Istorija muzike 3, 3.

čas, nastavna jedinica: Šestorka (Les six)

Šestorka (Les Six)

Sati - otac nove francuske muzike...

Reč je o avangardnom neoklasicizmu – neoklasicizmu koji je imao avangardno dejstvo. Mladi
francuski kompozitori, u prvoj posleratnoj deceniji, prate primer: utvrđen recept proizvodnje
kolažnih simulakruma, prema različitim tradicionalnim modelima, kao i modelima iz popularne
muzike. Francuski međuratni neoklasicizam je najočigledniji u stvaralaštvu Mijoa, Honegera i
Pulanka.

Ruska petorka i francuska šestorka i Erik Sati…je naziv članka koji je objavio kritičar Anri
Kole u časopisu Komedija 1920. godine. Međutim, oni nisu nikada formalno činili grupu, već je
pre reč o „Grupi prijatelja koji su voleli da se sreću i rade zajedno“ (Kokto)

Konstrukcija kanona
Ipak, od 1917. godine nastupali su zajedno na koncertima, u privatnom ateljeu Emila Ležena, koji
je za tu priliku bio dekorisan slikama Pikasa, Matisa, Ležea i Modiljanija. Reč je o kompozitorima
koji su se međusobno poznavali i družili, iako se njihove poetike nisu u potpunosti podudarale.
Ipak, delili su zajednički stav prema muzici oslobođenoj od pretenzija koncertnih dvorana, a na
tragu onoga što je radio Erik Sati, odnosno onoga što je propagirao Žan Kokto. Njihovo
stvaralaštvo predstavlja reakciju na Vagnera, impresionizam i francuski akademizam. Pokrenuli
su nekoliko zajedničkih projekata – balet prema Koktoovoj farsi Mladenci sa Ajfelove kule (1921)

1
 Istorija muzike 3, 3. čas, nastavna jedinica: Šestorka (Les six)

Sati o Šestorki, 1921. godine

Šestorka, prema njihovim estetskim stavovima, pripada novom duhu. Gijom Apoliner je opisao
novih duh: „novi duh je nastanjen u iznenađenju. Ovo je kvalitet u kojem pronalazimo ono
najnovije i najživlje. Iznenađenje je nova glavna pobuda. Iznenađenje je ono što novi duh odvaja
od ostalih umetničkih pokreta...“ Za mene, novi duh podrazumeva povratak na klasične forme,
modernim senzibilitetom. Ovaj moderni senzibilitet ćete otkriti kod Orika, Pulanka i Mijoa (dok
su Honeger, Direj i Tajfer čisti impresionisti; ali to nije ništa loše).

Kokto-Sati estetika “na delu”

Jednostavnost na melodijskom, formalnom, tonalno-modalnom, ritmičkom planu, kao i
planu instrumentacije. Inspiracija popularnom muzikom, ali i lirskom operom, operetom i
dečijim pesmama. Orkestracija je “bez sosa” – ekonomija sredstava i objektivnost. U centru
pažnje je svakodnevna tematika.

Na ’marginama’
Luj Direj – najdugovečniji (91); malo objavljenih dela – ciklusi pesama; pesme za lako izvođenje,
muzika za amatere;
Žorž Orik – suprotnost; počeo da komponuje sa deset godina – čudo od deteta; ciklusi pesama,
baleti (pisao za Djagiljeva); Kokto mu posvetio Petla i Arlekina; filmska muzika;
Žermen Tajfer – primenjena muzika za radio drame i filmove; napisala komičnu operu, balete,
Končertino za harfu i orkestar, Končertino za dva klavira, hor, saksofon i orkestar.

Darijus Mijo
Najproduktivniji među pripadnicima Šestorke. Njegov opus je jedan od najvećih u istoriji muzike
(preko 450 dela različitih žanrova). Aktivan je bio i kao muzički pisac, organizator muzičkog
života, izvođač i pedagog. Pionir je u pisanju repertoara za perkusije. Njegov muzički jezik
odlikuju politonalnost, džez, aleatorički eksperimenti…
”Ja sam Francuz iz Provanse, jevrejske veroispovesti”– rečenica kojom Mijo započinje svoju
autobiografiju. Rođen je u Marseju. Bio je dete imućnih roditelja, trgovaca bademima, čije je
poreklo bilo duboko vezano za istoriju Mediterana. Kao mali Mijo slušao provansalske pesme i
popularne pesme iz kafe-koncerta. Godine 1909. odlazi u Pariz gde upisuje Konzervatorijum
gde otkriva muziku Forea, Ravela, Satija, Vagnera, Šenberga i Stravinskog. Na Konzervatorijumu
ostaje do 1915. godine. Nije učestvovao na frontu tokom Prvog svetskog rata – radi pri
Ministarstvu spoljnih poslova. Zahvaljujući Polu Klodelu postaje ataše pri ambasadi u Brazilu gde
otkriva brazilsku popularnu muziku (Saudades do Brasil za klavir (1920); Vo na krovu/Le boeuf
sur le toit, (1920)). Vraća se u Pariz 1919. godine. Nakon 30-ih godina aktivan je kao muzički
kritičar i kompozitor filmske muzike. Godine 1940. odlazi u SAD, gde se zapošljava na Mils
koledžu, a 1947. godine postaje profesor kompozicije na Pariskom konzervatorijumu.

2
 Istorija muzike 3, 3. čas, nastavna jedinica: Šestorka (Les six)

U Mijoovoj muzici primetni su uticaji Provanse (Provansalska svita zasnovana na provansalskim

melodijama iz 18. veka), antike (kroz antičke teme u operama Orestija, Medeja, David…), Brazila
(Vo na krovu, Uspomene iz Brazila, Dans les rues de Rio), džeza (u Londonu će čuti Bil Arnold
džez bend, bend Pola Vajtmena, a posebno iskustvo činio je susret sa muzikom afro-amerikanaca
iz Harlema)… Takođe, u njegovoj muzici dolazi do emancipacije udaraljki: Les choéphores
(1915–16) – ritmizovani govor uz pratnju perkusija i sirena i Koncert za perkusije i kamerni
orkestar (1929-30).
Voleo je da eksperimentiše sa različitim instrumentalnim sastavima dajući slobodu izvođačima:
Koktel (1920) – ’’za barmena koji peva i četiri klarineta koji slobodno sviraju u različitim
tonalitetima’’. Barmen treba da peva recept veoma slobodno, u rečitativnom stilu. Na ovu
melodiju, klarineti treba da ponavljaju njihovu melodiju, ne obazirući se jedni na druge. Na kraju,
klarineti treba da čekaju na pauzi koja je naznačena za svaku deonicu, dok svi ne dođu do kraja.
U njegovom stvaralaštvu dolazi do rekonceptualizacije konvencionalnih formi – negacije
romantičarske predimenzioniranosti: 1) minutne simfonije – 6 minutnih, tj. malih kamernih
simfonija (1917–1923) kratkog trajanja. Imaju po tri stava. Pisane su za različite kamerne sastave.
Nakon toga, vraća se većim simfonijskim formama (12 velikih simfonija) i 2) Minutne opere
(1927–1929), zasnovane na temama iz grčke mitologije, imaju jedan čin i traju desetak minuta.
Posle toga, vraća se velikim operama i temama: Kristofer Kolumbo (1930), Maksimilijan (1930),
Medeja (1938) i Bolivar (1943).
Politonalnalni harmonski jezik: podrazumeva simultanu upotrebu različitih tonaliteta. Montira
melodiju vertikalno u različitim tonalitetima.
Simulacija: Mijoov neoklasicizam pretežno je zasnovan na simulaciji: žanrovske mešavine i
redefinicije žanrova:
• Pantomima-farsa Vo na krovu, prema Koktou (1920). Kolaž simulacija različitih plesnih
žanrova brazilske/latino-američke muzike nad kojim se odvija radnja „bez priče“ u „baru
u kojem se ne radi ništa“
• Balet Stvaranje sveta (1922-3) – simulacija melodijskih i harmonskih obrazaca džez
muzike, kao i instrumentalnih ansambala i džez tehnika (ansambl čini 17 instrumenata, sa
klavirom i saksofonom na mestu viole)

Vo na krovu/Le Boeuf sur le Toit, pantomima farsa (1920)

Žanrovske mešavine i redefinicije žanrova. Okupiran uspomenama iz Brazila, Mijo odlučuje da
obradi nekoliko popularnih melodija (tango, samba, portugalski fado, mašiš – dvoranski brazilski
ples), koje će objediniti rondolikom temom koja se javlja između nastupa ovih melodija. Mijo ovo
naziva fantazijom, kojoj daje ime prema brazilskoj popularnoj pesmi. Reč je o Koktoovom delu,
praćenom Mijoovom muzikom. Kokto delo/libreto opisuje kao farsu, a ona podrazumeva maske i
prerušavanje: muškarci igraju žene, pantomimu i ples. Dolazi do odbacivanja subjekta – ništa
se ne dešava (Nothing Happens/Doing Bar): američki bar, gosti piju viski (muškarac u ženskoj
haljini, muškarac sa metalnim zubima u ljubičastom odelu, dve ekscentrične žene, dva crnca, jedan
je krupan, a drugi sitan), najavljuje se dolazak policajca, sakrivaju viski, zamenjuju ga mlekom
3
 Istorija muzike 3, 3. čas, nastavna jedinica: Šestorka (Les six)

(Amerika, vreme prohibicije), policajac ulazi, odsecaju mu glavu i izvode tragične plesove ispred
nje. U središtu je pantomima, maske (tj. glave od kartonskih kutija), statične poze – muzika brza,
a nasuprot tome su slow motion pokreti (uticaj fotografije) i klovnovi kao izvođači.
Vo na krovu: https://www.youtube.com/watch?v=GkV6nYgg5L4
Stvaranje sveta: https://www.youtube.com/watch?v=Bv9ii_uc2Rc

Artur Honeger
Švajcarsko poreklo, rođen u Francuskoj (Le Havre). Dve godine je pohađao Konzervatorijum u
Cirihu, da bi potom upisao Konzervatorijum u Parizu (1911). Nastanjuje se na Monmartru.
Njegova muzika će prvi put biti javno prezentovana 1916. godine. U središtu njegovog opusa su
opsežna dramska dela i simfonijska ostvarenja; muzika za film i radio. Svetsku slavu je osvojio
delom Kralj David (1921). U njegovom stvaralaštvu dolazi do neoklasične obnove baroknih
vokalno-instrumentalnih žanrova. Nikada nije zanemario Baha, Betovena, Franka, Vagnera, a
tome dodaje savremene tehnike – tehnika deklamacije. Operete: Avanture kralja Posola (1930),
Lepotica iz Mudona (1931), Mali kardinal (1937). Simfonijska ostvarenja: Pacifik 231 (1923),
Ragbi (1928); 30-ih komponuje filmsku muziku, a 40-ih komponuje simfonije.
Iako je bio član Šestorke, on je sa ostalim članovima delio samo stimulativno druženje, a ne
zajedničku estetiku: Ja ne uzdižem vašar, mjuzik-hol, već kamernu i simfonijsku muziku... Ja
stavljam naglasak na arhitekturu muzike koju nikada ne bih želeo da zateknem žrtvovanu zarad
literarnih ili piktorijalnih razloga. Imam tendenciju (možda malo prenaglašenu) da tragam za
polifonom kompleksnošću. Ne pokušavam da se vratim harmonskoj jednostavnosti, kao neki anti-
impresionisti. Naprotiv, mislim da treba da koristimo harmonski materijal koji su stvorili naši
prethodnici, ali na drugačiji način, kao osnovu za figuraciju i ritam. Bah koristi elemente tonalne
harmonije na isti način na koji ja želim da koristim superponirane moderne harmonije. Dakle,
kanon ne treba ’razmontirati’. Reč je o istoricističkom modernizmu – on se trudio, imajući Baha
kao velikog uzora, da dà svoj doprinos tradiciji (čak i kada se okreće urbanim temama, on misli na
Baha).
Jovanka Orleanka na lomači, dramski oratorijum
Ida Rubinštajn – plesačica, pokroviteljka, inicijator; nakon delovanja u Ruskom baletu, osniva
svoju plesnu trupu u Parizu koja će raditi do 1935. godine – upravo će je zatvoriti Honegerovim
delom (njena ideja je bila da to bude putujuća predstava). Pol Klodel je napisao libreto koji opisuje
poslednje minute njenog života, kada se priseća mlađih dana (flash back). Delo je izvedeno 1938.
godine u Bazelu, sa Idom Rubinštajn u naslovnoj ulozi. Simulacija baroknih i renesansnih
modela, kao i modela popularne muzike (mjuzik-hol; modeli popularne muzike; podvlačenje
ironije u scenama Jovanka i divlje zveri, Suđenje, Igra karata); primena romantičarskih i
ekspresionističkih postupaka. Vertikalna montaža različitih simulakruma: u sceni Suđenja
istovremeno čujemo: barokne turbe hora i bel-kanto Svinje-sudije nad mjuzik-hol pratnjom u
orkestru, kao i kontrapunktske imitacije teme u horu (18min). Romantičarski manir (nema greške
u matrici ni simulacije) – lajtmotivsko povezivanje; misli ’veliku formu’, kao organsku celinu.

4
 Istorija muzike 3, 3. čas, nastavna jedinica: Šestorka (Les six)

Ekspresionistički – Jovankina uloga je poverena glumici koja govori; Martenoovi talasi – efekat
zavijanja pasa; saksofon umesto horni; kraj 8. scene, zapisan govor hora.

Pacifik 231
Inspiracija za nastanak dela bila je savremena pojava, tada najbrža lokomotiva, što jeste u skladu
sa interesovanjima šestorke. Ipak, ovo delo Honeger objašnjava kao „veliki koral posut
kontrapunktom na način Johana Sebastijana Baha“
Pacifik 231: https://www.youtube.com/watch?v=wS6XAjd-9h8

Fransis Pulank
Rođen u Parizu, potiče iz bogate buržoaske porodice (farmaceutski biznis, Rhône-Poulenc). Rano
ostaje bez roditelja, te nije nastavio klasično obrazovanje, što je bila očeva želja. Od 1914. do
1917. godine radi sa pijanistom Rikardom Vinjesom, koji je bio njegov duhovni učitelj;
zahvaljujući njemu upoznaje Orika, Satija, Koktoa... Njegovo prvo izvedeno delo je posvećeno
Satiju – Rapsodie nègre (1917). Njegova dela se izvode na Monparnasu (Perpetuelni pokreti
1918); uporedo studira. Prvi snimci njegovih kompozicija datiraju iz 1928. godine. Tokom 30-ih
piše melodije za glas i klavir, filmsku i primenjenu muziku. Nakon Drugog svetskog rata piše i
prve opere: Tirezijine dojke, bufo-opera, prema Apolineru, prolog i dva čina, 1939-44; Dijalozi
Karmelićanki, tri čina, 12 slika, 1956; Ljudski glas, jedan čin, prema Koktou, 1958. Od 1948.
godine počinje internacionalnu karijeru – turneja u SAD („u Americi ne budite skromni, inače ćete
zažaliti)
http://www.poulenc.fr/en/?Biography

Pulank voli kanon

Tonalnost, trozvučna vertikala, tonično-dominantni odnos. Ne dovodi nikada u pitanje primat
tonalno-modalnog sistema. Nije posebno vezan za džez, već interesovanje za popularnu muziku
dolazi iz francuskih institucija zabave, a ako se desi da je to džez, onda je to preko Stravinskog ili
Mijoa. Važni modeli su: satijevska faktura i način izlaganja (ponavljanje umesto razrade);
francuska muzika 18. veka (Kupren, Lili) i renesanse (Žaneken).
Njegov tip neoklasicizma kao subverzivni modernizam
• Balet sa pevanjem Košute – modeli iz prošlosti u neprimerenom kontekstu: simulacija
Pulčinele Stravinskog, barokne tradicije - svita, regtajm, mazurka + izuzetna
melodijska invencija; narodne francuske pesme iz 16. i 17. veka; sve to u kombinaciji sa
pričom bez radnje rezultiralo je delom u kome je Pulank spojio nespojivo
• Concert champêtre – buđenje Francuske, interesovanje za francuske klavseniste –
čembalo; ali, on samo naizgled simulira ovu tradiciju: ciklus je klasični (takvi koncerti nisu
pisani za klavsen); u II stavu solista je pratnja; blokovi ostinatno tretiranog materijala –
nisu potekli od Kuprena, već Stravinskog; „Ne želim da prikažem čembalo kao prevaziđen

5
 Istorija muzike 3, 3. čas, nastavna jedinica: Šestorka (Les six)

instrument... Želim da koristim čembalo na način koji je moderan francuski“; „odlučio sam
se da koristim veliki orkestar, naspram krhkog čembala; ako deluju u dijalogu, neće biti
prikrivanja“.

Tirezijine dojke
Prolog Apolinerovog komada ima težinu manifesta novog pozorišta: ’razborita upotreba
neverovatnosti’ (komad zapravo napisan 1903. godine, a izveden 1917. godine, kada je
okarakterisan kao nadrealistički); Tirezije – lik iz grčke mitologije, prorok, bio transformisan u
ženu sedam godina. Niz nepovezanih, apsurdnih odlomaka, sa prologom, u dva čina. Ipak, delo
nosi jasnu poruku: povećanje nataliteta posle rata (’Draga publiko: pravite decu’; komentar na
borbu za ženska prava). Radnja se dešava u Zanzibaru (1917), imaginarnom gradu na francuskoj
rivijeri. Prolog – menadžer kompanije upućuje publiku na komad koji će početi, a čiji je cilj da
’reformiše način života’. Tirezija (početak I čina): „...Ne, moj dragi, neću raditi ono što ti želiš. Ja
sam feministkinja i ja ne prepoznajem autoritet muškaraca.’’ Ona više ne želi da bude žena i
postaje Tirezije, i tada se njene grudi pretvaraju u balone koji će da odlete; njen muž preuzima
žensku, majčinsku ulogu i nalazi način da se rađaju deca bez žena. Ukupno će se izroditi 40.049
dece. Krajnja poruka, koju izgovara muž: „Slušaj, o ti Francuzu, ratna lekcija plaši: pravite decu“
Žanr je opera bufo, ali ima i momenata ozbiljnosti: „kad god smo u sred najveće bufonerije fraza
može naglo da se promeni i da dobije lirski prizvuk, ka melanholiji; nisam dakle oklevao da
menjam karakter muzike znajući da se tuga krije iza Apolinerovog osmeha“ Tirezijina deonica je
virtuozna; različiti tipovi iskaza. Čuju se i polke, valceri, španski step dens („osećam se kao đavo“),
tada popularan ples boston (amerikanizovana verzija valcera), entrakt – ples hora (kao gavota);
evociranje bečke operete; orkestracija – poziva se na Debisija, Stravisnkog, Šabrijea.

Pitanja za dodatne bodove:

1. Koje kompozitore svrstavamo u francusku šestorku?
2. Objasnite osnove estetike koju su zastupali kompozitori šestorke?
3. Navedite karakteristike Mijoovog muzičkog jezika?
4. Čime je inspirisan Honegerov Pacifik 231?
5. Navedite karakteristike Pulankovog muzičkog jezika?