UVOD

Radosav Anđelković, kompozitor i horski dirigent rođen 20.VIII 1923 u Brzanu kod
Kragujevca. Studirao na Muzičkoj akademiji u Beogradu kod M.Živkovića i J.
Slavenskog. U Minhenu se usavršavao kod C. Orffa.Horovođa je kulturno-umetničkih
društava i profesor srednjih, učiteljskih i muzičkih škola(Beograd, Nikšić, Vrnjačka
Banja). Sada je profesor na Pedagoškoj akademiji u Jagodini. Najviše piše horsku
muziku, koristi se tradicionalnim izražajnim sredstvima, koristi narodne motive(3
Rukoveti, 1950-53'', Dve svatovske iz Crne Gore,1967).Koristi se tematikom naše
revolucije( Krvava bajka,1954'', Stojanka majka Knešpoljka 1956). Autor je kantate
Gorski vijenac(1961),masovnih i dečijih pesama i nekoliko solo-
pesama( Božur,1952).Među njegovim instrumentalnim kompozicijama ističu se Sonata
za klavir(1952) i Dupla fuga za gudački orkestar(1953).Napisao je nekoliko priričnika za
muzičko obrazovanje. Za dirigentski rad je dobio Nagradu grada Nikšića(1961).

Rukoveti

Rukoveti je naziv koji je svojim horskim rapsodijama dao Stevan Mokranjac.

Rukoveti za razliku od svojih srodnih oblika horske svite predstavljaju formalno i
sadržajno-poetski homogeniju celinu.Muzički materijal je uzet najčešće iz
folklora .Mokranjčeve rukoveti obeležava i izbor folklorne građe, koja je poslužila za
osnovu pojedinih njihovih delova.U izboru folklorne građe koristi realistični metod,
odabirajući one folklorne motive koji su karakteristični za lirski , dramski i epski karakter
narodne psihe, koji duh naroda prikazuju u njegovoj psihološkoj i socijalnoj istinitosti.
Ipak, naše selo čiji su se duh i karakter izrazili izborom i obradom folklornih motiva.
Mokranjc nije idealizovao ali nije ni depoetizovao. Bogat mnogostrukost te psihe došla je
u Mokranjčevim rukovetima do punog izražaja. Obrade folklornih motiva u pojedinim
rukovetima(V, VII,VIII,X,XV)uzdiže ih na stepen horskih simfonija.Simfonizam kao
oblikotvorni sistem je realistični metod S.Mokranjca.