Српски музичари 20 века

Немања Вукадиновић II-4

У историји музике свака епоха је имала
своје одређене карактеристике, свој
стил, по којем се препознаје. Чувени
композитори, стварали су композиције у
духу свог времена, дали су својим
делима лични печат и стил.
Почетком 20. века у Србији долази до
наглог развоја музике. Културни центар
развоја био је Београд. Оснивају се
певачка друштва и формирају оркестри.
Отварају се значајне музичке институције као
сто је београдска опера (1921), београдска
филхармонија (1923) и музичка академија
(1937). У том периоду наставља се делатност
композитора из друге половине 20 века, али
се појављује и група од три композитора која
це обележити прву половину 20. века. То су
Стеван Христић, Петар Коњовић и Милоје
Милојевић.
 Стеван Христић
Стеван Христић је рођен у Београду где
је и завршио гимназију док је музичко
образовање стицао по европским
градовима. Компоновање духовне
музике је изучавао у Москви и Риму.
 Стеван Христић
После првог светског рата Христић
активно ради у Београду, један је од
оснивача филхармоније у којој је радио
као управник и диригент. Бавио се и
педагошким радом на музичкој
академији, био члан српске академије
наука и председник савеза композитора
Југославије.
 Стеван Христић
Његова прва штампана збирка клавирских
композиција „Скице“ је под утицајем
Менделсонових „песама без речи“.
Музиком коју је компоновао за популарни комад
“ Чучук-Стана“ он уноси нов садржај у стару
форму комада са певањем.
Соло песме су у стилу сентименалне лирике:“
Била једном ружа једна“, „Ластавица“,
„Елегија“ а у духу шпанског фолклора
компонује „Шпанску песму“.
 Стеван Христић
Компоновао је и сценску музику за
позоришне комаде: „Сунце“, „Лазарево
васкрсење“, „Зимска бајка“ и „Вечити
младожења“.
Од хорских композиција издвајају се:
„Јесен“, „Звезда“, „Дубровачки
реквијем“.
 Стеван Христић
• Његово најзначајније духовно дело је „Опело
б-молл“ које је посветио борцима палим у
Првом светском рату. Своју прву оперу
„Сутон“ пише по принципима музичке драме
на основу „Дубровачке трилогије“ писца Иве
Војновића.
• Композитор је првог српског балета
„Охридска легенда“ који је настао на основу
народне бајке.
 Милоје Милојевић
Милоје Милојевић је рођен у Београду.
Учио је у музичкој школи код Мокрањца
и Манојловића. Студирао је у Минхену и
Прагу где је докторирао музичке науке.
Предавао је у гимназији, музичкој школи
а био је асистент и доцент за историју
музике на Филозофском факултету у
Београду. Био је први српски доктор
музичких наука и цењени музички
критичар.
 Милоје Милојевић
Прва етапа Милојевићевог стваралаштва, до
Првог светског рата, представља ослонац на
народни мелос и ту настају соло песме
“Нимфа“, “Херцеговачка“, “Јапан“ као и
мешовити хор “Слутња“. Друга етапа је
везана за Француску и под утицајем је
инпресионизма, збирка “Минијатуре“. У трећој
етапи настаје симфонијска поема “Смрт мајке
Југовића као и музика за балет “Собарева
метла“. Под утицајем експресионизма настаје
хорска композиција “Триптих“ као и клавирски
циклус “Ритмичке гримасе“.
 Милоје Милојевић
• Милојевиц је као и Мокрањац записивао народне
мелодије које је користио у својим композицијама
“Мелодије и ритмови са Балкана“ и “Косовска свита“.

• Његова најзначајнија хорска композиција је “Муха и

комарац“написана на бази народних мотива.

• Поред компоновања Милојевић се бавио писањем за

“Српски књижевни гласник“ И “Политику“.
 Петар Коњовић
Петар Коњовић је рођен у Чуругу.
Гимназију је учио у Новом Саду, музику
студирао у Прагу а по повратку у
отаџбину бавио се педагошким радом.
При Српској академији нака и
уметности основао је Музиколошки
институт а био је професор и ректор
Музичке академије у Београду. Изабран
је за члана Академије наука у Прагу и
Интернационалног друштва у Базелу.
 Петар Коњовић
У својим делима продубљује романтизам
националним и модерним језиком. 1903.
године компонује свој први опус
„Женидба Милоша Обилића“. До Првог
светског рата објавио је шест соло
песама и тада се завршава прва етапа
његовог стваралаштва.
 Петар Коњовић
У другој етапи прерађује своју прву оперу
„Вилин вео“ која тада добија назив.
Најзначајнија дела су му она која је
створио између два светска рата. Од
њих се издвајају збирка „Моја земља“ у
којој је обрадио народне песме из свих
крајева Југославије за глас и клавир.
 Петар Коњовић
Компоновао је и оригиналне соло песме
„Севдах“, „Нане“, „Подпенџери“.
Композитор је и прве српске симфоније
у ц-моллу. Његово најпознатије дело је
опера „Коштана“ која је настала на
основу истоимене драме Боре
Станковића. Касније од ове опере
настаје симфонијски триптихон
састављен од инструменталних нумера
из опере.