izmiruje u stvari obnavlja politike napetosti (Bishai 2000).
uoiti
- 284 -

vezu koja postoji izmedju seanja kao odgovornosti za minulo nasi

priznanja da je prolost odve snana i da nas kritiki menja. Prolos
oblikuje i namee nam vlastiti smisao, pa se otuda Nie zalagao za te
 382

delikatan postupak uravnoteavanja pamenja i zaborava (Nie 2001). Kr

zaborav nam prua prostor da sami stvaramo vlastite moguno
redefiniemo sebe u odnosu na druge. Upravo kritika istorija treba da s
prepreke ka miru i da uredi najee eksplozivno iskustvo kod druta
ekstremno nasilnom prolou. Nie se zalagao za zaborav koji bi omogu
pokuaj da se ivi izvan istorije, tj. u lienosti od okova prolosti. Premda
o zaboravu, to podrazumeva seanje i preuzimanje odgovornosti za prolo
Nasuprot fundamentalizmu aktuelnih komisija za pomir
sudova, kritika odgovornost znai uvoenje mirnijih tonova u odnos
prema prolom, nego prema buduem. Po svemu sudei, osuda ratnih zlo
ne moe izleiti rane. Istina o prolosti je povezana sa grupnim identiteto
samopoimanjem Mi-grupe. Rat je stvorio zajednice straha koje nisu kad
stvore zajedniku interetniku istinu, niti zajedniku odgovornost. Jo man
normalizuju pluralizam istina o prolosti u smislu svi smo krivi. Istina
je pruana ljudima u ratu i nakon njega, nije realna, ve moralna i rastum
istina. Njoj nasuprot, treba razviti novi sistem miljenja u atmosferi uzaja
potovanja i prihvatanja injenice da postoje razliita vidjenja nasilne pro
Ako se vienja prolosti ne mogu usaglasiti, nuno je sloiti se bar oko klj
vrednosti. Prvi korak moe biti prihvatanje stava da smo svi delovi iste cel
ne mrea etniki zasebnih prostora. Kod ovog stava nikako ne mogu po
prie o nunosti nacionalnog jedinstva. Naprotiv, treba definisati
standarde nacionalnog, koji nuno ne iskljuuju drugog. U SAD je nacio
shvaeno kao tiransko, a mit o naciji potisnuo je mit o zemlji slob
ljudi, gde su svi imigranti. Nisu, naime, osnivai SAD samo belci, ve se
probija mnogo inkluzivnija pria o Afro-amerikancima. Odustajanj
isticanja etnike i rasne raznolikosti bio je, dodue, dug proces ko
posredovan novim iskljuivostima, tj. zajednikom borbom protiv r
neprijatelja. Dugo je antitotalitarizam ujedinjavao ameriku naciju i bio do
amerikom snu, a sada je to ne manje rastegljivi antiterorizam. Um
medijsko nametanje slike o neprijatelju homogenizuje i kosmopolitizuje
prostor, a cenu imperijalne saglasnosti plaaju druge zemlje.

Ovde je, meutim, vano to da je amerika nacija splet razlika

slinosti, a ponajmanje homogenost. U nju su ukljueni svi graani.
osobena strategija integracije zemlje bez istorije, koja je liena dekre
 383

ujedinjujue istine o zajednikom poreklu i krvnoj istorodnosti. Naravno

u Evropi tee neutralisati seanja na nasilje i spreiti istoriju da ne po
kruni tok ponavljanja i osvete. Kako onda ovde stvoriti prostor za
prosveenu ulogu nasilne prolosti, odnosno kako da znanje o pro
obavetava, a ne da pravda interese sadanjice? Kako realnu istoriju odvoj
potreba sadanjice ?

- 285 -

Ima neeg paradoksalnog u injenici da univerzalizacija holokausta

simbola neuporedivog zla opominje, ali je i neka vrsta zaborava konkr
nasilja. Naime, Holokaust sve vie postaje metafora zla, liena izv
sadraja. Premda isprazna, ipak i metafora holokausta uokviruje istoriju n
kao nedodirljivu, neuporedivu i svetu, pa stvara neprolaznu priu koja s
strane stvara kontraproduktivnu obamrlost. Nacija koja je poinila neupo
zloin dugo ostaje obeleena i izolovana.
Na prvi pogled nasilje, obeleeno u komemoracijama, opom
ulazi u pamenje narednih pokolenja kao deo kolektivnog identiteta. Me
emotivno isticanje neuporedivog zla onemoguava onima izvan iza
rtvene grupe da se predstave kao rtve (npr. nejevrejima u sklopu fa
nemuslimanima u Federaciji BiH ili nehrvatima u Hrvatskoj u posled
ratu). Vano je pomenuti da provalija izmedju nas i konkretnog dogadj
prolosti, koji se obeleava holokaustom, ne sme biti zatvorena
poistoveivanja samo jedne grupe sa rtvom. Premda su zloini poinjeni
biologije, jer su ljudi ubijani samo zato to su pripadali drugoj naciji,
prostor ne sme monopolisati nacija koja je najvie stradala.
Ve je pomenuto da je upravo monopol ono to je sumnjivo u
viktimizacije, jer ne doprinosi miru nastojanje svake grupe da za sebe obe
monopol na patnju i time legitimie obeteenje. To je razorna s
moralizma pamenja. Takva zatita putem kolektivnog pamenja s
automatsku moralnu nadmo designiranih lanova i rtvenih grupa. S
komemoracija u izvesnoj meri obnavlja nasilje izvornog dogadjaja. S
podseanje na odnos delata i rtve, nas i njih, spreava stvaranje racion
odnosa izmedju pamenja i zaborava. Napetost izmeu ove dve vrste od
 384

prema prolosti dodatno se politiki iracionalizuje. Zato stranoj prolosti

uzeti nedodirljivi sakralni status i pomeriti je iz pozicije dogaaja koji
kruti identitet rtvi. Ali kako prevazii obrasce delata i rtvi, a pri tom
brisati zloin iz seanja? To je utoliko potrebnije jer je religijski opr
sekularizovanoj kulturi seanja anahronizam.

5. Slavna, antikvarna i kritika istorija

Jedan svetovni odgovor ponudio je Nie krajem prolog veka u rad

koristi i teti istorije za ivot. Nemaki filozof poao je od toga da se mo
oseati srenim tek u zaboravu, tj. tek kada se izmestimo van istorije, za
nas istorija stee propisivanjem onoga ta smo bili i ta treba da ostan
ivotinje ive u sadanjici i nemaju melanholije zato to nisu opter
prolou. Ljudi, pak, saznavaju realnost samo u prolom vemenu. Sad
momenat razlikuje se od prolosti. Seanje nije negacija zaborava, ve
zaborava. Najkonkretnija sadanjost kao struktura za nas je nepoznata, ne

- 286 -

moemo je zadrati u pamenju niti rekonstruisati matom (Kun

Umiremo, a da ne znamo ta smo iveli. Ova nemogunost da se
sadanjici, ( koja uvek izmie), ve uvek u prolosti, jeste izvor lju
nesree, opominje Nie. Zato je pravi klju ivljenja, po njemu, onaj izm
prolosti i zaborava. Drugim reima, moramo se seati da bi znali ko sm
moramo zaboravljati da bi postali ono to moemo postati (Nie 2001,10
tetnost istorijskog pamenja je u tome to se vraa prolosti pa ogran
mogunosti sadanjice.
Nieova kritika pamenja ide ak dotle da izjednaava istrajavan
istorijskom identitetu sa smru. Vraajui se prolosti, vraamo se identit
mrtvih. Upravo to ubija sadanjicu, pa je zato nemogue iveti bez zabo
Ljudi i kulture mogu biti zdravi jedino ukoliko raspolau istom merom s
za istorijsko i neistorijsko (Nie 2001,13). Zato treba oprezno nai tak
kojoj prolost mora biti zaboravljena, tj. apsorbovana i izmenjena u meri d
ne sputava, ali da nas ipak opominje. Osnovna poruka jeste da treba zabo
 385

istoriju da ne bi zaboravili sebe. Sam pokuaj, nastavlja Nie, da se

neistorijski ak i za momenat je delikatan i opasan. Zaboraviti mnogo,
liiti se identiteta, ali i odve istorije vodi istome ishodu. Tako, odve s
istorija, manje ili vie mitizirana, radja brojne sukobe koji se vode u ime
prolosti (npr. sukobi oko Hristovog groba, Junog Tirola, Kosova ili i
Makedonije). Istini za volju u odreenoj meri je slavna prolost nuna
osnova prirodnog ponosa zbog pripadnitva odreenoj grupi (naciji, dr
Meutim, druge je vrste konfliktna slavna prolost, koja se najee isk
kao oslobodilaka moralno nadmona kategorija i koja izaziva neprogre
sukobe. Pri tome treba razdvajati narodnooslobodilaku
nacionalnooslobodilake slavne prolosti i svaku konkretnoistorijski ocenj
Daleko bi nas odvelo nabrajanje upotrebe slavne prolosti u etn
sukobima. Da ne bi otili u jednostranost, treba dodati da upotreba s
prolosti kod otpora malih naroda velikim imperijama nije bila neprogres
Ipak se slavni oslobodilaki nacionalni mitovi (o domovinskom ra
Hrvatskoj ili o albanskom osloboenju Kosova) lako iracionalizuj
odravajui temperaturu pamenju, pravdaju zloine vlastitog naroda i
retorziju. Masovnu proizvodnju novih oslobodilakih tradicija prati mas
dizanje javnih spomenika i ruenje starih. Minulo seanje na s
antifaistiku istoriju zamenjuje drugo, ne manje ponosno novo nacio
seanje. Slavna istorija postupno prelazi u antikvarnu. Opasnostima sla
antikvarne istorije, Nie suprotstavlja koristi kritike istorije. Potpuno pori
prolosti jeste opasno, jer vodi poricanju odgovornosti. Ali zato treba
slavne i antikvarne nacionalne vizije prolosti. Premda Nieovo upozore
teti od prekomerne i monumentalne istorije (Nie 2001,21) i potreb
produktivnim zaboravom nisu u istoriografiji ostali nezapaeni, kod nas
delovati udno. Ali, samo na prvi pogled. Ako je, naime, tano da se sa
pustinji zna ta je voda, onda Nieova upozorenja upravo danas na Ba
pokazuju duboku smislenost.

- 287 -

Dodue i pre Niea je Gete opominjao da istinske libera

nema bez priznavanja. Treba li uopte pominjati da ni prosveene k
 386

seanja nema bez priznavanja. to to nije prioritet etnocentrine ku

seanja, najmanje treba da nas buni. Jer glavni elementi etnocentrizm
asimetrina procena, teleoloki kontinuitet i centralizovana perspektiva.
bez krupnog povoda J.Risen upozorio da asimetrinu procenu treba zamen
normativnom jednakou, teleoloki kontinuitet sa vizijom razvoja koja
kontingentnost i diskontinuitet, a centralizovanu perspektivu
vieperspektivnou i policentrinim pristupom istorijskom isku
Decentralizovana prolost moe bitno olakati put ka univerzalnoj istoriji
polazi od jedinstva ljudske vrste (Rsen 2004,118). Reju, treba raditi na
kulturi priznavanja za 21.vek jer globalizacija trai redefinisanje etnocen
shvaenih razlika izmeu naroda i kultura. Na slian nain je i Hobsbom
da brojne istorije nacija i nacionalizama ne mogu nikada biti is
nacionalistike, jer nacionalizam trai odve poverenja u neto to oig
nije tako. Sve u svemu, mnogo toga upuuje na zakljuak da je nuna kr
istorija da bi se ublaio konfliktni potencijal prolosti, a d
monumentalizacija ili antikvizacija prolosti neproduktivni obrasci pamen

6. rtva i seanje

Treba se jo malo zadrati na naelu da kritika is

podrazumeva zaborav monumentalnosti vlastite grupe. Njoj nasu
etnocentrina prolost neguje logiku velikih pria, kod kojih je neuravnote
samovienje i vienje Drugog kao razliitog. Asimetrinost procene ogle
u pripisivanju pozitivnih crta ili normalnosti svojoj grupi, a negativ
nenormalnih drugoj grupi. Dalje, kod etnocentrine kulture se
neuravnoteen je odnos dobra i zla: dobro smo Mi (moja nacija, moja dr
naa ideologija), zlo je Drugi (tua nacija, drava ili ideologija). Svaki seg
poeljnog (nacionalni, kapitalistiki, pluralistiki) emotivno se p
samoviktimizacijom, tj. isticanjem neuporedivosti rtve vlastite grupe.
toga je vera u apsolutnu moralnu nadmo nacionalne drave osnovno
moralnog jedinstva nacionalnooslobodilake prolosti. Polazi se manje il
izriito od zajednice porekla, tj.biolokih, krvnih ili bratskih odnosa iz
sunarodnika, to je jasan pokazatelj organskog miljenja. Da bi se prevazi
stereotipi, paradoksalno reeno, drutva moraju stvoriti kriterije za budu
zaboravljajui sebe, postajui neko drugi. Ovakvo korienje istorije s
 387

nove korene, koji su manje eksplozivni i konfliktni. Upravo stoga

spreili da nas prolost ne zarobi, treba u etnocentrinim homogen
monumentalizovanim sadrajima prolosti traiti heterogenost.

- 288 -

Naravno da to nije lako jer je samoviktimizacija kao osa etnocen

prolosti viestruko upotrebljiva. Da bi nedoivljena prolost postala ak
mobilizacijska poluga, potrebno je uverljivo doarati vezu izmeu prol
sadanjosti i razbuditi matu pre svega jaanjem uverenja o stalnoj ugroe
vlastite grupe. U Srbiji je krajem 20.veka D.osi ponudio najuticajniju
poeljne srpske prolosti (Perovi 2003,20) uokvirenu martirolokom kult
seanja.Kod svake poeljne prolosti seanje se lako centrira oko r
emocionalizuje, pa se zato treba ukratko osvrnuti na ovaj pojam. rt
oteeni koji pretenduje na nadoknadu tete u razliitim obli
Najdrastiniji oblik nadoknade je pretvaranje rtve u delata. Nakon D
svetskog rata ubrzava se desakralizacije pojma rtve. rtve poloene u od
konfesije zamenile su antifaistike rtve, da bi se nakon Hladnog r
sredite prodrla politizacija nacionalne rtve. Sa rtvom je najee skop
metafora krvi i skoro samorazumljivi dug u krvi. Globalizacija s jedne s
namee potrebu da se u moralizatorskom i izvinjavajuem tonu nacio
rtve i delati mire. U sloganu Svi su bili rtve vidljiva je univerzali
pojma. S druge strane, EU smiljeno snabdeva manjine statusom rtve
smirila trusne prostore. Javljaju se aktivne borake i pasivne rtve nedu
stanovnitva. Upadljiva je inflacije i pometnja oko pojma: ima rtvi za n
zatim rtvi od neega, a vidljiva je i hijerarhizacija rtvi (klasne, nacion
faistike, komunistike, teroristike i sl.). Neretko rtva prerasta u k
slubeni pojam: Austrija je krajem 1940-ih pokuavala da se svrsta u
pobednika prikazujui sebe kao prvu Hitlerovu rtvu, u Srbiji krajem 1980
jo vie u Hrvatskoj 1990-ih iri se teza da su obe nacije rtve Jugosl
Pada u oi da na status rtve pretenduju svi: delati, sauesnici i posma
kvislinzi, ovinisti, izbeglice, disidenti. Ova pozicija oslobaa od stida i kr
rtva je univerzalni kod prerade prolosti, mehanizam za redukciju haosa
rekonstrukciju drutvenih sukoba. Dolazi do haosa raznovrsnih pretenzi
 388

odtetu i sukoba unutar reda drutveno priznatih rtava, tj. zaslunih,

do osporavanja statusa rtve novopridolim konvertitima od strane
boraca, do nadmetanja u vetini sticanja statusa rtve, mimikrije, itd. rtve
prodiru u sredite pamenja, pa emocionalizuju i politizuju seanje.
Lako je pojmljivo da se rtva brzo emocionalizuje, jer je
neduna (etnici, kvislinzi, preduzetnici i emigracija su nove srpske rtv
odgovornost za patnju je na Drugome (drugoj naciji ili antinaciona
komunistima). Istoriografija treba da se uva i od kliea trpljen - spasen
je prolost sloenija od martirolokih ablona. Uopte je kritika istoriog
produktivna u meri u kojoj nas suoava sa diskontinuitetima i unutra
paradoksima, koji su brana mitovima slavne istorije i dogmama antik
istorije. Naalost, ove dve zadnje verzije istorije kod nas su danas u ekspa
to se najegzaktnije moe pokazati analizom dela koja su u minulih petna
godina na Zapadnom Balkanu ponela slubena priznanja. Oktroisan
eksplozivno
- 289 -

revanistiko pamenje, a uinak nagraenih istorijskih dela bio je sk

ali razoran. Preduzimai istorije i propagandisti Drakovievog N
Blajburga i neosveenih Kosovskih mitova bili su sauesnici revanizma.
Kako izmeniti pomenutu kulturu seanja? O tome nekoliko nar
napomena. Najpre, umesto glaanja jedinstva nacionalne zajednice sea
oktroisanja nultog asa, tj. izvornog i autentinog poetka, tre
kritikoistorijskom smislu tragati za prekretnikim zbivanjima i procesim
prolosti koji su ranije podsticali nekonfliktna suoavanja sa drugima. Ne
to biti, premda nije na odmet, novo kritiko itanje, lieno glorifikacije
satanizacije, raznih neetnocentrinih struja unutar balkanskog prostor
trosmajera do Tucovia, prosveenih liberala i marksista.
Istini za volju, aktuelna zalaganja za istinu i izmirenja neuspe
tragati za jedinstvom tamo gde postoje duboki raskoli i uzalud e
zajedniko tamo gde su razlike krvlju omeene. Otuda i nedoumica, da
uvek radikalno suoavanje sa zloinima celishodno, a pogotovo da li su ko
neke njegove beskompromisne fundamentalistike verzije? Naime, prigov
oivljavanje vrueg seanja pre obnavlja revanizam nego to trajno su
 389

nasilje, nije potpuno neosnovan. Praksa izmirenja, koja poiva na impe

nalaenja nepobitne i zajednike istine, liena je produktivnog zaborava
to uvek kritika istorija, ve katkad i sve dublje uranjanje u pro
odravanje prolosti u ivotu i stvaranje vizije budunosti prema kriter
retorzije iz prolosti. Nema suivota dok se krivci jasno ne suoe sa rtva
jeste naelo koje je samo na prvi pogled prihvatljivo. Njegova hazardnos
tome to obnavlja ciklus i ritam prolosti. Teko je, naime, verovati da
razdvajanje delata od rtvi nee i u budunosti izazvati pobunu rtvi p
tereta prolosti, jednako kao to su fiktivne i realne rtve socija
(nacionalisti) bili njegovi grobari. Svi dobro znamo da je na Balkanu stra
uvek bilo provereni politiki kapital za budunost. rtve su se lako pretva
delate pripomognute bivim lakejima. Ovu neugasivu dijalektiku balk
politike kulture trebalo bi neutralisati iznalaenjem novih obrazac
budunost izvan krute samoviktimizacije koja radja odmazdu. Ali kako ?

7. Kritiki i sraunati zaborav

Prvi zadatak kritike istorije nije brisanje vlastite pro

nego kritiki zaborav njene lane slave. Meutim, poto je kritika is
politiki neupotrebljiva, to treba raunati sa novim domino efektom o
ovom nepatriotskom zahtevu. Ne manje je izgledno brzo sazrevanje sv
potrebi kritike saoseajnosti i sposobnosti da se zbog promena kod dru
sami menjamo. Treba kritiki odgovarati na reagovanje drugih, na sprem
drugih na promenu i toleranciju. Subjekti i ustanove organizovanog pam
moraju se menjati
- 290 -

i razumevati ne samo nas, nego i druge u razliitim novim perspektiv

Klasino uranjanje u prolost, ritualna izmirenja i sudovi, samo pripre
novi konfliktni potencijal. Meutim, zaboravljati ne moemo zasebno
samo zajedno. Samo ukoliko svi zaboravljamo, postajemo svi za
 390

drugaiji. Dakle, na Balkanu se moraju menjati ne samo zatoenici istorije

i mirotvorci: patriote jednako kao i komisije za izmirenje.
Mukotrpno uzajamno prilagodjavanje u atmosferi ive pro
i vrueg seanja trai kritinost i prema klasinim pojmovima del
rtve, jer ove ortodoksne kategorije jesu nove verzije podele na prijat
neprijatelja. One jaaju opozitne Mi-grupe, odnose napetosti i beskr
revanizma. Zato nova kultura seanja treba da ove oseajne kateg
postupno potiskuje u procesu kritikog uzajamnog prilagodjavanja. Usl
poznat - priznavanje drugog kao ravnopravnog. Potovanje drugog,
dojueranjeg neprijatelja, i razumevanje uslova njegovog drugaijeg se
znai i prevazilaenje krute polarizacije krivi neduni stavom da sm
krivi.
Utoliko nema nikakve sumnje da se ne moe dosp
tolerancije bez ravnopravnosti prolosti? Monumentalizacija prolosti tom
doprinosi, jer je slava neuporediva, a svako poreenje je trivijalizuje. O
drugi, suprotni nain. Kako je ve pomenuto, treba u osnovne prie o vla
grupi integrisati i senke prolosti. Tek kada samovienje postane ambivale
ljudi se mogu uzajamno priznavati. Dakle, valja isticati dijalektike nape
diskontinuiteta u istorijskom iskustvu, namesto sudbinskih monumenta
rtvenih vertikala. Tek kada se naini napor ove vrste, moe prolost izg
fatalistiki karakter, istorija postati otvorenija za alternative, a vidici budu
i miroljubivije tumaenje prolosti i budunosti mogu biti izgledniji. Dr
reima, alternativa etnocentrinoj dogmi je neuniformna, policentri
vieperspektivna istorija (Rsen 2004,126). Kao to Nemci pored Get
zaboravljaju Auvic, tako i Srbi uz oslobodilake ratove treba da pa
Srebrenicu, a Hrvati da ne razdvajaju Oluju od Jasenovca.
To, meutim, nipoto ne znai da kritiki odnos p
prolosti danas manje podrazumeva traganje za istinom i preko tog
izmirenjem razliitih Mi-grupa. Ali bi pre toga trebalo raditi na priznava
uspostavljanju odnosa potovanja prema svima koji stoje izvan nae g
Uzajamno kritiko prilagoavanje premisa je nove kulture seanja.
postulat nije demokratska nacionalna drava, niti su njeni su
demokratski nacionalisti, ve bi to trebala da bude demokratski pluralizo
mrea koja poiva na medjusobnom uvaavanju - upozorava am
 391

politikolog V.Konoli. Odnos prema prolosti tu je vrlo vaan. Plurali

pamenja znai ruenje monopola pamenja kao najvanijeg oslonca kult
optenja i autoritarnih centara koji oktroiu dekretirane prolosti. Tek ka
suzbije uticaj romantiarske istoriografije i raznovrsnih trgovaca istorijom
nas tite od kobnog
- 291 -

zaborava neprijatelja iz prolosti, oslobodiemo prostor za slobodno traga

budunosti.
Uprkos inflaciji prolosti, na Balkanu je poljuljan aut
profesionalnog istoriara kao nepristrasnog tragaa za istinom, ko
rankeovski ponosi ustanovljavanjem prosto onoga kako se odista zbilo
se ustolii imperativ vrueg pamenja, koje mobilie oseanja, potisku
autoritet hladnog pamenja koje zbliava. I samo podseanje na posl
vrueg pamenja moe obeshrabriti novu tolerantnost. Dakle, nije cilj
definitivna istina, na ijem temelju e nii novo bratsko izmirenje
tolerantnost prema mrei alternativnih verzija prolosti koje e vreme oh
Istina o ratu na Balkanu nikada nee biti izglaana do sveopte saglasnos
integraciju prostora treba traiti u hladnijim i tolerantnijim znanjim
prolosti. U vremenima tenzija i straha, zajednice seanja obnavljaju haz
homogenost, pa zato i tvrdu pretenziju ka istini kao osnovi izmirenja
kritiki razmotriti. Dodue, neka zbivanja nemogue je izbrisati iz pamen
ih ne treba ni zaboravljati. Kada je u pitanju izmirenje, nije re o izmeni od
izmeu pamenja i zaborava, nego izmedju pamenja i nepamenja. Ono
ne moe zaboraviti, ne treba po svaku cenu pamtiti. Nakon izmirenja is
moe da se ponovo presabere. Stvarati istoriju znai opisivati prolo
stanovita budunosti. Ko odreuje prolost, odreuje i budunost.

Slino selektivnom pamenju, i sraunati selektivni za

sadraja prolosti jeste funkcionalan. Zaborav slui jasnim interesim
latentnim potrebama. Postoji selektivno pamenje i totalni zaborav. N
Drugog svetskog rata s obe strane gvozdene zavese izmenjeno je slubeno
kolektivno pamenje: uveden je novi hladnoratovski poredak seanja
kalendar praznika, nova mesta seanja), saobraen novom neprijate
 392

kombinovan sa dalekosenom preradom prolosti. Ove procese prat

istorijska ignorancija i kulturna amnezija. Slino se zbilo i nakon 1989.
se kae da istoriju piu pobednici. Isto se tako moe rei i da is
zaboravljaju pobednici. Ovi mogu da dozvole sebi da zaborave, dok gub
nikako ne mogu da prihvate ono to se dogodilo, osueni su da razmilj
tome, pa to ponovo proivljavaju i pitaju se da li se sve moglo i drug
odigrati (Berk,1999).
Da bi se razumelo kako funkcionie drutveno pamenje,
istraiti drutvenu organizaciju zaboravljanja, pravila iskljuivanja, suzb
ili guenja, i pitati se stalno ko se trudi da neto zaboravi, i zbog ega to
Amnezija je povezana sa amnestijom, tj. sa planskim zaboravljanje
zvaninim brisanjem seanja na sukobe u interesu drutvenog mira. Jo u
damnatio memoriae bilo je svesno, najee politiki motivisano br
seanja na linosti ili zbivanja. Sree se jo u rimskom pravu kao mem
damnata ili ubijanje umrlog cara: unitavaju se careve slike u javn
privatnom prostoru, preutkuje se njegovo ime i brie sa epitafa. S
zabrana grobnih poasti, javnog aljenja, briu se roendani i godi
umrlog. Iskustva sa faizmom

- 292 -

i socijalizmom nisu u tom pogledu manje karakteristina. Kod proua

prevladavanja prolosti treba poi od najrazvijenog primera institucion
zaboravljanja, na isti nain na koji je Marks prouavao istoriju idui un
Polazite mu je bio razvijeni kapitalizam. Ako se ima na umu Marksovo n
da je anatomija oveka klju za anatomiju majmuna, onda je neobino bru
i neskrivena eksplozija prolosti kod nas krajem 20. veka koristan raz
obrazac za prouavanje zloupotreba istorije u prolosti. Nee se preterati a
kae da savremena srpska i hrvatska istoriografija mogu biti prva lekcija
o aktivnoj upotrebi prolosti u kratkom 20.veku.

8. Trauma i prolost
 393

Verovatno je trauma najbolnije seanje.Trauma je razaranje s

istorijskog iskustva i istorijske svesti (Rsen 2001,147), neto to se
objasniti postojeim iskustvom niti sistemom tumaenja. Nemaka traum
Holokaust, hrvatska je Jasenovac, a srpska je Srebrenica. U nemakoj
trauma vlastitog zloina najvie je promiljena zahvaljujui (1)razv
tradiciji filozofije istorije i istoriografije, (2) nepotisnutim besprim
iskustvom genocida. Tek kada se besprimerno zloinako iskustvo promi
ne osmisli), stvara se produktivna i promiljena trauma. Nemako suoa
sa prolou nametnuto je vojnim porazom, jer su Nemci i spolja prisiljava
se suoe sa nacizmom. Vano je uoiti da tek kada istorijsko miljenje o
traumatski segment iskustva i suoi se sa njim, trauma postaje konstruktiv
ukljuuje prolost u budunost. Nikada vie postaje imperativ seanja
puka pouka prolosti. Lako je pojmljivo da se trauma ne moe ukljuiv
budunost preko monumentalne prolosti, u kojoj je osvojeno uv
osloboeno, i gde su vlastita nedela bila nuna odmazda. Npr. Holo
spomenik rtvama nacizma u centru Berlina je paradigma prolosti u s
budunosti, a ne monumentalizacija nemake sramote. Uopte je evr
istorija vie osmiljavana, ali i promiljana od vanevropske. Kako izg
ratovi su u Evropi bili i traume, za razliku od SAD, gde su ratovi uvek od
demokratije.
Svaka trauma je kriza istorijske svesti. Od Hegela je po
da nema istorijske svesti bez prethodnih kriza. Kriza je iznenaenje, isk
kontingentnosti vremena koje se ne moe uklopiti u postojei sklop tuma
Kontingentnost je nenameravana posledica aktivnosti, naruavanje kontinu
ali i izazov istorijskoj svesti. Istorijska svest je duhovni odgovor na isk
kontingentnosti (Rsen 2001, 150). Uostalom, sveukupna istorija je odgov
krizu koju treba svladati tumaenjem. Istorijske prie sreuju u po
izmenjene istorijske situacije i osmiljavaju kontingentnost. Trauma
obina, nego katastrofina kriza koja razbija okvir istorijskog osmiljav
spreava njeno obnavljanje na istovetan nain. (Rsen 2001,152). Zato su

- 293 -
 394

paradigme u istoriji uvek i nova tumaenja kriza. Npr. ujedinjenje Nem

1990. nova paradigma ne tumai kao ponovno ujedinjenje, nego kao prvu
ujedinjene Evrope. S jedne strane, nove nacionalne paradigme seanja na
da osmisle besprimerne masovne zloine koji su crna rupa smisla. Naime,
novi genocid iznova razbija dosadanje osmiljavanje prolosti, tj. r
kulturne mogunosti da ubijanje uklopi u istorijski poredak vremena.
govor o genocidu jeste za nacionalne oslobodioce upad u slavnu pro
granino iskustvo istorije, koje se ne moe ukljuiti u svetlu nacio
prolost.
S druge strane, i stradanje vlastitog naroda u genocidu jeste traum
seanje, ali druge vrste. Ono se takoe teko uklapa u poredak pamenja k
da kontrolisati. Misaono ponavljanje traumatske situacije (jevrejsko podse
na genocidni antisemitizam) doivljava se skoro halucinantno. Skoro k
prolost nije prola. Mnoga nova opaanja obrauju se u odnos
sveprisutnu traumu (Grossmann 2002,115). Ali, i traumatska seanja
socijalni karakter i menjaju se. Kosovo je odavno tradicionalizovana ak
trauma srpskog naroda, Blajburg i Vukovar su to tek odskora kod Hrvata,
Srebrenica kod Bonjaka. Od novih uslova zavisi nain negovanja tr
vlastite grupe.
Suprotnost ovoj aktivnosti je negativno seanje. Re je o ob
stvaranja drutvenog pamenja, koji se sporo i uz mnogo otpora probij
polazi od toga da seanja samo tada mogu delovati humanistiki i demok
ako ukljuuju i seanja na istoriju bespravlja i zloina za koju smo i mi
odgovorni ili bar sauesnici. Uprkos oigledne provale pamenja i njeg
pojaanog istraivanja, moe se rei da danas na Balkanu nedostaje ne
moralna, nego i kontinuirana istorijskodidaktika, pedag
medijskoteorijska, muzeoloka i estetska debata kao osnova stva
negativnog seanja.
Moda je to nerealno oekivati u atmosferi gde prevladava sv
neuporedivoj rtvi vlastite nacije. Naravno da i perspektiva rtve, kao i on
delata, iskrivljava prolost. R.Koselek je s razlogom uoio da je nemogu
autobiografskog iskustva trpljenja stvoriti racionalno kolektivno seanje
telu sagorelo iskustvo apsurdnog besmisla ne moe se kao primarno isk
 395

preneti u pamenje drugih, niti u seanje onih koji nisu pogoeni. Sa

negativnom porukom mi moramo savremenike ili potomke iz
poduavati. Drugim reima, u seanje se mora uneti svest o samom zloi
i nedelima, a ne da se seamo jedino rtava kao takvih. Prava opasnos
zaborav, nego osamostaljenje melanholino obojenih konstrukcija se
(C.Maier).
Kako se tome odupreti, tj. kako traumu pretvoriti u ko
opomenu? Treba najpre videti kako se grupna trauma neutralizuje. O
nekoliko narednih napomena.
Traumi se najpre odreuje mesto u lancu zbivanja. U osmilj
nizu ve postoji smisao, pa trauma kao karika u lancu gubi vlastitu mo da

- 294 -

razbije smisao. U novoj hrvatskoj istoriji Jasenovac se tumai kao z

hrvatskih izdajnika, ustakog taloga, pa se na taj eliminie iz post
strukture, tj. legitimne hrvatske tenje za etniki istom dravom. i
trauma osmisli i stekne istorijsko mesto u lancu deavanja, odmah
traumatski karakter. Detraumatizacija je posvakodnevljavanje zloina ko
do trivijalizacije. Uoptavajui nemako suoavanje sa prolou Jern Ris
naveo nekoliko strategija smiljene detraumatizacije koje se mogu raspoz
u drugim sredinama.
1. Anonimizacija: umesto konkretnog opisa ubijanja i imeno
delata i odgovornih govori se o zloj sudbini, silama mraka i demon
u manje ili vie sreenom svetu.
2. Kategorizacija: trauma se objanjava apstraktnim terminima
tragedija, deo istorijskog toka, posledica rata), pa se na taj nain lake inte
u ve osmiljeni tok vremena i liava neshvatljivosti (koja razara smisao).
3. Normalizacija: dodaje se da su se zloini uvek deavali, da je lju
priroda svuda ista, da je zlo neiskorenjivo iz ljudske prirode ime se ta
destruktivni karakter traumatskog dogaaja razvodnjava. Ekstremna verz
tvrdnja da su svi podjednako rtve i da su sve rtve u raju.
 396

4. Moralizacija: destruktivna snaga traume se civilizuje. Traum

dogaaj pretvara se u sluaj koji nikada vie ne sme da se desi. Trauma
moralnu misiju kao opomena.
5. Estetiziranje: zloin se pretvara u sliku ili film i postaje roba. S
oblik je i muzealizacija, kada se mesta zloina pretvaraju u lekciju iz istori
6. Teleologizacija: traumatska prolost miri se sa sadanjicom
nain to se snabdeva svrhom. Naime, pretvara se u lekciju iz koje se iz
pouka. Ostaje uteha, izvukli smo pouku, pa je svrha traume ve time ostv
(Rsen 2001,172-174).
Ve iz reenog da se primetiti da se i kod nas traumatskom isk
na razne naine izvlai aoka besmisla: Jasenovac je eksces, a Srebr
preterana odmazda. Kod politike sa prolou vidljivi su meha
rastereenja od traume slini onima u psihoanalizi. Zloinci potiskuju vl
odgovornost, eksteritorijalizuju je i prebacuju na druge. Meutim, i isto
koristi strategije detraumatizacije: Tuman je smanjivao broj rtava Jasen
1990-ih, a srpski revizionisti govore o Srebrenici kao ratnom zloinu, a n
o genocidu. Iskljuiviji ak govore o osloboenju Srebrenice (Dana
22.5.2005,7). Nacionalna istoriografija je u stvari praksa smiljenog kult
detraumatizovanja. Zloini se minimalizuju, da se ne bi poremetio p
monumentalizacije etnocentrine prolosti.

- 295 -

Kako se, posle svega to je reeno, odu

detraumatizaciji koja osmiljava neshvatljive zloine, relativie ih, trivija
i lagano preputa zaboravu ? Da li se samo na mitski nain Auvic, Jaseno
Srebrenica mogu sauvati od istoriziranja koje ih liava traumatskog karak
Svakako ne, jer u mitskom iracionalnom kontekstu trauma traje i odrava
izdvojenom prostoru znaenja i liena egzaktnog razjanjenja. Drugim re
izdvaja se iz vlastitog autentinog sklopa (Holokaust se razdvaja od nema
kapitalizma, nacionalizma i eksploatacije logorske radne snage). Ne m
aktivno mitovi o venom stradanju Jevreja i Srba potiskuju realni struk
sklop zloina. Tome nasuprot, treba bez okolienja rei da je holo
integralni deo nemakog nacionalnog kapitalizma, Jasenovac faistiki vrh
 397

hrvatskog separatistikog ovinizma, a Srebrenica genocidni vrh ledenog

srpskog asimilacijskog ovinizma. Dakle, trauma nije neshvatljivi
iracionalnog, niti eksces, ve ekstremni izraz dubljeg strukturnog toka
slian nain i Risen tvrdi da je apsurdni neobjanjivi besmisleni zloin, u
konstitutivni deo istorijskog smisla (Rsen 2001,178). Rasistika
pedanterija je deo raunice nemakog krupnog kapitala, Srebrenica je seg
etnikog velikosrpstva, a ustatvo produetak pravakog ovinizma.

Naravno da nije nimalo lako priznati da zloin nije eksces, n

struktura? Ali od ovog zadatka, uprkos otporima, ne treba odustati. Treba s
truditi da se razume i tua slika prolosti? To nije lako, ali je mogue upor
prosveivanjem, a ne golom kontrapropagandom. Promena odnosa izmeu
bivih neprijatelja ne zavrava se za pregovarakim stolom niti javnim
izvinjenjenjem. To je dug proces izmene kulture seanja i postepenog
uzajamnog uvaavanja. Prihvatanje tueg identiteta znai prihvatanje
autentinosti tue slike o sebi (Petrovi 2005,135). S obzirom da je vana
zapadnobalkanskih nacionalizama njihova reaktivna priroda (uzajamno se
pojaavaju i hrane), to je i njihova monumentalizacija takoe rezultat
uzajamnog pojaavanja i skopana je sa reaktivnom martirologijom i
planskom traumatizacijom (Blajburg contra Jasenovac, Kravice contra
Srebrenica i sl.). Upadljiva je simetrija kod pravdanja odmazde: etniko
ienje u Oluji je rezultat prethodnog etnikog ienja SAO Krajine.
Zaboravljaju se diskontinuiteti: prestoniki gradovi Sarajevo i Zagreb su
oieni od Srba, ali Beograd nije od nesrba. Ne ulazei u brojne realne
nesimetrije na svim stranama, ovde treba samo rei sledee. Da bi se spira
uzajamnog pojaavanja iskljuivosti bar donekle ublaila, trebalo bi dosled
promiljati kulturu priznavanja. Koliko god da je iluzorno verovati da bi u
blioj budunosti politiki korisnu etnocentrinu traumu vlastite rtve mog
uzdrmati samokritina trauma vlastitog zloina, to ipak nije razlog da kriti
kultura seanja odustane od ovog naela. Uostalom, neko bi morao da po
moda bi ak prva uzvratna reakcija druge strane bila zlurada i trijumfalist
iako ne bi trebalo iskljuiti ni slinu samokritiku reakciju ?

- 296 -
 398

Lako je pojmljivo da o stupnju nacionalizma prilino pouzdano sv

odnos prema zloinima vlastite nacije. to je manje samokritike
nacionalizam normalniji. O zloinima vlastite nacije govori se na razliit n
a svaka retorika svedoi o razliito doziranom etnocentrizmu: zloin u ra
svakom ratu se ubija), ratni zloin (zloin koji treba kazniti, ali i raz
nekanjivim kontekstom rata), zloin kao nacionalna sramota (rtva j
svega moja nacija jer je osramoena), zloin kao ira krivica sunaro
(odgovorni su svi koji su normalizovali nacionalizam), zloin kao t
negovana nacionalna trauma (ne moe se podvui crta ispod neizbri
zloina vlastite grupe).
Odmah pada u oi da je od svih verzija najmanje prisutna za
Naime, umesto isticanja nacionalne odgovornosti i negovanja nacio
traume, danas je na Balkanu hegemona ideologija koja detraumatizuje zl
vlastite nacije. Detraumatizacija je posvakodnevljavanje zloina koje se
trivijalizacije. Da li se u Srebrenici desio ratni zloin, genocid ili je
osloboenju Srebrenice, kao na majskom skupu 2005. na beograd
Pravnom fakultetu? Da li je Srebrenica sramota ili krivica nacije,
samorazumljiva nuna odmazda? U sva tri sluaja genocid se detraumat
tj. osmiljava i objanjava tako to se uklapa kao karika u konti
etnocentrine naracije. Pri tome ne treba zaboraviti da podseanj
Srebrenicu kao medijski znamen odlune osvete nacije, koristi da se ja
iskae nacionalno MI. Upravo zbog zgraavajueg uinka, metafora sr
navijaa u BiH No, ica, Srebrenica daleko jasnije iskazuje ree
odlunost i patriotizam, od manje odreenih politikih apela na jedi
nacije.
Mnogi sporovi istiu upravo iz neslaganja oko toga da li je ge
neobjanjivi eksces, upad iracionalnog, neshvatljivi diskontinuitet ili, pak
svoje zakone? Adorno je branio prvo gledite tvrdei da se posle Auvi
moe pisati poezija. Ako je neshvatljiv, da li se genocid uopte
promiljati? Ima miljenja da se genocid, koji razara smisao, moe iz
samo utanjem koje jedino izraava nemerljivost trpljenja i prenera
motivima ubijanja. Meutim, utanje vodi nuno zaboravu. Osim toga, la
preutati sluaj nego strukture. Najtee je priznati da su, premda besmi
 399

zloini deo trajnijih etnocentrinih struktura, a ne ekscesi. Po sebi se razum

strukture ne mogu biti odgovorne, nego samo oni koji ih smiljeno aktivira
Za razliku od reenog, u etnocentrinoj kulturi se
zloini se projektuju u ekscese i svaljuju na kriminalce. Time se pl
trivijalizuju. Kako se suprotstaviti obezlienju genocidnih zloina, tj. njih
pretvaranju u obini ratni zloin? Protiv relativizacije zloina treba se
okantno ogoljenim injenicama. Treba negovati seanje na norma
ekscesa i banalnost zla, koje uvek moe da se ponovi, a ne projek
zloine u nepojmljivo ili sudbinsko. Nasuprot sudbinskoj istorijskoj prii
nam se nuno moralo desiti), treba isticati diskontinuitete (moglo je proi
toga). Osim toga, ne treba se uvati ok terapije, ne treba kriti scene strel
Treba skupljati
- 297 -

ostatke razbijene ae da bi se posekli, opomenuo je nemaki pisac K

Ovu praksu Jern Risen naziva sekundarnom traumatizacijom koja sprea
zaborav prekrije funkcionalnu traumu.
Naravno da svi nisu kadri niti spremni da n
traumu. Da je to sluaj, kritika kultura seanja bila bi izlina. Naprotiv, v
neutralizuje traumu, ublaavajui zloine vlastite nacije. Da li je u
mogue obrnuti proces, tj. negovati traumu kao nezaboravnu opomenu
poetak bi inteligencija, umesto detraumatizacije nacionalne prolosti tr
da razmilja o funkcionalnoj traumatizaciji. Nije dovoljno samokriti
osvrtati na zloine vlastite naine, ve ih tumaiti ne kao periferni, nego
vaan strukturni segment prolosti.

9. Zajednica nelagodnog seanja

Kakav je zaborav aktivan u poslesocijalistikom svetu?

naizgled je prirodan i spontan. Ruenje Titovih spomenika i masovnu o
socijalizma kao totalitarne prolosti prati utanje o vlastitoj upletenosti u
reim. Iz ove napetosti raaju se nove iskljuivosti prenaglaenog poka
nova lojalnost dokazuje se estokim demonizacijama socijalizma. Prae
 400

iskrivljenim samopoimanjem konvertita kao rtava socijalizma ili unutra

disidenata. Suoavanje sa prolou odvija se na javnom drutveno poe
ceremonijalnom planu antikomunizma. Javlja se novi mit o graa
demokratiji koju su unitili komunisti i iju prolost treba jednostavno v
(Perovi 2003,29). Antikomunizam je okvir novog poretka seanja,
zaborava. To je nekanjeni prostor za pokazivanje vlastite demokr
usmerenosti i lojalnosti novom duhu vremena, dok je na planu pojedi
biografije suoavanje sa komunistikom prolou ne toliko tabuizirano, k
ignorisano kao nebitan detalj biografije. I ovde je stvorena preutna zaje
zaborava konvertita oko gledita da je komunistika prolost nebitna, slu
prolazna epizoda koju ne treba pominjati.
Dodue, za razliku od seanja na faizam, ovde je pre re o zaje
nelagodnog seanja, nego o zajednici stida ili krivice. Mi bivi komuni
kadrovi nismo poinili zloine (kao faisti), pa nismo ni krivi, ali nas ne
ni podseati na to da smo bili protivnici kapitalizma, viepartijskog re
nacionalizma. Ovo podseanje stvara nelagodu i rui predstavu o vla
idejnopolitikoj doslednosti, stvara rez u biografiji koji nar
samopotovanje. Masovno preutkivanje komunistike prolosti kod dana
antikomunista moe se nazvati zajednicom koja ne potiskuje krivicu, p
toliko ni stid, koliko nelagodu. Nije to zajednica okrivljenih niti posti
nego zajednica onih koji oseaju nelagodu kod seanja na prolost koja sv
protiv njihove doslednosti. Poslesocijalistiko komunikativno preutkivan
- 298 -

je funkcionalno, zato to se veina slae da pojedinanu upleteno

komunistiku politiku ne treba isticati, jer bi mnogi bili pogoeni u najm
ruku kao konvertiti ili dvolinjaci. Time bi bio naruen autoritet mnogih p
koje predstavljaju bivi kadrovi. A prolost mnogih patriotskih akadem
disidenata nezgodno bi izbila na povrinu. Solidarnost nelagode poiv
naelu, da ako ja ne prozivam druge, nee ni oni mene. Naravno da
izuzetaka, tj. primera razmetanja visokim poloajima u minulom reim
nikada nema otvorenog suoavanja sa prolou tipa bio sam ub
 401

marksista i komunista ili odriem se svojih marksistikih rad

Retroaktivni zaborav ne bi funkcionisao da nije stvorena zajednica zab
marksistike prolosti. U nauci to ne znai, meutim, da Marks nije iv. M
njegova gledita i dalje se koriste, ali se Marks ne citira, pa se pisci ne i
rizici da budu prokazani kao marksisti. ak se i kod nekih kritika marks
moe prepoznati skriveni marksistiki aparat.
Poseban istorijski tip zaborava je naizgled uspeno poti
lina komunistika prolost koja stvara tvrdo uverenje lieno sumnje o vla
doslednosti. Tu je prolost aktivno preraena. Preutnom saglasnou
uzajamnog nepodseanja na komunistiku prolost verovatno su izbe
mnogi sukobi oko doslednosti novog opredeljenja ili oko loja
novopridolih konvertita (uzajamno optuivanje bi otvorilo nove linije suk
ali je masovno konvertitstvo ostalo potisnuto kao nepriznati i jo neistr
sindrom morala tranzicije u drutvima zahvaenim krizom i rasulom.
stvaralake inteligencije ovo preutkivanje ipak nije ostalo skriveno
jasnog reza u biografiji izmedju ranijih marksistikih i po
antikomunistikih radova. Ovaj dualizam verovatno nee biti aktuelan sv
je na snazi pomenuta preutna saglasnost konvertita da se problem ne o
ali e za sociologiju nauke i morala biti zanimljiv kada se solidarn
organizovani zaborav ohlade, a drutveni interes za komunikat
preutkivanjem oslabi. Danas je teko rei koji konkretni interesi u budu
mogu podstai javno pokretanje pitanja komunikativnog preutkiv
komunistike prolosti konvertita, ali e budua sociologija intelektu
svakako morati da se suoi sa ovom pojavom, jer ova nije bila pojedi
nego masovna. Treba imati na umu Marksovo podseanje na upornost k
istorije, tj. na trajnost podzemnih istorijskih procesa. Svakako da suoa
sa komunistikom prolou nee biti drastino kao to je podsean
faistiku prolost, koja je bila skopana sa besprimernim masovnim zloi
ali e i ova konverzija morati biti otvorena kao problem istorije intelige
onda kada nova generacija analitiara ne bude oseala da to pogadja
interes i kada u sredite interesovanja nauke prodre potreba za ispitiva
postojanosti intelektualnog angamana.
 402

Na kraju, da li je preuranjeno pitanje nisu li nakon sloma re

socijalizma zapravo suoena drutva spremna na seanje i drutva kojim
blizi zaborav (Schieder 2003)? Ima li bar nekih drutvenih grupa koje pok

- 299 -

pravce kritikog seanja? Teko je rei, iako se sasvim sigurno menja o

izmedju pamenja i zaborava, tj.pomeraju se dimenzije prostora se
Komemoracija u Srebrenici 1995. je ipak uzdrmala srpsko javno mnjenje
hapenje generala Gotovine nije homogenizovalo celu Hrvatsku. Gru
autobiografsko pamenje jo uvek je daleko od kritikog. Aktualni int
afekti, namere i motivacije su straari nad seanjima i zaboravom. Nie
ubedljivo iskazao: To sam uradio, kae moje pamenje. To nisam m
uraditi, kae moj ponos i ostaje neumoljiv. Na kraju poputa pamenje.

10. Ratnocentrino seanje

inilo se da su graani Srbije poeli da zaborav
poslednji rat, ali ih je TV snimak iz Srebrenice juna 2005. podsetio na pro
sa kojom se nacija morala suoiti ? Koliko e ove brutalne slike golob
mladia vezanih ruku na leima koje ubijaju korpioni uticati na graa
promene predstavu o ratovima, koji su voeni u njihovo ime, s obzirom
da istraivanja javnog mnenja pokazuju da vie od polovine graana odb
svaku pomisao da su takvi zloini uopte mogli da budu poinjeni? O
treba rei da je teko verovati da e okantna ogoljenost zloina izm
seanje na poslednji graanski rat. Problem je sloeniji nego to izgleda
javnosti se zgraava, deo preko grafita odobrava zloin, a deo je vero
ravnoduan. Vanije od kolebljivog javnog mnjenja je to da pomenute sli
mogu uzdrmati niti izmeniti dubinske strukture domae kulture seanja.
otkria o zloinima teko mogu preko noi promeniti domae vienje
Ovde e biti prikazani neke postojane strukture srpske kulture seanja i
predlozi kako da se ublae njeni konfliktni potencijali.
 403

Vie je razloga zbog ega se seanje centrir

ratova. Zbog mogunosti emotivne homogenizacije ratna prolo
upotrebljivija od mira. Ratovi su markantna mesta seanja, ije rtve
osvetu, a pobede bude ponos. Ova oseanja lako se instrumentalizuju. D
smo u Srbiji svedoci graanskog rata izmeu raznih seanja. Aktuelna je d
oko etnikog antifaizma. Rat u medijima vodi se izmeu raznih v
upotrebljive prolosti. Neupotrebljiva prolost tone u zaborav. Prva je
nedvosmislena, rezolutna, druga je protivrena, vieslojna. Prva uvr
uverenju, godi, druga dovodi u nedoumicu, zbunjuje, neprijatna je. Prva j
normalizovanog slubenog poretka seanja i duha vremena, druga
anahrono. Dananji sukob seanja je svojevrstan nastavak realnog graan
rata, jer je prolost jo uvek topla. Nije neosnovana ni tvrdnja da je gra
rat seanja s kraja 1980-ih olakao i opravdavao eksploziju realnog rata.
Malo koja priprema za rat tee bez pomoi prolosti. Kraj
bio je u Jugoslaviji u znaku idejne pripreme potonjih sukoba, a smisao suk

- 300 -

(u kom su se svi toboe branili) traen je u prolosti. Druga okolnost, k

pojaala rat seanja, je hiperprodukcija i pojava ljubitelja ist
Hiperprodukcija u istoriografiji zamagljava vienje prolosti, uoio je Ni
pre vie od sto godina. Intelektualni alkoholizam ogleda se u tome to s
pie nego to se ita, a feljtoni koji pogaaju masovna oseanja su jeftin
efikasno intelektualno pie. Nauka jo nije unela reda u haos hiperprodu
radova o prolosti, jer nema kritinosti prema upotrebljivoj renacionalizo
prolosti. Slina situacija je i u okruenju. Jo 1989. izneta je procena da je
u svetu bilo vie istoriara zaokupljenih prolou nego to je ukupno
istoriara od Herodota do 1960 (F.Ankersmit). Nakon eksplozije pro
1990-ih ovaj broj je svakako jo bre rastao. Dominiraju preduzimai se
grupe koje raspolau mogunou da kolektivnom pamenju nametnu
hegemoni smisao. To su elite koje imaju monopol na tumaenje pro
zahvaljujui privilegovanom pristupu medijima i stratekim ustanovama.
je vano pomenuti da se kod svih pomenutih posrednika: akadem
 404

istoriara, ljubitelja istorije i trgovaca prolou upravo rat javlja kao sred
mesto seanja. Da li samo otuda to je rat dramski zgusnuto deavanje,
zato lake pamti ?
Svavako ne. Na prvi pogled moda bi se moglo zakljuiti
tome nema niega udnog jer je balkanska tradicija ratnocentrine istorije
deo sline evropske tradicije. Postoji ak i filozofska tradicija ove vrste ist
Istorijska injenica poiva na konfliktu, a ne na harmoniji, pisao je He
Filozofiji istorije. Ratovi naruavaju mir, a bez naruavanja kontinuite
moe se iskusiti vreme. Hegel u Filozofiji istorije ide ak dotle da tvr
istoriji daje smisao nesrea ." Tle istorije nije tle sree...periodi sree su p
listovi u njoj". Slina je Tolstojeva opaska da sreni ljudi nemaju istor
Hegel kae da je srea sklad. Tome nasuprot istorijsko je neuskla
antagonistiko, to je napetost koja podstie kretanje. Sukobi su motor ist
Da li ba svi ? Uprkos reenom, ratnocentrinu prolost na Balkanu te
ukljuiti u kritiku kulturu seanja. Graanski rat 1991-95. u Jugoslaviji
razdrmao i na novi nain osmislio istoriju Balkana i razotkrio skr
napetosti. Ali, kritinost nije porasla, jer su dotadanje tabu teme o
prerasle u nove mitove. Stvorene su nove drave kojima je bila potrebna
prolost. Unutar svake od novih drava jo tee graanski rat seanja. U
prodoru pluralizma, ipak je na delu vie neprogresivna nego progre
drutvena nestabilnost, vie slepo patriotsko nego kritiko seanje. Da nap
na Balkanu s kraja 20.veka nisu prele u iracionalne sukobe, moda bi i m
ostati istorijske. Ovako su minuli graanski rat i etnika ienja stvorili
neprogresivna nestabilnost prostora, jer politiki akteri nisu bili kad
napetosti razree bez sukoba.
Jedan dokaz za navedenu tvrdnju je sutinski razliito vienje
ratova unutar Balkana i van njega. Ratove na Balkanu drugaije vide stran
nas. Da ova razlika nije pouna bila bi trivijalna. kola Marije Todorove
- 301 -
 405

verovatno je najsistematinije pokazala negativne stereotipe o Balkan

Zapadu. Balkanski sukobi su haos, nered, dno dna, crna rupa Evrope, a B
se poima kao nedravni prostor nastao na rubovima imperija sa graniar
krajikim zaverenikim mentalitetom. Ovi trajni stereotipi prisutni su j
Meterniha, koji je govorio da Balkan poinje na Landstrasse, ulici k
Bea vodi na istok. Slino je pisao i Bizmark da ratovi na Balkanu ne
kostiju jednog pomeranskog musketira. Danas je balkanizacija an
skandinavizaciji. Najvie zbog ratova.
Kao to zanimanje za Balkan traje samo onoliko koliko i r
(Goldsvorti), na slian nain su isti ratovi brutalno podstakli kritiku izmi
prolosti u nizu novih istraivanja. Da nije bilo rata moda bi ostali neistr
neki vani obrasci kod instrumentalizovanja prolosti, ije razjanjenje m
bi toliko iziskivao. Ipak je rat na Balkanu bio vie idealn
instrumentalizovanja prolosti, nego to je bio podsticaj razjanjenja
instrumentalizacije. Nije teko uoiti da je kod priprema za rat i u r
propagandi upotreba prolosti mnogo prozirnija nego u miru, gd
ideologizacija ove vrste posrednija i skrivenija. U ratu je brutalno obeloda
injenica da je upravo onaj deo Zapadnog Balkana, koji je najvie trpeo et
ienje, ustvari stoleima bio vojna granica dve imperije. U ovom grani
prostoru stvoreni su i dugo nepriznati nacionalni mitovi sredinom 19. v
kom su prisutni motivi spaavanja Habzburke imperije (Slov
katolianstva (Hrvati, Maari) ili hrianstva (Srbi). Sa stanovita
procesa (u kojima se mitizacija taloila u raznim oblicima kulturne sves
fresaka do gusala) i poslednje etniko ienje na neki nain je pos
posledica pomenutog imperijalnog naslea i graniarskog mentaliteta
O tome svedoi i injenica da, nasuprot pomenutim negati
stereotipima stranaca o ratovima na Balkanu, mi vlastite ratove ugla
tumaimo kao deo slavne istorije. Domaa kultura seanja razvija se u
oslobodilake politike kulture ije su osobenosti solunatvo, partizan
pretorijanstvo, brutalne konverzije. Sloboda je uvek iznad demokrati
udbenicima se nairoko pie o ratovima, ratovi pregledno i mark
redukuju sloenost zbivanja, dok se periodima mira posveuje manje p
(naroito poslednjem skoro poluvekovnom periodu mira u socijalizmu). R
 406

uzvieni prekretniki dogaaj, a mir truli kompromis i izdaja ratnih id

Nema mirnodopskih, nego samo ratnih heroja. (Udarnici i junaci socijalist
rada bili su prolazna pojava). Srbija je dobijala ratove, a gubila u miru
je formula koja je podsticala spremnost na rat koji konano nee biti uzal
Skoro da je ova trivijalna martiroloka formula nacionalnog seanja p
ortodoksija. Njoj nasuprot, osnova poluvekovnog mira bila je nadnacio
izbalansirana martirologija NOB-a. Partizantina, kao verzija solun
posredovala je nadnacionalnu trpeljivost, a harizmatizacija nacio
uravnoteene NOB-e osmiljavala je bratstvo-jedinstvo. Kada je 19
sruena
- 302 -

dekretirana prolost i autoritet prvog ratnika, nestao je i smisao koji je m

prolost ulivala sadanjici. Dolo je do eksplozije, najpre zabranjene prolo
potom i rata, izmeu ostalog i stoga to je integracija odve poiva
propisanoj prolosti.
Opte je poznato da svaka sadanjost namee okvir dozvol
tumaenja prolosti. U atmosferi normalizovanog nacionalizma rato
tumae u svetlu neprikosnovenog nacionalnog interesa. Po pravilu se tu
kao neizbeni i sudbinski. Srbi su se morali pobiti sa Hrvatima, a Bos
morala eksplodirati. To je retrospektivni fatalizam koji uspeno prevodi
alternativu, sukob, u gvozdenu nunost. Hazardna politika pravd
fatalizmom. Prolost se stalno preformulie sa stanovita novih situacija
na delu samo spontana naknadna pamet, nego i planski prekrojena prolos
Pored ranijih ratova u srpskoj kulturi seanja i graanski
1990-ih stie naroito mesto. Rat se tumai kao najvei poraz Srba od Ko
ali unutar ovog tumaenja ima nekoliko verzija: (a) jastrebovi se jo ale
taktika bila pogrena (neodluna, kreni- stani, trebalo je Zagreb uzeti
etnikodravni patrioti tvrde da je rat izgubljen, jer je i strategija bila
nije trebalo uvati Jugoslaviju nego se okrenuti Srbiji. Osim toga rat j
diplomatski nepripremljen; (c) Ponosni patrioti tvrde da nacija ne samo
 407

poraena, nego i osramoena. Srebrenica je pre svega nacionalna sramota

sve tri verzije tumaenja rtva je vlastita nacija. Kod prve verzije Srbi su
zato to je rat izgubljen, kod druge, zato to nije pravilno voen, a kod
struje, nacija je rtva zbog toga to je osramoena. Ispada da je Srebrenic
svega srpska sramota, a tek potom krivica: tragedija Srebrenice je u sr
Srba, a ne pre svega u gubicima Bonjaka. Srebrenica je incident, eksces
genocid istekao iz razjarenog nacionalnog bia, reju neto to sl
nacionalnoj prolosti nije trebalo.
Nije teko uoiti da jo uvek prevladava martiroloko tumaenj
u klimi normalizovanog nacionalizma. Tamo gde je moja nacija uvek
dominira slepi, a ne kritiki patriotizam. Ali, to je kontekst savremenog g
o ratu irom Zapadnog Balkana (od slovenakih do srpskih revizionist
Sloveniji se monumentalizuju heroji Desetodnevnog rata, u Hrva
Domovinskog rata, Miloevi je 1999. slavio povlaenje s Kosova
pobedu, itd. Uporedna analiza osmiljavanja rata u istoriografijama
drava Balkana pokazuje veliku slinost kljunih obrazaca: dominiraju
murale mitovi (mitovi o vlastitoj naciji kao odbrambenom pre
civilizacije) i mitovi o naciji kao rtvi. Svuda je socijalistika Jugos
manje ili vie izriito shvaena kao zatiranje nacionalne due, ili ba
totalitarna faza. Npr. u Hrvatskoj demokratska vertikala hrvatske prolosti
od S.Radia, preko Maeka do Tumana. Totalitarno razdoblje fiksira
izmeu 1941. i 1991, a ustaki i komunistiki pokreti jesu totalitarni. To
bivi vodei komunistiki istoriar D.Bilandi, koji je uvek so
saobraavao prolost sadanjici. Na slian
- 303 -

nain kroji se i najnovija srpska slika prolosti: socijalizam je izbris

demokratske vertikale, 2000. krenuli smo odande gde smo stali 1941. Br
skoro poluvekovni period mira kao nasilan i nacionalno neautentian.
Ovde je vano zapaziti da je samoviktimizacija uverljivija ka
prolost centrira oko ratova, a ne oko perioda mirnog razvoja. Istorija 20.
 408

pie se preteno sub speciae ratova, premda su na Zapadnom Balkanu tek

100 godina u 20.veku bile ratne godine. Ratovi jesu razvojne prekretnic
oni su vie u sreditu istoriografije kao markantni simboli smisla, pre
osloboenja (nacionalnog, klasnog). Isticanje ratova, a ne perioda mira,
mehanizam redukcije sloenosti haosa balkanske prolosti i o
periodizacija (predratni, posleratni, meuratni). Vie od toga, rat je s
slavne i monumentalne prolosti (koja bez stradanja to ne moe biti), a u r
lake prostor seanja deli na javne prijatelje i neprijatelje nego u miru
vetine inceniranja herojskog i rtvenog uinka zavisi integrativni u
prolosti.

11. Nova sloenost drutvenog vremena

Na svim stranama suoeni smo sa brutalnom instrumentalizac
banalizacijom i neutralizacijom prolosti. Ako je veliki deo pro
iskonstruisan, izmiljen i preakcentovan, kako prozreti ove stereotipe i od
se manipulaciji? Najpre treba uoiti da istorija nije gola retrospektiva.
obina bespovratna prolost, nego je naroita spona prolosti, sadanjic
budunosti. Treba prevazii krutu podelu na prolost, sadanjost i budu
Ono to sociologu daje za pravo da govori o prolosti jeste uverenje da pr
nije nepomina ni definitivna. Ipak, prolost nije gola subjektivna perspe
nego sloeni dinamiki stvaralac smisla sveta. Iako nema konane pro
prolost nije ni relativna.
Tek kada je u stanju da posreduje vezu prolosti, sadanj
budunosti, smisao postaje istorijska. Obino se istie da aktuelne (nacion
politike, partijske, line) potrebe najuspenije osmiljavaju prolost i
upotrebljivu prolost. To jeste tano, pa je kod raspoznavanja tekuih int
ideologizacija i najprozirnija. Meutim, postoji i sloenije osmilja
prolosti koje tee preko oekivanja i nadanja: npr. vera u sreno besk
drutvo ili u beskonfliktni kapitalizam posednika, u snanu i homo
nacionalnu dravu istokrvnih i konfesionalno istovrsnih sunarodnika, n
sreenu i harmoninu Evropsku Uniju. Svuda je nada u beskonfliktnost o
unoenja smisla i u prolost. Promiljeniji istoriari mogu biti svesni po
sadanjice, koje na njih vre pritisak, ali tee raspoznaju vlastita nadanja
 409

su i nesvesno ugraena u rekonstrukciju prolosti. Naravno da

fotografske rekonstrukcije prolosti liene vizije poeljnog drutva. Ako se
dokument i moe tumaiti sine irae et studio, ne moe izolovano ve u
sklopu, a kontekst tumaenja
- 304 -

uvek je osmiljen i opredeljen. Nade utiu na hipoteze istoriara, a

hipoteza usmerava izbor grae i razlikovanje glavnih injenica od detalja
se osmiljavanje ne moe izbei, vizija drutva ne sme biti staleka, ve
segregacija svake vrste. Prosvetiteljska vizija drutva liena boje milo
nacionalnih i rasnih predrasuda, zalae se za solidarnost i trpeljivost.
Dakle, nema osmiljavanja prolosti lienog oekivanja. Pesimi
istoriar stvara apokalipsu, ali apokalipsa nije upotrebljiva prolost. D
sadanja prolost mogla mobilisati oseanja, mora biti optimistika, ispu
nadom. ak i kada je nacionalna zajednica poraena, opet se kao spas
vrsto jedinstvo ija je garancija homogena, usaglaena slika prolosti. Mo
se sloiti oko toga ko su u nacionalnoj prolosti rtve i heroji, a ko su izda
Ne samo zbog utvrivanja injenica, niti zbog namirenja pravde, nego je
prolosti referentni okvir smisla za tumaenje savremenih zbivanja.
preuredimo prolost stiemo moralne kriterije i za pretresanje sadanjice.
trebalo blie pokazati na primeru antifaizma.
Antifaizam je evropski priznato ratno rodoljublje. Ako e
proglasimo antifaistima i nacionalizujemo antifaizam otvaramo naciji u
EU preko priznatog moralnopolitikog uinka u prolosti. Nadnacio
partizanski simboli ne mogu biti okviri smisla koji novim nacion
dravama na Balkanu mogu pruiti identitet. Smisao prolosti de
savremena istorijska svest koja od budunosti oekuje ostvarenje nacion
ciljeva.
Otuda za pripisivanje istorijskog znaaja dogaaju naj
nije odluujua potvrda prethodnog oekivanja u nastupajuem toku deav
nego se dogaaj uklapa u strukture oekivanja nezavisno od toga da li su
ostvarljive ili ne. Strukture oekivanja, koje oblikuju sliku prolosti, van
 410

od realnosti istih nada, tvrdi L. Heler. To se moe pokazati na savrem

nacionalizaciji poeljne prolosti - antifaizma. Za razliku od hladnoratov
antifaizma, koji je bio nadnacionalni (lagerski, sovjetski, jugoslovenski),
poslehladnoratovske nacionalne drave nacionalizuju, relativizu
decentralizuju antifaizam. Makedonci i Albanci nacionalizuju i
antifaizam od komunista, prosrpske struje Crne Gore su za pom
partizana i etnika, Srbija i Hrvatska su legalizovale nekomunistiki etn
domobranski antifaizam kao ravnopravne partizanskom. U EU se ne mo
antifaizma. Prilagoavajui se prozapadnom kursu, srpski revizionisti tvr
je preko komunistikog antifaizma Istok provalio u Srbiju, dok su ravno
toboe bili uvek skloni Zapadu. Na slian nain Hrvati katolie vl
stradanje od komunista kao krini put, da bi rtve Blajburga pretvorili u s
antiorijentalne Hrvatske. Srbi u BiH takoe konstruiu etniki antifaizam
istorijski deo entitetskog suvereniteta. Ovde je manje vano trivija
providno saobraavanje antifaizma sadanjici i budunosti nacionalne dr
Vanije je uoiti da antifaizam stie istorijski znaaj u napetosti izm
oekivanja i iskustva savremenika, i to na onoj taki kada istorijsko oeki
mora da
- 305 -

se saobrazi hegemonoj prolosti okruenja. U trenucima kada Zapad poj

antifaistiku retoriku i uvodi antifaistike praznike, i na Balkan
antifaizam naprasno nacionalizuje, izdvaja iz autentinog nadnacion
partizanskog izvornog konteksta i postaje oslonac novih izmiljenih isto
novoj istoriji on ima najee drugaije mesto nego u realnosti, ve samim
to je izolovan i napadno istaknut kao nepravedno uskraeno mesto se
Nacionalizovani antifaizam doivljava se kao istorijski i autentin
nacionalni interes zahteva da se nacija ukljui u evropski priznato rodolj
Svojatanje antifaizma izvire iz novog nadanja. Krajem 20. veka nova n
EU dovoljno je snana poluga priklanjanja raznih nacionalista antifa
Novi hegemoni prozapadni smisao spontano prevodi nefaistike ili kvisl
struje u tabor antifaizma. Pripisivanje istorijskog znaaja fikciji mo
uspeno, jer nova iskustva potiskuju stara oekivanja i oslobaaju nove
 411

koje u narednoj prilici mogu da se ostvare, ali i da budu opovrgnute n

nadama koje e traiti novu prolost. Antifaizacija nacionalista upea
pokazuje da je znaajna prolost samo upotrebljiva prolost. Dakle, sm
prolosti odreena je njenim odnosom prema sadanjici, pa se neko
prolost zaboravlja. Smisao je crvena nit pripovedanja. Nacionalnoj drav
potreban partizanski antifaizam, korisniji je Draa Mihajlovi kao r
borac. Novokonstruisani etniki antifaizam je pragmatini istorijski sm
etnike, a ne graanske drave. Pri tome je manje vano to Draa Miha
kao simbol i brend usmerava hazardnu praksu slepog patriotizma.

12. Revizija antifaizma

Naravno da bi bilo naivno misliti da se osmiljavanje pro
u potpunosti moe odstraniti, i da se moe izdvojiti isti destilat injeni
Autentino istorijsko vreme nije puka prola injenica (dogaaj), nego
budunosti i prolosti koji se prelama kroz potrebe sadanjice. Istorijsko v
nikada nije lieno oekivanja, jer prolost tvore ivi ljudi sa strepnja
nadama. Oekivanje da e srpska ili hrvatska drava biti jedinstvena i e
snana trai drugaiju prolost od one kod nestale vienacionalne Jugosl
dananje drave trae sliku nacionalnog antifaizma (domobran
etnikog), SFRJ je traila nadnacionalni antifaizam (partizanski). Prol
osmiljava na taj nain to se i arhivski materijal selektivno organiz
akcentuje. Haos rata 1941-45. moe se redukovati i osmiljavati preko na
o sedam ofanziva ili preko konstrukcije o dva ravnopravna antifai
pokreta. ak se ne moramo ni mnogo sporiti oko injenica, razlika je upa
ve u smislu kojim se organizuje i uokviruje prolost. Smisao ne zavisi
od potreba sadanjice, nego i od vizije budunosti. Nada je uvek utka
smisao, ona organizuje i prolost. Aktivna je u tekuem graanskom
seanja, ija je svakodnevica
- 306 -
 412

vidljiva u debati oko partizanskog i etnikog antifaizma u Politikoj r

Meu nama.
ak ni organizovanje naizgled nepobitnog injeninog arhiv
materijala nije lieno osmiljavanja. Neretko se misli da je egzaktni doku
"ista prolost". Zaboravlja se da je i dokument svedok koji govori samo
ga pitamo, a odgovor zavisi od pitanja koja mu se postave. Zato je fran
istoriar Mark Blo upozorio da je istoriar veiti istrani sudija. To zna
dokument treba potovati, ali ne i fetiizovati. Tumaenje dokumenta
zavisi od konteksta koji se gradi oko perioda kada je dokument nastao, al
konteksta tj. potrebe sadanjice u kojoj se dokument tumai. Treba razlik
izvorni i naknadni smisao. Npr. Amnestija Predsjednitva AVNOJ-
21.11.1944 (Arhiv Jugoslavije, Fond AVNOJ, fas. br.1944/48), kojim se
mogunost zavedenima (etnicima i domobranima) da sudjeluju u oslobo
i izgradnji domovine", nema isti smisao 1955. i 2005. Pre pola veka Amn
je pravdala velikodunost komunista, a danas se tumai kao vet man
zavoenje mladog kralja i etnika, komunistika obmana zahvaljujui za
erila, itd. Dakle, isti sadraj proima se razliitim smislom, a od po
vladajuih snaga zavisi hegemono tumaenje dokumenta u javnoj upo
istorije. Danas je tirano tumaenje da je re o prevari komunista, zato
poredak seanja nacionalizovan. Amnestija je u prvom sluaju si
irokogrudosti, u drugom prevare. Ovom iskuenju teko se otim
istoriografija, a ljubitelji prolosti i preduzimai seanja preko noi me
smisao prolosti. Egzaktno objanjenje potisnuto je pripoveda
procedurom stvaranja smisla.
injenice koje se ne uklapaju u hegemoni smisao se potiskuju. T
je pod pritiskom saveznika, jugoslovenski kralj Petar II poverio man
ubaiu, odrekao se Drae Mihajlovia, a zatim pozvao etnike da se
pod komandu Tita, nije nikakva prevara kralja, ve posledica monih brita
interesa. U britansku viziju Jugoslavije uklapao se nadnacionalni NOP (d
najpre s kraljem), a ne velikosrpski etniki pokret, iako je NOP vla
borbenim uinkom potvrivao pre svega privrenost SSSR-u, a tek p
zapadnim saveznicima. Uprkos tome, Vladimir Velebit se tri puta sast
erilom, a Slobodan Jovanovi nijednom (M.Terzi). O etni
 413

antifaizmu ne manje uverljivo govori okolnost da D. Mihajlovi jo

nije zadovoljavao britanske zahteve da bude borbeniji (V.ureti). Ov
vano napomenuti da novo hegemono nacionalistiko tumaenje pro
oktroie njen novi smisao, tako to drugaije akcentuje okvir antifaizma
novog okvira prenaglaava se etnika briga da borba protiv okupato
izazove odmazde prema stanovnitvu, pa pasivnost i iekivanje isp
patriotske vrline. Ako se iz Amnestije ukloni utilitarno osmilja
(komunistika velikodunosti ili etnika teza o obmani kralja), ostaje
destilat nepobitnog (prenarativni sadraj): to je poziv svima na borbu p
faizma. Upravo ovaj
- 307 -

univerzalni apel baca drugaije svetlo na nove subjekte antifaizma ko

danas konstruiu. U jezgru antifaizma je partizanski otpor koji su
prerueni komunisti. Od jeseni 1944. do maja 1945. JA je narasla sa 450 0
800 000 boraca (B.Petranovi). Teko da bi bilo koji nacionalistiki p
uspeo da u ovolikoj meri omasovi antifaizam. Istini za volju i kvislintvo
Balkanu bio masovno. NOP je bio optenarodni, a komunistika avan
(koja je krila ideologiju od Zapada) bila je vodei i najodluniji deo ir
partizanskog fronta, kome prilaze i bivi etnici i ostali nekomuni
antifaisti. Upravo sposobnost da prevazie sektatvo i amnes
univerzalizuje jugoslovenski antifaizam, ini komunistiki antifa
istorijskim. Na slian nain su saveznici (SSSR, SAD i V.Britanija)
prevazili usku kalkulantsku politiku i duboke ideoloke razlike i form
monu antifaistiku koaliciju koja je jedina bila kadra da u nadkontinenta
ratu porazi Osovinu. Dakle, ako se uopte moe govoriti o etni
antifaizmu, onda je u pomenutom razdoblju re o antifaizmu bivih e
koji su se 1944. odrekli ranijeg identiteta i prili NOP-u, u kom su kom
(po Staljinovoj direktivi) pred Britancima veto krili vlastiti identitet.
doprinos pridolih bivih etnika antifaizmu utoliko je znaajniji, ako s
na umu da sve do kraja rata nije prekidana saradnja etnikog vost
 414

kvislinzima. Lojalnost optem antifaistikom pokretu, a ne Drai, bila je

zakasnele aktivizacije etnike borbenosti. Diplomatsko laviran
egzistencijalno konvertiranje su nerazdvojne sastavnice jugosloven
antifaizma.
Ovde je vano istai da sa hermeneutikog stanovita raz
tumaenja komunistike amnestije etnika jesu sudar dva oprena oekiv
nadnacionalne i nacionalne drave. Kontekst tumaenja dokumenta nadm
je nad sadrajem dokumenta, pa fenomenolozi i hermeneutiari upozorava
je odgonetanje i razlikovanje izvornog i naknadnog smisla (nade) vano k
i pozitivistiko utvrivanje injeninog. Osim toga, lake je tumaiti sm
ohlaenog pamenja, nego toplog.
Da li samo sadanje potrebe diktiraju sliku prolosti? Prolost ip
treba po svaku cenu tumaiti sadanjicom i kontekstom sadanjice. V
nagoveteno da postoji i prola budunost i budua prolost. Evropska isto
poslednjih 60 godina tee u znaku novog nultog asa, autentinog poe
kraja 2. svetskog rata i sloma faizma. To je hegemono evropsko dru
vreme koje stoji u znaku globalne nade da do sline katastrofe nee vie
Ova budunost je filter tumaenja prolosti Evropske Unije koja je za
praznike uzela Dan seanja (27. januar) i Dan Evrope (9. maj). E
obeleava dan kada je Crvena Armija oslobodila Auvic, logor u kom su
ubijani zbog toga to im je delikt bilo poreklo. Istaknut je univerzalni,
politizovani nacionalni antifaizam. Zbog dominacije monument
nacionalnog pamenja, evropski praznici nisu jo masovno prihvaeni, a m
i ne znaju za njih. Danas, kada se mnogi nacionalistiki reimi utrk
prikljuivanju
- 308 -

evropskom antifaizmu, jo tee je razdvojiti univerzalni antifaizam

politizovanog. Da li treba uopte podseati na to da se antifaizam ne
skratiti i svesti na oruani otpor Osovini, nego pretpostavlja i borb
jednakost svega to nosi ljudski lik. Teko da etnika etnika ienja
 415

zadovoljiti ovaj kriterij. Meutim, kako izgleda, neki drugi procesi idu na
reviziji antifaizma.
Lako je uvideti da novo globalizacijsko pamenje prati ob
etnocentrizma. Nakon sloma socijalistikih nada u Evropi, novu eshato
ine preteno sadraji etniki homogene i stabilne drave. Harmoniju
donee pre svega reenje nacionalnog pitanja. Razvoj, mir i blagostanje pr
drava etniki i konfesionalno istovrsnih sunarodnika. Ova nova na
Istonoj Evropi i na Balkanu je motor i okvir prerade prolosti: et
domobrani su oslonac istorijskog kontinuiteta nove nacionalne nade
zamenjuje oekivanja kom je utemeljenje pruao nadnacionalni partiz
pokret. Ako se vie ne nadamo bratstvu i jedinstvu (ideja Francuske revolu
emu onda govor o partizanskom antifaizmu? Drugim reima, ako ideju
nade, najuspenije ete je obesmislili. Najsigurnija osnova domobrans
etnikog antifaizma je razbuena nada u sigurnost koju prua nacio
drava.
Angaman misli o prolosti uliva upravo nada. Iskust
savremena prolost koje se moemo seati (R.Koselek), a nada prisu
sadanjici je osavremenjena budunost. Nada je unutranja veza prol
budunosti. Savremeni graanski rat seanja u Srbiji (oko etn
antifaizma) tee u znaku sukobljavanja razliitih oekivanja od budu
Svako novo unoenje smisla u prolost remeti staru sliku prolosti. B
pogreno razna osmiljavanja svoditi na relativizam i nemogunost utvri
istine. Osmiljavanje je nuno ljudsko tumaenje okvira svog bivstvov
Nema ivota bez smisla i nade, pa nema ni prolosti liene smisla.

13. Racionalna versus korisna prolost

Kako onda uneti red u pluralizam smislova ? Drugim reima
razlikovati nestatinu sliku istorije od pragmatikog revizionizma? Dijale
pristup nadilazi rankeovski pozitivizam, ali ne relativistiki po ob
postmoderne. Nema slike prolosti koja se otkriva u istom vredno
vakuumu. Uvek se preplie iskustvo sa oekivanjem, potrebe sadanji
 416

iekivanjem od sutranjice. Kada se kae da tumaenje prolosti nije n

statino,ovo ne treba tumaiti u konstruktivistikom smislu postmoderne
kao potrebu dijahronog suoavanja raznih vremena. Drugim reima, post
samo vie istorija u smislu vie grupnih vremena (generacijskih, kla
nacionalnih), nego i vie nadgrupnih epohalnih vremena (prola budu
sadanja prolost i budua prolost). Grubo reeno, pomenuti plura
vremena jeste
- 309 -

koordinatni sistem koji kritiku istoriju razlikuje od pamenja

drutvenointegrativne slike prolosti. Bez uporednog pristupa nemogu
izgraditi ovu sloenu viziju temporalnog poretka niti razumeti ulogu r
seanju.
Samo se uivljavanjem u smisao prole epohalne svesti moemo
prole budunosti. Ako se uz malo napora prisetimo npr. kako smo
tridesetak godina verovali u budunost nebirokratskog socijalizma
svetskog procesa, gde e demokratsko samoupravljanje biti u okru
osloboenog Treeg sveta, moemo lake pojmiti zato je prola budu
traila drugaiju nadnacionalnu prolost. Pomenuta prola budunost tra
bratstvo i jedinstvo oelieno kroz sedam ofanziva. Njoj nasuprot,
sadanja budunost, tj. optimistika slika nacionalne kapitalistike drave
drugaiju sliku prolosti: domobranski i etniki antifaizam i
socijalizma kao totalitarizma. Stalnim poreenjem prolosti sa sadanj
kolektivno pamenje stie strateki karakter i utie na sadanjicu. Traei
da stvorimo smisaoni poredak u realnosti, sluimo se pamenjem
simbolikim okvirom koji organizuje nae ponaanje i samopoimanje. U
smislu prolost jeste okvir sadanjice, a pamenje je vaan kriterij i
Upotrebljiva prolost neosetno stie status znaajne prolosti.
Osim kritikog tumaenja sadraja prolosti,
demistifikovati i istorijsku naraciju koja je osnova didaktike. Kako se pr
 417

uspeno organizuje u koherentnu smislenu priu i koje autoritete sna

pria: dravne, nacionalne, porodine? Treba prozreti dramatizaciju r
prolaznost podela na rtve i delate. Neorganizovana, rastrzana vizija pro
ne moe posluiti politici. Premda je svaka prolost protivrena, naje
predstavljena kao organizovana i doterana, liena protivrenosti i uobli
homogenu sliku sa jasnom polarizacijom izmedju dobra i zla, rtava i d
nas i drugih. Lako je pojmljivo da se samo organizovanom vizijom pro
moe upravljati, sloenom i protivrenom ne.
Dakle, nije neprirodno to se slika prolosti menja, ali je bru
prekrajanje prolosti neprihvatljivo. Svakako da nema nepomine
prolosti. Ne moe se rei to je bilo, bilo je, i taka. Naprotiv, uvek
iznova tumaiti ono to je bilo, pa je i prolost dinamina. Najtee je pred
prolost ,tj. buduu sliku ratova u seanju. Moda e u budunosti svi r
biti apsurdni, a moda e na novi nain biti slavljeni? To ne moemo zna
e to zavisiti od potreba budue sadanjice i od novih oekivanja. N
apsolutne uvek vaee prolosti, jer se okvir njenog osmiljavanja uvek m
Ali ima nepobitnih zbivanja koja se ne mogu relativisati. Nova sadanjica
otvara novu budunost, uvek trai i novu prolost. Dakle, nerazdv
povezanost prolosti, sadanjice i budunosti je osnovna crta lj
temporalnosti i istorijske svesti. ak i romantiarsko matovito vraa
prolost, nije gola prolost nego sadanjost.

- 310 -

Kako onda izai iz lavirinta uvek promenljive prolosti? Najpre

razlikovati injeninu stranu prolosti od okvira osmiljavanja pro
Prolost ne osmiljavaju samo ideologija i politika. Aktivni su i drugi i
lini, generacijski, grupni, porodini. Prolost uvek zavisi od buduno
minula prolost i sadanja prolost se razlikuju, jer je drugaiji
osmiljavanja koji odreuje razliku kljunog od sporednog. Odnos p
etnikom antifaizmu se menja, jer se menja hegemona slika budun
 418

vizija poeljnog drutva. Danas pretee vizija poeljne nacionalne,

graanske drave. U tom sklopu oekivanja, lake se osmisljava etn
domobranski antifaizam, ali i lake rastereuju ustae i ljotievci od fa
Ako je pak poeljna vizija beskonfliktni Zapadni Balkan, koji se bez suko
moe izdeliti na nacionalne drave, istorijski kontinuitet emo tra
jugoslovenskim antinacionalistikim strujama koje su bila sredita autent
antifaizma.
Tome nasuprot, ako je Jugoslavija bila iluzija i neracio
dravna tvorevina, lagodnije e se i antifaizam nacionalizovati (svud
Zapadnom Balkanu). Ako se, meutim, poe od injenice da je svaka p
Zapadnog Balkana bila visoko rizina i genocidna, prirodnij
internacionalistika slika autentinog antifaizma. Slika antifaizma uvek
od vizije budunosti. Isticanje ravnogorskog i partizanskog pokreta
podjednako antifaistikih je nova sadanja budunost nacionalne drave
re toliko o novom tumaenju prolosti, koliko o postuliranju nove nacio
budunosti. Prolost je ovde osmiljena eljenom budunou. Slu
slovenaka i hrvatska istorija su to uinile jo pre desetak godina
kapitalizam nije tolerisao prolost u kojoj su komunisti heroji. Ru
partizanskih spomenika i antifaizacija domobrana jeste vaan s
prevladavanja socijalistike prolosti. U Srbiji nova prolost kasni, je
odgovarala potrebama minule elite. Zavodi za udbenike su strateka me
dekretiranje smisla prolosti i oktroisanje nove nade.
Koliko god bila uticajna, korisna prolost nije racion
Racionalnu prolost treba razlikovati od upotrebljive prolosti. Racionaln
ogleda u komunikativnosti i prohodnosti simbola prolosti. Draa i Ti
danas vie brendovi nego simboli (sve vie su lieni izvornog sadraja), k
razlikuju po prohodnosti unutar zapadnobalkanskog prostora. Ipak bre
(potroake marke) iskazuju i odnos prema drugima, svetu i prema prolos
Draom moete samo u Republiku Srpsku, sa Titom moete dalje.
prostor koji prihvata ili ne odbija odreeni simbol (ili brend) ui, to je
prolosti, iji je brend znamen, drutveno beskorisnija. Jedva da je pot
pominjati da je disfunkcionalan onaj simbol prolosti koji prov
meuetnike sukobe.
 419

- 311 -

14. Suoavanje sa zloinima ili patriotiziranje kriminala ?

Ve je pomenuto dosta razloga zato se kod nas kratkotrajni
due pamte od dugih perioda mira. Ovde treba samo dodati, da je i suoa
sa ratnim zloinima tee i sporije zato to su u seanju ratovi uzvien
mira. Kakve su nae istorijske prie ? Moe li stid zbog zloina jo
homogenizovati naciju ? Ako se srui stereotip o uzvienosti rata, hoemo
realniji u proceni prolosti ? Pre odgovora na ovo pitanje treba deifrovat
herojske prolosti.

U svakoj nacionalistikoj istorijskoj prii je neuravnoteen o

dobra i zla: dobro smo Mi (moja nacija, moja drava, naa ideologija), a
Drugi (tua nacija, drava ili ideologija). Konkretnije reeno, to danas z
normalni su moja nacija i nacionalni kapitalizam, a neeljeni su nadnacio
mondijalizam i socijalizam. Svaki segment poeljnog (nacio
kapitalistiki, pluralistiki) emotivno se pravda samoviktimizacijom. r
uvek neduna, a odgovornost za patnju je na Drugome (etnici su nacio
rtve, kvislinzi takoe i folksdojeri, a zatim i veleposednici i emigra
Jedva da je potrebno podseati ko su delati ovih heterogenih rtava. Osn
struktura prie je etnocentrina, a da bi se sauvala kao demokrat
patriotska, treba se ograditi od ekscesa. Postoje, naime, i kod nas eksce
oni ne pripadaju sutini. Ako je i bilo zloina, to su bili zloini u ratu,
vrsta kolateralne tete. Tako npr.proglaavanjem ubijanja Srba u O
kriminalnim ekscesima, Hrvati nastoje da osnovnu strukturu Domovin
rata normalizuju. Na slian nain se u Srbiji govori o Srebrenici kao zl
kriminalaca, a ne o genocidu.

Dodue, slino se ponaaju i drugi narodi. Naime, suoa

Nemaca sa besprimernim istrebljenjem Jevreja na paradoksalan
homogenizovalo je u Goldhagen debati polovinom 1990-ih nemaku nacij
u brdima leeva Nemci nisu videli rtve nego vlastitu sramotu. Da li na s
nain govor o Jasenovcu postiuje, ali i ujedinjuje Hrvate, a mark
 420

genocida u Srebrenici na isti nain latentno homogenizuje Srbe? Ka

nedavno obeleavanje osloboenja Srebrenice na Pravnom fakulte
Beogradu maja 2005. upravo to potvruje. tavie, umesto stida istakn
ponos zbog osloboenja Srebrenice. Moe li se ovaj ponos pretvoriti u s
traumu prikazivanjem novog okantnog video materijala o ubijanju Bonja

Ili je moda izlaz ukoliko se odgovornost za srebreniki z

svali samo na korpione? Hoe li se tada Srbi otvoreno suoiti sa prolo
e moda kao bumerang efekat korpioni i ostali dobrovoljci postati
nacionalne rtve i simbol odbrane nacionalnog dostojanstva? U atm
negovanja slavne nacionalne prolosti nijedna mogunost nije iskljuena. K
korpioni? Socioloki posmatrano, re je o slubenim i neslubenim delo
fluidnog meusloja koji je 1990-ih prilino uspeno kriminalce prevo
patriote.
- 312 -

U svakom drutvu, koje je dugo bilo u otvorenom ili latentnom poluratno

ratnom stanju, izmedju legalne vlasti i kriminala stvara se relativno spo
jedan nedefinisani meusloj. Njegovo jasnije raspoznavanje spreava di
patriotska retorika i hegemona oslobodilaka politika kultura. Na
meusloja nalaze se bivi borci-dobrovoljci ili njihovi najblii saradnici. O
preko razliitih kanala (stranke, policija, estrada) sticali privilegije.Vla
dugo tolerisala ilegalnu polukriminalnu delatnost nacionalnih oslobod
(Arkan). Privatizacija je bila idealna prilika za preutnu nak
oslobodiocima, jer je ila na ruku neslubeno tolerisanom boga
zaslunih, a svi reimi Srbiji od 1990-te oslanjali su se, najvie u polic
ove strukture (Legija).Vlast ih je iz pomeanog respekta i straha (jer s
potencijalni neugodni svedoci) tolerisala kao borce, a boraka harizma je
izvor, ako ne legalne ono bar preutne, legitimne pretenzije na obetee
moi, novcu i ugledu. Delovi ove difuzne strukture su drali da je ne uv
kraja legalna delatnost sticanja poseda takodje neka vrsta legitimne naknad
 421

Svaka boraka garnitura imala je svoje elitne dobrovol

redove. Dobrovoljac, po pravilu ima vei ugled od redovnog borca k
drava mobilisala. U svakoj borakoj garnituri nuno se manje ili vie sk
deo kriminalaca koji je preko borbe prao prolost. Nema osloboenja
kadrova ove vrste, iako im je udeo bio razliit kod razliitih po
Rastegljivi nacionalnooslobodilaki uinak (od odbrane do pljake) ne
to je normalizovan i samorazumljiv, nego je ak i njegova ekstremna dela
(etniko ienje i masakri) od vrhunskih intelektualaca pat
neutralizovana i pravdana kao nuna odbrana. Patriotizam (slepi, a ne kri
je od kraja 1980-ih u Srbiji postao rastegljiva fraza koja direktno ili indir
snabdeva legitimnou vlast, opoziciju, ali i fluidne polukriminalne grupe
fraza povezuje irok protivrean lanac od stvaralake inteligencije do r
profitera. U svakom graanskom ratu proces vertikalnog uspona deklas
donekle je samorazumljiv. Srebrenica je najbrutalnije otkrila ovaj z
Uprkos tome, bilo bi pogreno tvrditi da je Srebrenica eksces kriminalaca
je to eksplozija dubljih ovinistikih struktura, a ne kriminalni diskonti
asne istorije. U aktiviranju ovih struktura odgovorni su svi koji su uestv
u prevoenju kriminalaca u patriote i buenju ovinistikog identiteta
adolescenata i mladih. Od akademika do novinara.
Uprkos brutalnom upadu genocida teko je verovati
boraki patriotski uinak u irem javnom mnjenju biti prokazan kao z
ak i ako se dokae umeanost slubene vojske u zloin, borci e jo
ostati neprikosnoveni, a osvajanje e jo dugo biti slavljeno kao osloba
Oslobodilaka kultura seanja duboko je utkana u kulturu prostora
umetnosti do nauke o prolosti.
Mitizirana slavna ratna prolost duboko proima idejne tvore
kolektivnu svest Balkana, a naroito Srbije. Od politike kulture do kolsk

- 313 -

lektire. Svako ko je kadar da rizikuje ivot, raspolae trajnim pr

pretenzije na nadoknadu. Drugim reima, ulog u krvi je neuporediv. Uv
borci iznad prava. Istini za volju, ovaj sloeni proces nije se u Srbiji m
 422

lako odozgo presei, jer je s jedne strane bilo nemogue u ratnom meteu
ih precizno razdvojiti odbranu od agresije, a s druge u izbornoj kam
kritika slepog patriotizma (tj. stava da se moja nacija uvek brani,
napada) lako je osuivana kao izdajnika. Takoe se na pitanje kada od
nacije prelazi u odmazdu, esto ne moe dati precizan odgovor. Drugim re
ako si branio naciju mnogo toga ti se prata, pogotovo stoga to se ne mo
sloiti ko je prvi poeo rat. Odnos izmedju izvornog i reaktivnog nasil
uvek je nedefinisan. Iako nije lako povui jasnu liniju izmeu zatite vl
nacije u graanskom ratu i neopravdane osvete, to je bar donekle mo
Meutim, za tako neto nema jo ni pogodne klime javnog mnjenja, a k
ustanova. A i kriteriji su politizovani i ostraeni. ak i golo pitanje da
ratni plen nezasluen dugo je bilo rizino. Jer, samorazumljivo je oduve
i van Balkana bilo da onaj ko oslobaa, polae legitimnu pretenziju
doivotnu vlast na osnovu osvedoenog uinka ili na plen koji, po p
stvari, treba legalizovati (Arkan, Zemunski klan, itd). A njihovi zloini la
pravdani kao odbrana ili kao kolateralna teta. Ova samorazumljivost
meunacionalnom sukobu stekla dodatnu iroku emotivnu podrku
dirajte nae heroje. Na je ovde presudan atribut.

Kako onda u ratnom haosu razdvojiti patriotizam od zlo

Teko, ali je mogue. U Jugoslaviji je kod svih zaraenih strana (Goto
Arkan, Prazina) 1990-ih dobar deo elnika dobrovoljakih jedinica regru
iz redova avanturista i kriminalaca.U Hrvatskoj je regularna jed
bila Kanjenika bojna pod komandom M.Naletilia-Tute, a u Srbiji S
dobrovoljaka garda i Crvene beretke. Ove trupe su bile izrazito nacio
patriotski usmerene i uverene da stoje na braniku konfesije (katoliciz
pravoslavlja). Mladi ljudi su se teko opirali razornom oviniziranom u
medija i ratno hukakih stranaka . Konfesionalna i nacionalna martiro
(spremnost na rtvu za naciju i veru) uvrivala je borbeni moral, ali i b
granicu izmedju osloboenja i zloina. Svest o vlastitom zaklanom na
bila je pokrie skoro za sve. Aktivnost "prvoboraca- patriota", a naroito
postajala je obrazac biografije patriote, uzor mladima, ali i privlana bira
telu. Neustraivost i bezobzirnost kriminalaca preusmerena je u poe
odavno normalizovanu meunacionalnu mrnju, pa u izvetaje o hra
arkanovaca i "frenkijevaca" u gradjanskom ratu, po svemu sudei, ne
 423

mnogo sumnjati. Na frontu ne samo to je jo manje bilo mogue razlik

hrabrost od bezobzirnosti i brutalnosti, ve je svaki pokuaj upozoren
nasilje znaio opasno remeenje ratnog morala. Kriminal je uspeno kosti
patriotizmom.
Normalizovani slepi patriotizam je polukriminalne grupe p
u patriotske, olakao legalizaciju njihovog plena i kvalifikovao ih za dal
- 314 -

borbu za nacionalni interes u politikom ivotu. Pali dobrovoljac je

harizmatizovan, a u procesu preobraanja kriminalaca u rodoljube rat j
istilite. Imperativ nacionalne homogenizacije zarad odbrane nacije
kritiku zloina sunarodnika lako igoe kao izdaju. Slepi patriotizam pos
je betonirao novu strukturu legitimnosti u kojoj je mirnodopsko razliko
dobra i zla relativizovano i izopaeno. Formiran je novi odnos patr
klijenta. Borci patroni (manje ili vie povezani sa vlau) nisu lako m
funkcionisati bez mree klijenata kriminalaca.
15. Zaborav i izmirenje
Slepi patriotizam se lako uklopio u dublju trad
oslobodilake kulture koja je bila mrana bar koliko i svetla. Kako se o
njom suoiti ? Da li je zaboravljati ili pamtiti ? I jedno i drugo.
Potresne su slike dve majke prikazane na TV juna
bonjake, koja plae za sinom, koga je videla na snimku kako ga u
korpioni, i srpske, koja ne veruje da je njen sin mogao da poini
gnusan zloin. Da li e ove potresne slike ostaviti traga na deci iji rodite
ubijali nepunoletne mladie? Moda bi se simboliki moglo rei da ove
upeatljivo pokazuju da smo svi rtve. Ipak, moe se samo nagaati da li
deca srebrenikih delata ikad oseati kao rtve? Deca mogu
traumatizovana nedelima roditelja, ali tek u normalnoj atmosferi li
nacionalizma. Sve dok prevladava miljenje da je Srebrenica osloboena
genocidom oiena, zloin ne moe postati trauma. Normaliz
nacionalizam detraumatizuje genocid. Srebrenica je postala srpska
sredstva su toboe opravdana. Drugim reima, jo se, naalost, nisu
 424

uslovi za uspeno negovanje Srebrenice kao traume srpske prolosti. V

dri da je to bila legitimna osveta za Kravice ili moda eksces krimin
manji deo priznaje da je to ipak bio zloin i sramota, a skoro uopte
svesti da Srebrenica, kao najvei evropski genocid u poslednjih pola
treba da bude negovana kao opomena i srpska trauma. Lako je pojmljivo
lake uvruje trauma vlastitog stradanja, od traume vlastitog zloina. T
je verovati da e se kod Srba uz Kosovo i Jasenovac, probiti Srebrenic
kontra trauma.

Kako onda u takvoj situaciji doi do izmirenja, da li i izmirenje

preradu prolosti. Pomae li uopte zaborav? Nakon okonanja sukoba
izmirenje trai novo vienje prolosti, ili bar njeno modifikovanje (Pe
2005). Proces modifikovanja kolektivnog seanja je sloen, jer trai kr
izmenu vlastite prolosti i njeno usklaivanje sa prolou drugih g
Promena kolektivnog seanja je vrlo osetljiv proces jer dotie sutinu iden
grupe. Istorijska nauka bi trebala da sa vie samokritike uklanja mitske na
kolektivnog seanja i ukljuuje smelije nove sadraje kojima se (1) priznaj

- 315 -

odgovornost vlastite nacije u minulom gradjanskom ratu,( 2) osvetlj

zloini poinjeni u ime oslobodjenja vlastitog naroda,(3) rivalska
prikazuje u pozitivnijem svetlu, i (4) trae iz prolosti periodi m
multinacionalnog suivota i istiu kao vana mesta seanja za sui
budunosti. U Evropi ve ima dosta primera ove kulture seanja. Franc
nemaka komisija formirana 1950. napustila je odavno tezu o uro
neprijateljstvu Francuza i Nemaca i u skladu s tim izmenila udbenike ist
Bio je to zametak idejnog jezgra EU. Slino je bilo sa odnosima izmedj
Nemake i eke i Poljske 1990-ih, kada je izmirenje (a verovatno i potre
nemakom podrkom u pristupanju Poljske i eke EU) trailo novu
prolosti. Rusi su priznali ubistvo nekoliko hiljada poljskih oficira u K
1939, iako su godinama tvrdili da su to Nemci uradili, Poljaci su se iz
 425

Jevrejima zbog masakra u Jedvabne jula 1941. i sl. Priznanje odgovor

izvinjenje i izmena kulture seanja jesu uslov mira i na Balkanu. S
konzervativci strepe da Srebrenica ne ostane trajna stigma nacije, pa tee
svedu na pojedinaan dodaaj, a ne na genocidni slom civilizacije istek
razjarenog nacionalnog bia, a Hrvati se opiru Hagu da ne bi naruili aut
domovinskog rata - novog oktroisanog nultog asa. Moda bi
ukljuivanje Srebrenice, Gospia i Pakrake poljane, kao opomene u sr
hrvatski identitet i kulturu seanja, moglo da sprei razvoj faizma, ali
bude oruje protiv nastojanja konzervativaca da se podvue crta i zab
senke prolosti. Novoformirano kolektivno pamenje to svakako nee
prihvatiti.
Teko da i upozorenja da to stranci rade drugaije moe m
pomoi. Slubeno seanje zavisi od moi drave, ali i od graanske s
Ovde treba pomenuti samo dva glavna oprena obrasca seanja na mas
zloine u svetu: ameriki i nemaki. Dord Bu govori o palim amer
patriotima u Iraku, a u Vaingtonu stoji spomenik palim Amerikanci
Vijetnamskom ratu. Tome nasuprot, skoro je u Berlinu otkriven Holo
spomenik rtvama nemakih zloina. Sami treba da odaberemo da li je
istina koja kodi ili mit koji godi ?
Drugim reima, mrana prolost ne eli da proe, ali i ne tre
proe. U srpskom seanju vano je odravati Srebrenicu, a ne podvlait
ispod prolosti ritualnim pokajanjima politiara pod pritiskom H
tribunala. Jer im se podvue crta ispod prolosti, pamenje postaje pa
muzejski relikt. Tome nasuprot, aktivno seanje koje se odrava, st
upozoravanjem na senke pre svega vlastite prolosti, jeste
prosvetiteljskog sazrevanja. Prihvatanje istine o ratnim zloinima sunarod
brae, je sloen proces i tei od napred izreene opomene. Najpre
predstoji otrenjenje od mitova na kojima su odrastale generacije mla
poslednjoj deceniji prolog veka. Tek nakon toga je mogue da deca po
oevima pitanja Tata ta si znao?, ta si uradio? Kako se to m
desiti ? Pre toga predstoji dugo i konfliktno prosveivanje. Sukobi u jav
oko etnikog antifaizma pokazuju
- 316 -
 426

konfliktnost vrue prolosti, a debate oko graanskog rata 1990-ih jo n

otvorene jer je nacionalizam normalizovan. Normalizovani nacionaliza
granica srpskog prosveivanja. Leeve Srebrenice ne moe prihvatiti sv
ostacima zaklanog vlastitog srpskog naroda koja se jo uvek indukuje. Tek
slepa odbrana nacionalnog interesa prestane da bude pesniki refren, ret
stranaki imperativ i beskonkurentska premisa srpske istorijske nauke, stv
se prostor za otvoreno suoavanje sa svim zloinima. Nema kritikog mi
u atmosferi organizovanog zaborava senki vlastite prolosti.

Drugi su se ve sretali sa ovim problemom i izvukli pouku

zaborav zloina kontraproduktivan. Planska amnezija, tj. gubitak kolekt
pamenja, stvara crnu rupu neodgovornosti. A kada se zloini naknadno ot
plaa se dodatna cena preutkivanju. Provala potisnutog seanja, po prav
iskljuiva. Zloinci obino govore da su samo izvravali nareenja i sam
rtve politike. Kada su sinovi nemakih vojnika iz Drugog svetskog rata p
da ispituju oeve Gde si bio, ta si radio, koga si ubio, u Nemakoj je
dolo do sukoba generacija. Teko je rei da li e na slian nain reago
potomci balkanskih patriota. Stara je izreka Oci jedoe kiselo groe
sinovima trnu zubi. Nas tek eka odbrana od oka potisnutog genocida vl
nacije. Rad na seanju jeste nespojiv sa brzim izmirenjem upravo zato
se mora aktualizovati duboki rascep izmedju rtava i delata, a istorija njih
odnosa uporno moralizovati. Rad na seanju je bolan i moralizat
Odgovornost se ne utvruje zbog osvete, nego zbog istorijske pravde i m
Izvinjenja politiara nisu dovoljna. Ako se u porodicama boraca delata
zapadnog Balkana jave sukobi oko oeve prolosti, nee to biti znak
nego sazrevanja.

Znaaj porodice je veliki i otuda to ova ustanova us

posreduje eljenu prolost. Prolost ne prerauju samo politiari i istor
nego i primarne grupe. U SR Nemakoj dugo je bilo tabuizirano podsean
nacizam kao na deo linog biografskog ili porodinog iskustva. uta
svakodnevici bilo je praeno ritualnim slubenim podseanjem na zl
 427

nacizma. Asimetrija izmeu slubene osude faizma i preutkivanja uplete

porodice u zloine donekle je bila funkcionalna; bilo je to dobro
rastereenje od pritiska na podseanje na upletenost mnogih biograf
faistika nedela. Iza ritualizovane saglasnosti priznanja (javna osuda nac
mogle su se istorije pojedinca povui u opte utanje. Meutim, ova
stvorila je vakuum i nove probleme identiteta ispunjene projekcija
strahovima za naredna pokolenja. Seanje na pretke zloince moe biti b
zaborav postaje aktuelan, pa porodice moraju da izmiljaju prolost da
podnele. Kod nas jo nema potrebe za preutkivanjem ove vrste j
nacionalizam jo uvek kadar da heroizira svaku vrstu ratnih zloina
Gotovine do Mladia).
- 317 -

Otpor kritici zloina ide ak do tvrdnje da je podseanje na zl

vlastite nacije suvini mazohizam? Naprotiv, danas su nam potrebna
negativna pamenja, tj. vienja prolosti, koja uprkos otporima i napa
polaze od toga da pamenje deluje u humanistikom i demokratskom p
samo onda kada ukljuuje i seanje na istoriju zloina i bespravlja za ko
odgovorna ili suodgovorna i vlastita grupa (nacija, porodica, partija).
delati i nedela moraju se takodje ukljuiti u pamenje, a ne samo njene
Moramo biti svesni da patriotizam (slepi, a ne kritiki) najlake prel
zloin. U sreditu etike slepog patriotizma jeste stav da je, ta god uinila,
nacija u pravu. Kant je pisao drugaije. On je ak podvukao da pona
majke koja spasava svoje dete, koje se davi u reci, nije etiko. Nije loe
nemoralno, ali jo uvek nije etiko. To otuda, to se ovo ponaanje ne raz
od reagovanja ivotinje koja spasava svoje mladune. Kod oba sluaja del
iz instinkta. Ponaanje, pak, moe postati etiko ukoliko majka spasava
neke osobe koju mrzi. Tek kada se ponaanje izdigne iznad instinkta m
deluje se u skladu sa umnim, tj.univerzalnim naelom koje oveka razliku
ivotinje. Umno, naime vai za svakog oveka, a instinktivno samo za
porodicu i moj narod. Umno naelo trai da se neko delo ini zato
znaajno za sve ljude. Tome nasuprot, slepi patriotizam titi samo svoju g
Savremeno domae pamenje stoji preteno u znaku slepog patriot
Izgleda da javno ili preutno slaganje sa govorom o osloboenju Srebren
potvruje.
 428

Ako je to tako, moe li se bar ublaiti akutno slepilo v

dela javnog mnjenja? Moda. Prvi zadatak kritike istorije nije brisanje vl
prolosti, nego kritiki zaborav njene lane slave. Zato, npr. stalne pos
dravnih muzeja uvaju samo tragove slavne prolosti, budei ponos, a
stid? Moda bi se za poetak trebalo zaloiti za uvoenje zajedn
meudravnog Muzeja stida Zapadnog Balkana, tj. nomenklaturu najn
logorologije i genocida iz 1990-ih. Verovatno to ne bi prolo. Ali, neko
prvi da pone. Moda bi na eventualni Muzej neslavne srpske prolosti
od bivih bratskih naroda odgovorio slinom ustanovom ?

16. Etnocentrina i antitotalitarna naracija

Drugi zadatak bi bio problematizovanje deurne slike korisne m

prolosti. Svaka politika spontano se pravda borbom protiv mrane pro
koja legitimie njenu oslobodilaku misiju. Komunisti na vlasti su to radil
veto, a danas je ba njihova politika sinonim mraka prolosti. Uv
trenucima pometnje i krize slabi realistinost u oceni karaktera pro
Naroito egzistencijalna kriza (rat, etnika ienja, genocidi) pogoduje re
odnosa svetle i mrane prolosti, jer je ova potonja conditio sine qua non
organizacije mrnje. Demonizovani socijalizam sabijen u antitito
poetkom
- 318 -

1990-ih bio je negativna aktivna poluga rata skoro kod svih zaraenih s
ali ni kasnije nije izgubio aktuelnost kod pravdanja nacionalne demokr
tranzicije. Oslobaanje od komunizma, more i brozomore, bio je k
moralnopolitiki uslov ustolienja nove prolosti i prohodnosti polit
argona (od nacionalne levice, preko raznih struja konzervativnog ovin
do liberalnih kritiara nacionalizma). Povezujui raznorodne s
antitotalitarizam i antikomunizam uspeno su blokirali kritiku nacional
Rastegljivi antitotalitarizam jo uvek je najpouzdaniji dokaz tob
demokratinosti i oslobodilakog uinka. Zato je jedan od zadataka
kastriranja danas vaee monumentalne prolosti neutralizovanje n
 429

oslobodilakog karaktera. Dananji nacionalizmi ive od kontr

nenormalnosti socijalizma. Ako se, njima nasuprot, poe od toga
samoupravni socijalizam bio sloena kombinacija autoritarne politike, rela
socijalne sigurnosti i meunacionalne trpeljivosti, onda je uverljivost aktu
antitotalitarnih i patriotskih naracija nia. Sasvim je sigurno da bi odme
procena Tita i slojevitiji odnos prema socijalizmu poljuljali kljuni konti
svake nacionalistike prie (od politike do naune). Dakle, ako
uverljivije pokazalo da je SFRJ bila sloenija od totalitarizma, tj. slike
nudi tekui poredak seanja, moda bi nacionalistiki oslobod
trijumfalizam postao prozirniji, a sadanjost problematinija.

Nije teko uoiti da danas u Srbiji dominiraju dve

naracija sa snano osmiljenim kontinuitetom: etnocentrina i antitotali
Ni kod jedne nije uravnoteeno samovienje i vienje Drugog. Razlike su
povuene na tetu Drugog. Drugi je srbomrzac ili komunjara. Ostali dra
primeri neuravnoteenog odnosa ove vrste su podvajanje zapadne civiliza
balkanskog varvarstva, hrvatske i srpske kulture ili demokratije i totalitar
Nema odmerenosti, prelaznih oblika niti uoavanja unutranjih protivre
Naprotiv, protivnik je homogeni neprijatelj. Etnocentrizam i antitotalita
doiveli su renesansu u Istonoj Evropi nakon sloma jednoparti
socijalizma. Asimetrinost procena kod obeju struja ogleda se u neskriv
pripisivanju pozitivnih crta ili normalnosti svojoj grupi, a negativn
abnormalnih Drugome. Nove asimetrije prerasle su u ortodo
poslesocijalistike kulture seanja. Poslesocijalistike elite stekle su po
vie zalaganjem za graanske slobode i odbranom nacije nego ekonom
politikom. Meutim, ubrzo se iz faze medenog meseca ulo u
svakodnevnog dirinenja. Strah od nove demokratske sirotinje jo
namee potrebu elitama za svaljivanje svih savremenih tekoa na pro
Prolost postaje odgovorna.

Neizostavna komponenta normalizovanog nacional

preruenog kapitalizma i iznuenog antifaizma jo uvek je hege
antitotalitarna slika socijalizma kao jednoumlja. Govor o mraku socijaliz
startu omoguuje prohodnost svakoj iskonstruisanoj prolosti. Ak
 430

socijalizam bio totalitarizam, onda je kapitalizam (demokratija) autom

bezalternativan. Na neki
- 319 -

nain savremenim nacionalistima je antitotalitarna odbrana pravne d

korisna proceduralna zabava. Postulativno isticanje procedure je nacionali
korisno, jer se u skretanju kritike na totalitarnu prolost brie razlika iz
profaistikih struja, konzervativaca i liberalnih kritiara nacionalizma. N
nain iskonstruisana slika mranog socijalizma slabi otpor nacionalizmu,
na paradoksalan nain ispada demokratski.
Rastegljivi antitotalitarizam spojiv je skoro sa svakom v
opredeljenja, a njegova radikalna retorika samo je naizgled u slubi ist
demokratije. Antitotalitarizam je elastian okvir koji pokriva razno
sadraje i omoguava razliito akcentovanje neprijatelja. Medijski je na
pogodan za sabijanje svih neprijatelja u jednog jedinstvenog. Pri
radikalna, antitotalitarna drutvenokritika analiza je u osnovi politik
samo u odbrani etnocentrizma nego i u njegovoj kritici. Otuda se u njoj s
podudaraju i pojaavaju razne antitotalitarne struje. S jedne strane nacion
se brane naciju trivijalnom demonizacijom totalitarne jugoslovenske pro
a s druge kritiari etnocentrizma poistoveuju socijalizam i nacionalizam
pojmova kolektivizam i totalitarizam. Blok otpora levici zbliava naciona
kritiare nacionalizma i zamagljava opasnost od ovinizma.

U Srbiji se problemi i haos obnovljenog kapita

uspeno redukuju antitotalitarizmom i etnocentrizmom koji u isto v
diktiraju i kriterije normalnosti. Socijalistika prolost i nadnacionaln
sinonim neeljenog, totalitarnog i izdajnikog. Neretko je na delu i izmi
mrane prolosti kao korisne prolosti. Kod vladajuih grupa vai pravi
to je prolost mranija, to je sadanjica svetlija, a kod opozicionih je
tobonja radikalnost u paualnoj demonizaciji prolosti korisna u privla
nezadovoljnih. Da je re samo o politikoj, a ne i o drutvenonaunoj k
seanja ova okolnost bila bi svakako manje zanimljiva. Skoro da je ret
osmiljena mrana prolost u Srbiji podjednako vaan narativni segmen
 431

politike teorije i kod prakse. Totalitarna socijalistika samoupravna pr

i demokratska budunost u EU su dva pola naracije u kojoj se na novi
proima seanje sa oekivanjem. Ostraeni antititoizam je dimna zaves
slabi napetost izmeu etnocentrinih struja i kritiara nacionalizma stva
privid jedinstvene saglasnosti protiv mraka prolosti. Dominira l
neprijatelj moga neprijatelja je moj prijatelj. Lien slike demo
socijalistike prolosti i ostraenog antititoizma balkanski etnocentrizam
bi verovatno manje delotvoran i eksplozivan. Nije teko razumeti da je na
upotrebljiva sloena vieslojna prolost, jer zbunjuje i otima
instrumentalizovanju. Socijalistika prolost redukovana jednosme
antitotalitarnom naracijom skoro da je spontano normalizovala nacional
Ako je u politici to i razumljivo, nije u nauci. Jer, nasuprot paualnim ocen
svako pokazivanje sloenosti prolosti spreava jednoznano prav
sadanjice preko nesrene prolosti. Osim toga, samo vieslojna slika do
prolosti moe nas sauvati od euforine

- 320 -

nade u budunost. Parafrazirajui D. Klauzena moe se rei d

poslesocijalistikim drutvima nudi pravna drava i privatizacija kao meta
borbi protiv realne droge nacionalizma. Znaaj pravne drav
samorazumljiv, ali ne i gole ideologije procedure, jer ova socijalno p
preputa ultrakonzervativcima koji s njim uspeno manipuliu.
Ovde se eli ukazati na zapostavljenu okolnost da pom
antitotalitarizam spreava kritiku nacionalizma. Savremeni drutvenon
kritiari su legionari trenutka, hegemonog duha vremena koji nosi ogr
potencijal konformizma. argon kritike je upadljiv: umesto o kapita
govori se o tranziciji i demokratiji, podvlaene klase zamenile su nacije-
antifaizam je potisnut antitotalitarizmom. Radikalni antifaizam je nelag
jer s jedne strane podsea nacionaliste na vlastitu sutinu, a s druge strane
to suava antitotalitarizam (ne bavi se antisocijalizmom), liava ga retor
radikalizma i time redukuje njegov manipulativni potencijal. Nakon 2000
slubenom srpskom poretku seanja antifaizam je ignorisan, a tek
godine iznueno je obeleen. Istini za volju, opoziciona inteligencija jo
 432

je napustila antifaizam nastojei da se distancira od Tita i Miloevia, k

ga obilno instrumentalizovali. Kao reakcija, danas je u Srbiji slubeno p
etniki nacionalistiki antifaizam, kao spona liberala i konzervativa
zajednikom bloku protiv leviarskog partizanskog antifaizma. Na neki
antitotalitarizam i etnocentrizam spontano su se u krizi nametnuli
alternative, pa je antifaizam ispao anahron. Rastegljivi antitotalitariza
moe biti pouzdana osnova kritike nacionalizma, kao to to moe biti konk
antifaizam u ijem je jezgru kritika interesne osnove nacionalizma.

Drugi razlog nemoi domae istoriografije je neprevl

hegemonija dogaajne istorije. Kod dogaajne istorije prolost se daleko
prouava mikroskopom nego teleskopom, preuveliavaju se zbivan
potcenjuju procesi srednjeg i dugog trajanja. Procesi se ipak ne ignoriu,
dogaaji moraju sreivati i osmiljavati. U tu svrhu konstruiu se neteo
trivijalne martiroloke vetake vertikale dugog nacionalnog stradan
Hrvatskoj hegemoni kontinuitet je guenje hrvatstva od Paia do Miloev
u Srbiji zatiranje srpstva od Turaka do Tita). Sloenijeg poimanja istor
procesa nema, jer nema razvijene teorije istorije koja bi mogla da balka
iskustvo zgusne do unutranjeg paradoksa, koji npr. iskazuju po
autoritarna modernizacija, oslobodilaka politika kultura ili harizma raz
Osim toga, kritikoj kulturi seanja nuan je vii stupanj refleksivn
sposobnost istoriara da i sebe sagleda kritiki. To je takoe vaan
priznavanja. Razvijanje hermeneutikog naela razumevanja je jedan od u
priznavanja. Dakle, najpre treba promisliti (a ne osmisliti) i kritiki se suo
vlastitim vienjem prolosti i obrascem vlastitog tumaenja. Pri tome se
uvek pitati koliko kriteriji procene prolog odgovaraju univerzalnim mer
prosvetiteljstva.

- 321 -

Drugim reima, istoriarima je

samorefleksije nuna i empatija. Konkretnije reeno, treba razvijati sposo
sagledavanja problema iz perspektive Drugog. Naravno da nije r
apstraktnoj bezobalnoj empatiji, nego o empatiji za razne vrste racional
Ne razlivena filantropija, nego selektivni humanizam. Kako npr. r
 433

empatiju za dananji anti-antifaizam, ili genocidni patriotizam. Teko

to je teko govoriti i o etnocentrinom antifaizmu. Antifaiza
univerzalan, ili ga nema. Vaan korak ka empatiji je samorefle
inteligencije. Danas na Balkanu to znai da humanistika inteligencija tre
se zamisli nad vlastitom brzom konverzijom, tj. uzrocima zaokret
internacionalizma ka etnocentrizmu, od laikog ka konfesionalnom iden
od arke odbrane samoupravljanja kao konane demokratije ka ne m
emotivnom pravdanju kapitalizma, od prosvetiteljskog bratstva i jedinst
slepom patriotizmu. Samorefleksija je nuni uslov priznavanja, a slika pro
zavisi od vizije budunosti. Ako ne dozvolimo da neodmerene
homogenizuju seanje, bie nam realnija i slika prolosti. Zato je v
pokazivati vezu euforine nade u budunost sa vizijom homogene prolos
iekivanje etniki homogene i stabilne drave jo uvek je nada koja r
kritiku misao o prolosti i posreduje neprogresivne sukobe.

17. Istorino poreenje uslov kritikog seanja

Jo u jednoj osnovnoj taki, jer je nemogue u
pojedinostima, treba naznaiti pristup kritike kulture seanja. Re
poreenju senki prolosti. Ovo je nuno utoliko vie to se danas sreem
raznim politizacijama nacionalnih zloina iz bliske prolosti, koje ne
prelaze u iracionalna emotivna nagaanja. Uporedni pristup vaan je poka
razvoja kritike nemonumentalne misli o prolosti i otvorene kulture se
kao sveukupne nenaune javne upotrebe prolosti. Reeno vrlo uopte
provincijalnosti misli o prolosti na osoben nain svedoe dve karakteri
1. negovanje monumentalne slike nacionalne prolosti; 2. nerazvij
uporednog pristupa.
U misli o prolosti Zapadnog Balkana u teorijsk
metodskom pogledu skromno naslee nije bilo teko romantizovati. P
lien samostalne istoriografske domae tradicije u 17. i 18. veku nije m
nakon revolucije u 19. veku stvoriti Ota Hincea ili Maksa Vebera. Istoriog
srbocentrizam ili kroatocentrizam podjednako su bili lieni nemonument
comparative approach, jer su ugroeni mali narodi radije negovali s
 434

prolost kao sredstvo opiranja asimilaciji i hegemoniji. Romanti

istoriografija uvek je monografska, neguje autoritet nacije i ima pedag
mobilizacijsku funkciju. Tome nasuprot, uporedni pristup detroniz
trivijalizuje, hladi oseanja koja poivaju na svesti o neuporedivom i sla
nacionalnom identitetu. Kritika istorija je velika propaganda sumnje
drutvima u permanentnoj
- 322 -

krizi ovo epistemoloko naelo nije funkcionalno. Kriza trai homoge

dogmu, monolitnu negativnu sliku javnog neprijatelja i monumentalnu
vlastite prolosti. Kritiko poreenje,pak, razara mit o posebno
jedinstvenosti - osnovu monumentalne istorije.
Poslesocijalistika istoriografija snano je obnovila roman
kod izmiljanja nove prolosti i kod rekonstruisanja stare. Novi
oslobodilake politike kulture razbudio je slinu kulturu seanja i usp
ukljuio martirologiju u nauku o prolosti. Misao o prolosti Zapadnog Ba
iznova je nacionalizovana i romantizovana na nivou prosenog nema
istorizma s poetka 19. veka. Treba se samo osvrnuti na renesansu doga
monografija o slavnim monarsima iz pera bivih istoriara komunista k
20. veka. Istorija se ne ponavlja. Istoriari ponavljaju jedan drugog.
Koliko god na prvi pogled zvualo preterano,u osnovi nit
toliko tue kritikom seanju kao etnocentrina monografska zadubljen
vlastitu slavnu prolosti i neuporedive rtve vlastite nacije. Jedan
naputanja samomitskog velianja je smetanje vlastite prolosti u ire o
koji e valjanije uravnoteiti nacionalnu slavu i senke vlastite prolosti. D
od toga da je svako poreenje u ovom pogledu korisno. Ponajmanje je t
koje se gubi u neosnovanom i proizvoljnom domiljanju. Naime, u dom
kulturi seanja uoljiv je niz leernih analogija i poistoveivanja kojim
pokuava osmisliti blia prolost. Da bi se prozrela ova stereotipna domil
ovde bi trebalo saeto naznaiti i istai nekoliko vanih upozorenja o k
valja voditi rauna kod poredbenog redukovanja sloenosti domae prolo
 435

I
Nema sumnje da karakter poreenja otkriva njegov poredbeni
Kljuni entiteti koji se porede prilino jasno govore o onome ko pored
poreenje gotovo spontano namee smisao. Poreenje nije svakako samo
klasifikacijski okvir za utvrivanje egzaktnih istovetnosti, slinos
srodnosti, nego i vaan nain za demonizaciju ili trivijalizaciju
poistoveivanja ili usporedbi. Tako je leerno antitotalitarno izjednaa
faizma sa socijalizmom bilo usmereno ka demonizaciji zadnjeg, a pore
Auvica sa graanskim ratom na Balkanu krajem 1990-ih bila je trivijaliz
prvog. Kod oba sluaja upadljiva je povrna dekontekstualizacija. Ne vo
naime, rauna o tome da to je kontekst sliniji, to su poredbe pouzd
Odmerena poreenja uvek vode rauna o kontekstu (tradicijskom, ideolo
uzronom i i funkcionalnom). Malo se toga npr. moe porediti kod reima
i reima Gustava Husaka: razliita je azijska i evropska tradicija, razli
poimanje uloge pojedinca, u jednom sluaju je haotino ratno, u dr
stabilno hladnoratovsko okruenje. Teko da je slina ideologija dovoljna
ovi reimi poistovete kao u famoznoj "Crnoj knjizi komunizma" (K
2002,330-375).
- 323 -

Kod poreenja raznih zloina i nedela malo se ko pita da li je re o da

slinosti, funkcionalnoj podudarnosti ili o bitnoj unutranjoj srodnosti.
utoliko potrebnije jer je vrlo raireno lagodno paualno nekr
poistoveivanje.
II
Dalje, svakom poreenju preti opasnost od prenagla
osmiljavanja. Istorija jeste, dodue, uvek osmiljavanje, tj. manje ili
iskljuivo sreivanje haotinih zbivanja njihovim zbijanjem u naracije
uzrono-posledine veze sa stanovita potreba dananjice. Skoro da sm
podjednako nameu tekue potrebe i budue nade. Nada je druga strana ist
jer nova budunost uvek trai i novu prolost. Uvek treba samokritiki im
 436

umu da je istorijsko vreme polje na kom se sukobljavaju seanja okr

prolosti i nade uperene u budunost (L.Heler). Drugim reima,
tumaimo neka zbivanja iz prolosti uvek treba da se pitamo da li u objan
bar nesvesno ne unosimo i neko nae oekivanje. Posle svega to je n
reeno o domaoj kulturi seanja, ovo podseanje vie je od obinog op
Jer kada istoriar ue u metafiziku osmiljavanja, ulazi u daleku zemlju o
se nikada nee vratiti kao istoriar. Naravno da nije lako odupre
osmiljavanju, niti zamisliti da su dogaaji, koji su danas daleka pro
nekada bili budunost. Ali to je vaan uslov istorinosti koja jaa kriti
prema hegemonom smislu sadanjice kojim unosimo red u prolost.
poreenje istorinije, to je kod njega manje osmiljavanja, uokvirava
naracije, a vie promiljanja. Osmiljavanje je rizino unoenje savrem
smisla u prola zbivanja, a promiljanje je odmereno sagledavanje raznih s
i razliitih konteksta prolosti. Domiljanje je proizvoljno rastezanje s
prolosti i proizvoljno nagaanje, a sve u cilju saobraavanja pro
sadanjim potrebama. Danas se npr.srpska monarhija prouava i osmilj
sklopu potrebe za nacionalnim jedinstvom, a ne vodi se rauna o tome
monarhijska kultura danas anahrona. Kritika ocena monarhije je otea
atmosferi nadmoi slepog nad kritikim patriotizmom.
Ipak, s obzirom na to da svako osmiljavanje izvire iz oekivan
se elemenat osmiljavanja ne moe u potpunosti odstraniti, niti se u is
moe izdvojiti isti destilat injeninog. Jer autentino istorijsko vreme
puka prola injenica (dogaaj), nego spoj budunosti i prolosti ko
prelama kroz potrebe sadanjice. Otuda ni istorijsko vreme nikada nije l
oekivanja, jer prolost tvore ivi ljudi sa strepnjama i nadama. Meutim
su nadanja univerzalnija, to je objektivnost vea. Uske, najee emo
shvaene nacionalne potrebe ne mogu garantovati hladnu objektivnost. Ist
volju, nije ni svaka selektivnost pristrasna i neistorijska, jer istorija ne mo
fotografija. Upravo stoga nuna je samorefleksija istoriara, odnosno nap
se i vlastito tumaenje posmatra kao deo istorijskog toka. Reju, treba
- 324 -
 437

demistifikovati i vlastito osmiljavanje. Tek kada se dovoljno samoreflek

osvrne na vlastita osmiljavanja, istoriar moe dopreti do promiljanja.
moe pomoi napor za hermeneutikim uivljavanjem u smisao Dru
ideolokokritika analiza raznovrsnih politizacija istorije. Po sebi se razum
se napori ove vrste ne mogu ukljuiti u etnocentrini i monografski nego
u uporedni pristup.
III
Skoro da i nije potrebno posebno dokazivati da su poreenja
unutarnauni problemi, a da ih daleko ee nameu vansaznajne pretpos
grupnog (nacionalnog, dravnog ili partijskog) pamenja. Od idejnopoli
potreba zavisi da li e se razraivati okvir za poreenje ili poistoveivan
kapitalizma i faizma, b) socijalizma i faizma, c) liberalizma i socijal
Svaka razvijenija epohalna svest sadri osobenu hegemonu pored
perspektivu. Velike debate izmeu istoriara u 20.veku ( Fischerdebat
1960-ih, Historikerstreit iz 1980-ih i Schwarzbuchdebatte s kraja 1990-ih
su ne samo politizovane, nego i noene razliitim arom za poreenjem ne
teko uporedivih entiteta. to je politizacija izrazitija, to su pore
globalnija, vie se porede celine nego aspekti, a kontekst se lake zanem
Samo slojevita poreenja razdvajaju sloene celine na segmente i pored
dok manje oprezni naunici ili ljubitelji prolosti paualno pored
izjednaavaju celine. Pri tome je jo jedna okolnost karakteristina
razvrstavanja poreenja. to je broj poredbenih entiteta vei, to je, po p
stvari, poredba apstraktnija (npr. model industrijskog drutva kod Da
Bela), ali i paualnija i iskljuivija kao kod idealnotipskih teor
totalitarizmu.
IV
Treba porediti i idejnopolitike pobude poreenja. Koliko su
hladnoratovski i globalizacijski podsticaji uporednih istraivanja? U kra
vremenu izmenio se smisao prolosti jer je globalizacija otvorila
budunost. Huserlovski reeno, svet jeste transcedentan, tj.postoji nezavis
svesti o njemu, ali je smisao sveta imanentan, tj. uvek zavisi od svesti. D
smisao prolosti zavisi od istorijske svesti koja je ukorenjena u sadan
 438

otvorena ka novoj budunosti. Dananja liberalna teologija sa sna

sastojcima konzervatizma je filter koji proputa samo poeljnu pr
saobraenu hegemonim ideologijama. Savremena hegemona svest o pro
razlikuje se od hladnoratovske ne samo po tome to je bezalternativna. Vi
toga, re je o dva razliita poretka seanja. Prvi je bio dihotomni i rela
zatvoren u dva prilino homogena i beskonfliktna lagera. Karakterisala
kruta napetost izmeu antikapitalizma i antikomunizma i razliitog poim
antifaizma.
- 325 -

Skoro pola veka bila je aktivna u osnovi relativno pregledna slika prol
kojoj su uspeno redukovani haos i nepreglednost uz pomo hegem
lagerskog idejnopolitikog osmiljavanja. Drugaiji je globalizacijski po
seanja: otvoreniji, nepregledniji,konfliktniji i haotiniji. U Istonoj E
prostor seanja je renacionalizovan, a svuda je relativizovan, dobrim de
zbog uticaja konstruktivizma postmoderne. Premda ga karakterie poj
razmena naunih iskustava, ipak je upadljiva hegemonija novih o
poreenja koje iskazuju vodei pojmovi: globalizacija, tranzicija, ide
Nova ideologizacija, koju karakterie antitotalitarna i antiteroristika
prolosti, je u znaku bezalternativnosti kapitalizma. Hegemona libe
teologija i bezalternativna vizija budunosti iziskuju odgovarajuu upro
sliku prolosti.
V
Slabost i ogranienost etnocentrine kulture seanja m
najjasnije izbija na videlo kada se pree na teren poreenja nacionalnih zlo
Verovatno je najtee porediti vrua mesta seanja jer svako stratite
emocije: Jasenovac i Blajburg, istarske foibe i stradanja banatskih
Daleko od toga da su to neuporediva dogaanja. Ali, s obzirom da lako
oseanja, treba otro i nijansirano istai kriterije poreenja. Treba n
razlikovati izvorno od reaktivnog nasilja. Jasenovac je izvorno, a Bla
reaktivno nasilje, prvi zloin pripada faizmu drugi antifaizmu. Razliit
 439

motivi ubijanja: kod prvog se ubijalo iz biolokih rasistikih razloga

drugog zbog realnog ili pretpostavljenog opasnog ponaanja, a ne zbog po
ili biologije. Hrvatski poredak seanja teko e danas prihvatiti zakljuak
Paveli kriv i za Jasenovac i za Blajburg. Martiroloka vizija vlastite pro
nije manja smetnja diferenciranom poreenju od monumentalne istori
slepoj kulturi seanja rtva moje nacije je neuporediva. Martiroloka is
osuena je na monografiju ili na poreenje sa mitskim apokalipsama: S
Hrvati su narod izabrani koji uvaju hriansku Evropu od Istoka. Pave
ministar A.Artukovi je na suenju u Zagrebu 1986. ponavljao hrvatsko
murale. Tada je to jo izgledalo kao daleki anahronizam, a kada je to nek
godina kasnije ponavljao Tuman ve se oseao dah eksplozivne prolosti
je tano da su svi moderni ratovi poeli u uionici na asovima istorije,
uporedno istraivanje eksplozivnosti prolosti jeste tema koja eka
ekspira.
Dalja zamka kod poreenja stratita je to to je trivijaliz
gotovo neosetna. Skoro nesvesno se isticanjem tuih zloina obezvreu
relativizuju zloini vlastite grupe: Drezden protiv Auvica, nemake izbe
sa Istoka protiv genocida, Hitler protiv Staljina, Blajburg protiv Jasen
foibe protiv faistikog terora, Kravice protiv Srebrenice, itd. Banalnos
podtekstu ove retorike: ni drugi nisu bili aneli.
- 326 -

Svako osmiljavanje zavisi od irine okvira pore

(balkanskog, evropskog, svetskog). to je okvir ui, to raste opasno
precenjivanja osobenosti zbivanja, to je pak okvir iri, o
monumentalizacija, ali preti opasnost trivijalizacije preko poreenja: nem
konzervativci i nacionalisti rado porede Auvic sa Gulagom, jer
trivijalizuju nemake zloine, pa slabi besprimernost i neuporedivost nac
ime se rastereuje nacionalna prolost. Treba porediti ne samo posledice,
i uzroke zloina. Treba li uopte pominjati da su razliiti uzroci strada
Auvicu i Gulagu? Smrt jevrejskog deteta u varavskom getu samo
etikog, ali ne i sa sociolokog stanovita, moe izjednaavati sa s
 440

kulakog deteta u ukrajinskom kolhozu. Kulaci su se mogli prevaspitati, J

samo likvidirati. Ubijanje zbog biologije je drugaije od ubijanja zbog n
to je uinjeno ili se pretpostavlja da je uinjeno. Ako je epilog isti, uzro
razliiti. Na nivou etike osude ne moe se dopreti do uzroka i m
stradanja. To, meutim, ne znai da se ne mogu porediti izvesne sekun
funkcionalne slinosti u organizaciji logorskog nasilja kod autoritarnih re
Ali poreenje uzroka je neizostavno.
VI

Poreenja ne treba izbegavati, a u metodskom pogledu ak

neuporedivosti. Moe se porediti sve sa svaim, ali svako poreenje se p
vlastitom teorijsko-saznajnom plodnou. Kod javne upotrebe istorije
pravilo: da vidim kako poredi, pa u ti rei ko si. Odavno je poznato da
kontekst sliniji, to je poreenje umesnije: Gulag se moe pouzdanije po
sa Golim otokom nego sa Auvicom. Jasenovac i Auvic pripadaju je
sklopu, Blajburg i foibe drugom. Zloini se ne mogu dekontekstualiz
Bombardovanje Kaventrija nije isto to i bombardovanje Drezdena, ta
Hitler-Himler nije isti to i tandem eril-Haris. rtve Vermahta nisu isto
rtve Crvene armije, niti se rtve Jasenovca mogu izjednaavati sa rt
Blajburga. Poredbeni okvir treba ralanjavati, promiljati, a ne a
osmiljavati. Istorija je na ovim prostorima uvek bila vie osmiljavanje,
egzaktno rekonstuisanje i promiljanje prolosti.

VII
Kod svakog poreenja treba nai odmerenu distancu iz
neuporedivosti i uporedivosti. Neuporedivost se moe ispoljavati u o
monumentalne istorije (srpska prolost je najslavnija) ili u obliku krit
priznavanja zloina sui generis (nita se ne moe u Evropi u drugoj po
20. veka porediti sa Srebrenicom). Svako poreenje jeste delikatan
istorinosti. Poreenje otkriva istraivaku jednainu i svedoi o onome
poredi. Ree otkriva oprez i akribiju, a daleko ee naivnu arogantnost.
otkriva oekivanja i obrazac
- 327 -
 441

osmiljavanja onoga ko poredi, nego rezerve i slojevitost. U Hrva

D.Bilandi poredi ustae i partizane svrstavajui ih u totalitarne pokr
izdvaja domobrane kao jedini deo hrvatske demokratske vertikale sme
izmeu Maeka i Tumana. Ova verzija antitotalitarnog poreenja s
kontrastnu mranu pozadinu novoj svetloj nacionalnoj demokratiji. Istori
rade na usaglaavanju gledanja oko realne prolosti, nego daleko e
doterivanju "sadanje prolosti".
. . . . .
Posle svega to je napred reeno ini se da nije lako uk
uporedni pristup u domau kulturu seanja i istoriografiju, i da se jo uve
rizika ne moe odmereno porediti. Kako se ini, upravo stoga to upo
istraivanje revizije prolosti daleko jasnije od monografskog pristupa pok
trivijalnost i slinost novih politika sa prolou, drutvena klima ne pog
suoavanju sa prolou na irem uporednom planu. Kako bi i moglo druk
situaciji gde je prolost aktivno politiko oruje? Da je drugaije, svaka
bila manje aktuelna kritika kultura seanja u ijem je jezgru kritika istor
razvijenom metodologijom slojevitog poreenja. Na kraju, nije nao
podsetiti da istorija moe krojiti mit koji snai homogenost, ali moe
neugodna kritika nauka. Zbog dvoznanosti istorije uvek je otvoreno p
kakva e biti budunost prolosti, jer od nje zavisi budua sadanjica.

Z a k lj u a k
Kultura seanja razvija se kao svojevrsna reakci
hladnoratovsku sliku prolosti i kao nova istraivaka paradigma u
ubrzanog razvoja istoriografske svesti od dogaajne, preko strukturn
kulturne istorije krajem 20.veka. Da li je, meutim, zaokret od istraivanja
(istorija odozgo) ka istoriji svakodnevice (istorija odozdo), od istorije dra
istoriji drutva, izmenio epistemoloki status istorijskog znanja i s razl
 442

relativisao istinu? Drugim reima, da li su i kriteriji istine postali relativn

je prolost postala sloenija? Ili je, pak, zaokret od makroistorij
mikroistoriji u epistemolokom pogledu nevaan? Verovatno je u
istoriar D.Igers kada je upozorio da je ve sama izmena istraiv
prioriteta ozbiljno usmerila karakter znanja o prolosti u pravcu skeptici
kulturnog pesimizma. Ima miljenja da se jedinstvena istorija raspad
parcijalne kulture seanja (L.Hlscher, J.Le Goff). Da li je re o prolaznoj
ili o epohalnoj paradigmi?
U meunarodnim razmerama ovaj proces tekao je neravnomerno i
bilo latentan. Negiranje antagonistikog karaktera meugrupnih odnosa

- 328 -

prisutno je u irokoj struji konstruktivizma koja je prinudu i mo

institucionalizovanih struktura pomerala na meuline odnose. Grubo re
nemaka istoriografija dugo se kretala oko drave i politike, francuska
struktura i drutva, a amerika oko vrednosti i simbola. Slom Hladnog
naruio je ovu podelu, a svuda se poinje uoavati aktuelnost istrai
kulture seanja. U istoriji misli o drutvu drutvenointegrativni z
pamenja rano je uoen i na razliite nain objanjavan
poslehladnoratovskom svetu porasla je aktuelnost istrai
drutvenointegrativne uloge prolosti usled slabljenja normativne
tradicionalnih ideologija i jaanja nacionalizma. U ovoj knjizi saznajni dom
pomenutih istraivanja nije razmatran nezavisno od njihovih praktinih po
Opti je zakljuak da je slika prolosti kod veine teor
struja posredovana sumnjom u napredak i hegemonom slikom bezalternat
kapitalizma.Vana, premda ne jedina posledica je antiprosvetiteljstvo, sum
emancipaciju i slabljenje solidarnosti. Kod slike o prolosti to se uoa
relativno postojanoj antitotalitarnoj viziji socijalizma. Mrana prolo
naime, vana pozadina raznih verzija konstruktivizma i relativ
Besmislenost i uzaludnost korenitih drutvenih promena prevladav
obnovljenim vrednostima sticanja i konkurencije uz provalu konfesiona
nacionalne tradicije. Pada u oi zaokret od naivnog optimizma i v
 443

napredak ka novom konzervatizmu, praen averzijom prema racionaln

umu. Dok su 1970-ih teme sociolokih seminara bile klasna struktura,
vrednosti, lana svest, danas je to fragment, dekonstrukcija, diskontin
kontingentnost i odbacivanje utopije. Najvei deo inteligencije je k
sistema zamenio drutvenom ravnodunou, idejnim relativizmom ili s
patriotizmom. Unapred nije bilo dovoljno jasno kako razumeti rair
konstruktivistikog relativizma, kao to je teko shvatljivo bilo ods
kritinosti i zbunjenost koju izaziva pomodni lani radikalizam postmoder

Polazite kritikog razmatranja svakako nij

ignorisanje konstruktivizma, ve ispitivanje njegovih saznajnih naela pris
u raznim pravcima kulture seanja. Pri tome se u istraivanju pol
viedimenzionalnog temporalnog poretka i sloenog sociolokog poim
prolog. Naime, kultura seanja nije gola konstruktivistika aktivnost,
mrea slika nepobitne realne prolosti. U ovoj knjizi polo se od sloe
poimanja objektivnosti seanja: u prolosti sadanjici i budunosti zaoku
smo deavanjima kojih se delom seamo, delom neposredno doivljavam
delom oekujemo, na razliitim mestima i u sklopu tumaenja raznih grup
smo pripadnici. Drugim reima, nema istorijskog deavanja lienog tuma
(Heler,Koselek,Risen). Ovaj stav se ne kosi sa u osnovi objektivist
prosvetiteljskim poimanjem stvarnosti i razvoja, koje je prihvaeno
pouzdanija osnova kritike kulture seanja od zavodljivog i samo nai
radikalnog relativistikog konstruktivizma, formalnog simbolizma i nihil
Drugim reima, premda je data prednost

- 329 -

prosvetiteljskom realizmu nad relativizmom, ipak nisu odbaeni neki k

aspekti konstruktivizma, hermeneutike i simbolizma. Da ne bi bilo za
treba dodati da, uprkos neodvojivosti subjekta i objekta, ipak postoji nesv
ostatak iskustva koje se ne moe relativisati. Odnos izmeu objektivi
istorije i subjektivizma naroito je sloen u krizama. Prolost koje se se
sadanjost u kojoj se seamo se proimaju (Heler), ali uvaavanje ak
 444

prolosti ne znai i da je svaka prolost konstruisana. Zato, uprkos na

skepsi prema postmoderni, u ovoj knjizi nije jednostrano niti isklj
razreen odnos izmeu dekonstrukcije i kritika ideologije kod analize pro
Nastojalo se da se ovaj odnos ne redukuje na meusobno iskljuivanje, v
se skrene panja i na mogunost uzajamnog dopunjavanja. Naime, tek tem
promiljanje raznih tumaenja upotrebe prolosti, moe doprineti da se do
ublai, ali ne i prevlada, zbunjujui haos prolosti na raskru dva stolea.

Drugi zakljuak koji se namee kao da jo vie istie po

kritikog susretanja vie pristupa. Naime, danas uestalo ukazivanj
zbunjujui slom stare prolosti i ubrzanje vremena nije goli senzacional
niti trivijalno dnevnopolitiko alarmiranje. Doista je smisao pojedinca i m
grupa uzdrman slomom pregledne hladnoratovske slike prolosti. Dalek
toga da je na delu samo nova pomodna relativizacija prolosti, ili
politizacija, nego su krupne promene zbilja otvorile problem k
neizvesnosti u pogledu budunosti prolosti. Re je o krupnom problemu
se dotie metafizike sumnje u kontinuitet, a koji je hladnoratovska m
svojevremeno uspeno redukovala dvema alternativnim verzijama pro
Jednako kao to je Marksovo miljenje bilo prevratniko i stremilo men
svih misaonih navika, a ne deliminom preureenju ljudske prakse (
1979,34-35), tako je i krajem 20. veka slom stare slike prolosti
prekoraio horizont radikalne politike instrumentalizacije. Re je o kr
idejnoistorijskoj promeni koja je, noena interesima novih monih g
intronizovala okvir novog poretka seanja. Interesi nove epo
globalizacijske svesti vrlo su aktivni kod oblikovanja novog seanja. Prem
ovaj proces poeo jo 1968, kritikom lagerskog socijalizma i imperijalist
kapitalizma, slom prolosti obelodanjen je tek 1989-1991. Tek od tada po
je jasno koliko je slika prolosti vano uporite drutvene integracije i
orijentacije.
Nee se preterati ako se doda da je povratnim uticajem nova
prolosti razdrmala ivot iz osnova, izmestila ga iz leita, i preko
kontinuiteta nametnula nove smislove i novu budunost. Malo je ko
revoluciju prolosti, koja je odvela restauraciji kapitalizma. Zaokret u vi
prolosti lanano je uvukao u vrtlog promena mnoge idejne oblasti: ku
nauku i umetnost. Iz temelja su izmenjeni obrasci osmiljavanja prol
 445

nain povezivanja vremenskih nivoa: tumaenja prolosti, razume

sadanjice i oekivanje od budunosti. Ne manje je poslehladnorato
revolucija seanja izmenila i oblike prerade prolosti (moralizov
emocionalizovanje i estetizaciju slika

- 330 -

prolosti), zatim naine izlaganja prolosti (pripovedanje dogaanja, uoa

struktura, personalizaciju). Reju, glavne dimenzije osmiljavanja (kogni
politika i estetska) doivele su krupne promene. Kako obino biva
snanih promena, ekstremi se nisu mogli izbei. Opravdana kritika k
ekonomskog determinizma i raznih vulgarizovanih verzija parti
marksizma otila je u drugi ekstrem. Banalni relativizam postmoderne za
je lanim radikalizmom. Budunost e svakako potpunije odgonetnuti F
Siecle aktuelnog pesimizma, jer istinski stvarno u stvarnosti jeste upravo
to se krije u njenim mogunostima (uri 1979,162). Dekonstrukc
rekonstruisanje smisla prolog neopravdano su potisli uzronost. Treba
zapaziti da je re o vanom epistemolokom osloncu nove hegemone
drutva liene centra i strukturne napetosti izmeu grupa. Da upravo unut
nisu formirani novi teorijski pogledi na prolost (konstruktivizam, simboli
hermeneutika), ova knjiga bi imala daleko manje smisla. Iz mnotva pri
prolosti izabrani su kljuni. Odmah treba dodati da se retko sreu
pristupi, a ee razne modifikacije. Poreenje pristupa oteavale su i b
eklektike verzije. Upravo zbog brojnih rukavaca pristupa, nije se uvek m
izriito tvrditi da su u pitanju strukturne srodnosti, bitne slinosti, ili pre
sluajne podudarnosti raznih istraivakih usmerenja. Da li uopte ima s
pretpostaviti da su slinosti meu pristupima znaajnije nego razlike? Sva
ne, pogotovo, ako se podrobno ralani unutranji sklop razvijenih teorija
se razilaze u kljunim epistemolokim naelima. Uprkos reenom, mogu
dopunjavanja pristupa znatno je ira nego to se da videti iz prikazanog s
u najmanju ruku zbog sve nepreglednije sloenosti drutva, koje se obilno
prolou.
Ipak, koliko god bio kritiki, pregled teorija
konkretnije primene verovatno bi ostao apstraktan. Zato je teorija provera
na najblioj domaoj praksi. Kod istraivanja kulture seanja na Balkanu
 446

je na umu bila mo prolosti u mobilizaciji masa. Nasuprot hegemonoj k

seanja, ovde su ire razvijene dve poznate opomene klasine kulture se
esto navoena jevrejska poslovica Svesni zaborav produava izgnan
tajna spasenja je seanje shvaena je kao metafora odnosa prolo
budunosti i opomena protiv potiskivanja senki prolosti. S druge s
Nieovo upozorenje o koristi produktivnog zaborava bilo je podstica
ukazivanju na potrebu demonumentalizovanja nacionalne prolosti.

Reju, oba naela kritike kulture seanja istaknuta s

korisna polazita u suzbijanju konfliktne upotrebe prolosti. Ona bi sva
bila manje aktuelna da je slavna prolost ostala samo vana okosnica s
grupa i pojedinaca, i da nije postala sredstvo borbenog razgranien
Drugog. Ali, poto je prolost postala oruje, trebalo je pokazati kako j
nas slepi patriotizam u obliku monumentalne istorije potisnuo produ
kritiki zaborav, a kolektivno pamenje uguilo kritiku istoriju. Dalek
toga da se pri tome sama prolost ocenjuje kao suvina i odgovorna za su
koji se vode
- 331 -

u njeno ime. Realnu prolost treba uvek razlikovati od upotrebljive pro

To svakako nije lako, budui da slika prolosti uvek ima neizostavnu fun
orijentisanja u vremenu, slui uobliavanju pravednosti i morala i pod
nade, dakle posreduje nuni smisao. U tom smislu korisna su bila upozore
Asmana, F.Niea i K.Marksa. Uprkos rairenoj praksi zloupotrebe prolost
je zakljuak da pamenje, kao uslov drutvenog kontinuiteta, nije spojivo
sa egoizmom nego i sa altruizmom. Po Nieu, za razliku od zabo
ivotinje, pamenje je preduslov morala, a rtvovanje je najvii st
moralnosti. Dakle, upravo negovanje pamenja omoguava pojedinc
prevazie egoizam vlastitog interesa. U tom smislu treba razumeti i Mark
ocenu da interes nema pamenja, jer misli samo na sebe. Tome nasu
pamenje je pojedincu potrebno da bi postao lan zajednice. Mo pam
poiva na verovatnoi da se pojedincu uspeno nametne oseaj pripadn
zajednici seanja, koja se trudi da vlastite interese prikae kao o
 447

Normativno seanje u obliku mitova i paraistoriografije posreduje iden

pripadnost grupi, pa lako pravda mo. Smisao kritike kulture sean
odgonetanja uzroka nametanja i prihvatanja iskrivljene prolosti ove vrste.

NAPOMENA
Delovi ove knjige prethodno su objavljeni u sledeim asopisima i zbornicima ili u
saopteni na sledeim skupovima: Postmoderna i istorija 2003. Sociologija XLV (4), 28
Kultura seanja: istorijat 2004, Tokovi istorije 1-2, 123-157; inioci i teorije seanja
Ulaznica XXXVIII( 191-192), 99-111; O novoj kulturi seanja, Godinjak za drutvenu
2003 X (1-3) 205-229; Mrderische Strukturen 2003, Ost/West Informationen (Graz), 15(1)
Mesto uporednog metoda u novoj kulturi seanja, autorizovana re na promociji zbornika
komparativnu historiju, ur. D.Roksandi, Zagreb 2004. u Arhivu Beograda 24. februara 2
savremenom anti-antifaizmu, autorizovana re na Skupu povodom 60.godinjice oslob
Beograda i Srbije 19.10.2004. u Skuptini Grada Beograda, objavljeno u Beogradski Oktoba
1944, Drutvo za istinu o NOB-i u Jugoslaviji 1941-45, Beograd 2005,30-45. (prevede
naslovom O Sodobnem proti-protifaizmu, Ljubljana 2005, Borec 621-625); Rat i s
autorizovano predavanje odrano u Kulturnom centru Beograda 17.03.2005; O kritikoj
seanja - povodom knjige Detlefa Klausena Granice prosvetiteljstva - saoptenje podn
konferenciji Sadanjost prolosti- Srbija na putu ka Evropi, odranoj u Beogradu 3.06.2
organizaciji fondacije Heinrich Bll; Kritika kultura seanja saoptenje podneto na konf
Pet godina tranzicije u Srbiji, SD klub, Beograd 12.11.2005, objavljeno u istoimenom zb
SD klub, Beograd 2005, 117-137; Suoavanje sa prolou, feljton, Politika od 23.juna
jula 2005.
- 332 -

Summary

MEMORY CULTURE

Theoretical explanations of the use of the past

In this book the memory culture has an ambiguous meaning: (1) as an inter-branches scien
discipline which studies interpretations and explanations of different forms of preserving and dis
the past, (2) as a summarized conception used to mark overall nonscientific public uses of the pa
Accordingly, (1) the chief memory theories (constructivism, ideology critique, symbolism and
hermeutics) were discussed and their cognitive value was assessed; (2) various forms of public
 448

distortion and use of the past were presented, especially those in the newly- born countries in the
Balkans. The book is divided into three parts.
In the first part the history of the memory culture and development of organized memory f
the ancient until the modern times are reviewed. Various sorts of time, evolution of conception o
and forms of ideologizing of time are underlined.
The second and the longest part reviews memory theories. Considering that the past is a v
usable and active content, not only that the ways of using the past should be considered in a vers
way, but various explanations of this use as well. First, neurobiological and psychological theori
analyzed as well as the nature of individual, autobiographical memory. The central part of the bo
analyzes theories of collective memory: constructivism, ideology critique, symbolism and herme
Theories of constructivism are mostly studied in the works of M.Halbvachs, J. and A.Assmann a
P.Nora. The influence of post-modernism on cognitive reach of modern streams of these theories
underlined and the relation between memory and history is studied. Among the authors of ideolo
critical stream, E.Hobsbawns theory about inventing the past is analyzed and the difference betw
critique and ideology and deconstruction is stressed. Hobsbawns theory is used in studying inve
and surmising the past in the Balkans. The practice of inventing and conceiving the places of me
making up positive and negative stereotypes about other nations, various ante murale myths and
role of holidays in integration through dates are given. The standpoints of E.Zerubavel, J.Walton
H.Zinn and others are reviewed. The symbolic interactionism of D.H.Mead and B.Schwartz and
symbolic function of dynamic past in the USA are discussed in the chapter entitled Symbolism
Past. The hermeutical approach to the past is explored in the next chapter. It contains an analysi
hermeutics and ideology critique (R.Kosseleck, P.Riccoeuer, J.Rsen), traditionalistic and
Enlightenment thinkers sense of the past, relation between rhetoric and meaning and hermeutics
functionalism.
- 333 -

Due to an unusually active use of the past in the West Balkans, a wider view to the domest
memory culture is reviewed throughout the discourse and in several separate units. However crit
may be, if it were not for a more concrete application, the theory review would probably remain
abstract. Therefore, the theory has been tested on the latest domestic practice in the last chapter.
memory culture research in the West Balkans the focus is on the use of the past in the wartime
mobilization of the masses and justification of the new national statehood. The hegemonic memo
culture is still nationalistic. As opposed to it, two known reminders of classic memory culture ha
been developed here. A frequently cited Jewish proverb A conscious oblivion prolongs the exile
secret of salvation is a memory is understood as a metaphor for the relation between the future
past and a warning against suppression of the shadows of the past. On the other hand, Nietzsche
warning about the benefit of the productive oblivion has been stimulating for highlighting the
of demonumentalization of the national past. In other words, confronting with the crimes of the o
nation and developing a critical attitude towards the domestic glorious past is essential. As the pa
became an active weapon in the civil war of the 1990s, it was necessary to show that a blind patr
in the form of a monumental history suppressed the productive critical oblivion here while the
collective memory repressed the critical history.
In the conclusion the attention is drawn to the different cognitive value of the pr
interpretations of the use of the past. Is the past a construction which integrates a group, a del
 449

means of ruling, a symbol of desired values or contents which moderate a necessary sens
interpretations which have shown that the picture of the past is an important means of rul
underlined as the most penetrating because the stories consolidate authorities and give a
significance. The mobilizing role of the past is here most completely explained. Ideology d
break down knowledge about the past by the cognitive criteria, but in a utilitarian way. In
always arrange the relations between the public memory and oblivion as well as the ways o
memorized contents, while ideologies (which the Marxists best noticed), by showing spec
general, present selective memory as authentic and non-distorted. To put it roughly, what is no
for the ruling groups is forgotten. The power of memory stems from a possibility to succe
impose on an individual a feeling of belonging to a community of memories, which strives to
its own interests as common ones. It is shown how normative memory in the form of myt
parahistoriography moderates the identity and belonging to a group and easily justifies the pow
essence of the critical memory culture is to decipher the causes of imposing and accept
distorted past of this kind. In attaining this objective the ideological-critical approach is estim
the most fruitful. Although less critical,

- 334

some useful aspects of constructivism, hermeutics and symbolism are not rejected. Despite a p
scepticism about postmodernism, when analyzing the use of the past in this book the relation b
deconstruction and the ideology critique is resolved neither subjectively nor exclusively. Th
been an attempt not to reduce their relation to a mutually exclusive one, but to focus the atten
the possibility of their mutual completing.

- 335 -
Literatura

Agii,Damir. 2003. Bosna je .... naa! Mitovi i stereotipi o drav

nacionalnom i vjerskom identitetu te pripadnost Bosne u novijim udben
povijesti, u Historijski mitovi na Balkanu:139-161.
Ahmetagi, Jasmina. 2005. Unutranja strana postmodernizma: pogled na
teoriju, Beograd: Raka kola.
 450

Albva, Moris.1999. Kolektivno i istorijsko pamenje (prevod sa francus

Re - asopis za knjievnost, kulturu i drutvena pitanja, br.56. Decemba
83.

Ankersmit, F.R. 1989. Historiography and postmodernism, History

Theory", 28(2): 137-153.
Ankersmit, F. 1993. Historismus, Postmoderne und Historiographi
Geschichtsdiskurs, Band 1: Grundlagen und Methoden
Historiographiegeschichte. hg. W. Ktler, J. Rsen, E. Schulin. Frankfu
Main: 66-85.
Anti, Ana. 2003. Evolucija i uloga tri kompleksa istorijskih mitova u srp
akademskom i javnom mnjenju u poslednjih deset godina, u Historijski m
na Balkanu: 259-290.
Antoni, Slobodan.1995. Izazovi istorijske sociologije, Beograd: IPS.
Apel,Karl-Otto. 1971. Szientistik, Hermeneutik, Ideologiekritik, u Hermen
und Ideologiekritik:7-45.

Aristotle. On memory and reminiscence,

http:// classics.mit.edu/Aristotle/memory.html

Assmann, Aleida.1995. Funktionsgedchtnis und Speichergedchtn

Platt,K.,Dabag,M. Generation und Gedchtnis, hg., Opladen: Leske:169-18

Assmann,A. 1999. Identitten Erinnerung, Geschichte, Identit

A.Assmann und H.Friese hg., Identitten, Frankfurt:Suhrkamp.

Asman, A. 1999 a. O metaforici seanja (prevod s nemakog), Re

decembar:121-135.

Assmannn, A. 1999 b. Zwischen Geschichte und Gedchtnis, u A

Assmann, A./ Frevert, U. Geschichtsvergessenheit Geschichtsversesse
Vom Umgang mit deutschen Vergangenheiten nach 1945, Stuttgart: Deu
Verlags-Anstalt.
 451

Assmann, A. 2001. Wie wahr sind Erinnerungen ? u Welzer, H.(Hg.)

soziale Gedchtnis Geschichte, Erinnerung, Tradierung, Hamburg,HIS,
123.

- 337 -

Assmann, Jan.1995. Erinnern, um dazugehren. Kulturelles Gedc

Zugehrigkeitsstruktur und normative Vergangenheit, u Platt,K.,Dab
(hg.),Generation und Gedchtnis: 51-76.

Assmann, J. 2001. Verstndigung ber Geschichte und Reprsentation

Vergangenheit im alten Orient, u Welzer, H.(Hg.), Das soziale Gedchtn
88.

Assmann, J. 2002. Zum Geleit u Gerald Echterhoff / Martin Saar (

Kontexte und Kulturen des Erinnerns - M.Halbwachs und das Paradigm
kollektiven Gedchtnisses, Konstanz, UVK: 7-13.
Avgustin, Aurelije.1973. Ispovijesti (prevod s latinskog), (napisano
Zagreb: Kranska sadanjost.
Baberowski, J. u.a. 2001. Geschichte ist immer Gegenwart, Stuttgart: DVA
Baki, Jovo.2004. Ideologije jugoslovenstva izmeu srpskog i hrva
nacionalizma 1918-1941, Zrenjanin: Gradska narodna bibl. ".Zrenjanin".
Baki Hejden, Milica. 1999. Kosovo: Vanvremena metafora sred vreme
prozivanja, Nova srpska politika misao, god. VI , br. 3-4, str. 185200.
Baskar, Bojan. 2003. Ambivalent Dealings with an Imperial Past: the Hab
Legacy and new Nationhood in Ex-Yugo
http://www.oeaw.ac.at/sozant/workpaper/band010.pdf

Becker, Wilfried. 2003. Die postmoderne Geschichtstheorie und

Dokumente, in Kretzschmar,R. (hg.), Archive und Forschung Referat
73.deutschen Archivtags 2002 in Trier, Siegburg, F.Schmitt Verlag:31-55.
 452

Beise, Arnd. 2001. Geschichte, u Pethes,N.,Ruchatz,J. hg., Gedchtnis

Erinnerung:220-223.

Berishaj, Anton. 2001.Opasna banalnost mitotvorake delatnosti, Repu

268.

Berk, Piter.1999. Istorija kao drutveno pamenje (prevod s engleskog)

decembar 1999.

Bishai, Linda. 2000. Forgetting Ourselves: Nietzsche, Critical History an

Politics of Collective Memory, Swedish Institute of International Affairs,
for the Political Studies Association-UK 50th Annual Conference 10-13
2000, London
http://www.psa.ac.uk/cps/2000/Bishai%20Linda.pdf

Bjeli,D, Savi,O.ur.. 2003. Balkan kao metafora: izmeu globalizac

fragmentacije (prevod s engleskog), Beograd, Beogradski krug.
Blight, David. 2001.The Birth of a Genre: Slavery on film, Common-pla
( 4).
Blight, D. 2002. Historians and "Memory" ,Common-place, 2 (3).
Boyden, Michael. 2003. The Forgetting of Forgetting: Elena Esposito on S
Memory, Image & Narrative, February.

- 338 -

Bronza, Boro. 2004. Novija istoriografija (1990-2003) o Bosni i Herceg

izmeu dva svjetska rata, u Prispevki za novejo zgodovino XLIV (2):83-9
 453

Bruner, Jerome. S. 1998. Vergangenheit und Gegenwart als nar

Konstruktionen (prevod s engleskog), u J.Straub.hg. Erzhlung, Identit
historische Bewusstsein:46-81.
Brunnbauer, Ulf. 2003. Drevna nacionalnost i vjekovna borba za drav
historiografski mitovi u Republici Makedoniji (BJRM), u Historijski mito
Balkanu:291-329.
Brunnbauer, Ulf. Ed. 2004. (Re)Writing History Historiography in Sou
Europe after Socialism,Mnster:Lit.
Brundage, W. Fitzhugh. 2000. Introduction, in Brundage, W. F. (ed.)
Where These Memories Grow - History, Memory, and Southern Identity
Introduction, University of North Carolina P
www.biblio.org/uncpress/bruidge_where.html

Bubner, Rdiger. 1971. Philosophie ist ihre Zeit in Gedanken erfass

Hermeneutik und Ideologiekritik: 210-244.

Buruma, Jan. 2002. Plata za krivicu Uspomene na rat u Nemakoj i Ja

(prevod s engleskog), Beograd: B92. (1.Edit.1994).
Butzer, Gnther. 2001. Rhetorik, u Pethes, N, Ruchatz, J. hg. Gedchtni
Erinnerung, Ein Interdisziplinres Lexikon, Reinbeck, Rowohlts: 499-502.
Carrier, Peter. 2002. Pierre Noras Les Lieux de memoire als Diagnose
Symptom des zeitgenssischen Erinnerungskultes, u Echterhoff,G./Sa
Kontexte und Kulturen des Erinnerns: 141-163.
Chomsky, Noam. 1999. Millennial Visions and selective Vision, Z
Magazin 10.1.1999.
Confino, Alon. 1997. Collective Memory and cultural history, The Ame
Historical Review (102)5:1386-1403.
Cronk, George.2000. George H.Mead, The Internet Encyclopedia of Philos
http://www.iep.utm.edu/m/mead.htm

osi, Dobrica 2000-2004, Pievi zapisi I-IV, Beograd: F.Vinji.

Derida ak. 2004. Marksove sablasti (prevod s francuskog), Beograd: Slu
list SCG.
 454

Diner, Dan. 2004. Von Gesellschaft zu Gedchtnis - berlegungen zu e

Paradigmenwechsel,
Internationales Kolloquium der Volkswagenstiftung Leipzig, 22-24.j
2004.
http://www.uni-leipzig.de/zhs/kolloquium-
volkswagenstiftung/vortraege/einfuehrung_sek1.pdf

Duka, Valentina. 2004. Reflections on the Past in Albania in the 199

Brunnbauer, Ulf (ed.) (Re)Writing History:31-54.
uri, Mihailo. 1979. Utopija izmene sveta, Beograd: IDN

- 339 -

uri, M. 1972. Stihija savremenosti, Beograd: SKZ.

Eagleton, T. 1997. Ambivalenzen, In: Terry Eagleton: Die Illusionen
Postmoderne. Ein Essay (prevod s engleskog), Stuttgart und Weimar,
Metzler:37-59.
Echterhoff,G./Saar,M. Einleitung: Das Paradigma des kollek
Gedchtnisses - M.Halbwachs und die Folgen, u Echterhoff,G./Saar,M.
Kontexte und Kulturen des Erinnerns -M.Halbwachs und das Paradigm
kollektiven Gedchtnisses, Konstanz, UVK Verlagsgesellschaft: 13-37.

Egger, Stephan. 2003. Auf den Spuren der verlorenen Zeit- M.Halbwach
die Wegen des kollektiven Gedchtnisses, in M.Halbwachs, Statte
Verkndigung im Heiligen Land (prevod s francuskog) Konstanz: UVK.
Emmerich, Wolfgang.1997. Selektive Erinnerung. Selbstbegrndungsm
der literarischen Intelligenz in Ost und West nach 1945. In Orientieru
Gesellschaft - Erinnerung. ed. H. Hastedt,. Rostocker Philosoph
Manuskripte N.F. Rostock: 95-114. www.deutschlandstudien.uni-breme
publika/rostock.pdf
 455

Etkind, Alexander. 2002. Comparative Politics of Memory: Commemorati

Terror in Russia and Ger
http://www.osa.ceu.hu/recenthistory/doc/2002/Comparative%20Politics%2
%20Memory/Proposal.doc.
Ezzy, D. 1998. Theorizing narrative identity: Symbolic interactionism
hermeneutics. Sociological Quarterly, 39(2): 239-53.

Finkelstein, Norman, G. 2000. The Holocaust Industry Reflections o

Exploitations of Jewish Suff
http://globalfire.tv/nj/literatur/finkelstein/holoindus_htm.

Fischer,Thomas, E. 2000. Geschichte der Geschichtskultur- ber

ffentlichen Gebrauch der Vergangenheit von der antiken Hochkulturen b
Gegenwart, Kln: Verlag fr Wissenschaft und Politik.

Fleming, Kathryn. 2001. Orijentalizam, Balkan i balk

istoriografija(prevod s enegleskog), Filozofija i drutvo XVIII.

Fried,Johannes. 2002. Erinnerung,

http:www.boarder54.de/aphor/texte/erinnerung.htm
Furedi, Frank. 2002. History has not yet begun, Spiked-politics,15.may.
Gellner, Ernest. 2000. Postmodernizam, razum i religija (prevod s engles
Zagreb: Jesenski i Turk (1.edit.1992).
Gergen, Kenneth. 1998. Erzhlung, moralische Identitt und histori
Bewusstsein Eine sozialkonstruktivistische Darstellung, u Straub, Jrge
Erzhlung, Identitt und historisches Bewusstsein, Frankfurt Suhrkamp
203.
- 340 -
 456

Goldsvorti, Vesna. 2003. Invencija i In(ter)vencija: retorika balkanizac

D.Bjeli, O.Savi (ur.), Balkan kao metafora.
Grau,Peter/Kendrick,Oliver. 2001. The Memory of Catastrophe (view
commemoration of historical disasters), History Today, Februar.
Graumann,Carl. 2002. Phnomenologische Gedanken zur psychologi
Gedchtnisforschung, u G.Echterhoff, M.Saar, Hg., Kontexte und Kulture
Erinnerns, Konstanz, UVK: 59-75.
Greenwald, Anthony. 1980. The Totalitarian Ego, American Psychol
35(7):603-618.
Gronbeck, Bruce E.1980. "The Rhetorics of the Past: History, Argument
Collective Memory," in K. J. Turner, ed. Doing Rhetorical History: Con
and Cases, University of Alabama Press: 47-60.
Groe-Kracht, Klaus. 2000. Gedchtnis und Geschichte:
Maurice Halbwachs -Pierre Nora.
http://www.fak09.uni-muenchen.de/Kunstgesch
dozenten/kohle/pdf/grosse-kracht.pdf
Grossmann Gesine. 2002. Das bedeutet, dass wir in Wirklichkeit nie
allein sind. Anmerkungen zur Bedeutung des inneren Gesprchs-partn
gedchtnistheoretischen berlegungen von M.Halbwachs, u Echterhoff,Saa
Kontexte und Kulturen des Erinnerns:103-123.

Gstettner, Peter. 2002. Orte mit historischer Belastung.

Zu einigen Schwierigkeiten der Gedenkarbeit an Tat-Orten.
Referat bei der Tagung Stigmatisierte Orte Lernorte fr die Zuk
Oberwart 23. Mrz 2002, www.kbk.at/refugins/zip/gstettner 02.pdf

Halbwachs, Maurice. 2003. Statten der Verkndigung im Heiligen

(prevod s francuskog) Konstanz: UVK.

Hockerts, Hans Gnther. 2001. Zugnge zur Zeitgeschichte: Primarerfah

Erinnerungskultur, Geschichtswissenschaft, Das Parlament 28.
Holtorf Cornelius. 2003. Radical Constructivism - Knowing be
epistemology https://tspace.library.utoronto.ca/citd/holtorf/3.8.html
 457

Habermas,Jrgen. 1971. Zu Gadamers Wahrheit und Methode

Hermeneutik und Ideologiekritik, Frankfurt, Suhrkamp: 45-57.

Hegel, G.W.F. 1951. Filozofija povijesti (prevod s nemakog), Zagreb: K

(1. Aufl. 1840).

Hermeneutik und Ideologiekritik 1971. Mit Beitrgen

Apel/Bormann/Bubner/Gadamer/Giegel/Habermas,Frankfurt/M: Suhrkamp

Hildebrand, David. 2000. Progress in History: Dewey on Knowledge o

Past, The Review Journal of Philosophy and Social Science, 25 (1-2): 1-31
Historijski mitovi na Balkanu - Zbornik radova (2003), Sarajevo: Isto
Institut.
- 341 -

Hobsbom, E.,Rejnder, T., ur. 2002, Izmiljanje tradicije (prevod s engles

Beograd: Biblioteka XX vek (1.edit. 1983)
Hobsbom, E. 2002. Uvod: kako se tradicije izmiljaju, u Hobsbom, E.Rejn
T. (ur.), Izmiljanje tradicije: 5-26.
Hobsbaum, Erik. 2002 a. Doba ekstrema Istorija Kratkog Dvadesetog
1914-1991, Beograd: Dereta (1.Edit.1994).
Hobsbom, E. 2002 b. Masovna proizvodnja tradicija: Evropa, 1870-19
E.Hobsbom, T.Rejnder ur, Izmiljanje tradicije: 383-449.
Hobsbaum, Erik. 2003. O istoriji O teoriji, praksi i razvoju istorije i n
relevantnosti za savremeni svet (prevod s engleskog), Beograd: Otkro
(1.Edit. 1997).
Hobsbawn, Eric. 2004. The making of a Bourgeois Revolution, S
Research,71(3).
 458

Hockerts, Hans Gnther. 2001. Zugnge zur Zeitgeschichte: Primarerfah

Erinnerungskultur, Geschichtswissenschaft, Das Parlament 28.
Hlscher, Lucian. 1995. Geschichte als Erinnerungsku
Platt,Kristin/Dabag/Mihran (hg.)1995, Generation und Gedc
Erinnerungen und kollektive Identitten, Opladen: Leske,Budrich.
Hlscher Lucian. 2000. Neue Annalistik - Entwurf zu einer Theori
Geschichte (Auszge), u S.Jordan, hg. Zukunft der Geschichte. Histori
Denken an der Schwelle zum 21. Jahrhundert, Berlin: Trafo.
Iggers,Georg G.1996. Die "linguistische Wende". Das Ende der Geschich
Wissenschaft? in: Geschichtswissenschaft im 20. Jahrhundert: ein kriti
berblick im internationalen Zusammenhang. 2. Auflage, Gtti
Vandenhoeck und Ruprecht: 87-96.
Iggers, G. 1996 a. Geschichtswissenschaft im 20. Jahrhundert. Ein kriti
berblick im internationalen Zusammenhang, Gttingen 2. Auflage: 5
http://www.hist.unibe.ch/schmidt/tutorium/theorie/p3.doc
Ivankovi, eljko. 2001. Mitologizacija politickog prostora ili pol
mitologizacija prostora, Republika, 268.

Ivelji, Iskra. 2004. Hrvatska istoriografija o 19.stoljeu nakon ra

Jugoslavije, u Prispevki za novejo zgodovino XLIV (2):29-45.

Jarausch,K.Sabrow,M. Hg 2002. Verletztes Gedchtnis. Erinnerungskultu

Zeitgeschichte im Konflikt, Frankfurt/M:Campus.

Jeisman, Karl-Ernst.2002. Geschichtsbilder: Zeitdeutung

Zukunftsperspektive, Aus Politik und Zeitgeschichte 51-52.
Jong, Henk de. 1997. Historical Orientation: Jrn Rusens answer to Niet
and his followers, History&Theory, (36) 2:270-288.

Jovi,Dejan 2003. Jugoslavija drava koja je odumrla, Prometej:Zagreb.

- 342 -
 459

Kanadin, Dejvid. 2002. Kontekst, izvoenje i znaenje rituala: Brit

monarhija i "izmiljane tradicije" 1820-1977, u E.Hobsbom, T.Rejnder
Izmiljanje tradicije: 148-244.

Keller, B. 2001. Konstruktion, u Pethes, N.Ruchatz, J. hg. Gedchtnis

Erinnerung Ein interdisziplinres Lexikon, Reinbek, Rowohlt:315-319.
Kiefer,Jens, 2002. Das Vergessen der Gesellschaft, ASL, Elektron
Zeitschrift 16.10.2002.
Khurana,Thomas. 2002. Gedchtnis als Korelat sinnhafter Prozesse
G.Echterhoff,M.Saar, hg. Kontexte und Kulturen des Erinnerns, Kon
UVK.123-142.

Klessmann, Christoph.2002. Zeitgeschichte als wissenschaftliche Aufkl

Aus Politik und Zeitgeschichte B 51-52.

Kolsto, Pal.2003. Procjena uloge historijskih mitova u modernim drutvi

Historijski mitovi na Balkanu: 11-39.

Konerton, Pol.2002. Kako drutva pamte (prevod s engleskog), Beo

Samizdat (1.Edit. 1989).

Kosalka David.1998. Historical imagery and Public Memory in America,

http://www.lemmingland.com/pubmem.htm

Koselleck, Reinhart.2000. Vergangene Zukunft Zur Semantik geschichtl

Zeiten, Frankfurt: Suhrkamp (1. Auflage 1989).

Koselleck, Reinhard. 2002. Gebrochene Erinnerung? Neue Zricher Zeitu

Juli 2002.
Krauss, Hartmut 2000. Postmodernen Wissenschaftszerstrung -Eine kri
Skizze, Berlin,Trend, No.12.
 460

Kroh, Jens. 2000. Vom Gedchtnis zur Geschichtspolitik - Grundlagen f

Analyse der Vergangenheits-, Erinnerungs- und Geschichtsp
demokratischer Staaten, Justus-Liebig-Universitt Gieen, Institut
Politikwissenschaft, Studiengang: Diplom-Sozialwissenschaften
www.hausarbeit.de/home
Kulji, T. 1983. Teorije o totalitarizmu, Beograd: Istraivako-izdavaki c
SSO Srbije
Kulji, T. 2002. Prevladavanje prolosti, Beograd, Helsinki odbor za lj
prava.
Kulji, T. 2004. Tito u novom srpskom poretku seanja, Zgodovinski a
58 (1-2):117-129.
Levy, Daniel/ Sznaider,Natan. 2002. Memory Unbound - The Holocaust an
Formation of Cosmopolitan Memory, European Journal of Social Theory
87106.
Liebhart, Karin. 2001. Das kollektive Gedchtnis bei Halbwachs und Ric
www.univie.ac/mnemopol/cgi- in/archivi.cgi?institut=Politikwissenschaft

- 343 -

Luthar, Oto.2002. Majstori i muze (prevod sa slovenskog), Zagreb:Na

MD.
Luthar, Breda/ Luthar, Oto.2003. Kolonizacija spomina Politik
tekstualnost domobranskih spomenikov po letu 1991. u Zbornik
Pleterskega, Ljubljana, ZRC SAZU: 647-665.
Markovi, Predrag, J. 2004. Kako (ni)smo pronali pravu istorijsku ist
Srpska istoriografija posle 1991.godine, u Prispevki za novejo zgod
XLIV (2):45-67.
Marsiske, Hans-Arthur. 2001. Das Internet als kollektives Gedchtnis, Tele
29.05.2001.
 461

Marsovszky, Magdalena.2002. Zwischen Wahrheitsfindung und Amnesie

"Haus des Terrors" in Budapest,
www.klick-nach-rechts.de gegen-rechts2002/o6/ungarn.htm
Matussek, Peter. 2000. Erinnerung und Gedchtnis, in: Bhme, Hart
Matussek, Peter / Mller, Lothar: Orientierung Kulturwissenschaft. Wa
kann, was sie will, Reinbek: Rowohlt.
Mead, George H. 1929. The Nature of the Past, in John Coss (ed.), Essa
Honor of John Dewey, New York, H. Holt: 235-42.
Mekina Igor.2001. Mitovi se dogaaju drugima, Republika, 268.
Mendelzon, Manuel. 2002. Reinventing the Gaucho:
Civilization, Barbarism and the Mythic Argentine Cowboy
http://www.ausmcgill.com/idssa/latitudes/pdf/gaucho-mendelzon.pdf

Mihelj, Sabina. 2003. Continuities and Discontinuities in Contemporary

Media Discourses in Slovenia: Back to 19th Century? Cahiers de l Ech
Symbolic Geographies / Gographies symboliques, Cluj, Budapest, V:
136.

Mili,Vojin (1965), Socioloki metod, Beograd: Nolit.

Mili, V. 1986. Sociologija saznanja, Sarajevo, V.Maslea
Milosavljevi, Olivera. 2002. U tradiciji nacionalizma, Beograd:Hel
odbor za ljudska prava.
Misztal, Barbara. 2003. Theories of social remembering, Philadelphia,
University Press.
Mitrovi, Andrej. 2004. Uvodne besede, u u Prispevki za novejo zgod
XLIV (2):10.
Mller, Horst. 2001. Erinnerung(en), Geschichte, Identitt, Das Parlament
Morgan, Pris. 2002. Od smrti do lepog pogleda: lov na velku prolost u
romantizma u Hobsbom, E./Rejnder,T (ur.), Izmiljanje tradicije.
Mller,Insa. 2000. Die Geschichtswissenschaft und
Postmoderne,Philosophische Fakultt II,Nordeuropa-Institut Humb
Universitt zu Berlin
 462

http://www2.hu-berlin.de/skan/studium/kvv/ws9900/gk52243/insa-mueller

- 344 -

Mller, Jan-Werner. 2002. Introduction: the power of memory, the memo

power and the power over memory, u Mller, Jan- Werner ed. (2002), Me
and Power in Post-War Europe Studies in the Presence of the
Cambridge University Press.

Myth Making: Columbus

http:ishgooda.org/racial/holid3.htm
Niethammer, Lutz. 1995. Diesseits des Floating Gap. Das kolle
Gedchtnis und die Konstruktion von Identitt im wissenschaftlichen Disk
Platt,K.Dabag,M.(hg.), Generation und Gedchtnis Erinnerungen
kollektive Identitten, Leske, Budrich, Opladen 1995: 25-51.
Niethammer, L. 2000. Kollektive Identitt Heimliche Quellen
unheimlichen Konjuktur, Reinbek: Rowohlt.
Nie, Fridrih. 2001. O koristi i teti istorije za ivot (prevod sa nema
Novi Sad: Svetovi (1.Aufl. 1874).
Nora, Pierre. 1989. Between Memory and Hi
Les Lieux de Memoire (prevod sa francuskog), Representations 26, Spring
Nora, P. 1994. Between Memory and History: Les Lieux de Memoire (p
sa francuskog), in G.Fabre. ed. History and Memory in African-Ame
Culture,Oxford University Press.
Nora. P. 1999. Erinnern und kollektive Identitt, in "Die Zukunf
Gewesenen-Erinnern und Vergessen an der Schwelle des neuen Millenni
13. Sinclair-Haus-Gesprch,12./13. November 1999.
www.h-quandt-stiftung.de/root/indexphp?lang=de&page_id=448
 463

Nora, P.2000. Memory : from freedom to tyranny, An International Confer

Cape Town, 9-11 August, 2000
http://www.fl.ulaval.ca/celat/histoire.memoire/histoire/cape2/nora.htm
Nora, P.2002. Gedchtniskonjunktur, (prevod s francuskog)
Transit - Europische Revue, 22.
Olick, Jeffrey/ Robbins, Joyce. 1998. Social Memory Studies - From Colle
Memory to the historical Sociology of Mnemonic Practices, Annual Re
Sociology 24:105-140.
Olick, J.K. 1999. Collective Memory:Two Cultures, Sociological Theory
333-349.
Osborne, Brian. 2001. Landscapes, Memory, Monuments,
Commemoration: Putting Identity in Its Place
http://canada.metropolis.net/events/ethnocultural/publications/putinden.pdf
Perovi, Latinka .2003.Na tragu srpske liberalne tradicije, uvod u M. Nik
Srpska krhka vertikala, Beograd: Helsinki odbor za ljudska prava.
Perovi, L. 2004. Involucija srpske istoriografije, u Prispevki za novejo
zgodovino XLIV (2):11-19.

- 345 -

Pethes, Nicolas/ Ruchatz, Jens. hg. 2001. Gedchtnis und Erinnerung Ein
interdisziplinres Lexikon, Reinbek: Rowohlt.

Petrovi, Neboja. 2005. Psiholoke osnove pomirenja izmeu Srba,Hrvata

Bonjaka, Beograd:Institut za psihologiju.

Phillips, Carla, Phillips, William. 1992."Christopher Columbus in United S

History: Biography as Projection", Minneapolis, The History Teacher, 25 (

Platt,K./ Dabag, M. hg. 1995. Generation und Gedchtnis Erinnerungen

kollektive Identitten, Opladen: Leske, Budrich.
 464

Postone, Moishe.1998. Dekonstruktion als Gesellschaftskritik: Derrida

Marx und die neue Weltordnung, Krisis 21/22.
Profaca,Bruno.1998. Dobri div Hrvatskoga Jadrana Prie o Velom
Hrvatsko slovo, IV (152).
Reichel, Peter. 1995. Politik mit der Erinnerung Gedchtnisorte im Stre
die nationalsozialistische Vergangenheit, Mnchen: C. Hanser.
Ricoeur, Paul. 2002. Das Rtsel der Vergangenheit - Erinnern, Verge
Verzeihen, (prevod s francuskog) Gttingen:Wallstein Verlag,(1. Edit. 1995

Riegel, Klaus-Georg. 2000. Inventing Asian Traditions: The Contro

Between Lee Kuan Yew And Kim Dae Jung, Development and Society, 29

Rihtman Augutin, Dunja. 2001. Moni rado govore o vremenu - Kome

obnovljena rasprava o vremenskim ritmovima potaknuta odlukom o n
blagdanima u Republici Hrvatskoj? Zarez 70-71.
Roberts, David.D. (2005), Postmodernism and history
History and Theory 44 (5):240-252.

Roksandi, Drago.1995. Shifting References: Celebrations of Uprisin

Croatia, 1945-1991, East European Politics and Society, 2. Spring: 256-27
Rosa, Hartmut. 2001. Gegenwart, u Pethes,N.,Ruchatz,J, hg. Gedchtni
Erinnerung Ein interdisziplinres Lexikon, Reinbek, Rowohlts:210-212.
Rosa, H.2001. Vergangenheit, u Pethes, N. Ruchatz,J.hg. Gedchtnis
Erinnerung, Ein interdisziplinares Lexikon, Rowohlt, Reinbek:617-620.
Rubin, David. 1998. Beginnings of a theory of autobiographical rememb
In C. P. Thompson, D. J. Herrmann, D. Bruce, J. D. Read, D. G. Payne,(E
Autobiographical memory: Theoretical and applied perspectives Mahwah
Erlbaum:47-67.
Rubin David / Greenberg Daniel L. 2003. The neuropsycholog
autobiographical memory, Cortex (
http://www.masson.it/cortex/pdf/vol39/issue4/Greenberg0687.pdf.

Rsen, Jrn. 2001. Zerbrechende Zeit (2001), Kln: Bhlau.

 465

- 346 -

Rsen, J. (2001a), Einleitung, u Rsen, J. (Hg.), Geschischtsbewussts

Psychologische Grundlagen, Entwicklungskonzepte, empirische Bef
Bhlau, Kln:1-15.
Rsen, J. (2004), How to overcome ethnocentrism: approaches to a cultu
rekognition by history in the twenty-first century, History and Theory, T
Issue 43:118-129.
Sabrow,Martin. 2002, Der Historiker als Zeitzeuge, Autobiograph
Umbruchreflexionen deutscher Fachgelehrter nach 1945 und 198
Jarausch,K.Sabrow,M. Hg 2002. Verletztes Gedchtnis:125-153.

Salzborn, Samuel. 2003. Kollektive Unschuld -Anmerkungen zu Funktio

Intention der neuen Debatte um Flucht und Vertreibung, Sozialis
Positionen.

Schieder, Wolfgang. 2000. Deutsche Umbrche: 1918, 1933, 1945,

http://www.humboldt-foundation.de/automat_db/wt

Schmidt-Salomon, Michael. 2004. Die selbstzerstrerische Vern

Postmoderne als regressive berwindung der Moderne, http://ho
online.de/M.Salomon/erk3.htm

Schorkowitz, Dittmar. 2005. Geschichtspolitik, Erinnerungskultur

Historiographie in Russland http://www.vifaost.de/sys/cgi/w/index
l=de&sid=0O41&p=geschichte/handbuch/schorkowitz-geschichtspolitik.ht

Shmotkin, Dov./ Eyal,Nitza. 2003. Psychological Time in Later

Implications for Counseling, Journal of Counseling & Development, 81(3
 466

Schwartz, Barry. 1991. Social change and collective memory:

democratization of George Washington, American Sociological review
(2):221-237.
Schwartz, B. 1996. Memory as cultural system: Abraham Lincoln in World
II, American Sociological Review, 61(5):908-928.
Schwartz, B. 2003. Lincoln at the Millennium, Journal of the Abraham Li
Association, 24 (1):1-32.
Schwartz, B. / Schuman,H. 2003. History, Commemoration, and B
Reformulating the Concept of Collective memory
http://research.yale.edu/ccs/Fall%2003%20readings/Schwartz%20HC&B%
Sekuli, N. 2002. Postmodernizam i kraj antropologije, Sociologija,X
(4):343-366.
Seppmann, W. 1997. Die "Postmoderne" als Realitt und Ideologie, Glas
Dokumentationssystem fur Gesellschaftstheorie, Geschichte und P
(September).
Seppmann Werner 2000. Das Ende der Gesellschaftskritik? Die Postmod
als Ideologie und Realitt, Kln: Papyrossa.

- 347 -

Seppmann, W. 2003. Fragmentiertes Denken oder Denken des Fragm

Marginalen zur postmodernistischen Dialektik-K
http://www.thur.de/home/anette/fragment.htm
Shida, Kiyoshi. 1999. The Shintoist wedding ceremony in Japan: an inv
tradition Media,Culture, Society, 21(2):195-204.
Schieder, Wolfgang. 2000. Deutsche Umbrche: 1918, 1933, 1945,
http://www.humboldt-foundation.de/automat_db/wt

Singer, Wolf. 2001. "Wahrnehmen, Erinnern, Vergessen ber Nutzen

Vorteil der Hirnforschung fr die Geschichtswissenschaft," in: Eine Welt-
 467

Geschichte? 43. Deutscher Historikertag in Aachen. Berichtsband, hg. v.

Kerner, Mnchen 2001:18-27.

Slatta,Richard. 2004. Eric J.Hobsbaw's Social Bandit: A Critique and Rev

Contracorriente, 1(2):22-31.

Stojanovi, Svetozar. 2002. O filozofskom i politikom identitetu

disidentskog marksiste do revolucionarnog demokrate, Filozofija i drutvo

Straub, Jrgen hg. 1998. Erzhlung, Identitt und historische Bewuss

Frankfurt:Suhrkamp.

Straub, J. 1998. Geschichten erzhlen, Geschichte bilden. Grundzge

narrativen Psychologie historischer Sinnbildung, u J.Straub (hg.), Erzh
Identitt und historische Bewusstsein: 81-170.
Straub, J.1999. Personale und kollektive Identitt, in A.Assmann und H.F
hg. Identitten Erinnerung, Geschichte, Identitt, Frankfurt: Suhrkamp.
Straub, J.2001. Temporale Orientierung und narrative Kompetenz, u J.R
hg. Geschichtsbewusstsein: 45-115.

Sundhaussen, Holm. 2004. Gedchtnis, Erinnerung, Vergangenhe

Einfhrung, Internationales Kolloquium der Volkswagenstiftung Leipzi
24.januar 2004.
http://www.uni-leipzig.de/zhs/kolloquium-
volkswagenstiftung/vortraege/einfuehrung_sek1.pdf.

van, Gezine. 1998. Kako se konstituie demokratski politiki identitet (p

s nemakog), Filozofija i drutvo XIII:115-145.
Taubald, Benjamin. 2003. Der Kanon der Bilder - Das soziale Gedchtni
seine mediale Konstitution, in: P. Petzel /N. Reck.hg. Erinnern - Erkundu
zu einer theologischen Basiskategorie, Darmstadt: Wissenschaf
Buchgesellschaft.
 468

Todorova, Marija.1999. Imaginarni Balkan (prevod s engleskog), Beo

Biblioteka XX vek.

Trevor-Roper,Hju. 2002. Izmiljanje tradicije: branska tradicija k

(prevod s engleskog), u Hobsbom, E.Rejnder,T ur. Izmiljanje tradicije:27

- 348 -

Troebst, Stefan. 2001. Historical Politics and Historical Masterpiece

Macedonia before and after 1991,New Balkan Politics - Journal of Politics

Walton John. 2000. Narrative, Action, and Collective Memory: The Produ
of California History (2000)
http://www.sscnet.ucla.edu/soc/groups/ccsa/walton.PDF

Weber, Angelika. 2001. Autobiographisches Gedchtnis, u Pethes, Ni

Ruchatz, Jens. hg. Gedchtnis und Erinnerung:67-70.

Welzer, Harald,hg. 2001. Das soziale Gedchtnis Geschichte, Erinne

Tradierung, Hamburg: HIS.

Welzer,H. 2002. Das kommunikative Gedchtnis Eine Theorie

Erinnerung, Mnchen: Beck.

Welzer,H., Mller,S., Tschuggnall,K. 2002. Opa war kein Naz

Nazionalsozialismus und Holocaust im Familiengedchtnis, Frankfurt: Fisc

Wiesen, Jonathan. 2002. Public Relations as a Site of Memory: The Ca

West German Industry and National Socialism,
in A.Confino,P.Fritzsche, ed., The Work of Memory
New Directions in the Study of German Society and Culture
University of Illinosis Press:196-214.
http://www.press.uillinois.edu/epub/books/confino/intro.html
 469

Wright,G.H. von. 1975. Objanjenje i razumevanje (prevod s engles

Beograd: Nolit (1.Edit. 1971).
Young, James. 1990.When a Day Remembers: A Performative History of
hashoah, History and Memory 2:54-75.
Zerubavel, Eviatar. 1998. Language and memory: "pre-columbian" Americ
the social logic of periodization, Social Research, Summer.
Zerubavel, E. Calendars and History: A Comparative Study of the S
Organization of National Memory, in Jeffrey K. Olick (ed.), Memory an
Nation (Durham, NC: Duke University Press)
http:www.sscnet.ucla.edu/soc/groups/ccsa/zerubavel

Zerubavel E. 2003. Calendars and History: A Comparative Study of the S

Organization of National Memory, Forthcoming in Jeffrey K. Olick
Memory and the Nation, Durham, NC: Duke University
http:www.sscnet.ucla.edu/soc/groups/ccsa/zerubavel

Zinn Howard. 2001. It Seems to Me, Unsung H

Common-place, 1(4).

Zinn, H. 2003. A people's History of the United States- 1492-Present,

York: Harper Collins (1.Edit 1980).

Zimmermann, Johannes. 2002. Kontexte des Erinnerns und kollek

Gedchtnis, Seminararbeit, SS
http://www.hausarbeiten.de/faecher/download/psc/23219.html
ani, Ivo. 2003. Simboliki identitet Hrvatske u trokutu raskrije-pred
most, u Historijski mitovi na Balkanu:161-203.

- 349 -
 470

Beleka o piscu

T.Kulji, sociolog, je roen u Zrenjaninu 1949. Doktorirao je 1981. na Filozofskom fakultetu u

Beogradu, gde je danas profesor Sociologije politike. Objavio knjige : Faizam (1978, 1987), Te
totalitarizmu (1983), Birokratija i kadrovska uprava (1989), Oblici line vlasti (1994), Tito (19
2005), Prevladavanje prolosti (2002).

- 351 -

Sadraj
Predgovor 5
Uvod 7

I DEO 15
Kultura seanja: istorijat 17
1. Razvoj organizovanog pamenja 19
2. Vrste vremena i njihovo organizovanje 28
3. Evolucija poimanja vremena 30
4. Ideologizacije vremena 33
5. Fragmentacija prolosti 36
6. Globalizacija i pamenje 39
7. Istorijska slika 45

Zakljuak

II DEO 51
Kultura seanja : Teorije 53

Uvod 53
 471

1. Neurobioloke teorije 56

2. Psiholoke teorije 63
2.1. Autobiografsko pamenje izmeu linog i kolektivnog pamenja 67

3. Teorije o kolektivnom pamenju 80

3.1. Socijalno konstruktivistike teorije o pamenju 83

3.1.1. Konstruktivizam i postmoderna: okviri savremenog sociologizma 83
3.1.1.1. Pretee 85
3.1.1.2. Otpor celini i optem 85
3.1.1.3. Odnos subjekta i objekta 86
3.1.1.4. Odnos posebnog i opteg 87
3.1.1.5. Diskontinuitet i kontingentnost 88
3.1.1.6. Konstruktivistiko poimanje prolosti 89
3.1.1.7. Perspektivizam umesto celovite istine 91
3.1.1.8. Kulturna umesto dogaajne i socijalne istorije 92
3.1.1.9. Novo potiskivanje racionalizma 94

3.1.2. Moris Albva: dirkemovska sociologija pamenja 95

3.1.3. Albvaovi nastavljai: Asmanovi i Nora 107
3.1.4. Napetost izmeu pamenja i istorije 116
3.1.5. Simbioza pamenja i istorije 123
3.1.6. Trijadna svest o prolosti: ideoloko, nauno i lino pamenje 129
3.1.7. Saznajna i drutvena uloga konstruktivizma 137

3. 2. Klase i izmiljanje prolosti: ideolokokritiki pristup 142

3.2.1. Erik Hobsbom: klasne osnove izmiljanja prolosti 142
3.2.2. Identitet i (ili) ideologija 149
3.2.3 Primena pristupa: izmiljanje tradicija (izmeu kritike ideologije i
dekonstrukcije) 161
3.2.3.1. Izmiljanje periodizacija i poetaka 166
3.2.3.2. Praznici : integracija preko datuma 172
3.2.3.3. Geografija simbola: izmiljanje i osmiljavanje mesta seanja 179
3.2.3.4. Martiroloka mesta seanja 184
3.2.3.5. Izmiljanje prolosti na Balkanu 190
3.2.3.5.1. Izmiljanje pozitivnih stereotipa 192
3.2.3.5.2. Graniarska martirologija 193
3.2.3.5.3. Izmiljanje tradicija kod novih drava 198
3.2.3.5.4. Retrospektivni fatalizam: deterministiki sklop izmiljanja
prolosti 204
Zakljuak: kritika ideologije i dekonstrukcija 210
 472

3.3. Dinamiko refleksivni pristupi prolosti: prolost kao proces

osmiljavanja 214
3.3.1. Simbolizam i prolost 215
3.3.1.2. Simboliki interakcionizam Dorda Herberta Mida 219
3.3.1.3. Simbolika funkcija dinamike prolosti u SAD 228
3.3.1.4. Linkoln kao simbol 235

3.3.2. Hermeneutika i prolost 241

3.3.2.1. Prolost, smisao i istorija 233
3.3.2.2. Razlaz hermeneutike i kritike ideologije 245
3.3.2.3. Komplementarnost hermeneutike i kritike ideologije 250
3.3.2.4. Tradicionalistiki i prosvetiteljski smisao prolosti 256
3.3.2.5. Retorika i smisao 257
3.3.2.6. Hermeneutika i funkcionalizam 263

Zakljuak 267

III Deo 271

Kritika kultura seanja: primena 273

1. Zaborav klasnog tlaenja 274

2. Permanentno prevladavanje prolosti 277

3. Trgovina prolou 281

4. Aktivni nezaborav i produktivni zaborav 282

5. Slavna, antikvarna i kritika istorija 286

6. rtva i seanje 288

7. Kritiki i sraunati zaborav 290

8. Trauma i prolost 293

9. Zajednica nelagodnog seanja 298

10. Ratnocentrino seanje 300

 473

11. Nova sloenost drutvenog vremena 304

12. Revizija antifaizma 306

13. Racionalna versus korisna prolost 309

14. Suoavanje sa zloinima ili patriotiziranje kriminala 312

15. Zaborav i izmirenje 315

16. Etnocentrina i antitotalitarna naracija 318

17. Istorino poreenje uslov kritikog seanja 322

Z a k lj u a k 328

Summary 333

Literatura 337

Beleka o piscu 351

CIP / K
,
316. 7: 159.953.3
930.1:316
316.75
316.334: 172

COBISS.SR-ID 128460044
474